01:Layout 1.qxd

Транскрипт

1 Недељне новине Крагујевачке у сарадњи са Издавачком кућом Алнари и Лагуна награђују 2 Х2 КЊИГЕ НА ПОКЛОН стр ISSN Година III, Број 94 Излазе четвртком Цена 50 дин фебруар године NOVI OBRT U METAL SISTEMIMA Људи без здравствених књижица Код лекара само мртви болесни Vlasnik osporio svoj potpis страна 6. UKRADENE BISTE IZ NARODNOG MUZEJA Na meti lopova i Vuk Karaxi} страна 18. MIROSLAV NIKOLI], TRENER KO[ARKA[A Il pukovnik, il pokojnik страна 32.

2 2 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 24. фебруар Отварање ДРУГА СТРАНА Pogre{na rupa Пише Драган Рајичић АНКЕТА УСПЕВАТЕ ЛИ ДА СЕ ИЗБОРИТЕ СА СВЕ ВИШИМ ЦЕНАМА ХРАНЕ? Radmila Gavrilovi}, penzioner: - Borimo se koliko mo`emo, kupujemo i jedemo mawe. Branislav Nikoli}, pedago{ki asistent: - U romskoj zajednici sve je vi{e gladnih, na ivici su egzistencije. Radosav Vuksanovi}, bravar: - Kako moram, sastavqam kraj sa krajem. Milo{ Mladenovi}, elektrotehni~ar: - Ja i supruga smo bez posla, slutim da nas o~ekuju jo{ te`i dani. Gradimir \oki}, pekar: - Za leba }u da se sna em, za ostalo bog zna. Du{ko Vladimirovi}, kurir: - Ne oskudevamo u porodici, jer smo svi zaposleni. Karikatura: Goran Milenkovi} M. Igwatovi} Zagorka Milo{evi}, penzioner: - Da mi nije ba{tice, penzija ne bi trajala ceo mesec. Qiqana Jevremovi}, penzioner: - Te{ko, svaki dan poskupquje, od jedne penzije `ivi nas troje. Meso jedemo dva puta mese~no. Marija Stankovi}, doma}ica: - Nikako ne mo`emo da se izborimo, astronomske su cene hleba, mleka, jaja... Ko su dobitnici \ur evdanske nagrade za ostvarewa u pro{loj godini jo{ nije poznato, ali ja ve} vidim ko }e se naredne okititi ovim lepim priznawem za ono {to upravo radi. Nije re~ o pojedincu ve} o organizovanoj grupi koja posluje pod imenom Parking servis. Oni zaista rade udarni~ki i ve} su izbili do Male vage Ako ovako nastave samo je pitawe vremena, kada }e se u wihovoj geografiji centar grada sastaviti sa Desimirovcem i Dragobra}om. Paukova mre`a je besprekorno ispletena i sad je na gra anima da odre{e kesu ili za SMS ili za sudiju za prekr{aje. Ukoliko se ovog revolucionarnog na~ina za unapre ewe poslovawa i profita nisu dosetili sami nego im je to neko do{apnuo sa jednog prepoznatqivog mesta, onda doti~nom vaqa dodeliti priznawe za menaxera godine. Radi motivacije za nove inovacije! Sa stanovi{ta doma}inskog poslovawa posebno vaqa ista}i da su se u Parking servisu dobro organizovali i preduzeli sve mere da informacija o vrtoglavom parkirnom {irewu centra grada ka periferiji {to kasnije do e do ve} o{amu}enih gra ana. U tom smislu vest o wihovom fenomenalnom prodoru prikrivana je koliko god je to bilo mogu}e. Vodilo se maksimalno ra~una da se ta informacija ne zavrti danima po televiziji, jer bi onda gra ani ta~no znali koliko je sati. Umesto toga oni su formu zadovoqili time {to su zaboli znakove na kojima sve pi{e. A ako neki neobave{teni mu~enici previde te table, onda je \ur evdanska nagrada definitivno u wihovim rukama. Da izvine Sveti Georgije! Sa ekonomskog prelazim na politi~ki profit. To vam je ono kad jedan politi~ki subjekt gradi svoj izborni kapital na ra~un gre{aka suprotne strane. Tu sad imamo jedan nezdrav fenomen. I lokalna i republi~ka opozicija, s ~asnim izuzecima, moli se Bogu da aktuelna vlast, od premijera do na{eg gradona~elnika, napravi {to gori rezultat. Iako je svaki wihov neuspeh suva {teta za gra ane, oni vi{e i ne mogu da sakriju svoju sre}u zbog takvog razvoja doga aja. I obrnuto. Ako bi, recimo, Tadi} sa svojim koalicionarima uspeo da stvarno zaposli onih nekoliko stotina hiqada qudi, quti opozicionar Ko{tunica bi verovatno precrko od muke. Pri~a va`i i u na{em lokalu. Kad Verkovoj ekipi ne ide sve po planu, wegovim oponentima je puno srce i to se vidi iz aviona. Opozicija materijalizuje propuste vlasti i to je u redu. Ali, ono {to je nezdravo, to je ta koli~ina neskrivene sre}e koja iz wih izbija upravo onda kada narod stoji u mestu. Oni, dakle, unapred i to `estoko `ele da ga mi {to vi{e nagrabusimo. Pogledajmo pomenuti fenomen i na ovom primeru. Kad je zapelo sa «Plazom, svi lokalni opozicionari su zadovoqno trqali ruke. Ako od svega ne bude ni{ta, eto wima novih glasova! Istine radi, onu «Plazinu rupu ~ak je i dolepotpisani koristio za potrebe ove rubrike. Rupa jeste zgodno zjapila ali, ovo mi se mora verovati na re~ jer meni ne treba politi~ki profit, ja u tom zastoju nisam u`ivao. Sad «Plaza gradi u tri smene. Kad sve bude gotovo bi}e posla za nekoliko stotina Kragujev~ana. Skoro kao u «Fijatu. Zato treba biti po{ten pa re}i - to je ipak dobar posao! Quti opozicionari sad }ute, ali ja rekoh i spasoh du{u svoju. Kao satiri~ar tu vi{e nemam {ta da tra`im, u Plazinu rupu sam ionako bio nesmotreno upao, a i na{im opozicionarima bih preporu~io da svoj politi~ki profit poku{aju da izvuku iz nekog drugog majdana. Daleko od toga da je lokalna vlast uspe{no kao u slu~aju «Plaze zatrpala sve rupe za sobom, samo treba biti pa`qiv pa ne upadati u pogre{nu.

3 У жижи Четвртак, 24. фебруар КРАГУЈЕВАЧКЕ 3 KRIZA VLADE I INVESTICIJE U KRAGUJEVCU Sve bi tre ba lo da ide po pla nu Uprkos pomerawima u Vladi mora da postoji kontinuitet u realizaciji programa, a sti`u i uveravawa da investicije u Kragujevcu ne }e biti dovedene u pi ta we jer su one od in te re sa za ~i ta vu dr`avu Мa da dr `av ni zva - ni~ ni ci po ru ~u ju da se bu ra na po li - ti~koj sceni Srbije, po sle o stav ke tri mi ni stra u Vladi, nije odrazila na kurs i fi nan sij sku sta bil - nost u ze mqi, in ve sti to ri, i po red o va kvih tvrd wi, po sta vqa - ju pi ta we ho }e li ne ke od in ve - sticija biti dovedene u pitawe? Sa da ve} biv {i mi ni star e ko - nomije Mla an Dinki} izjavio je me di ji ma da ga je pot pred sed nik Fi ja ta Al fre do Al ta vi la od - mah po zvao i pi tao {ta }e bi ti sa wihovom investicijom, a on je odgovorio da }e wegov naslednik nasta vi ti da po dr `a va tu in vesti ci ju. Din ki} mu je, ta ko e, o - be }ao da }e biti prvi kupac automo bi la ko ji si e sa tra ke u Kragujevcu. Osim Fijata, u Kragujevcu je zapo ~eto i niz drugih programa, pa je to bio razlog zabrinutosti mnogih Kra gu jev ~a na, ali i po vod da se gradskim zvani~nicima postavi pitawe kakva je sudbina velikih gradskih projekata koji se realizuju u partnerstvu sa dr`avom. U interesu grada i dr`ave Gradona ~elnik Veroqub Stevano vi} sma tra da raz re {e we potpred sed ni ka Vla de i mi ni stra ekonomije Mla ana Dinki }a i o- stav ka Ve ri ce Ka la no vi} na me - sto mi ni stra za Na ci o nal ni investicioni plan ne }e negativno uticati na zajedni~ki projekat sa Fijatom i na izgradwu autopu ta ko ji }e grad po ve za ti sa Koridorom Imam uveravawa, pre svega od pred sed ni ka Ta di }a, a i od Din - ki }a, da }e ti pro jek ti da se na s- НОВА ИНИЦИЈАТИВА ГРАДА Do m voj ske skup za FI LUM Umesto odgovora na pred log grad ske vla sti da se izvr {i prenos vlasni {tva i u Dom vojske useli FILUM, Poreska uprava prosledila procenu vrednosti Doma na osam miliona evra Po sled wa u ni zu i de ja za traj no re {a va we pro ble ma sme {ta ja Fi lo lo {ko-u met ni~ kog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu je da se ova na u~ no-o bra zov na in sti tu ci ja sme sti u prostorije nekada {weg Doma vojske. Na inicijativu gradona ~elnika Veroquba Stevanovi }a i rek to ra kra gu je va~ kog U ni ver zi te ta Slobodana Arsenijevi }a, pre vi {e od dva meseca upu }en je predlog da se izvr {i administra tiv ni pre nos vla sni {ta va Do ma voj ske sa Mi ni star stva od bra ne na Mi ni star stvo prosvete, ali odgovor od nadle`nih jo{ nije stigao. - Ponovo se ume {ala Poreska uprava, kao i u slu ~a ju ka sar ne Ra do mir Put nik. O vo ga pu ta pro ce ni la je da Dom voj ske, po vr {i ne kvadratnih metara, vredi osam miliona evra! Napomiwem da predra ~un za gradwu pot pu no no ve zgra de FI LUM-a na kva - novinare predsednik stranke Zajedno za [umadiju i gradona ~elnik Kra gu jev ca Ve ro qub Ste vanovi}. Isto tako, ni opremawe lokacije na me stu ka sar ne u Gro {ni ci za ta ve i stim tem pom kao i do sa da. Ho }u da ve ru jem da }e ta ko i da bu - de, jer ako ne bu de to }e zna ~i ti krah za mnoge investicije u dr`avi. Ka da to ka `em mi slim i na a - u to put i na Ko ri dor 10, Fi jat, `e le zni cu, mo sto ve. Sve u kup no gledaju }i, u narednih godinu dana bi }e mnogo problema. Moglo je da pro e i bez to ga i da pro me nom ministara koji nisu dobro radili Vla du do ve de mo u po zi ci ju da napravi rezultat koji bi bio o ~igle dan. Ja sam se to me na dao, ali {to se de si lo - de si lo se i to je sa da ne sa mo ko rak u na zad ove Vla - de, ve} i u kva li te tu `i vo ta, re - kao je na kon fe ren ci ji za FI JAT SE NE DO VO DI U PI TA WE PORESKA UPRAVA PRECENILA DOM VOJ SKE po tre be Fi ja to vih ko o pe re a na - ta ne bi sme lo da bu de do ve de no u pitawe. Stevanovi} nagla {ava da je Fi jat stra te {ki in te res dr - `a ve, a ne sa mo Kra gu jev ca, i da je dr`ava zakqu ~ila ugovore nevezano za to ko }e gde bi ti mi ni star. Kada je re~ o investicijama koje se odnose na razvoj automobilske in du stri je u Kra gu jev cu, pod ra zu me va se i na sta vak grad we Ju`ne obilaznice, odnosno tunela kroz Me ti no br do. To je ne sa - mo po tre ba pro iz vo a ~a a u to mobila nego i onih koji }e raditi za wegove potrebe. Neboj {a Vasiqevi}, zadu`en za gradske investicije, ka`e da se u dra ta iz no si oko 4,5 mi li o na e vra. Da kle, vi {e nego duplo prostora za skoro upola mawu ce nu. O ~i gled no je da ne po sto ji po li ti~ - ka vo qa da se o vaj pro blem re {i, ka `e Ne boj {a Va si qe vi}, ~lan Grad skog ve }a za investicije i razvoj, podse }aju }i da je Pore - ska uprava na 30 miliona evra napumpala vrednost Kasarne Radomir Putnik, koju lokalna samouprava namerava da uzme za potre - be gra da, a da za uz vrat iz gra di sta no ve za vojna lica. AUTOPUT PREKO POTREBAN KRAGUJEVCU jednom trenutku vodila borba u Mi ni star stvu e ko no mi je sa Din - ki }em za opstanak tog projekta. - Taj pro je kat mo ra da se re a li - zu je po sva ku ce nu, bi lo do vo e - wem stra nih in ve sti to ra ili dr `av nim kre di ti ma. U su prot - nom, bi lo bi u gro `e no da qe funkcionisawe grada. Drugi projekat koji }e biti nastavqen je autoput kroz Bato ~inu, za ko ji }e mar tu bi ti ras pi san javni poziv. Isto tako, ne dovodi se u pi ta we ni grad wa u li ca Du - {a na \or e vi }a i In ter na ci o - nal nih bri ga da, kao ni tri kru `na to ka u Ko ri }a ni ma. Sve ove in ve sti ci je re a li zu ju se u part ner stvu po la-po la sa Re pu - blikom, dok }e dr`ava u potpunosti fi nan si ra ti re kon struk ci ju dela puta u Sabanti, ka`e Vasiqevi}, dodaju }i da, uprkos pomerawi ma u Vla di, tre ba da po sto ji nekakav kontinuitet u realizaciji pro gra ma i da ~ak i po sle no - vih iz bo ra tre ba na sta vi ti ta mo gde se sta lo. Kao do bar pri mer on na vo di kontinuiranu saradwu sa Javnim preduze }em Putevi Srbije, koja ni ka da ni je do ve de na u pi ta we, Tre ba pod se ti ti da je dekanat Fililo {kou met ni~ kog fa kul te ta ve} {est go di na pod- sta nar u Dru goj gim na - zi ji, dok su stu den ti prinu eni da poha aju na sta vu na ~ak 10 ra - zli ~i tih lo ka ci ja! Mla di ko ji stu di ra ju na tri od se ka (pri me - we na u met nost, fi lo - lo gi ja i mu zi~ ka u met nost) sva ko dnev no se na o gla snim ta bla ma in for mi {u gde i ka da i ma ju na sta vu, a u po- nu di su Prav ni, E ko - nom ski, Ma {in ski i Pri rod no-ma te ma ti~ ki fa kul tet, Dru ga gim na zi ja, Mu zi~ ka {ko la, o snov ne {ko le Tre}i kragujeva~ki bataqon i Milutin i Dragiwa Todorovi}. Studenti primewenih umetnosti ve`be imaju u iznajmqenom prostoru u okviru gradskih bazena. U zgradi Rektorata sme {teni su doktoranti. Prvobitnim planom bilo je predvi eno da se gradi novi objekat za FILUM, upravo kod Druge gimnazije, ali je ekonomska kriza zaustavila ovu investiciju. G. B. bez ob zi ra na de {a va wa u Vla di ili promenu direktora. Vi {e uzeli nego dali Tako e, ne bi trebalo dovesti u pitawe ni gradwu zatvorenih baze na, kao ni kon cept so ci jal nog sta no va wa i iz grad wu 400 sta no - va, kao ni sta no va u Sta roj ko lo - ni ji, za ko je je iz Fon da za pod sti caj gra e vin ske in du stri - je ve} o do bre no 170 mi li o na dina ra i na red nog me se ca bi }e raspisan tender za izvo a ~a. ^iwenica je, me utim, da je sve {to je u po sled we tri go di ne do - lazilo iz Republike, u vreme recesije, bilo sitno. Pitawe je {ta je grad stvar no do bio, ako se u zme u ob zir da nam je u i stom pe ri o du za ki nu to de vet mi li o na e vra transfernih sredstava, obja {wava Va si qe vi} i do da je da je u inte re su dr `a ve da po dr `i da qi raz voj Kra gu jev ca, jer grad ko ji pred wa ~i u raz vo ju, a Kra gu je vac to je ste, mo `e da po vu ~e na pred ~i ta vu re gi ju, a sa mim tim i dr - `avu. Bez ob zi ra na do ga a je od pre desetak dana, Vasiqevi} napomiwe da su oni u vek ja sno go vo ri li ko i za {to ne va qa u Vla di. U su - {ti ni, vr lo je ja sno da se u Kra - gu jev cu, kao i dru gim gra do vi ma, zbog e ko nom ske kri ze `i vi go re, ali se u [u ma di ji i ~i ta voj centralnoj Srbiji `ivi veoma lo {e. Sva ki na go ve {taj no vih u la ga wa, do dat ni pod sti caj i re for me u - vek na i la ze na po dr {ku, ali od deklarativnih pri ~a koje nemaju ze le no sve tlo na ni vou mi ni - star sta va ne mo `e da se `i vi. - Ekonomska i politi~ka situa ci ja je ste o zbiq na i ta kva je u du - `em pe ri o du. Mi smo stran ka ko ja po dr `a va Vla du, i ma mo svo je pred stav ni ke u par la men tu i, s ob zi rom na te ~i we ni ce, ne ke kqu~ne stvari moramo da podr`imo u par la men tu, ali i da o sta ne - mo do sled ni se bi i u pu }u je mo kri ti ke ka da ne {to ne va qa, sve u ci qu da se ne ke stva ri pro me ne na boqe u ~itavoj zemqi. ^iwenica je da je pred sed nik Vla de tra - `io raz re {e we u be dqi vo naj boqeg ministra, ~oveka koji je o ~igled no na pra vi na ~in ra dio svoj po sao. Sa da tre ba raz mi {qa ti {ta da qe, re kao je Ste va no vi} i najavio da }e i u okviru Ujediwenih re gi o na Sr bi je bi ti raz ma - tra no pi ta we op stan ka ve li kih investicija i projekata koji su na po ~et ku, u to ku, ili tek tre ba da budu usvojeni. Gordana BO@I] НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ КРАГУЈЕВАЧКЕ Оснивач и издавач Јавност д.о.о., Крагујевац, Бранка Радичевића 9 Директор Анкица Весић Главни и одговорни уредник Мирослав Јовановић Редакција Милош Пантић (заменик гл. уредника), Маргита Цветковић, Слободан Цупарић, Гордана Божић, Милутин Ђевић, Елизабета Јовановић, Александар Јокићевић, Зоран Мишић, Марија Обреновић, Вук Павловић (уредник спорта, sport@kragujevacke.rs), Милош Игњатовић (фоторепортер) Графичка редакција Иван Танић, Александар Димитријевић, Драган Минаковић Сарадници Милутин Марковић, Горан Миленковић, Драган Рајичић, Јаворка Станојевић, Никола Стефановић, Мирослав Чер, Милорад Јевтовић Маркетинг Зоран Костић, Јелена Станковић, Миливоје Јевтић (marketing@kragujevacke.rs) Секретар редакције Дивна Драгутиновић Рачуноводство Душанка Танић Телефони , и Штампа ГРАФОСТИЛ Крагујевац redakcija@kragujevacke.rs

4 4 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 24. фебруар Актуелно ZAPO [QAVAWE U FIJATU Poziv dobilo 474 nezaposlena Пише Милутин Ђевић Пrema ugovoru o zajedni~kom ulagawu izme u Republike Srbije i Fijata fabrika Fijat automobili Srbija do kraja godine treba da zaposli ukupno radnika. Prema informacijama iz informativne slu`be ove kompanije potpisani ugovor sa Srbijom }e biti u potpunosti ispo {tovan. Ina ~e, fabrika ovoga momenta ima vi {e od za po sle nih, a pre ma informacijama iz kragujeva~ke filijale Nacionalne slu`be za zapo {qavawe menaxment firme zadu`en za qudske resurse preuzeo je podatke o 474 nezaposlena lica i ФИЈАТ АУТОМОБИЛИ СРБИЈА Mali auto za Severnu Ameriku ve} je po ~eo da ih po zi va na raz go - vore radi zapo {qavawa. Prema re ~ima direktorke kragujeva~ke filijale Nacionalne slu- `be za zapo {qavawe Qiqane Patrovi}, Fijat je po novim kriterijumima smawio broj godina staro sti, ko ji je bio do 30 go di na, ta ko da sada prednost pri zapo {qavawu u ovoj kompaniji imaju nezaposleni iz me tal ske stru ke mla i od 26 godina. U kragujeva~koj Politehni~ koj {ko li ko ja sa FAS -om ima Kompanija Fijat autmobili Srbija je po novim kriterijumima smawila broj godina starosti, tako da prednost imaju nezaposleni iz me tal ske stru ke mla i od 26 go di na Italijanski Fijat u`urbano priprema ponudu mawih vozila za tr`i {te Severne Amerike, ukqu ~uju }i i jedan potpuno nov automobil sa ~etvoro vrata u B-segmentu vozila, preneo je magazin Motor trend. Izvr {ni direktor Fijata za poslove u Severnoj A- merici Laura Soave izjavila je da se na novom modelu, nazvanom L-zero, uveliko radi. Iako se spekulisalo da bi Fijat mogao da iza e sa novim vozilom sa ~etvoro vrata i kros-over varijantom, ~iju bi osnovu ~inio mali fijat 500, Laura Soave je navela da novi automobil ne }e biti zasnovan na postoje }im evropskim Fijatovim modelima. Umesto toga, in`eweri Krajslera i Fijata rade na stvarawu novog modela sa ~etvoro vrata, koji }e najverovatnije biti lansiran po ~etkom godine. Ona je iz ja vi la Mo tor tren du da }e Fi jat bi ti fo - kusiran na mawa vozila za prodaju u Severnoj Americi, ostavqaju }i tako prostor da druge robne marke Fijat- Krajslera, ukqu ~uju }i alfu romeo i dox, da eventualno prodaju sedan sredwe veli ~ine i druga vozila. Direktor Fijat automobili Srbija \ovani de Fili pis u iz ja vi za i sti list ka `e da }e kra jem go di ne sa proizvodnih traka u Kragujevcu si }i prvi modeli novog automobila kodnog broja L-zero, a da }e serijska proizvodwa po ~eti s prole }a Ovaj automobil }e iz Kragujevca biti plasiran na sva zna ~aj ni ja svet ska tr `i {ta, a ne sa mo u SAD, ka `e De Fi li pis. Ovo je pr vi put da di rek tor FAS -a na ja - vquje proizvodwu nekog modela vozila u Kragujevcu o- sim ranije najavqenih linee i lan ~a muze. POGONI FAS -A PRIMI ]E NOVE RADNIKE potpisan sporazum o {kolovawu kadrova, po ~ela je prekvalifikacija za 49 radnika, a kapaciteti ove {kole garantuju {kolovawe 300 radnika godi {we za potrebe industrije automobila. Iz ove {kole svake godine iza e oko 500 obu ~enih u ~enika, koji mogu da rade na najsavremenijim tehnologijama. Prema re ~ima direktora Politehni~ke {kole Sini {e Koji }a, {kola je sprem na da od go vo ri na sve zahteve Fijata, ali i ostalih fabrika koje }e napraviti svoje pogone u Kragujevcu i okolini. Po informacijama iz Nacionalne slu`be za zapo {qavawe od 474 nezaposlena koji ovoga momenta imaju najve }e {anse da dobiju po sao u Fi ja tu, wih 73 se iz ja sni - lo da nije zainteresovano da radi u toj fa bri ci. Oni su na ve li da ne `e le da ra de u pro iz vod wi, ve} da im odgovara neki drugi posao. U kragujeva~koj filijali NSZ na evidenciji nezaposlenih ovoga trenut ka ima jo{ 388 li ca sta rih iz - me u 25 i 30 go di na, oko 300 ko ji i ma ju do 35 go di na i ne {to vi {e starijih od 35 godina koji zadovoqavaju kriterijume koje tra`i Fijat. Po sao za rad ni ka Pre ma o no me {ta tra `i ova kompanija, a to }e gotovo sigurno tra- `iti i weni kooperanti, strane kompanije najvi {e cene mladost, e- nergiju i poslovnu sposobnost, ali i `equ za radom, po {tovawe radne discipline, etiku na poslu. Oni o- ~ekuju od svojih radnika da budu spo sob ni da u~e, da sti ~u no va zna - wa. Prema planovima Fijata posla }e bi ti i u fir ma ma ko je pra te proizvodwu automobila i proizvode de lo ve, a ko je u a pri lu tre ba da po~ nu da gra de svo je po go ne na pro - storu nekada {we kasarne u Gro- {ni ca. U pr voj fa zi, ka ko je planirano, pogone treba da izgradi pet fir mi, ko je su na li sti pr vih dobavqa ~a Fijat grupe. Za sada je izvesno da }e delove u Kragujevcu praviti Maweti Mareli i Xonson kon trol, dok se spi sak o sta lih fabrika jo{ ne zna, jer italijanski automobilski koncern za svaki od oko delova koji se ugra uju u automobile anga`uje po tri razli- ~ita proizvo a ~a. Po procenama stru~waka, ali i planovima oba partnera u poslu, kada u februaru naredne godine krene serijska proizvodwa dva nova modela automobila ~ija }e proizvodwa u prvoj fazi dosti }i nivo od vozila godi {we, u proizvodwi automobila u Srbiji moglo bi da bu de an ga `o va no i do rad ni ka. Tu je {an sa da ne ki od biv {ih radnika Fabrike automobila, koji se od 5. januara kao tehnolo {ki vi {ak nalaze na evi- Пише Зоран Радовановић A ktuelnim polemikama vezanim za postupke decentralizacije vlasti i politi~ke teritorijalne regionalizacije Srbije neretko se i tendenciozno prenebregava ~iwenica da je Srbija i prema Ustavu iz godine politi~ki i teritorijalno decentralizovana, odnosno podeqena na dve autonomne regije (pokrajine) i grad Beograd, koji zakonskim re {ewima koja ne protivure ~e va`e }em Ustavu i ste ~enom politi- ~kom, ekonomskom i finansijskom polo`aju i potencijalima, uveliko predstavqa tre }u regionalnu celinu, a da je jedi no pro stor ju `no od Sa ve i Du na va (centralna, zapadna, isto~na i ju`na Srbija) u nedefinisanom politi~ko administrativnom statusu. Prema Ustavu iz godine, naime, Vojvodina ima status autonomne pokrajine koji je dodatno oja ~an potowim zakonskim re {ewima i koji toj pokrajini i wenim stanovnicima obezbe uje relativno visok nivo politi~ke i ekonomske samostalnosti, kao i druge pogodnosti u odnosu na ostale delove Srbije. U preambuli Ustava navodi se, nadaqe, da je Kosovo i Metohija sastavni deo Sr bi je, dok se u ~la nu 182 va `e }eg U - stava Srbije isti ~e su{tinska autonomija Kosova i Metohija, {to implicite nagla {ava pretpostavqeni specijalni status te pokrajine u okviru dr`ave Srbije koja zvani~no ne priznaje samoprogla {enu nezavisnost Ko so va i Me to hi je. Kako se na Vojvodinu ne odnosi kvalifikativ su{tinske autonomije, dok se podru~je grada Beograda jo{ u vek mo `e sma tra ti ne formalnom regijom, dok Kosovo i Metohija prema va`e }em Ustavu ima status su {tinske autonomije, to se mo`e konstatovati da je Srbija asimetri~no regionalizovana dr`ava, {to je na iole du`i rok neodr`ivo, posebno zbog situacije u [umadiji ИЛУСТРАЦИЈА ГОРАН МИЛЕНКОВИЋ KAKO REGIONALIZOVATI SRBIJU Tuga ju `no od Sa ve i Du na va i Pomoravqu i drugim delovima unutra {wosti Srbije. K ako razre {iti ovaj problem, odnosno kako omogu }iti gra anima [umadije i Pomoravqa, zapadne, isto~ne i ju`ne Srb- ije da u`ivaju ista politi~ka i druga prava kao i gra a ni Voj vo di ne, ali i mo - gu}nosti koje svojim stanovnicima pru`a Beograd u pogledu ostvarivawa prava na rad, zapo {qavawe, obrazovawe, zdravstvo i dr. (apstrahujmo slu ~aj Kosova i Metohije) i kako delovima unutra {wosti Srbije omogu- }iti, pre svega, br`i ekonomsko privredni razvoj? Su vi {no je i pod se }a ti da su ~i t- avi delovi Srbije ju`no od Save i Dunava ekonomski i privredno devastirana podru~ja koja se i demograf ski pra zne. U pri log o vo me je i gotovo neverovatna ~iwenica da su opustela sela i naseqa udaqena tek petnaestak kilometara od Kragujevca, te da sva ke go di ne u Sr bi ji, pre - ma statisti~kim podacima, usled nepovoqnih demografskih kretawa odumre jedan grad veli ~ine 35 hiqada stanovnika. Istovremeno, svake godine se, opet prema zvani~noj statistici, iz unutra {wosti u Beograd preseli isto 35 hiqada qudi. Zapostavqena i devastirana unutra {wost Srbije svake godine, dakle, iz gu bi po 70 hi qa da qu di, dok Beograd dobija po 35 hiqada novih stanovnika koji mu, s obzirom na infrastrukturne, komunalne i stambene probleme prestonice, predstavqaju sve ve }i problem. Ovde vaqa na po me nu ti i to da se sve ve }i broj qudi u posledwe vreme iz unutra- {wosti preseqava u Vojvodinu, pre sve ga u No vi Sad, gde po seb no mla i qudi iz [umadije i drugih delova S obzirom na zvani~ni status Vojvodine i neformalni polo`aj Beograda, Srbija je ve} asimetri~no regionalizovana dr`ava, {to je na iole du`i period neodr`ivo. Glavno pitawe je kako stanovni {tvu ju`no od Save i Dunava omogu }iti br`i privredni razvoj i potpunije ostarivawe prava na rad, zapo {qavawe, obrazovawe, zdravstvenu i socijalnu za {titu? Srbije imaju mogu}nost br`eg zapo- {qavawa, ve }i `ivotni i dru {tveni standard i druge pogodnosti. Ovakvo stawe je neodr`ivo, barem sa aspekta ve }ine stanovnika unutra {wosti Srbije, a Srbiji su neophodne promene, odnosno potrebno joj je preure ewe dr`avnog ustrojstva koje bi, izme u ostalog, podrazumevalo politi~ko-teritorijalnu decentralizaciju zemqe, na ~emu sve vi {e, pored politi~kih i nevladinih organizacija iz unutra {wosti, insistiraju i stanovnici [umadije, Pomoravqa, zapadne, isto~ne i ju- `ne Srbije. Prema nekim relevantnim istra`ivawima, oko 60 posto gra ana Srbije zala`e se za neki od vidova politi~ko teritorijalne decentralizacije, odnosno regionalizacije Srbije. Na ko ji bi na ~in, on da, tre ba lo regionalizovati Srbiju? Univerzalnog modela za regionalizaciju nema. Najve }i broj najrazvijenijih evropskih zemaqa organizovanih u EU regionalizovan je, ali po razli ~itim modelima, pri ~emu i zakonodavstva evropskih dr- `ava prili~no neujedna ~eno odre- uju pojmove regionalizma i regio na. No, ~i we ni ca je da se pro ces regionalizacije u ve }ini evropskih zemaqa odvija ve} decenijama, a da u posledwe vreme tim putem kre }u i dr`ave u okru`ewu - Hrvatska, na primer. S obzirom na status Vojvodine i Kosova i Metohije, Srbija kao delimi~no ve} regionalizovana dr- `a va tre ba da na sta vi taj pro ces i to ne samo zbog pukog usvajawa evropskih iskustava i re {ewa i na tom pla nu, ve} pre sve ga zbog nu `no sti u - zrokovane sve nepodno {qivijim polo`ajem gra ana unutra {wosti Srbije, odnosno onih wenih delova izvan Vojvodine i podru~ja grada Beograda. K ao ~lan NVO [u ma dij ska re - gi ja sma tram da bi u do gled no vreme u Srbiji ustavnim promenama trebalo omogu }iti da podru~je grada Beograda i formalno dobije status regiona, a da bi unutra {wost Srbije trebalo podeliti na jo{ dve re gi je: jed nu ko ja bi ob u - hvatala [umadiju i zapadnu Srbiju sa sedi {tem u Kragujevcu i drugu koju bi ~inile isto~na i ju`na Srbija sa se di {tem u Ni {u. Ove dve re gi je najve }im delom bi predstavqale za-

5 Политика Четвртак, 24. фебруар КРАГУЈЕВАЧКЕ 5 denciji nezaposlenih, na u posao. Od tih rad ni ka wih 867 se prijavilo za prekvalifikaciju i razne obuke. Od 50 programa najvi- {e ih je za in te re so va no za pet informatiku, strane jezike (engleski, nema~ki i italijanski), rad na CNC ma {inama, mehatroniku i robotiku. Radnici }e poha ati obuku 24 meseca, a na osnovu toga ste }i }e pravo da primaju pun iznos nov ~ane pomo }i od dinara mese~no u prvoj godini, odnosno dinara u drugoj godini trajawa programa. Radnici su se opredelili za vi {e od 40, od po nu e nih 50 vr sta obuke. Obuka }e trajati 96 sedmica, a radnici }e imati jednom nedeqno po pet {kol skih ~a so va. Od je zi ka do za {ti te na ra du Ekonomisti sredweg i visokog o- brazovawa `ele da se obu ~e za vo ewe ra ~unovodstva i kwigovodstvo, a oko 90 ma {inskih in`ewera bi da u~i engleski jezik, informatiku i za {titu i bezbednost na radu. No, biv {i radnici Fabrike automobila ne vide {ansu samo u svojoj stru ci, ne go i u pot pu noj prekvalifikaciji. Tako ima zainteresovanih radnika metalske struke da se ob u ~e za rad u gra e vin skoj stru - ci, za kerami ~are ili stolare. Prema informacijama kragujeva~ke filijale NSZ neki ma {inski i hemijski tehni ~ari izrazili su `equ da se prekvalifikuju za kuvare, a neke radnice svoju {ansu za novo zapo {qavawe vide u frizerskom zanatu ili obuci za gerontodoma }ice. Kona ~an izbor obuka koje }e radnici poha ati naredne dve godine obavqa Nacionalna slu`ba za zapo- {qavawe, a naredne nedeqe po ~e }e informisawe radnika o obukama, na ~inu izvo ewa nastave i wihovim obavezama. Obuku }e organizovati Tranzicioni centar Grupe Zastava vozila, a predava ~i }e biti profesori kragujeva~kog Ma- {inskog fakulteta, Politehni~ke {kole i Druge tehni~ke {kole. okru`ene istorijsko-dru {tveno-ekononomsko i demografske celine sa privrednim, obrazovnim, administrativnim i drugim resursima i potencijalima kojima bi mogli uveliko da pariraju potencijalima Vojvodine i Beograda i time obezbede po ~etak uravnote`enijeg razvoja Srbije u narednom periodu. O oblicima i nivou politi~ke, e- konomske, finansijske i normativne samostalnosti beogradskog i regiona u unutra {wosti Srbije trebalo bi odlu ~ivati nakon stru~ne, ali i jav ne ras pra ve na ko joj bi u ~e - stvovali i zainteresovani gra ani Srbije. Ima mi {qewa da bi Srbija u na red nih pet do 10 go di na mo gla da ostane asimetri~no regionalizovana dr `a va, {to zna ~i da bi Voj vo di - na s obzirom na istorijske, etni~ke i ekonomske posebnosti i okolnosti mo gla da ima ne {to ve }i ni vo po li - ti~ke samostalnosti u odnosu na ostala tri regiona (ne ra ~unaju }i Kosovo i Metohiju). Ti regioni bi nivo politi~ke, ekonomske i normativne samostalnosti koji ima Vojvodina mogli da dostignu postepeno, u na red nih pet do 10 go di na. U [u ma di ji, me u tim, ima mi - {qe wa i da bi re gi o ni tre ba lo da predstavqaju tre }i nivo vlasti, odnosno da imaju status su {tinske a- u to no mi je, da i ma ju za ko no dav nu i iz vr {nu vlast, da ras po la `u finansijskim sredstvima koja ubiraju na svo joj te ri to ri ji, da u pra - vqa ju svo jim raz vo jem i dr. Za go - vor ni ci ove i de je sma tra ju da bi svi re gi o ni na te ri to ri je Sr bi je tre ba lo da i ma ju i sti ni vo po li - ti~ ke, nor ma tiv ne, e ko nom ske i finansijske samostalnosti. A u tor je ~lan NVO [umadijska regija i novinar lista Danas Ову рубрику у склопу пројекта РАЗУЂЕНА СРБИЈА суфинансира МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ СРБИЈЕ SUKOBI U VLADAJU ]OJ KOALICIJI Profit Nikoli }u, a mo `da i Din ki }u Пише Слободан Цупарић Minuli dani u Srbiji bi li su u zna ku iz ne - nadnog i prili~no dramati~nog prekida vi {egodi{we i dosta stabilne politi~ke qubavi DS i G17 plus. Pre mi jer Cvet ko vi} je na osnovu odluke vrha DS pokrenuo postupak za smenu Mla ana Dinki }a sa funk ci ja u Vla di, ali o vaj je od - mah pod neo o stav ku uz na ja vu da }e ostati lojalan koalicionoj vladi. Dobri poznavaoci ovda {wih politi~kih prilika skloni su tvrdwi da se ovakvi raskidi ne doga aju iznenada i preko no }i, ve} su posledica du`eg gomilawa nesporazuma, koncepcijskih i, posebno, interesnih sukoba. Glavni uzrok sve ve }ih sukoba DS i ostalih koalicionih partnera sa Mla anom Dinki }em po mnogima je ipak wegov na ~in realizacije regionalnog razvoja Srbije, odnosno primena kriterijuma za ulagawa znatnih buxetskih stimulacija i u- smeravawe stranih investicionih sredstava u razvoj pojedinih gradova i op {ti na. Sve ~e {}e i o zbiq - nije kritike koalicionih partnera, pre svega DS, upozoravale su da se na taj na ~in pro mo vi {u U je - diweni regioni Srbije, odnosno profesor Univerziteta u Beogradu. Mo`da je jedino vi {e polarizovan stav o ^edomiru Jovanovi }u u politi~koj zajednici Srbije. Verujem da je Din ki} pre te rao u kri ti - ci Vla de u tre nut ku ka da je bi lo ja sno da je ona i o na ko skup ro go va u vre }i i da ne }e bo qe funk ci o - ni sa ti {ta god da se u ~i ni. Jed no - stavno, nije sposobna za ne {to boqe. Na is toj ta la snoj du `ni je i Mi - odrag Radojevi}, istra`iva~ saradnik u beogradskom Institutu za politi~ke studije, koji tvrdi da je prirodno {to Zajedno za [umadiju, kao koalicioni partner u okviru URS, po dr `a va G17 plus, od no sno lidera ove stranke Mla ana Dinki }a. Ono {to }e, po we go vim re ~i - ma, svakako biti neka vrsta testa u narednom periodu jeste odgovor da li }e Vla da bez Din ki }a bo qe ra di - ti. - Ni ko u Sr bi ji ne ve ru je da je sam Cvetkovi} smenio Dinki }a, u- buxetskim sredstvima fakti~ki be en je politi~ki analiti ~ar finansira wihova predizborna Branko Radun. - Zapravo, svi veruju kampawa. da je to Tadi} nalo`io Cvetkovi- U ovoj uzavreloj situaciji, kada su sva e po sta ja le sve `e {}e, a iz koalicionih redova stizale o {tre po ru ke u sti lu Do sta nam je Din ki - }evih ucena, Ne}emo popustiti Dinki }u, Vlada Srbije nije mesto za li~ne promocije - koalicija Zajedno za [umadiju stala je na Dinki }evu stranu i javno je zapitala: Da li po sto ji gra a nin ko ji ve - ruje da Vlada bez Mla ana Dinki }a mo`e i {ta vi {e produktivno da u- }u i da se Cvet ko vi} ni {ta ne pi - ta... A {to se ti ~e e ko nom skog doprinosa, ova Vlada, i sa Dinki- }em i bez we ga, ne be le `i ni ka kav ekonomski u ~inak. Od vlasti koja vodi ovakvu ekonomsku politiku ne mo`emo ni {ta ni o ~ekivati. Cvetkovi }evi repovi Pre ko 60 od sto qu di sma tra da Vla da lo {e ra di, da je spo ra, da premijer nema autoritet... Nije li radi u sferi ekonomi je? Da li iko ve ru je da je o Din ki - }evoj smeni odlu ~io Cvet ko vi} i da li Srbija ima Vladu koja mo`e da odgovori te {kim dr`avnim zadacima? - Da li qu de mno - go uzbu uje Dinki- }ev od la zak ili ne te {ko je re }i bez ne - kog istra`ivawa, ali nesumwivo je da je stav o we mu iz u - zetno polarizovan, ka`e za Kragujeva~ke Qubi {a Raji}, QUBI [A RAJI] BRANKO RADUN U situaciji kada i Vlada i opozicija imaju nizak nivo poverewa u javnosti, sukob u vladaju }oj koaliciji i smena Mla ana Dinki }a ipak najvi {e na ruku idu napredwacima Tomislava Nikoli }a, ali prognoze o prevremenim izborima niko se ne usu uje da daje nelogi~no o ~ekivati da }e posle smene Dinki }a, koji je okarakterisan kao glav ni kri vac za ne slo gu u Vladi i wene lo {e rezultate, autoritet Mirka Cvetkovi }a i wegovog kabineta odjednom porasti? - Premijerov autoritet ne mo`e mnogo da poraste, ka`e Qubi {a Raji}. - Re~ je, pre sve ga, o li~ no sti koja ne ostavqa utisak, deluje bledu wa vo, a za wim se vu ~e i iz ve stan broj repova iz perioda kada je bio direktor Agencije za privatizaciju - kada se po ~etkom dvehiqaditih dogodio niz vrlo sumwivih privatizacija. Ali, problem je u to me {to qudi generalno nemaju poverewe ni u Vladu, ni u opozici ju. Kod nas po sto - ji ta neverovatna simbioza izme u lo {e Vla de i lo {e opozicije. Miodrag Radojevi}, kad se go vo ri o specifi~noj te`ini ne ~ijeg autoriteta, ostaje u nedoumici da li }e predsednik Vlade Mirko Cvetkovi} uspeti da iskoristi kratkotrajni povratak autori te ta, u smi slu da Vla da ra di s nekim ve }im integritetom nego {to je to bio slu ~aj do sa da. - Vladaju }a koalicija je u haosu, pa treba o ~ekivati da opoziciji poraste autoritet, ocewuje Branko Ra dun. - Oni ra de u pri - log Tomislavu Nikoli- }u, i Din ki} i Cvet ko vi} i ceo o vaj cir - kus oko sme ne - te iz la ze iz Vla de, te ne iz la ze, te iza }i }e, ali }e ostaviti svo je mi ni stre, te }e izigravati opoziciju... Tako samo opada rejting i Vlade i vladaju }ih stranaka. MIODRAG RADOJEVI] Zna se {ef I bit ka za ve }i nu u parlamentu uveliko tra je. DS je, ka ko se ne z- vani~no pri ~a, pregovarao s delom poslanika G17 plus o po dr {ci, dok funk ci o - neri ove stranke to demantuju... Da li su Dinki }evi poslanici okrenu li le a svom {e fu? - Simptomati~no je da je premijer, na kon {to je ob zna nio od lu ku da }e smeniti potpredsednika i ministra Dinki }a, bio poprili~no samouveren u pogledu daqeg opstanka Vlade, prime }uje Miodrag Radojevi}. - Pretpostavka je da se nije oslawao na podr {ku poslanika iz re do va G17 plus, ve} vi {e iz redova opozicije. Otuda ostaje nedoumica koje su to stranke u pitawu. Po re ~ima Qubi {e Raji }a, neki Dinki }evi qudi verovatno `ele da nastave podr {ku Vladi, jer ukoliko do e do prevremenih izbora zbog we nog pa da, si gur no je da se G17 plus nalazi na ivici cenzusa ili is pod we ga - ~ak ni sa URS ne }e mo - }i da pro e. Zbog to ga se o pi ru, jer nisu raspolo`eni da odu u opoziciju ili da u potpunosti nestanu iz parlamenta. S druge strane, Vlada mo`e da funkcioni {e i ukoliko je G17 plus po dr `a va iz ne ke vr ste po - luopozicije. Branko Radun je telegrafski kratak: Mla an Dinki} kontroli- {e svo ju stran ku i svo je qu de, pa se u G17 plus do bro zna ko je {ef. Po ~etak kraja U celoj ovoj pri ~i centralno pita we je da li }e kri za od no sa u vla - daju }oj koaliciji dovesti do prevremenih izbora? - ^i ni mi se da smo u o voj si tu a - ciji korak daqe od prevremenih izbora, iako smo pre desetak dana i ma li u ti sak da }e oni bi ti ras pi - sani, ka`e Miodrag Radojevi}. - Po sve mu su de }i, ova Vla da }e u ne kom rekonstruisanom obliku do`iveti svoj pu ni man dat. To je, s jed ne stra - ne, do bro, a s dru ge - lo {e. Do bro je ako uspe da u narednom periodu ostva ri ono {to je o be }a la, a lo {e je ako na sta vi da ra di po svom sta rom modelu. Qu bi {a Ra ji} tvr di da }e o izborima odlu ~ivati oni koji sada se de u Vla di, a sve za vi si od to ga da li }e G17 plus gla sa ti pro tiv Vladinih predloga, pa je oboriti ili }e, pak, o sta ti. I na ~e, on ne vi di da bi se i {ta re {i lo ne kim pre vre - menim izborima. - O vom kri zom u Vla di van red ni izbori postaju realnija opcija, mi- {qe wa je Bran ko Ra dun. - Pred na - ma je po ~e tak kra ja ove Vla de. E, sad, kad }e ta~ no biti kraj, vide }emo. Da li kra jem ove go di ne ili po - ~etkom idu }e? Sve to zavisi od me usobnih odnosa, od to ga ka kva }e bi ti pozicija igra ~a u Vladi, Dinki }a i ostalih. Ve {to ma ne vri {u}i Dinki} mo`da ~ak i dobije neke poene kao ne ko ko je kritikovao premijera Vlade i predsednika Srbije. Pr vi ~o vek G17 plus i U je di - wenih regiona Srbije je proteklih desetak dana prosto bio torpedovan iz svih me dij skih o ru a, pro - gla {avan glavnim krivcem koji je u neo ne mir i ta la se u tro mu i za - dremalu Vladu. Kako se, vaqda, ve} i o ~ekivalo, od beogradskih i drugih centralista progla {en je destruktivcem koji po {to-poto na terenu `eli da u stvarnost pretvori wihovu samo verbalnu storiju o decentralizaciji i regionalizaciji. U poku {aju da malo zaquqa Vladin brod, a ne i da ga pre vr ne, sa mo {to ga, ka ko re ~e, za ze mqo tres ni - su optu`ili. U toj vi {e crnoj nego pro {aranoj pri ~i o biv {em mi ni stru Din - ki }u jedino je glas iz unutra {wosti poku {ao da realnije sagleda wegove pluseve i minuse, da pohvali neke wegove osobine. Ni ko, ka `u, ne mo `e da mu o spo ri da je ra dan, da u po sao u la `e ve li ku energiju, pa je Vlada wegovom smenom ostala bez motora.

6 6 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 24. фебруар Сукоби VELIKO PRAVNO ZAME [ATEQSTVO U METAL SISTEMIMA Vlasnik osporio svoj potpis Dragoqub Radulovi} uputio prigovor u kome osporava pot pis ko ji je sta vio na ugovor o predaji firme u vlasni {tvo dr`avi, jer se potpisao kao di rek tor, a ne u svojstvu vlasnika. Sindikat tvrdi da on nameno odugovla ~i spor, jer ni je u speo da dobije deo preduze }a u besplatni zakup Пише Милош Пантић Кa da se ~i ni lo da je go - di nu da na dug spor iz - me u rad ni ka i vla sni ka pred u ze }a Me tal si ste mi na - po kon pri ve den kra ju predajom ove firme u vla sni {tvo dr `a vi, po ka za lo se da su ovde uvek mogu }a iznena ewa ko ja od la `u ko na~ no re {e we. Pred stav nik Mi ni star stva e ko - nomije i vlasnik preduze }a Dragoqub Radulovi} potpisali su 26. januara ugovor kojim se celokupno vla sni {tvo nad fir mom preba cu je na dr `a vu. Na kon to ga dr `a va je i ma no va la Ra de ta Mi - lo va no vi }a za svog za stup ni ka u ovoj firmi. Pro blem se, me u tim, po ja vio ka da je pred u ze }e sa no vim vla s- ni kom tre ba lo re gi stro va ti u A - gen ci ji za pri vred ne re gi stre. Dragoqub Radulovi} uputio je 14. fe bru a ra pri go vor na ovu re gi - straciju, tvrde }i da wegov potpis na ugovoru sa Ministarstvom nije prav no va qan, po {to se pot pi - sao kao di rek tor, a tre ba lo je da pa ra fi ra do ku ment u svoj stvu vlasnika firme. O o vom pri go vo ru sin di kal na organizacija Metal sistema izdala je dva dana kasnije saop {tewe za jav nost u ko me na vo di da se Zaposleni tvrde da pregovori jo{ uvek nisu otpo ~eli jer niko ne zna ko je di rek tor preduze }a, niti imaju sa kim da pregovaraju Za po sle ni u ne deq ni ku Sve tlost, ko ji ve} vi {e od dve ne de qe {traj ku ju zbog ne is pla }e nih za - ra da, pod ne li su 23. fe bru a ra pri ja vu MUP-u (Slu `bi za bor bu pro tiv pri vred nog kri mi na la) pro tiv vla sni ka pred u ze }a zbog sumwe da novac od prodaje novina i oglasnog prostora nije upla }en na ra ~un Sve tlo sti. Ovu sum wu u [traj ka~ kom od bo ru pot kre - pquju ~iwenicom da, uprkos tome {to su prethodne dve nedeqe iza- {la dva bro ja no vi na, pa sa mim tim je tre ba lo da bu de pri ho da od prodaje, stawe duga na ra ~unu, koji je ve} ne ko vre me u blo ka di, ni u jednom trenutku nije se mewalo, da bi 21. fe bru a ra dug na ra stao za jo{ oko 100 hi qa da di na ra! do ne dav ni vla snik na o vaj na ~in ruga radnicima i dr`avi i tra`e pri me nu o {trih sank ci ja pre ma we mu. U sa op {te wu se na vo di da }e zbog mno gih zlo u po tre ba ko je su se dogodile u periodu od privatizacije sindikat podneti krivi~ nu pri ja vu protiv biv {eg rukovodstva preduze }a. Savet advokata Da li Radulovi} ovim postupkom pokazuje da se predo- mislio na kon {to je fir mu pre dao dr `a vi i ka ko je u op {te do - {lo do to ga da je kao direktor do {ao u sukob mi {qewa sa samim sobom, kao vlasnikom? U izjavi za na{ list Ra du lo - vi} ka `e da ni je i - mao nameru bilo ko me da se na ru ga, ve} da je na o vaj na ~in `e leo da se za {ti ti od posledica koje bi imao ako ostane ovakav tekst ugovora. - Ni je sve jed no da li sam ugovor potpisao kao di rek tor ili kao vlasnik preduze- }a. U ugovoru stoji da dr `a vi vla sni {tvo NASTAVQEN [TRAJK NOVINARA pre da je pred u ze }e Metal sistemi koje zastupam ja kao di rek tor, zbog ~e ga bi mo glo da se de si da me ne kao vla sni ka u - budu }e mogu da pozivaju poverioci i da tra`e izmirewe dugova za kre di te. Zbog to ga je po treb no da se pot pi {e no vi u go vor gde }e staja ti da ja kao vla snik pre da jem i - movinu firme, kako bi bilo jasno da vi {e u woj ne po se du jem ni {ta, tvrdi Radulovi}, napomiwu }i da je za ove no ve mo men te sa zna o od svojih pravnih zastupnika. Pred sed nik sin di kal ne or ga - nizacije Metal sistema Milo{ Tanaskovi} ka`e da ovo obja {wewe Radulovi }a ne pije vodu, jer vla snik ne ga ran tu je za o ba ve ze preduze }a li~nom imovinom, ve} imovinom firme. Da je druga ~ije radnici bi ve} tu`ili Radulovi- }a da im na mi ri vi {e me se~ ni dug za ne is pla }e ne li~ ne do hot - ke, ka`e Tanaskovi}. Tre ba pod se ti ti da su zbog ne - ispla }enih 12 zarada i pripadaju }ih po re za i do pri no sa 14 zaposlenih 7. februara obustavili rad u ovom preduze }u. Istovre - meno, obratili su se Inspekciji rada, koja se prethodne nedeqe o- gla si la re {e wem i na lo `i la da TREBA POTPISATI NOVI UGOVOR: DRAGOQUB RADULOVI] On sma tra da iza Ra du lo vi }e vog po s- tup ka sto ji na me ra da se o vaj spor o pet odugovla ~i, jer se isko pli ko va la pri me - na jed nog dru gog u go vo ra - da se po gon Pro ce sne o pre me, kao deo ovog preduze- }a, pre da u bes plat - ni za kup fir mi iza koje stoji Radulovi}. - U go vor je pot pi - san 10. ja nu a ra ove go di ne i po we mu Me tal si ste mi da - ju u za kup no vo o sno - vanoj firmi Alfa tehniks, koju je o sno vao za me nik di rek to ra Metal sistema, halu Procesne o pre me od kva dra ta i oko 70 ma {i na, po po pi su od pre ~e - ti ri go di ne, me u ko ji ma ima i vrednih, bez ikakve naknade, potpu no bes plat no. U go vor je vi {e- struko {tetan za Metal sisteme jer za ku pac ima sa mo o ba ve zu da za po sli 20 rad ni ka, plus 30 no - vih u ro ku od tri me se ca, ali nig - de ne sto ji da tih 50 rad ni ka moraju biti iz sastava sada {wih 100 zaposlenih u ovoj celini, ve} mo gu ni ti i ne ki dru gi. Sa mo u koliko ne uposli ovaj broj radnika za ku pac mo ra da pla }a me se~ nu za kup ni nu od e vra, na vo di Tanaskovi}. Za stup nik tra `i po pis Predsednik sindikata tvrdi da je realizacija ugovora sa firmom Al fa teh niks, iza ko je o pet sto - Proki}, pomo}nik direktora. Zaposleni smatraju da ovaj sastanak nije imao nikakvog smisla, po {to Za kon o {traj ku pred vi a da pregovore treba da vodi direktor pred u ze }a ili vr {i lac du - `no sti. Ka ko je pret hod ni di rek tor Ran ko Mi lo sa vqe vi} pod neo o stav ku, a U prav ni od bor nije zvani~no imenovao novog rukovodioca, {trajka ~i tvrde da nemaju sa kim da razgovaraju. - Na tom sa stan ku pi ta li smo ko je di rek tor, jer sa wim tre ba da razgovaramo, ali niko od trojice pri sut nih u ime pred u ze }a ni je znao da nam od go vo ri. Za to smatra mo da je na{ raz go vor bio neformalan i da oni nisu zvani~no o vla {}e ni da pre go va ra ju, ka `e pred sed nik sin di ka ta no vi na ra Svetlosti Sr a Rihterovi}. On do da je da su, u pr kos to me {to svakodnevno prosle uju pismeni zahtev vlasniku u kome tra- `e da za po~ nu pre go vo ri sa po - slo vod stvom, o ba ve {te ni da je Gvozden Jovanovi}, jedan od vlasodmah otpo~nu pregovori izme u [traj ka~ kog od bo ra i po slo vod - stva. Tim po vo dom, pro {log pet - ka or ga ni zo van je sa sta nak na ko me su pred u ze }e pred sta vqa van Jo va no vi}, pred sed nik Nadzornog odbora, Radojlo \uri}, ~lan U prav nog od bo ra, i Zo ran ji Ra du lo vi}, za pe la jer ni ko od 50 rad ni ka po go na Pro ce sna o - prema kojima je to ponu eno nije hteo da pot pi {e u go vor da pre e u tu fir mu. Da va we u za kup hale i ma {ina bez naknade stopira no je i zbog to ga {to je za stup - nik dr `av nog ka pi ta la Ra de Milovanovi} odbio da obavi primo pre da ju du `no sti di rek to ra Me tal si ste ma. Po tvrd wi Ta - na sko vi }a, to se do go di lo jer je Milovanovi} nakon dolaska u uprav nu zgra du pred u ze }a u In du - strijskoj zoni primetio da dosta inventara i opreme nedostaje i da su ma ga ci ni pra zni, pa je za tra - `io da se u ra di po pis, a we gov stav je da ne }e do zvo li ti pri me - nu u go vo ra o za ku pu Al fa teh - nik su dok se to na u ra di. - Sada Radulovi} ovim osporavawem svog potpisa posti`e neku vr stu u ce ne, za u sta vqa wem ~i ta - vog procesa, uslovqavaju }i da u e u za kup Pro ce sne o pre me, procewuje Tanaskovi}. Na o pa sku da dr `a va kao no vi vlasnik mo`e lako da raskine o- vaj u go vor o za ku pu, ako pro ce ni Ne zna se ko je di rek tor Svetlosti APSURDNA SITUACIJA: [TRAJKA^I NEMAJU SA KIM DA PREGOVARAJU RADULOVI]EVO OBJA[WEWE NE PIJE VODU : MILO[ TANASKOVI] da je on {tetan, Tanaskovi} ka`e da to nije tako jednostavno kako se na prvi pogled ~ini. Ugovor, naime, do te me re {ti ti za kup ca da je u tekst u ne ta i od red ba da ako Me tal si ste mi u ro ku od me sec dana ne omogu }e Alfa tehniksu da u e u ha lu, mo ra ju da pla te od - {tetu ovoj firmi u iznosu ~etvoro go di {we e ko nom ske ce ne zakupa, na koliko je ugovor sklopqen, da kle, iz nos 48 me se~ nih e - ko nom skih ki ri ja. Taj rok je ve} pro {ao 10. fe bru a ra, pa sa da Al fa teh niks mo `e da tra `i tu od {te tu od Me tal si ste ma, iz ~e ga se ja sno vi di ko li ko je u go - vor nepovoqan po ovo preduze }e. Iz sve ga pred sed nik sin di ka ta iz vla ~i za kqu ~ak da je za o va kav ugovor Radulovi}, po svemu sude- }i, do bio sa gla snost Mi ni star - stva ekonomije. Sa da {we iz ne nad no o du go vla - ~e we sa ko na~ nim pre u zi ma wem i mo vi ne i u pra vqa wa u Me tal sistemima od strane dr`ave opet najve }u {tetu nanosi zaposlenima u pred u ze }u. Dok se dr `a va ne re gi stru je kao no vi vla snik i fir ma ne pro funk ci o ni {e ne mo `e da se spro ve de ni spo ra zum po kome dr`ava treba da isplati za po sle ni ma za ra du za de cem bra pro {le godine, niti da se zapo~ne sa ob na vqa wem pro iz vod we. Zato je sindikat zatra`io od Ministarstva ekonomije da se obavi registracije preduze }a na osnovu ugovora koji je potpisan, a ako Radu lo vi} sma tra da tre ba da se izmeni, neka to zatra`i preko suda. U utorak, 22. februara, Milo{ Ta na sko vi} i Ra de Mi lo va no vi} bi li su na sa stan ku u Mi ni star - svu ekonomije, gde im je re ~eno da }e se i}i na pot pi si va we no vog u - go vo ra sa Ra du lo vi }em, po ko me on ovoga puta u svojstvu vlasnika pre no si vla sni {tvo na dr `a vu. Re ~e no je da }e se we mu ta kav u go - vor ponuditi u roku od nedequ da - na, pa }e se vi de ti da li }e on prihvatiti da ga potpi {e. Dok se ~e ka na ras plet ove pravne zavrzlame, sindikalna orga ni za ci ja Me tal si ste ma podnela je krivi~nu prijavu protiv biv {eg ru ko vod stva pred u ze }a. Pri ja va se od no si na po slo va we firme u prethodnom periodu jer je sin di kat, ka ko tvr di Ta na sko - vi}, do {ao do sa zna wa da su u ~i - wene neke nezakonite radwe i da je deo imovine otu en na nezakonit na ~in. Tu je na ve de no i za kqu - ~ivawe {tetnog ugovora sa Alfa teh nik som kao naj dra sti~ ni ji pri mer. Ciq sin di ka ta je da se podr`avqewe ne zaustavqa i da se rad ni ci ma {to pre o mo gu }i po - vra tak na po sao. KRIVI^NE PRIJAVE PROTIV POSLOVODSTVA SVETLOSTI : DRAGANA ^ABARKAPA, PREDSEDNICA SINDIKATA NOVINARA SRBIJE nika Svetlosti, prosledio `albu Inspekciji rada u kojoj navodi da {trajka ~i ne `ele da pregovara ju, kao i da to nije put u E vrop - sku u ni ju, ka `e Dra ga na ^a barkapa. I na ~e, da nas je i za {ao tre }i broj Svetlosti u ~ijoj pripremi nisu u ~estvovali zaposleni novina ri, a ko ji i da qe u re u je vla s- nik Gvozden Jovanovi} uz pomo} prijateqa. G. BO@I]

7 Сукоби Четвртак, 24. фебруар КРАГУЈЕВАЧКЕ 7 SUKOBI U RA^ANSKOJ JURA KORPORACIJI Srbi imaju svoje navike, Korejanci svoja pravila Otkaze su dobili predsednica i potpredsednica sindikata Nela Obradovi} i Marijana Ili}, sekretar Vera Petrovi} i tri ~lana Izvr {nog odbora Udru`enih sindikata Sloga, a u Inspekciji rada ka`u da su ne ke od o vih sank ci ja u skla du sa pravilima kompanije Кa da je Ju ra kor po ra - ci ja iz Ju `ne Ko re je u aprilu pro {le godine ku pi la ra ~an sku fa bri ku Za sta va e - lek tro o ba ve za la se da investira osam mili o na e vra i za po sli oko rad ni ka, a za to je do bi la i subvencije iz buxeta Srbije. Deo oba - ve za, bar ka da je za po {qa va we rad ni ka u pi ta wu, ju `no ko rej ska kompanija je ispunila, ali su nasta li pro ble mi ka da su rad ni ci po ~eli sindikalno da se organi- zu ju. To je za sme ta lo no vim vla sni ci ma, ko ji su u star tu tvr - di li da im sin di ka - ti u fir mi ni su po treb ni i da ne }e to le ri sa ti sin di - kal ne ak tiv no sti, i - a ko im je bi lo ja sno da su du `ni da po - {tu ju za ko ne Re pu - bli ke Sr bi je, a posebno Zakon o radu. Pre ma na vo di ma U dru `e nih sin di ka - ta Sr bi je Slo ga, po slo vod stvo Ju re iz Ra ~e po de li lo je {est ot ka za sin di - kal nim ak ti vi sti ma u tom preduze }u. Potpred se dik Slo ge Jovan \uri} ka`e da su ot ka zi u ru ~e ni pred sed ni ci i potpred sed ni ci sin di - kata Neli Obradovi} i Ma ri ja ni I li} i sekretaru sindikata Veri Petrovi}. On ka `e da su pred sed ni ca i se kre tar do bi le ot kaz zbog to ga {to ni su, ka ko je na ve lo po slo - vodstvo, spre ~ile izno {ewe u javnost informacija o problemima u firmi iz centrale sindikata, a koje {tete ugledu preduze }a. - Potpredsednica sindikata je dobila otkaz jer je, navodno, samo - i ni ci ja tiv no za me ni la sme nu. Bez po sla su o sta la i tro ji ca ~la - nova odbora sindikata, jedan zbog, kako je re ~eno, rasprave sa liderom, a dru ga dvo ji ca zbog ko ri - {}e wa bo lo va wa, ka `e \u ri} do da ju }i da sa da u Ju ri i ne po - sto ji sin di kat, jer su pre o sta li ~la no vi od bo ra pod pri ti skom poslodavca odustali od sindikalnog ra da. O svemu je obave {tena Inspekci ja ra da, a ove ne de qe o to me }e se raz go va ra ti u Mi ni star stvu rada. - U spe li smo da vra ti mo na po - sao sekretara sindikata Veru Petro vi}, dok smo dva zah te va od bi li s ob zi rom da su ot ka zi u skla du sa pra vi li ma kom pa ni je, ka `e Pr vo slav Mi len ko vi}, na - ~el nik In spek ci je ra da [u ma - dijskog okruga. On je ob ja snio da su od bi je ne prijave radnika koji je okrivqen za na sr taj na li de ra u fir mi, kao i prijava potpredsednice sindika ta ko ja se te re ti da je sa ma zame ni la sme nu i da o to me ni je bio obave {ten wen rukovodilac. Ina ~e, svi otpu {teni radnici su pod ne li i tu `be su du. U dru `e ni sin di ka ti Sr bi je Slo ga op tu `i li su po slo vod - stvo kom pa ni je Ju ra iz Ra ~e za ne po {to va we za ko na Sr bi je i {i ka ni ra we za po sle nih, jer je u sep tem bru pro {le go di ne ot - pu {te no iz me u 150 i 200 radni ka. Pred sed nik USS Slo - ko Ve se li no vi} ka `e da }e taj sin di kat pred u ze ti ra di kal ne me re ako sin di kal ni li de ri na - red nih da na ne bu du vra }e ni na posao. Sin di kat je o pro ble mi ma u Ju ri o ba ve stio i am ba sa du Ju - `ne Koreje u Beogradu, Ministarstvo e ko no mi je, re pu bli~ kog om bud sma na i po ve re ni ka za infor ma ci je. Ko }e od wih i ka ko reagovati za sada se ne zna. M. \E VI] PROTEST BIV [IH RADNIKA FABRIKE AUTOMOBILA Tra`e regres za godi {wi odmor Progla {ewem oko radnika tehnolo {kim vi {kom stavqena je ta~ ka na wi hov sta tus u Fa bri ci a u to mo bi la, ali ne i na na ja - vqene sudske postupke. Grupa wih protestovala je pro {le nedeqe u cen tru Kra gu jev ca, tra `e }i da im se is pla ti re gres za ovu go di nu. Pro test je tra jao po la sa ta, po sle ~e ge se oko 200 qu di u - putilo ka advokatskoj kancelariji koju }e ovlastiti da se, kako su rekli, izbori za wihova prava. Pred stav nik rad ni ka ko ji su pro te sto va li Ne nad Bo gi }e vi} ka `e da rad ni ka, i a ko su 5. ja nu a ra do bi li ot ka ze na kon {to su progla {eni tehnolo {kim vi {kom, po Zakonu o radu imaju pra vo na od mor i is pla tu re gre sa u o voj go di ni. On je na ja vio da }e svi rad ni ci, ako im ne bu de is pla }en re gres, pod ne ti tu - `bu protiv fabrike. U prav noj slu `bi Gru pe Za sta va vo zi la ka `u da sva ko ko je pre ne go {to je pro gla {en teh no lo {kim vi {kom ra dio {est me - se ci ima pra vo na re gres i go di {wi od mor, a sko ro svi rad ni ci ko ji su do bi li ot kaz i ma ju vi {e od 25, pa i 30 go di na rad nog sta - `a. U Samostalnom sindikatu Zastave ka`u da ipak treba videti {ta pi {e u Protokolu koji je sindikalcima ponudio ministar e ko no mi je Mla an Din ki}, da mo `da ni je sta vqe na ne ka ograda koja osporava ovo pravo. M. \. RE [AVAWE VI [KA RADNIKA U VOJNOJ FABRICI Novi krug socijalnog programa U fabrici Zastava oru`je u toku je iz ja {wa va we rad ni ka o no - vom so ci jal nom pro gra mu. Za desetak dana za odlazak iz fabrike prijavilo se 60 zaposlenih kojima je ostalo pet i mawe godina do pen zi je. Pr vi o vo go di {wi o - glas za so ci jal ni pro gram o tvo - ren je do 25. fe bru a ra, a u Sa mo stal nom sin di ka tu Voj ne fa bri ke ka `u da 370 rad ni ka u o - voj go di ni is pu wa va je dan od u - slo va za od la zak, ali i da to mo gu da u ra de i dru gi za in te re so va ni radnici, kojima sledi otpremnina od 300 e vra po go di ni rad nog sta`a. Voj na fa bri ka sa da ima za po sle nih, a u po sled wih pet go di na Za sta vu o ru` je na pu - sti lo je uz ne ku od op ci ja so ci - jal nog pro gra ma bli zu o ru `a ra.

8 8 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 24. фебруар Друштво QUDI BEZ ZDRAVSTVENIH Kod lekara samo mrtvi bolesni Radnici ~iji poslodavci ne upla }uju doprinose za zdravstveno osigurawe, a uz to ne pri ma ju ni pla te, sko ro da ne smeju da se razbole. Wihovo pravo na le ~ewe ozbiqno je ugro`eno, ali dr `a vu kao da to ni je mno go bri ga Пише Јаворка Станојевић Кa da je, pre ne ko li ko meseci, po ~eo da ose }a bo lo ve u gru di ma, sredo ve~ ni rad nik za po - slen u jed noj od mno - go broj nih pro pa lih fir mi (ko ju, kao i svo - je ime, ne sme jav no da ot kri je) ni je ni po mi {qao da ode kod le - ka ra. Raz log ni je bi lo ne ma ran od nos pre ma zdra vqu ne go ~i we - nica da mu zdravstvena kwi`ica, du `e od go di nu da na, ni je o ve re - na. Na da ju }i se da ni je ni {ta o - zbiq no i zna ju }i da od we go vih prihoda, koji tako e kasne, zavisi cela porodica nastavio je svako dnev ne da od la zi na po sao. Sr ce, me u tim, ni je u va `i lo o - pravdane razloge, pa se ovaj savestan radnik i odgovoran roditeq, skr han stre so vi ma, ne dav no sru - {io na rad nom me stu. Le ka ri su kon sta to va li te `ak in farkt, u spe li da ga po vra te u `i vot, ali se ju nak na {e pri ~e tome nije obradovao. - Pr vo {to sam po mi slio ka da sam do {ao sve sti bi lo je: ka ko }u da pla tim le ~e we. Vi dim da se na la zim na a pa ra ti ma, da ju mi infuzije i terapiju, a ja ra ~unam ko li ko to ko {ta i stal no se ras - pi tu jem ka da }u ku mi go - vo ri da je je di no va `no da se o po ra vim, a da }e mo se za pa re sna }i. Gde da se sna e mo ka da smo odavno potro {ili sve minuse, du- `ni smo fa mi li ji, kom {i lu ku, trgovcu u prodavnici, a na nepla- }e ne ra ~u ne ne smem ni da po mi - slim. I ta ko, oni me le ~e, a ja mi slim da je bo qe da u mrem, jer }e `e na do bi ti pen zi ju, pa nam de ca ne }e gla do va ti, pri ~a o vaj Kragujev ~anin. Prepu {teni sami sebi Po {to je i mao sre }u da se bu - kvalno sru {i na{ sagovornik je u- {ao u kategoriju hitnih slu ~ajeva kojima se, zbog neophodnosti bolni~kog le ~ewa, zdravstvene kwi- `ice overavaju na mesec dana. Iako je to dovoqno za bolni~ke tro {kove, ovaj te`ak bolesnik bez overene zdravstvene kwi`ice ne mo`e da nastavi le ~ewe, koje zahteva ~este kontrole, skupu dijagnostiku i redovno uzimawe lekova. U sli~ noj si tu a ci ji na la zi se mnogo zaposlenih stanovnika grada na Lepenici, ~ije zdravstvene kwi `i ce, bu du }i da po slo da vac ne pla }a doprinose, predstavqaju samo bezvredan papir. Wihov polo `aj je go ri ~ak i od o no ga u ko - me se na la ze ne za po sle ni i korisnici socijalne pomo }i, koji pra vo na zdrav stve nu za {ti tu ostvaruju preko Nacionalne slu- `be za po {qa va wa ili Cen tra za so ci jal ni rad. Zbog to ga ovi qu di bo lest no se na no ga ma, ili se le - ~e ka ko zna ju i u me ju. Pro blem je {to, ~ak i ka da im u zdrav stve noj sta ni ci pro gle da ju kroz pr ste, i lekar ih pregleda, ne mogu podi- }i lekove, jer apoteke vr {e elektron sku pro ve ru zdrav stve nih legitimacija. Po {to ne mo gu ni da po mi sle na pre ven tiv ne pre gle de i kontrolne analize - ostaje im jedino da se u zda ju u vi {u si lu, ili da ~e ka ju da, po put ne sre} ni ka sa po ~et ka pri ~e, pad nu sa no gu i dobiju mesec dana le ~ewe o tro {ku dr `a ve. Za kon im, do du {e, da je mo gu} nost da od po slo dav ca na - pla te tro {ko ve zdrav stve nih u s- lu ga, ali se ma lo ko u su u je da gazdi ispostavi ra ~un. ^ak i kada bi zakoni funkcionisali, a radni ci ne bi bi li u pla {e ni, na vra }awe novca morali bi da ~ekaju 30 da na, {to je za ne ko ga ko me - se ci ma ne pri ma pla tu pre - duga ~ak period. Kako je uglavnom re~ o privatnim fir ma ma ~i je ga zde ne gle da - ju bla go na klo no na sin di kal no organizovawe, vlasnici neoverenih kwi`ica prepu {teni su sami se bi. Prav na za stup ni ca Sa mo - stal nog sin di ka ta Sr bi je Me la - nija Peta~ obja {wava da ovi qudi svoja prava te {ko mogu da ostvare i na su du, jer je pro ce du ra pri - li~ ni kom pli ko va na, pa sa mim tim i nejasna pravnim laicima. - Ako rad nik tu `i po slo dav ca za ne is pla }i va we za ra da, a u tu - `bi ne na ve de i zah tev za u pla tu zaostalih doprinosa, ne mo`e ni- {ta da u ~i ni da bi o stva rio ovo pra vo. Ako, pak, pod ne se tu `bu u kojoj tra`i uplatu doprinosa mo - ra i}i na u prav ni spor ko ji predstavqa nepovoqniju varijantu, jer to vi {e ni je od nos dva fi zi~ ka lica nego se, kao zainteresovana strana, pojavquje dr`ava koja zah - te va na mi ri va we o ba ve za ko je joj pripadaju. Iako je zakon propisao da bi ta kvi spo ro vi tre ba lo da se za vr {e u ro ku od {est me se ci, to se u prak si ret ko do ga a. Ta kva situacija i strah od gubitka radnog mesta obeshrabruju zaposlene da tra `e sud sku za {ti tu, ob ja - {wava Melanija Peta~. U NAJGOREM POLO@AJU SU HRONI^NI BOLESNICI - GOJKA JEVTOVI], KRAGUJEVA^KA FILIJALA RZZO ZA MNO GE JE SAN ^AK I O VE RE NA KWI@ICA Zbog toga, kako ka`e na {a sagovor ni ca, qu di u mi ru na rad nom me stu, ili do le ka ra sti `u u po - odmakloj fazi bolesti kada je kasno za le ~e wa. Sve to vre me dr `a va ne ~i ni ni {ta da im o mo - gu }i o stva ri va we pra va za ga ran - tovanih Ustavom, niti se obazire na ~i we ni cu da se u o va kvim slu - ~ajevima radi o kr {ewu osnovnih qudskih prava. Zato bi upravo dr- `a va, ako ve} ni je u mo gu} no sti da obezbedi naplatu svojih potra- `ivawa, trebalo da obezbe di pra vo na zdrav - stvenu za {titu onima koji tr pe po sle di ce we ne nemo }i, ka`e na {a sagovornica. Dr`ava okre }e glavu Dr`ava je, me utim vrlo ne o dre e na a dre sa na kojoj se nalaze brojne insti tu ci je ko je, u me sto da sara uju, uglavnom tra`e na ~in da loptu prebace u tu e dvo ri {te ili po se - `e za uredbama i odlukama ko je ih gu ra ju pod tepih. Da bi za o bi {la ~i we - ni cu da od pri vred ni ka ni je u spe la da na pla ti iz me u 166 i 200 mi li - jar di di na ra do pri no sa, vlast je donela odluku da se svi ma ko ji su 31. decem bra i ma li o ve - rene zdravstvene kwi`ice overa produ`i na jo{ go di nu da na, bez ob zi ra da li je poslodavac uplatio doprinose. Uprkos o- va kvo ve li ko du {nom po - kla wa wu dr `av nih pa ra, mno go za po sle nih i pak je o sta lo bez pra va da se le ~i na te ret bu xe ta. U toj ka te go ri ju na {li su se radni ci fir mi ~i ji po slo dav ci su sa Po re skom u pra vom pot pi sa li spo ra zum o re pro gra mu du go va - wa. Wi hov po lo `aj mo gao bi da po slu `i kao od li~ na i lu stra ci - ja ne sin hro ni zo va nog dr `av nog a pa ra ta u ko me pot pi sni ci spora zu ma ne zna ju we go ve po sle di - ce. Priznaju }i da im nisu poznati svi detaqi, u Poreskoj upravi izno se stav da bi, bu du }i da po sto ji ma te ri jal no o bez be e we, RZ ZO trebalo da overi kwi`ice radnici ma ~i je ga zde su u {le u re pro - gram. Na ~elnica odeqewa za zdrav stve no o si gu ra we kra gu je va~ ke Filijale RZZO- a Gojka Jevtovi}, me u tim, tvr di da Za vod ima dru - ga ~iji stav: - Prema instrukciji koju mi i- ma mo, re pro gram se tre ti ra kao ne is pla }e no du go va we, jer se ra - di o re gu li sa wu od no sa iz me u poslodavca i Poreske uprave. To zna ~i da radnici ~iji poslodavac tri me sec ka sni sa pla }a wem doprinosa ne mogu dobiti markicu za o ve ru zdrav stve ne kwi `i ce. Ovo je donekle ubla`eno odlukom da se produ`i va`nost zdravstvenih le gi ti ma ci ja ko je su bi le o - ve re ne 31. de cem bra, ali jo{ u vek i ma mo qu de ko ji ne ma ju ni ka kvu mo gu} nost da se le ~e i oni se na - laze u veoma te {koj situaciji. U naj te `em po lo `a ju su hro - ni~ ni bo le sni ci ko ji, o sim ~e - stih od la za ka kod le ka ra, mo ra ju redovno da uzimaju terapiju. Mada zakon, na `alost, dozvoqava da ЗАКОНСКА ПРАВА Povla {}ene kategorije Pra vo na o ve ru zdrav stve ne kwi`ice bez dokaza da su upla- }e ni do pri no si za o ba ve zno zdrav stve no o si gu ra we i ma ju: de ca do 18 go di na, a ci i studenti do 26 godina `ivota; `ene u toku trudno }e, poro aja i ma te rin stva do 12 me se ci na - kon po ro a ja; li ca sta ri ja od 65 go di na; o so be sa in va li di - te tom i men tal no ne do voq no raz vi je na li ca; o so be ~i je le - ~ewe je u vezi s HIV infekcijom ili dru gim za ra znim bo - lestima koje se utvr uju posebnim zakonom. Takvo pravo imaju i oboleli od malignih bolesti, hemofili je, di ja be te sa, psi ho ze, e pi - lep si je, mul ti ple skle ro ze, ci sti~ ne fi bro ze, si stem ske a u to nom ne bo le sti, re u mat ske gro zni ce, bo le sti za vi sno sti, bolesnici u terminalnoj fazi hroni~ne bubre`ne insuficijencije, kao i lica obuhva }ena zdrav stve nom za {ti tom u ve zi da va wa i pri ma wa tki va i organa. im po mog ne mo tek ka da bu kval no pad nu sa no gu i po sta nu hit ni slu ~a je vi, mi se tru di mo da im na sve na ~ine iza emo u susret. Zbog to ga gle da mo da pro na e mo bi lo koji osnov kako bi qudima omogu- }ili da overu kwi`ice. Prema wenim re ~ima, mada zakon za po sle ni ma da je pra vo da tro {ko ve le ~e wa na pla te od po - slodavca, oni se gotovo nikada ne odlu ~uju na ovaj korak zbog straha da }e time ugroziti radno mesto. I sti strah ove qu de dr `i po da qe i od Po re ske u pra ve ko ja bi, po zakonu, trebalo da brine o pravima ko je im da je Za kon o ra du. Zbog to ga su, kao tvr de u o voj in sti tu - ciji, prijave veoma retke. I a ko bi lo gi ka zah te va la da, ako to ve} zna ju, in spek to ri sa mi krenu u kontrole, praksa pokazuje da je wih pre ma lo, a pre ma lo u od no su na broj me sta gde bi tre ba - lo da idu u kon tro lu. Tvr de i da im ruke vezuju lo {a zakonska re- {e wa ko ja za bra wu ju i re dov nu i prinudnu naplatu u preduze }ima ko ja se na la ze u pro ce su ste ~a ja, likvidacije, privatizacije i reorganizacije, ~ime je 80 posto u- kup nih po tra `i va wa po sta lo nenaplativo. Po {to ne tre ba bi ti eks pert da bi se zakqu ~ilo da pojedinac te- {ko mo `e da po stig ne ono {to nije u stawu ogromna dr`avna biro kra ti ja, ne ~u di {to ret ko ko od lu ~u je da se `a li, ri zi ku ju }i da ostane na ulici, iako u Poreskoj u pra vi tvr de da re a gu ju na svaku prijavu i da nema za {ti }enih po slo da va ca. Na mi re we sa sudbinom dodatno uti ~e ~iwenica da `al be i in ter ven ci je inspek to ra vo de ka pre kr {aj nom po stup ku ko ji, uz sla bu e fi ka - snost sudstva, ~esto zastarevaju. Zbog to ga ovi qu di sva kog da na vo de bu kval nu, ne rav no prav nu bor bu za `i vot, dok oni ko ji su doneli zakone koji bi trebalo da ih {ti te o kre }u gla vu. Za to se vaq da ni ko ne uz bu di ka da u no vi - na ma o sva ne na slov da je ~o vek u - mro za to {to ni je i mao zdravstvenu kwi`icu.

9 Друштво Четвртак, 24. фебруар КРАГУЈЕВАЧКЕ 9 POMO] DECI SA SMETWAMA U RAZVOJU Male stvari mnogo zna ~e Zahvaquju }i programu Zadr`imo ih kod ku }e {ko la Vu ka {in Mar - kovi} dobila je Predah sme {taj, 47 dece ima svakog meseca pelene, dvoje dece dobilo je neophodna ortoped ska po ma ga la, a tu je i kom bi za pre voz do {ko le ili le ka ra Jelena je ro ena sa atrofijom o~ nog `iv ca ko ji je bio pot pu no ne raz vi jen do 18. me se ca `i vo ta, kao i sa he - miparezom desne strane tela i skra }e nom de snom nogom. Ni posle nebrojenih poseta lekaru i operacije ova, danas o sam na e sto go di {wa, de voj ka ne mo `e da ho da sa mo stal no, a dodatni problem pri hodu predstavqa joj i sla bo vi dost zbog ko je se ne o se }a si gur no pri kre ta - wu u nepoznatim prostorima. U {kolu je zato svakodnevno dovodi mama, koja slobodno vreme ispuwava prepisuju }i bele {ke sa ~asova Jeleninih drugarica. Kwige koje koriste ostala deca u {koli Jelena mora da fotokopira u uve- }anom formatu. Sve ove prepreke nisu spre ~ile Jelenu da bude odli~na u ~enica. Na sre }u, ba rem jed na pre pre ka ne dav - no je u klo we na. Za h- va qu ju }i pro gra mu Za dr `i mo ih kod ku - }e ov da {wi Cr ve ni krst do bio je kom bi vo zi lo ko jim }e se Je le - na, ali i tri de se to ro de ce sa smet wa ma u raz vo ju sa te ri to ri je gra da i o ko li ne, vo zi ti u {ko lu ili kod le ka ra. Mobilni timovi Program Zadr`imo ih kod ku- }e, ~iji je ciq podr {ka porodica ma da bri nu o svo joj de ci sa KOMBI JE VELIKA POMO] DECI SA SMETWAMA I RAZVOJU HUMANA MISIJA DAJE REZULTATE: NADE@DA SATARI] I NEVENKA BOGDANOVI] smetwama u razvoju u okviru poro - dice, zapo ~eo je u Kragujevcu pre ne {to vi {e od go di nu da na. U pi - tawu je projekat humanitarne nevla di ne or ga ni za ci je A mity iz Beograda. Za hva qu ju }i o vom pro jek tu [ko la za o snov no i sred we o bra - zo va we Vu ka {in Mar ko vi} dobi la je Pre dah sme {taj, 47 de ce dobija svakog meseca odre enu koli ~inu pelena, dvoje dece dobilo je ne op hod na or to ped ska po ma ga - la... - ^itavu ideju osmislila je me- u na rod na or ga ni za ci ja World Vi si on, a fi nan sij ski ga po dr - `avaju Austrijska agencija za razvoj i A gro in vest. A mity je izabran sa preporukom pouzdanog part ne ra sa vi so kim kre di bi li - te tom na te ri to ri ji Sr bi je, ko ji kao me tod ra da na te re nu ima mobilne timove stru~waka. Naime, ~iwenica je da stru~wa - ci iz in sti tu ci ja si ste ma u glav - nom ne idu na te ren i ti me ne ma ju potpuni uvid u situaciju i potrebe u gro `e nih ciq nih gru pa. Sa dru ge stra ne, po ro di ce de ce sa smet wa ma u raz vo ju ~e sto iz be ga - vaju da tra`e pomo} ili odustaju na kon pr vog po ku {a ja, a ne ke i ne zna ju ko ja su wi ho va pra va i ko me da se o bra te za po mo}. A mity je pre po znao taj pro blem i za to na teren {aqe mobilne timove, obja - {wava Nade`da Satari}, rukovodilac projekta Zadr`imo ih kod ku }e, i na ~e o sni va~ ne vla di ne organizacije Amity. Tim ko ji ~i ne dr Qu bi {a Mi - lojevi}, prosvetni radnik Radica Kli ko vac, lo go ped i psi ho log Na ta {a Sre} ko vi}, i se kre tar Cr ve nog kr sta Ne ven ka Bog da no - vi}, do sa da je ob i {ao 75 se la iz pet op {ti na {u ma dij skog re gi o - na. Razli ~itim vidovima pomo }i ob u hva }e no je 220 po ro di ca, ta~ - nije 231 dete sa teritorije Kragujev ca, Ra ~e, Ba to ~i ne, To po le i Kni }a. - Wi hov ciq bio je da, naj pre, re gi stru ju de cu sa smet wa ma u raz vo ju za je din stve nu ba zu po da - taka, a zatim i informi {u porodi ce o ga ran to va nim pra vi ma iz oblasti zdravstvene, socijalne za- {ti te i o bra zo va wa i na ~i ni ma wihovog ostvarivawa. Pored toga, oni su tu da im pru `e po mo} ka ko bi lak {e ostvarili ta prava i uo- ~e {ta je to porodicama potrebno a mi mo `e mo da im o bez be di mo, recimo, prevoz do zdravstvenih i socijalnih ustanova, medicinska pomagala i materijali koje ne mogu da do bi ju po o sno vu re dov nog zdravstvenog osigurawa i sli~no, ka`e Nade`da Satari}. Podr {ka roditeqima Po red sve ga ma te ri jal nog {to im je ne op hod no, pro blem sa ko - jim se ove porodice suo ~avaju, po re ~i ma Ne ven ke Bog da no vi}, se - kre ta ra Cr ve nog kr sta i ~la ni ce mo bil nog ti ma, ~e sto ni je sa mo finansijski. - Rade }i na terenu upoznali smo istrajne i ponosne roditeqe, koji se zbog invaliditeta svog deteta, pored ostalih problema, suo ~avaju i sa velikim finansijskim izdacima. Sposobnost porodice da privre uje postaje vremenom sve te `a, pa je dan ili ~ak oba ro di te - qa bivaju prinu eni da napuste posao. Oni relativno dobro znaju prava iz socijalne za {tite, jer vremenom sve vi {e zavise od socijal nih da va wa kao {to su MOP, de - ~i ji i do da tak za po mo} i ne gu drugog lica. Mawe su upoznati sa pravima iz Zakona o zdravstvenoj za {titi i zdravstvenom osigurawu. Ve }i na ne zna ka ko i ko me da se `ali ukoliko su im neka prava naru {ena. Ro di te qi ma je naj ~e {}e po - treb no vi {e po dr {ke ka ko bi se su prot sta vi li so ci jal nim i kulturolo {kim stavovima prema koji ma je in va li di tet ne ga tiv na stvar, ka `e Ne ven ka Bog da no - vi}. Pored Crvenog krsta, partneri organizacije Amity u o vom progra mu su [ko la za o snov no i sred - we obrazovawe Vuka {in Markovi}, Cen tar za so ci jal ni rad i Skup {tina grada, koja se obavezala da }e, ka da kra jem go di ne i no - strani donatori prestanu da finansiraju ovaj projekat, daqe nastaviti da obezbe uje finansijsku podr {ku. Marija OBRENOVI] KLINIKA ZA PEDIJATRIJU Laserski aparat za vid be ba Kli ni ka za pe di ja tri ju Kli - ni~kog centra u Kragujevcu dobi la je pro {le ne de qe pr vi laserski aparat za le ~ewe bolesti mre`wa ~e kod novoro ene de ce. No vi a pa rat o mogu }i}e spa {avawe vida i normalno razvijawe oka mali {ana kod koji se, usled prevremenog ro e wa, krv na mre `a u oku ne razvija kako treba. Re~ je o najsavremenijoj meto di le ~e wa ta ko zva ne pre ma - tur ne re ti no pa ti je ko jom se, pra vo vre me nim pre gle dom i la ser skom in ter ven ci jom, spre ~ava slepilo i omogu }ava za {tita i normalno razvijawe oka. Kli ni ka za pe di ja tri ju jed - na je ret kih u sta no va u ze mqi u kojoj }e se primewivati laser - sko le ~e we vi da no vo ro en ~a di, jer takav aparat imaju jo{ jedino klinike u Novom Sadu i Beogradu. Za rad na we mu bi }e ob u ~e ne dve doktorke sa Klinike za oftamologiju, kojima }e u po ~etku pomagati dok tor ka Ana O ros sa no vo sad ske Klinike za o~ne bolesti, koja va- `i za vode }eg stru~waka u oblasti primene laserske metode u le ~ewu o {te}ewa mre`wa ~e. Saradwa sa doktorkom Oros, koja je kra gu je va~ ke be be le ~i la u Novom Sadu, zapo ~eta je jo{ godine. Zahvaquju }i wenom trudu i izuzetnom zalagawu oftamologa Kli ni~ kog cen tra u Kra gu jev cu ve} nekoliko godina nije zabele - KOLEGAMA ]E POMO ]I DR ANA O ROS IZ NO VOG SA DA `en slu ~aj sle pi la pre vre me no ro ene bebe. Nabavkom lasera, koju je finansiralo Ministarstvo zdravqa, pored le ~e wa, bi }e o mo gu }en i skri ning svih pre vre me no ro e - nih be ba u de set po ro di li {ta iz re gi o na ko ja gra vi ti ra ju kra gu je - va~kom Klini~kom centru. Po {to je do sa da {we is ku stvo pokazalo da je laserska metoda e- fikasna u 99,8 odsto slu ~ajeva, na Klinici za pedijatriju o ~ekuju da bi ubudu }e mogli efikasno da pomognu svim mali {anima ro enim sa nedovoqno razvijenom mre`wa- ~om. J. S. AKCIJA UDRU@EWA ZA BORBU PROTIV DIJABETA Merewe {e }era u krvi Udru`ewe za borbu protiv dijabeta danas }e u prostorijama Mesne za jed ni ce Gro {ni ca or ga ni zo - va ti za sve za in te re so va ne `i te - qe ovog naseqa besplatnu proveru {e }era u krvi, krvnog pritiska i merewe te`ine. U pitawu je jedna u ni zu ak ci ja ko ju ovo u dru `e we sprovodi u ciqu prevencije dijebetesa tipa dva. Pro {le ne de qe pri li ku da se prekontroli {u imali su zaposleni u Javnom preduze }u Vodovod i kanalizacija. - Oko 250 za po sle nih u o voj fir - mi odazvalo se na {oj akciji. Kod o- smoro smo otkrili visok rizik za oboqevawe od dijabetesa, a jo{ ~etvoro se nalazi u niskom riziku. Naravno, posavetovali smo ih da se jave lekaru kako bi dobili informacije o ~emu da povedu ra ~una i ka ko da se po na {a ju da se ri zik ne bi pretvorio u bolest, ka`e Nevena Stoki}, sekretar Udru`ewa. Ovo udru`ewe svoje preventivne ak ci je po ve }im fir ma ma i AKCIJA UDRU@EWA U VODOVODU KANCELARIJA Z MLADE Ho }u da se za po slim Lokalna Kancelarija za mlade tokom vikenda organizova }e dvodnevni seminar za u spe {no tra `e we po sla. Po la zni ci }e putem radionica mo }i da saznaju koje su ve {ti ne i zna wa po treb ni za u spe - {no tra `e we po sla, ka ko da iz ra de vlastiti akcioni plan i identifikuju me snim za jed ni ca ma na sta vi }e i na red nih me se ci. Kra gu jev ~a ni koji `ele da prekontroli {u svoje zdra vqe mo gu to u ~i ni ti sva kog dana u prostorijama ove organizaci je u U li ci Rud ni~ koj 72. Ak ti - visti Udru`ewa besplatnu proveru {e }era vr {e svakodnevno od 8 do 11 sa ti, a po ne deq kom i ~e tvrt - kom od 16 do 19 ~a so va. M. O. svo je sna ge i sla bo sti. Ra di o ni ce pod nazivom Ho }u da se zaposlim bi }e orga ni zo va ne 26. i 27. fe bru a ra u pe ri o - du od 11 do 15 ~a so va u pro sto ri ja ma Kancelarije za mlade u Ulici Save Kova ~evi }a 5. Svi zainteresovani za radionicu mogu se prijaviti slawem slede }ih podataka: ime i prezime, godi {te, adresa, telefon (mobilni) na: brankica83yu@yahoo.com ili kzmkg@yahoo.com. M. O.

10 10 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 24. фебруар Град Кada joj je tak si sta pro - {le ne de qe za vo `wu od Aerodroma do Jovanovca, koju je ranije pla }ala najvi {e 300 dinara, ispostavio za 100 dinara ve }i ra ~un, su gra - anka Zorica je ve} razmi {qala da ~im iza e iz vozila pozove kontrolore taksi prevoznika. Voza~ joj je, me utim, odmah objasnio da je vo- `wa poskupela. Zaista, pro {log ~etvrtka svi taksisti, i oni okupqeni u razli- ~ita udru`ewa i oni koji voze na kvaku podigli su cene. Taksi je, ka`u putnici, u proseku poskupeo 30 od sto. - Re la ci ja na ko joj se re dov no vo zim je od ku }e do po sla i natrag. Ranije me je vo`wa ko {tala 110 di na ra, a od pro {le ne de qe pla }am 150. Po {to koristim uslu ge jed nog tak si pre vo zni ka i maltene svi taksisti iz tog udru- `e wa me ve} zna ju, kad god sam o - vih da na se da la u a u to u po zo ra va li su me na no ve ce ne. Vozi }u se svakako i daqe. Poskupelo jeste, ali nije drasti~no, ka- `e Mirjana. I sugra anka Tatjana Damjanovi} pri ~a mawe vi {e-istu pri ~u: JUGOSLAV TODOROVI], SAMOSTALNI TAKSI PREVOZNIK POSKUPEO TAKSI PREVOZ Ve}a tarifa zbog tro{kova Svi taksisti, i ~lanovi razli~itih udru`ewa i oni koji voze na kvaku, podigli su cene. I start i kilometar skupqi za 10 dinara - Taksi prevoz koristim svakodnevno, i privatno i poslovno. Relacije na kojima se vozim uglavnom su kra }e, pa razlika izme u stare i nove cene nije velika, svega dvadesetak dinara, pri ~a ova Kragujev ~anka. Po mi {qewu taksista nove cene ne }e uticati na smawewe broja put ni ka. Po sao je, ka `u, pao pre go - dinu dana kada je po ~ela kriza, a oni ko ji su se do pro {le ne de qe vo - zi li, na da ju se, vo zi }e se i da qe. - Ko se vo zio do sa da, na sta vi }e da koristi na {e usluge i nadaqe, bez obzira na nove cene. Besparica je. Do pre go di nu da na i mao sam 20 do 25 vo `wi po sme ni, a ka da je TATJANA DAMJANOVI] SMATRA DA POSKUPQEWE NIJE VELIKO SVA UDRU@EWA I SAMOSTALNI TAKSISTI PODIGLI CENE kre nu la kri za taj broj se pre po lo - vio. Na po sao mno go u ti ~e i pre ve - liki broj taksija na ulicama i nelojalana konkurencija linijskih taksija. Cene smo ipak morali da podignemo. Posledwe poskupqewe bi lo je u de cem bru go di ne, ka - da je start po dig nut na 40 di na ra. Me utim, cena po kilometru u tom momentu ostala je ista ona koja je va`ila i dve godine ranije. Sada su i ce na po ki lo me tru i start po sku - pe li za po de set di na ra. Start sa da ko {ta 50, a kilometar 40 dinara. Sat ~ekawa umesto 300 ko {ta 400 dinara, obja {wava Rade, voza~ Mega taksija. Ovo poskupqewe je, po wegovom mi {qewu, minimalno. Za vreme dok su cene taksi prevoza mirovale, cene svega ostalog oti {le su u nebo. - Po sku peo je gas, ben zin, re zer - vni delovi, da`bine koje pla }amo. Ni sa ovim cenama ne }emo biti u bogzna kako boqoj situaciji, ali ni je ni red da ra di mo sa gu bit kom, ka`e ovaj taksista. Cene su, po wegovim re ~ima, podi gla sva tak si u dru `e wa i one su mawe - vi {e iste. To potvr uje i pri ~a voza ~a SOS taksija. - Ce na star ta je 50 di na ra, po ki - lo me tru se pla }a 40, a ~e ka we je 400 di na ra. Svi i ma mo ma we - vi - {e i ste ce ne. Start je svu da 50, a po kilometru se eventualno razlikuje mo za di nar - dva. Svi smo po di - gli ce ne i stog da na, krat ko nas o ba - ve {tava sagovornik. Dok Sos, Pink, Me ga, Pro - fi i sli~ na u dru `e wa vo ze po o - vim cenama, tarife samostalaca su ne {to vi {e. - Start je 50 di na ra, a i sto to li - ko ko {ta i vo `wa po ki lo me tru. Dru ga ~i je se, na `a lost, ne mo `e. Skupo je gorivo, odr`avawe i nove gume. O ~ekujem da }e ovih dana posao i}i ma lo lo {i je, kao {to je to slu ~aj sva ki put ka da sko ~e ce ne. Kad se qu di ma lo na vik nu sve se vra ti na sta ro. Po red sve ga tre ba re }i da Kra gu je vac i da qe ima naj - jeftiniji taksi prevoz, ka`e Jugoslav Todorovi}, samostalni taksi prevoznik. Zaista, i posle poskupqewa cenovnik kragujeva~kih taksista daleko zaostaje za cenovnicima kolega u Be o gra du i No vom Sa du, dok su sa Ni {lijama maltene egal. Najskupqi je, naravno, Beograd gde start ko {ta ~i ta vih 140 di na - ra, a pre eni kilometar u zavisnosti od to ga u ko je do ba da na se mu - {te ri ja vo zi ko {ta od 55 do 110 dinara. U Novom Sadu okretawe kqu ~a mu {teriju }e ko {tati 120 dinara, a kilometar oko 60. Mada, ovih dana i novosadski taksisti spremaju poskupqewe. Ni {lije start pla }aju 30 dinara skupqe od Kragujev ~ana, ali im je zato vo`wa po kilometru jeftini ja i iz no si od 30 do 35 di na ra. I daqe relativno niskoj ceni taksi prevoza svakako kumuje i velika ponuda. Prema podacima Odeqewa za saobra }aj Gradske uprave za komunalne poslove i nadzor na teritoriji grada ima oko 630 legalnih taksi vozila. Na ulicama ih je, pri ~aju taksisti, daleko vi {e. Neki voze nelegalo, neki su se opredelili za ni {ta zakonskije linijsko taksirawe. Izbora za one koji treba da se pre ve zu od jed ne do dru ge ta~ - ke u vek ima. Tu je, na po slet ku, i grad ski pre voz. Na ce nu kar te ko ja je pro me we na pre vi {e od po la godi ne ve} su se svi na vi kli. Marija OBRENOVI] NOVI MODEL NAKNADE ZA URE \EWE GRA \EVINSKOG ZEMQI [TA Gra di zgra du, ali i par kin ge Predlog izmene gradske odluke o naknadama za ure ewe gra evinskog zemqi {ta sadr`i i obavezu dodatnog opremawa bloka. Investitor koji ne obezbedi parkirawe na graditeqskoj par ce li pla }a }e na kna du od 50 i 30 evra po kvadratu izgra enog objekta Пише Александар Јокићевић Odbornici Skup {tine grada Kragu jev ca }e na sed ni ci u pe tak, 25. februara, izme u ostalog, razmatrati i izmene i dopune Odluke o merilima i kriterijumima za u- tvr ivawe zakupnine i naknade za ure ewe gra evinskog zemqi {ta. Kako obja {wava ~lan Gradskog ve- }a za investicije i razvoj Neboj- {a Vasiqevi}, izmenama }e biti ob u hva }e na tri seg men ta. Pr vi podrazumeva druga ~iji na ~in regu li sa wa pro ble ma ko ji se od no - se na sta ci o nar ni sa o bra }aj, odnosno, parkirawe. Pre ma no vom mo de lu in ve sti - to ri ko ji nad zi u ju ili gra de o b- jek te, u de lu vi {e po ro di~ nog sta no va wa, i ma }e u slo ve ko je mo - ra ju da is pu ne da bi do {li do gra e vin ske do zvo le i na kna de ko je tre ba da pla te. Za pra vo, pred log grad ske od lu ke, uz do sa - da u o bi ~a je na pri mar na i se kun - dar na u la ga wa, (iz nos na kna de se ob ra ~u na va pre ma kva drat nom me tru ko ri sne po vr {i ne o bjek ta i za vi si od grad ske zo ne), sa dr `i i ta ko zva no do dat no o pre ma we blo ka, {to pod ra zu me va iz grad wu in ter nih pri la znih sa o bra }aj- ni ca, par king me sta sa pra te }im sa o bra }aj ni ca ma i ko mu nal nom in fa struk tu rom, za kqu~ no sa jav nom ra sve tom, kao i ho ri zon - talnom i vertikalnom signalizaci jom. Pre ma ce nov ni ku na kna da za dodatno opremawe bloka, na primer, za eks tra zo nu iz no si 50 bo - do va, od no sno e vra, dok se primarno ulagawe obra ~unava 10 e vra po kva dra tu. Na kna da za se - kundarna ulagawa se razlikuje, pa je ta ko 27 e vra po kva dra tu ce na za po ro di~ ni stam be ni o bje kat do 200 kvadrata, 40 evra za vi {eporodi~no stanovawe, 60 evra za poslov ni pro stor. Ja sno je da do dat no ko mu nal no o pre ma we blo ka sa iz no som od 50 e vra u eks tra i po 30 e vra za za pr vu, dru gu i tre }u zonu predstavqa visok nivo naknade, a time, prema Vasiqevi }e vim re ~i ma, grad do dat no pod sti ~e in ve sti to re da na svojim par ce la ma re gu li {u pi ta we parkirawa. Stimulisawe blokovskog ure ewa Dru gi seg ment se od no si na preciznije odredbe koje omogu }uju funkcionisawe pe {a~kih zona sa ja snim raz dva ja wem po ro di~ - nog sta no va wa fi zi~ kih li ca od vi {e po ro di~ nog sta no va wa ko je je na me we no tr `i {tu. Na me ra je da in ve sti to ri ko ji a dap ti ra ju ili dogra uju postoje }e porodi~ne objekte, ili me {ovite, stambeno-po slov ne, uz o bez be e no par - kirawe budu oslobo eni pla }awa naknade za dodatno opremawe bloka. Nova gradwa, a naro ~ito vi {epo ro di~ ni o bjek ti, jer su na me - we ni tr `i {tu, pla }a}e 50 e vra po kva dra tu o bjek ta za ta ko zva no do dat no ko mu nal no o pre ma we, {to ni je ma li iz nos, ili }e na u - {trb stambenih i poslovnih kvadra ta deo sop stve nog pla ca pretvoriti u parkirali {ta. Cenovnik i za dr`avu Ra ni ja prak sa je bi la da ne do - staju }a parking mesta u ekstra zoni in ve sti to ri na dok na u ju u pla tom od , a u pr voj i dru goj zo ni po e vra. Me u - tim, promena modela je neophodna jer je grad po stao te san, s ob zi rom da no vi sta na ri za par - kirawe automobila koriste uli~ne par kin ge, ko ji se da qe ne mo gu {iriti, i javna parkirali {ta. Tre }i segment izmena ti ~e se samih naknada koje pripadaju gradu. Ra ni je je bio slu ~aj da je grad, na - gla {ava Vasiqevi}, maksimalno izlazio u susret kod izgradwe kapitalnih objekata koje finansira Republika i nije napla }ivao ure- ewe gra evinskog zemqi {ta. - Mi mo ra mo da o bez be di mo kom plet nu in fra struk tu ru, izgrad wu sa o bra }aj ni ca, par ki ra - li {ta. Pri mer je pred sto je }a rekonstrukcija Klini~kog centra NOVA TABELA OBRA^UNA gde grad mo ra da re {i pi ta we no - vog ulaza i prate }ih saobra }ajnica iz prav ca Su {i~ kog po to ka. Nemogu }e je da svi tro {kovi padnu na nas i za to i de mo u iz me nu ove od lu ke i u de lu na ka na de za u - re e we gra e vin skog ze mqi {ta na re la ci ji grad-re pu bli ka, do - dao je Vasiqevi}. Tako je, prema predlogu odluke, u slu ~a je vi ma ka da je in ve sti tor dr `a va, ka da je, na pri mer, re~ o o bjek ti ma zdrav stve ne ili so ci - jalne za {tite, ili objektima name we nim kul tu ri i spor tu, na kna da 10 od sto iz no sa od ce ne ko ja je u tvr e na za tu grad sku zo - nu. Ina ~e, Vasiqevi} je prokomentarisao i nedavne najave o izmena- ma Zakona o planirawu i izgradwi, podse }aju }i da je vi {e puta kritikovao pomenuti zakon. Gradska preporuka je da se u okviru izmena sama procedura izdavawa gra evin skih do zvo la re {i kao i u o sta - lim evropskim zemqama. To zna ~i da se gra evinska dozvola izdaje i na i dej ni pro je kat, a da sam pro je - kat izvedenog stawa bude glavni projekat, ~ime bi se omogu }ilo investitorima da mnogo br`e i racionalnije realizuju svoje investi ci je. Da li }e ta ko i bi ti, vi de - }emo.

11 Град Четвртак, 24. фебруар КРАГУЈЕВАЧКЕ 11 TOKOVI NA PRAVCIMA PREMA TOPOLI I KRAQEVU Paket Puteva Srbije U Pe trov cu }e se graditi jedan, a kroz Kori }ane tri kru`na toka, ali po ~etak izgradwe za vi si od to ga da li }e ovi o bjek ti u}i u ovogodi {wi program Puteva Srbije, koji su sa gra dom sufinansijeri radova Prema o ~ekivawima ovogodi {wi program poslovawa Javnog preduze }a Pu te vi Sr bi je tre ba lo bi 1. mar ta da pro e ve ri fi ka ci ju, ~i me bi grad Kra gu je vac bio na - ~i sto da li }e se u sko ro gra di ti na magistralnim pravcima prema To po li i Kra qe vu. Re~ je o za jed - ni~ kom fi nan si ra wu iz re pu - bli~ ke i grad ske ka se, a za lo gaj ni je ma li, iz no si 700 mi li o na dinara. Grad bi, o sim ~e ti ri tra ke od na se qa Pe tro vac pre ma O por ni - ci, tre ba lo da do bi je i ve li ki kru `ni tok na u kr {ta wu u li ca Internacionalnih brigada i Petrova~ke magistrale, koja se gradi i na do ve za }e se na bu du }u Severnu obilaznicu. Ali, tu nije kraj ovogodi {wem ulagawu. Istim paketom republi~ke podr {ke ob u hva }e na su i tri kru - `na to ka kroz na se qe Ko ri }a ni. Prvi je planiran kod poznate kafane Dediwe, koji bi se nadovezao na bu du }u Ju `nu o bi la zni cu, drugi je kod Mesne zajednice, dok bi tre }i tre ba lo da bu de na u kr - {ta wu o vog ma gi stral nog prav ca pre ma Kra qe vu sa Dre no va~ kim putem. Du` celog pravca, izme u kru `nih to ko va, gra di }e se raz - delno ostrvo {irine dva metra. Da li je u pitawu pregovara~ka u me {nost grad ske vla sti, ili je Be o grad bez o pi ra wa pri stao da va di fle ke, ne zna se, ali tre ba pod se ti ti da je pri li kom re kon - struk ci je pu ta pre ma Kra qe vu pre tri-~etiri godine napravqen pre vid. ^i we ni ca je i da su ta da pare opredeqene iz dr`avne kase, ali i pro je kat je sti gao iz Be o gra - da i ra dio ga je Sa o bra }aj ni insti tut CIP. Pla ni ra ne su i u ra e ne tri sa o bra }aj ne tra ke kroz gusto naseqeno podru~je, bez mogu}nosti za skretawe u levo. Sve ovo vre me vo za ~i su sve sno kr {ili propise, skre }u }i preko du ple pu ne li ni je, ali svi su izgle di da }e o dav no u o ~e ni pro b- lem na po kon bi ti re {en. I pak, po {to je ceo pa ket deo u go vo ra sa JP Pu te vi Sr bi je, na kon ve ri - fi ka ci je pro gra ma i ras pi si va - wa tendera za izbor izvo a ~a rado va grad }e od lu ~i ti ko jim redosledom }e otvarati gradili- {ta. Ra do vi u Pe trov cu se smatra ju pri o ri tet nim, ali zbog o pre de le wa da se ka sar na u Gro - {ni ci pre tvo ri u in du strij sku zonu za sme {taj dela Fijatovih ko o pe ra na ta, ne op hod no je {to sko ri je za vr {i ti bar pr vi kru - `ni tok u Kori }anima kod kafane De di we. To je po treb no i zbog budu }e Ju`ne obilaznice, koja }e se, gle da no od gra da, sa le ve stra - ne u kqu ~i va ti u kru `ni tok i put prema Kraqevu. Direktor Preduze }a za izgradwu gra da Veq ko Mer xan ka `e da }e se pra vac kroz Ko ri }a ne, pre svega zbog saobra }aja, raditi fazno, a ukoliko izvo a~ radova bude i mao ka pa ci te ta mo gu }e je gotovo istovremeno po ~eti sa zahva tom u Pe trov cu i kod De di wa. - U Pe trov cu smo ve} kre nu li sa pripremnim radovima, {to je na{ deo o ba ve ze. Pre go va ra se i sa gra a ni ma oko iz u zi ma wa ze - mqi {ta. Zemqi {te je proceweno na 350 e vra po aru, ali ve ro vat no shvataju }i zna ~aj ovih investicija, i jer se u glav nom jed nom vla s- ni ku iz u zi ma tek po ne ko li ko kva dra ta par ce le, po nu da je prihva }e na. Za po ~e }e mo pre go vo re i u Ko ri }a ni ma, a o sim re {a va wa i mo vin skih pi ta wa o ~e ku je nas iz me {ta we da le ko vo da i op ti~ - kog te le ko mu ni ka ci o nog ka bla, navodi Merxan. Kru`ni tokovi }e re {iti stari pro blem. Tra `e }i u slo ve JP Putevi Srbije, Direkcija za urbanizam je isprojektovala razdelno o str vo {i ri ne dva me tra ko je }e se pru`ati kroz Kori }ane. Od prvog do drugog kru`nog toka udaqe nost je me ta ra, a od drugog do tre }eg 941 me tar. A. JOKI ]EVI] EU ZAHTEVA RACIONALNO TRO [EWE ENERGIJE ^istija proizvodwa u komunalnim preduze }ima Ve} polovinom godine mo gu }e je da projekat, ~ija je primena dala odli~ne rezultate u Pan ~evu i najpoznatijim srpskim firmama, stigne i u kragujeva~ka komunalna preduze }a, a deo tro {kova finansirao bi grad Пише Никола Стефановић Цen tar za ~i sti ju pro - izvodwu Srbije predsta vio je u Re gi o nal noj pri vred noj komo ri po ~et kom ne de - qe pred stav ni ci ma lokalnih javnih i komunalnih preduze }a svoj projekat ~i sti je pro iz vod we ko ji kom pa - ni ja ma do no si u {te du e ner gi je, si ro vi na i, {to je naj bit ni je nov ca. O vaj pro je kat ve} su primenila sva komunalna preduze }a u Pan ~e vu, kao i fir me ko je se ~e - sto pomiwu kao veliki zaga iva- ~i, po put Pe tro he mi je i ra fi ne ri je, a re zul ta ti su vi {e nego zadovoqavaju }i. Trenutno se ~istija proizvodwa sprovodi u ^a~ku, a Kragujevac je tre }i grad u koji bi stigle nove tehnologije proizvodwe. - Na osnovu prvih kontakata sa Cen trom za ~i sti ju pro iz vod wu Sr bi je do {li smo na i de ju da predstavnicima javnih komunalnih preduze }a u Kragujevcu, kao i dru gim pred u ze }i ma, pred sta vi - mo ci qe ve i re zul ta te o vih aktivnosti, isti ~e Sr an Matovi}, ~lan Grad skog ve }a za `i vot nu sredinu. Matovi} smatra da bi primena o vog pro jek ta po boq {a la sta we `i vot ne sre di ne, ali i da bi lo - kalne kompanije mogle jednim delom da sma we svo je tro {ko ve, kao i da po ve }a ju kon ku rent nost na tr`i {tu. - Grad Kra gu je vac ima na me ru da, u ko li ko in te res lo kal nih preduze }a bude takav, ~ak u nekoj meri i finansijski pomogne ovaj pro je kat, a u kon kre ti za ci ju sve - ga bi se u {lo u ma ju ili ju nu. To podrazumeva da bismo sami organi zo va li jo{ ne ko li ko sku po va ka ko bi smo svim pred u ze }i ma pred sta vi li o vaj pro je kat, na kon ~e ga o sta je da se vi di da li po sto - ji in te res kom pa ni ja u Kra gu jev - cu da se u e u we go vu pri me nu, ka`e Matovi}. Primer Metalca Di rek tor Cen tra za ~i sti ju proizvodwu Branko Duwi} upozora va da re sur si ko je i ma mo ne }e ve ~i to tra ja ti, kao i da, s dru ge strane, zaga ewe postaje sve ve }i problem. - Ako na sta vi mo da se ne do ma - }inski odnosimo prema resursima vr lo br zo }e mo o sta ti bez wih, a za ga e we je sve ve }e. S dru ge strane, postoji i zahtev tr`i {ta da bu de mo pro duk tiv ni i kon ku - rent ni ka ko bi smo o tva ra li no va rad na me sta, pa smo u pri li~ no ne za vid noj si tu a ci ji. Na{ za da - tak je u pra vo da po mi ri mo sve ~i - ni o ce, da pre tre se mo sta we u na {im kompanijama i uvidimo da li one mo gu da sma we u tro {ak vo - de, e ner gi je, stva ra ju ma we bu ke ili ma we e mi tu ju {tet ne ga so ve, ka`e Duwi}. Po we go vim re ~i ma, Cen tar radi na tome da organizuje timove za po sle nih u kom pa ni ja ma ka - ko bi sami prepoznali problem u svom pred u ze }u, ta ko {to bi se u - radio bilans sirovina, vode i ener gi je i ta ko do {lo do za kqu~ ka ko li ko se ~e ga tro {i za iz ra du jednog proizvoda. - In te res je sva ke lo kal ne sa - mouprave da wena komunalna pred u ze }a po slu ju u spe {no, a naj bo qi pri mer da o vaj pro je kat donosi rezultat je dobit koju su o- stva ri le ne ke na {e naj po zna ti je kompanije. Primera radi, Metalac iz Gor weg Mi la nov ca je u jed noj go di ni i mao u {te du od e vra, {to je oko se dam od - sto ukupnih prihoda fabrike, sa u la ga wi ma ma wim od sto hi qa da evra. Paradoks je da najboqe firme u ~i sti joj pro iz vod wi pre po - zna ju mo gu} nost za ra de pu tem u {te de, dok se o ni ma ko ji lo {e sto je ~i ni da ovo ne mo `e da po - spe {i wi ho vo po slo va we, na po - miwe Duwi}. Slo bo dan Cvet ko vi} iz Mi ni - starstva `ivotne sredine i prostor nog pla ni ra wa pod se }a da na {a in du stri ja tro {i e norm ne koli ~ine prirodnih resursa, bilo da su u pi ta wu vo da, pri rod ni gas ili sirovine. Prehrambena industrija - zaga iva~ - Na {a in du stri ja je 75 od sto prera iva~ka, dok je 18 odsto zasno va no na e ner ge ti ci i va e wu ruda i kamena. U ukupnoj privrednoj struk tu ri pr qa va in du stri ja obuhvata vi {e od 52 odsto na {e u- kupne industrijske proizvodwe, a re ci kla `a sve ga 0,3 od sto. U toj pr qa voj in du stri ji naj ve }i u deo je prehrambene i industrije pi }a koje tro {e ogromne koli ~ine vode i energenata, a istovremeno su veliki emiteri {tetnih gasova i materija. Usled toga, mi }emo morati ili da napravimo prekompozi ci ju na {e in du stri je ili da sma wi mo u tro {ak si ro vi na, a o - hra bru ju }a vest je da su deo o vog projekta upravo veliki prehrambe ni pro iz vo a ~i i kom pa ni je, poput Bambija, Imleka, Kwaz Milo {a, saop {tio je Cvetkovi}. Kad je re~ o za ga e wu, on na gla - {ava da je smawewe emisije {tetnih ga so va zah tev i E vrop ske u ni je, kao i deo Kjo to pro to ko la koji smo i mi ratifikovali, ali i da je to pro blem ko ji nam do no - si velike glavoboqe. - E ner ge ti ka je glav na te ma. Kod nas se 62 od sto e lek tri~ ne e - ner gi je pro iz vo di u ter mo e lek - tra na ma, da kle, e lek tra na ma ko je tro {e u gaq. Ka da se, u o sta lom, a - na li zi ra za ga e we ~vr stim ~e - sti ca ma i wi ho va e mi si ja, ja sno se u o ~a va da su naj za ga e ni je sredi ne O bre no vac, Ko sto lac i Bor, РАСКРСНИЦЕ ПУНЕ ЧАЂИ Saobra }aj i grejawe glavni izvori aerozaga ewa I a ko je sva ka zi ma i no va grej na sezona za stanovnike naseqa u o- kolini Energetike najgora no}na mora, rezultati redovnih merewa Instituta za javno zdravqe ka `u da va zduh u o voj o ko li - ni nije i najzaga eniji. Kako se navodi u saop {tewu Instituta, po rezultatima kontrole vazduha u januaru, obavqenih na vi {e od deset lokacija u gradu, utvr eno je da koncentracije sumpor-dioksida, formaldehida, te {kih metala, benzena i pra {ine nisu bile iznad zakonom dozvoqene granice. Me utim, posmatrano po mernim lokacijama, raskrsnica na Ma loj Va gi i cen tar gra da kod Saobra }ajca bile su po pitawu kvaliteta vazduha najoptere }enije lokacije, najvi {e zbog saobra }aja, pa su izmerene vrednosti za ~a i azotove okside bile iznad granice tolerancije. Kao i obi~no, u Institutu predla`u i mere za poboq {awe kvaliteta vazduha, pri ~emu se kratkoro~ne odnose na redovno prawe i ~i {}ewe ulica i trotoara, dok bi najboqe rezultate na du`e staze dali ozelewavawe javnih povr {ina, smawewe frekventnosti saobra }aja u gradskom jezgru, kao i smawewe broja individualnih lo`i {ta na ~vrsta goriva, {to podrazumeva gasifikaciju, ~ime bi se smawila emisija gasova centralnih grejnih sistema. a go di {we se u Sr bi ji iz e lek - tra na iz ba ci pet mi li o na to na pe pe la. Tre nut no vo di mo te {ke pre go vo re sa E vrop skom u ni jom i oko u de la ob no vqi vih iz vo ra e n- er gi je ko jih je kod nas 13 od sto, a zah tev EU je da taj pro ce nat po ve - }a mo na 19 od sto, {to su e norm - ni tro {ko vi za na {u pri vre du ko je ne mo `e mo da is fi nan si ra - mo. Tru di mo se da taj pro ce nat sma wi mo, a i sto vre me no i u to me je zna ~aj u vo e wa ~i sti je pro iz - vod we, po ru ~u je Cvet ko vi}. On je na veo i pri mer Hr vat ske ko ja je, na ove zah te ve EU, sa mo i - ni ci ja tiv no pri hva ti la sma we - we e mi si je u gqen-di ok si da u svo jim pred u ze }i ma, {to je ta mo - {woj pri vre di do ne lo go di {we tro {ko ve od mi li o na e - vra. Ka da se sve u zme u ob zir, ova teh ni ka ~i sti je pro iz vod we i sma we wa e mi si je {tet nih ga so va kroz sma we nu po tro {wu e ner gi - je i si ro vi na de lu je da le ko jefti ni je.

12 12 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 24. фебруар Хроника UKRADENO [EST BISTA Na me ti lo po va i Vuk Ka ra xi} U ro ku od ne de qu dana na razli ~itim lokacijama u gradu poskidano je {est bronzanih bista, me u kojima i bista Vuka Karaxi }a iz dvori {ta Narodnog muzeja Бi sta Vu ka Ka ra xi }a, rad a ka dem skog va ja ra Dra ga na Pa ni }a iz godine, ukradena je u no }i izme u nedeqe i po ne deq ka sa po - sta men ta kod A mi xi - nog ko na ka u dvo ri {tu Na rod nog mu ze ja. Kra a se do go di la u tre - nut ku dok u ga le ri ji Na rod nom muzeju traje izlo`ba veoma va`ne arhivske gra e Ustava Kne`evine i Kraqevine Srbije nastalih u pe ri o du od do go di - ne, na ko joj su pred sta vqe ni or gi - nal ni pri mer ci tih dr `av nih akata. Da i ro ni ja bu de ve }a, iz lo `bu o bez be u je po li ci ja u pr vo zbog tolike va`nosti, kao i obezbe ewe mu ze ja. Ka ko se on da de si la kra a uz toliko otvorenih o ~iju i po sta vqe nog vi deo nad zo ra. Pre - ma re ~i ma I va na \o ro vi }a, na - ~el ni ka Po li cij ske u pra ve, kra a je bi la tri da na pre ne go {to je prijavqena wima i kamere ni {ta ni su e vi den ti ra le, ali s tim se ne sla `e A lek san dar Stamenkovi}, direktor Narodnog muzeja. - Serviser koji muzeju odr`ava vi deo nad zor do {ao je u ne de qu po pod ne jer se na vod no is pu ni la me mo ri ja, a u po ne de qak ka me re ni su e vi den ti ra le mo me nat kra - e. Mi smo iz vr {i li u vi aj i po POSTAMENTI OSTALI BEZ BISTA tragovima koje smo na {li na postamentu ona se desila tri-~etiri da na pre pri ja vqi va wa, a ne u po ne de qak, ka ko tvr de za po sle ni iz Na rod nog mu ze ja, ka `e \o ro - vi} A lek san dar Sta me no vi}, pak, tvrdi da oni nemaju pokriven kamerama taj deo terena, ali imaju jednu kameru na knez Mihajlovom konaku koja je mogla da uo ~i bistu. - Na osnovu senke se zakqu ~uje da je jo{ bi la tu za vi kend, ka `e Stamenkovi}. Ta ka me ra je mo gla po ru bu da u - o ~i bistu i videla se, dodu {e ne ja sno, sen ka oko je dan sat no }u u nedequ. Ta~no je, napomiwe on, da je do la zio maj stor zbog pre pu we - ne me mo ri je, ali to je po we mu ma we bit no. Sen ka je u o ~e na na snimku posle ~i {}ewa memorije. Za Sta men ko vi }a je bit no da je wi ho vo o bez be e we o ba vi lo kva - li tet no svoj deo po sla. Dva de set ~e ti ri sa ta wi hov ~o vek se di za vi de o nad zo rom i pra ti iz lo `be - ni pro stor i de poe, da kle, sa mo o - naj deo koji pokriva videonadzor. - Na {im qudima je nare eno da se u sred sre de sa mo na eks po na te u sta va. Sve o sta lo o bez be u je po - li ci ja, da kle i dvo ri {te i zgra - du, ka `e pr vi ~o vek Na rod nog muzeja. Po we go voj pri ~i, u sva kom tre nut ku tre ba lo je da bu de pri - sut no tri-~e ti ri po li caj ca, od ~e ga su dvo ji ca mo ra la da bu du u dvori {tu. U subotu i nedequ nisu bili sve vreme prisutni. - Po vre me no sam ih vi ao, i a - ko sam ve }i deo da na pro veo u mu - ze ju u su bo tu i ne de qu, i o ~igled no je da ni su bi li tu ka da je sta tu e ta ski nu ta. Oni sa da po ku - {a va ju da se o pe ru, ka `e A lek - sandar Stamenkovi}. \orovi}, s druge strane, smatra da ni je bi lo pro pu sta we go vih slu`benika. Objasnio je da kra u bi ste Vu ka Ka ra xi }a po li ci ja tretira kao obi~nu kra u, ~ak ne ni kao te {ku kra u. Policija ~uva sa mo eks po na te u Mu ze ju, a ne i bi stu, te oni s o vom kra om ne ma - ju ama ba{ ni ka kve ve ze, stav je na ~elnika \orovi }a! Iako su sve o~i trenutno uprte u wegovu slu`bu zbog skrnavqewa i kra e kul tur ne ba {ti ne, on lopticu prebacuje na one koji gazdu ju jav nim vred no sti ma, po re - de }i to sa si tu a ci jom kad se u bravi automobila ostave kqu ~evi i lo pov sa mo sed ne i od ve ze ga. Gde su od go vor ni za kul tur nu ba - {ti nu, {ta su u ~i ni li da se kulturno nasle e obezbedi i kako se o wima staraju, pita se \orovi}, kad ni ko, re ci mo, ni je pri ja vio kra u bi ste u par ku kod Ze le ne pijace, ili u Zastavi, koje se o- vih dana tako e pomiwu. \o ro vi} mi sli na i{ ~u pa nu bron za nu bi stu jed nog od o sni va - ~a So ci jal de mok rat ske pa ri je Tri {e Kac le ro vi }a, a u to ra Ni - ko le Ko ke Jan ko vi }a, sto ti nak me ta ra da qe od Vu ko ve, u par ku koji se nalazi u sklopu Milo {evog ven ca, po red Ze le ne pi ja ce, kao na nestale biste narodnih hero ja \u re Di mi tri je vi }a, Vo je Ra di }a, To ze Dra go vi }a i Mi o - draga Uro {evi }a, koje su se nalazi le iza Za sta vi ne u prav ne zgrade. - Po sled wa }e se po li ci ja pitati o tome. Mi `elimo da uti ~emo na svest qu di ko ji su du `ni da se sta ra ju o jav nim do bri ma, da to i ~i ne, a ne da se o sla wa ju sa mo na po li ci ju. Svi tre ba da da ju svoj doprinos. Kra u bista izgleda da ne ma ko ni da pri ja vi, ka `e I van \orovi}, jer policiji ni jedna, o- sim kra e iz muzejskog dvori {ta, nije prijavqena. Na ~el nik po li ci je je mi {qe - wa da su u pi ta wu ni ske po bu de kra dqi va ca, ko ji naj ve ro vat ni je za rad sit nih pa ra od pre pro da je bronzanih bista u sekundarne sirovine nisu ni svesni kakvu {tetu ~i ne dru {tvu. Za da tak po li - ci je je da pro na e lo po ve i, u ko - li ko ni su pre to pqe ne, da bi ste vrate na mesta gde pripadaju. Kilogram bronze se ina ~e otkupqu je po ce ni od 250 di na ra za ki lo gram. Od ka da se de sio o vaj nemili doga aj bezbednost muzejskih eks po na ta po dig nu ta je na jo{ vi {i nivo.^uvaju se danono}- no. Sa mo da ne bu de da su u me sto statua i eksponata kradqivci odneli ~uvare. E. JOVANOVI] ПОЛИЦИЈА Glavom na poznanika Kragujev ~anin Goran C. (45) uhap- {en je 18. fe bru a ra i pri ve den is - tra`nom sudiji Osnovnog suda, pod sum wom da je na neo te {ke te le sne povrede svom poznaniku. Sve ukazu je da je Go ran C. u na se qu Bre sni - ca, iz ju tra oko po la tri, naj ve rovatnije glavom, udario poznanika Zo ra na R. (58), u tre nut ku dok ga je Zoran ispra }ao ku }i. Usled siline u dar ca do ma }in je pao i u da rio gla vom u be ton sku sta zu u dvo ri - {tu. Navedene ve ~eri Goran C. je bio u go sti ma kod we ga i kon zu mi - rao ve }u koli ~inu alkohola. Zo ra na R. Je Hit na po mo} u be - svesnom stawu prevezla u Klini~ki centar, gde su konstatovane te {ke telesne povrede opasne po `ivot. Otkriven maskirani razbojnik (33) iz Aran elovca policija je 22. februara odredila meru zadr`avawa u trajawu od 48 sa ti, a po tom je spro ve den is - tra`nom sudiji Vi {eg suda zbog postojawa osnova sumwe da je po ~inio razbojni {tvo. Pret po sta vqa se da je u ra nim jutarwim satima 20. februara, maskiran fantomkom i naoru`an no`em, u {ao u prodavnicu Radulovi} u Aran elovcu i od radnice, uz upu }ene pretwe tra`io novac. Upla {ena `ena se pomerila od ka se, a on se sam po slu `io ma - wim iznosem novca. U ~eniku oteo novac, a `e ni tor bu Osamnaestogodi {wi Milo{ Z. iz Kragujevca uhap {en je 22. februara zbog sum we da je u raz ma ku od se dam da na po ~i nio raz boj ni {tvo i te {ku kra u. Ima in di ci je da je on 3. i 10. fe bru a ra ove go di ne, is pred Po li - teh ni~ ke {ko le, pre sreo ma lo let nog u ~e ni ka, od vu kao ga u o bli `wi pro laz i uz, u pu }e ne pret we i pri me nu si le, u zeo mu di na ra. Ka da ga je ma lo let nik po sle po no vo u gle dao i za tra `io da mu vra ti no vac Mi lo{ Z. ga je vi {e pu ta u da rio pe sni ca ma i na neo mu la ke te - le sne po vre de. Sumwa se tako e da je nekoliko dana ranije, u nasequ Bresnica, presreo jed nu su gra an ku i na si lu joj o teo tor bu, u ko joj se na la zio mo bil ni te - lefon, garderoba, mawi iznos novca i li~na dokumenta. Hap {ewe posle pqa~ke Bra }a Mar ko (22) i Jo van Bu gar - ~i} (20) iz Qu bi }a, Mi lo rad Pre bi ra ~e vi} (20) iz Kra gu jev - ca, Ne nad Ko sti} (22) iz Sta ji - }e va i ma lo let ni J. R. iz E~ ke u hap {e ni su pod sum wom da su u su bo tu, 19. fe bru a ra, oko po la je da na est, o pqa~ ka li po {tu u Zre wa ni nu i iz we od ne li di na ra. Ma ski ra ni su u pa - li u po {tu i od rad ni ka, uz pret wu o ru` jem, od u ze li po me nu ti no vac. U po te ru za wi ma da li su se Kri mi - na li sti~ ka po li - ci ja i `an darme ri ja, jer su po - sle pqa~ke automobilom poku {ali da be `e pre ma Be o - gra du. Uz put su zbog `ur be, a i sa zna wa da im je za pe ta ma po li - ci ja, o ~e {a li jed nog pe {a ka, o - borili biciklistu, ali i imali peh sa automobilskom gumom. Iz ko la su i za {li kod se la Per lez i raz bi li se u strel ce, {to im ni je mno go po mo glo. Ova gru pa mo ma ka o sum wi ~e - na je za se ri ju pqa~ ki po {ta od no vem bra pro {le go di ne u Be o - gra du do ove po sled we, 19. fe b- ru a ra u Zre wa ni nu, kao i kra u vozila u Kragujevcu. Na teret im Zaplena 48 gra ma heroina se sta vqa i raz boj ni {tvo u jed noj me wa~ ni ci i vi {e pri vat nih prodavnica. Sum wi ~e se za vi {e de la raz - boj ni {tva, te {kih kra a, kra - a, ne do zvo qe no ko ri {}e we o ru` ja i mu ni ci je, ne dozvo qe - no ko ri {}e we tu eg vo zi la, kao i za iz nos od se dam mi li o na dina ra. Prilikom hap {ewa kod wih je pro na en no vac od po sled we pqa~ ke, kao i ~e ti ri pi {to qa, ko je ni su u spe li da sa kri ju. MARKO B. JOVAN B. MILORAD P. NENAD K. VLADIMIR K. (29) SLA \AN V. Vla di mir K. (29) i Sla an V. (31) iz To - pole uhap {eni su 17. februara kod naplatne rampe Mali Po`are vac, pod sum wom da su po ~inili krivi~no delo neovla {}eno stavqawe u promet opojnih droga. U automobilu volksvagen volvo, kojim je upravqao Vladimir K., policija je prona {la dve ke se sa 48,2 gra ma heroina, koji su iz Beograda prevozili za Topolu, radi snabdevawa svoje klijentele. Wima je odre ena mera policijskog zadr`avawa u trajawu od 48 sati, a nakon isteka iste sprovedeni su istra`nom sudiji Vi {eg suda. Kra a parfema Sre} ko V. (36) i Dra gan G. (38) iz Aran elovca uhap {eni su 16. febru a ra i pri ve de ni is tra `nom su di ji O snov nog su da, zbog kri - vi~ nog de la te {ke kra e. Na kon saslu {awa odre en im je pritvor do me sec da na. Postoje osnovi sumwe da su wih dvo ji ca, u no }i iz me u 9. i 10. fe - bruara ove godine, u Aran elovcu o bi li parf me ri ju Ve ne ra i iz we od ne - li ve }u koli ~inu parfe ma i dru gih ko z- me ti~ kih prepa ra ta. Navedenu robu, vrednu oko di na ra, spakovli su u xakove i ju gom Sre} ka V. od - ve zli i sa kri li u wego voj vi ken di ci u nasequ Zlatar. Po li ci ja je pro na - {la svu u kra de nu ro - bu, pre ne go {to su sti gli da je pre pro da - ju.

13 Град Четвртак, 24. фебруар КРАГУЈЕВАЧКЕ 13 REKONSTRUKCIJA HOTELA KRAGUJEVAC Na dobitku vlasnici i grad BUDU ]I IZGLED HOTELA EKSPLOZIJA PLINSKE BOCE Gara`a u vazduhu Do eksplozije i po`ara, u kome su te {ko povre- eni automehani ~ar i wegov brat, do {lo je zbog curewa plina iz automobilske plinske boce u prostoriji u kojoj se gre ja la na ~vr sto gorivo Sna`na eksplozija odjeknula je 15. fe bru a ra, oko 16 sa ti i 40 mi nu ta, u a u to - - mehani ~arskoj radwi Goran, ko ja se na la zi u U li ci Ni ko le Pa {i }a bez bro ja, vlasnika Gorana Stojanova. On je tom pri li kom te {ko po vre en, kao i we gov brat iz fa mi li je Bo - ban Jo va no vi}, ko ji se u tom tre - nut ku za te kao u ra di o ni ci zbog popravke automobila. Eksplodira la je plin ska bo ca iz Jo va no - vi }e ve za sta ve128, u momen tu ka da su je ski da li. Iz we je po ~eo da cu ri gas, a ka ko je ga ra `u zagrevala pe} na ~vrsto gorovo, brzo je do {lo do pa qe wa i eks plozije. Uprkos brzoj intervenciji 15 vatrogasaca, sve je izgorelo: automobil, gara`a, koja se sastoji iz dve prostorije, gotovo sve {to se u wima na {lo - rezevni delovi, kompletan inventar za obavqawe automehani ~arske delatnosti... TE [KO NASTRADALI BOBAN JOVANOVI] I GORAN STOJANOV Sre }om, spre ~e no je da se po `ar pro {iri na ostale gara`e u nizu. U sredu izjutra, na zgari {tu, zati ~emo vlasnikovog oca i prijateqe. Predvo eni majstorom Lalom samo su slegali ramenima i ni su bi li voq ni za pri ~u. Grabi li su da {to pre ra{ ~i ste ne - kada {wi radni prostor. Kolicima su gurali gomile ugqenisanih autodelova, alata... Povre ena bra }a sme {tena su u Centru za plasti~nu hirurgiju Klini~kog centra sa opekotinama drugog stepena. Le`e u krevetima jedan pored drugog, izobli ~eni od povreda. Ipak, iako u tako te {kom stawu, prihvatili su razgovor. POSLE EKSPLOZIJE I PO@ARA OSTALO SAMO ZGARI [TE - Do {ao sam kod bra ta da mi u - radi sitne popravke na auomobilu ko ji sam sko ro ku pio. Ni je se radilo tog dana zbog dr`avnog praznika, pa je gara`a bila slobod na. Go ran je do {ao od ku }e sa - mo zbog me ne da mi po gle da automobil. Kako smo odvili plovak od plinske boce auta, koji se bio zaglavio, tada je izbila vatra i boca je eksplodirala. Obojica smo nastradali, ka`e Boban Jovanovi}. Go ran do da je da je sre }a u ne - sre }i {to se ni je ra di lo, pa ni je bilo vi {e prisutnih i povre enih. On je go re pro {ao od svog ro - aka, jer se, iako povre en, vra }ao u gara`u po aparate za ga- {e we po `a ra. U speo je da ih iz ne - se i poku {a da zaustavi vatrenu stihiju, ali mu to ni je po {lo za ru kom. Tri aparata nisu bila dovoqna da primire buktiwu, dok ne do u va tro- ga sci. - U radionici ima dosta uqa i dru gih ra znih zapaqivih materija, pa je utoliko bilo te`e spa- {avawe, ka`e vlasnik izgorele automehani ~arske rad we, ko ji je i ra ni je vr - {io po prav ke na plinskim bocama za automobile, ali, eto, de {ava se i o va ko ne {to, ne sa mo we mu ne go i dru gi ma. Ri - zik uvek postoji. Prema re ~ima dr Gorana Azawca, bra }a su zadobila opektine li ca, vra ta i ru ku. - Nisu `ivotno ugro`eni, ali ovo iziskuje dugotrajno le ~ewe. Tek }e mo vi de ti da li }e bi ti po - trebna neka hirur {ka intervencija ili eventualno presa ivawe ko`e, ka`e Goran Azawac, direktor Centra za plasti~nu hirurgiju KC Kragujevac. Da jedna nesre }a nikada ne ide sama govori i podatak da Goranova radwa nije osigurana, ba{ kao {to ni on ni ti we gov brat ne ma ju upla }eno `ivotno osigurawe, tako da }e iz o sta ti i sva ki vid o be - {te}e wa. E. JOVANOVI] Уvreme kada su zastale velike investicije i gradwa, vlasnici hotela Kragujevac, odnosno Nove Sicilijane, re {ili su da ba{ u o vom tre nut ku o - dre {e kesu i ulo`e dva miliona evra u inovirawe hotela, veruju }i da }e im se investicija isplatiti, s obzirom da ra ~unaju na klijantelu sa dubqim xepom i druga ~ijim navikama. Predhodno su dobro oslu {nuli {ta Kragujevcu nedostaje u hotelijerskom smislu i na to me, u sa rad wi sa stru- ~wacima, poradili. Za novo ruho hotela pobrinula se arhitekta Sne`ana Marjanovi} iz ^a~ka, koja je diplomirala u Pra gu, a we nih ru ku de lo je ~a ~an - ski Hotel Beograd. Promene spoqa i unutra - Planirano je da izmenimo spoqa {ni izgled, izgradimo restoran vi di ko vac sa 250 me sta na vr hu ho - tela, to je prakti~no osma eta`a. Pristup tom restoranu bi }e iz unutra {wosti hotela panoramskim liftom iz pravca parkinga. Ugradi }e se jo{ je dan ta kav lift sa ju - `ne stra ne i te ret ni ko ji }e dopremati hranu do kuhiwe restorana vidikovac. Promeni }emo i sve staklene povr {ine na hotelu, zbog to ga {to je sve do tra ja lo do te mere da je postalo neupotrebqivo, uz velike gubitke energije. Prozori }e biti od aluminijumskih profila sa posebnim imisionim staklima, koja }e praviti dobru i- zolaciju leti, a zimi {tititi do ogromnog gubitka energije. Postavi }e se izolacija od 10 santimetara staklene vune, kompletna fasada hotela bi }e od kerami~ kih plo ~a, ta ko da }e ho tel dobiti sasvim novi izgled. Planira no je jo{ da se te ra sa Me za ni - na, restorana na me uspratu, od preko 500 kvadrata, kompletno zastakli i pretvori u kongresnu salu, obja {wava Milisav Pantovi}, direktor hotela Nova Sicilijana, do da ju }i i da }e rav ni krov DIREKTOR MILISAV PANTOVI] biti zamewen ko sim, sa solarnim sistemom gre ja wa. Ta ko bi, ka - `e direktor, Kragujevac dobio reprezentativan objekat kakav gradu nedostaje, koji }e biti atraktovan za tu ri ste. Po no vom i - dejnom re {ewu recepcija }e biti pro {irena na deo ba - {te, ima }e kop ~u sa kongresnom salom i podrumskim prostorijama, u kojima }e biti teretana, fitnes i spa cen tar i dru gi sa dr `a ji, a na ravnom delu krova postoje }e recepcije dogradi }e se dve mawe sale za organizovawe seminara. Radovi na renovirawu hotela su, ina ~e, trebalo da po~nu mnogo rani je, ali se ~e ka lo na do zvo le za grad wu, pa se start po slo va o ~e ku - je najkasnije 15. marta, a zavr {etak gra evinskog dela posla pla ni ran je za {est me se ci. Po sle }e, ka ko ka `e na{ sa go - vornik, biti potrebno tri-~etiri meseca za sre ivawe enterijera. Uz put se radi klimatizacija i ventilacija, a svi radovi bi trabalo da budu gotovi do kraja godine. Po projektu, koji je ura en jo{ pre godinu dana, kompletna investicija iznosi oko dva miliona e- vra. Sredstva su delimi~no obezbe ena od kredita Fonda za razvoj, ne {to }e vlasnik investirati, a o ~ekuju i i povoqne kredite od ba na ka. Pan to vi} se na da da }e se in ve - sti ci ja is pla ti ti, jer je re~ o ho - te lu i no vim sme {taj nim ka pa - ci te ti ma ko ji su po treb ni o vom gradu. - Na {a ciq na gru pa su svi po - slovni qudi koji dolaze u Kragujeavc. Na da mo se da }e do la zak Fijata o`iveti grad, da }e biti dosta stranaca i doma }ih gostiju, kojima nudimo pristojan prostor u kome mogu biti udobno sme {teni, ka`e Mili sav Pan to vi}. Ho tel je po no voj kategorizaciji, izvr {enoj posle inovirawa dela sme- {tajnog prostora i sa la, do bio tri zve - zdice. Me utim, te- {ko da }e do bi ti zvezdicu vi {e i posle ulagawa dva miliona evra, pre sve- USKORO PO^IWU RADOVI SPOQA I UNUTRA Do kraja godine bi }e ulo`eno dva miliona evra u renovirawe hotela, dogradwu restorana vidikovac, staklene ba {te, konferencijske sa le, spa i vel nes centra, kao i u grad wu panoramskog lifta ga zbog ma wih kva - dratura soba, ali }e novim sadr`ajima o- bezbediti jo{ jedan plus, ta ko da u ko - na~noj kategorizaciji mogu imati status vi {e tre }e kategorije, odnosno 3+. Mo gu} i ba zen U naredne dve-tri godine planira no je i da ho tel do bi je luks a - partmane na delu pomo}nog objekta, koji }e biti povezani sa glav nim o bjek tom. U tom de lu }e pove }avati kvadrature jednokrevetnih soba, koje su trenutno problemati~ne. I na ~e, od mo men ta pri va ti za - ci je ho te la do da nas re no vi ra ni su svi spra to vi i sve so be su no - vog iz gle da i sa no vim na me {ta - jem. Bez obzira na prestoje }e radove, hotel ne }e prekidati s radom - od 105 soba samo tridesetak ne }e biti na raspolagawu, a sve ugovorene obaveze bi }e ispo {tovane. Iz upotre be }e se iz ba ci va ti po dva spra - ta dok se ne zavr {i renovirawe, on da se te so be iz da ju, pa se pre la - zi na dru ga dva spra ta, i ta ko do kraja. - Iz ve sno je da }e bi ti bu ke, ali s ob zi rom da su na {i go sti u glav - nom po slov ni qu di ko ji su to kom da na od sut ni, on da to i ne }e bi ti toliki problem, mada }e svako o tome biti unapred obave {ten, ka- `e direktor hotela. U daqoj perspektivi je i izgradwa zatvorenog bazena na sada {wem mestu parkirali {ta, koji delom pri pa da i gra du. Vla snik je zbog to - ga u {ao u spor s gra dom i od we go - vog ishoda zavisi }e sudbina bazena, koji je tako e bitan za vi- {u kategorizaciju hotela. Ukoliko do e do dogovora hotelijera sa lokalnom samoupravom ima izgleda da }e Kragujev ~ani dobiti jo{ je - dan ba zen. I na ~e, tre ba jo{ do da ti da se modernizacijom hotela i izgradwom no vih o bje ka ta u o kvi ru i - stog o tva ra pro stor za no va zapo {qavawa. Planirano je otvara we naj ma we 10 no vih rad nih me sta u glav nom u slu `nih de lat - no sti. Tre nut no ho tel bro ji 38 radnika. Elizabeta JOVANOVI]

14 14 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 24. фебруар Поводи MLADI UMETNIK MLADEN MILO [EVI] Od igra~ke do Kligentala Soba ~etrnaestogodi {weg Kragujev ~anina puna je diploma i pehara sa ovda {wih i me unarodnih festivala akordeonista, a on, za to {to ne mo `e da ku pi in stru ment, ve`ba na pozajmqenoj harmonici Naj pre je od ro di te qa tra `io da mu kupe igra~ku harmoniku. Roditeqi su mu ispunili `equ. I grao se wo me, pri ~a o tac Slobo dan, po ce li dan. On da je po - ~eo da nagovara roditeqe da ga upi {u u muzi~ku {kolu. Otac i maj ka su mi sli li: pro }i }e ga. Kad su vi de li da ga ni je pro - {lo maj ka ga je od ve la na prijem ni, ve ru ju }i da }e pa sti. Nisu ba{ najboqe razumeli tu wegovu `equ, po {to niko u poro di ci ni je i mao ama ba{ ni - ka kvu sklo nost ka mu zi ci. Me u tim, Mla den je pri jem ni glat ko pro {ao i to ka ko je dan od pr vih na li sti. Pr vu har mo ni ku ko ju su mu kupili za ve`bawe prevazi {ao je za dva me se ca. On da su mu da - li {kol sku, pa mu se dve go di - ne kasnije i ona omalila. Za slede }u, vrednu evra, roditeqi su jedva nekako namakli novac. Mla den Mi lo {e vi} da nas ima 14 go di na. Za vr {a va O s- nov nu {ko lu \u ra Jak {i} i u po re do po ha a Mu zi~ ku {ko - lu. Wegovo prvo takmi ~ewe dogo di lo se pre {est go di na. Na prvom nastupu osvojio je drugo me sto. Od ta da pa do da nas ni - `e samo pobede, samo katkad je vice {ampion. Soba mu je puna pe ha ra i di plo ma, a ne ma harmoniku. Za instrument mu treba e vra. O tac je do nedavno radio u Zastavi, majka je prosvetni radnik, toliko novca nemaju. MLADEN ZASLU@UJE DA IMA SVOJU HARMONIKU - Pro ba li smo gde god smo zna li i u me li, ali ni {ta. Mla - den sa da ve `ba na har mo ni ci koju smo pozajmili uz neku mini mal nu na dok na du. Po ne kad po mi slim da je bi lo bo qe da smo se `e {}e us pro ti vi li ka - da je mo lio da ga u pi {e mo u mu - zi~ ku {ko lu, ka `e o tac Slo - bodan. Fi nan sij ski bi po ro di ci mo `da bi lo lak {e, ali {te ta bi bilo, sigurno. Mladenov zaista vanredan talenat dokazuju brojni pehari i priznawa. Bio je na broj nim ov da {wim i me - unarodnim takmi ~ewima. Nastu pao je na fe sti va lu a korde o ni sta u Pu li, kao i na pre - sti`nom me unarodnom festiva lu u Ka stel fi dar du u I ta - liji, odakle se vratio sa peharom i vred nom har mo ni kom Balone Burini, koju je, zajedno sa dvojicom drugova, osvojio za Mu zi~ ku {ko lu. U ma ju je tre ba lo da se po ja vi u ne ma~ - kom Kli gen ta lu, na naj pre sti - `ni jem me u na rod nom tak mi - ~ewu prvog ranga. - Or ga ni zo va ti na stup u Ka - stelfidardu bilo je lak {e, po- {to je po red me ne i {lo jo{ desetak u ~enika Muzi~ke {kole, pa smo de li li tro {ko ve pre vo za. Za Kli gen tal sam se pla si rao je di no ja. Da bi smo moja mentorka Milica Lazarevi } i ja otputovali bilo je potreb no mno go nov ca, pa sam od o vog tak mi ~e wa od u stao, ka `e Mladen. Ne tre ba ni spo mi wa ti da tro {ko ve od la ska na sva ko pu - tovawe finansiraju wegovi roditeqi, po {to pomo }i sa bilo koje strane nema. Mladen, ipak, ne `e li da od u sta ne od svoj ke qubavi prema muzici. - Planiram da posle osnovne u pi {em Sred wu mu zi~ ku {ko - lu. On da }e mi, ba rem ka da je or ga ni za ci ja u pi ta wu, bi ti lak {e, po {to }u se usredsrediti na ono {to naj vi {e vo lim. Dodu {e, nastavnici u {koli i- ma ju raz u me va wa za mo je iz o - stan ke ka da su u pitawu pri pre me i tak mi ~e wa. Uz do - bru or ga ni za ci ju sve se po sti - `e, pri ~a o vaj sim pa ti~ ni momak. Uostalom, i na toj pozajmqenoj harmonici uspeva da ve`ba. Ipak, Mladen i wegovi roditeqi jo{ u vek se na da ju da }e po - mo} od ne kud sti }i ka ko bi o vaj mla di} ko na~ no za svi rao na svojoj harmonici. Пише Зоран Мишић Уto ku o be le `a va wa sre - tewskih praznika nekako je ne pri me }e no pro {ao je dan zna ~a jan ju bi lej - 35 go di na od o sni va wa Mu ze ja 21. ok to bar Spo men-par ka Kra gu je - va~ ki ok to bar. Re~ je o je din - stve nom me mo ri jal nom cen tru po sve }e nom `r tva ma ne ma~ kog streqawa u [umaricama. Po podacima politikologa Qubo mi ra Kam be ra, vi {eg ku sto sa do ku men ta ri ste Spo men-par ka, koji je objavio nau~ni rad o istorijatu ove institucije, odmah po za vr {et ku Dru gog svet skog ra ta SUB NOR Kra gu jev ca dao je predlog da se ozbiqno pristupi urbanisti~kom re {ewu prostora gde je iz vr {e na ne ma~ ka od ma zda. U i - nicijativni odbor u {li su, kako se on da go vo ri lo, u gled ni po li - ti~ ki i jav ni rad ni ci Kra gu jev - ca, Srbije i Jugoslavije. Ta da se ot po ~e lo sa o zbiq ni - jim pri ku pqa wem po da ta ka o stre qa ni ma, a na ju go slo ven skom konkursu za urbanisti~ko re {ewe ko ji je vi {e pu ta ob ja vqi van u - svo je no je re {e we Mi haj la Mi - tro vi }a i Ra di vo ja To mi }a. Datum 23. septembar godine uzima se za zvani ~an po ~etka rada Spo men-par ka, ko ji go di ne prerasta u samostalnu ustanovu u ko joj se od go di ne o ba vqa i muzeolo {ka delatnost. Kulturno dobro od izuzetnog zna ~aja Od lu kom Skup {ti ne Sr bi je iz go di ne Spo men-park u [u - ma ri ca ma pro gla {en je za kulturno dobro od izuzetnog zna ~aja. VAJARSKI RADOVI OTA LOGA Spomen park Kragujeva~ki oktobar prostire se na 350 hektara i u we mu se na la ze 33 hum ke streqanih Kragujev ~ana. Muzej 21. oktobar brine o osam zbirki fotografija, li~nih karata, poslovnih i vojni~kih kwi`ica i ~lanskih karata, uverewa, re {ewa, svezaka i uxbenika, trodimenzionalnih predmeta (odlikovawa, tabakere, nov ~anici, satovi, kape...), umetni~kih dela i posledwih poruka streqanih. Od go di ne u mu zu jeu se na - JUBILEJ MUZEJA 21. OKTOBAR Da se ne za b Pro {le nedeqe Muzej 21. oktobar, nekako ne ~ujno, obele`io je jubilej - 35 godina rada. Ova jedinstvena ustanova kulture i memorijalni centar sem osnovne muzeolo {ke aktivnosti, organizator je niza aktivnosti i manifestacija, kao i ba {tinik neprocewive kolekcije umetni~kih dela najve }ih likovnih stvaralaca stare Jugoslavije lazi nova stalna postavka oslobo- e na svih i de o lo {kih pred zna - ka. Spo men-park i mu zej, sem o s- nov ne ku sto ske i mu ze o lo {ke delat no sti, ba ve se i iz da va {tvom, or ga ni zo va wem ma ni fe sta ci ja Ve li ki {kol ski ~as, No} mu - ze ja, Bde we, li kov no-li te rar - nim kon kur som Do sta su sve tu jed ne [u ma ri ce, kao i iz lo - `ba ma u ga le ri ji Mo sto vi Bal - ka na, u ~i jim se de pou na la zi pre ko 300 u met ni~ kih sli ka sa me u na rod nih li kov nih ko lo ni - ja ko je je ova u sta no va or ga ni zo - va la. - Zbog spe ci fi~ nog po lo `a ja trenutno stojimo malo boqe nego ostale institucije kulture u gradu. Go di {we i ma mo pre ko posetilaca muzeja i Spomen-parka. Re~ je ma hom o eks kur zi ja ma u - ~e ni ka, naj ~e {}e u pe ri o du maj, jun, jul i sep tem bar-ok to bar, ka - `e di rek tor ove u sta no ve Vla di - mir Ja gli ~i}, po zna ti kra gu je - va~ ki pe snik i pre vo di lac, ko ji je na ~e lu ove ku }e ve} sed mu go d- inu. Za vre me we go vog man da ta naj - ve }a pa`wa poklowena je me unarodnoj saradwi. - Iz bor stra nih a u to ra po e ma za Ve li ki {kol ski ~as, po put Bern sa iz Ve li ke Bri ta ni je, Ba - zi lev skog iz Ru si je i Ane San to - li kvi do iz I ta li je bi li su i nicijalna kapisla da se qudi u svetu zaiteresuju za nas i doga aje u [umaricama, ka`e Jagli ~i}. Prioritet me unarodna saradwa Uspostavqena je odli~na saradwa sa je vrej skim Jad Va {e mom, pro {le godine u Spomen-parku je gostovao muzej iz Buhenvalda (na- {a u sta no va uz vra ti }e fo to-do - kumentarnom izlo`bom Kragujeva~ka tragedija godine ) o- dr`an je okrugli sto o Jasenovcu na kome su u ~estvovali izraelski i ruski ambasador, kwiga Sloboda na Pa vi }e vi }a ~i ji su oni izdava ~i predstavqena je na Kipru u o kvi ru me u na ri od ne raz me ne gra do va stra dal ni ka. Ta ko e, u - sle dio je po ziv za go sto va we po - kret ne iz lo `be u i ta li jan skom gradu Re o Emiliji. I ta li jan ska pe sni ki wa Ana Santolikvido, ~ija je poema pro- {le godine izvedena na Velikom {kol skom ~a su, u o kvi ru svo jih kwi `ev nih ve ~e ri po I ta li ji pre po ~etka svake manifestacije prikazuje film o [umaricama i kragujeva~koj tragediji. Na ~elu muzejske slu`be koja je no si lac o snov ne de lat no sti mu - zeja ve} skoro tri decenije nalazi se i sto ri ~ar Sta ni {a Br ki}. Slu`ba se bavi pedago {kim i istra`iva~kim radom (prikupqawe po da ta ka i do ku me na ta o stre qa - nima - fotografije, li~ne karte, rad ni~ ke kwi `i ce...), kao i kroz VLADIMIR JAGLI^I] STANI [A BRKI] JELENA DAVIDOVI]

15 Поводи Четвртак, 24. фебруар КРАГУЈЕВАЧКЕ 15 oravi LEGAT VAJARA DRAGANA PANI ]A ZGRADA MUZEJA, UMETNI^KO DELO ARHITEKTE ANTI ]A POSTAVKA ISTORIJSKE ZBIRKE MUZEJA rad kustosa informisawem posetilaca Spomen-parka i muzeja. - Bavimo se organizovawem izlo `bi, ka ko na {ih na stra ni, tako i dovo ewem gostuju }ih, ka- `e Br ki}, ko ji je sa ko le ga ma bio je dan od a u to ra no ve stal ne po - stavke. Po stu pak za pro me nu po stav ke po kre nut je go di ne ka da su radnici muzejske slu`be i kustosi u pu ti li pi smo ta da {wem direk to ru A lek san dru Mi lo sa - vqe vi }u u ka zu ju }i na i de o lo {ku jed no stra nost pret hod ne po stav - ke. Ona je pro me we na tek 12 go di - na ka sni je, a pot pi sao ju je tim a u to ra sa sta vqen od i sto ri ~a ra dr Milana Koqanina, nau~nog sarad ni ka In sti tu ta za sa vre me nu i sto ri ju iz Be o gra da, Ne na da \or e vi }a, i sto ri ~a ra i ta da - {weg di rek to ra Spo men par ka i Stani {e Brki }a, kao i qudi koji su postavku preneli u prostor, li kov nih u met ni ka I go ra Ste - pan ~i }a, ma gi stra sli kar stva iz Beograda, i Irene Paunovi}, akademskog slikara i grafi ~ara. - Sa ra u je mo sa u sta no va ma u zemqi i inostranstvu, ali osnovni za da tak na {e slu `be je da pri - ku pi mo sve {to po sto ji o stre qa nim gra a ni ma, na u~ no to obradimo, evidentiramo i sortiramo u zajedni~ku bazu podataka, kao i da to bu de do stup no sva kom gra aninu, isti ~e Brki}. Rukovodilac umetni~ke zbirke Spomen-parka i muzeja Jelena Davidovi}, vi {i kustos i istori ~ar u met no sti, is ti ~e sa mu zgra du mu ze ja, smi {qe no po dig nu tu na najvi {oj koti memorijalnog kompleksa. - Na kon kur su iz go di ne po be dio je rad po zna tog ar hi tek - te Ivana Anti }a, koji je radio zajed no sa ko le gi ni com I van kom Ras po po vi}. Mu zej je po ~eo da se ZORAN PETROVI] QUBOMIR KAMBER gra di go di ne, a za vr {en je go di ne. Zgra da je iz u zet no le pa, mo der na gra e vi na. Zda we muzeja sastoji se od 30 paralelopipeda, koji podse }aju na stubove razli ~itih visina, {to simboli- {e razli ~itu starost streqanih, a oni se za vr {a va ju ku po la ma od plek si gla sa. Sem o sve tqe wa ku po le imaju i simboliku po sled weg po gle da streqanih usmerenog ka ne bu, a zgra - da je bez o tvo ra {to sim bo li zu je bez iz la znost wiho ve si tu a ci je. U o sno vi zgra de je krst, u ni ver zal na sim bo li ka stra da - wa, ali i ko na~ no prona enog du {evnog mi ra, is ti - ~e Je le na Da vi do - vi}. Dela najve }ih likovnih umetnika Umetni~ka zbirka ima oko 200 de - la naj ve }ih u met - ni ka biv {e Ju go - slavije. - Ci klus Kra - gu je vac go di ne po klon je Pe tra Lu bar de ko ji ga je svo je - ru~ no u te sta men tu za ve {tao Kra gu jev cu pre ne go {to je mu zej iz gra en. Po o ce na ma re le vant - nih kri ti ~a ra i te o re ti ~a ra, o - vaj ci klus spa da me u naj bo qa we go va de la, a ne sum wi vo je naj - bo qe iz po sled weg pe ri o da stva - ra la {tva. Sem tog le ga ta, pod na {om bri gom je i le gat skulp tu - ra kra gu je va~ kog va ja ra Dra ga na Pa ni }a, kao i de la u met ni~ kih ve li ~i na po put Ede Mur ti }a, Mi o dra ko vi }a, Vo ji na Ba - ki }a, An te Gr `e ti }a, Ota Lo ga, Nan do ra Gli ba, Ni ko le Ko ke Jan - ko vi }a, Jo va na Sol da to vi }a, na - vo di Je le na Da vi do vi}. Pisac i pesnik Zoran Petrovi} je urednik izdava~ke delatnosti ku }e. LUBARDINO REMEK DELO - POKLON KRAGUJEVCU Od novijih projekata on izdvaja dve kwi ge, i ta li jan ske pe sni - ki we Ane San to li kvi do Stre q- ani grad i trojezi~no izdawe pesa ma Slo bo da na Pa vi }e vi }a Mir ne ka je ime ve ko va, {tam p- a no na srp skom, en gle skom i ne - ma~ kom je zi ku. Po od lu ci sa ve ta Velikog {kolskog ~asa autor o- vo go di {we po e me bi }e pe snik Dragan Jovanovi} Danilov. Dokumentarista Qubomir Kamber na gla {a va da se ne za bo ra vi da preko ove ustanove Kragujevac odr`ava saradwu sa drugim gradovima u svetu - stradalnicima i da je uz wih je dan od o sni va ~a svet - ske unije Gradova `rtava ratova - gradova mira pokrenute godine zbog ~ije je aktivnosti tada- {wi ge ne ral ni se kre tar U je di - we nih na ci ja Pe rez de Ku e qar godine dodelio na {em gradu pri zna we Ku rir mi ra, a francuski Verden dve godine kasnije dodelio je medaqu mira. - Qu di ko ji su i ma li i de ju da sagrade ovaj muzej zaista su veliki vi zi o na ri, jer to {to su oni u - spe li da u ra de ma lo je ko u ra dio. Mnoge stvari iz na {e istorije su zaboravqene i mnogo toga je propu {teno da se pomene, uradi i sa- ~uva, ali ova tragedija nije. Oni nose veliku zaslugu za to, ka`e i- stori ~ar Stani {a Brki}.

16 16 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 24. фебруар Култура УКРАТКО Produ`ena izlo`ba Izlo`ba {est Ustava u Narodnom muzeju, postavqena povodom obele`avawa Sretewa - Dana dr`avnosti Srbije, zbog velikog interesovawa javnosti bi }e otvorene do 1. marta, saop {tio je Organizacioni odbor Vlade Srbije za obele- `avawe dr`avnog praznika. Pored reprezentativne postavke u ovda {wem Muzeju, izlo`be su o tvo re ne i u Vaqe vu, Ni {u i No vom Sa du, a gra a ni po pr vi put mo gu da se u po zna ju sa o ri - ginalima ustava Kne`evine i Kraqevine Srbije, reprezentativnim primercima odlikovawa i medaqa Kne`evine i Kraqevine Srbije, srpskim zastavama i barjacima iz perioda Pr vog svet skog ra ta, dok su srp - ske vladarske insignije po prvi put iz lo `e ne u Vaqe vu. Ciq iz lo `bi je da se, kroz predstavqawe samih simbola dr`avnosti, na sveobuhvatan na ~in uka`e na vi {evekovnu dr`avotvornu, ustavnopravnu, kulturnu, umetni~ku i vojnu tradiciju Srbije. Kwiga o novosadskoj raciji Pro {le ne deqe, u SKC, predstavqena je nova, tre }a po redu pu bli ci sti~ ko-i sto rij ska kwiga Aleksandra Veqi }a, koja se bavi rasvetqavawem zlo- ~ina koji je u istoriji ostao poznat pod nazivom novosadska racija. Posle uspe {nih kwiga Racija i Miklo{ Horti, neka`weni zlo ~inac, Aleksandar Veqi} produbquje svoja istra`ivawa i nastavqa da mewa pogled zvani~ne istoriografije na ovaj doga aj. Ledenog januara okupatorske fa {isti~ke snage, ma- arska vojska i `andarmerija, ba ci le su pod led naj mawe `r tve u ju `noj Ba~ koj, to jest u No vom Sa du i o ko li ni. Taj genocid fa {isti~ki organi su nazvali racija, aludiraju }i na potragu za ilegalnim osobama i predmetima u ciqu da sakriju stvarnu nameru svog ciqa - istrebqewe Srba, Jevreja i protivnika okupatorskog hortijevskog re`ima svakog etni~kog porekla. Fa {isti~ka racija sprovedena je januara po nalogu ma arske vlade i uz wenu jednoglasnu odluku, u kojoj je u ~estvovao i regent Miklo{ Hor ti, ko ji je po sle ra ta umakao pravdi. RAZGOVOR S POVODOM: ZDRAVKO MALETI], GLUMAC Povratak u zavi ~aj Разговарао Мирослав Чер УKwa`evsko-srpskom teatru pojavilo se novo lice. Na pre mi je ri predsta ve \a vo i ma la go - spo a mno gi su li ci - ti ra li ko se kri je iza likova Aleksandra Sekuli }a i Gi ce haj du ka. Ka ko je ceo mu {ki ansambl u podeli, ve }ina je za kqu ~i la da je re~ o glum cugo stu. Jo{ za nim qi vi je je da su prve kritike za ovog glumca veoma po zi tiv ne. Da kle, po lo `io je iz pr ve. Re~ je o Zdrav ku Ma le ti }u, glum cu ko ji je sti gao u Kwa `ev - sko-srpski teatar pre godinu i po dana. Me utim, kako se nisu radile ve li ke pred sta ve, pre mi jer na pu bli ka i ni je mo gla da ga u po zna. I pak, Ma le ti} je ve} o stva rio tri za pa `e ne u lo gu u Te a tru, od - no sno tri u ska kawa u Se o be, Pi o ni re iz In gol {ta ta i Go- spo u mi ni star ku, gde tu ma ~i lik uj ka Va se. Zdrav ko Ma le ti} je ra ni je i - grao i bio ~lan dra me Za je ~ar skog po zo ri {ta, a kad se ono u ga si lo kre nuo je tr bu hom za kru hom. Otkud Vi u Kwa`evsko-srpskom teatru? Sple tom ne kih po zi tiv nih o - kolnosti. Kada se zatvorilo Zaje- ~arsko pozori {te, nakon vi {e od 12 go di na pro ve de nih ta mo, na - Kada se zatvorilo Zaje ~arsko pozori {te, nakon vi {e od 12 godina provedenih tamo, na {ao sam se na u li ci. I mao sam ve li ku `equ da ka ri je ru nastavim u nekom boqem i ja ~em pozori {tu, a onda se ukazala prilika u Kwa`evsko-srpskom teatru, koju nikako nisam smeo da propustim, ka`e na{ sagovornik {ao sam se na u li ci. I mao sam ve li ku `equ da ka ri je ru na sta - vim u ne kom boqem i ja ~em po zo - ri {tu, a onda se ukazala prilika u Kwa `ev sko-srp skom te a tru, ko - ju ni ka ko ni sam smeo da pro pu - stim. Prema prvim kritikama, odli- ~ no ste se sna {li! - Ako je ta ko, on da sam za i sta za do voqan. Na dam se da to ne ka - `e te sa mo iz pri stoj no sti. Mo - ram da na gla sim da sam na i {ao na sja jan pri jem. Ve }i nu ko le ga po zna jem od ra ni je, a sa ne ki ma sam bio i na kla si kod Bo {ka Di m- itrijevi }a. Poreklom sam Aran elov ~anin, tako da mi ovda {wi mentalitet u potpunosti odgovara. Mo `da bih mo gao da ka `em i da mi prija celokupna atmosfera. Kragujev ~ani ~esto nemaju objektiv nu sli ku o Te a tru. Vi ste istakli da ste `eleli da karijeru na sta vi te u ne kom boqem i ja ~em pozori {tu. Kakvo je na {e pozori {te? Ne sa mo ja, ve} mno gi sma tra ju da je Kwa `ev sko-srp ski te a tar od li~ no po zo ri {te. Te a tar sa tra di ci jom i re no me om. Ovo je po zo ri {te sa ve li kom sna gom i po ten ci ja lom. Po zna jem an sam - ble i rad go to vo svih po zo ri {ta u zem qi, a uz Ni{, Kra gu je vac ima naj ja ~i an sambl, na rav no ako iz u zme mo ne ko li ci nu kudika mo bo ga ti jih be o grad skih po zo ri - {ta. Kragujeva~ki teatar je uvek rado vi en gost na svim sce na ma {i rom Sr bi je to je ~iwe ni ca pre ko ko je se ne sme o la ko pre }i. Ipak, zbog krize, produkcija u Teatru je stala. - Kriza je trenutna. Kada pogledate, vide }ete da su mnoga srpska pozori {ta ve} godinama u stagnaci ji. To ov de ni je slu ~aj. Ka da se e - konomski momenat bude popravio, a ~iwenica je da kriza poprili~no uti ~e na celokupna kulturna de {avawa u zemqi, kragujeva~ko pozori {te }e imati ~ime da se po di ~i. Pret postavqam da su Kra - gujev~ani kriti~ni, ali jako je malo raz lo ga za to. ^esto se govori i o kvalitetu ovda {weg pozori {ta. Kao neko ko je do nedavno bio u situaciji da bude objekativan kako ga Vi vidite? - U beogradska pozori {ta se puno ula`e. Wihovi buxeti su ogromni, ali {to se ti ~e an sam bla, odnosno gluma~kog potencijala, kragujeva~ki Teatar ni malo ne zaostaje po kvalitetu ni za jednim pozori {tem u dr`avi. To je neosporna ~iwenica. Osim toga, Kragu je vac ima i dva od li~ na fe s- tivala, na kojima sam i nastupao. Pre nekoliko godina bio sam u ~esnik Joakimfesta sa predstavom Operacija DOS u`i~kog pozori- {ta. Kragujeva~ka publika vas nedovoqno poznaje. Kako izgleda va- {a gluma~ka li~na karta? - U krat ko, vi {e od 12 go di na sam igrao u Zaje ~arskom pozori {tu, bio sam stipendista tog pozori- {ta, i grao u pre ko 30 pred sta va, re`irao tri komada, igrao u dva filma i imao jednu epizodu u seri ji Se lo go ri, a ba ba se ~e {qa. Bio sam upravnik i umetni ~i direktor Zaje ~arskog pozori {ta. [ta se, zapravo, desilo u Zaje ~aru? To je duga i previ {e komplikova na pri ~a da bi se sve la u ne ko - liko re ~enica - splet nesre}nih okolnosti svega i sva ~ega. Trebalo bi vi {e sa ti da se sve to ob ja sni. Ukratko, pozori {te je zatvoreno, pa otvoreno sa nekim novim, drugim glumcima. Sva {ta se de {avalo, mno go ru `nih i bol nih pri ~a. Je li prelazak u Kragujevac trajno re {ewe? Na dam se i `e leo bih da je ta - ko. Pre se lio sam se u Kra gu je - vac, de ca mi ov de idu u {ko lu. Vo leo bih da to bu de traj no re - {ewe. Za tvo rio se je dan ci klus. Jo{ kao kli nac sam o ti {ao u sredњu glu ma~ ku sa 14 go di na i od ta da sam u pe ~al bi. Na kon to - ga za vr {io sam A ka de mi ju, do bio an ga `man u Za je ~a ru, a o vaj do la - zak u Kra gu je vac shva tam kao po - vra tak u za vi ~aj. Koja su va {a o ~ekivawa i planovi u ovda {wem pozori samo da radim. Kolege su sjaj ne, i kao qu di i kao glum ci. An - sambl me je pri hva tio, da ju mi po - dr {ku sa Pej ko vi }em sam bio na is toj kla si, sa Sto ki }em u sred woj gluma~koj. Nisam mlad glumac da mo ram da se na me }em, i mam ne ko is ku stvo, ali i `equ za do ka zi - vawem. [to se ti ~e ansambla, odnosno glu ma~ kog po ten ci ja la, kra gu je - va~ki Teatar ni malo ne zaostaje po kva li te tu ni za jed nim po zo - ri {tem u dr`avi. Teodorovi} u O zo nu Povodom deset godina popularnog ben da No Smo king Or ke - stra u beogradskoj galeriji Ozon otvorena je izlo`ba fotografija Dragana Teodorovi- }a Zeke, a ujedno predstavqena je foto monografija o ovom bendu. Teodorovi}, koji sa Neletom Karajli }em i Kusturicom ra di jo{ od go di ne, snimio je doga aje sa mnogobrojnih koncerata ovog benda {irom sveta. Sli~nu postavku je kragujeva~ka publika mogla da vidi pre nekoliko godina u Narodnom muzeju. ALNARI NAGRA \UJE Dva istorijska romana Dva naj br `a ~i ta o ca Kra gu je va~ - kih bi }e o vog pet ka u pri li ci da dobiju zanimqive naslove izdava~ke ku }e Alnari, a ovoga puta deli }emo dve kwi ge. Pr vi ~i ta lac ko ji u petak, 25. februara, pozove , po sle 10 ~a so va u ju tru, do bi }e ro man Pu to vawe na kraj sve ta Xona Boj na, a dru gi best se ler Xona Sa ka Brodovi Rima. Dobitnici }e svoje kwi ge mo }i da pre u zmu u kwi `a ri Vul kan u Ro da cen tru. Pu to vawe na kraj sve ta je `i vo - pisna pri ~a o brodu Baunti i wegovom du gom pu to vawu o ke a nom, a vantu ra ma na Ta hi ti ju i ~e tr de se to - smodnevnoj ekspediciji prema Timo ru. ^e tr na e sto go di {wi Xon Xej - kob Tern stajl u vi {e je pri li ka i - mao pro ble ma sa za ko nom i sa mo ga korak deli od zatvora. Me utim, upra vo ta da do bi ja po nu du ko ju ne mo - `e da od bi je - po sled wih ne ko li ko meseci priprema se brod koji treba da za plo vi sa va `nom mi si jom. De - ~ak koji je trebalo da bude kapetanov li~ ni slu ga po vre dio se i od mah mo - ra da mu se na e za me na. Do go vor je po stig nut i ta ko }e se Tern stajl na - }i na palubi broda Baunti: kapetan je Vilijam Blaj, a destinacija Tahiti. Dobro poznata pri ~a o de ~aku koji }e sa svim slu ~aj no bi ti sve dok jedne od naj ~uvenijih brodskih pobuna... Bestseler Xona Saka Brodovi Rima je pri ~a o pun skim ra to vi ma. Kada Kartagiwani na pedeset zastra- {uju }ih ratnih galija budu doplovi - li do Si ci li je, Rim, ko ji je do tad no sio sa mo ti tu lu naj mo} ni je kop - ne ne si le, bi }e pri mo ran da pr vi put izgradi sopstvenu flotu. Na opasnim talasima mora, politi~kih suko ba i pre vi rawa, rim ski ka pe tan A tik i we gov pri ja teq cen tu ri on Sep tim mo ra }e da pre bro de mno go - brojne prepreke kako bi pomogli Republici da se odbrani od Puna. Pre ne go {to se su o ~e s ve {tom, su ro vom i nadmo}nijom kartaginskom mornaricom, wih dvojica mora }e da pomire za va e ne stra ne u Se na tu, u be de ~uvene rimske legije da usvoje nove ratne tehnike i izbore se s uvre`enim predrasudama da su svi do {qaci gra ani drugog reda. Da li }e, su o ~e ni s nad mo} nim neprijateqem s druge strane Sredozem qa, A tik i Sep tim u spe - ti da po be de i u nu tra {we ne pri ja teqe Ri ma i da uz po - mo} {a ~i ce ne is ku snih mornara i nenadahnutih legi o na ra sa gra de sop stve nu flo tu i ta ko po mog nu Ri mu da za vla da i mo ri ma? Od go - vor se kri je u Bro do vi ma Ri ma, ko ji }e na gra ni ci dva mo} na car stva pro }i kroz mno go ve li ~an stve nih po mor skih bi ta ka, ka ko bi do ka za li da Rim qa ni mo gu da zagospodare i morima. NAGRADE Raji ~i }u Ko ~i }evo satiri~no pero Na{ saradnik Dragan Ra ji ~i} o vo go di {wi je do bit nik na gra de Ko ~i }evo satiri~no pe ro za sa ti ri~ nu pro zu. Ra ji ~i} je ovo pri znawe do bio i go di ne, a na gra - da }e mu bi ti u ru ~e - na 24. fe bru a ra, u ^e la re vu, na tra di - ci o nal noj ma ni fe - sta ci ji Ko ~i }e vi dani koja se odr`ava jedanaesti put.

17 Култура U MOSTOVIMA BALKANA Kalendar Aleksandre Cvijanovi} Postavka mlade umetnice sastoji se od 12 ta bli i na sva koj ima o no li ko slika koliko je dana u mesecu Ve ~eras }e se u galeriji Mostovi Balkana mlada umetnica Aleksandra Cvi ja no vi}, po pr vi put, predstaviti kragujeva~koj likovnoj publici. Postavka Kalendar o- smi {qen je ta ko da u for mal nom pogledu ima izgled mese~nog kalen da ra - sa sto ji se od 12 ta bli i na svakoj ima onoliko slika koliko je da na u me se cu. We ne sli ke su neka vrsta likovnog dnevnika seizmigrafa li~nih raspolo`ewa i intimnih ose }awa. Aleksandra Cvijanovi} gradi svoj kalendar apstraktnim motivima, portretima qudi iz svoga okru`ewa, vizurama grada, ali i medikamentima, `enskim pri ~ama, citatima, obele`jima kulturnih de {avawa, slovnim simbolima, novogodi {wim mobi- LP DUO : LON^AR-PAVLOVI] lijarom. Marija Milenkovi} u katalogu izlo`be navodi da predstavqeni umetni~ki kalendar pokazuje kompletnu sliku wenih o ~ekivawa, nadawa ali i raz o ~a - rewa. O tud i ra - znorodnih motiva, nesvakida {- wih likovnih re- {ewa i dinami~no reprezentovanih koncepcija koji sublimiraju dosada {wi likovni izraz umetnice, ali neprestano rastu i razvijaju se to kom na sta lih da na, ne deqa i Neobi~ni klavirski duet LP duo, jedan od najuspe {nijih kamernih ansambala u ovom delu Evrope, nastupi }e u Prvoj gimnaziji, a na repertoaru }e se na }i dela klasi~ne, eksperimentalne i popularne muzike U pe tak, 25. fe bru a ra u 20 ~a so va, u sve ~a noj sa - li Prve kragujeva~ke gimnazije koncert }e odr- `ati jedan od najuspe {nijih kamernih ansambala, pianisti~ki LP duo Sowa Lon- ~ar i Andrija Pavlovi}. Wihov repertoar je Четвртак, 24. фебруар КРАГУЈЕВАЧКЕ 17 meseci. Koncepcijski kalendar zami {qen je kao pojedina~na pri ~a svakog od prikazanih meseci, ali isto tako svaki od naslikanih dana egzistira i samostalno, nose }i specifi~nu likovnu i misaonu te- `inu. Ro ena je u Po`arevcu, godine, diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Pri {tini, na sme ru sli kar stva u kla si profesora Hilmije ]atovi }a, kod koga je i magistrirala godine. ^lan je U LUS-a od go di ne. Radila je kao profesor crtawa i slikawa u Sredwoj umetni~koj {ko li u Ni {u. U ~e snik je vi {e humanitarnih projekata u oblasti kulture i umetnosti, bila je koordinator radionica crtawa i slikawa i drugih kreativnih aktivnosti. Imala je osam samostalnih izlo`bi u gradovima Srbije i brojne grupne u zemqi i inostranstvu. Dobitnik je nagrade Fakulteta likovnih umetnosti u Pri {tini za studenta generacije godine. U ~esnik je zna ~ajnih umetni~kih ko lo ni ja. Od je u sta tu su sa - mostalnog umetnika, a trenutno `ivi i radi u Beogradu. Otvarawe izlo`be je 24. februara, u 19 ~a so va, a po stav ka }e bi ti otvorena do 15. marta. M.^ER {irok i obuhvata klasi~na, savremena, eksperimentalna i popularna muzi~ka dela za dva kla vi ra, za je dan kla vir u ~e ti ri ru ke, ali i dva klavira i perkusije i dva klavira sa orkestrom. Ono {ta je posebno karakteristi~no za nastupe ovog dueta su vizuelni efekti, od re`ija svetla do video radova. Sowa Lon ~ar i Andrija Pavlovi}, odnosno, LP duo jedan je od najuspe {nijih kamernih ansambala u ovom delu Evrope. Postoje od godine kada su ovo dvoje pijanista premijerno izveli kompoziciju ~uvenog francuskog kompozitora Olivijea Mesijana u integralnoj verziji, na Beogradskom letwem festivalu. Zavr {ili su osnovne studije klavira i postdiplomskespecijalisti~ke studije klavirskog dua na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu. Nakon toga usavr {avawe su nastavili na Visokoj {koli za muziku i pozori {te Ro {tok (Nema~ka), gde su zavr {ili postdiplomske i doktorske studije kamerne muzike - klavirskog dua, sa najvi- {im ocenama. Ove studije predstavqaju najvi {i stepen obrazovawa za muzi ~are u Evropi i oni su tre nut no je dan od sa mo {est du e ta na sve tu sa ovom vrstom diplome. Tokom godine dodeqena im je nagrada Grada Beograda za stvarala- {tvo mladih i nagrada Udru`ewa muzi~kih umetnika Srbije (UMUS) za najboqe mlade umetnike. U godini dobitnici su nagrade Bruno Fraj [tif tung za naj boqe mla de u met ni ke, koja se uglavnom dodequje samo nema~kim dr- `avqanima. УКРАТКО Izlo`ba portreta U galeriji Likum, u Mladenovcu, otvarena je prva ovogodi {we samostalna izlo`ba Portreti, Kragujev ~anke Marijane M. Stoiqkovi}. Ova mlada umetnica diplomirala je na Fakultetu umetnosti u Pri {tini, godine, na odseku slikarstvo u klasi Zorana Furunovi }a, da bi ve} postala ~lan Udru`ewa likovnih umetnika Srbije. Ovoga puta, Marijana Stoiqkovi}, predstavila se sa crte- `ima, najintimnijim neposrednim umetni~kim iskustvom, koje u velikoj meri otkriva senzibilitet umetnika. Likovni kriti ~ar Tatjana Milosavqevi}, u katalogu izlo- `be, zakqu ~uje da weni portreti, ra eni ugqenom kombinovanim tehnikama, nevelikog formata, imaju zadatak da u- metni~ki artikuli {u i organizuju neuhvatqiva, napeta duhov na stawa, ne bi li se boqe raz u meo `i vot i sve {to on no - si. LAGUNA NAGRA \UJE Mini kupoholi ~arka Sva ko ko je vo leo kwi ge o ku po ho - li ~arki Beki, autorke Sofi Kinsele, ovu }e tako e obo`avati! Sa da je u pri ~i i Mi ni, ta ko da sa dve kupoholi ~arke na vidiku sve postaje mnogo zanimqivije i neopisivo zabavno. Dva ~itaoca Kragujeva~kih o- vog pet ka do bi }e na po klon kwi gu Mini kupoholi ~arka, a potrebno je da po zo ve te , po sle 11 ~asova ujutru, i budete najbr`i. Dobitnici }e svoje kwige mo }i da pre u zmu u no - vootvorenoj kwi- `ari Delfi u pe {a~koj zoni. Beki Brendon (devoja~ko prezime Blum vud) mi s- li la je da }e maj ~instvo biti {a la i da je k}er - ka ostvarewe sna do`ivotna partnerka za {oping! Me utim, ne ide sve kako je Beki o ~ekivala dvogodi {wa Mini ima osoben pristup kupovini. Ona stvara haos na sve strane, od Herodsa i Harvija Niksa do sop stve nog kr {teqa. Na su - mi~no zaustavqa taksije, omiqena re~ joj je mo je, pa ~ak na ru ~u je i firmiranu robu preko interneta. Povrh svega ostalog, po ~iwe velika fi nan sij ska kri za. Svi }e mo - rati da stegnu kai{ ukqu ~uju }i i klijentkiwe s kojima Beki sara- uje kao li~ni asistent za kupovinu a ona i Luk jo{ u vek `i ve s Bekinim roditeqima. Da bi svima popravila raspolo`ewe, Beki odlu ~uje da priredi veliku ro endansku `urku iznena ewa bez velikih tro {kova. Ali tada sve kre }e naopako. Ko }e zavr {iti na nevaqalom stepeniku, ko }e dobiti zlatnu zvezdicu i ho }e li se Bekine tajne `eqe ispuniti? ПРЕПОРУЧУЈЕМО ^e tvr tak, 24. fe bru ar, 19 ~a so va Ga le ri ja U ni ver zi te ta Ci klus fil mo va Vi ma Ven der sa Pro jek ci ja fil ma Li sa bon ska pri ~a ^e tvr tak, 24. fe bru ar, 21 ~as Dom o mla di ne [ko la rok mu zi ke Ok ta va Jav ni ~as Pe tak, 25. fe bru ar, 19 ~a so va Ga le ri ja U ni ver zi te ta Ci klus fil mo va Vi ma Ven der sa Pro jek ci ja fil ma Bra }a Skla da - nov ski Pe tak, 25. fe bru ar, 20 ~a so va Pr va kra gu je va~ ka gim na zi ja Kon cert LP Duo Nastupaju Sowa Lon ~ar i Andrija Pavlovi} Pe tak, 25. fe bru ar, 20 ~a so va Kwa`evsko-srpski teatar Predstava Ujka Vawa Gostovawe vr {a~kog pozori {ta Pe tak, 25. fe bru ar, 22 ~a sa Dom omladine Koncert grupa Fo re ver storm i Tri ger Su bo ta, 26. fe bru ar, 12 ~a so va Po zo ri {te za de cu Pred sta va Le po ti ca i zver Re `i ja Jug Ra di vo je vi} Su bo ta, 26. fe bru ar, 19 ~a so va Ga le ri ja U ni ver zi te ta Ci klus fil mo va Vi ma Ven der sa Pro jek ci ja fil ma Kad pro {lost za ku ca Su bo ta, 26. fe bru ar, 20 ~a so va Kwa `ev sko-srp ski te a tar Pred sta va \a vo i ma la go spo a Re `i ko To mi} Su bo ta, 26. fe bru ar, 22 ~a sa Dom o mla di ne Kon cert gru pa A lek i Grok U to rak, 1. mart, 20 ~a so va Dom omladine POP fo rum Filmska projekcija Utvare PONOVO RADI BIOSKOP Svakim danom, sem ne deqe Saradwa izme u Pozori {ta za decu i distributera Sinestar bi }e nastavqena do kraja sezone, a Kragujev ~ani }e bi ti u pri li ci da pogledaju najpre nekoliko doma }ih ostvarewa U Pozori {tu za decu svake ve ~eri od po ~etka januara na repertoaru je film Mon te vi deo, Bog te vi deo. Do sa da je o dr `a no pre ko 50 projekcija, a prema posledwim podacima ovaj film je pogledalo oko osam hiqada Kragujev ~ana. - Svi tvrde da bioskopi nemaju nikakvu perspektivu. Svedoci smo da je ve }i na bioskopskih dvorana u Srbiji zatvorena, me utim na {e iskustvo u ova dva me se ca pot pu no je dru ga - ~ije. Kragujeva~ni su `eqni filmova, a odli ~an pokazateq je i to da smo u januara uglavnom morali da vra }amo veliki broj zaintereso va nih, jer je sa la do po sled qeg mesta bila popuwena. Distibuterska ku }a Sinestar je veoma zadovoqna uslovima sale, posetom, ali pre svega organizacijom u Pozori- {tu za de cu, ta ko da smo na o bo stra - no zadovoqstvo odlu ~ili da nastavimo saradwu, otkriva nam Zoran \ori}, direktor Pozori {ta za decu. Saradwa izme u ovog pozori {ta i distributera Sinestar bi }e nastavqena do kraja sezona, a Kragujev ~ani }e biti u prilici da pogledaju najpre nekoliko doma }ih ostvarewa. - Saradwa je po ~ela iz nemogu}- no sti da se o vaj film pri ka `e u ovda {wim bioskopskim salama. Sinestar je obezbedio svu opremu, a mi teh ni~ ke u slo ve. Zvuk, a - kustika je odli~na, sala ima izgled amfiteatra, ali se sa svih pozicija film od li~ no pra ti na plat nu od sedam metara, ka`e \ori}. Ka ko nam je on ob ja snio, 16. mar - ta }e u Sa va cen tru pre mi jer no bi ti pri ka zan film Ma ni je on takav, a ve} sutradan i kragujeva~ka pu bli ka }e bi ti u pri li ci da ga pogleda. Ina ~e, re~ je o doma }em o- stvarewu rediteqa Miroslava Petkovi }a, a glavne uloge tuma ~e Dragan Bjelogrli}, Gordan Ki ~i}, Zoran Cvijanovi}, Neda Arneri} i Nikola \uri~ko. Ukratko, u filmu se razvijaju dve narativne linije - prva u formi policijske potrage inspektora Gavri }a za manipulantom Bo {kom, dok je dru ga li ni ja da ta u me lo - dramskoj, qubavnoj formi sa tri bitna lika `ena koje Bo {ko zavodi i va ra. Glavni junak Bo {ko je {armantni zavodnik koji se udvara iskqu- ~ivo lepim i usamqenim `enama, predstavqaju }i im se kao filmski novinar koji poznaje mnogo slavnih li~nosti. Obe }ava im brak u Ho li vu du, a po tom od wih tra `i novac za avionske karte. Sve }e krenuti naopako kada nesmotreno stu pi u ve zu sa se strom mo} nog taj - kuna koja }e sebi na {koditi zbog neuzvra }ene qubavi. Me utim, pre ovog filma ovda- {wa pu bli ka }e bi ti u pri li ci da pogleda jo{ jedno doma }e ostvarewe. - Po {to je ovo go di na do ma }eg filma, qudi iz Sinestara odlu- ~i li su da se u pr voj po lo vi ni mar - ta na repertoaru na e jo{ jedan do ma }i film, ali jo{ ni je do go vo - re no o kom o stva rewu je re~, ka `e \ori}. I na ~e, kar ta za sve film ske projekcije u Pozori {tu za decu ko- {ta 250, a za organizovane posete 200 dinara. Sve projekcije po ~iwu u 20 ~asova, a novi bioskop jedino ne }e raditi nedeqom. M.^ER Ciklus Vendersa Ciklus filmova ~uvenog nema~kog rediteqa Vima Vendersa, povodom wegovog 65. ro endana, nastavqa se i traja }e do 26. februara. Filmovi se prikazuju u Galeriji Univeziteta, na ne ma~ kom su je zi ku, sa ti t- lovima na srpskom. Do kraja ovog mini festivala mo`ete pogledati Lisabonsku pri ~u (1994), pretposledweg dana ciklusa na programu su Bra }a Skaldanovci (1995), a u za vr {ni ci Kad pro {lost zakuca (2005), koji je premijerno prikazan u Srbiji na 34. FEST-u u Be o gra du go di ne, na ko jem je Ven - ders i go sto vao. Ina ~e, ovaj ciklus se prikazuje u organizaciji Gete instituta iz Beograda, a ulaz na projekcije je besplatan. Prve zvu~ne kwige Nadle`ni u "Glasniku, svesni da `ivimo u vremenu kada se sve mawe ~i ta, a da kwi ga gu bi trku sa internetom i drugim oblicima najnovije generacije digitalne civilizacije, re {ili su da za po~ nu sa u vo ewem zvu~ne kwige u srpsku kulturu, kao novog izdava~kog koncepta, navedeno je u saop {tewu ove ku }e. U ovoj ediciji na }i }e se kwi ge za ko je oni sma tra ju da bi svi u Sr bi ji tre ba lo da ih i ma - ju u svojoj biblioteci. Za realizaciju ovog projekta anga`ovali su najboqe i najkreativnije doma }e profesionalce iz raznih oblasti (od prire iva- ~a, pre ko re di teqa i ton maj - stora, pa do velikana na {e glume). Mno gi }e sa da po pr vi put bi ti u si tu a ci ji da ~u ju, i to u izvornom obliku, Andri }evu prozu, Du ~i }eva razmi {qawa, stihove Crwanskog, stihove ~ika Jo ve Zma ja, mu dre mi sli I - sidore Sekuli}..

18 18 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 24. фебруар Уметност SE ]AWE NA GLUMICU Odlazak Ko {tane i `ene iz n Pro {le nedeqe preminula je dugogodi {wa prvakiwa kragujeva~kog pozori {ta i dobitnica Statuete Joakim Vuji}. U bogatoj i dugoj karijeri odigrala je mnogo, mahom glavnih uloga, ali su je pro sla vi le role Ko {tane, gospo e ministarke i likovi takozvanih `ena iz naroda, koje je maestralno tuma ~ila SA DODELE STATUETE JOAKIM VUJI] GODINE ДУГ СПИСАК УЛОГА Igrala u svim pozori {nim `anrovima ostvarila je zapa`ene i nagra ivane role Lukrecije u Makijavelijevoj Man- dragoli, Margarete u Strindbergovom Ocu, Duwke u Qubav Jarovajoj, Nastasije Ivanovne u le- {u, Presvetove u Samoubici Nikolaja Erdmana, Gospo e Ortanz u orkestru, Olivije, Fran ~eske i Bjanke u [ekspirovim komadima Bogojavqenska no}, Mera za meru i Otelo, Melaniju u Jegoru Buli ~ovu Maksima Gorkog, Fjoklu Ivanovnu u Anu Andrejevnu u Revizoru, Melaniju u Srem ~evom komadu Pop ]i ra i pop Spi ra, Ke vu u Iv ko voj sla vi, Sul ta nu u Zloj `e ni Jo va na Popovi }a Sterije, Stanu u Jak {i }evom Stanoju Glava {u, Stanku u Prozivci za ve~nost Dimitrija Tadi }a, Anu u Oslobo ewu Skopqa Du {ana Jovanovi }a, Ikoniju u ^udu u [arganu Qubomira Simovi }a, Leposavu u Sabirnom centru Du {ana Kova ~evi }a. Imala je i niz uloga u Nu {i }evim komadima koje su je i proslavile: Jovanku u Protekciji, Bosu u Op {tinskom detetu, Mari {ku u Mister dolaru, Maricu u Sumwivom licu, Spirinicu u Narodnom u Gospo- i ministarki, Sojku u Dr, Spasi}ku u Uje`u, Sarku u O`alo {}enoj porodici, Micu u Vlasti i Agniju u Pokojniku... УKra gu jev cu je 17. fe bru - a ra pre mi nu la glu mi ca Mi le ki}, du go go - di {wa prvakiwa Teatra. Ro e na je u Kra gu jev cu godine, u tada {woj Pupinovoj ulici na Piva ri, od oca Mi le te, rad ni ka u Za sta vi, i maj ke Je vro si me, ta - ko e rad ni ce, ko ji su sem we i ma - li i si na Jo vu. - Bi li smo si ro ma {ni. Kao de - te ni sam i ma la ni me du, ni lutki cu, mle ko sam mo gla sa mo da sa wam, a ka mo li ~o ko la du. Svi smo bili nadareni peva ~i, a otac i brat i svi ra ~i. Iz me u dva ra ta otac je vodio poznati tambura {ki orkestar Osnovnu {kolu zavr {ila sam dole kod Le pe ni ce, ali po {to nas je o tac o sta vio, bi la sam pri mo ra na da prekinem {kolovawe. Majka me je da la kod jed ne tet ke da u ~im {najderaj, {to je tada bilo moderno, pri ~a la nam je Mi le va u jed nom ranijem razgovoru. U mla do sti ni je ni sa wa la da }e biti glumica. - Po sle ra ta gle da la sam sve kra gu je va~ ke pred sta ve. Re per to - ar je bio so vjet ski ili sa pe va - wem, a glav na glu mi ca bi la je Na da O sto ji}. Sve se de si lo slu - sam tada u Beogradu, kod tet ke, i bi la ~lan KUD Gra di mir Mi haj lo vi}. Me u - tim, nisam glumila, ve} pevala u ho ru. Jed no ga da na go di ne ~ovek iz dramske sekcije zamolio SEDMOGODI [WA MILEVA SA TETKOM SLAVKOM je ~la ni ce ho ra da jed na od nas u - sko ~i u u lo gu kao za me na. I gra - la se Nu {i }e va Vlast i ni sam o ~e ki va la da }u ba{ ja da za i - gram, ali po {to ni ko dru gi ni je hteo, ja pristanem. Me utim, ubrzo se glav na glu mi ca uda i na pu - sti KUD, a ja u pre ra spo de li dobi jem glav nu u lo gu Mi ce. U to vreme radila sam kao radnica kod pri vat ni ka bom bon xi je. Ko le gi - ni ce sa po sla su me i od ve le u KUD. Br zo sam po sta la i so li sta. U to vre me su se o tva ra la po zo - ri {ta u sva kom gra du i dvo je we - nih pri ja te qa ja ve se na kon kurs tipa tra`e se glumci amateri za po zo ri {ta u u nu tra {wo sti. Pro u a u di ci ju, bu du ras po re e - ni u Le sko vac i po~ nu Mi le vu da nagovaraju da i ona proba. - U be e na da ni ka da ne }u pro - }i, javim se ipak na audiciju koja se polagala pred profesorima sa akademije i konkuru {em, narav no, sa je di nom svo jom u lo gom, Mi com iz Vla sti. Po~ nem ja wima: Dobar dan prijateq Miloje, do bar dan go spo di ne Ar so, na OLIVIJA U BOGOJAVQENSKOJ NO ]I, PRVA ULOGA U KRAGUJEVCU o ku pu ste, a? To zna ~i da je go spo - din mi ni star kod ku }e. Pam tim tekst i dan da nas. Ko mi si ji se mo ja Mi ca to li ko svi de la da su me pu sti li da go vo rim sve dok se ni sam pi ta la: Je l do sta? Do - sta, ka `u oni i ras po re de me u [abac. Tako je profesionalnu karijeru po ~ela u {aba~kom Narodnom po zo ri {tu, u se zo ni 1948/49. godine. Prva profesionalna uloga bi la joj je Ni na u Can ka re vom Kra qu Be taj no ve. Po tom sle de u lo ge Qu bi ce (u Se o skoj u ~i te - qi ci ), Eve ( Put u zlo ~in ), Va - ske ( Zona Zamfirova ), Sne`ane ( Sne `a na i se dam pa tu qa ka )... Preko dvadeset uloga za tri godine u [ap cu. U [ap cu su je zva li na po ~et ku Ma la Ni na, a ka sni je, po u lo zi koja }e obele`iti bitan deo wene umetni~ke karijere - Ko {tana. Od go di ne stal ni je ~lan kragujeva~kog pozori {ta. - [a bac je di van, ali me je vu - kao moj Kragujevac. Ovde sam imala maj ku, svo ju ku }u... Ta da {wi u prav nik i re di teq Qu bi {a Ru - `i}, Vra wa nac, spre mao je Ko - {ta nu i ne do sta ja la mu je glu - mi ca za no se }u ro lu. Ka da je ~uo da ja glu mim Ko {ta nu, pri mio me je bez razmi {qawa. Igrala sam u pet-{est Ko {tana, ali wegova mi je bila najboqa, pri ~ala je ki}, ko ja je od ta da do pen z- ije ~lanica kragujeva~kog Teatra. Potom u kragujeva~kom pozori- {tu igra ulogu Olivije u [ekspirovoj Bogojavqenskoj no }i i od tada na ovoj sceni gradi izuzetno uspe {nu i plodnu karijeru. U Teatru je odigrala preko 120 uloga. - Bi lo bi ih mno go vi {e da zbog Ko {tane, koju sam igrala u vi {e ver zi ja i re di teq skih po stav ki, nisam morala neprestano da idem na go sto va wa i na taj na ~in bu dem oslobo ena drugih uloga, govorila je Mi le ki}. Za vreme svoje karijere za partne re na sce ni i ma la je i jed nog

19 Уметност Четвртак, 24. фебруар КРАГУЈЕВАЧКЕ 19 aroda MOLI U MI [OLOVCI, GODINE Dobricu Milutinovi }a ili Ra {u Plaovi }a. Iz tog vremena sa ~uvano je pismo u ko me sto ji: Dra ga na {a Ko - {ta no, mno gi su do {li da vi de Do bri cu Mi lu ti no vi }a, a i za - {li o du {e vqe ni va ma i va {om pesmom. Sa istom ulogom gostuje na u met ni~ koj pro sla vi dru gog barda na {eg glumi {ta, Ra {e Plaovi }a, prvo u Kraqevu, pa potom i u beogradskoj Skadarliji. O wenim gluma~kim kreacijama su, i to iskqu ~ivo u superlativu, pisala vode }a jugoslovenska kriti ~arska i teatrolo {ka pera, poput Muharema Pervi }a, Buce Mirkovi }a, Slobodana Seleni }a, Radomira Putnika, Feliksa Pa {i }a... Za ulogu Lene u Na {im sinovima Slobodan Seleni} napisao je da je to izvanredna uloga, so~na, pod kontrolom vrsne komi ~arke, gluma~ki precizna. Videli su je ~e {}e kao ko mi ~ar ku, ali je ona, na pri mer kao Si ma na u Ka me nu za pod gla vu, iz no si la na sce nu i sna`ne dramske karaktere. Kakvo prijatno iznena ewe, ve} u pr voj sli ci ka da se po ja vi Ko {tana (interpretacija mlade ~lanice kragujeva~kog pozori {ta scena je o`ivela, progovorila istinskom dramom i pesmom i privezala ~vrsto pa`wu gledalaca do kraja predstave, napisao je Sini {a Paunovi}, novinar koji je na proslavu desetogodi {wice Vrawa i otkrivawe spomenika Bori Stankovi }u do- {ao vrlo skepti ~an prema gluma~kim mogu}nostima onih koji nisu odatle. [ta je Ko {ta na bi la woj, a {ta ona Ko {tani? [ekspirovo pitawe o Hekubi dobija, u slu ~aju ove glu mi ce, sa svim kon kre tan od go - vor: Ko {ta na joj je vi {e od u lo - ge. Ili, ka ko sa ma ka `e, O se- }a la sam se kao ona, ka zi va la je u pe ro Fe lik su Pa {i }u Mi le za wegovu kwigu Joakimovi potomci, posve }enu svim dota da {wim la u re a ti ma Sta tu e te Joakim Vuji }a. Najdra`e uloge Milevi su one ko mi~ ne, po seb no Nu {i }ev re - pertoar. Sa Gospo om ministarkom je go di ne o be le `i la trideset godina rada. - Odgovarale su mi uloge i `ena iz na ro da. Za to sam bi la eks - pert, kao {to je Mi la Sto ja dinovi} bila neprevazi ena za uloge u sa lo nu, skrom na je bi la Mi - ca, ka ko su je svi po zo ri {ni ci u Kragujevcu zvali. Pri ~ala je mla im kolegama da se ne ka da u po zo ri {te u la zi lo kao u cr kvu. - Par pu ta zbog bo le sti le ka ri su mi bra ni li da iz la zim na sce - ОПРОШТАЈ У ТЕАТРУ Oti {la na {a posledwa velika glumica Ko me mo ra ci ja po vo dom smr ti glu mi ce Mi le - ki} odr`ana je u subotu, 19. februara, na sceni Kwa- `ev sko-srp skog te a tra pred sra mot no ma lim bro jem Kragujev ~ana. Opra {taju }i se od we, kolege glumci vi} i Bra ti slav Slav ko vi} Ke {a is ta kli su da je bila umetnica koja je svim svojim bi- }em nesebi~no i do kraja bila predata pozori {noj u- met no sti. Glu mi ca I si do ra Raj ko vi} pro ~i ta la je telegram sau ~e {}a gradona ~elnika Kragujevca Veroquba Stevanovi }a (sa punim pravom nazvao ju je jednim od gra di na ra Kra gu je va ca ), a ne ka da {wi u prav nik kra gu je va~ ke po zo ri {ne ku }e Du {an Man - di} pod se tio je na we nu u lo gu i me sto u srp skom glu - VE^ITA KO [TANA I KO [TANA SA VELIKIM RA [OM PLAOVI ]EM GOSPO \A MINISTARKA NA PROSLAVI 30 GODINA UMETNI^KOG RADA nu i i gra la sam tek ka da sam potpi sa la zah te ve da to ~i nim na svoju odgovornost. Igrawe sa gnoj nom an gi nom se pod ra zu me va lo, sa ponosom je isticala Mileva. U penziju je oti {la kao prvakiwa drame kragujeva~kog pozori {ta, tada Teatra Joakim Vuji}, ulogom Evrosime u komadu Jugoslovenska antiteza koji je re`irao Nenad Ili}. Tvrdwu kriti ~ara da je Milevin odlazak u penziju bio samo formalno-pravni ~in glumica potvr uje igraju }i uloge u orkestar, Ko- {ta na i Bal kan eks pres. GLUMAC GOVORI NA KOMEMORACIJI mi {tu, naglasiv {i da je oti {la posledwa na {a velika glumica. Glumica sahrawena je 19. februara na Varo {kom grobqu u Kragujevcu. POSLEDWA ULOGA U BALKAN EKSPRESU 1996/97. GODINE Od svih uloga, koje je odigrala u dugoj i bogatoj karijeri sama izdvajala je role u predstavama Put oko sveta, Na- {i sinovi, Raskr {}e, Kamen za pod glavu, Tamni vilajet... Dobitnik je mnogih profesional nih na gra da, po put o nih na Susretima profesionalnih pozori {ta Srbije Joakim Vuji} i U - dru `e wa dram skih u met ni ka Sr bi je, a go di ne do bi la je na gra du vot no de lo Sta tu e - tu Joakima Vuji }a, koja se dodequje za izuzetan doprinos razvoju pozori {ne umetnosti u Srbiji. Mi le ki} je do bit nik i mno gih dru {tve nih pri zna wa za humanitarni rad. Donedavno, dokle god joj je zdra vqe do pu {ta lo, igrala je za penzionere, izbeglice, napu {tene po mesnim zajednica ma i na dru gim me sti ma. Niko nije slu ~ajno dobar, vrlini se ~ovek mora nau ~iti, Sene ki na je iz re ka ko ja sto ji kao po sve ta na kwi zi ko ju je pre par godina dobila za svoj humanitarni rad. Zoran MI [I] TEMATSKA IZLO@BA MILO [EV VENAC Nostalgi~na du {a Kragujevca Te mat ska iz lo `ba po - sve }ena likovnom i i- sto rij skom na sle u Kra gu jev ca pod na zi - vom Mi lo {ev ve nac otvorena je pro {le nede qe u ga le ri ji Na rod ne bi bli o te ke Vuk Ka ra xi}. Iz lo `e ni radovi rezultat su likov ne ko lo ni je po sve - }e ne u met ni~ koj i gra e vin skoj ba {ti ni gra da ko ju je na \ur- evdan pro {le godine pokrenuo kragujeva~ki sli kar Qu bi {a Je li} Pin ki sa gru pom svojih kolega, prijateqa i istomi {qenika. Vo di teq i mo de ra - tor ve ~e ri, ve} po tra - di ci ji ka da su u pita wu iz lo `be ne ma ni fe sta ci je A te qea Pin ki, bi la je no vi nar ka Ka ta ri na Mi - rovi}, a na prestoni~ku i umetni~ku pro- {lost gra da, u ko me je za ~e ta i sa vre me na likovna kultura i slikarstvo, podsetili su istori ~ar Bori {a Radovanovi} i Slavica QUBI [A JELI] PINKI ISPRED IZLO@ENIH RADOVA OTVARAWE IZLO@BE U NARODNOJ BIBLIOTECI \or evi}, pomo}nik gradona ~elnika za o- blast za {tite kulturne ba {tine i ure ivawe gra da. Ni je iz o sta lo ni mu zi ci ra we Kraguja. - Pre sto ni~ ki grad Kra gu je vac, pi je - mont srp stva, gde se za ~e la mo der na srpska dr `a va, od i grao je ve li ku u lo gu u bu - e wu li kov ne kul tu re. Ov de se godi ne na dvo ru kne za Mi lo {a O bre no vi }a za ~e la pr va ga le ri ja sli ka u Sr bi ji. Gru - pa sli ka ra u or ga ni za ci ji A te qea Pin - ki, pod po kro vi teq stvom Skup {ti ne gra da, sa mi si o nar skom rev no {}u sta je u od bra nu sve tov nog i du hov nog o kru `e wa svog gra da. Na o ru `a ni ple me ni tim o ru` - jem i sli kar skim u me }em, na svo jim platni ma o sta vqa ju pri zo re Mi lo {e vog ven ca za ge ne ra ci je ko je }e do }i, na dah - nu to je be se dio sli - kar Qu bi {a Je li} Pin ki na o tva ra wu iz lo `be. Po we mu, to po nim Milo{evog venca o- sta je po ma lo no stal - gi~ na du {a Kra gu jev ca, na to pqe na se }a- wi ma na lep {a vre me - na o vog gra da, u ko ji ma je do`ivqavao uspon i o tva rao pre spek ti - vu. - Qu di ko ji ne po - {tu ju svo ju pro {lost mo gu o sta ti i bez bu - du} no sti, za kqu ~io je Qubi {a Jeli} Pinki. Na te mat skoj iz lo - `bi Milo{ev venac iz lo `e ni su ra do vi Qubi {e Jeli }a, Prvosla va I li }a, Mi haj la Di ni }a, Zo ra na Pe tro vi }a (fo to gra fi je), Go lu ba Mi a qe vi }a, Mi lo va na Be ko we (skulp tu re), Dra gu ti na Star ~e vi }a Gu te i Ra {e Stevanovi }a. Izlo`ba je otvorena do 2. mar ta. Z. M.

20 20 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 24. фебруар Кг дух SLAVICA TRIFUNOVI] Novi model `ivqewa siroma{i duh Потеру води Милан Пурић Ja sam Bran ki na }er ka, ko ja me sada u poznim godinama, a jo{ pu na du ha, zo ve An el - ka (zbog mo je bri ge za wu), majka sam Jelene i Du {ana, div ne de ce ko ji su do bri a - ci i ko ji po {tu ju ne ke pra - ve vrednosti koje na`alost danas ni su na ce ni, i ba ka sam pre div nog Tadije, koji sa svoje dve godine predstavqa pravu radost svima. Na kraju sam diplomirani ekonomista, `ena koja se rano upustila u re {avawe kulturnih, privrednih i politi~kih problema u na {em gra du i ko ja tu si gur no ni je re kla i svoju posledwu re~. Ka ko se od ra sta na br du? Odrastawe na periferiji je mnogo interesantnije nego u centru. Sre}no i radosno bosonogo detiwstvo po dvori {tima prepunim trave, cve }a i vo }a daje poseban o- se }aj vezanosti za tlo i prirodu ko ji se ne mo gu sre sti u cen tru. ^u - la urowena u nebrojane mirise, boje i dodire isprepletana sa dru`ewima i de ~ijim prijateqstvi ma za ceo `i vot, kao i na {a de - ~ija ma {tovitost i kreativnost da napravimo nedostaju }e igra~ke, bila su osnova za izrastawe u zdrave dru {tveno korisne individue. Mnogo vi {e de ~ijeg dru`ewa, nasuprot dana {wem virtualnom svetu u koji urawaju na {a deca. [ta si po ne la u `i vot iz ro di - teqske ku }e? Dobro i lepo porodi~no vaspita we. Sa zna we da svet, a po seb no qude oko sebe, treba po {tovati i voleti. Saznawe da ni {ta ne pada sa ne ba i da se sa mo is traj nim marqivim radom posti`u ciqevi u sve mu. Po seb no je va `no da ~o vek mora biti odgovoran, pre svega pre ma se bi, a po tom i sve mu o sta - lom u `i vo tu. Kakva ti je bila generacija u Gimnaziji? Bila je to jedna dobra generacija ko ja se i da nas dva pu ta go di {we sre }e (za ra zli ku od o nih ko je se vi aju svake pete godine). Me u nama su stasali mnogi poznati kragujeva~ki privrednici, advokati, lekari, umetnici, tako da smo samo nastavak lepe gradske tradicije. Po seb no je le po {to u vek kad se ne ko od nas na e u ne kom pro ble mu svi ko ji mo gu pri ska ~u u po mo}. Si gur na sam da }e to bi ti do kra ja na {ih `ivota. [ta mi sli{ o {ko lo va wu u Kra - gujevcu nekad i sad? Ra ni je su {ko le bi le ne sa mo o - brazovne, ve} i vaspitne i kulturne in sti tu ci je. Tu su se, o sim znawa, deca upu }ivala kako da prepoznaju i cene istinske vrednosti, toliko zna ~ajne za daqi `ivot, zahvaquju }i pravim profesorima koji su bili stru~ni autoriteti, pa su nam ~e sto slu `i li i kao u zo - ri na ko je smo se u gle da li. To se promenilo ve} od devedsetih godina kad su po ~eli neki eksperimenti u obrazovawu koji i daqe traju. Danas {kole ne nude vid obrazovawa ko ji }e na naj bo qi na ~in spre - miti decu za normalan `ivot. Dana{wi kragujeva~ki duh je provincijalan i siroma- {an, ako je duh kultura kao model `ivqewa. U posledwih dvadesetak godina na povr{inu su isplivali nesloboda, bahatost, govor mr`we, populizam, a zahvaquju}i politici svako za sebe mo`e da ka`e da je sposoban i da se prihvati bilo kog posla Ima li ve ze sport sa u spe hom u `ivotu? Ja sam sport ski tip za ko ga je ne - zamislivo da i jedan dan, pogotovo u mla do sti, pro e bez ne ke vr ste fizi~ke aktivnosti. To je za mene `ivotna potreba poput hrane ili vode. Pored odr`avawa tela u dobroj kondiciji, {to je moja potreba, zna ~aj no je {to sam se na atletskom terenu u ~ila i plemenitom nadmetawu za pobede. To je sigurno ostavilo traga i u mojim drugim `ivotnim aktivnostima, gde me je tak mi ~ar ski duh te rao da budem najboqa. To je sigurno doprinelo da budem uspe {na u dobrom delu svojih aktivnosti. I atletska prijateqstva su mi ostala kao div no pod se }a we na to vre - me. Ka ko su se u tvo je vre me za ba vqa - li de voj ke i mom ci u gra du? Uz mnogo vi {e romantike nego danas. Veze su bile dugotrajnije i kvalitetnije. U ~e`wi i i{ ~ekiva wu i toj ve~ noj i gri bi lo je pu no emocija i raznoraznih bura. Tada su mu {kar ci bi li ti ko ji su na la - zi li le pe na ~i ne da nam se u dva ra - ju i pri bli `e, a mi smo, na rav no, bile te koje na kraju odabiraju. Tako su ~esto lovci postajali na{ plen. Kakav je kragujeva~ki duh danas? Te {ko mi je da ka `em, ali mi se ~ini da je provincijalan i siroma {an, ako je duh jed na ko kul tu ra, a pri to me mi slim na mo del `i - vqewa. U omra`enom komunisti~kom i socijalisti~kom periodu, ko ji je iza nas, i pak se znao ne - ki red. Bi lo je ja sno ko je ko i ko su ugledni i najugledniji pojedinci koji su to postajali zahvaquju }i svom radu, a samo ponekad politi~ki. Posledwih dvadeset godina na povr {inu su isplivale vredno sti za ko je mi slim da su ne vrednosti. Nesloboda, bahatost, primitivizam, govor mr`we, promovisawe populizma i la`nih vrednosti je ne {to {to se u sva ja kao mo del. Danas zahvaquju }i politici svako mo `e za se be da ka `e da je spo so ban i da se pri hva ti bi lo kog po sla, pa se na ~elu kulturnih i obrazovnih ustanova, pa i samog grada, na u i takvi pojedinci. Gde se sve kri je duh na {eg gra da? Na rav no da je pre sve ga u qu di - ma. Tu su svakako i institucije koje su nastavqa ~i obrazovne i kulturne tradicije grada koji je bio srpska prestonica. Ka kvo je me sto `e na u dru {te - nom `ivotu Kragujevca? Iako su se `ene dokazale da i- maju najboqe osobine koje krase qu de ko ji tre ba da se na u na va - `nim mestima, one nedovoqno ili sasvim malo participiraju u dru- {tve nom `i vo tu gra se ne nalaze na mestima gde se odlu ~uje o vitalnim, na primer kulturnim potrebama, jer je samo jedna `ena direktor kulturne instituci je. To je su mor na sli ka polo`aja `ena jer i danas mu {karci dominiraju, mada ~esto neuspe {no. Jo{ u vek smo pa tri jar - hal na sre di na u tom po - gledu. Svojevremeno si bila nezvani~na ministarka kulture u Kragujevcu. Kakva je danas kulturna scena grada? Vo le la bih da mo gu da se se tim kada smo posledwi put imali u gradu dobru baletsku ili opersku predstavu ili koncert svetski poznatog umetnika. Uru {ene institucije kulture diktiraju siroma {nu ponudu prvorazrednih kulturnih doga awa. Uvukao se populizam u kulturu koji se koristi pre sve ga u po li ti~ ke svr he, a uz tro {ewe velikog novca, kojim se gra ani odvra }aju od pomisli u kako lo {em stawu se nalaze wihovi `i vo ti i sve oko wih. Ne kom pe - tentni menaxeri kulture kulturnih institucija ne mogu biti kreatori politike koja bi obogatila kulturni `ivot u gradu. Zbog toga nam je kultura autisti~na, zatvorena u sebe, samodovoqna, da bi la`ne vrednosti dobijale na ceni i da se ne bi po re di le sa stvar - nim vrednostima koje dolaze sa strane. [ta mi sli{ o le pim `e na ma u gradu? Postoje dve vrste lepih `ena koje su danas na kragujeva~koj sceni. Na jednoj strani su silikonske lepotice, koje po meni nisu inspirativne. Cenim klasi~nu prirodnu `ensku lepotu, oplemewenu i produhovqenu obrazovawem i {armom. U Kragujevcu postoji dosta ta kvih `e na, ali su u li ce pro - sto preplavqene silikonskim lepoticama koje se, na prvi pogled, vi {e vide. A ka kvi su mu {kar ci? Tako e postoje dve vrste mu {kara ca. Jed ni su sa svim po `eq nim qudskim osobinama, ali se nisu sna {li u ovim vremenima. Drugi su uglavnom poslovno uspe {ni, sa svim statusnim simbolima koji uz to idu, no oni u glav nom ne zna ju ka - ko izgledaju ulazna vrata ni biblioteke ni pozori {ta. [ta mi sli{ o pri ro di oko Kra - gujevca? Cela [umadija koja nas okru`uje je le pa. Mno gi od tih pri rod nih resursa su zapu {teni i mora im se posvetiti ve }a pa`wa kako bi u wima u`ivali i mi, ali i turisti koji bi mogli da donesu i ekonomsku korist od dela resursa koje posedujemo. [ta vo li{ da ku va{? Vo lim da ku vam ono {to mo ji u - ku }ani najvi {e vole da jedu. To je, naravno, srpska tradicionalna kuhiwa. Smatram da i na {em genotipu ta hrana najvi {e odgovara. Tako sam i ja u kuhiwi tradicionalista, za razliku od ostalih aktivnosti gde bi se mo glo re }i da sam modernista. [ta bi vo le la da iz Pa ri za prene se{ u Kra gu je vac i ima li ne - ~ega u Kragujevcu {to bi trebalo Parizu? Pre sve ga bih pre ne la Se nu i sve {to se de {a va oko we, a po {to je to ne mo gu }e, vo le la bih da se bar deli} kulturnog `ivota preseli u na{ grad. Fran cu ski {arm i vi na ta ko e su ne {to {to bi sva ka ko bi - lo dobrodo {lo. Parizu ni {ta ne nedostaje iz Kragujevca. Kako bi volela da Kragujevac izgleda za trideset godina? Kako je moje definitivno opredeqewe da ostanem do kraja `ivota u Kra gu jev cu, vo le la bih da se ne ke stvari koje sam napisala u jednoj maloj kwi`ici koja se zove Strategija razvoja kragujeva~ke kultu - re de se i pre to ga. Na pi sa la sam da bi mi tre ba li da bu de mo naj ra - zvijeniji grad centralne Srbije, gde svi ra de, u ko me kul tu ra ima dominantno mesto i bar nekoliko kulturnih doga awa svakog dana. [ta si dobila od kragujeva~kog du ha, a {ta si mu da la? Altruizam, smisao za dru`ewe, qubav prema lepom i umetnosti. Stvarawe De ~ijeg pozori {ta, gostovawe puno umetnika iz Evrope i sveta, kao i renovirawe na {eg pozo ri {ta u te {ko vre me, eto to je moj doprinos na {em duhu.

21 Приче Четвртак, 24. фебруар КРАГУЈЕВАЧКЕ 21 ROMI - ISTORIJA I MITOVI Nepoznanice su sre }a i imetak Velika etni~ka zajednica, za koju je odoma }en i sinonim planetarne izbeglice, u svom je zi ku nema re ~i za pojmove sre }a ili imati {to na po se ban na ~in govori o wihovom te {kom polo`aju kraj mnogo vekova lutawa i pa }ewa Oni su }utqivi svedoci pred kojima svako sme da se poka`e onakav kakav je, a da ne mo ra po - sle ni da se ka je, ni da se sti di, sa wi ma i pred wi ma je do pu {te- no sve ono {to bi pred sve tom bi - lo za zor no i u ro e noj ku }i gre {no i nemogu}no... Wih mogu svirepi da izvrgavaju podsmehu ili da ih tuku, boja`qivi da psuju, dare`qivi da darivaju i sujetni da kupuju wihova laskawa. Ta ko je u ro ma nu Na Dri ni }u- pri ja o Ro mi ma pi sao Iva An - dri}. Sli ka o Ro mi ma te {ko se me wa, a oni su jo{ u vek ve li ka et - ni~ka grupa na marginama dru- {tvenih zbivawa. Neko ih je odli~no definisao kao planetarne izbeglice. ^uveni lingvista Franc Miklo- {i~ u tvr dio je da je rom ski je zik nastao u severozapadnoj Indiji (na prostoru Kafristan, Dardistan, Ka {mir) i da pripada grupi jezika dardu. Lingvisti~ke promene u wihovim govorima do {le su kao posledica egzodusa i planteranog lutawa. Wihova seoba je i {la preko Kabulstana, Irana i Jermenije, odakle su neki dospeli do Vizantijskog carstva, druge grupe su se zadr`ale u Arabiji, dok su tre- }e dospele u Egipat i Afriku preko Sirije. [esnaest vekova lutawa Postoje razli ~ite varijacije mnogih legendi koje su se prepri- ~avale u romskim zajednicima. Donald Ken rik i Gra tan Pak son su se najdu`e bavili istorijom Roma i saop {tavaju staru legendu koja glasi: Nekada su Romi imali velikog vladara - Ciganina. Svi su `iveli u jed noj div noj ze mqi ko ja se zva la Sind. U woj je vla da la sre }a i radost. Vla dar se zvao Nar A men go Den. I mao je dva bra ta: Ro ma na i Singana. Onda je do {lo do velikog rata. Wihova zemqa je pretvorena u prah i pe peo. Bi li su pri mo ra - ni da pobegnu iz svoje domovine i da po~ nu da lu ta ju po dru gim ze - mqa ma. Tri bra ta su po ve la sva ki svoje sledbenike i razi {li se. Hodali su mnogim putevima, zaustavqa li se, pa o pet kre ta li i, eto, ta ko sve do da na {wih da na. Od 8. a pri la go di ne ma kar se ne {to u sta li lo i do da nas je nepromenqivo kod Roma - to je wihova zastava. Usvojena je na Prvom (osniva~kom) kongresu Roma u Londonu i horizontalno je podeqena na dva jed na ka de la: gor wa tra ka je plava, dowa zelena, a u sredini se nalazi crveni to ~ak sa 16 paoca. Sim bo li ka je - pla vo je bo ja ne ba, zeleno zemqe, paoci na to~ku odbrojavaju 16 vekova lutawa od polaska iz pradomovine Indije. Akademik Rade Uhlik, profesor iz Sarajeva, u nekada {woj SFRJ predano se bavio izu ~avawem `ivo ta i kul tu re Ro ma i je dan je od najpriznatijih romologa u svetu. U jednoj svojoj studiji on konstatuje da u rom skom je zi ku ne po sto ji re~ za pojam - IMATI. Posedovawe izra`avaju kroz frazu ku }a DA mene ili ne ga ci jom ku }a NE me ne. Ni za sre }u ne ma ju svo ju re~ ve} koriste persijsku - bahtalo. Po dostupnim zapisima, Romi sti `u na Krit oko go di ne, a na Kr fu se po mi wu go di ne. U na {em jo{ bli `em su sed stvu, u Rumuniji, pomiwu se godine. Da se za kqu ~i ti da su Ro mi pr vo do {li na Balkansko poluostrvo, sa Balkana se razilaze Evropom, ~ak i daqe, u Ameriku i Australiju. E- lementi persijskog, jermenskog i gr~kog jezika u govoru evropskih Ro ma sa mo po tvr u ju da su tim pu - te vi ma i do {li do nas. Ina ~e, nau~nik Franc Miklo- {i~ je sve e vrop ske Ro me po de lio na 13 gru pa: gr~ ke, vla {ke, ma ar - ske, moravske i ~e {ke, nema~ke, poqske i litvanske, ruske, finske, skandinavske, ju`noitalijanske, baskijske, engleske i {kotske i {pan ske. Ro mi ko ji su do {li u Srbiju i tu se naseqavali govorili su tri na re~ ja. Sve je to bio romski jezik, sa razlikama koje nisu bi le to li ke da jed ni dru ge ne bi mogli razumeti. Po Tihomiru R. \or evi }u prvi doseqeni Romi (koji su sebe zvali Gaxikano Roma) imali su jedan govor, drugi su imali oni doseqeni za vreme turske vladavine (Korane Roma, to jest, kuranski-muslimaski Romi), i tre }im jezikom govorili su Romi ~ergari, koji nisu imali stalno mesto prebivali {ta. Razlike u govoru pokazuju da su mo- `da i vekove provodili u odvoje - nom `ivotu, lutaju }i svetom i `ive }i nezavisno jedni od drugih. I {to je za ni mqi vo - sva ka od o vih gru pa Ro ma hva li la je ba{ svoj go - vor, a za ona dru ga dva su go vo ri li da je grub i te `ak za iz go vor. Su ro ve e vrop ske vla sti Iako je mawe-vi {e ta~no utvr- e no o da kle su do {li, ili, bo qe re ~eno, po {li na svoju planetarnu ekspediciju, malo te`e je tvrditi ka da su pr vi put do spe li u na {e kra je ve, u Sr bi ju, a ka sni je i u [u - amdiju. Po svim pretpostavkama, ve ro vat no iz jed nog od dva prav ca: sa ju ga, sa Pe lo po ne za, to jest iz o - blasti Gr~ke, ili sa severoistoka, preko Rumunije. Kako pi {e Dragoqub Ac ko vi}, Ro mi su u e vrop - skim zemqama najpre izazvali radoznalost, zatim podozrewe, a kasnije i prezrewe zbog svojih obi- ~aja i nepo {tovawa reda i zakona. Smatralo se da imaju nedefinisanu religiju i skita~ki na ~in `ivota, {to kulturna Evropa nije volela. Pr vo je cr kva sa naj vi {e po do - zrewa primala qude tamne puti. Ako se zna da se Ro mi ra do ba ve i vra ~awem i ~arolijama, {to je crkva smatrala kao avoqu rabotu, onda ni {ta nije neobi~no. Me- u obi~nim qudima izazivali su podozrewa jer su posedovali neke ve {tine (i koristile se wima) koje su prostom narodu bile nepoznate. U jednoj re ~enici Dragoqub Ackovi} opisuje nove doseqenike kao qu de cr ne pu ti i cr ne sud bi - ne. Iz mraka sredwovekovne Evrope najmawe svetlosti ostavqeno je romskom narodu, koji je carskim naredbama i papskim ediktima progawan, hap {en, okivan na galija ma, pa ~ak i u bi jan ili spa qi van. Kod progona ve {tica prva `rtva bi la je `e na Rom ki wa. Vlast Francuske godine donosi odluku o progonu Roma iz dr`ave. Ostavqe no im je da se sa mi i se le ili }e pod prinudom biti odvedeni na galije. U 17. ve ku kar di nal Ri {e qe jo{ poja ~ava edikt o izgonu Roma, pa im na re u je da mo ra ju na pu - sti ti Pa riz u ro ku od dva sa ta, a ce lu ze mqu u ro ku od dva me se ca. Po {to su Ro mi stal no na la zi li na ~i na da se o dr `e ili su se u po - taji vra }ali, to su vladari Francu ske u sva kom ve ku do no si li no vi e dikt ko ji se od no sio na ovu et ni~ ku gru pu. U pro {lo sti su i Ne ma~ ke i jo{ ne ke e vrop ske ze - mqe bile dosta surove prema Romima.. Tako je Engleska bilo {iro ko gru di ja od Fran cu ske i Ro - mi ma o sta vi la pu na tri me se ca da napuste Ostrvo. Iz istorije je poznat i ustanak Roma robova u Rumuniji godi ne. Ka `e se da je od nos u Ru mu - ni ji pre ma wi ma bio kao od nos Rimqana prema robovima. U tom u- stanku, koji je surovo ugu {en, ubijeno je, ako verujemo hroni ~arima, oko dve sto ti ne hi qa da Ro ma, a o s- ta li su se raz be `a li u Ru si ju - i Srbiju. Jedina svetla ta~ka te Evrope bila je u po ~etku Marija Terezija, austrijska carica i ~e {ka i ugarska kra qi ca. Ona je Ro mi ma ko ji su se zatekli na tlu Austro-ugarske oprostila sve grehe i donela dekret ko jim ih ne pro go ni, ve} u va - `a va, pa 13. no vem bra go di ne nare uje da se zabrawuje upotreba naziva Zigeuner (Ciganin) i da od ta da Ro me tre ba zva ti - No vi seqaci. Za {to je to u ~inila nije posve ja sno, jer ve} go di ne nare uje pokatoli ~avawe i germanizaciju ove etni~ke grupe i zabrawuje brak izme u Roma! Jo{ ne {to bit no {to je u ti ca lo na `i vot Ro ma po ti ~e sa we ne stra ne. Na re di la je da sva mu {ka romska deca moraju da izu ~e neki za nat, a de ~a ci kad na pu ne 16 go di - na da idu u voj sku. Priredio Aleksandar BABI] Пише Александар Бабић Zidawe dvora kwaza Milo{a O p{te mi{qewe bilo je da kwaz Milo{ treba da premesti svoje dvore iz sela Crnu}a u Kragujevac ili Beograd i da odatle vlada zemqom. Milo{ je izabrao Kragujevac jer je u wemu bilo vrlo malo Turaka, a nije bilo ni turskog garnizona vojske, niti u blizini neke wihove tvr ave. Izabrao je mesto na levoj obali Lepenice, na blagom uzvi{ewu. Sa isto~ne strane je krivudao mali potok koji se ulivao u Lepenicu, {to je odgovaralo doma}instvu - da se patke i guske lep{e ose}aju, a po potrebi `ivina i stoka pije vodu. Verovatno je Milo{ imao pomisao da se tu mo`e napraviti i dubok rov sa vodom koji bi bilo te`e pre}i u slu~aju potrebe da se dvorski kompleks brani od napada~a. U mirno vreme koje je nastupilo dovoqno je bilo podignuti samo ogradu od debelih hrastovih kolaca, palisad. Blaga uzvi{ica je odabrana, za svaki slu~aj, ako do e do izlivawa voda kod velikih ki{a ili topqewa snega, da ku}a bude na sigurnom. Gradwa nijedne ku}e u kojoj treba da stanuju qudi nije po~iwala dok se ne proveri da li je mesto dobro za stanovawe, a to se ~inilo na slede}i na~in. Na prostoru gde se odlu~i da se pravi ku}a, stave se ~etiri pove}a kamena na ~etiri }o{ka. Posle nekoliko dana podigne se kamewe, pa ako se ispod kamena prona u neke bubice, zna~i da je to mesto dobro i da na wemu mo`e da se gradi ku}a. Kada je sve ovo ura eno i na dvorskom placu tra`en je majstor. Brigu o izgradwi vodio je knez Petar Topalovi} i on 21. maja godine pi{e kwazu Milo{u u Beograd iz Grbica, gde je ina~e `iveo. Pismo je ovako adresovano: Visoko blagorodnom Gospodaru Milo{u Obrenovi}u Verhovnom Kwazu serbskom vru~iti sja s Po~itaniem, {to }e re}i sa po{tovawem. Posle pozdrava i `eqe da knez zdravstvuje na mnoga leta, u pismu pi{e: Javqam za konake va{e u Kragujevcu, pogodio sam sa Gogom Cincarinom da podrume iskopa, da svu zemqu isturi i da sve ozida, na wegovoj rani. Pogodismo cenu 350 gro{ sasvim... kamewe, kre~ i japiju drvenu naredio sam da po{aqu sve tri kne`ine (odnosi se na Gru`u, Lepenicu i Jasenicu - o ~ijem tro{ku se zidao konak - prim. aut.) a pomaga}e i Ilina kne`ina KONAK KWAZA MILO[A (Leva~). Majstori }e po~eti od nedeqe pervi dan graditi, nego vas molim da otpi{ete tim knezovima neka budu boqe raspolo`eni i neka se i oni boqe potrude... A sad odlazim u Gru`u zajam kupiti i r avim qudima trag terati. U prvoj polovini jula godine knez Milo{ se raspituje za{to radovi jo{ nisu zavr{eni, a otpisuje mu Dimitrije Georgijevi} iz Kragujevca, 20. jula:... konak veliki, kako sam vam i pre e pisao i prostirka i penxeri (prozori), potrebno je Marijanu (majstoru) jo{ ~amove gra e da sve to zavr{i. A {to mi pi{ete za streu, da se strea iz odzol pod{ie ako pod{ivena nije, istina nije jer se niko ranije nije setio. Kako su znali tako su i na~inili, a sada da se onako uradi kako vi zapovedate bi}e vrlo mu~no jerbo nie pre kada je konak pokriven, a sada se mora celi krov ku}ni kvariti da se onako kako vi velite na~ini. Mutvaku (kuhiwu, komoru) sam zapo~eo i nadam se u ime Boga da }e skoro u sovr{enstvo do}i, nego jo{ kowu{nicu zapo~eo nisam ali }u uskoro i wu zapo~et i radi}u {to br`e da bi gotova bila. Od Topalovi}a primio sam 333 gro{a koji su mi bili za majstore i }eramidu potrebni. V pro~em ostaju va{ pokorweji{i Sluga. Po~etkom oktobra godine konaci jo{ nisu gotovi, ali obor knez Petar Topalovi} izve{tava kneza u Beograd, ili gde bude (kako stoji u pismu od 7. oktobra) Konaci va{i sovr{uju se, o koem priqe`no nastojavamo. Gradwa konaka nastavqa se i u godini. Postoji `alba na Saranovce da ne dogone japiju u Kragujevac i da zbog toga kona~ki majstori nemaju posla. Tokom leta anga`uju se majstori koji grade xamiju u Jagodini da izvr{e zavr{ne radove na kne`evom konaku. Ujedno se grade i pomo}ne zgrade i nabavqa materijal za gra ewe moma~kog konaka. Po~iwe i sakupqawe novaca za palisade (ogradu). Do{ao je i moler iz Beograda da moluje sobe. Posledwe radove izvodi majstor Pe{a, a penxeri se prave u Zemunu. Farba za molera se nabavqa iz Beograda. Sve se ubrzano privodi kraju. Posledwa naredba u vezi sa gradwom dvora kwaza Milo{a u Kragujevcu datirana je u prole}e godine, kada obor knez Petar Topalovi} nare uje da se jo{ dovozi japija i kamewe. Kako pi{e kwazu Milo{u u Beograd, 17. maja godine, stara}e se da se dosta nanese, kad do ete te da na ete gotovo. Tako je Milo{ mogao da do e u svoje nove konake, da se preseli sa porodicom iz sela Crnu}a i oglasi da je Kragujevac postao prestoni grad Srbije, ali nije daleko oti{ao od svoje planine Rudnik kao za{titnice. Za wu se govorilo da svaki grm predstavqa po jednog Srbina. Ose}ao se sigurno u Kragujevcu, gradu, kako se tada govorilo, sredoto~ne ili vnutrasne [umadije.

22 22 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 24. фебруар Огласи Gradska uprava za prostorno planirawe, izgradwu i za{titi `ivotne sredine grada Kragujevca, na osnovu ~lana 50. stav 1. Zakona o planirawu i izgradwi(«slu`beni glasnik RS» br. 72/09 i 81/09-ispravka) i Izve{taja Komisije za planove Skup{tine Grada Kragujevca - broj: /11-I-02 od godine, OGLA[AVA JAVNI UVID NACRTA PLANA DETAQNE REGULACIJE «INFRASTRUKTURNOG KORIDORA GRADSKOG GASOVODA DIVOSTIN FIAT AUTOMOBILI SRBIJA» Javni uvid obavi}e se u periodu od godine, zakqu~no sa godine, u prostorijama Grada Kragujevca, Gradske uprave za prostorno planirawe, izgradwu i za{titu `ivotne sredine, Odeqewe za prostorno planirawe (V sprat), radnim danima od 9,00 do 15,00 sati. Zainteresovanim fizi~kim i pravnim licima koja vr{e uvid u izlo`eni plan, stru~na slu`ba Odeqewa za prostorno planirawe pru`i}e potrebne informacije i stru~nu pomo} prilikom tuma~ewa planskog dokumenta (kancelarije 505 i 508). Primedbe na planski dokument u toku javnog uvida mogu se u pisanoj formi preporu~enom po{iqkom uputiti Gradskoj upravi za prostorno planirawe, izgradwu i za{titu `ivotne sredine, Odeqewu za prostorno planirawe (kancelarija 515) Trg slobode 3, Kragujevac, zakqu~no sa godine do 15,00 sati. OSNOVNA [KOLA DRAGI[A LUKOVI] [PANAC IZ KRAGUJEVCA OGLA[AVA LICITACIJU Za izdavawe u zakup zemqi{ta u sastavu {kolskog dvori{ta u Ul. 9 maja 110b, Kragujevac, na kp. br. 661 KO Kragujevac povr{ine 17m 2. LICITACIJA SE ODNOSI NA PERIOD OD GOD. DO godine. Predmet licitacije: izdavawe u zakup zemqi{ta. Po~etna cena je: 70 evra / u dinarskoj protivrednosti na dan licitacije po kursu NBS/. Termin razgledawa je : od do godine, od 8:00 do 12:00 ~asova. Licitacija }e se odr`ati sa po~etkom u 12:00 ~asova u {koli. Minimalno pove}awe cena na licitaciji je 15% od po~etne cene licitirawa. Rok prijavqivawa za u~e{}e na licitaciji je 8 dana. Pravo u~e{}a na licitaciji imaju sva fizi~ka lica koja unapred uplate na `iro ra~un {kole ili gotovinski na blagajni iznos od 5.000,00 dinara. Izabrani ponu a~ dopla}uje ugovorenu cenu istog dana UNAPRED ZA UGOVORENI PERIOD, koji ne mo`e biti kra}i od 6 meseci. Sva bli`a obave{tewa u vezi uslova licitacije, u~esnici licitacije mogu preuzeti kod sekretara {kole na telefon ; CREDY BANKA AD KRAGUJEVAC OGLA[AVA JAVNU PRODAJU NEPOKRETNOSTI U SVOM VLASNI[TVU PUTEM PRIKUPQAWA PISMENIH PONUDA Poslovni prostor u Gru`i, povr{ine od 44,00 m 2, koji je ukwi`en na K.P. 2, List nepokretnosti 2 KO Gru`a po po~etnoj prodajnoj ceni od ,33 dinara. Navedena nepokretnost se prodaje u vi enom stawu. Tro{kove poreza na prenos apsolutnih prava i druge tro{kove prenosa snosi kupac. Ponude se dostavqaju pismenim putem u roku od 8 dana od dana objavqivawa oglasa na adresu: Credy banka AD Kragujevac za Oglas za Komisiju sa naznakom NE OTVARAJ Kraqa Petra I br. 26, Kragujevac Detaqnije informacije mogu se dobiti na telefon 034/ lokal 148 i 107 Otvarawe ponuda izvr{i}e se u roku od 5 dana od dana isteka roka za podno{ewe ponuda. O rezultatima oglasa u~esnici oglasa bi}e obave{teni u roku od 10 dana od dana isteka roka za podno{ewe prijava. ZAVOD ZA STOMATOLOGIJU KRAGUJEVAC Na osnovu Odluke Upravnog odbora br /3 od godine OGLA[AVA DAVAWE U ZAKUP PUTEM JAVNOG NADMETAWA TRI DELA KP BR /2 UPISANE U KO KRAGUJEVAC 1, NASEQE BUBAW, MAKSIMALNE POVR[INE DO 10M2 PO DELU I TO: 1. Delove KP br /2 upisane u KO Kragujevac 1, naseqe Bubaw, koji se nalaze u ekstra zoni u ul. Zmaj Jovinoj 32 ispod Zavoda za stomatologiju Kragujevac, od po 10 m 2 po delu radi postavqawa privremenih monta`nih objekata kioska. U privremeno postavqenim monta`nim objektima mo`e se obavqati uslu`na, proizvodna i trgovinska delatnost. 2. Po~etna cena iznosi 10 evra po 1m 2, s tim {to licitacioni korak iznosi jedan evro po 1m2, sve u dinarskoj protivvrednosti obra~unatoj po sredwem kursu NBS na dan javnog nadmetawa. 3. U~esnici javnog nadmetawa mogu biti sva fizi~ka i pravna lica koja su kod nadle`nog organa registrovana za obavqawe delatnosti koja }e se obavqati u privremeno postavqenom monta`nom objektu kiosku. JAVNO STAMBENO PREDUZE]E, «KRAGUJEVAC» OBJAVQUJE O G L A S O DAVAWU U ZAKUP POSLOVNOG PROSTORA na odre eno vreme do 3 godine - Nikole Pa{i}a br. 2, povr{ina 14,00 m 2 Po~etna mese~na cena za poslovni prostor iznosi 757,00 din/m 2, u cenu nije ura~unat PDV. Zakupac snosi i tro{kove osigurawa i PDV-a. Ponude se dostavqaju u zatvorenoj koverti sa naznakom «Ponuda za zakup poslovnog prostora» i to iskqu~ivo po{tom na adresu JSP»Kragujevac», Nikole Pa{i}a br. 2. Ponuda treba da sadr`i: - ime i prezime odnosno naziv firme, adresu, - broj telefona za kontakt, - podatak o zanimawu, delatnost, - visina zakupnine po m 2 - broj zakupnina koje se nude unapred Izabrani ponu a~ je du`an da pre zakqu~ivawa ugovora o zakupu uplati zakupninu za broj meseci koji je naveo u ponudi, a najmawe za dva meseca unapred. Poslovni prostor koji se ogla{ava koriste zakupci i bi}e useqivi po wihovom iseqewu. Rok za podno{ewe prijava je 8 dana od dana objavqivawa. 4. Pravo u~e{}a na javnom nadmetawu imaju sva fizi~ka i pravna lica koja pre po~etka javnog nadmetawa polo`e depozit u iznosu od 1000,00 dinara na teku}i ra~un Zavoda za stomatologiju Kragujevac br kod Uprave za trezor. 5. Delovi KP br /2 daju se u zakup u vi enom stawu na period od 3 (tri) godine. 6. Javno nadmetawe }e se odr`ati dana godine sa po~etkom u 12 ~asova u prostorijama Zavoda za stomatologiju Kragujevac. Sva dodatna obave{tewa zainteresovani mogu dobiti na telefon 034/

23 Фељтон Четвртак, 24. фебруар КРАГУЈЕВАЧКЕ 23 PRO [LOST KRA GU JEV CA OD DO GO DI NE (13) Lepeni~ka `upa i vlast Пише Живојин Андрејић grada Lepenica A se le`i Radowa Ratkovi} Pogiboh pod gradom, pod Kqu~om Za svog gospodina vojvodu, za Sandaqa Nadgrobni kamen kod Gackog Уvlasti grada Bor ~a Ratkovi} je i mao dva se la, Star - ~e i Vr ba vu, za ko ju smo dokazali da je u neposrednoj ve zi sa pri mar nim vla - stelinstvom logoteta Stefa na u Le pe ni ci i da je u pitawu dana {we selo Mala Vrbica. U vlasti grada Ostrovice na Rudniku i mao je se lo Stro mo vo. U Ne ku - dimskoj vlasti imao je selo Cerovac, ko je i da nas po sto ji, a u sme de - revskoj vlasti dva sela, Brahoninac i Ko zo mo ri. U Ma ~vi je i mao tri se - la: Vu~ci, Polusak i Dimkovci, u blizini Zaslona - [apca. Oko Zvornika u teo ~a~koj vlasti ima osam sela: Lukovu, Dowi i Sredwi Prekopac, dva se la pod i me nom Kun cel (Do wi i Gor wi?), Pod lu` je i Do wi To bud. Ova se la su ra ni je bi la u po - sedu vlastele Veskovi}, a daqe postoje pod ovim imenom samo Teo ~ak i To bud. Pre ma po ve qi sva ova se la su data u proniju Stefanu Ratkovi }u od despota \ur a i wegovog sina Lazara. Poveqa Stefana Ratkovi }a je karak te ri sti~ na po to me {to se u woj nabraja najve }i broj tzv. vlasti u srpskoj despotovini: lepeni~ka, bora~ka, ostrovi~ka, nekudimska, smederevska, teo ~a~ka i ti {a~ka. Iz ranije izdatih poveqa ~elniku Radi ~u i rizni ~aru Radoslavu pomiwu se i kru {eva~ka, goluba~ka i petru- {ka. Po sle re for me dr `a ve, de spot Stefan je uspostavio vlasti kojima su upravqale gradske vojvode iz isto i me nih gra do va. Po {to se `u pe ne po mi wu, pret po sta vi lo se da je ukinut stari `upski sistem. Shvata we da su `u pe u ki nu te ba zi ra se na tome da su sela na teritorijama vla sti ko je su bi le na pro sto ru ne - ka da {wih `u pa. Me u tim, u po ve - qa ma Ra di ~u i Rat ko vi }u po mi wu se Lepenica, Cerovac i Ma ~va kao o bla sti, pa se sma tra da ni su po s- tojali gradovi Lepenica i Ma ~va u kojima su bila istoimena sedi {ta vlasti. Osim toga, poveqa Stefana Ratkovi }a pokazuje da ni selo Vrbova, dana {wa Mala Vrbica, koje je u bora~ koj vla sti, ni je u `u pi Bo ra~, ve} u Le pe ni ci. ^i ni se da je ta kav slu ~aj i sa ne kim dru gim se li ma s obzirom da wihova ubikacija nije kona~na. S. ]irkovi} je dokazao da je po sto jao grad Ma ~va, po ko me je nazvana ~itava oblast. Kada je izgubqen vojni~ki karakter, mesto je nasta vi lo da `i vi kao trg sve do pred pad despotovine. Ka da je u pi ta wu `up ski grad Le - penica sa trgom, u vi {e radova doka zi va li smo da je u pi ta wu dana {wi Kragujevac. Grad Lepenica je posle razarawa ili gubitka vojnog karaktera, sli~no kao Ma ~va, nastavio da `i vi kao na se qe sa tr gom. [to se ti ~e Ce rov ca i se la Ha lae ~elnika Radi ~a, to }e biti oblast pod pla ni nom Ko smaj, a ona pri pa da nekudimskoj vlasti. Sasvim je izvesno da `up ski si stem ni je u ki nut, a u `u pi je mo glo bi ti vi {e gra do va. U jednom znatnijem gradu moglo je biti i se di {te `u pe i vla sti, ali je iz gle da bi lo `u pa gde su dva gra da bi la se di {ta. ^i ni se i da je je dan grad mo gao vla da ti sa vi {e `u pa. Pitawe postojawa `upa i zemaqa u vreme formirawa sistema vlasti i kasnije je otvoreno pitawe. Najve }i zemqoposednik u Despotovini Posle smrti despota Lazara, udovi ca Je le na i brat Ste fan Sle pi da - PROCVAT U UMETNOSTI - FRESKE U RAMA]I li su svom velikom logotetu Stefanu u U so ri se lo Pa kla re, ko je je pripadalo Milo {u Belmu`evi }u. U vlasti Ti {a~koj kod Tuzle dali su mu u za me nu za ne ko dru go se lo Sa re - bire, koje je ranije bilo u posedu vlastelina Vu ~ine. U Srbiji u vlasti Ostrovice, tako e zamenom, dobio je selo Marinovac i Gun ~anovce ili Gu nov ce. Gru ji} sma tra da bi to moglo biti Guncati kod Barajeva ili Tuwevac u Tamnavi. Me utim, naj pre }e bi ti da je u pi ta wu se lo Gun ca ti u Gru `i. Ova se la su pri pa - dala vojvodi Mihajlu An elovi }u koji je podr`avao turkofilsku liniju, po {to je imao islamiziranog brata Mahmuta koji je postao turski vojskovo a. Istom poveqom ova dva se la u zeo je kraq To ma{, po {to je sva An elovi }eva sela darivao vojvodi Marku Altomani }u, a logotetu Stefanu Ratkovi }u za wih dao zamenom u Pod ri wu, pod pla ni nom Cer, ~etiri sela vlastelina Bogdana ^oke {e: Dubovi }e, Jelicu, Vojnovce i Obrami} sa crkvom. Ovih sela vi {e ne ma, a Gru ji} sma tra da je cr kva u Obrami }u docnije pretvorena u manastir i po wenom ktitoru ^oke {i do bi la ime ^o ke {i na, pa je i se lo tako prozvano. METAFRAST KIR STEFANA RATKOVI]A, GODINE Sem prava osloba awa od vojske, kraq Toma{ garantuje Stefanu Ratko vi }u i da }e mu se o bez be di ti da kre ne na bi lo ko ju stra nu iz Bo sne sa porodicom i slugama i svojim i- ma wem uz o ru `a nu prat wu da ga pra - ti i sa ~u va da pro e mir no i slobodno bez svake smetwe. Pretvaraja }i sve darovnice u ba {tinu kraq po seb no is ti ~e da mu se sve to daje u ve ~itu, naslednu ba {tinu, koju }e nasle ivati wegova deca sa pravom slobodnog raspolagawa, da je mogu prilo`iti crkvi ili prodati, zalo`iti u pr }iju, dati ili kome bi lo od svo jih o sta vi ti, a ni ko im ne sme ni {ta u ze ti ni za jed no sagre {ewe. Koliko je zna ~aja pridavano logotetu Stefanu ovom poveqom ne mora se posebno isticati. U vezi sa imawima koja je Stefan Ratkovi} dobio u pro ni ju, a po tom u ba {ti nu, vr lo zna ~ajne zakqu~ke postavio je Ostrogorski osvetqavaju }i na taj na- ~in mno ge va `ne de ta qe o o vom visokom vlastelinu. Naime, dobijawem i ma wa u pro ni ju ona ne po sta ju privatna svojina i uslovqena su vr- {ewem odre ene slu`be, a pre svega vojne. Ostrogorski ozna ~ava logoteta Stefana kao vrlo istaknutog velikodostojnika i krupnog zemqoposednika - pronijara, ali bez obzira na to on je u srp skoj dr`avi bio samo pronijar, {to po ka zu je da je si - stem pro ni je u po sledwem periodu srpske dr- `ave dobio velika pro- {irewa. Kada je srpska despotovina pre {la u vlast bosanskog kraqa, wegove pronije pretvorene su u ba {tinu koja je u bosanskoj dr`avi bila jedina poznata imovinskopravna institucija. Pretvoriv {i sva pronijarska sela logoteta u ba {tinu, bo san ski kraq je pre neo ovo pra vo i na mu {ku i `ensku decu logoteta Stefana i wihove potomke za ve ~ita vremena. ^asni vlastelin logotet Stefan, wegova deca i naslednici imaju pravo da ra de s na ve de nim se li ma {ta `e le, da ih daruju crkvi, prodaju, zala`u, daju u miraz, zave- {ta va ju i ne mo gu mu se oduzeti, sem u slu ~aju wegovog neverstva. Kada je pretvorio proniju Stefana Ratkovi }a u ba {tinu, kraq Stefan Toma{ je doneo novu odluku da mu u ba {ti nu da ru je jo{ sto na sta - wenih seqa~kih ku }a u Bosni, ujedno oslobodiv {i wega i wegove naslednike svake vojne obaveze, pa ~ak i u slu ~aju rata sa Turcima. Tek ka da bi u po hod kre nuo sam kraq, mo rao bi mu se pri dru `i ti i Stefan Ratkovi} sa svojim slugama. I- maju }i u vidu ovaj postupak bosan skog kra qa, O stro gor ski za - kqu ~u je da je iz me u si ze re na i va za la po sto ja la ne ka va `na li~ - na ve za. Srbi Ratkovi }i iz Bosne Na ovaj na ~in je Ostrogorski o- zna ~io Stefana vrlo visokim vlastelinom u dvorskoj slu`bi srpskog despota koji je odranije imao neke bli ske ve ze sa Bo snom. O sim to ga, ja - sno je da do vi so kog zva wa lo go te ta i velikog logoteta Stefan Ratkovi} dolazi na osnovu zna ~ajnih vojnih zasluga, tako da je realna pretpostav ka da je pre ove ti tu le i mao funkciju domestika, te da nije pripadao kliru, ve} je vojni aristokrata ko ji je i mao ne ke bit ne ve ze sa Bosnom. Prva pojava Stefana Ratkovi }a zabele`ena je na kwizi [estodnev Zlatoustov, go di ne, a potom, posle smrti despota \ur a godine, despot Lazar ga unapre uje u velikog logoteta i uvodi u dr`avno ve }e. Uz pomo} poveqe sti- ~e se uvid u Ratkovi }evo vlastelinstvo i we go vo po re klo, pa ~ak i napredovawe u slu`bi. No, veliki logotet kir Stefan pojavquje se i na drugim pisanim spomenicima toga vremena. Tako dolazimo do saznawa da je on bio vr lo o ri gi nal na i zna - ~ajna li~nost u posledwim decenijama srpske despotovine. Kao logotet i visoki vlastelin iz dvorskog saveta Stefan Ratkovi} u- ~estvuje u prenosu mo {tiju Svetog Luke sa ostrva Levkas. Despoti \ur- e i La zar su mo {ti sve tog Lu ke sve - ~ano do ~ekali i bogato ukrasili smestiv {i ih u veliku crkvu Blagove {tewa u Smederevu. Za potrebe crkve ne slu `be da li su da na pi {e kwigu o tome. (Jedan primerak ove kwige danas se nalazi u Nacionalnoj biblioteci u Parizu, poznate kao Pariski rukopis.) Po svemu, ovu kwigu je napisao Stefan Ratkovi} kao ~o vek ko ji je bio o ~e vi dac: Kre- post da je / De spo tom na {im Go spod / I rog pomazanih jego vaznese... / Dr- `avni niwa / Odejavqe se / Prinesijem mo {tej / Tvojih apostola.... Na osnovu upore ivawa slova i rukopisa [estodneva Zlatoustovog Lucija Cerni} je utvrdila da je kir Stefan pisao i Paraklis Svetom Luki koji sa ~iwavaju molbene stihi re. Obe ove kwi ge pi sa ne su u periodu godine u doba zajedni~ke vladavine despota \ur a i Lazara. Iz ovog vremena sa ~uvano je Nadgrobno slovo despotu \ur u Brankovi }u koje je sa ~inio kir Stefan jedno od najlep {ih sredwovekovnih srpskih posmrtnih beseda. Stefan je potpisao i Psal tir s po - sledovawem ko ji se da tu je u go - dinu. Imaju }i ove podatke u vidu, dolazi se do za kqu~ ka da je Ste fan do bro obrazovan negde na gr~kom ili na srpskom prostoru. Titulisawe Stefana, koji je pisao Paraklis Svetom Lu ki, sa kir da je do zna wa da je u pi - tawu vrlo visoka li~nost. Vizantijska titula kir, u zna ~ewu gospodin, pojavquje se u srpskim poveqama kada se oslovqavaju vladari, velika vlastela i visoko sve {tenstvo. Stefan Ratkovi} pojavio se pre 14. ok to bra go di ne kod bo san - skog kra qa To ma {a sa za dat kom da u - govori udaju srpske princeze za bosanskog princa. Bosanski kraq je prihvatio `enidbu svoga sina sa srpskom princezom jer je omogu }ava la bo san skoj kru ni vlast nad Srbijom. Ugarski Sabor i kraq Matija Korvin prihvatili su ovu `enidbu, ali su Tur ci sa znav {i za ovo pro va - lili u Bosnu i u Bobovcu opkolili mladog kraqa i novope ~enog srpskog despota Stefana Toma {evi }a. Me- utim, sa svojim stricem Radivojem Stefanom on uspeva da se probije i dospe u Smederevo, gde se ven ~ava sa Jela ~om i progla {ava za srpskog despota. Za {titnik Stefana Ratkovi }a despot Lazar umro je 20. januara go di ne, a na we go vo me sto je stupilo namesni {tvo: wegova udovica Jelena Paleologova, brat Stefan Slepi i gubernator veliki vojvoda Mihajlo An elovi} (turkofil). Jed nog da na Mi haj lo je pre dao Smederevo turskom odredu, na {ta se protivni~ka stranka podigla i posekla sve Turke, a Mihajla zasu- `wi la. To je vre me ka da je za tra `e - no re {ewe za odbranu despotovine u savezu sa Bosnom i pod patronatom Ugarske krune i krsta {a. Usledio je Turski napad i zatra`ena je predaja Smedereva uz obe }awe da }e kraqevi} i vla ste la mo }i sa svo jim i ma - wem da na pu sti mir no grad. Sma tra se da je Stefan Ratkovi}, koriste }i garancije bosanskog kraqa obe }ane poveqom, posle pada Smedereva sa porodicom oti {ao u Bosnu, a posle we nog pa da u U gar sku, gde je i pro na - ena poveqa koju mu je dao bosanski kraq. Izvesno bi moglo biti da su Stefan Rat ko vi}, we gov brat i we gov(i) sin(ovi) uzeli u ~e {}e u borbama koje je vo dio kraq Ma ti ja Kor vin i sin Grgura Slepog Brankovi }a, despot Vuk. Na prostorima Srema, Ba~ke i Slavonije Srbi su obnovili svoju despotovinu, ~ine }i uspe {ne upade u Bosnu i Srbiju. Veliki Logotet Stefan Ratkovi} je prema Gruji }evim pretpostavkama i umro u Ugarskoj. Me utim, imaju }i u vidu da poveqa Stefana Ratkovi }a nije original, ve} je sa ~uvana u kasnijem prepisu nastalom u Ugarskoj, proizi la zi da ona ni je iz pr ve ru ke i da je prepisana za potrebe wegovih nasled ni ka ko ji su je do ne li sa so bom kada su dospeli u Ugarsku. Kraj u sle de }em bro ju

24 24 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 24. фебруар Разонода САТИРА Nemi programi Seo sam u fo te qu da od gle dam e - misiju vesti. I samo {to je emisija po ~ela, televizor se pokvario. Po ~eo sam da u da ram po ku ti ji od - ozgo i sa strane. Jedino, me utim, {to sam po sti gao, je ste da sam raz - bio plastiku na kutiji televizora. Ton se, i pak, ni je vra tio. Po mi slio sam da se zvuk iz gu - bio sa mo na o vom pro gra mu ko ji sam gle dao. Za to sam pro me nio sam ka nal. Na wemu je prikazivana neka e - misija iz politike, zakqu ~io sam to po wu {ka ma bu xa ko je sam ta mo vi deo. Je ste da su sme {ni kao ^ar li ^a plin, ali me ni, i pak, nije do nemih filmova. - Mo `da je i ov de pro blem do pri je ma to na - po mi slio sam, pa sam na daqinskom upravqa ~u pritisnuo broj tri. Kad tamo, emituje se neki riali ti {ou pro gram. E ki pa je, vi - dim, ali ne ~u jem, raz u zda na, ras po lo `e we je na ni vou. I a ko ne ma to na, re kao bih da se od vi ja ne ka kva a ka dem ska ras pra va. Za - kqu ~u jem po to me {to na sve stra - ne le te fla {e, dve sim pa ti~ ne damice polivaju se sokovima, tipovi se udaraju nogama i rukama, jedan bizgov ~upa mlada stabla iz zemqe i ga a time svog protivnika. Qudi se ba{ pona {aju parlamentarno. Strani obave{tajci prate svaki premijerov korak. BIA ih je navela na pogre{an trag! Napokon sam se uklopio u dru{tvene tokove. Pustio sam da me nosi voda. Kad god na{ brod u e u nemirne vode, mi brzo reagujemo. Usidrimo se. Na{i politi~ari su mladi i hrabri. Zna~i - ni iskustva, ni pameti! Posledice krize su nesagledive. To najboqe znaju oni koji gledaju sa vrha. Nenad ]ORILI] Re kao bih da je sve {to se u toj ku }i zbiva od dr`avnog zna ~aja. Po {to im pru`aju toliko prostora na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, sigurno se odlu ~uje o budu}nosti ovog naroda. Od toga nam sigurno zavisi standard, prijem u Evropsku uniju, zapo {qavawe mladih, strane investicije i borba protiv kriminala. Ina ~e, ne bi im da va li to li ki ter min na najgledanijoj televiziji. Nesre}a nikad ne dolazi sama. Uvek je u koaliciji! Nenad ]ORILI] I kad sam definitivno zakqu- ~io da mi je te le vi zor o stao bez re ~i, u svom cr nom za vi sni~ kom o ~ajawu prebacim na jedan strani kanal o `ivotiwama. Dosta mi je o vih do ma }ih, da vi dim {ta ra de ove stra ne! Na tom programu, me utim, ima zvu ka. ^u je se la ja we, mja u ka we, ski ~a we, mu ka we, ble ja we, ri ka - we, za vi ja we, me ke ta we, re `a we, pijukawe, cvrkutawe... Pot pu no iz ner vi ran, po zo vem studio prve televizije da im malo postavim pitawe - za {to nema tona? - Znate, gospodine muca neka `e ni ca - dr `av na ra di o di fi zna a gen ci ja ko ja nad gle da pro gra me, zabranila je da se emituju psovke, ru `ne i ne pri stoj ne re ~i, pret - we, uvrede, klevete i sli~ne kvali fi ka ci je. U pro tiv nom, za pre ti li su da }e nam od u ze ti frekvencije. - U re du, ali za {to u e mi si ji vesti nije bilo tona? interesujem se. - Zato {to je emitovana anketa me u gra anima o tome, kako ocewu ju do sa da {wi u ~i nak vla de. A oni su, svi odreda, izgovorili toli ko ne pri klad nih re ~i, da smo morali da iskqu ~imo ton. Ostale dve televizije nisam ni zvao. Ja sno mi je za {to je i ta mo emitovan nemi program. Ali, {ta da gle dam?! - qu ti to se pi tam. - Mo re, ne ka ide sve u bip... bip... bip...!!! Aleksandar ^OTRI] Karikatura: Goran MILENKOVI] Narodu treba davati istinu samo u malim dozama. Da se ne navu~e! Dragan RAJI^I] Gospodin Kqova Moj sin je stigao iz {kole. Po obi~aju, u istom mahu je s vrata izuo ~izme i zavrqa~io ranac. Umesto deklamovawa {kolskih dogodov{tina, upitao me : ''Kako to Mi{a i Mi}a ve} drugi put idu na skijawe ove zime, a ti mene nisi vodila ni jednom? ' '' Pa, lepo si sro~io to pitawe i u wemu se krije odgovor. Pitao si mene, za{to te JA nisam vodila na skijawe, umesto da pita{ oca'', poku{ala sam nekako da se opravdam. Samohrani roditeqi se neprestano pravdaju deci. Kada sam mrtva bolesna, moram da mu obja{wavam za{to nema ko da ga odvede na trening, a kad sam zdrava, za{to ne mogu da ga vodim na skijawe. A, deca, kao {to znamo, neprestano, i neumorno, ne{to tra`e i zahtevaju, {to opravdano, {to glupavo. Ako je verovati statististici, moja plata je jedva ne{to ve}a od prose~ne u Srbiji. Sad, ili sam ja nesposobna da wome raspola`em, ili je, brate, nemogu}e da se rastegne onako, kako bi trebalo. Dakle, krenu}u redom, u procentima, da bi bilo razumqivije. Tridest posto moje plate, u startu, odlazi na da`bine za stan. Znate ono: grejawe, voda, struja, telefon... Kada imate smrtni slu~aj u porodici, kao {to sam imala ja, a nemate nikakvu u{te evinu, kredit je jedno od re{ewa. E, rata za kredit mi iznosi 20 odsto od plate. Detetu svakog meseca za trening, ~asove engleskog i matematike, u`inu i ''usputne''kupovine {kolskog pribora dajem oko 25 procenata Da se razumemo, sportom se bavi ne bi li malo poboq{ao svoju pikqavu gra u, a i zdravo je, brate. Na engleski ide zato {to je talentovan, a na matematiku jer nije talentovan. Istina, ponekad uhvatim sebe kako ozbiqno razmi{qam da su ove de~ije aktivnosti luksuz u dana{we vreme. Pogotovu {to wihovo upra`wavawe, tamo-amo, zahteva i potro{wu benzina po{to bih ja, na metli, jo{ i mogla da se prevezem, ali dete te{ko. Za benzin, u te svrhe, mese~no potro{im oko 15 posto od plate. Kada sve ovo saberem, ispadne da meni ostaje desetak procenata moje plate za tro{ewe ili, ako }ete u parama, ne{to vi{e od ~etiri hiqade dinara. To bi, vaqda, trebalo da mi je dovoqno za hranu i ode}u. Ali, vaqa nahraniti i obu}i dete koje je u razvoju. Gde su jo{: grickalice, slatki{i, lekovi, ro endanski pokloni drugovima, pribor za tehni~ko, potro{ni {kolski pribor i usputni izdaci. E, tu na scenu stupa alimentacija. Do we se mukotrpno dolazi. Moje dete je presudu ~ekalo skoro dve godine. Po sopstvenom predlogu, a koji je revnosni sudija prihvatila, otac mog deteta du`an je da pla}a iznos koji dr`ava daje kao nadoknadu hraniteqskim porodicama (uvek se naje`im kad izgovorim tu sramnu konstataciju da mi je dete stavqeno u polo`aj hraniteqstva, pored mene `ive!). Ta cifra iznosi osminu primawa (ili 12 odsto) wegovog oca, ali je zaokru`ena na celih 15 procenata, po{to mawe, vaqda, nije ni moglo. Naravno da je sme{no davati tako malo za dete, pogotovu u slu~aju kada vam je samo jedno dete ''na grba~i''. Kada bi mi `iveli zajedno, to bi iznosilo mnogo vi{e, jer i ja sada dajem, u procentima, mnogo vi{e. I dete bi, logi~no, `ivelo standardom svoja oba roditeqa, a ne onog kome je pripalo. Ovako, od mene se o~ekuje da za te pare ne samo da svom detetu omogu}im kvalitetan `ivot u svakom smislu, ve} i da ga ~uvam, vaspitavam, podi`em, pazim kad je zdravo, negujem kad je bolesno, posvetim mu se danono}no. Ne `alim se. Nekada sam umorna, ali je zadovoqstvo, ipak, nemerqivo. To zadovoqstvo ima cenu, jer je roditeq kome je dete pripalo uvek u materijalno gorem polo`aju od onog drugog, po{to ovaj, po pravilu, nikada ne shvati da alimentaciju treba da daje za dete, a ne za onoga s kim ono `ivi. Sad mi je jasno za{to je `ena, kada je tu`ila Romana Abramovi~a za izdr`avawe, unajmila advokate pod nadimkom Kqova i Gospodin Isplata. Po pravilu, o~evi koji najvi{e imaju najmawe su spremni da daju detetu, ube eni da se time savr{eno svete wihovim majkama. I nikada ne zaboravqaju kada mu, pride, kupe jaknu ili je surov: sama biram, ali sama i pla}am! LEPA JELA Горан Миленковић

25 Разонода Четвртак, 24. фебруар КРАГУЈЕВАЧКЕ 25 ОДВАЛЕ ANA NI KO - LI], pe va ~i - ca: - Ja sam ja. Ja se tak mi ~im sa ma sa so bom i ni ko mi ne tre - ba, jer sam ja. MARIJA KILIBARDA, TV voditeqka: - Ja ni sam ti pi~ no `en sko na te mu bra ka, na te mu gar de - robe i na temu kozmetike. Pri- ~aj sa mnom o ~e mu god ho }e{, bo qe i o fud ba lu, sa mo ne o krpicama. DRAGAN MARKOVI] PALMA, narodni poslanik Jedinstvene Srbije: - Bi }e smeweno vi {e od pet ministara. Ja ve} i mam dva predloga za smenu, ali sam ih za pi sao u sve sku ko ju su mi u kra li, pa ne mo gu da ka `em koji su. VE SNA VU KE LI] VEN DI, peva ~ica: - Ja spon zo ru {e pod vo dim pod te zu da dok je o va ca, bi }e i xem pe ra. Za vla da la je hi po - kri zi ja, pa su ov ce bit ne. PE \A D BOJ, muzi ~ar: - I mao sam de voj ku ko ja je bi la Japanka i imala je mnogo lepe sise. Me u tim, kad sam spu stio ru - ku do le, na pi pao sam ne {to {to mi se ni je do pa lo, al je bi lo ka - sno. NEBOJ [A BRADI], ministar kulture: - Ni sam ~i tao no vi ne i ne mo - gu da ko men ta ri {em da li }u podneti KO MI TRO VI], vla s- nik Televizije Pink : - Ju ~e sam od jed ne ba ke, ko ja se na la zi u su sed noj bol ni~ koj sobi, dobio neverovatan poklon - automobil bentli. Frau Liza je ne ma~ ka gro fi ca i ve o ma je dobra i vesela `ena, obo`ava da je zasmejavam. DARA BUBAMARA, peva- ~i ca i maj ka dvo go di {weg sina: - Moj Ko sta ve} sa da go v- ori engleski i francuski. SA [A KAPOR, peva~ Grand produkcije : - Ne tre ba mi dro ga, ja to u sebi imamuro eno. ЗУМ Pro{le nedeqe radile su ba{te, a ove ~ista~i snega Милош Игњатовић Zbog jednog pojedenog slova poruka je vi{esmislena Paqewe na udarawe Da li su dame vrednije ili gazde zahtevnije

26 26 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 24. фебруар Eнигматика

27 Огласи и читуље Четвртак, 24. фебруар КРАГУЈЕВАЧКЕ 27 AGENCIJA ZA PROMET NEKRETNINA "MILI]EVI]" ul. dr Zorana \in i}a br.21, Kragujevac Tel: tel-faks: ; Moj dragi otac STANOVI Centar 25,2 m 2, IV sp, cg Centar 32+8 m 2, VI sp, cg Centar 35 m 2, III sp, cg Centar 35 m 2, I sp, cg Centar 40 m 2, VI sp, cg Centar 47 m 2, v. priz., cg Centar 51 m 2, I sp, cg, lift Centar 60 m 2, V sp, cg Centar 63 m 2, V sp, cg Centar 70 m 2, pr., cg Centar 74 m 2, II sp, gas Centar 84 m 2, II sp, cg Bubaw m 2, V sp, ta Bubaw 29 m 2, II sp Bubaw 35 m 2, V sp, ta Bubaw 35 m 2, VI sp, ta Bubaw 38 m 2, VI sp, cg, nov Bubaw 48 m 2, VI sp, cg Bubaw 56 m 2, I sp, ta Bubaw 65 m 2, VI sp, cg, nov Bagremar 23,7 m 2, I sp, cg...dogovor Bagremar 31,5 m 2, I sp, ta Aerodrum 20 m 2, pr., cg Aerodrum 30 m 2, VI sp, cg...dogovor Aerodrum 36 m 2, II sp, cg Aerodrum 45 m 2, V sp, cg Aerodrum 45 m 2, V sp, cg, Aerodrum 44,35 m 2, IV sp, cg, Aerodrum 48 m 2, XI sp, cg, Aerodrum 59 m 2, III sp, cg, Aerodrum 65,1 m 2, II sp, cg, Aerodrum 66 m 2, pr, cg, Aerodrum 76,5 m 2, VII sp, cg, Aerodrum 78 m 2, II sp, cg, Erdoglija 25 m 2, I sp, cg Erdoglija 26 m 2, I sp, gas Erdoglija 33 m 2, V sp, cg Erdoglija 35 m 2, IV sp, cg Erdoglija 40 m 2, IV sp, gas Erdoglija 50 m 2, I sp, gas, nov Erdoglija 53 m 2, V sp, cg Erdoglija 61 m 2, III sp, cg Erdoglija 67 m 2 I sp, cg Erdoglija 80 m 2, V sp, cg Erdoglija 88 m 2, III sp, gas Palilule 50 m 2, VI sp, cg Zvezda 42 m 2, IV sp, ta Mala vaga 35 m 2, III sp, gas Mala vaga 55 m 2, II sp, cg Mala vaga 68 m 2, IV sp, cg Va{ari{te 27 m 2, II sp, gas Va{ari{te m 2, II sp, ta Va{ari{te 32,3 m 2, III sp, gas Va{ari{te 47,5 m 2, II sp, gas Ozon-park 66 m 2, IV sp, gas Ozon-park 76 m 2, VI sp, cg Stanovo 34 m 2, IV sp, cg Stanovo 53 m 2, IV sp, cg C. Radionica 39 m 2, III sp, cg C. Radionica 79,9 m 2, VII sp, cg KU]E Centar 39,3 m 2, zaj. dvor Centar 40 m 2, zaj. dvor Centar 80 m 2, zaj. dvor Centar 180 m 2, 2 a., gas....dogovor Erdoglija 50 m 2, 4 a Erdoglija 56 m 2, 1 a., cg...dogovor Erdoglija 200 m 2, 3,55 a., cg Pivara 50 m 2, 2,88 a Pivara 58 m 2, 2,5 a Pivara 170 m 2, 3,12 a., gas Bresnica 50 m 2, 4 a Bresnica 72 m 2, 2 a Bresnica 250 m 2, 4,16 a Bagremar 60 m 2, 7 a Bagremar 70 m 2, 3 a Bagremar 127 m 2, 4,34 a Vinogradi 98 m 2, 3,5 a Vinogradi 310 m 2, 5,5 a Aerodrum 52 m 2, 2,5 a Su{ica 50 m 2, 2,5 a Su{ica 100 m 2, 4 a Va{ari{te 60 m 2, 2,44 a Mala vaga 70 m 2, 1,5 a., cg Mala vaga 100 m 2, 1,71 a Mala vaga 200 m 2, 2 a., cg Jabu~ar 120 m 2, 3,76 a., cg [umarice 69 m 2, 7,75 a [umarice 90 m 2, 4,91 a., gas [umarice 160 m 2, 7 a....dogovor Divostin 50 m 2, 5 a [umarice 200 m 2, 8 a Stanovo 70 m 2, 5 a Stanovo 86 m 2, 6,27 a., gas Stanovo 90 m 2, 4,85 a., Baqkovac 100 m 2, 15 a., Kori}ani 100 m 2, 50 a., Centar 13 m 2, cg Centar 30 m 2, priz., cg Centar 32 m Centar 400 m 2, priz., cg....dogovor Park 180 m 2, pr Pivara 65 m 2, pr., gas Kod bolnice 24 m 2, pr., gas Mala vaga 179 m 2, pr Mala vaga 1650 m 2, priz., cg Bubaw 21 m 2, priz., cg PLACEVI Va{ari{te 3,2 a.... Pivara 1,5 a Kori}ani 11,84 a Sobovica 9,02 a.... Korman 9,5 a.... [umarice 7 a.... [umarice 5,5 a.... ПЕТРОВАЦ - 13,6 а е/а, погодан за стамбени и пословни простор, излази на две улице. HIT PONUDA LOKALI Centar 17 m 2, nov POVOQNO!!! Денино брдо, 160m 2, 5,45a, Stanojlo Krsti} Krle muzi~ar Preminuo je dana 17. februara godine u 76-oj godini `ivota. Sahrana je obavqena 23. februara godine na Novom grobqu u Beogradu. Sa qubavqu i po{tovawem }erka Sne`ana sa porodicom Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana od kako nije sa nama Milan Milutinovi} Milan~e Pomen }e se odr`ati u nedequ, 27. februara godine, u 12 sati, na Bozman grobqu. Porodica Milutinovi} SE]AWE Jovan Vuji}-Vuja Prolaze godine, zaborav ne postoji, a qubav je ve~na. Tvoji najmiliji Mali oglasi SE]AWE Prodaja PRODAJEM, trosed i dvosed, eko ko`a drap boje. Novo. Telefon: Izdavawe IZDAJEM lokal u ulici Jovana Risti}a, kod pekare Vega, useqiv odmah. Telefon: , Usluge MATEMATIKA, mehanika, fizika svi uzrasti. ^asovi u toku {kolske godine i pripremna nastava za upis u Matemati~ku gimnaziju (SM) i polagawe male mature. Studenti (mart, april). Prijemni (vi{e, visoke {kole i fakulteti). Maturski. Takmi~ewa. Te-lefoni: , , Arsi}. Srboqub Todorovi} Ilinka Todorovi} Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se zajedni~ki pomen odr`ati u subotu, 26. februara godine, u 11 sati, na Varo{kom grobqu. S qubavqu i po{tovawem: sin Milo{, }erka Olga, snaja Danijela, zet Aleksandar, unuk Mihajlo, unuke Natalija, Milica i \ur ija

28 28 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 24. фебруар Програми

29 Огласи Четвртак, 24. фебруар КРАГУЈЕВАЧКЕ 29

30 30 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 24. фебруар СПОРТ RVAWE Novi predsednik ^LA NO VI Skup {ti ne R v- a~ kog klu ba Rad ni~ ki i za b- ra li su no vog pred sed ni ka. To je Miodrag Popovi}, vlasnik pred u ze }a Bra }a Po po - vi}, ko me }e man dat tra ja ti ~e ti ri go di ne. For mi ran je i no vi U prav ni od bor od 13 ~lanova, a potpresednici su Go ran Jak {i} i Dra go si je Pe tro vi}. Sport ski di rek - tor o stao je Zo ran Sin i}, dok je Dra gan Ra do je vi} i da - qe pr vi tre ner. - O ba ve za je ve li ka, ali je prihvatam sa jasnim ciqem u ispuwavawu zadataka. O ~e ku jem bo qe i zna ~aj ne re zul ta te ove go di li - mo da vra ti mo sta ri sjaj kra - gu je va~ kog r va wa i o svo ji mo du plu kru nu. To je mo ja, a i `e qa svih tak mi ~a ra - is ta - kao je tom pri li kom Po po - vi}. Spasi }u bronza SRPSKA reprezentacija u- ~e stvo va la je na me u na rod - nom turniru u Sloveniji, gde su wene boje branila i dvojica Kragujev ~ana. Mi lo{ Spa si}, u ka te go - riji do 120 kilograma, osvojio je bron za nu me da qu, dok Perica Dimitrijevi}, do 55, ni je pro {ao e li mi na ci o ne borbe. Pregr{t medaqa KA WI@A je za vi kend bi - la doma }in dva takmi ~ewa u rvawu za mla e kategorije. U su bo tu je o dr `a no pr vo ko lo Kupa starijih pionira u gr~ko-rim skom sti lu, a za be le - `e ne su tri me da qe. Sre bro je o stva rio r va~ Kra gu jev ca Vulovi}, a bronze rva ~i Radni~kog Vujovi} i Ra ~i}. Su tra dan je na pro gra mu bi lo pr ven stvo u slo bod nom stilu za juniore i starije pio ni re. Iz Rad ni~ kog tre }a me sta o svo ji li su Vu jo vi}, Pa vlo vi}, Pe {ut, Sre te no - vi} i Ra ko vi}, a ste pe ni cu vi {e popeli su se Radovanovi} ko vi}. ^lan Kra gu - jevca Vulovi} zauzeo je drugo me sto, dok su bron zu u ze li wegovi klupski drugovi Marko vi}, Ko sti}, Jo vi ~i}, Ra - do va no vi}, An dri} i Sto ja - nov. Ovaj posledwi, dan ranije, u ~e stvo vao je na me u na rod - nom kadetskom turniru u Hrvat skoj, gde je ta ko e o stvario tre }e mesto. M. M. KO[ARKA RADNI^KI - CIBONA 89:79 Dalekometna artiqerija NEPROMA[IVI STIVEN MARKOVI] PR VA B LI GA Studenti ne posustaju KG Stu dent UK ni `e u spe he u tak mi ~e wu B li ge za ko {ar ka - {e. Za be le `i li su i ~e tvr tu po - be du za re dom u pro le} nom de lu, desetu ukupno. Na svom terenu savladali su odli ~an tim Spartaka iz Su bo ti ce, a re zul ta t je glasio 83:82. I a ko su pr vu ~e tvr ti nu re {i - li u svo ju ko rist sa 29:24, stu d- en ti su na od mor i pak o ti {li sa dva ko {a maw ka - 46:48. Od li~ - nom i grom, go sti iz Su bo ti ce tu prednost u tre }oj ~etvrtini pove- }a li su na plus pet, da bi u za vr - {ni ci u tak mi ce Kra gu jev ~a ni fe no me nal nom par ti jom do {li do pre o kre ta i jo{{ jed ne vred ne po be de ko ja ih dr `i u vr hu ta be - le. Drugi predstavnik u ovom rangu tak mi ~e wa, Rad ni~ ki KG 06, pora`en je u Kragujevcu od smederevske Vizure sa 94:85. FUDBAL Crveni kod ku }e NLB LIGA 21. KOLO: Radni~ki - Cibona 89:79, Zadar - Budu}nost 74:78, Igokea - Krka 66:78, Crvena zvezda - Partizan 68:76, Nimburk - Hemofarm 66:71, Zagreb - [iroki 86:80, Olimpija - Cedevita 75:67. Partizan : Krka : Olimpija : Budu}nost : Zagreb : Cedevita : Radni~ki : Igokea : Hemofarm : Nimburk : Cibona : [iroki : Zadar : Crvena zvezda : KOLO: Partizan - Radni~ki, Budu}nost - Olimpija, Nimburk - [iroki, Hemofarm - Crvena zvezda, Cibona - Igokea, Krka - Zadar, Cedevita - Zagreb. U na red nom, 19. ko lu, ko je je na pro gra mu o vog vi ken da, KG Student UK i gra u Ni {u pro tiv tamo{we i sto i me ne e ki pe, dok }e Rad ni~ ki KG 06 na meg dan Ja go dincima. S. M. S. POSLE 15 dana provedenih na priprema u Be ~i }ima, fudbaleri Rad ni~ kog 1923 vra ti li su se u Kra gu je vac. I a ko se na Cr no gorskom primorju naporno radilo i odigralo ~ak sedam kontrolnih u tak mi ca, po sled we tri pro tiv Je din stva iz Bi je log Po qa (2:1), Pe trov ca (1:1) i Mo gre na (0:2), cr ve ni ma je pri pa lo sa mo dva dana odmora, po {to se ve} od utorka nastavilo sa treninzima na ^ika Da ~i. Do star ta pro le} nog de la pr ven stva, 12/13. mar ta, u pla nu su i jo{ tri pri ja teq ska su sre ta. Pr vi je ve} su tra na Adi Ciganliji, ka da se na{ tim sa sta je sa be o grad skom Be `a ni jom, u sre du, 2. mar - ta, i gra }e se pro tiv Rad ni~ kog iz O bre nov ca, dok je 5. mar ta na programu generalna proba, a rival je lu ~anska Mladost. V. U. K. KRAGUJEVAC - Hala: Jezero. Gledalaca: Su di je: Pu ki i Bol ta u zer (Slo ve ni ja), Mi lo je vi} (Ma ke do ni ja). Re zul tat po ~e tvr ti na ma: 27:23, 20:24, 21:13, 21:19 RAD NI^ KI: Li 22, Mak si mo vi}, Mi le ti} 13, Markovi} 29, Mijatovi} 2, Gadefors 2, Aleksi} 3, [pi ca 2, ^a ka re vi} 7, Sto ja ~i}, Ra ki}, Vu ko sa - vqevi} 9. CI BO NA: Gi ri ~ek 11, Bog da no vi} 28, Fi li po - vi}, Lali}, Zup ~i} 9, Rozi} 5, Krstanovi}, Vragovi} 3, Vr banc 3, Ra do {e vi} 12, Kra pi} 8. ^AK 12 trojki, od toga sedam Markovi }evih i ne ko li ko br zih kon tri u tre }oj de o ni ci, pre su - di lo je o vaj me~. Rad ni~ ki je jo{ jed nom u Je ze ru savladao biv {eg dvostrukog evropskog prvaka, uz sa svim pri stoj nu i gru, i a ko je tre ner Ni ko li} posle utakmice rekao da nije zadovoqan, jer wegova e ki pa ni je od i gra la ka ko je do go vo re no. Centri su zakazali, sva trojica dali samo 13 poena, no pi {e se po be da. Prvo poluvreme odigrano je u egalu. Radni~ki je sticao vo stvo, Zagrep ~ani dostizali, katkada vo di li sa po en-dva ra zli ke, no sve u gra ni ca ma neizvesnosti. Preokret sledi u nastavku, kada naj pre Mar ko vi}, a za tim u ~e tvr toj de o ni ci, pri posledwoj pretwi cibosa, Mileti}, odr`avaju prednost {utem sa distance i dobrim asistencija ma. Na kra ju si gur nu po be du o bez be dio je troj - kom povratnik Aleksi}, koji se jo{ uvek uklapa u i gru i tra `i svo je me sto u ti mu. Posle hrvatskog, Radni~kom je na putu srpski ko {arka {ki kolos, Partizan u Beogradu. Trenutni ovogodi {wi skor u susretima ova dva tima je 1:1, a na rav no, jo{ u vek su sve `a se }a wa na, u po - sled wim tre nu ci ma iz gu bqe no, po lu fi na le Ku - pa M. M. PRVA FUTSAL LIGA 16. KOLO: Ekonomac - Naisus (odlo`eno), Lete}i Holan anin - Kocka 3:6, Marbo - Pirot (odlo`eno), Kopernikus - Ni{ 92 5:4, Novi Beograd - Kolubara 5:3, Vrawe - SAS 4:1, Be~ej - Kr- ~agovo 4:1. Marbo :30 45 Ekonomac :28 42 Kolubara :53 32 Naisus :65 26 Ni{ :59 25 Vrawe :49 23 Novi Beograd :73 22 Kopernikus :53 20 SAS :74 19 L. Holan anin :87 19 Kr~agovo :89 13 Pirot :72 12 Kocka amaters :75 10 Be~ej : KOLO: Pirot - Ekonomac, Naisus - Kocka, Ni{ 92 - Marbo, SAS - Kopernikus, Kolubara - Vrawe, Kr~agovo - Novi Beograd, Be~ej - Lete}i Holan- anin. FUTSAL Uspe {no protiv Ma ara E KI PA E ko nom ca od lo `i la je u tak mi cu 16. ko la Pr ve fut sal lige sa ni {kim Na i su som za sre - du, 2. mart, zbog o ba ve za svo jih re - pre zen ta tiv nih i gra ~a, ~ak wih devetorice, na pripremama za kva li fi ka ci je za E vrop sko pr ven - stvo u Hr vat skoj. U okviru treninga odigrane su i dve prijateqske utakmice sa reprezentacijom Ma arske. Prva, u Segedinu, pripala je na {oj selekci ji re zul ta tom 3:2, dok su u re - van {u, ko ji se i grao u ne de qu u Subotici, iste dve ekipe bile ravnopravne - 4:4. Ovo je u jed no bi la i zad wa pro - ve ra re pre zen ta ci je Sr bi je pred kva li fi ka ci o ne u tak mi ce u Ho - lan di ji za od la zak na E vrop sko prvenstvo naredne godine, koje su na pro gra mu od petka do nedeqe. S. M. S. A NA TRIBINAMA BODIROGA I GUROVI] Ovacije O legendama Pre utakmice sa zagreba~kim vukovima, na noge je publiku digao ulazak u halu dvojice biv {ih reprezentativaca Srbije, osvaja ~a titule svetskog prvaka, Dejana Bodiroge i Milana Gurovi }a. Oni su do {li da po gle da ju dvogodi {wi hit NLB lige, kragujeva~ki Radni~ki, i ujedno daju podr {ku svom prijatequ, Muti Nikoli }u. Pored wih, zabele`eno je i prisustvo jo{ jedne ko {arka {ke legende, ali jugoslovenske i hrvatske, Mihovila Naki }a. STONI TENIS Brqotina u rasporedu VE LI KI broj me ~e va 12. kola Super lige Srbije bi }e odlo`en zbog podudarawa termina Top 16 seniorskog tur ni ra i pr ven stve nog ko la. To su me u pr vi ma u ra di li Faks i IMT, ko ji su tre ba li da i gra ju u ne de qu u Kra gu - jev cu, ~i ji su tak mi ~a ri Bo - ris Mi ha i lo vi}, od no sno Kri sti jan Da lea, u ~e sni ci susreta najboqih. Za sa da se ne zna ka da }e se od lo `e ni me~ o dr `a ti, jer tre ba na }i slo bo dan ter min u pre na tr pa nom ka len da ru. Sle de }e, 13. ko lo, u ko me kra gu je va~ ki sa stav do ~e ku je Ki kin du, i gra se pred sto je - }eg vi ken da. Sa sta ju se jo{ IMT - Vr {ac, Ba nat - Voj vo - di na i Cr ve na zve zda - Parti zan, dok su Ste nes i Spartak odigrali svoj me~ ranije. Po be di li su Su bo ti ~a ni sa 3:1. Borisu dva zlata TAK MI ^AR Fak sa Bo ris Mihailovi} dominirao je na ju ni or skom Me mo ri jal nom tur ni ru Voj kan Mar ko vi}, odr`anom u Ba~kom Brestovcu pro te kle sed mi ce. U fina lu je sa vla dao I li ju Maj - sto ro vi }a iz zre wa nin skog Banata. Zla to je o svo jio i u du blu, u pa ru sa IMT-ov cem Kri s- tijanom Daleom, savladav {i vr {a~ ku kom bi na ci ju \u r- i{-grbi}. Baksuzno mesto SKOR od tri po be de i tri poraza bio je dovoqan igra ~u Fak sa Bo ri su Mi ha i lo vi }u za osvajawe samo 13. mesta na se ni or skom tak mi ~e wu TOP 16 Srbije. Pr vog da na iz gu bio je sva tri me ~a u kvalifikacionoj gru pi i ta ko ste kao pra vo da se bo ri za pla sman u do wem delu tabele. U tim susretima o stva rio je tri po be de i ta ko za vr {io tak mi ~e we na 13. mestu. M. M.

31 KUGLAWE Put ka tituli VODOVOD je, trijumfom u der bi ju nad kra qe va~ kim I - brom od 7:1, na naj bo qem pu tu da o svo ji pr vo li ga {ki pre - sto i ve} od ove go di ne za i gra u naj e lit ni jem ran gu tak mi - ~ewa. Kra gu jev ~a ni su bi li u be - dqi vi. U kraj wem zbi ru ta~ - no za 144 ~u we va : Ekipa je odli~no odigra la, a u ~i nak Bran ko vi }a od 587 oborenih ~uweva, {to je i naj bo qi re zul tat kom p- letnog prvenstvenog kola, svakako je za posebnu pohvalu. U 16. ko lu Pr ve li ge Sr bi - je gru pa Cen tar, ko je se i gra 5. i 6. mar ta, na{ tim go stu je u Boru ekipi Bakra. I da me do bre KU GLA [I CE [u ma ri ca odli~no igraju u nastavku tak mi ~e wa Pr ve li ge Sr bi je grupa Centar. Protekle nede qe u spe le su da za be le `e i ~e tvr tu pr ven stve nu po be du, i to nad Ru da rom iz Ko stol - ca re zul ta tom 6:2, od no sno 2.885: Jo{ jednu odli~nu partiju pru `i la je Qi qa na Kan di} sa 519 oborenih ~uweva. U pr ven stvu za da me sle di sed mod nev na pa u za, pa du el sa posledweplasiranim ^airom u Ni {u. S. M. S. BOKS Pauzirawe POSLEDWE kolo prvog dela ob no vqe nog e kip nog Prven stva Sr bi je u bok su o dr- `a }e se za vi kend. Fe we ra{ iz Kra gu jev ca po rasporedu je slobodan, a u pe tom ko lu na pro gra mu je be - ogradski, kako se ~ini ujedno i derbi {ampionata. Sastaju se e ki pe ko je }e ove se zo ne u me u sob nim o kr {a ji ma naj - ve ro vat ni je re {i ti pi ta we {ampiona, Radni~ki i Crvena zve zda. U dru gom me ~u sre - {}e se Lo zni ca i Spar tak. M. M. SUPERLIGA 17. KOLO: Priboj - Radni~ki 23:25, Dinamo - PKB 23:24, Vrawe - Naisus 26:23, Crvenka - Partizan (ju~e), Jugovi} - Po`arevac 27:29, Kolubara - Smederevo (odlo`eno), Metaloplastika - Vojvodina 21:28, Planinka - Crvena zvezda 30:30. Partizan :40930 Crvena zvezda :46729 Kolubara :42325 Metaloplastika :44623 PKB :44322 Radni~ki :45821 Planinka :47119 Po`arevac :43818 Vojvodina :45616 Jugovi} :42715 Smederevo :41810 Dinamo :52110 Vrawe :467 9 Priboj :490 9 Crvenka :465 6 Naisus : KOLO: Radni~ki - Dinamo, Naisus - Priboj, Crvena zvezda - Vrawe, Po- `arevac - Crvenka, PKB - Jugovi}, Partizan - Kolubara, Smederevo - Metaloplastika, Vojvodina - Planinka. KUP SRBIJE Vreme u ~ewa KA KO se i o ~e ki va lo, ru ko me - ta {ice Radni~kog Lepenice KG o- pro sti le su se od daweg tak mi ~ewa u Kupu Srbije posle poraza na svom terenu od aktuelnog {ampiona i branioca Kupa, ekipe Zaje- ~ara. Go {}e su bile evidentno boqe, sla vi le sa ubedqivih 29:14, pa za - slu`eno idu u ~etvrtfinale najma sov ni jeg ru ko met nog nad me tawa. V. U. K. СПОРТ RUKOMET ^ELENX KUP [vajcarci za vikend O SMI NA fi na la ^e lenx Ku pa, i gra }e se u pe tak i su bo tu u hali Jezero. Naime, jo{ ra ni je su se {vajcarski Sent Otmar i Rad ni~ ki, ra di sma - wewa tro {kova, dogovo ri li da se obe u tak - mi ce o dr `e na jednom me stu, a iz bor je pao na na{ grad. Za u la zak me u o s- am naj bo qih u najm - la em e vro tak mi ~e - wu, dva ri va la, da kle, PRIBOJ - RADNI^KI 23:25 Boj bi je sr ce u junaka PRIBOJ - Hala: pored Lima. Gledalaca: Sudije: Bori ~i} i Markovi} (Beograd). Sedmerci: Priboj 4/4, Radni~ki 2/2. Iskqu ~ewa: Priboj 18, Radni~ki 8 minuta. PRIBOJ: Milojkovi}, Kostelac 1, Krivokapi} 1, Jevtovi}, Agovi}, ^upi} 2, Ivanovi} 7, [alipur 2, Kaltak, Radovi}, Baceti}, Pa {i} 1, Rai ~evi} 7, Gruji ~i} 2. RADNI^KI: Smiqkovi}, \uki} 9, Barjaktarevi}, Milosavqevi}, Prodanovi} 2, Jani }ijevi}, Lojani ~i}, Zlatanovi}, Radojevi} 5, Tica 3, Petrovi}, Cvetinovi} 4, Milin ~i} 1, [migi} 1. JESTE da su se doma }ini po`alili na su ewe posle poraza od Radni~ kog, ali to ne zna ~i da su po pru `e nom bi li jed nak ili bo qi ri val. Pre }e bi ti da su se u gr ~e vi toj bor bi za op sta nak, na me ra ~i li da ba{ nama otkinu koji bod. Ipak, to se nije ostvarilo iz jednostavnog razloga - jer na {i igra ~i nisu podlegli u`arenoj atmosferi prenetoj sa tri bi na na par ket. I gra li su hra bro do kra ja, {to se, na rav no, pot pu - no isplatilo. Rival koga su crveni samo desetak dana ranije u kup utakmici dobili sa neverovatnih 24 razlike, nema zbora, prvenstveni duel shvatio je daleko ozbiqnije. Me utim, to mu na startu nije pomoglo. Lako i brzo Rad ni~ ki je po veo sa ~ak 4:0, a pr vi gol pri mi li smo tek u 13. mi nu tu. Svi mogu }i i nemogu }i pritisci Priboj ~ana, koji su usledili, donekle su u ro di li plo dom, pa se na od mor o ti {lo sa e gal sko rom - 11:11. Ali, da je kvalitet na strani gostiju, izvanrednim odbranama potvrdio je gol man Kra gu jev ~a na Zla ta no vi}, {to je na no vo eks tra e fi ka - snom ka pi te nu \u ki }u i ras po lo `e nom Ra do - jevi }u, samo pomoglo da ostvare novu rezultatsku prednost. Neveliku, od jednog do tri go la ra zli ke, no do voq nu da se sa kraj we ne u god nog te re na do ne su no - vi bodovi. Ka ko za vi kend Rad ni~ ki i gra me unarodne utakmice sa {vajcar skim pred stav ni kom u ^e lenx Kupu, utakmicu 18. kola, u kojoj je trebalo da do ~eka pan ~eva~ki Dina mo, od lo `io je za 16. mart. V. U. K. sa sta }e se u pe tak od 19 ~a so va, ka da su do - ma }in, makar formal no, [vaj car ci, i dan ka sni je, u i stom ter mi nu, pri revan{ susretu. V. U. K. Четвртак, 24. фебруар КРАГУЈЕВАЧКЕ 31 WIENER STÄDTISCHE LIGA 15. KOLO: Radni~ki - Crvena zvezda 2:3, Mladi radnik 3:1, Ribnica - Partizan 0:3, Jedinstvo - Vojvodina 0:3, Spartak - Smederevo 3:1. Partizan :11040 Vojvodina :14035 Crvena zvezda : Radni~ki :21029 Ribnica :28 24 Mladi radnik :31 23 Jedinstvo :37 13 Spartak : :40 9 Smederevo : Radni~ki, Crvena zvezda - Spartak, Smederevo - Jedinstvo, Vojvodina - Ribnica, Partizan - Mladi radnik. ATLETIKA Darko odustao PRVENSTVO Srbije u krosu, tr ~a no u No vom Pa za ru, pro te klo je u bes po {ted nom okr {aju takmi ~ara, po {to je ovo bi la po sled wa pro ve ra pred Bal kan sko pr ven stvo u kro su, ko je se 12. mar ta o dr - `ava u Kragujevcu. Na`alost, brojnim u ~esnicima vreme u subotu nije bilo nakloweno, {to je uticalo da ~ak i na{ Dar va no - vi}, zbog slabijeg zdravstvenog stawa, ne za vr {i se ni orsku trku, dugu gotovo osam kilometara. V. U. K. STIPENDIRAWE Otvoren poziv SPORTSKI klubovi sa teritorije grada, ~iji su savezi ~lanovi Sportskog saveza Srbije, dobili su poziv gradske u pra ve Kra gu jev ca da do 25. fe bru a ra do sta ve po tvr de o ka te go ri za ci ji spor ti sta, ko ji su to pra vo o stva ri li u go di ni. Na i me, lo kal - na sa mo u pra va }e i u godini stipendirati ovda {- we vrhunske sportiste. Na taj sta tus, da kle, mo gu da ra ~u na ju svi oni ko ji su stekli sportska zvawa: prvi ju ni or ski raz red, na ci o - nalni razred, me unarodni raz red i za slu `ni spor ti - sta. Uz to, grad }e fi nan sij ski po mo }i, kroz na dok na du za pripreme, i sve kragujeva~ke tak mi ~a re ko ji do sta ve po - tvr de o is pu we nim nor ma ma za Olimpijske igre godine u Londonu. V. U. K. PLIVAWE Ksenija caruje KUP SRBIJE Juri{ na pr vi pehar Posledwi vi kend u februaru tradicionalno je rezervisan za finalni turnir Kupa Srbije. Ove godine doma }ini su dva beogradska kluba, Crvena zvezda i Partizan, a takmi ~ewe }e se odvijati u dvorani [umice. Za subotu planirani su polufinalni susreti. Sa sta ju se naj pre od 17 sati Partizan i Voj vo di na, a od 20 }e, pred kamerama nacionalnog javnog servisa, igrati Crvena zvezda i na{ Radni~ki. Utakmice za tre }e mesto ne }e biti, a fi na le, u ko me }e se na }i pobednici prvog dana, zakazano je za nedequ od 20 sa ti. OD BOJKA RADNI^KI - CRVENA ZVEZDA 2:3 Malo jedan Opa ~i} KRAGUJEVAC - Hala: Jezero. Gledalaca: 500. Sudije: Jankovi} (Ni{), Simonovi} (Kragujevac). Rezultat po se to vi ma: 25:21, 22:25, 25:21, 22:25, 13:15. RADNI^KI: Ili} 3, Stevanovi} 17, I. Ivovi} 9, O- pa ~i} 30, Mak si mo vi} 10, Ra do vi} 15, Pan te li} (li - bero), ]irovi} 3, J. Ivovi}, Novoselac, Blagojevi}, Haxifejzovi}. CR VE NA ZVE ZDA: Mi ti} 10, Pet ko vi} 15, Ter zi} 20, Milutinovi} 6, Bojovi} 15, Peri} 10, Vuji} (libero), Paji}, Koprivica, Stefanovi}, Jakovqevi}, Petrovi}. JO[ jedan poraz u taj-breku odaqio je {ampiona dr - `a ve od mo gu} no sti da za u zme jed no od pr va dva me sta, koja pred plej-of daju mogu}nost boqe pozicije u borbama za pehar. Beogra ani su po drugi put ove sezone savladali Radni~ki i najavili ozbiqnu kandidaturu za {am pi o nsku ti tu lu. O vo ga pu ta do ma - }in ni je od i grao ta ko lo {e, ali je po no vo pad kon cen tra ci je u od lu ~u ju }im tre nu - ci ma od neo po be du i o sta vio u Je ze ru samo bod. Mo glo je bo qe, ~ak do pu nog ple na, no Kragujev ~ani su igrali najslabije kada je trebalo, u fini {u ~etvrtog seta, pri vo stvu od 2:1 i, na rav no, u taj-bre ku. Ni su po mo gla ni ~ak 30 po e na ras po lo `e nog Ne ma we O pa ~i }a, ni po ku {a ji Dra ga na \or e vi }a da u ti ~e na svo je i gra ~e. Zve - zda {i su bi li smi re ni ji, pre ci zni ji i odigrali rutinski u zavr {nicama. Ako bi se tra `io u zrok o va kvog re zul - tata u krajwe neizvesnom me ~u, u o~i upada ~iwenica da je pobednik napravio samo o sam gre {a ka u pet se to va, dok je Rad - ni~ki bio dvostruko lo {iji sa ~ak 17 poklowenih poena. Sledi pauza u prvenstvu zbog zavr {nice Kupa Srbije, a ono se na sta vqa 5. mar ta, ka da kra gu je va~ ki sa stav i gra le zni ~a rom u Be o gra du. M. M. PR VA LI GA Mini SKI od boj ka {ki klubovi, ~lanovi Super i Pr ve li ge Sr bi je, na red - nog vi ken da i ma }e pa u zu u prvenstvenim okr {ajima. Razlog tome je odr`avawe fajnal fora nacionalnog Kupa. Ta ko }e Rad ni~ ki i Sme~ 5 svoje utakmice 16. ko la sa Gim na zi jal cem u Kraqevu, odnosno Spartakom u Qi gu, od i gra ti 25. ili 26. fe bru a ra. M. M. SA ~ak pet o svo je nih zlatnih me da qa, na 100 le no, del fin i me {o vi to, te 200 le- no i {ta fe ti, pli va ~i ca Radni~kog Ksenija Jovanovi} bi la je naj bo qa pi o nir ka na Zim skom pr ven stvu cen tral - ne Sr bi je. I to u nad me ta wu 22 klu ba i 261 tak mi ~a ra. Wen skor se, na rav no, od - ra zio i na re zul tat u e kip noj konkurenciji, pa je na{ tim, ko ga je u spe {no pred sta vqa - lo 12 pli va ~a, o kon ~ao tak - mi ~ewe na visokom ~etvrtom me stu. U ku pan u ~i nak bio je 14 me da qa, od ~e ga de vet zlatnih i pet sre br nih. Do najsjajnijih odli~ja sti gli su jo{ i Iva Ra da ko vi} na 100 me {o vi to i 50 le no, kao i La zar Ka ri}, po bed nik na dis tan ca ma 100 le no i 100 me {o vi to, ko ji su, ta ko - e, osvojili i srebrne medaqe na 50 i 100 slo bod no. Sa ra Mi lo sa vqe vi}, sre br na na 50 le no, uz Na ta li ju i Anu Grujovi} podelila je zlato sa Kse ni jom u {ta fe ti 4h50 metara. V. U. K.

32 32 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 24. фебруар СПОРТ Разговарао Милутин Марковић Пoznat kao impulsivan na svom rad nom me stu, tre ner skoj klu pi, ka - ko na treninzima, tako i na u tak mi ca ma, Miroslav Nikoli} tu svo ju o so bi nu ne kri - je ni u kontaktima sa saradnicima, u ko je sva ka ko spa da ju i no - vi na ri. Go vo ri ono {to mi sli, ali ume da od re a gu je na na ~in i re ~i ma ko je, po sle iz go va ra wa, zatalasaju i ostave nedoumice. Ta ko je bi lo i za vre me faj - nal-ejta srpskog Kupa. Dve izjave uzburkale su najpre kragujeva~ku, za tim i srp sku ko {ar ka {ku jav - nost. Jed na je, sva ka ko, e ven tu al - ni odlazak sa klupe Radni~kog po o kon ~a wu o vo - go di {weg prven stva, a druga, ko ja mo `e da pro u zro ku je sli~ne po sle - di ce po na{ tim, preuzimawa vo ewa srpske re pre zen - tacije. O sta je te li u Radni~kom ta dva na ja - vqe na me se - ca ili du - `e? - O sta jem dva me se ca si - gur no. Ho }u da za vr {im o vaj po sao na naj bo - qi mo gu }i na - ~in. Ima do sta klubova koji su za in te re so va - ni za me ne, ali dok sam u Rad - ni~ kom, ne }u da pre go va ram ni sa jed nom dru gom e ki pom. Dakle, da zavr {imo ovu godinu, pa }e mo vi de ti. Pr vi klub sa ko - jim }u pregovarati je Radni~ki. Ugovor va`i dve godine? Ho }e li ov de sve pro pa sti, ka ko ste rekli u Beogradu? - Hteo sam da na pra vim ne {to vi {e sa Rad ni~ kim, da pro na e - mo ja kog spon zo ra, da i de mo u E v- ropu, da napadnemo Ligu {ampiona. To je moj pra vi sport ski mo - tiv. Prilikom dolaska sam rekao da Kragujevcu ho }u da ostavim zapo- ~et po sao, mo `da i go tov, za qu de ko ji }e do }i po sle me ne. Ni sam ja je di ni tre ner i ne tre ba se ve zi - ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА PETAK RUKOMET: Sent Otmar ([vajcarska) - Radni~ki, hala Jezero (19.00) SUBOTA RUKOMET: Radni~ki - Sent Otmar, hala Jezero (19.00) NEDEQA STONI TENIS: Faks - Kikinda, sala Druge gimnazije (14.00) PONEDEQAK [AH: Pojedina~no prvenstvo Srbije - prvo kolo, sala Hotela [umarice (15.00) INTERVJU: MIROSLAV NIKOLI] Il pukovnik il Ne `e lim da pred po ~e tak i du }e se zo ne po tre }i put pri ~am kako je ciq Radni~kog opstanak u Jadranskoj ligi. Moje ambicije su mnogo ve }e - ka`e prvi strateg kragujeva~kog NLB liga {a vati samo za jednog ~oveka. Posle me ne }e do }i dru gi, ve ru jem sa po {to va wem pre ma o no me {to je ura eno. Do to ga, za sa da, ni je do {lo. - Ne mo gu }e je do }i do bi lo ka - kvog zna ~aj nog u spe ha ako se sva ke sezone mewa cela ekipa. To je neo zbiq no. Pro {le go di ne smo iz - vu kli op sta nak, ove sa i stim ci - qem u {li u tak mi ~e we, u ra di li do bar po sao, so lid no i gra li. I - gra ~i su slo bod ni, mo `da }e ve - }i na o ti }i. Za o zbi qan rad po t- rebno je da oni potpisuju ugovore, da se stva ra o ko sni ca oko ko je se okre }e tim. Ne `e lim da na le to po no vo kr- [AH Ponedeqak dan D pi mo kraj s kra jem, pra vi - mo tim u mi - nut do 12 i da po no vo, po tre }i put, pri - ~am ka ko je ciq op sta nak. Moje ambicije su mno go ve }e. Ho }e li e ven - tu al ni pla s- man Radni~kog u E vro pu u ti - ca ti na va {u odluku? - Mi slim da smo ve} iz gu - bi li {an se za pla sman u me - u na rod na tak mi ~e wa, jo{ posle poraza u No vom Me stu. Da smo ta da do bi li, u {li bi smo ~ak u prve ~etiri e- kipe. Svi kon ku ren ti i ma ju bo qi ko{ koli~nik u me usobnim susre ti ma od nas, ta ko da mi slim da }e mo za vr {i ti na o smom me stu. Da kle, to ni je u slov. Li ci ti ra se sa va {im za u zi - ma wem u pra `we nog se lek tor - skog me sta. - To jo{ u vek ni je za pri ~u. Vi - de }emo. Velika je to odgovornost, bar za me ne, mo `da za ne kog drugog ni je. Tre ba da se bu de u tri pr - ve ekipe na Evropskom prvenstvu, da bi se o ti {lo na O lim pij ske i - gre, a zna se da }e svi do }i kompletni. Ja sam vi {e za one ko ji su do sa - da ra di li, Pe {i} ili Slav ni} na pri mer, nek po ka `u {ta zna ju. Da ne pri ~aju kako se ni {ta ovde ne radi, a odakle onda sti`u toliki ta len ti. Pri ~a ju po no vi na ma {ta je ko u ra dio, a ja sa e ki pom pr vak E vro pe. Pa ti i gra ~i su potom bili i pr va ci Sve ta, sve moja deca. Ne znam da li }u bi ti se lek tor, za sa da je sve no vi nar ska pri ~a. Mi slim da ne }u. Ne verujem. IVAN GRUJIN, PREDSEDNIK RADNI^KOG Muta ostaje Odgovor na prvo pitawe kragujeva~ke ko {arke, ostanak Nikoli }a na mestu {efa struke crvenih, potra`ili smo i kod predsednika Radni~kog Ivana Grujina. - Sigurno da Nikoli} puno zna ~i za Kra gu je vac i klub. Si gur no je i to da je iz ja vu da }e sve ov de pro pa sti bez we ga dao u trenutku velikog emotivnog naboja, posle utakmice sa Partizanom. Nije tako mislio, iako se tako izrazio. Tako e, sigurni smo da }e ostati ovde do kraja ugovora, odnosno jo{ na red ne dve se zo ne. Ne mo `e se u ze ti za zlo ~o ve ku ako ne {to ka `e ka da je qut, ma da ni u datom trenutku tako ne misli. [to se ti ~e reprezentacije, nama bi bila ~ast da na{ tre ner bu de na ta ko va `nom me stu u srp skoj ko {ar ci, on to i za slu `u je. Ukoliko do toga do e, ima }e veliku podr {ku sa na {e stra ne da u po re do vo di i klub i dr `av ni tim - ve li Gru jin. MA DA su re pre zen ta tiv ci Sr bi je, ve le maj sto - ri Dra gan [o lak, Ro bert Mar ku{ i Bo jan Vu~ ko - vi} ot ka za li u ~e {}e na dr `av nom pr ven stvu za se ni o re u {a hu, ko je }e se od 28. fe bru a ra do 13. marta igrati u Hotelu [umarice, konkurencija }e i da qe bi ti ve o ma ja ka, jer }e wih, po u na - pred datim kriterijumima, zameniti tako e velemaj sto ri Mi lo{ Pe ru no vi}, I gor Mi la di no vi} i Bran ko Ta di}. Svakako, za prvog favorita turnira va`i velemaj stor I van I va ni {e vi}, ali sigurno je da ni - {ta mawe ambicija nemaju i ostalih 13 u ~esnika. Wihova imena su: Bo ban Bo go sa vqe vi}, Ni ko la Sedlak, Branko Damqanovi}, Dejan Pikula, Danilo Mi la no vi}, Si ni {a Dra `i}, Bo {ko A bra mo - vi}, Goran N. Todorovi}, Lazar Nestorovi} i Vladimir Lukovi}. Kako smo ve} pisali, u predstoje}e dve ne de qe igra }e se 13 kola po jednokru`nom Bergerovom siste mu, {to zna ~i da }e se sastati sva ko sa sva kim, a je di ni slo bo dan dan bi }e 5. mart. Ter min od i g- ra va wa par ti ja svakog dana bi}e od 15 ~a so va i 30 minuta. Novoselski osmi u Kru{evcu NA tur ni ru Pet dvoj ki, i gra nom za vi kend po u br za nom tem pu u Kru {ev cu, u kon ku ren ci ji 114 igra ~a osmo mesto zauzeo je internacionalni majstor Zoran Novoselski, ~lan kragujeva~kog Radni- ~kog. On je u de vet ko la sa ku pio 6,5 po e na, ta~ no je - dan ma we od po bed ni ka, ve le maj sto ra De ja na Pi - kule. V. U. K. STREQA [TVO Ekipni {ampioni STRELCI kragujeva~ke dru `i ne ^i ka Ma ta, Ste van Ple ti ko si}, Mi lu tin Stefa no vi} i Zo ran To do ro vi} o svo ji li su e kip nu ti tu lu u ga a wu va zdu {nom pu {kom na pr ven stvu Sr bi je. Za to im je, pro {log vi ken da u Ka }u, bio do vo qan re zul tat od krugova. U po je di na~ noj kon ku ren - ciji Milutin Stefanovi} u- zeo je bron za nu me da qu, a Stevan Ple ti ko si} na {ao se na me stu tik do od li~ ja, ~e tvr - tom. Kra gu je va~ ke se ni ro ke zauzele su sedmo mesto u ekipnoj kon ku ren ci ji, dok se ju - ni o ri i ju ni or ke ni su pro - slavili na ovom takmi ~ewu. Steva na Evropskom KRA GU JE VA^ KI o lim pi - jac Ste van Ple ti ko si} sa da je otputovao u Bre {u. Tamo }e se, od 1. do 7. mar ta, o dr `a ti pr ven stvo E vro pe u ga a wu stan dard nom va zdu {nom pu - {kom. S. M. S. BICIKLIZAM Der - tre Der, reprezentivac kragujeva~kog Radni~kog, trenut no je u Ar gen ti ni na tr ci Vu le ta ci kli sti ka del va qe de Uko. On je gost u me {o vi tom me unarodnom Start timu, i u prvoj etapi osvojio je odli~no tre }e mesto. Za pobednikom, doma}im bi ci kli s- tom De misom A le manom, ko - ji je sta zu od 120 km pre ve zao za 2:31,25 ~a so va, zaostao je svega {est se kun di. Trka se vozi u provinciji Mendoza. Ima ukupno tri drum ske e ta pe i jed na u vo `wi na hronometar. S. M. S. ALPSKI SPORT Skromno, ali primetno SVOJ na stup na 41. Svetskom prvenstvu u alpskim disciplinama u nema~kom zimskom sportskom centru Garmi{-Partenkirhenu, Nevena Igwatovi}, jedina srpska reprezentativka, zavr {ila je sa dva plasmana u polovini liste najboqih. Najpre je u veleslalomu bila 50, sa za o stat kom od pre ko 12 sekundi za pobednicom, dok je sla lom o kon ~a la na 32. me stu, uz 10,5 se kun di ka {we - wa u odnosu na slavqenicu. M. M. Mi lo{ u bo bu KRAGUJEV^ANIN Milo{ Savi}, atleti~ar Radni~kog, uz svoje reprezentativne kolege Vuka Ra enovi }a, Uro {a Stegela, Damjana Zlatnara i Slobodana Matijevi }a, od vikenda se nalazi u nema~kom gradu Kenigze, gde se odr`ava Svetsko prvenstvo u bobu. Na{ tim na stu pi }e u obe konkurencije, bobu dvosedu i ~etvorosedu. V. U. K.