01:Layout 1.qxd

Транскрипт

1 ISSN Година II, Број 56 Излазе четвртком Цена 50 дин јун године УВОДНИК Pomo} i odmo} Пише Мирослав Јовановић Svi lideri vladaju}e koalicije, i kad su izazvani, ali ~esto i iz ~ista mira, samouvereno tvrde da ne}e biti vanrednih izbora, {to }e re}i nadaju se da }e izgurati ceo mandat do godine, mada upravo najavqeni socijalni paket veoma li~i na ulagivawe glasa~kom telu, ba{ onakvo na kakvo je bila spremna svaka vlast u proteklih dvadeset godina. To, {to je taj paket nastao kao zamena za stavqawe rampe Me unarodnog monetarnog fonda na nameru Vlade da pre isteka godine krene u pove}awa plata u javnom sektoru i penzija, ne mewa utisak da }e efekti ove pomo}i vi{e imati predznak socijalne demagogije nego ozbiqne socijalne intervencije. Od {est i po milijardi dinara (ne{to vi{e od 60 miliona evra po trenutnom kursu) dve milijarde nameweno je penzionerima. Osim {to se pomiwu oni ugro`eniji, za sada se ni{ta vi{e ne zna dok se u kabinetu penzionerske uzdanice Jovana Krkobabi}a ne formuli{e predlog. Naga a se da bi po tri hiqade dinara, i to jednokratno, mogli da dobiju nosioci penzijskog prava koji najte`e `ive. Kako bilo, psiholo{kog efekta sigurno }e biti, jer najstariji i ina~e reaguju po rezonu daj {ta da{, a koliko }e sa tridesetak evra mo}i da popune rupe u svojim buxetima kaza}e im se samo. Isti iznos od dve milijarde dinara dobi}e i dr`avni name{tenici, zaposleni u administraciji, prosveti, zdravstvu, kulturi, vojsci, policiji... Wima }e se ve} po~etkom jula podeliti po pet hiqada dinara, s tim {to ih oko Nove godine ~eka isti iznos za bo`i}wake. Me utim, neko ko o tome odlu~uje odredio je da pravo na ovu pomo} imaju oni koji mese~no zara uju do dinara. Tako se, vrlo ubedqivo, sasvim izgubio karakter socijale deqewem para onima koji imaju po dve i po prose~ne plate. S druge strane, to za pojedine s dr`avnih jasala mo`e biti i uvredqivo, jer je pedeset evra ~ak i nepristojan bak{i{. Zato }e mo`da najozareniji ovom dr`avnom milostiwom biti bednici sa kazana narodnih kuhiwa. Za wih 69, plus jo{ deset koje }e biti otvorene do kraja godine, obe}ano je dovoqno namirnica, pa }e pedeset hiqada najsirotiwe svaki novi dan mo}i da do~ekuje sa verom da }e mu pripasti sledovawe u hrani. Na kraju, milijarda iz paketa namewena je najnerazvijenijim op{tinama, sra~unato je da ih je 46, {to u proseku zna~i dvadesetak miliona dinara po `iti{tima i plandi{tima. [ta s tim mogu neka se presabiraju isto kao i penzioneri. Sve se ovo de{ava u zemqi u kojoj jedan radnik izdr`ava skoro dva penzionera, jednog nezaposlenog i dvoje omladinaca, s tendencojim da se tovar jo{ uve- }a. Dr`ava sve to vrlo dobro zna, me utim ipak se opredequje za klasi~ni populizam koji, naravno, ko{ta. Nije re{ewe da se po tri ili pet hiqada }u{ne radnicima (sa ~etvoro izdr`avanih) jer i wima fali mnogo vi{e, a i sa mnogo vi{e neke pomo}i ne ulazi se u su{tinu problema. Tragi~no je {to dr`ava jedine prave stvaraoce nove vrednosti, a to su sektori proizvodwe, dr`i u svojevrsnom najamnom odnosu prema sebi: propisala im je enormne namete i da`bine, {to za centralnu, {to za lokalne kase, i ne namerava ni za jotu da popusti; velikim udelom poremetila je tokove novca, a i daqe generi{e nelikvidnost privrede, koja se bez novca gu{i; monopolistima gleda kroz prste, dok mala i neuticajna preduze}a drasti~no ka`wava i za sitne finansijske prekr{aje; ~uva propale velike sisteme, dok novom preduzetni{tvu ne daje {anse za razvoj. Mawi je, dakle, problem kako se deli {est i po milijardi od toga kako su one prisvojene od onih koji su ih stvorili. Побуњени власници земље у Корману Староседеоци и беземљаши NOVINA U ZAKUPU POSLOVNOG PROSTORA Prvo depozit, pa lokal u zakup PRELAZAK INVALIDA U SIVI DOM Jedni dobrovoqno, drugi po automatizmu KRA\A BAKRA KAO UNOSAN POSAO Na meti kazani za rakiju страна 5. страна 6. страна 8.

2 2 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 3. јун Отварање ДРУГА СТРАНА O sto~arstvu Пише Драган Рајичић АНКЕТА СКОЧИО ЈЕ ЕВРО, СКАЧУ И ЦЕНЕ. ПРИМЕЋУЈЕТЕ ЛИ ТО? Branka A}imovi}, specijal. pedijatrije: - Imam {vajcarce u banci kojima svakodnevno raste vrednost prema dinaru a i vidim po rastu cena. Vesna Nedeqkovi}, daktilograf: - Imam stambeni kredit i pro{li mesec mi je rata bila a ovaj }e biti oko devetnaest i po hiqada dinara. Gordana Jovanovi}, ma{.tehni~ar: - Potrebna je smena Vlade! Imam 26 godina sta`a i nigde ne radim a svekodnevno ska~u cene. Radojka Mini}, bravar: - Do{lo je do dna! Namam para ni lekove da kupim a svaki dan cene rastu. Petar Vulovi}, penzioner: - Ovo je nenormalno a samo lud to ne bi primetio! Sve je poskupelo i ne mo`e da se `ivi. Ranko Jani}, pravnik: - Odavno kupujem ono samo {to moram odnosno samo osnovno za `ivot. Karikatura: Goran Milenkovi} M. Jevtovi} Svetlana Sretenovi}, ma{. tehni~ar: - Vidim po cenama da je skoro sve poskupelo. Pitam se samo dokle }e tako? Stevan Brzakovi}, dipl. ekonomista: - Na svakom koraku gde god odem ne{to da kupim vidim da je poskupelo. Dragan Radosavqevi}, metalski radnik: - Jedva sam skupio pare za ortopedsko pomagalo, a u me uvremenu je poskupelo zbog rasta evra. Kod stoke ni{ta novo. Goveda na farmi su dobro. Jedu, psuju, tj. ri~u, prde, ko{kaju se, a kad se dohvate i rogovima, tad su ba{ stoka neopevana, tj. neopisana. Zato li~no ispravqam tu nepravdu: alal vera, stoko! Gledao sam vas samo pet minuta i to mi je bilo dovoqno da mi se TV {tala u kojoj poku{avate da do ete do leba bez motike ogadi za ceo `ivot. Vas i one koji su vas tu doveli na jasle majka vi{e ne ra a, a na{a deca koja `ele da se usavr{avaju po ulicama i popravnim domovima od vas zaista imaju {ta da nau~e. Zato nastavite tu da jedete to {to jedete, drugi vas ionako pla}aju! A dok je ove ili neke druge TV {tale i wenih spla~ina, oni koji zaista nemaju {ta da jedu pa zato blenu u vas kao tele u {arena vrata, mo`da pod impresijom va{eg balegawa zauvek zaborave na {kripu sopstvenih creva koja se polako vezuju u ~vor. To }e daqe re}i da je i stoka sa druge strane ekrana tako e dobro. Opqa~kano, oja eno, izgladnelo, ali zahvaquju}i va{em o~aravaju}em smradu stado je ipak dobro. Da nije tako, vaqda bi se ve} setilo da promeni kanal ili, jo{ boqe, da televizor iskqu~i iz struje. [to je sigurno, sigurno. A opet, po{to stvarno gladni sa ovolikom pa`wom blenu u stoku koja je uglavnom ve} sita i besna, mo`da vredi razmisliti i o tome da se doktorima omogu}i da im po slu`benoj du`nosti prisko~e u pomo} kad se na u u tako te{koj mentalnoj oskudici kao {to je ova sada. Ili, pak, da nadle`ni organi malo porade na tome da se uzgoj stoke sa televizija ponovo vrati u svoj tradicionalno prirodni ambijent, tj. u {tale. Bez te stoke na ekranu, dragi a gladni gledaoci, imaju mnogo ve}e {anse da se sete kako da sami do u do neke hrane. Toliko o razvoju sto~arstva u srpskim medijima. Ukoliko se ono odvija sve u skladu sa evropskim standardima, onda }emo na kraju svi zavr{iti u nekoj velikoj {tali sa balegom preko glave. Meni se, me utim, ~ini da smo se ovako zagladneli ka Evropi uputili iz sasvim drugih razloga, jer govana, hvala Bogu, imamo dovoqno i bez we i bez na{ih licenciranih farmera. Taj prehrambeni resurs imali smo u neograni~enim koli~inama i pre 5. oktobra, a oni koji su potom do{li na vlast odr`ali su, eto, kontinuitet raznih govnarija sve do danas, zavaravaju}i nam istim glad na prazan stomak. Hvala, nije trebalo! Nekako ispade da smo pojeli ono {to se ne jede i onda kada smo progutali onoliki suzavac zarad boqe, zdravije i normalnije Srbije. Zato nam se sada, dok blenemo u boqu budu}nost kao o{amu}eni fanovi u Farmu pla~e i bez suzavca! Meni se, dodu{e, pla~e i zato {to su stvarno gladni sve gladniji. I zvani~no, broj siroma{nih se pove}ava iz dana u dan. Zbog takve statistike prisko~io nam je u pomo} i MMF, odrediv{i izvesnu sumu koja }e pre svega biti iskori{}ena za rad narodnih kuhiwa. Dakle, ne samo da od zajedni~kog kazana nismo mnogo odmakli, nego se pored postoje}ih otvaraju i nove narodne kuhiwe. Dr`ava ~asti, takore}i! Nekim wenim upravqa~ima desetine hiqada evra po funkcijama i upravnim odborima, stotine hiqada po kofer~i}ima i tender~i}ima, a sa onim {to pretekne za sirotiwu raju pasuq bez mesa u zajedni~kom kazanu, prste da poli`e{. Boqe, naravno i to nego ni{ta, daj {ta da{ {to bi se reklo, ali ne{to mi govori da za nadome{taj na{eg poslepetooktobarskog kalorijskog deficita postoji mnogo boqi zalogaj od porcije pasuqa. Istinski bismo se pothranili ako bi nam doti~ni upravqa~i dozvolili da poli`emo wihove prste koje su u me uvremenu zavla~ili gde god je imalo ne{to da se api!

3 У жижи Четвртак, 3. јун КРАГУЈЕВАЧКЕ 3 DINKI ]EVK ARAVANP UTUJES RBIJOM Pisawepo liti~kepla tformenate renu IzUdru`ewar egionas rbijes ti`e porukad a`e le da idu u su sret problemima,d ana licume stav ide {ta mu ~igr a ane,ai z opozicionihr edova otporukad aj es vaka Dinki }evazna ~ajnijak ampawabila najavak rajaj edne vlade Пише Слободан Цупарић Дok se u jav no sti jo{ komentari {e nedavno o sni va we no ve po li - ti~ke organizacije U- dru `e ni re gi o ni Sr bi je i od re u je we - no me sto na ov da {woj po li ti~ koj sce ni, Mla an Din - ki} ne se di skr {te nih ru ku, ve} je po o noj na rod skoj gvo ` e se ku - je dok je vru }e kre }e da qe u akci ju. Mi ni le sed mi ce u Kra - gujevcu je odr`ana konstitutivna sed ni ca U pra ve URS, na ko joj je pred sed nik Din ki} pri sut ne iz svih kra je va ove ze mqe naj pre o - ba ve stio da je Pred sed ni {tvo URS do ne lo od lu ku da se iz Kra - gu jev ca kre ne u o bi la zak Sr bi je, da se razgovara s gra anima u narednih nekoliko meseci kako bi se na jesen iza {lo s jednom potpuno no vom po li ti~ kom plat for - mom URS. li mo da i de mo u su sret pro ble mi ma, da na li cu me sta vi di mo {ta mu ~i gra a ne, re kao je Mla an Din ki}. Ciq je da do e mo do kon kret nog pred lo ga po li ti~ ke re gi o na li za ci je Srbi je ko ja u kqu ~u je i su {tin sku de cen tra li za ci ju, od no sno pre - nos nad le `no sti s cen tral nih vla sti na re gi o ne, to jest na lo - kal ne sa mo u pra li mo da u tim raz go vo ri ma do bi je mo no ve i de je, o dvo ji mo se od vi so ke po - li ti ke i po ku {a mo da se wom ba - vi mo na dru ga ~i ji na ~in od o sta lih, ka ko bi se glas sa lo ka - la, glas o bi~ nog ~o ve ka, ja ~e ~uo u Be o gra du. A ti pi~ na pri ~a Po Din ki }e vim re ~i ma, o vaj po li ti~ ki po kret tre ba da o mo - gu }i da za po sta vqe ni re gi o ni, op {ti ne, pa i me sne za jed ni ce do bi ju pri o ri tet i da qu di ko - ji i ma ju u po ri {te u na ro du do bi - ju {an su da re {a va ju ne sa mo lo kal ne ve} i na ci o nal ne pro b- le me. - O naj ko je spo so ban da re {i pro blem u svo joj me snoj za jed - ni ci, svo joj op {ti ni i svom gra du, taj sa svim si gur no ima mno go ve }e pre di spo zi ci je da re {i i na ci o nal ni pro blem po {to je spo so ban po pri ro di stva ri. To je i de ja na {eg u dru - `i va wa, a po sto fi rao je Din - ki}. U dru `e nim re gi o nal ci ma na kon sti tu tiv noj sed ni ci U pra ve URS po {to se o bra tio kra gu je - va~ ki gra do na ~el nik Ve ro qub Ste va no vi}, pot pred sed nik ove no ve po li ti~ ke or ga ni za ci je, na - gla {a va ju }i da su e mo tiv nost i qud skost ono {to re gi o nal ce ~vr sto po ve zu je. - Ta~ no je da je ovo je dan spe ci - fi ~an tre nu tak, po me ni naj va - `ni ji od dve hi qa di te go di ne na o va mo, jed na po li ti~ ka platfor ma ko ja je no va i ra zli ~i ta, a ti pi~ na, ali za me ne je di no pri hva tqi va. O ~e ku jem od o po zi - ci je ono {to je za o ~e ki va we i to ne tre ba da nas iz ne na di, jer na pa di su i pret ho di li sve mu o - vo me i tek }e da na stu pe. [to se po zi ci je ti ~e, ne ve ru jem da }e ba{ sve bi ti la ko, ali to ne tre - ba da nas zbu ni i po ko le ba... Sprem ni smo na to. Znam da je ovo za {ta se mi za la `e mo je di no je is pra vo, bio je eks pli ci tan Ste va no vi}. Din ki }e vo u ce wi va we A da su od sa mog o sni va wa URSa Din ki} i we go vi re gi o nal ni RE DI TEQ GO RAN PA SKA QE VI] LI DE RI NO VE U NI JE U RAZ GO VO RU SA GRA \A NI MA sa bor ci bi li pod ra fal nom paqbom neistomi {qenika, skepti ka i po li ti~ kih pro tiv ni ka, ko ji o vaj no vi URS-ov po tez vi de kao ba ca we ka me na u stra na~ ko mrtvo more u Srbiji primera je na pre tek. Me u naj gla sni jim i naj o tvo - re ni jim pro tiv ni ci ma o vog no - vog po li ti~ kog sa ve za bio je Ve li mir I li}, pr vi ~o vek No - ve Sr bi je. O ce nio je da URS ra - di o gla vi DS i pred sed ni ku Bo ri su Ta di }u, da se tro {e o - grom na dr `av na sred stva i zlo u - po tre bqa va ju lo kal ni li de ri, da ih Din ki} be so mu~ no u ce wu je da }e pro pa sti ako ne u u u we go vu U ni ju... Dru gi, pak, po li ti~ ki a - na li ti ~a ri za pa `a ju da URS da - ju, pre ko po treb no, ve {ta~ ko di sa we G17 plus, ali su i brak iz GRADONA^ELNIKZ AJE^ARA BO [KONI ^I] VE RO QUB STE VA NO VI], MA JA GOJ KO VI] I MLA \AN DIN KI] U CEN- TRU KRA GU JEV CA ra ~u na po ku {aj da se a fir mi - {u i sa be ru ra su ti lo kal ni li d- e ri ko ji sa mi ni ka da ne bi mo gli da pre sko ~e cen zus na ni vou ze - mqe. Na pi ta we da li su se ~la ni ce URS u dru `i le ka ko bi za jed no lak {e pre {le cen zus, Pre drag Mar ko vi}, po ~a sni pred sed nik G17 plus i ~lan Pred sed ni {tva URS, od go vo rio je po tvrd no, ali i pod se tio na slo gan: Za jed no smo ja ~i. Na po me nuo je u jed nom in ter vjuu mi nu lih da na da su Pro gram sku de kla ra ci ju URS pi sa le ne po voq ne o kol no sti kao i i sti ne da je Sr bi ja da nas dr `a va s naj ve }im re gi o nal nim ra zli ka ma u E vro pi, da po je di ni we ni de lo vi la ga no po ~i wu da od u mi ru, da o sta ju bez de ce, mla - dih i na kra ju bez sta nov ni {tva. Ova i sli~ na u po zo re wa s te - re na, kon kret ni je is pod Sa ve i Du na va, do ve la su do broj nih nego do va wa, ko ja su de li mi~ no arti ku li sa na i kroz po li ti~ ki an ga `man URS-a. - Sve ovo ra di mo jer smo re {i- li da pot pu no pro me ni mo po li - ti~ ku sce nu i pri li ke u Sr bi ji, a po stro fi rao je na po me nu tom sku pu u Kra gu jev cu Ve ro qub Steva no vi}. Pred nam je te `ak put, ali i vre dan ciq. Ovu ze mqu mo - ra mo da de cen tra li zu je mo, po de - li mo na re gi o ne, rav no mer no raz vi ja mo. Ti me }e mo je de mo - kra ti zo va ti. Ne {to dru ga ~i je, sve `i je Din ki }ev ka ra van s U je di we - nim re gi o ni ma Sr bi je kre nuo je u o bi la zak gra do va {i rom ze mqe, ka ko ka `u, u kam pa wu, ali ne za iz bo re, ve} za re {a va we pro ble - ma qu di iz ce le Sr bi je. [ta na to ka `u ne u tral ni po sma tra ~i? - Pred sto je nam iz bo ri i Din - ki} kre }e u kam pa wu, tvr di Qu - bi {a Ra ji}, pro fe sor Be o - grad skog u ni ver zi te ta. Ako us - put bu de re {io ne ki pro blem regi o na le po za wih, a pi ta we re gi o na mo `e se re {i ti ta ko {to }e se je dan o gro man deo central ne ad mi ni stra ci je i se li ti iz Be o gra da, {to }e se stvo ri ti mo gu} nost za pri vred ni raz voj svih kra je va a {to }e se za u sta - vi ti pri liv sta nov ni {tva u presto ni cu. Ali, ne vi dim da je do sa da po vu ~en ne ki o zbi qan po tez u tom smi slu. Pre ma re ~i ma Ne ve na Cve ti - }a ni na iz be o grad skog In sti tu ta dru {tve nih na u ka, start i ciq URS-a i ~i ta vog tog po du hva ta zavi si }e od to ga ko li ko }e gra a - ni ma ta wi ho va i de ja u spe ti da se pred sta vi kao ne {to dru ga ~i - je i sve `i je. - U vek po sto ji o pa snost da se s PREDRAGM ARKOVI]P ODSE ]ANA SLOGAN Z AJEDNOS MOJA^I no vim kon cep tom po ma lo i ri zi - ku je, o pre zan je Cve ti }a nin. Bran ko Ra dun, sa rad nik u ~a s- o pi su No va srp ska po li ti~ ka mi sao, ve ru je da Din ki} `e li da se po zi ci o ni ra na iz bo ri ma ko ji }e bi ti u ne ko do gled no vre me i da uz po mo} lo kal nih li de ra o - ~e ku je da pre e cen zus. Ovi, o pet, na lo ka lu od we ga o ~e ku ju pri - vi le go va ne po zi ci je u tro {e wu dr `av nih fon do va. - Din ki} je u vek bio ne gde ispred dru gih i znao kad ne koj vla - di do la zi kraj, pa bi on da po ku {a vao da se po zi ci o ni ra da bi op stao na vla sti. Sva ka zna - ~aj ni ja Din ki }e va kam pa wa bi la je na ja va, pr vi ve snik kra ja jed ne vla de, o ce wu je Ra dun. Vreme }e pokazati ko je u pravu. НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ КРАГУЈЕВАЧКЕ Оснивач и издавач Јавност д.о.о., Крагујевац, Бранка Радичевића 9 Директор Анкица Весић Главни и одговорни уредник Мирослав Јовановић Редакција Милош Пантић (заменик гл. уредника), Маргита Цветковић, Слободан Цупарић, Гордана Божић, Милутин Ђевић, Елизабета Јовановић, Александар Јокићевић, Зоран Мишић, Марија Обреновић, Вук Павловић (уредник спорта, sport@kragujevacke.rs), Милош Игњатовић (фоторепортер) Графичка редакција Иван Танић, Александар Димитријевић, Драган Минаковић Сарадници Милутин Марковић, Горан Миленковић, Драган Рајичић, Јаворка Станојевић, Никола Стефановић, Мирослав Чер, Милорад Јевтовић Маркетинг Зоран Костић, Јелена Станковић, Миливоје Јевтић (marketing@kragujevacke.rs) Секретар редакције Дивна Драгутиновић Рачуноводство Душанка Танић Телефони , и Штампа ГРАФОСТИЛ Крагујевац redakcija@kragujevacke.rs

4 NEKADA [WIINOVIV LASNICIZ EMQEUK ORMANP OQU Starosedeociibe zemq 4 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 3. јун Збивања ME [TANIM AR [I ]ANED OZVOQAVAJUP RISTUPGEOMETRIMA De `u ra ju sa dvo gle di ma Odpr o {lene deqeme - {tanik ojimaj eek s- proprisanaze mqau Kormanpo qupo stavili {atoruk omed anono}nod e`urajui obilazete ren,ned o- zvoqavaju }ipr istup geometrimad okr e {ewanepo stanupr avosna`na.r epubli~ko javnopr avobranila- {tvozatra`ilopr e- vremeniulazupo sed Пише Милош Пантић Пro {log ~e tvrt ka me - {ta ni Mar {i}a ko ji - ma je ek pro pri sa no oko 30 hek ta ra ze mqe za po tre be In du strij - ske zo ne u Kor man po - qu uz bu ni li su jav nost zbog u la ska ge o me ta ra u jed nu od par ce la na o vom po te zu. Na vest da su ge o me tri na jed nom pla cu po sta vi li svo je in stru - men te od mah se o ku pi lo oko 50 vla sni ka eks pro pri sa ne ze mqe, ~la no va I ni ci ja tiv nog od bo ra za za {ti tu pra va vla sni ka. Oni su za tra `i li od ge o me ta ra da napu ste pri vat ni po sed, {to su ovi bez pro ti vqe wa i ras pra ve u ~i - ni li, na kon ~e ga je do {la po li - ci ja i o sve mu sa ~i ni la za pi - snik. Mi lan U ro {e vi}, pred sed nik po me nu tog I ni ci ja tiv nog od bo - ra, ka `e da je i stog da na o dr `an sa sta nak i da je do ne ta od lu ka da se na u la zu u kom pleks po sta vi {a tor u ko me }e me {ta ni na sme nu da no no} no de `u ra ti. Oni su o pre mqe ni dvo gle di ma i bate rij skim lam pa ma i sva ko dnev - no }e o bi la zi ti te ren i spre ~a - va ti sva kog ko po ku {a da u e na wi ho ve po se de. U ro {e vi} ka `e da su ge o me tri do {li bez i ka - kvog pa pi ra ili zva ni~ nog na lo - ga da o ba vqa ju sni ma wa i da u laz bi lo kog li ca za o ba vqa we ra do - va na o vom te re nu ne }e bi ti do - zvo qen dok se zva ni~ no ne za vr {i po stu pak eks pro pri ja ci - je i re {e wa o to me ne po sta nu pra vo sna `na. Novip ozivzap regovore - U o vom tre nut ku ve li ki broj vla sni ka ze mqe je u lo `io `al bu drugostepenom organu, Ministarstvu finansija, na re {ewe o ekspro pri ja ci ji. Ako `al be bu du od bi je ne po sto - ji i tre }a instan ca, a to je po kre ta we u p- rav nog spo ra p- red su dom. Dok se ti spo ro vi na za vr {e i re {e - wa o oduzimawu zemqe ne postanu pravno vaqana, mi ne do z- vo qa va mo pri - stup na {im par ce la ma. Po red to ga, je dan broj vla sni ka ko ji - ma ze mqa tre ba da bu de od u ze ta jo{ ni su ni do bi li re {e wa o eksproprijaciji,k a`euro {evi}. KAD SU SE POJAVILI GEOMETRI, ME[TANI SU ORGANIZOVALI ODBRANU IMAWA U Upravi za imovinu grada Kragujevca dobili smo informaciju da je svim vla sni ci ma ko ji ma se ze mqa od u zi ma re {e we o to me u - pu }eno, a da su izuzetak samo dve par ce le ~i ji su vla sni ci `i ve u i no stran stvu i da o sta je da se i wi ma o vaj pa pir do sta vi. Za to je ne re al no, ka ko ka `u, o ~e ki va we da }e jo{ ne ko o sim o vih gra a na koji su do sada obave {teni o ekspor pi ja ci ji bi ti wo me ob u hva - }en. Da je ta kvih po gre {nih o ~e ki va wa bi lo, {to je stva ra lo ne o bi~ ne si tu a ci je, po ka zu je i primer da je jedan od predvodnika pro te sta u Mar {i }u zbog od u zi - ma wa ze mqe po ne pri hva tqi voj ce ni od 360 e vra po aru bio me - {tanin ~ija se parcela uop {te ne na la zi na spi sku za eks por pi ja - ciju. Mi lan U ro {e vi} ka `e da je, po red ne do vr {e nog prav nog po s- tup ka, ce na po ko joj }e se ze mqi - {te na dok na di ti i da qe naj spornija ta~ka izme u vlasnika i dr- `a ve, jer po nu e nih 360 e vra po aru oni nikako ne }e prihvatiti, ve} ostaju pri prvobitnom zahtevu da im se is pla - ti e vra po aru. Oni i da qe tra `e da ne ko od pred stav ni ka dr - `av nih vla sti do - e u Mar {i} i za - po~ ne pre go vo re o vi si ni na kna de za zemqi {te. Od sa go vor ni ka iz grad ske u pra ve sa zna li smo da je, iako je odre ivawe ce ne u nad le `no - sti dr`avnih orga - na, iz ve sno da je tr `i {na ce na ze - mqe na o vom po te - zu da le ko is pod evra. Navodi se pri mer da je For ma i de a le, ko joj je ta ko e eks pro pri sa no ze mqi {te u o vom komleksu, pla }ala vlasnicima ar PRVAS TRANICARE [EWAOD ODELIP ARCELA BEZEMQA[IMA1962.GODINE Odok o30hektarak ojisei zuzimajume {tanima Mar {i }av lasnici10hektaranisupo sedniciz e- mqek rozge neracije,v e}suj ew ihovipr ecid obili odd r`avek aobe zemqa {i.ui nicijativnomodboru ka `u da to ni {ta ne me wa i da su pra va vla sni ka jednaka,bezob ziranapo reklo zemqe Neki od oko 120 `iteqa Mar {i }a i Kor ma na ko ji za u stu pa we ze - mqi {ta dr`avi Srbiji tra`e cenu od e vra po aru, za ko ju tvr de da je tr `i {na, prav ni su naslednici bezemqa {a (agrarnih in te re se na ta) ko ji su tu ze mqu dobili agrarnom reformom go di ne. Ze mqi {te od oko 10 hektara oduzeto je kragujeva~kim poro di ca ma Sta no je vi} i Fi li povi}, a na sled ni ci 32 po ro di ce ko ji ma je ta po vr {i na do de qe na danas su najglasniji predvodnici u tra`ewu visoke naknade, ne spomiwu }i od {tetu porodicama prvo bit nih vla sni ka, ko ji ma je ze mqa od u ze ta dru gom a grar nom reformom. Nije pradedovina Ovo sa zna we do ko jeg je do {la redakcija na {eg lista proverili smo u kra gu je va~ koj U pra vi za i - mo vi nu. U toj u pra vi do bi li smo na u vid re {e we iz go di ne, ko jim se ze mqi {te iz a grar nog fon da u Ka ta star skoj op {ti ni Mar {i} do de qu je u ko na~ nu svojinu ~lanovima 32 porodice, koje supoimeni~non avedene. Sa vet za dru {tve ni plan i finansije Narodnog odbora Op {tine Kragujevac na sednici od 14. aprila godine, re {avaju }i o kona~noj dodeli zemqi {ta agrarnim interesentima u Katastarskoj op- {tini Mar {i}, biv {e vlasni- {tvo Stanojevi} D.Stevana, Stanojevi} Andre i Filipovi} Milisava iz Mar {i }a, na osnovu ~lana 35. Zakona o agrarnoj reformi i u- nutra {woj kolonizaciji doneo je re {ewe o dodeli zemqi {ta u kona~nu svojinu (sledi spisak 32 porodice), glasi po ~etak ovog re- {ewa. U obrazlo`ewu re {ewa tada {wi v.d. na ~elnika Odeqewa za finansije Jezdimir Vuji} navodi da je ovo zemqi {te raspodeqeno mar- {i}kim porodicama jo{ godine, ali da je nakon parcelacije zemqi {te dobilo katastarske ozna ke i da su se ta ko stvo ri li u slo - vi da se ta do de la o zva ni ~i i re {ewima. Zakon o agrarnoj reformi i unutra {woj kolonizaciji, prema ~ijem je ~lanu 35 oduzeta i podeqena zemqa, agrarnog interesenta defini {e kao zemqoradni~lu porodicu bez zemqe, ili sa nedovoqno zemqe za izdr`avawe. Od Dejana Ne {i }a iz Uprave za imovinu grada saznali smo da je za potrebe formirawa Industrijske zo ne Kor man po qe Vla da Sr bi je donela odluku o eksproprijaciji ne {to vi {e od 30 hek ta ra na o vom po te zu u pri vat nom vla sni {tvu, ~ime je obuhva }eno ne {to vi {e od 60 par ce la u vla sni {tvu oko 120 gra a na. Tre }i nu ove po vr {i ne, kako svedo ~i pomenuto re {ewe od pre 50 godina, danas dr`e u posedu naslednici nekada {wih bezemqa {a. Pre ma spi sku do bit ni ka zemqe parcele povr {ine od 14 do 80 ari dobile su porodice Zdravkovi}, Jani }ijevi}, Jankovi}, Ne- {i}, Paunovi}, Rankovi}, Savi}, Stankovi}, Stevanovi}, Stojiqkovi}, To mi}, Spa si}, Kr sti}, Je - vre mo vi}, Jo vi}, Mi lo {e vi} i U ro {e vi}, s tim {to se po mi we vi {e porodica sa istim prezimenom. Milan Uro {evi}, predsednik Inicijativnog odbora za za {titu prava vlasnika zemqe u Mar {i }u, nakon {to je pogledao ovo re {ewe iz Uprave za imovinu i spisak porodica dobitnika zemqe, na pita-

5 Збивања Четвртак, 3. јун КРАГУЈЕВАЧКЕ 5 oko 600 e vra u de lu bli `e sta rog puta za Bato ~inu, a udaqenije wive ma we od 300 e vra. Ta ko e se na - vo di da je ovo ze mqi {te pod vod no i da }e, ka ko bi se pri pre mi lo za gradwu fabrika kooperanata Fija ta, ~e mu je na me we no, mo ra ti pr vo sa par ce la da se ski ne o ra - ni~ ni sloj, a po tom da se na spe slojem tampona koji se meri stotinama hiqada kubika, {to mu u- mawuje cenu. Po {tova }e odluku ve {taka U vo e we de `ur stva me {ta na Mar {i }a si gu ran je znak da ne }e bi ti u do vo qe no ni a pe lu mi ni - starke za NIP Verice Kalanovi}. Ovo Mi ni star stvo sa op {ti lo je da je na ten de ru za iz ra du pro jek - ta zone Korman poqe posao dobila fir ma iz [ap ca. Na ja vqe - no je da bi za dve nedeqe trebalo da po~ nu is pi ti va - wa i me re wa u pro sto ru bu du }e zo ne, zbog ~e ga se a pe lu je na gra a - ne da, i ma ju }i u vi du zna ~aj o vog projekta, omogu }e neometan po ~etak ra do va.od go vor je, izgleda, stigao i pre ne go {to je apel upu }en. Va `na in for - macija za rasplet doga aja, ili, mogu }e je, do dat ni a {i we da li ovo de man tu je we go vu ra - niju izjavu kako me {tani Kormana samo brane svoje pravo na dedovinu i zemqi {te koje je nasle ivano i sticano kroz generacije, ka`e da je od ukupno izuzetog zemqi {ta samo jedan deo u posedu nekada {wih bezemqa {a. - Ja sam i ra ni je ~uo za o vaj poda tak, ali mo gu da ka `em da je o vih 10 hektara oduzete zemqe podeqeno porodicama doseqenika u Mar- {i}, dok je znat no ve }a po vr {i na koja se sada izuzima od porodica starosedelaca. Mi ta~no znamo koliko je ~ije zemqi {te od starine, nekoliko generacija unazad, i dokle su ~i je me e, jer smo kom {i je. Konkretno, mojoj porodici je nekoliko puta raznim agrarnom reformama oduzimana zemqa, jer je na {a bila tre }ina Mar {i }a i nama nije dodeqena zemqa sa ovog spiska. Me u tri porodice Uro {evi }a koje su ovde navedene nema mojih predaka, tvrdi Uro {evi}. Jednaka prava On, me utim, napomiwe da ovaj podatak iz Uprave za imovinu ni- {ta bit no ne me wa u bor bi me {ta - na Mar {i }a za za {titu wihovih prava, jer su prema Ustavu potpuno jednaki u pravima vlasnici zemqe koji su je nasle ivali kroz generaci je i oni ko ji su do {li u po sed par ce la ta ko {to su ih do bi li od MILAN URO[EVI] NAJAVQUJE NASTAVAK PROTESTA za plet, sti `e iz grad ske U pra ve za i mo vi nu, u ko joj smo sa zna li da je Re pu bli~ ko jav no pravobranila {tvo zatra`ilo pre vre me ni u la zak u po sed na par - celama koje su ekproprisane, pre pra vo sna `no sti re {e wa o eks - pro pri ja ci ji, zbog po tre be {to sko ri jeg po ~et ka ra do va. Ovo je za tra `e no od Mi ni star stva finan si ja, ko je je kao dru go ste pe ni or gan do sa da od bi lo sve `al be Mar {i }a na ca na re {e wa o eks - proprijaciji. Ka ko nam je ob ja {we no, sa od - bi ja wem o vih `al bi re {e we je postalo kona~no i mo`e se doneti prevremena mera, jer `alba ne zadr`ava izvr {ewe. Me {tani kojima je od bi je na `al ba mo gu se u tre }em ste pe nu `a li ti su du po - kre ta wem u prav nog spo ra i tek ka da se ta kav spor re {i do no si se re {ewe koje je pravosna`no. Svi ovi pravni postupci odnose se na sam po stu pak eks pro pri - jacije i wegove zakonitosti, a tek zatim na dnevni red dolazi pitawe nov ~a ne na kna de za par ce le. Me {tani se pozivaju u Upravu za i mo vi nu i sa op {ta va im se zva - ni~na ponuda Republi~ke poreske u pra ve, ko ja je sa da od re e na na 360 e vra po aru. Do sa da je je dan broj po zva nih vla sni ka pri hva - tio ovu po nu du, a wi hov broj ne z- vani~no je mawi od 30 procenata o nih ko ji su do {li do ove fa ze. Oni vlasnici koji ne prihvataju ovu ponudu imaju pravo da pokrenu sudski postupak, u to ku ko jeg }e ve {ta ci od re di - ti ko na~ nu ce nu. Ta ko bi, prav no gle da no, po stu - pak tre ba lo da se od vi ja, a ko li ko bi sve to mo glo da potraje zaista je te {ko pred vi - deti. - Mi ne ma mo ni {ta pro tiv da se po stup ci od - vijaju onako kako je za ko nom pred - vi e no, sve dok se ne do e do pra vo sna `nih re {e wa. Ka da se iscrpe sve pravne in stan ce i re - {e we o ekspro pri ja ci ji po sta ne pra vo sna - `no, do la zi mo do ce ne, a po {to mi ne prihvatamo ponu enu, preda }e mo pred me te su du. Ako ve - {tak, na pri mer, od re di da ar bu de e vra i na ma se ta ce na plati, mi dozvoqavamo ulaz u posed, a da qe }e mo pre ko na {ih a d- vo ka ta i na su do vi ma ko je mi znamo tra`iti da naknada bude o- no li ka ko li ko sma tra mo da je pra ved na, a to je e vra, ot - kri va da qe na me re vla sni ka ze - mqe u Mar {i }u Mi lan U ro- {evi}. dr`ave kao bezemqa {i. Da su gra- ani koji su dobili re {ewe o eksproprijaciji potpuno ravnopravni u ostvarivawu svojih prava, jer su oni zakoniti vlasnici, bez obzi ra na ko ji su na ~in ze mqi {te dobili, potvr eno nam je i u Upravi za i mo vi nu, ta ko da ovo ne }e u - ticati na daqi tok postupka eksproprijacije. Prethodni ili prvi vlasnici 10 hektara zemqe koja je oduzeta i podeqena bezemqa {ima godine, bra }a Andra i Stevan Stanojevi} i Milisav Filipovi}, kako smo saznali, ovu zemqu su kupovali od do go di ne i na woj i ma - li pa {wake, a na pojedinim delovima i povrtwake. Danas je od wihovih potomaka samo porodica Filipovi} upisana na dve katastarske parcele, jer im je prilikom oduzimawa zemqe ostavqen posed odr ene povr {ine u vlasni {tvo. Podatak da se u do sa da {wem po stup ku ja - vio samo jedan direktni potomak ranijih vlasnika, a koji je ukwi`en na jed nu od par ce la, i da se on saglasio sa procewenom cenom od 360 e vra po aru u U pra vi za i mo vi nu ni - smo mogli da proverimo. U Ligi za za {titu privatne svojine u Kragujevcu ka`u da u wihovim arhivama nema dokumenata o posedima ove dve porodice u Mar- {i }u, {to mo `e da zna ~i da pr vi vlasnici nisu tra`ili povra }aj imovine u Katastarskoj op {tini Mar {i}. U Li gi do da ju da je re~ o velikom broju malih parcela koje su od u zi ma ne od do godine i da Stanojevi }i i Filipovi }i nisu jedini kojima je na ovim prostorima zemqa oduzimana. M. PAN TI] NOVA ODLUKA O ZAKUPU POSLOVNOG PROSTORA Prvo depozit, pa lo kal u za kup Пosledwih nekoliko godina zna ~ajno je uve }ana imovina kojom gazdu je grad. Bi lo da je re~ o investicionom ulagawu, gradwi stanova ili kupovini objekata, sva ste ~ena imovina daleko prevazilazi potrebe grada i mogu}nosti buxeta da pojedine objekte, naro- ~i to one ko ji su lo {em sta wu, do - ve de u funk ci ju. Zbog to ga je Gradska uprava za imovinu pripremila, a odbornici u Skup {tini ve }inom glasova usvojili novu Odluku o davawu poslovnog prostora u zakup, u ko ju su, pre ma re ~i ma ~la na Gradskog ve }a za investicije i razvoj Neboj {e Vasiqevi }a, ugra ena sva pret hod na is ku stva u ve zi sa ga - zdovawem poslovnim prostorom. Za {tita od dugova Osnovna zamisao je da se ste ~ena i mo vi na za {ti ti, ali i da se i sto - vremeno precizirawem pojedinih odredbi iza e u susret privatnom interesu i podstakne partnerstvo javnog i privatnog sektora. Novom odlukom definisane su cene, du- `ina trajawa zakupa, kao i uslovi pod kojima se objekat mo`e dobiti u za kup. - Prethodna odluka bila je prili~no kruta, naro ~ito u delu koji se odnosio na cenu zakupnine. Ona je, recimo, propisivala visinu zakupnine u ekstra zoni u iznosu od 15 e vra po kva dra tu, ali je prak sa pokazala da je nemogu }e imati jednobrazne cene u ~itavoj toj zoni. Ni je sve jed no da li se lo kal na la - zi, na primer, negde u Dani ~i }evoj ili Ka ra or e voj, kao ni da li je okrenut prema glavnoj ulici ili je u vu ~en. I a ko su svi ti lo ka li u ekstra zoni nemaju iste uslove poslovawa, pa se ovom prilikom, vodilo ra ~una o tome, obja {wava Vasiqevi}, napomiwu }i da je nova odluka daleko fleksibilnija. Sada postoji mogu}nost da se, u zavisnosti od ponude i potra`we na samoj licitaciji, cena zakupa sma wi u od no su na pro pi sa nu. Tako e, ovom prilikom uveden je red i u oblast investicionog u- lagawa u poslovni prostor u zakupu. Tako }e ubudu }e precizno biti Gradskom odlukom o zakupu poslovnog prostora definisane su cene, uslovi i du`ina trajawa zakupa. Namera je da se ste ~ena imovina lokalne samouprave za {titi, ali i da se istovremeno podstakne partnerstvo javnog i privatnog sektora utvr eno zate ~eno stawe lokala, kao i neophodna visina ulagawa da bi se do veo u sta we za o ba vqa we od - re ene delatnosti. Iznos tog ulagawa kompenzuje se umawewem zakupnine u odre enom periodu, a tek nakon toga sledi licitacija. Da bi se prevazi {li problemi iz prethodnih godina kada su mnogi zakupci ostavqali za sobom velika dugovawa, kako za komunalne uslu ge ta ko i za ki r- i ju, {to je ka sni je gotovo nemogu }e bilo naplatiti, uvedeno je novo pravilo ostavqawa depozita. Zakupac je du `an da na ime depozita uplati odre eni iznos na ra ~un grada, koji ostaje na tom ra ~unu do kraja trajawa zakupa. U slu ~aju dugovawa za kiriju ili komunalije, tim nov cem bi se, po prekidu ili zavr {etku ugovora o zakupu, isplatio zaostali dug. CVET NI TRG DO BAR PRI MER PARTNERSTVA JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA ZA ZAKUP U KNE@EVOM ARSENALU SVI USLOVI BI ]E UNAPRED POZNATI PRETHODNA ODLUKA BILA JE KRU TA: NEBOJ [A VASIQEVI] Partnerstvo sa investitorima - Naj ~e {}e je bilo slu ~ajeva da se kao preduzetnici jave fizi~ka lica koja nemaju ni {ta od imovine. Posle izvesnog vremena prestanu sa obavqawem delatnosti i na pu ste lo ka le, a da pri to me ni su izmirili svoje obaveze. De {avalo se da posle utu`ivawa i vi {egodi {wih sudskih procesa, kada kona~no dobijemo re {ewe da naplatimo potra`ivawa, nemamo od ~e ga. Zbog to ga je grad mo rao da pla - }a sve te tro {ko ve da bi no vi za kupac mogao prakti~no da krene od nu le. Na da mo se da }e sud u bu du }e donositi re {ewa o prekidu ugovora o za ku pu u ro ku od 15 da na, a ne od de set go di na, jer bi u tom slu ~a - ju i de po zit tre ba lo da bu de po lo - `en na de set go di na, ka `e Va - siqevi}. Drugi deo odluke odnosi se na du`inu i uslove zakupa i ima za ciq podsticawe partnerstva javnog i pri vat nog sek to ra. Pre sve - ga, u wemu je sadr`ana odredba o dugoro~nom zakupu od najmawe deset i maksimalno 15 godina za lokale preko 200 kva dra ta, a u zavisnosti od visine ulagawa neophodnih da se on do ve de u funkcionalno stawe. Zakupac je du`an da polovinu procewene predra- ~unske vrednosti za rekonstruisawe objekta uplati odmah, dok drugu polovinu pla }a dok tra je za - kup. - Ovo je pri li ka da iza emo u susret potrebama privatnog sektora u gradu i realizujemo ranije definisani stav lokalne samouprave o partnerstvu privatnog i javnog sektora. Ovom odlukom omogu }avamo privatnom sektoru da investira u te pro sto re i da ih na du `i vremenski period uzme u zakup. Jasno je da ni ko ne }e da u lo `i ve li ki no - vac u u re e we lo ka la i da pri to me ima u go vor o za ku pu na pet ili ma - we go di na. To ni je u skla du sa tr - `i {nim po slo va wem, jer ko je taj ko }e da u lo `i de set ili vi {e hi - qa da e vra, raz ra di po sao, a da ga ga - zda po sle tri ili pet go di na is te ra na ulicu, obja {wava Vasiqevi}. Tako na primer, na lokaciji u Kne`evom arsenalu ta~no se zna koliko ko {taju konzervatorski radovi na postoje }im objektima, zatim infrastruktura za obavqawe de lat no sti kao {to su stru ja vo - da, gre ja we, ka ko bi za to li ko bi o umawen iznos zakupnine. Vasiqevi} na gla {a va da ni je re~ sa mo o Kne`evom arsenalu ve} i o ostaloj imovini ~iji je vlasnik grad. Kao dobar primer partnerstva javnog i privatnog Vasiqevi} izdvaja lokaciju na Cvetnom trgu gde su zakupci ulo`ili novac u gradwu lo ka la, ko ji su u vla sni {tvu grada. Za taj iznos oslobo eni su pla }awa zakupnine, a praksa je pokazala da ovakvo partnerstvo, sa jasno definisanim obavezama obe strane, veoma dobro funkcioni {e. G. BO@I]

6 6 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 3. јун Пише Милутин Ђевић Пro {lonedeqnom blokadom i zakqu ~avawem kapije Sivog doma, u organizaciji Samostalnog sindikata Vojne fabrike, otvorena su mno ga pi ta wa na ko - ja u Ministarstvu ekonomije sindikalne organizacije dobijaju razli ~ite, pa i opre~ne odgovore. Na osnovu ugovora koji su ministarstva ekonomije i odbrane potpisala sa rukovodstvom Zastava o ru` ja, ha la od oko me ta ra kvadratnih, zvana Sivi dom, predata je na kori {}ewe preduze }u Zastava inpro. U sindikatu Zastava oru`ja sma tra ju da je u go vor {te tan po fa - briku, jer ne sadr`i klauzulu o zakupu poslovnog prostora. Prema re ~ima predsednika Samostalnog sindikata Zastave oru`je Dragana Ili }a, proizvodna hala predata je drugom preduze }u bez ikakve nov ~ane nadoknade. Sindikalci su zakqu ~ili da je ugovor {tetan i zatra `i li su da se po ni {ti. - Ne ma mo ni {ta pro tiv da se Zastava inpro useli u na {u halu, ali pod u slo vom da se u tvr di vi si - na zakupa poslovnog prostora, rekao je Dra gan I li}, pred sed nik Samostalnog sindikata fabrike. U Zastavi inpro, koja zapo {qava 150 rad ni ka, od ko jih je 60 od sto osoba sa invaliditetom, me utim, tvr de da je pre se qe we u Si vi dom jedini na ~in da ova fabrika opstane i na sta vi pro iz vod wu i da su od nadle`nih u dr`avi dobili saglasnost da se pre se le u taj pro stor. - Si vi dom je ve} de set go di na pra zan i ne vi dim za {to ne kom smeta da tu premestimo svoje ma- {ine i nastavimo proizvodwu. Uosta lom, i mi i Za sta va o ru` je smo u vlasni {tvu dr`ave, sa kojom je postignut dogovor da Zastava inpro preuzme sve invalide iz Zastave i preraste u regionalni centar za zapo {qavawe i obuku o- soba sa invaliditetom, ka`e direktor Zastave inpro Branko Veqovi}. Sa druge strane, u Samostalnom sin di ka tu Voj ne ka `u da se zna kolika je tr`i {na cena zakupa poslovnog prostora u Kragujevcu i da ne tra `e ni {ta dru go ne go da se ona i zva ni~ no u tvr di i kao ta kva unese u ugovor. Po wima, davawe Sivog doma bez kirije predstavqa svojevrsnu pqa~ku imovine Zastava oru`ja. Si vi dom je dr `av ni I u sin di ka tu Ne za vi snost tvr de da je Si vi dom vla sni - {tvo Voj ne fa bri ke, ali i da iz - me {ta we in va li da ra da iz fa bri ke u ko joj su po sta li in va - li di u re gi o nal nu za {tit nu radi o ni cu pred sta vqa svo je vr snu getoizaciju invalida. Savetnik u Ministarstvu ekonomije i predsednik Upravnog odbo- Sindikat Fabrike automobila od Ministarstva tra`i da se do marta naredne godine ne mewa masa para za plate koje bi se pomo}u rotacije raspodelile na ravne ~asti Posle dve faze pregovora Samostalnog sindikata Fabrike automobila i Ministarstva ekonomije oko visine plata radnika koji nisu radno ili su povremeno anga`ovani, na sto ministra Mla ana Dinki}a i dr`avnog sekretara Neboj{e ]iri}a stigli su se novi sindikalni predlozi. Sindikalci tra`e da masa para za plate oko zaposlenih koji nisu pre{li u Fijat automobili Srbija do marta godine ostane na istom nivou, odnosno da se ra Grupe Zastava vozila Aleksandar Qubi} ima potpuno druga ~ije vi ewe ovog problema. - Imovina je u vlasni {tvu Republike Srbije i sa wom raspola`e Direkcija za imovinu koja je dala sa gla snost da se Si vi dom da na kori {}ewe Zastavi inpro. I, tu ne treba da me {amo vlasni {tvo nad imovinom i vlasni {tvo nad kapitalom. To su dve potpuno razli ~ite stvari. Vlada Republike Srbije donela je odluku da objekat koji je u wenom vlasni {tvu sanira i pri pre mi da bi u we mu mo gle da rade osobe sa invaliditetom. Govorim o tri gru pe. Jed ni su za po sle - ni u Za sta vi in pro, dru ga gru pa su invalidi iz Zastave automobili, koji su radili u nemogu }im u- slovima, i tre }a grupa osobe sa invaliditetom iz Zastave oru`je. Si vi dom je do de qen na ko ri {}e - we Za sta vi in pro i u to ku je pri - prema tog objekta. Nema govora o bilo kakvoj getoizaciji jer }e to preduze }e biti zadu`eno i za profesionalnu edukaciju osoba sa invaliditetom, {to je u skladu sa novim zakonom koji predvi a da je svaki poslodavac du`an da zaposli ove o so be. Ti me {to }e ta kvim o so - bama biti omogu }eno da se {koluju u jed nom ta kvom cen tru one sti ~u ve }u {ansu da se radno anga`uju, Привреда PRELAZAK INVALIDA U SIVI DOM Jedni dobrovoqno, drugi po automatizmu Svi za po sle ni u Za sta vi in pro }e u no vu regionalnu za {titnu radionicu pre }i po a- utomatizmu, invalidi rada Fabrike automobila i Kamiona, koji ne `ele u Sivi dom mo }i }e da u zmu ot prem ni nu, dok }e za radnike sa umawenom radnom sposobno {}u Vojne fabrike va`iti princip dobrovoqnosti rekao je Aleksandar Qubi}. To {to je Samostalni sindikat Vojne fabrike zakatan ~io kapiju Sivog doma Qubi} je prokomentarisao kao nerazumevawe problema. - Raspolagawe imovinom dr`ave Sr bi je ni u kom slu ~a ju ni je stvar sindikata. Taj potez je nekolegijalan i nesolidaran sa kolegama invalidima Zastave inpro i Fabrike automobila, zakqu ~io je Qubi}. Iz Voj ne sa mo ko ho }e Namera Ministarstva ekonomije da formira regionalnu za {titnu radionicu i tu zbrine sve invalide Zastave inpro, Fabrike automobila, Kamiona i Zastave oru`je izazvala je i dosta nedoumi ca oko to ga na ko ji }e na ~in invalidi iz ovih fabrika biti pre ba ~e ni u Si vi dom i da li }e za wih va`iti princip dobrovoqno sti, ili }e u no vu fir mu pre }i po automatizmu. Ina ~e, na zboru invalida rada Vojne fabrike niko od anketiranih ni je se iz ja snio da bi do bro - voqno pre {ao u novu za {titnu radionicu. Prema podacima sindikata Nezavisnost, u Zastavi o- ru`je zaposleno je 186 invalida rada. NASTAVAK PREGOVORA SA MINISTARSTVOM ODBRANE Od rotacije do prekvalifikacije umawi samo za broj qudi koji se opredeli za neku od opcija socijalnog programa i napusti preduze}e. Drugi zahtev je da se internim aktima Fabrike automobila reguli{e radno anga`ovawe zaposlenih. To bi zna~ilo da bi se svi zainteresovani rotirali na svakih deset radnih dana, ra~unaju}i i godi{wi odmor. Na taj na~in bi svaki radnik za pola meseca rada dobijao punu, a za ono vreme dok ne radi 60 odsto plate. Time bi se kola~, ka`u u sindikatu, raspodelio na ravne ~asti, jer bi svi dobijali 80 odsto zarade. Od Ministarstva ekonomije se tra`i i da na neki na~in obave`e poslovodstva Fijat automobila Srbije, firme Maweti Mareli i ostalih komponenta{a da saop{te u kom }e roku i koliko qudi zaposliti, ali i kod profila, da bi se organizovala prekvalifikacija radnika za tra`ena zanimawa. PRO TEST ZBOG DA VA WA U ZA KUP SIVOG DOMA STAVQAWE KATANCA NA HALU NAMEWENU INVALIDIMA Prema re ~ima Aleksandra Qubi }a, da li }e ne ki ~o vek pro me ni - ti po slo dav ca, ili }e pre }i u odre eno preduze }e odluka je samog ~oveka. - Sve }e bi ti u ra e no u skla du sa Zakonom o radu i kolektivnim u go vo ri ma i ni ka kvog na sil nog preme {tawa radnika ne }e biti. U pr voj fa zi u Si vom do mu bi }e sme {te ni rad ni ci Za sta ve in - pro, ko ji ne ma ju svo ju zgra du i svoj poslovni prostor, i invalidi Fa bri ke a u to mo bi la, ko ji su rasuti po ~itavoj fabrici. U drugoj fa zi }e se go vo ri ti i o in va - li di ma Za sta ve o ru` je i Za sta va ka mi o na. Jed no stav no, ideja je da dr`ava bude socijalno odgovorna, objasnio je Qubi} doda ju }i da }e ve} o vih da na, po odlu ci Vla de, po ~e ti se lid ba radnika Zastave inpro i Zastave automobila. Ina ~e, u isto vreme kada je Samo stal ni sin di kat za ka tan ~io ka pi ju Si vog do ma u U prav noj zgradi kod Sata odr`an je okrugli sto pod na zi vom Po lo `aj i perspektiva osoba sa invalidetitetom zaposlenih u Zastava oru`ju u or ga ni za ci ji sin di ka ta U Samostalnom sindikatu ka`u da Maweti Mareli u fabrici koja }e biti u Mehani~koj obradi treba da zaposli 400 radnika, a da Fijat automobili Srbija, kada po~ne da radi u dve smene, primi jo{ oko 700 radnika. Uz prelazak oko 120 invalida u novi za{titnu radionicu, jo{ jedan krug socijalnog programa i upo{qavawem radnika kod Fijatovih dobavqa~a, ka`u u sindikatu, problem radnika Fabrike automobila bio bi re{en. Ina~e, ovoga trenutka u Zastava automobili 531 radnik je iz direktne proizvodwe, 439 iz indirektne, odnosno proizvodne re`ije, kao {to su voza~i, magacioneri, radnici odr`avawa, dok je 641 iz slu`bi. Zbog ovakvog sastava i ne treba da ~udi ideja ministra ekonomije Mla ana Dinki}a da i ostale Fijatove kooperante, koji }e graditi fabrike u Kragujevcu, ako zaposle slu`benike Fabrike automobila oslobodi pla}awa poreza i doprinosa u trajawu od pet godina. Predlozi Samostalnog sindikata su na stolu, a novi pregovori sa qudima iz Ministarstva ekonomije su u toku. O ishodu je rano govoriti. M.\. Nezavisnost Vojne fabrike. U saop {tewu za medije, koje je potpisao predsednik sindikata Nezavisnost Milomir Veqovi}, pi {e i da }e invalidi rada zaposleni u Vojnoj fabrici imati pravo da se dobrovoqno opredele da li }e pre }i u novoformiranu za- {titnu radionicu i da se priprema dokumentacija kako bi se obezbedila adekvatna pravna za- {tita za wih. Sindikat Nezavisnost }e u}i i u do ka zi va wa svo ji ne, jer je 24,1 od sto Za sta va o - ru`ja jo{ uvek dru {tveno vlasni- {tvo. Otpremnina, ili nova firma U Fabrici automobila, prema podacima Samostalnog sindikata, ima 120 in va li da ra da. U o voj fa - brici zaposlen je i odre en broj qudi sa umawenom radnom sposobno {}u, ali oni nisu invalidi druge i tre }e kategorije. Stav ove sindikalne organizacije je da, kod prelaska zaposlenih u novu regionalnu za- {titnu radionicu, i te qude treba umati u vidu, je ti radnici sigurno ne }e mo }i da zadovoqe kriterijume i zaposle se u kompaniji Fijat a- utomobili Srbija. Prema re ~ima zameni ka pred sed ni ka Sa - mo stal nog sin di ka ta Fa bri ke a u to mo bi la Zo ra na Mar ko vi }a, sa Ministarstvom ekonomi je do go vo re no je da in va li di ove fa bri ke primaju punu platu dok ne pre u u za {tit nu radionicu. Invalidima je ostavqena i mogu} nost da, ako ne `e le da pre u u Sivi dom, uzmu otpremninu i napuste fabriku. Ina ~e, po {to su Zastava automobili u restrukturirawu, ali i zbog to ga {to je i mo vi na ove fir - me, po ugovoru Fijata i Republike Srbije o zajedni~kom ulagawu, pre {la na kompaniju FAS, ova firma nije u obavezi da pla }a penale ako ne zaposle odre en broj invalida. U Samostalnom sindikatu o ~ekuju da onako kako je Fijat zaposlio 20 invalida i ispunio zakonsku obavezu tako postupe i wegovi kooperanti i tako e zaposle odre en broj invalida. U Kamionima, od ukupno 746 zaposlenih, ima 44 invalida rada. Oni }e, bar ka ko sa da stva ri sto je, u novu za {titnu radionicu pre }i u dru goj fa zi, ka da ona pot pu no za - `ivi. Predsednik sindikata Zastava kamiona Goran Mileti} ka`e da je stav poslovodstva i sindikata da u fabrici ostane onoliko invali da ko li ko je po treb no da bi se ispunio zakonski minimum i izbeglo pla }awe penala, a da ostali budu zbrinuti u Sivom domu. - Imamo ~etiri invalida druge kategorije, 30 tre }e kategorije i deset radnika kod kojih postoji o- pasnost od nastanka invalidnosti. Mi u fabrici nemamo formiranu za {titnu radionicu, a svi invalidi su radno anga`ovani, rade u magacinima, kontroli... Od invalida rada smo formirali ekipu za ure- ewe kruga i ona odli~no funkcioni {e. U razgovoru sa dr`avnim sekretarom u Ministarstvu ekonomije Neboj {om ]iri }em i predsednikom Upravnog odbora Grupe Zastava vozila Aleksandrom Qubi }em dobili smo uveravawa da }e invalidi iz Kamiona pre }i u Si vi dom ka da ta fir ma za `i vi, obja {wava Mileti}. Vlada Srbije odvojila je deset miliona dinara za sanaciju Sivog do ma, po go na u ko me tre ba da se zaposle invalidi iz Zastave. Objekat je u lo {em sta wu, zi do vi se obru {avaju, krov proki {wava, a ne ma ni stru je, ni vo de. I na ~e, A - lek san dar Qu bi} tvr di da }e u la - gawa dr`ave u sanaciju vi {estruko prevazi }i iznos zakupnine koju je Vojna fabrika ranije dobijala izdavawem Sivog doma.

7 Позитивна енергија Четвртак, 3. јун КРАГУЈЕВАЧКЕ 7 KRAGUJEVA^KIS AMARI ]ANI Kad porastem-bi }uv olonter Srbija je nedavno dobila Zakon o volontirawu, a Kragujevac mo`e da se, zahvaquju }i pre svega Crvenom krstu, po di ~i da je grad u ko me je sve vi {e takvih akcija i qudi koji li~nim primerom promovi {u humane vrednosti Пише Маргита Цветковић ПОНОС ЦРВЕНОГ КРСТА Aktivno47po dru`nica PRAZNIKK OM [IJA A KCIJA UD VORI [TUCR VENOGK RSTA Шu ma di nac ni je surov, ni je o svetqiv i po pri - ro di svo joj od li - ku je se pra vom hri {}an skom ple me nito {}u. On ni je o sva ja~ i pqa~ ka{ tu e ze - mqe i tu e imovine. [umadinac je u borbi protiv nepravde istrajan i od lu ~an, a pre ma ne ja ko me ot - kriva svoje samari }ansko srce i u- kazujepomo}. Ove re ~i zapisane su davne godine, a povodom aktivnosti kragujeva~kog Mesnog odbora Crvenog krsta, organizacije koja ima najve- }i broj volontera. Oni, zapravo, predstavqaju su {tinu ovog pokreta i u sr cu [u ma di je ve} 134 go di - ne promovi {u humane vrednosti, poma`u }i onima kojima je pomo} neophodna. Volontere Crvenog krsta sre }ete svakog dana, podse }a Nevenka Bogdanovi}, prva dama ove organizacije, na ulicama grada i u se lu. To su hu ma ni i ple me ni ti sugra ani koji poklawaju svoje vreme, znawe, talenat, energiju i krv pojedincima i dru {tvu, ne o ~eku - ju }i nov ~anu nadoknadu. Brojni su primeri takvog rada, izra`enog naro ~ito posle velikih nesre }a i ratova, me u kojima su bile i ~uvene radne akcije, kada su izgra ene pruge, mostovi, pa i ~itavi gradovi. Onda je do {ao period zati{ja i zapostavqawa ove vrste anga`ovawa, da bi se posledwih godina volontirawu po ~eo pridavati sve ve }i zna ~aj. Do kaz za to je {to je srp ski parlament pro {le nedeqe usvojio Zakon o volontirawu, ali i ~iwenica da je, tokom protekle sedmice, u Kragujevcu organizovano nekoliko akcija i skupova u kojima je volonter bio u glavnoj ulozi. Uostalom, poznato je da nijedna velika manifestacija u svetu, me u kojima su i olimpijade, ne mo`e bez volontera, ~ije usluge je i Srbija koristila pro {le godine za vreme Univerzijade, kada je bilo anga`ovano mladih dobrovoqaca. A, od kolike su oni pomo }i pri ~ali su i korisnici (sportisti) Zavoda za zbriwavawe odraslih Male P~elice koji su, pre nekoliko godina, u ~estvovali na Olimpijadi za osobe sa invaliditetom u Hong kon gu, i ko ji su pri zna li da bi bez volontera bili izgubqeni. Kap dobrote Ne ta ko dav no, je dan na{ vre me - {ni su gra a nin u mro je, ali ne za to {to ni je i mao {ta da je de, ve} {to je, po {to je `iveo sam, izostala soli dar nost su se da. Da se to ne bi po - novilo, Kragujevac je, pro {log petka, prvi put obele`io Praznik kom {ija. Pod motom Kap dobrote, volonteri Crvenog krsta iz Slu`be brige o starima - Pomo} telefonom, pozvali su kom {ije na dru`ewe i razgovor, pa se u wihovom dvori {tu iskupio prili ~an broj starih i mla dih, ko ji su pro ve li dva sa ta u dru`ewu i prijatnom razgovoru. Bojka ]irovi}, doma }ica ovog neobi~nog dru`ewa, ka`e da su tom sedeqkom `eleli da uka`u na va- `nost dobrosusedskih i socijalnih veza me u `iteqima u neposrednom okru`ewu, a sve zarad razvijawa solidarnosti, me ugeneracijske tolerancije i po {tovawa. Volonteri Slu`be brige o starima (qudi stariji od 60 godina, kojih ima 30, od ko jih 12 ak tiv nih) u pu - tili su i apel sugra anima da Pra - znik kom {ija iskoriste za pomo} onima koji su siroma {ni ili socijalno iskqu ~eni u zgradi, kvartu, ulici, mesnoj zajednici... Me u volonterima Crvenog krsta je i gospo a Svetlana Atanaskovi}: Cr ve ni krst Kra gu jev ca ima 47 po dru `ni ca u me snim za jed ni ca ma, {kolama, fakultetima, preduze }ima, bankama i ukupno ~lanova, a preko 600 zdravstvenih, socijalnih i prosvetnih radnika realizuje odre ene humanitarne aktivnosti. Mladi volonteri Omladinske terenske jedinice Dr Elizabet Ros imali su, tokom pro {le godine, preko 300 sati dobrovoqnog rada, a 523 ~lana podmlatka Crvenog krsta dalo je krv. Ina ~e, najboqe rezultate u dobrovoqnom davawu krvi i- ma le su po dru `ni ce u pred u ze }i ma Za sta va Me ha ni~ ka ob ra da, Za sta va O dr `a va we, Fa bri ka o ru` ja i RAPP Za sta va, u ko ji ma je pro {le godine prikupqeno jedinica krvi. Crveni krst je, tako e, ponosan i na mlade osobe sa invaliditetom, koji su veoma aktivni volonteri. - Ba vi la sam se dru {tve no-ko ri - snim ra dom i dok sam radila u Zasta vi, ali ta da smo za te aktivnosti morali da uzmemo dan od godi {weg odmora. Za mene je volontirawe samo ako se ra di od sr ca i bez ikakve nadokna de. ^i ni mi se da sada mnogi nemaju svest o tom po slu, jer je izostalo vaspitawe u porodici, {koli, dru {tvu. U- sa ivawe qubavi prema volontirawu, tako da ka`em, mora po ~eti rano, kod dece u prvom razredu osnovne {kole, naro ~ito sada kada je dru {tvo postalo siroma {no, ne samo finansijski, ve} i du {om i bri gom za dru ge. Jer, ako nisi u stawu da nekome pomogne{ nov ~ano, svakako mo`e{ starog ~oveka prevesti preko ulice. Nevenka Bogdanovi} smatra da u Kragujevcu postoji senzibilitet za hu ma nu de lat nost, kao i da se sve vi {e uo ~ava socijalna odgovornost, ali i da siroma {tvo ~ini svoje: - I brojne aktivnosti Crvenog krsta realizuju se sa minimalnim sredstvima, zahvaquju }i voqi, motivaciji i upornosti. Treba re }i da je lak {e biti volonter u zemqama u kojima je blagostawe, {to potvr u je i po da tak da je 51 od sto punoletne populacije u tim zemqama volontiralo, u proseku, pet sati nedeqno. Uva`avawe dobrovoqnog rada Mnogi volonteri, naro ~ito oni sa dugim iskustvom, poput gospo e Atanaskovi} i Bise Simi}, predsednice kragujeva~kog Kola srpskih sestara, smatraju da je pravi humanizam samo ako se ne {to radi bez ikakve nadoknade. Ipak, najve- }i broj onih koji se dobrovoqno prikqu ~uju raznim akcijama o ~ekuju neku vrstu beneficija, {to se moglo ~uti i na pro {lonedeqnom skupu koji je organizovala beogradska NVO Gru pa 484, ko ji je bio posve }en perspektivama za razvoj volonterizma u Srbiji. Ova grupa je, uz podr {ku Ministarstva omladine i sporta, u saradwi sa Volonterskim centrom Kragujevac, rea- ПОСЛЕДЊА АКЦИЈА VOLONTERKAS VETLANAATANASKOVI]D O^EKUJEGOSTE Vo lim svoj grad Pro {le subote (29. maja), Fabrika duvana Filip Moris organizovala je volontersku ak ci ju u Kra gu jev cu (i u jo{ 13 gradova Srbije), u kojoj su o ~istili dvori {te, grafite sa zidova i ofarbali ogradu O[ 21. oktobar. - Li~nim anga`ovawem u volonterskim akcijama poput ove, mo`emo da uti ~emo na svest qudi, poboq {awe kvaliteta `ivota i razvijawe duha tolerancije. Neka nam ovaj pri mer bu de po vod da se po - krenemo i li~no anga`ujemo za do bro bit svih nas, re kao je Veroqub Stevanovi}, gradona- ~elnik Kragujevca. lizovala projekat VIP Volonterizam ipak praksa, u kome su u ~estvovali studenti dru {tvenih fakulteta. Na skupu se moglo ~uti da bi na {i visoko {kolci-volonte - ri vo le li da im se taj dru {tve nokoristan rad nekako vrednuje (na primer, osloba awem od seminarskog rada, kolokvijuma...) ili, bar, u pi {e ne gde u in deks, kao {to je to slu ~aj sa studentima u Sloveniji. - Studenti su dobili priliku da svoju obaveznu praksu, ispit, seminarski ili samostalni rad obavqaju volontirawem u okviru pro gra ma VIP, ali i da raz vi ju sopstvene male projekte pru`awa podr {ke osetqivim grupama, obja- {wava Branko An elkovi}. Kroz ovaj projekat pro {lo je vi- {e od 100 mladih volontera, koji su pru `i li po mo} za pre ko 300 korisnika iz najugro`enijih grupa tri gra da, a u gra du na Le pe ni ci realizovano je nekoliko projekata ( [ko la bez gra ni ca, I na{ o - smeh je i sti, Ban ka hra ne, Po - kretna ambulanta ) u De ~ijem domu Mladost, [koli Vuka {in Markovi}, Gerontolo {kom i Centru za kolektivni sme {taj u Trmbasu. Ba{ u Trm ba su, gde su stu den ti me - dicine obavqali preventivne preglede i analize, spasili su `ivot jednoj `eni, koja nije ni slutila da je u predinfarktnom stawu. Mladi volonteri ka`u da su nailazili na mnogobrojne probleme, ali i na pomo} i razumevawe mnogih kragujeva~kih ustanova i preduze }a, te da su za do voq ni o nim {to su po - sti gli. Ciq im je bio, ka `u, da u jav - nosti skrenu pa`wu na zna ~aj volonterskog rada, podsti ~u }i vr {wake na aktivniji odnos prema ugro`enim kategorijama stanovni {tva, kao i da se volontirawe vrednuje, u smislu prakti~nog iskustva zna ~ajnog za daqi rad i {kolovawe. Nevenka Bogdanovi} obja {wava da danas postoje noviji oblici volontirawa, koji se naj ~e {}e odnose na aktivno u ~e {}e u politi~kim, neprofitnim organizacijama ili neformalnim interesnim grupama, dok se u posledwih nekoliko godina volonterske aktivnosti sprovode kroz zdravstvene i socijalne ustanove i organizacije civilnog dru {tva. - Neprofitne organizacije u- glavnom se suo ~avaju sa nedostatkom vremena, qudi, ve {tina i finansijskih sredstava, a pomo} se mo`e obezbediti zakonom ili dogovorima. Zato je dobro {to je donet Zakon o volontirawu kako bi se volonteri za {titili od iskori- {}avawa, jer on propisuje i odgovaraju }e sankcije kojima se nastoji obezbediti dobrobit organizaciji i korist od volontera, ka`e Nevenka Bogdanovi}. I Milan Vu~kovi}, poslanik DS iz Kragujevca, govorio je na konferenciji za {tampu o zna ~aju usvojenog Zakona o volontirawu. On je podsetio na armiju mladih dobrovoqaca na pro {logodi {woj Univerzijadi, ~ime smo dokazali da nije ta~ no da ni ko ne }e ne {to da ra di bez para. Mladi poslanik je, tako e, najavio izmene i dopune Zakona o visokom obrazovawu i Zakona o radu, koje }e doprineti da se volonterski rad vi {e uva`ava i vrednuje.

8 8 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 3. јун Свакодневица KRA \AB AKRAK AOUNOSAN P OSAO Na me ti ka za ni za r a ki ju Пише Јаворка Станојевић Иako je vo }e tek precvetalo, u [umadiji ovih da na vla da ve li ka po - tra`wa za kazanima za pe ~e we ra ki je. Lam pe - ci su to li ko tra `e ni da okolnim selima krsta re o sma tra ~i ko ji se tru de da sni me i za pam te sva ki na ko ji nai u. Naro ~ito ih zanimaju oni ko ji se na la ze po da qe od ku }e, u dvori {tima bez sigurne ograde i pa sa. Ovi do ma }i ni, kao {to se mo`e pretpostaviti, nisu zaintere so va ni za pro iz vod wu ra ki je. Wih ka za ni za ni ma ju is kqu ~i vo zbog to ga {to su na pra vqe ni od ba kra ko ji se na tr `i {tu se kun - dar nih si ro vi na pro da je za 300 do320d inarapok ilogramu. Pri tom ih, na - rav no, ni ma lo ne uzbu uje {to }e za ba kar do bi ti bar de se to stru ko ma - we od stvar ne vrednosti kazana, jer ni ti je ka zan wi hov, ni ti ih ko {ta vi {e od pet mi nu ta stra - ha. Oni }e, jed no - stav no, sa ~e ka ti da do ma }i ni odu na spa va we, pre - sko ~i ti o gra du, raz ra e nom teh - nikom, za nekoliko mi nu ta, po kupi ti sve ba kar ne de lo ve i ne ~uj no nestatiuno }i. Ko li ko su ovi sa ku pqa ~i se - kun dar nih si ro vi na u sa vr {i li zanat pokazuje slu ~aj jednog doma- }i na iz Sa ban te ko ji, sve dok slu - ~ajno nije u {ao u pomo}nu zgradu ko ju ret ko ko ri sti, ni je ni pri - me tio da mu je ne ko od neo ka zan. Dru gog, iz Trm ba sa, o kra i je, tek su tra dan, o ba ve sti la u vek bud na kom {inica koja nije smela da ga budi ili pozove policiju. Pri ~a se da je bez lam pe ka o stao i je dan po zna ti po li ti ~ar qu bi teq do - ma }e ka pqi ce, ali gla si ne ni su po tvr e ne, po {to po li ci ja ni je dobilapr ijavu. Velika {teta zam aluk orist I a ko su ka za ni, zbog ko li ~i ne ba kra, pri li~ no o mi qe ni me u lopovima koji su se specijalizovali za sekundarne sirovine, oni nisu preterano izbirqivi, pa }e bez ustezawe posegnuti za svakom predmetom od obojenog metala. Da im ni {ta nije sveto potvr uju policijski podaci iz kojih se vidi da se nisu libili da skinu oluke sa grob ni ce, krov sa cr kve ili de~jeg obdani {ta, ukradu sve}wak i bilo koji mesingani predmet iz hra ma. Na me ti o vih lo po va na - {la se i Elektro {umadija, koju su o lak {a li za to nu i po ba kar nog ka bla i ve }u ko li ~i nu ba kar nih sa bir ni ca vred nih dinara. Ni {ta boqe nije pro {ao ni Bi znis i no va tiv ni cen tar, ko me je zbog kra e 200 kilograma bakarnog kabla iz razvod nog or ma ra, ko ji se na la zi u hali nekada {weg pogona Zastava ka mi o na, pri ~i we na {te ta od d inara Kra a koja najboqe pokazuje do - kle su ovi lo po vi sprem ni da idu desila se u januaru ove godine kada su u spe li da po kra du fir mu kojoj su, prethodno, prodali ukrade nu ro tva je bi la SR Re - sa va iz Kra gu jev ca, u ko ju su kra dqiv ci vi {e pu ta do la zi la radi trgovine i istovremeno opser vi ra li gde se ono {to su prodali odla`e. Onda su, preko no }i, o bi li vra ta i od ne li ba kar vre - dan 40 hiqada dinara. Policija, Mnogid oma }iniuo kolnimselimao s- ta li su bez lam pe ka, ali se lo po vi ne li be ni da ski nu ba kar ne o lu ke sa grobnica,k rovsac rkvei liukradusv e}wake,k a`uu policijik ojaj eo tkrila nekolikogr upak radqivaca je me u tim, u spe la da im u e u trag, pa su pro tiv wih, kao i protiv kradqivaca koji su o {tetili Elektro {umadiju, podnete krivi~nepr ijave. Radivoje Da {i}, komandir poli cij ske is po sta ve Kra gu je vac, ob ja {wa va da se ve }i na sli~ nih kra a brzo rasvetqava, jer za policajce nije tajna ko se bavi ovim poslom. Zahvaquju }i ~iwenici da je problem kra e sekundarnih siro vi ne o zbiq - no shva }en, poli ci ja je u spe - la da i den ti - fikuje tri orga ni zo va ne gru - pe koje operi- {u na o vom podru~ju. - Kao iz vr - {i o ci o vih kri vi~ nih de - la u glav nom se po ja vqu ju i sta li ca naj ~e - {}e Ro mi ko ji na o vaj na ~in obezbe uju sredstva za `ivot. I den ti fi ko - va li smo tri gru pe, ko je ~i - ne dva do tri ~oveka. One rade ne za vi sno jed na od dru ge. U - glav nom jed na o so ba o bez be u je logistiku, tako {to se povezuje sa otkupqiva ~ima koji garantuju brzu isplatu i siguran otkup, a osta li kra du, ne o ba zi ru }i se ~ak ni na opasnost da, recimo demontirawem postrojewa za snabdevawe stru jom, u gro ze svoj `i vot. Jo{ ma we ih bri ne da li }e u gro zi ti ne kog dru gog i ko li ku {te tu }e prouzrokovati kra om koja }e wima doneti par hiqada dinara, ka- `ed a {i}. Odgovor na pitawe otkud odjednom toliko interesovawe za metal ni ot pad ni je te `ak, ali je vi {e slo jan. Pr vo i naj va `ni je - pad proizvodwe, izazvan mawkom sirovine, pre svega bakra, {to je RADIVOJED A [I], KOMANDIRP OLICIJSKE ISPOSTAVEK RAGUJEVAC LIVNICAO 34NEO TKUPQUJE KRADENIM ETAL re zul ti ra lo po ve }a nom tra `wom i sva ko dnev nim sko kom ce ne o vog me ta la. Tu je i finansijska kriza ko ja pre ra i va ~e te ra da se snalaze ne biraju }i na- ~in da do u do jef ti ne si - ro vi ne ko ju }e ka sni je do bro u nov ~i ti. U o vom lancu na dobru zaradu mogu ra ~u na ti i ot ku pqi va - ~i ko ji su sprem ni da za ne ma re po da tak o po re - klu ro be, a tu su oni ko ji su sprem ni da ri zi ku ju i prave dilove sa lopovima. Lopov, u ovakvom spletu o- kol no sti, pro la zi vi {e ne go do bro, pa ne ~u di {to posaoc veta. Odgovornost otkupqiva ~a Radivoje Da {i} ka`e da je kra gu je va~ ka po li ci ja sprem na da se u hva ti u ko - {tac sa o vim pro ble - mom. - Po {to smo i ma - li po ve }an broj o va kvih kra a i i den ti fi ko va li li ca i gru pe ko je se ti me ba ve, or ga ni zo va li smo sa sta nak sa svim otkupqiva ~ima sa te ri to ri je grada. Na na {u sugestiju gotovo svi su o for mi li e vi den - cije sa posebnim o- bra sci ma u ko ji ma kon sta tu ju po dat ke o pro dav cu, po re - klu i koli ~ini kupqe ne si ro vi ne. Zamolili smo ih i da, u slu ~a ju da posum wa ju da je re~ o ukradenim predmeti ma, o ba ve ste po - liciju. Onima koji nisu `eleli da nam budu partneri uveli smo dodatne mere nadzora, poslali inspekcij - ske i druge organe da ispitaju wiho vo po slo va we. Pro blem nam, me u tim, pra ve ot - ku pqi va ~i i pre ra - i va ~i ko je i ma ju se di {ta van na {eg pod ru~ ja, po seb no jedna firma iz Jagodine, za koju sumwamo da je di rekt no povezana sa grupama koje se bave kra om, ka `e Ra di vo je Da - {i}. Da je pri ~a o ot - kupu i preradi oboje nih me ta la vru }a tema uverili su nas oni ko ji se u Kra gu - jev cu le gal no ba ve ovim poslom. Ve }ina fir mi i ot pa da je na na {a kon kret - na pitawa odgovarala u op {te no, ob ja- {wa va ju }i da oni ot ku pqu ju u glav nom gvo ` e. Pot pun i kon kre tan od go vor do bi li smo u Liv - ni ci 034, u ko joj tvr de da im, za to {to se zna da oni ne ot ku pqu ju ni {ta {to nema evidenciju o po re klu, ni ko i ne nu di u kra de nu robu. Prema re ~ima UKRADENID ELOVIULI^NEK ANALIZACIJE komercijalnog direktora Sa {e A - lek si }a, sva ko ko `e li ne {to da proda Livnici mora da popuni o- bra zac ko ji sa dr `i ma ti~ ni, pri lo `i ko pi ju li~ ne kar te i potpi {e izjavu da roba nije pribavqena na nelegalan na ~in, {to us tartuobeshrabrujes vel opove. ProblemiuE vropi Ma wi ot ku pqi va ~i i ma ju ne - {to druga ~ije metode u selekciji o no ga {to ot ku pqu ju. A lek san dar Aleksandrovi}, sin vlasnika fir me Me tal A lek san dro vi}, ka - `e da se uglavnom oslawaju na dugogodi {wei skustvo. - Mi u na {em kra ju zna mo ko kra de i od wih ne u zi ma mo ro bu. Ta ko e ni ka da ne u zi ma mo no vu `icu, ispravne akumulatore, ili bilo {to bi moglo biti sumwivo. Evo, pre ne ki dan, nam je je dan nu - dio novi kazan za pe ~ewe rakije i mi ga ni smo u ze li, jer zna mo da ni ko ne bi pro dao no vu stvar u ot - pad. Ina ~e, od jednog kazana mo`e da se iskoristi kilograma ba kra, a to je po ce ni od 320 di na - ra za kilogram maksimalno dinara. Ne znam kolika je wegova tr`i {na cena, ali sam siguran da vre di mno go vi {e. Bron zu ot ku - pqu je mo za 220, me sing 180, a ku - mu la to re za 30 di na ra po ki logramu. Po nu da ba kra (320 di na ra) je naj ve }a, o sta le me ta le nam do no - se u ma wim ko li ~i na ma. Ono {to ot ku pi mo ka sni je vo zi mo u VESELAM A [INA ZAVR [INAO TPADU Se voj no i pro da je mo va - qa o ni ci, ka `e na{ sa go - vor nik. Sevojno je samo jedna od odrednica do koje, u preto - pqe nom sta wu, sti `e po - kradena roba iz [umadije. Prema nekim informacijama, najve }e koli ~ine na- u put do pre ra i va ~a u Zapadnoj Evropi, gde se o- vaj me tal iz u zet no tra `i. Potra`wa za bakrom i mawak si ro vi ne i za zva le su po rast bro ja kra a mo ti - visanih lakom zaradom na pro da ji o vog me ta la u ~i ta vom sve tu, zbog ~e ga sve po li ci je o zbiq no ra de da to me sta nu na put. Kragujeva~ka je, prema tvrdwama Ra di vo ja Da {i }a, na vre me pre po zna la pro blem i bla go vre - me no pred u ze la po treb ne me re. Re zul tat je vi dqiv u zna ~aj nim sma we wu bro ja ta kvih kra a u o - vojg odini. Komandir policijske ispostave, tako e, smatra da policija sama ne mo `e mno go vi {e da dopri ne se, jer su za ve }u e fi ka - snost nu `ni bo qa pre ven ci ja i poja ~anar epresija. - Sa da su na po te zu Cen tar za socijalni rad, lokalna samouprava i o sta le in sti tu ci je ko je bi trebalo da brinu o individualnoj prevenciji tamo gde se jo{ mo`e spre ~iti da neko postane kriminalac. Uz to, na {e sudstvo moralo bi da ra di e fi ka sni je i br `e i da ~e {}e iz ri ~e mak si mal ne ka zne ko je za te {ke kra e idi i do o sam godinaz atvora,k a`ed a {i}. Na {e su di je, me u tim, kra - dqiv ce se kun dar nih si ro vi na tre ti ra ju kao sit ne lo po ve ko ji - ma ma hom do su u ju u slov ne, ili mi ni mal ne ka zne, pru `a ju }i im {an su da se po no vo vra te svom za - natu. Gra anima zato ostaje da ispo- {tu ju sa vet ko man di ra Da {i }a - da do bro pa ze svo je stva ri, dr `e ih pod kqu ~em i na si gur nom me - stu.

9 Процеси Четвртак, 3. јун КРАГУЈЕВАЧКЕ 9 \OR \E \OKI] ID U [ANJAGLI^I]ID AQEUP RITVORU Jo{ se ~e ka op tu `ni ca Iakosupr itvorenipr ev i {eodtr i meseca,zad vojicuk ragujev ~anak ojimase stavqanate ret neovla {}enoorganizovawe i ga ra na sre }u i pra we nov ca jo{ ni je na - pisanaop tu`nica.ume uvremenup ritvor im je pro du `en za jo{ dva me se ca Пише: Никола Стефановић Уprvoj akciji razotkrivawa neovla {}enog organizovawa igara na sre }u kla ewa putem interneta uhap {eni su \or e \oki} (35), diplomirani matemati ~ar, i Du {an Jagli ~i} (35), diplomirani in`ewer iz Kra gu jev ca. Oni se te re te i za prawe novca, a prema navodima policije ovakvim na ~inom kla ewa zaradili su 550 hiqada evra. Ovako i sli~no su krajem februara izve {tavali gotovo svi mediji u Srbiji, bilo {tampani, bilo elektronski, uglavnom citiraju }i saop {tewe MUP-a. Akciju su izveli pripadnici Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala i Vi {e javno tu`ila {tvo u Beogradu O de qe we za bor bu pro tiv visokotehnolo {kog kriminala. Svakog ~uda tri dana dosta, ka`e narod, te su tako bombasti~ni naslovi uhap{eni la`ni kladioni- ~ari brzo zameweni drugim jo{ senzacionalnijim. Dvojica kladioni ~ara su pali u zaborav. No, ni na kon vi {e od tri me se - ca sedewa u zatvoru wima jo{ nije sa ~iwena optu`nica. Ustav i Zakonik o krivi~nom postupku to omogu }avaju, kao {to dozvoqavaju i produ`etak pritvora ukoliko tako odlu ~i vi {i sud, {to je Apelacioni u Beogradu i uradio, produ`iv- {i im pritvor zbog osnovane bojazni da bi isti boravkom na slobodi mogli da ponove krivi~no de lo. Podse }awa radi, \oki} i Jagli- ~i} se o vim po slom ba ve oko pet godina, a u me uvremenu je wihov internet sajt freebetting.net progla {en me u kladioni ~arima, pre svega inostranim, za jedan od najboqih na svetu. Osim ovog, pokrenuli su i sajt kladionicar.com, a na oba su se mo gle na }i sa mo informacije o predstoje }im utakmicama, povredama igra ~a, kvotama, prethodnim rezultatima i svemu o nom {to se mo `e na }i u mno gim dnevnim listovima pre svakog kladioni ~arskog kola. Pomenuti sajtovi su, ina ~e, nakon wihovog pritvarawa uga {eni. - To ob ja {we we da im je pri tvor produ`en da ne bi po ~inili isto delo je sme {no. Jednostavno, nemogu }e je da na sta ve sa bi lo ~im s ob - zirom da nemaju pristup svojim sajtovima, po {to su policiji dali {i fre tih saj to va, a da bi po kre - nuli nove i razradili posao potrebno je pet-{est godina. Uostalom, toliko dugo su radili i na u- napre ewu ovih sajtova. Za ono za {ta su privedeni neovla {}eno organizovawe igara na sre }u, oni na tim sajtovima nisu imali mehanizam, ve} je re~ o obi~nom afiliejt marketingu, pri ~a wihov poznanik. To je ne ka dro ga Elem, za ve }i deo Srbadije pojam afiliejt marketing deluje k'o {pansko selo. U poplavi nekakvih anglicizama samo jo{ jedan ~udan iz raz, ali qu di ma ko ji se ba ve informacionim tehnologijama, sasvim uobi ~ajen. Jedan od \oki- }evih i Jagli ~i }evih radnika ka- `e da je to je dan sa svim nor ma lan vid internet marketinga u svetu. - Ne postoje bilo kakvi formalni ugovori koji se sklapaju sa drugim firmama koje poseduju sajtove, a sva ko ko ima bi lo ka kav sajt mo - `e da ostvari saradwu na ovaj na- ~in. Re~ je, prak ti~ no, o tip skim ugovorima. Odete na ne ~iji sajt, o- daberete opciju afiliejt marketing, ispunite formular i postavi te ba ner sa lin kom na svoj internet sajt. Dakle, to bukvalno, mo- `e bi lo ko. Lai~ki obja {weno, firma ~iju ste reklamu postavili vam pla }a procentualno u zavisnosti od broja onih koji su kliknuli na wihovu reklamu na va {em sajtu. Poznanik s po ~etka pri ~e obja- {wa va da tu ne ma re ~i o di rekt - nom kla ewu, ta~nije, organizovawu igara na sre }u. - Tra `e no je ve} po sle pr vog me - seca koji su proveli u pritvoru ve- {ta ~ewe i od strane Uprave za igre na sre }u da se is pi ta da li po sto - ji bilo koji mehanizam primawa direktnih uplata. Me utim, ve- {ta ~ewe jo{ uvek nije izvr {eno. Zanimqivo je baciti pogled i na ~lan 10. Za ko na o i gra ma na sre }u, gde se iz me u o sta log ka `e da je za - brawena: - Prodaja, ustupawe, izdavawe, o- gla {avawe i svako drugo predstavqawe inostranih sre}ki i tiketa (li sti }a) za i gre na sre }u, kao i: - U ~estvovawe u igrama na sre }u koje se prire uju u inostranstvu, za koje se ulozi pla }aju na teritoriji Republike (Srbije, prim. aut.) Iz U pra ve za i gre na sre }u ni posle tri dana nismo dobili tuma- ~e we pr vog sta va, da li se to od no - si i na ogla {avawe inostranih firmi koje organizuju igre na sre- }u, ili sa mo ti ke ta, tj. sre} ki. Na - ime, ukoliko je re~ samo o reklamirawu listi }a, osumwi ~eni \o ki} i Ja gli ~i}, iz ve sno je, za to ne mogu biti krivi~no goweni. Me utim, u pojedinim dnevnim listovima i mese~nim ~asopisi - ma se nesmetano uz primerak i daqe dele vau ~eri u vrednosti od 5-10 evra za kla ewe u inostranim onlajn kladionicama. S druge stra ne, ako se o vaj stav u Za ko nu od - nosi i na ogla {avawe firmi ({to su pomenuti i ~inili), to bi zna- ~i lo da svi ko ji to i sto ~i ne tre ba da krivi~no odgovaraju. Zanimqivo je da se na stadionima Crvene zvezde i Partizana strane internet kladionice reklamiraju bez problema, kao i u beogradskoj Areni, pa je tokom ko {arka {ke utakmice Partizan Makabi uz preko 20 hiqada gledalaca i sam predsednik Tadi} mogao da primeti reklamu jedne svetske internet kladionice. Da li je to za posledicu i ma lo da je ne ko od pri sut nih u pla tio ti ket, ne zna se, ali, ako jeste, sude }i po Zakonu, po ~inio je krivi~no delo. Tako e, ukoliko u skorije vreme u Srbiji budu gostovali fudbaleri Milana ili Reala koji reklamiraju svetske onlajn kladionice na dresovima, sve su pri li ke da }e Ka si qas ili Ronaldiwo zavr {iti u srpskom bajboku. Prawe para O pra wu nov ca za ko je je za pre - }ena kazna zatvora u trajawu od jedne do de set go di na za tvo ra, a na osnovu ~ega je \oki }u i Jagli ~i }u i produ`en pritvor, u radovima stru~waka iz ove oblasti, Predraga Markovi }a, Stenlija Morisa i Kler Dams se mo `e na }i da se u prawu novca kroz banke organizovani kriminal ~esto slu`i qudima koji nemaju kriminalnu pro {lost. Onda otvaraju ra ~une preko kojih obr }u velike nov ~ane iznose, ~esto uz pomo} nesavesnih bankarskih slu`benika. Uplata u banku mo`e biti izvr {ena na mnogo na ~ina. Neki od postupaka koji su karakteristi~ni za fazu ulagawa izme u ostalog su osnivawe fantomskih preduze }a koja ne posluju, ve} slu`e samo za uplatu gotovog novca na ra ~une, a u novije vreme i preuzimawe preduze }a sa finansijskim te {ko }ama ~iji ra- VAU^ER ZA KLA\EWE U JEDNOM NA[EM MESE^NIKU ~u ni slu `e da se na wih sli je no - vac prethodno deponovan na ra ~une raznih finansijskih institucija. Na vo di se i da se ta kav no vac da bi postao legalan obi~no ula`e u kupovinu nekretnina, vozila, rad wi. Od 550 hi qa da e vra, ko je su, kako se navodi u saop {tewu MUPa, pribavili optu`eni, zapleweno je tek 60 hi qa da sa wi ho vih li~ - nih ra ~una, dva automobila i 11 ra ~unara, a pojavile su se i neke informacije da su osumwi ~eni novac ulagali u adaptaciju svojih ku }a. Re klo bi se, sve ono {to bi svaki pera~ novca izbegao kako ga ne bi po zva li na du `i bo ra vak u zatvor. - Prvo, serveri su registrovani u SAD, te je ta mo pla }en i po rez na pri hod. Za tim, u toj su mi od pre ko pola miliona evra su neke stvari, koliko znam, prikazane i duplo. Ko se ba vi o vim po slom zna ko li ko ko {ta odr`avawe jedne ovakve firme, ka`e wihov poznanik koji je `eleo da ostane anoniman. Wi ma je blo ki ra no tek 60 hi - qa da e vra, ra de ve} vi {e od pet godina, a 11 ra ~unara i dva automobila je sve {to je zapleweno, {to je za ta kvu fir mu sa svim u o - bi ~ajena imovina. Redovno su pla- }a li po rez na fir mu, po rez na dohodak svojih zaposlenih, a {tavi {e, pre tri go di ne je dan od wih je i {ao u Po re sku u pra vu da se ras - RONALDO I RONALDIWO, AKO DO\U U SRBIJU SA REKLAMOM NA DRESU, MOGU DA ZAVR[E IZA BRAVE pita o oporezovawu tog prihoda i u sme no su mu re kli da ne zna ju ka - ko se vodi prihod ostvaren preko interneta. Ina ~e, redovno su dobijali izve {taje od tih kladionica i od pa ra ko je su za ra di li bar 98 odsto je novac od inostranih kli ko va, s ob zi rom da kod nas internet kla ewe gotovo da i ne postoji. Osim toga, strane onlajn kladionice su vrlo sumwi ~ave prema kladioni ~arima sa Istoka, pa tra`e mnogo vi {e podataka, poput kopije paso {a, da bi se registrovali. Tako su, prakti~no, sav novac uneli u na {u zemqu, a ka- `wava se izno {ewe novca, to jest, upla }ivawe inostranim kladionicama sa teritorije Srbije. Ina ~e, ukoliko je na novac zara- en u inostranstvu pla }en porez, rezidenti republike koji zara uju taj novac u inostranstvu pla }aju samo razliku u porezu ukoliko postoji sporazum dve dr`ave o dvostrukom oporezivawu, ka`e ovaj sagovornik. Da ni MUP nije najupu }eniji u ovu oblast govore i navodi u saop- {te wu da su \o ki} i Ja gli ~i} u p- late primali sa ra ~una nekoliko of-{or kompanija i nekih od najpoznatijih svetskih kladionica Eurobet, Bet et houm, Manibukers, pri ~emu Manibukers uop- {te nije kladionica, ve} prakti- ~no, onlajn banka, servis za nov ~ane transfere. Zanimqivo je i da su Ve ~erwe novosti u svom tekstu Kla ewe bez kazne od 27. februara, nekoliko dana po hap {ewu Jagli ~i }a i \oki }a, od predstavnika Uprave za igre na sre }u Ministarstva finansija dobile slede }u izjavu: Nemamo stru~ne kadrove, niti a- dekvatnu opremu kako bismo spre- ~ili nelegalne igre na sre }u. Na osnovu saznawa obave {tavamo ove slu`be (Odeqewe za visokotehnolo {ki kriminal Okru`nog tu`ila {tva u Beogradu i Odeqewe za borbu protiv visokotehnolo {kog kriminala MUP) kako bi one sprovele postupak i donele odre- ene mere. Ko na~ no, ako se sve sve de na to da je posredovawe izme u kladioni ~ara i svetskih internet kladionica putem reklame na sajtu ka`wivo, nisu li, primera radi, i RTS i Telekom samo posredovali u ~uvenoj SMS licitaciji i za to dobijali odre enu naknadu?

10 10 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 3. јун Криминал UBISTVOUM I [ARSKOJULICI Na ma mqen, pa u bi jen UBIJENI VINETU KURTE[I Vi ne tu Kur te {i, o tac ~e - tvo ro de ce, stra dao je od ru - ke i u ku }i svog dru ga Sa {e Radi ~evi }a, koji ima 12 godi na za tvor skog sta `a. Da li zbog de voj ke, ili za to UBICA SA[A RADI^EVI] {to ga je Vi ne tu o fi rao policiji da je ukrao nov ~anik na autobuskom stajali {tu-po kaza }ed aqai straga Пише Елизабета Јовановић Tridesetosmogodi {wi Sa- {a Radi ~evi}, poznatiji pod nadimkom Bumbar, 31. ma ja, sat vre me na po pono }i, posle kra }e sva- e u svojoj porodi~noj ku- }i, i nekoliko ispijenih piva, usmrtio je dugogodi {weg poznanika Vinetu Kurte {ija (34) iz Kragujevca, sa kojim se zbli`io jo{ dok su bili na izdr`avawu zatvorskih kazni zbog imovinskih delikta. Sumwa se da je Radi ~evi} u toku `u~ne rasprave potegao no`, ubo Kurte {ija u levu butinu i ta ko mu pre se kao ve nu, zbog ~e ga je do {lo do obilnog krvarewa. O tome najboqe svedo ~i sasu {ena lokva kr vi u pre~ ni ku ve }em od jed - nog metra na tepihu dnevnog boravka u kome se desio ovaj krvavi pir. Uku }ani su `rtvu podigli na kau~ tek po {to je gotovo iskrva - rio, kako bi mu se ukazala medicin ska po mo}, ali je pre mi nuo pre dolaska ekipe Hitne pomo }i, koju je pozvao Sa {in otac. U po li cij skom sa op {te wu se navodi da je Sa {a Radi ~evi} poku {ao da pri kri je kri vi~ no de - lo, tvr de }i ka ko je Kur te {i sam se bi na neo po vre du no `em, ko ji je po li ci ja pro na {la na li cu me sta. Pri ti snut do ka zi ma, on je ka sni je pri znao da je u bio svog poznanika. Odlazak na poziv - Mog sina su namamili, pa u bi li. Pre ne go {to je oti {ao u wihovu ku }u, zvao ga je telefonom Sa {in o tac, oko sa - ti i re kao mu da do e po dinara, koliko su mu bili du`ni. Ustvari, dugovao mu je neki Rajko, ko ji je do {ao kod wih u go - ste, pa je, kao, po ru ~io da moj sin od mah do e po pa - re. Od vra }a la sam ga da ne ide. Go vo ri la mu da }e da ga pre va - re i mo `da u bi ju, po {to je moj sin rekao policiji da je Sa {a Radi ~evi} oxepario neku `enu na autobuskoj stanici, kada su policajci do- {li da we ga is pi tu ju zbog to ga, a onda ga odveli u stanicu. Verovatno je neko iz policije preneo Radi ~e vi }u da ga je moj sin o dao, pa su mu se ovako osvetili, pri ~a A- siba Kurte {i, majka pokojnog Vi - netua, koji je za sobom ostavio ~etvoro maloletne dece, koja `ive bez maj ke, jer se ona pre pet go di na preudala. Ona ka `e da je wen sin mo rao da prizna da je to uradio Radi ~evi}, ka ko on ne bi xa be i {ao u za tvor, a i pokradena `ena je na prepoznavawu lica pokazala na Sa {u. Strepela je kad je Vinetu oti {ao kod Sa {e, pa ga je oko de set u ve ~e po z- va la te le fo nom. Re kao joj je da je jo{ kod wih i da }e pra vo ku }i. - U ju tru sam vi de la da ni je do - {ao. Te {i la sam se da je ne gde svra tio, ali mi je u br zo Ni na, Bumbarova devojka, javila telefonom da mi je Bum bar u bio si na. To je mlada, fina devojka, koju su, na- `a lost, oni u ze li pod svo je. Ka da je moj u nuk Aca to ~uo hteo je da sko - ~i kroz pro zor i da se u bi je. Mo ra - la sam da sla `em da to ni je ta~ no i da je oti {ao u Italiju. Odmah sam decu spakovala i poslala kod dede, jecaju }i pri ~a Asiba Kurte {i. Ona sum wa da su we nog si na na - pili i verovatno mu stavili tablete koje su ostale posle smrti Sa {ine majke. Za Vinetua ka- `e da je bio do bar o - tac, stalo`en, tih, {to potvr uju kom- {ije sa Aerodroma, gde Vinetuova brojna porodica godinama ima dvosoban stan, ali i iz Li ci ke, iz Mi {arske ulice, gde se de si lo u bi stvo. Lekovi i alkohol Dok u domu Kurte- {i je vih vla da muk i tu ga de li u ~e - tiri zida, dotle se `ivot Sa {inog oca Mar ka, sa ko jim je `i veo u zajednici, posle ubistva preselio na ulicu. Tu smo zatekli desetak qudi kako prepri ~avaju detaqe iz kobne no }i. O tac nas od vo di do me sta gde se dogodio zlo ~in. Pokazuje rukom ogromnu lokvu sasu {ene krvi na tepihu dnevne sobe i na prekriva- ~u na kre ve tu. Na sto lu jo{ u vek stoje fla {e od ispijenog piva, a tik do wih va za pu na le ko va. - Jadan moj sin, budala, bolesnik Za {to ~oveka da ubije? Nema mu leka. Le`ao je ~etiri godine kao maloletnik u popravnom domu, pa po sle jo{ o sam. Ma lo je bio na slobodi, ka`e Marko, koji smatra da je i Sa {i na maj ka u mr la pre SA[IN OTAC MARKO PRISUSTVOVAO UBISTVU ПОЛИЦИЈА Rasvetqenoubistvo uaran elovcu Borisav Dimitrijevi} (54) iz Ora {ca kod Aran elovca uhap {en je zbog postojawa osno va sum we da je, 28. ma ja ove go di ne, u ka s- nim ve ~er wim sa ti ma, u bio Za gor ku La za re vi} (80) iz i stog me sta. Be `i vot no telo ubijene starice otkriveno je 29. maja, u toku prepodneva, na seoskom putu, stotinak me ta ra da qe od we ne ku }e. Za gor ku je pro na {la D. M. iz O ra {ca, ko ja je po vre - me no bri nu la o woj i do no si la joj hra nu, s obzirom da je bila korisnik socilajne pomo }i. Ima in di ci je da je Bo ri sav Di mi tri je - vi}, udarcima rukama po glavi i telu, ubio Lazarevi}ku u wenoj ku }i, u kojoj je `ivela sa ma. Da bi pri krio kri vi~ no de lo, on je, pod okriqem mraka, Zagorku odvukao i ostavio na seoskom putu u blizni ku }e, najvero vat ni je da bi iz gle da lo da je stra da la u saobra }ajnoj nezgodi. Za {to se odlu ~io na o vaj ko rak jo{ u vek se po u zda no ne zna, a prema nezvani~noj informaciji, wih dvoje su posledwih 25 godina bili u emotivnoj vezi. Dimitrijevi} je bio neo`ewen, a Lazarevi}ka se posle razvoda vratila kod svojihuora {ac. U vi aj je o ba vio is tra `ni su di ja Vi {eg su da, u pri su stvu za me ni ka Vi {eg jav nog tu `i la {tva i pri pad ni ka po li ci je. Na kon is te ka me re po li cij skog za dr `a va - wa u traj wu od 48 sa ti, Di mi tri je vi} je spro ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su - da. Mladi} poginuou udesu Mar (20) iz Re sni ka podlegao je povredama zadobijenim u saobra }ajnoj nezgo di, ko ja se do go di la 1. ju na, oko ~e ti ri sa ta i 40 mi nu ta u na se qu Sta no vo, dok je Ja smin M. (19) iz Gra - bovca kod Kni }a zadobio te- {ke te le sne po vre de, zbog ~e ga je za dr `an na bol ni~ - kom le ~e wu. Po red wih dvojice, u ovom udesu lak {e su po vre e ni jo{ Ni ko la S. Pritvorenz bog razbojni {tva A ran e lov ~a nin Ne boj {a T. (25) pri ve - den je is tra `nom su di ji O snov nog su da zbog po sto ja wa o sno va ne sum we da je po ~i - nio jed no raz boj ni {tvo, a dru go po ku {ao. Na kon sa slu {a wa od re en mu je pri tvor do me sec da na. Ima in di ci je da je Ne boj {a T. 18. ma ja, u ve ~er wim sa ti ma, u cve }a ri Bon sai u A ran e lov cu, uz pret wu no `em, od rad ni - ca iz nu dio di na ra. ^e ti ri da na ka sni je, po ku {ao je da od pro da va ~i ce u za nat sko-tr go vin skoj rad wi Rio pri - svo ji pa zar, ali mu se ona su prot sta vi la, pa je po be gao pra znih {a ka. (19) iz Kragujevca i Marinko F. (18) iz Dra go bra }e. Vozilom je, neprilago enom brzinom, iz pravca Kori }ana prema Stanovu, upravqao Marinko F. On je, u Ulici Kraqeva~kog bataqona, sleteo preko desne i- vice kolovoza na travnatu povr {inu i predwim desnim uglom vozila udario u stub za elektri~nu rasvetu. Na kon to ga, na ju go, ko ji se odbio ka sredini kolovoza, naleteo je mali kamion zastava 80. Ina ~e, Marinko F. upravqao je vozilom pre polo`enog voza~kog ispita, a jugo, vlasni {tvo jednog u- gostiteqa iz Kori }ana, ~etvorica mladi }a prisvojila su neposredno pre nesre }e. Uvi aj je obavio istra`ni sudija Osnovnog suda, u prisustvu zamenika Osnovnog javnog tu`ila {tva i pripadnika saobra }ajne policije. Odmah je nalo`eno da se uradi vanredni tehni~ki pregled oba vozila. Protiv Marinka F. bi }e podneta i krivi~na prijav zbog postojawa osnova sumwe da je po- ~inio te {ko delo protiv bezbednosti javnog saobra }aja, a pred u zi ma ju se i me re u - tvr ivawa stepena krivi~ne odgovornosti i za nedozvoqeno kori {}ewe tu eg vozila. Skalpelomn a R. (51) iz A ran e lov ca u hap {en je zbog postojawa osnova sumwe da je po ~inio krivi~no delo nasiqe u porodici i, nakon saslu {awa pred istra`nim sudijom Osnovnog suda, sproveden u istra`no odeqewe Okru`nog zatvora, gde }e provesti oko mesec dana. Ve ru je se da R. 25. ma ja, u ve - ~erwim satima, u porodi~noj ku }i, u vid no al ko ho li sa nom sta wu, naj pre suprugu vre ao i upu }ivao joj psovke, a za tim u zeo skal pel i kre nuo ka woj, prete }id a } ej eubiti. Otkriveno 48pijanihv oza ~a U regionalnoj akciji poja ~ane kontrole saobra }aja, koja je sprovedena u no }i izme u 29. i 30. maja, pripadnici saobra }ajne policije otkrili su 48 voza ~a koji su seli za u pra vqa~ pod dej stvom al ko ho la. Is po sta - vilo se da je, od ukupno 58 u ~iwenih prekr- {aja, 48 bilo upravo zbog alkoholisanosti, a je dan vo za~ je ~ak od bio da se pod vrg ne al - kotestu. On je, na vo di se u po li cij skom sa op {te - wu, i po red u po zo re wa da o sta ne u put ni~ - kom vo zi lu, i za {ao i po ku {ao da po beg ne, ali su ga po li caj ci su sti gli i u po tre bili sred stva pri nu de. On je, sa jo{ 13 dru - gih vo za ~a, za dr `an u pro sto ri ja ma Po li cij ske u pra ve, dok su svi o sta li ko ji su po pi li ~a {i cu vi {e is kqu ~e ni iz sa - o bra }a ja. Na kon is te ka me re za dr `a va wa, do ti~ - ni vo za~ ko ji se ni je o ba zi rao na po li cij - ska u po zo re wa do ve den je su di ji Prekr {aj nog su da, ko ji ga je ka znio za tvor - skom ka znom u tra ja wu od 15 da na, za bra - nom u pra vqa wa mo tor nim vo zi lom u tra ja wu od o sam me se ci i iz re kao 14 ka z- ne nih po e na. Zbog sve ga na ve de nog, Po li cij ska u pra - va u Kra gu jev cu a pe lu je na sve u ~e sni ke u sa o bra }a ju da se, ra di svo je i bez bed no sti dru gih, pri dr `a va ju sa o bra }aj nih pro pi - sa i da ne se da ju za u pra vqa~ pod dej stvom al ko ho la. Po ru ~u ju, ta ko e, da }e o va kve ak ci je bi ti or ga ni zo va ne i u na red nom pe ro du. E. J.

11 Град Четвртак, 3. јун КРАГУЈЕВАЧКЕ 11 DNEVNA SOBA U KOJOJ SE DOGODIO ZLO^IN UKLAWAWE SPOMENIKA NA VARO [KOM GROBQU Razlog nepla }awe grob nih me sta Put ko ji se pro e do mo men ta ski da - wa nadgrobnih obele`ja i prekopavawa gro bo va je dug i za kon ski regulisan. Po re ~ima direktora JKP Grad ska gro bqa, to ni je stvar ko - mercijalizcije zbog ograni ~enih mesta na Varo {kom i Palilulskom grobqu, ve} je razlog vi {egodi {we nepla }awe grobnih mesta {est me se ci za to {to ni je mo gla da se pomiri sa wegovim na ~inom `i vo ta. On ob ja {wa va da je te ve - ~e ri se deo za jed no s wi ma, da su popili po ~etiri-pet piva, ne {to prezalogajili. Slu {ali su muziku, da bi oko po no }i do {lo do sva e, a kom {ije koji `ive u bli zi ni ka `u da su je ~u li ga la - mu i pre to ga oko 11 sa ti u ve ~e. Svi `ale ubijenog i ~e tvo ro wegove siro ~adi, kao da se ne na la - ze u dvo ri {tu ~o - ve ka ~i ji je sin osumwi ~en za u- bistvo. - Vi ne tu je do - {ao oko se dam u - ve ~e, fino se pona {ao. Iza {ao je sa mo da za pa li cigaretu, jer nisu imali upaqa~. Oko upaqa ~a i devojke su se posva- a li bi la je pri sut na Ni na Golubovi}, sa kojom se zabavqao moj sin. Ona mu je po sle da va la ve - {ta~ko disawe, ali nije pomoglo. Ve za li smo mu no gu da ne is kr va ri i od mah smo po zva li Hit nu po mo}. Oni su mi re kli da ne mo gu da do - u bez po li ci je. Sti gli su tek za 20 mi nu ta, ka da je ve} bio mr tav, pri - ~a Marko Radi ~evi} i dodaje da je Vinetu wegovom sinu samo govorio: Zo vi te {to pre Hit nu po - NEUTE[NA ASIBA KURTE[I mo}. On sma tra da se ovo mo `da ne bi ni de si lo da uz pi vo we gov sin ni je pio i ve }e ko li ~i ne le ka formidal. - Mo ra da se Sa {a na gu tao le ko - va. Bi la je pu na ke sa le ko va u ku }i, mo `da se i drogi ra. On je bio o - sam godina u Zabeli zbog kra- e. Ta mo se i raz - boleo. U zatvoru su se wih dvo ji ca dru`ili, ali i pre i po sle to ga. Bumbar je nepopra vqiv, ~im tolika robija nije uticala. Iza {ao je 24. ja nu ra ove godine. Do e mi da sve pro dam i odem a kao da ne postojim. S kim da `i vim, pi ta sam se be Mar ko Radi ~evi}. Ponovo pokazuje rukom na krevet. Tu je preminula wegova `ena, pa sad Vi ne tu. Pla {i se i za sop stve ni `i vot. Ka `e da mu je po - kojnikov brat, koji je tako e bio dugo u zatvoru zbog ubistva, navodno te le fo nom pre tio da }e ih pobiti i zapaliti mu ku }u. Vinetuova majka Asiba ka`e da je wen sin Slo bo dan zvao da se ras pi ta {ta su uradili wegovom bratu, ali da je umesto odgovora pala uvreda, {to ih je do dat no do tu klo. PISMO JAVNOSTI NAVIJA^A CRVENIH \AVOLA Nismo vinovnici incidenta kod Balkana Kao navija~ka grupa Crveni avoli, sada kada iza sebe imamo jednu od najboqih sezona u istoriji navijawa kod nas (odbojka, ko {arka, ru ko met i fud bal, u ko jem se Rad ni~ ki ko na~ no vra tio u vi {i rang), `e li mo da de man tu je mo ku lo ar ske pri ~e i spe re mo sa se be qa gu ko ja po ~ar {i ji ba ca lo {u i ru `nu sli ku na nas, jed nu od najboqe organizovanih navija~kih grupa u zemqi. Naime, nismo vinovnici incidenta od pre dva meseca, kada je u tu ~i kod restorana Balkan, posle proslave pobede nad Makabijem i plasmana na Fajnal for u Parizu povre en navija~ Partizana koji je tom prilikom zadobio frakturu lobawe i zadr`an na le ~ewu u kragujeva~kom Klini~kom centru. Incident koji se tada dogodio, a prilikom kojeg su uhap {eni A- lek san dar G., Mi lo{ V. i Bo ris Q., a ne {to ka sni je jo{ dve o so be, ne - ma ni ka kve ve ze sa or ga ni za ci jom ni ti u ~e {}em na vi ja~ ke gru pe Cr ve ni a vo li i is kqu ~i vo je de lo ne od go vor nih po je di na ca. Po - vre eni jedan je od momaka koji je u grupi navija- ~a Radni~kog od samog osnivawa. Pomagao je na {u grupu i iskreno nam je `ao {to se na {ao u o va kvoj si tu a ci ji, ~i ji je kraj wi is hod i - pak protekao bez tragi~nijih posledica. Kao navija~ka grupa mi, Crveni avoli uvek smo se zalagali i na sta vi }e mo da se za la `e mo, po pra vom na vi ja~ kom ko dek su, da ne bu de na si qa na sport skim pri red ba ma i ma ni fe sta ci ja ma ko je ih pra te, po go to vo, kao u o vom slu ~a ju, ka da su u pi ta wu qu di ko ji su iz na {eg grada - Kragujev ~ani. Sa i skre nom `e qom da se o va kve i sli~ ne stva ri ni ka da vi {e ne dogode, nagla {avamo da kao pripadnici navija~ke grupe Crveni avoli nismo ni vinovnici ni u ~esnici incidenta, jo{ jednom isti ~emo da nam je dra go {to se ne mi li do ga aj ni je za vr {io sa tra gi~ nim posledicama i {to je jedan mladi `ivot sa ~uvan. Podvla ~imo da tu ~a te no }i nije imala nikakve veze sa nama kao organizovanom navija~kom gru pom. Crveni avoli 1989 Kra gu je vac, 31. maj go di ne Нa Var {kom gro bqu do sko ro se mo gla vi de ti go mi la u klo we nih nadgrobnih spomenika po red kan te za sme }e, na ko ji ma su jo{ bi la vidqiva imena i prezimena pokojnika, {to je delovalo ba{ ru `no, po seb no zbog me sta gde su bi li od lo `e ni. Ma lo da qe, u dubini grobqa, jo{ uvek drema po koji preturen spomenik koji radni ci JKP Grad skog gro bqa iz nekih razloga nisu uklonili. Ko ne zna da je spo me nik na mer no ski nut ka ko bi se grob pre ko pao i pretvorio u nove grobnice pomi - slio bi da su hu li ga ni or gi ja li po grobqu i skrnavili nadgrobna o be le` ja. U gro bqu, me u tim, ka - `u da to ni je sra mo ta za ovu insti tu ci ju, ne go za srod ni ke ko ji su za bo ra vi li na svo je o ba ve ze i pretke. O ovoj pojavi, koja nije promakla oku gra a na, za tra `i li smo ko men tar od di rek to ra JKP Gradska grobqa Dragana Radovi- }a. On ka `e da je u pi ta wu ne ko - li ci na nad grob nih spo me ni ka ko je su mo ra li da u klo ne, po {to srod ni ci po koj ni ka go di - na ni su pla }a li na dok na du za o - dr `a va we tih grob nih me sta, i po red svih u po zo re wa. Do du {e, po je di ni ni su ni i ma li `i vih naslednika. - Nismo rigorozni. Toleri {emo i du `i pe ri od od 10 go di na, ba{ za to {to je to o se tqi va ma te - rija, ka`e Radovi} i dodaje da to nije slu ~aj s drugim ve }im gradovi ma u ze mqi. Po slo vu za ko na, sva ko ko groba ri nu ne pla ti 10 go di na a u to - mat ski se sti ~u u slo vi da se to grob no me sto pro da ne kom drugom, ali pre ne go {to se to de si NA BOZMAN GROBQU JE DEPONIJA UKLOWENIH SPOMENIKA KOSTURNICA EKSHUMIRANIH POKOJNIKA ^IJA SU GROBNA MESTA PRODATA tra `e se srodni ci, o po mi wu, tu `e su du i na kra ju, ako sve to ne da rezlta ta, od lu ~u ju se na taj nepopularan ko rak. Spo me - nike uklawaju i od vo ze na Bo- zman, na pro s- tor iza u prav ne zgra de, gde ih od la `u zbog pre stan ka pra va sta ra teq stva nad grob nim me - sti ma, {to je de fi ni sa no odlu kom o sa hra - wiv awu. Re~ je o od lu ci Skup - {ti ne gra da o o - dr`avawu grobnih mesta iz godine. Ova materija je regulisana ^la nom 35. i 36. skup {in ske odluke. Ka ko ka `e pr vi ~o vek ove institucije, ni sami ne znaju {ta da rade sa uklowenim spomenicima i za {ta bi mo gli da ih u po tre be. Za sa da ih sa mo de po nu ju, jer im jo{ u vek ne pred sta va ju pro stor - nu smet wu. Tu se do pre ma ju i mo n- u men ti sa Pa li lul skog gro bqa ko je je kon zer vi ra no. U glav nom, po smrt ne o stat ke eks hu mi ra ju, pa ku ju u po seb ne ke se i na sva koj od wih pe dant no se be le `e ge ne - ralije pokojnika, zatim se numeri {u i sa hra wu ju u za jed ni~ ku grobnicu kosturnicu na Bozman gro bqu. Da nam di rek tor ni je po ka zao, ne bi ni po ~e mu za kqu - ~i li da je to ko stur ni ca, jer je grob ni ca sa mo o mal te ri sa na i ne ma ni ka kva po seb na o be le` ja. Ali, o be }a li su da }e se i za to SPOMENIK NA VARO[KOM GROBQU KOJI JE SKINUT, ALI NIJE UKLOWEN po sta ra ti. U woj se ~uvaju posmrtni ostaci ehumira nih zbog u vere wa da se ne ko od naslednika iz in o strn stva ili ko zna od ku da mo `e po ja vi ti i iz ra zi ti `e qu da ih po no vo sa - hra ni. Ali, to zna ~i da mo ra ju da ku pe no va grob na me sta kao da se po pr vi put obavqa sahrana. - Na {a slu `ba ra ~u no vod stva a - `u ri ra sva ke godi ne po dat ke. O- ni ko ji ne pla }a- ju u red no u po zo - ravaju se usmeno, iza to ga idu o po - me ne u pi sa noj for mi. O sta vqa im se rok od se - dam da na da iz - mi re svo ja du go - va wa ili se u go - va ra di na mi ka pla }a wa. U kraj - wem slu ~a ju idu tu `be. Ako se ne odzivaju na pozive stvar se re {a- va na su du, ka `e Dra gan Ra do vi} i do da je da su mnogi u me uvremenu promenili a dre se i te {ko ih je na }i, jer ni - su prijavili promenu adrese grobqu ko me tre ba da pla }a ju odr`avawe. Ako rok nadma {i go di na JKP Grad ska gro bqa u nekim od {tampanih listova o- gla {ava to, pa ukoliko se niko ne ja vi u ro ku od 90 da na, on da se to mesto trajno oduzima. I tek tada se uklawa spomenik. DIREKTOR DRAGAN RADOVI] TVRDI DA SU VEOMA TOLERANTNI Gro bqe je u o ba ve zi da sa mo {est me se ci ~u va spo me ni ke i nadgrobne plo ~e, ali oni ~uvaju i po nekoliko godina. Radovi} podvla ~i da su posledwi po ~e li da pre ko pa vju grob na me sta u re gi o nu, a pr vi je to u ~i - nio Beograd. On napomiwe da poskidane spomenike svi odla`u, a {ta po sle ra de s wi ma ni je mu ponznato. Na kra ju na po mi we da to ni je stvar ko mer ci ja li za ci je ne go da ima zakonsku obavezu da se posle 10 godina prekopaju sva ona grobna me sta ko ja se ne pla }a ju. I na ~e, jed no grob no me sto na Va ro {kom gro bqu ko {ta od do di na ra, u za v- isnosti od lokacije i ~ime je oblo `e no grob no me sto. Naj sku pqa su me sta na Va ro {kom oko cr kve. Na Pa li lul skom gro bqu ce ne se kre }u kao na Va ro {kom, dok na Bo zma nu ce na ide u ra spo nu od dinara. E. JOVANOVI]

12 12 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 3. јун Град RACIONALIZACIJA GRADSKE ADMINISTRACIJE Konobari i obezbe ewe u ATS-u Druga faza racionalizacije gradske administracije, po kojoj se konobari i radnici obezbe ewa Skup {tine grada sele u Agenciju za turizam i saobra }aj, trebalo je da bude zavr {ena do 30. a pri la, ali }e zbog uskla ivawa dokumentacije prelazak kasniti ~etiri meseca Пише Александар Јокићевић Иpo red na ja ve da }e na kon prelaska 68 zaposlenih iz gradske uprave i instituci ja kul tu re u Stam be no pred u ze }e, u o kvi ru sma - wewa gradske administracije, odre e ni broj rad ni ka pre u ze ti i A gen ci ja za tu ri zam i sa o bra }aj (ATS), to se jo{ ni je do go di lo. U me uvremenu najavqena je i podela ATS-a na dve fir me. Kre nu le su i ne zva ni~ ne pri ~e da je od la - gawe novog ~ina racionalizacije i po de la o vog jav nog pred u ze }a povezana sa javnim gradskim prevo zom, od no sno da }e grad s ob zi - rom da du go to le ri {e o te `a no po slo va we grad skog pre vo zni ka, pred u ze }a A u to sa o bra }aj, na kra ju o for mi ti jav no pred u ze }e za te na me ne. ^lan Gradskog ve }a za investicije i razvoj Neboj {a Vasiqevi} ka `e da je i sti na sa mo to da }e se ATS po de li ti na dve za seb ne celine. Jedna se bavi turizmom i u- ciji podrazumevala je raspore ivawe radnika iz Agencije za odr- `a va we, o bez be e we i pru `a we usluga pri gradskoj Skup {tini, s tim {to su rad ni ci na o dr `a va - wu hi gi je ne iz te A gen ci je pre - {li u Jav no stam be no pred u ze }e od 1. a pri la go di ne, dok je ATS do kra ja i stog me se ca tre ba - lo da preuzme zaposlene na poslovima obezbe ewa i ugostiteqskih usluga. Pr va gru pa vi {ka za po sle nih iz grad ske u pra ve i in sti tu ci ja kul tu re, wih 68 na po slo vi ma o - dr`avawa i higijene, i to 53 zaposlena u Gradskoj upravi, najvi {e po me snim za jed ni ca ma, i 15 u u - stanovama kulture promenili su poslodavca. Javno stambeno preduze }e se obavezalo da obezbedi a- dekvatne poslove, mada se za jedan broj rad ni ka go to vo ni {ta ni je NISKOGRADWA NA LISTI GUBITA [A Kriva ogromna amortizacija Poslovni gubitak Niskogradwe za godinu iznosi 22 miliona dinara, a direktor Sa {a Gavrilovi} tvrdi da je krivac za ovakav rezultat velika amortizacija osnovnih sredstava i nerealna procena prihoda delova grada, Belo {evca, Ili }eva, Mar {i }a. Sa dru ge stra ne, ne - op hod no je da svo je u slu ge po nu di mo {i rem tr `i {tu, ka `e Gavrilovi}. U pra vo se u o voj go di ni od Za - natskog centra o ~ekuje dobar prihod, jer su kva li fi ko va ni da iz vo de go to vo sve za vr {ne gra e - vinske radove, a osim Starog zdawa ove go di ne su ra di li u U ni ver zi tet skoj bi bli o te ci, kao i prvu fazu rekonstrukcije Sokola ne. Ni sko grad wa je do bi la i ra do ve u A pe la ci o nom su du i na ogradi Narodnog muzeja. U oblasti putogradwe odazivaju se na ten de re za iz grad wu ma wih u li ce du `i ne do jed nog ki lo me - tra, ta ko je iz dve fa ze za vr {e na Bato ~inska u Ili }evu, Ribarska u Belo {evcu, most u Kozujevu, a rana da je Ni sko grad wa gu bi ta{ ne stoje, uprkos iskazanom milionskom minusu. Ga vri lo vi} pod se }a da je po - slov na go di na bi la iz u zet - na, jer je o stva re na do bit od 44 mi li o na di na ra, ko ja ni je u potpu no sti ras po re e na, ta ko da se pro {lo go di {wi gu bi tak mo `e pokriti iz rezervi preduze }a. - Ne `e lim da go vo rim o pe ri - o du ka da ni sam bio u pred u ze }u. Me utim, neophodno je re }i da je novac od dobiti ulagan i u obnavqawe opreme i mehanizacije, ta- DIREKTOR SA[A GAVRILOVI] KONOBARI U RESTORANU SAJAM JO[ SU RADNICI SKUP[TINE GRADA Od bor ni ci Skup {ti ne gra da na prethodnoj sednici dali su saglasnost JKP Ni sko grad wi za po - kri }e gu bit ka od 22 mi li o na di na ra za po slov nu go di nu iz re zer vi o vog pred u ze }a. Ova od lu ka na met nu la je pi ta we {ta je raz log za ta ko ve li ki gu bi tak. Nedavno je izvr {ena smena na ~elu firme, kada je umesto Radoslava Ma ti }a di rek tor sku pa li cu preuzeo Sa {a Gavrilovi}, {to je dodatno podgrejalo sumwe u probleme sa prihodima. Jav no se ni {ta ni je sta vqa lo na teret smewenom direktoru, pa se pret po sta vqa lo da je `e qa gradske uprave da podmladi upravqa~ ki ka dar, a od grad skih ~el - ni ka se u tom tre nut ku je di no moglo ~uti da su javnim preduze- }ima, naro ~ito u vreme krize, potreb ni pra vi me na xe ri. No vi direktor, me utim, tvrdi da oceko da je u go di ni ve li ka a - mor ti za ci ja o snov nih sred sta va uslovila gubitak. Osim toga, proce na pri ho da za pro {lu go di nu pra vqe na je na o sno vu o stva re wa iz go di ne, {to ni je bi lo realno. Zanemarena je o ~ekivana e- ko nom ska kri za, a po red to ga osnovno anga`ovawe preduze }a je u sme re no na ta ko zva ne bu xet ske poslove, poja {wava Gavrilovi}. On tvr di da za Ni sko grad wu ima po sla, ali mo ra se i za }i i van gra da, a do bar pri mer za to je i do bi ja we na ten de ru po sla na iz vo e wu za nat skih ra do va u o - kvi ru re kon struk ci je ho te la Staro zdawe u Aran elovcu. Osnovna delatnost Niskogradwe je sa na ci ja, o dr `a va we i iz grad wa u li ca, o dr `a va we sa o bra }aj ne sig na li za ci je, zim ska slu `ba, a pre nekoliko godina od Vodovoda i ka na li za ci je pre u ze li su Za - nat ski cen tar. O sla wa we na po - slo ve ko ji se pla }a ju iz grad skog bu xe ta, ba{ zbog kri ze, u slo vi lo je i iz ve sno ka {we we u na pla ti radova. - Na kra ju zim ske se zo ne, zbog vre men skih pri li ka, u po tre bqe - na je ~e ti ri pu ta ve }a ko li ~i na soli i rizle nego prethodnih godi na. Na rav no, i to je pri li ~an iznos. Mehanizacija se pokre }e i u slu ~a je vi ma e le men tar nih nepogoda, a skora {wi primer su popla ve. E ki pe Ni sko grad we su prve i jedine stigle do ugro`enih pro me ni lo. I da qe, na pri mer, od la ze na po sao u Spo men park 21.oktobar, odr`avaju i ~iste u- obi ~ajenu kvadraturu. Usluge svojih no vih rad ni ka Stam be no fak tu ri {e wi ho vim do ju ~e ra {im poslodavcima, Skup {tini grada. Tr`i {ni koncept - Lo kal na sa mo u pra va jav nim pred u ze }i ma po ve ra va o ba vqa we u slu `nih po slo va i ti me {i ri wihovu postoje }u delatnost, a isto vre me no sma wu je broj za po sle - nih u lo kal noj ad mi ni stra ci ji, ob ja {wa va Va si qe vi} o vaj plan racionalizacije. Pre ma we go vim re ~i ma, i za - bran je kon cept ko ji grad ska preduze }a osposobqava za tr`i {te, a ne golo otpu {tawe prekobrojnih. Zapravo, uslu`nim delatnostima i ni je me sto u grad skoj ad mi ni - go sti teq stvom i ta ko }e bi ti i u - bu du }e, a go to vo ni {ta se ne }e pro me ni ti ni u Sek to ru sa o bra - }a ja, o sim {to }e po sta ti sa mo - stalan. I da qe }e i ma ti or ga ni za ci o - nu i kontrolnu funkciju gradskog i prigradskog javnog prevoza putni ka, iz da va ti mar ki ce i kar te na po kaz, a pre voz }e vr {i ti sa - da {wi, ili ne ki bu du }i pre vo - zni ci ko ji pro u na ten de ru. U svakom slu ~aju, grad nema nameru da osniva sopstveno prevozni~ko pred u ze }e. - Dru ga fa za ra ci o na li za ci je grad ske ad mi ni stra ci je tre ba lo je da bu de za vr {e na do 30. a pri la, ali, najpre zbog preuzimawa radnika obezbe ewa, odnosno, uskla- i va wa do ku men ta ci je i {i re wa de lat no sti ATS-a i na tu u slu gu, neophodan je du`i vremenski peri od, pa }e se plan spro ve sti u de lo do 1. sep tem bra, ob ja {wa va Vasiqevi}. Zapo ~et posao U kra gu je va~ koj grad skoj ad mi - ni stra ci ji, pre ma pro ce na ma s po ~et ka go di ne, vi {ak je oko 200 zaposlenih, a racionalizacija je najavqena u dve faze. Dr- `a va zbog u go vo ra sa Me u na - rod nim mo ne tar nim fon dom, a samim tim i lokalna samouprava, ima obavezu koja se ne mo`e izbe- }i. Pre ma pred vi e noj di na mi ci prva faza je zavr {ena 31. marta i ob u hva ti la je 90 rad ni ka ko ji su se do bro voq no iz ja sni li da bu du pro gla {e ni teh no lo {kim vi - {kom. Od u kup nog bro ja 65 za po - sle nih je iz grad skih u pra va, a 25 iz u sta no va kul tu re. Za pre ko - brojne kojima je prestao radni odnos iz dvo je na je ot prem ni na u u kup nom iz no su od 47 mi li o na dinara. Dru ga fa za sma we wa bro ja zaposlenih u lokalnoj administrastra ci ji, a sa no vo za po sle ni ma Stam be no i ATS, o sim {to }e u s- luge pru`ati biv {em poslodavcu, to i sto mo gu po nu di ti i tre }im licima. - [irewe delatnosti mo`e dovesti i do novog zapo {qavawa. A, u ci qu da qe ra ci o na li za ci je, ta~ ni je sma we wa grad skih tro - {kova, bitno je da javna preduze }a o spo so bi mo da sa ma za ra u ju i {to ma we se o sla wa ju na bu xet. Tako e, smatram da ~iwenica {to usluge odr`avawa ili obezbe ewa pru`aju gradskoj upravi mo`e da bude dobra preporuka kada te iste usluge nude tre }im licima, ka`e Vasiqevi}. Ho }e li i ko no ba ri i o bez be - e we Skup {ti ne gra da ~e ka ti sep tem bar da pre u u ATS? Va si - qe vi} do da je da u go sti teq sku delat nost ATS mo `e pre u ze ti i pre tog ro ka, jer re sto ran u Skup {ti ni gra da tre ba lo bi da vo di ovo jav no pred u ze }e, ko je od pro {le go di ne ima svoj u go sti - teq ski o bje kat i u o kvi ru pro s- to ra Grad skog saj mi {ta.po {to je A gen ci ja za tu ri zam i sa o bra - }aj, o sno va na kra jem go di - ne, prav ni sled be nik U sta no ve za od mor i re kre a ci ju de ce i o m- la di ne Kra gu jev ca, ona ras po la - `e i od ma ra li {tem na Kopa o ni ku. Kako najavquje Vasiqevi}, plani ra na ra ci o na li za ci ja }e se spovesti sigurno do kraja ove godi ne U ja nu a ru grad ska ad mi ni - stra ci ja je bro ja la za po - sle na, pri ~e mu je u grad skim u p- ravama bilo 794, a u institucijama kul tu re 288 rad ni ka. Dosa da {we sma we we ob u hva ti lo je 156 za po sle nih, ta ko da }e sa pre - laskom preostalih u Agenciju turi zam i sa o bra }aj ciq od minus 200 biti ostvaren. Jo{ da se jav na pred u ze }a sna - u na tr `i {tu. MEHANIZACIJA NISKOGRADWE OTKLAWA POSLEDICE POPLAVE di }e Ulicu Branka ]opi }a u Stano vu i Da ni ~i }e vu na po te zu od semafora do Jugopetrolove benzinske stanice u Erdogliji. I pak, ni je da Ni sko grad wa ne ma po slov nih pro ble ma. Za po - sle nih je 199, ali taj broj, i a ko vi sok, ni je do vo qan da se o ba ve poslovi, pa je preko Omladinske zadruge anga`ovano 39 qudi. Ima do brih maj sto ra, ali sta ro sna struk tu ra rad ni ka ne ide u pri - log preduze }u. Direktor Gavrilovi} ob ja {wa va da je 61 rad nik sta ri ji od 50 go di na i da mno gi od wih, zbog go di na i zdrav stve - nog stawa, ne mogu obavqati predvi e ne po slo ve. Prak sa je da se sva kog u tor ka u ju tru za in te re so - vani za fizi~ke poslove javqaju u Ni sko grad wu, a po po tre bi se sezonski anga`uju. A. JOKI ]EVI]

13 Укратко Четвртак, 3. јун КРАГУЈЕВАЧКЕ 13 ZAKAZANAV ANREDNA SKUP [TINAU A S -U Mewajus tatus firme Pred stav ni ci U dru `e we ak ci o - nara i radnika Autosaobra }aja potpisali su saglasnost da 14. juna bu de o dr `a na van red na Skup - {tina akcionara ovog preduze }a, na kojoj bi trebalo da budu donete odluke u interesu re {avawa nagomilanih problema u ovom preduze }u. Pred sed nik U dru `e wa malih akcionara i radnika Nikola Gligori} ka`e da }e biti dogovoreno i usagla {eno sve u interesu gradaipr eduze }a. - Sa gla sni smo da se o dr `i van - redna sednica Skup {tine i donesu od lu ke ko je }e nas iz vu }i iz ove si tu a ci je. Pri to me mi slim na nameru da se gradu proda Autobu ska sta ni ca, kao i o na la `e wu na ~ina da se promeni status firme i da ona po sta ne dr `av no preduze }e,k a`eg ligori}. Podsetimo da u strukturi vlasni {tva 40 odsto akcija poseduje dr`ava, 49 odsto mali akcionari i rad ni ci, dok je 11 od sto ku pi la pri vat na fir ma NPKO iz Be o - grada. Lokalna samouprava donela je odluku da avansno uplati 18 miliona dinara na ra ~un AS -a, a na ime pro fak tu re za jun, ka ko bi po mo gla re {a va wu pro ble ma ove firme ~ija su dugovawa narasla na oko 900 miliona dinara. U- ko li ko i po red svih za la ga wa lokalne samouprave Autosaobra - }aj ne bu de u sta wu da is pu wa va obaveze prema gradu, bi }e raspisan kon kurs za iz bor no vog gradskog pre vo zni ka. G. B. VASIQEVI]Z APRETIO VU^I ]EVI Za ponovqene neistine - na sud Neboj {a Vasiqevi} najavio da }e tu- `iti odbornika Vladana Vu ~i }evi }a ako nastavi da iznosi neistine oko zakupa biv {e zgrade Duvanprometa ^lan Gradskog ve }a za investicije i razvoj gradskih resursa Neboj {a Vasiqevi} najavio je 1. juna na re dov noj kon fe ren ci ji za {tam pu da }e pod ne ti tu `bu pro tiv dr Vla da na Vu ~i }e vi }a, pred sed ni ka Grad skog od bo ra i od bor ni ka No ve Sr bi je, u ko li ko na sta vi da iz no si la `i ko je su iz re ~e ne dan pre to ga, na ta ko zva noj kon fe ren - ciji za javnost na terenu, u vezi zakupa zgrade Duvan pro me ta u U li ci Bran ka Ra di ~e vi }a, gde se nalaziiv asiqevi }evak ancelarija. - Ta~ no je da je u zgra di Du van pro me ta mo ja kancelarija, ali ovde je sme {tena Uprava za imovi nu, u po dru mu se na la zi ar hi va, sve {to se od no - PRESEQEWEFIR - ME S UNCE MARINKOVI] Moderna zgradak od Metroa Kom pa ni ja Sun ce Ma rin - ko vi} pre se li la se u no vi pro iz vod no-po slov ni o bje - kat u in du strij skoj zo ni Ser vis 2, na do mak Me - troa. Po slov na zgra da je povr {ine kvadratnih me ta ra, a po red mo der nog pro daj nog sa lo na sa naj no vi jim ma te ri ja - lima i uzorcima sme {tene su prate }e slu- `be, pro iz vod ne ha le za a lu mi ni jum sku i PVCs tolariju,k aoim agacini. Preseqewe sedi {ta kompanije je deo poslovnog plana, ali i rezultat uspe {nog rada. No va lo ka ci ja u bli zi ni ma gi stral ne saobra }ajnice omogu }ava ve }u dostupnost kupcima i profesionalniju uslugu i daleko boqe uslove za rad. Tako e, ova investici ja je u la ga we u bu du} nost jer }e Sun ce si na imovinu ovoga grada, koja je ranije ~uvana u neuslovnom prostoru. Nemam ni {ta protiv kritika opozicije, ali za skup {tinskom govornicom odbornik ima imunitet i govori {ta ho }e. Ubudu- }e za sva ku iz go vo re nu la`, van go vor ni ce, pod - ne }u tu`bu, pa neka je Vu ~i }evi} doka`e na sudu, rekaoj ev asiqevi}. Predsednik GO Nove Srbije i odbornik dr Vla - dan Vu ~i }e vi} iz ja vio je da grad pla }a di na ra me se~ no za za kup zgra de Du van pro me ta za potrebe Gradske uprave za imovinu, {to je oko pet miliona dinara godi {we, odnosno oko 30 mili o na za pro te klih {est go di na, i da je su sa tim paramam oglad ab udui zgra enatr iv rti }a. Taj deo izjave nije sporan, me utim, Vu ~i }evi} je na gla sio da je za ku pqe na zgra da vla sni {tvo kon tro verz nog bi zni sme na Stan ka Su bo ti }a Ca - neta i da on ubira prihod. Vasiqevi} ukazuje da vlasnik nije Suboti}, ve} dr`ava, koja kao najve- }i poverilac upravqa Futurom plus u ste ~aju. Pre ma we go vim re ~i ma, u go vor o za ku pu je bio pri hva tqiv za grad jer je ce na pet e vra po kva dra - tu, dok je za o bjek te u is toj zo ni naj ma we 15 e vra. - Treba re }i da novac od zakupa uzima dr`ava. Grad, i na ~e, pla ni ra da ku pi ili sa dr `a vom kompenzuje nekada {wu zgradu Duvanprometa, dodao jev asiqevi}. A. J. Marinkovi} pove }ati produktivnost i e- fi ka snost. Na me ra je da ovo kra gu je va~ ko pri vat no pred u ze }e, ko je se ba vi iz ra dom a lu mi ni jum ske i PVC sto la ri je, svih vr - sta termostakala, panela, aluminijumskih ograda i plasti~nih profila ostvari prodor na i no stra na tr `i {ta. Sklo pqe ni su izvozni predugovori, {to }e, kako se o ~eku je, u slo vi ti i po ve }a we bro ja za po sle - nih. A. J. PONUDAZ A PRIKQU^AKNA GRADSKOGREJAWE Izja {wavawe do 10. ju na E ner ge ti ka je sta nov ni ci ma u - li ca Jo si fa [ner so na i I lin - denske u nasequ Bagremar uputila ponudu za prikqu ~ewe na daqinsko gre ja we i po zva la ih da u {to kra }em ro ku, a naj ka sni je do 10. juna, odgovore da li su zaintere - sovani. U sa op {te wu E ner ge ti ka do da je da }e pri kqu ~e wem na wen si stem gra a ni do bi ti naj - jef ti ni je i naj kva li tet ni je greja we, a o svim o sta lim in forma ci ja ma bi }e bla go vre me no o - ba ve {te ni pre ko Me sne za jed ni - ce i skup {ti na sta na ra. Rok za iz grad wu za po ~e te no ve ko tlar - ni ce u o vom na se qu je 115 da na, a pro ce na je da }e se sve o kon ~a - ti do sep tem bra, pre po ~et ka grej ne se zo ne. A. J. SARADWAB IC-AIK RAGUJEVA^KIH FAKULTETA [ansaz as tudentsko preduzetni {tvo Biznis inovacioni centar (BIC) u Kragujevcu, privredno dru {tvo koje je osnovano u ciqu pomo }i malim i sredwim preduze }ima, potpisao je 1. juna Memorandum o saradwi sa ovda {wim Ma {inskim, Ekonomskim i Pravnim fakultetom. Ciq Memoranduma je uspostavqawe saradwe sa o- vim fakultetima, ali i odr`avawe dugoro~nog partnerstva u razvoju preduzetni {tva, pre svega kod stu de na ta i u ma lim i sredwim preduze }ima. Zajedno sa fakultetima radi }e se na razvijawu lokalnog privrednog okru`ewa, a saradwa }e omogu }iti i takozvani transfer znawa i povezivawe svih zainteresovanih strana. Memorandum treba da omogu }i razvoj prakti~nih ve {tina i stru~no usavr {avawe korisnika usluga BIC-a kroz savetovawa. Predvi ena je i zajedni~ka priprema predlo ga stu dent skih pro je ka ta. A. J. ZA DVA DA NA TRI IZ LO@BE PA SA Kragujevac kinolo {ka prestonica Proteklog vikenda odr`ana je konferencija me unarodne organizacije koja ima za ciq unapre ewe i uzgoj rasa {naucera i pin ~era (ISPU), svetska izlo`ba za ove rase, specijalizovana izlo`ba {naucera i pin ~era, kao i nacionalna izlo`ba pasa svih rasa Kragujevac je proteklog vikenda bio kinolo {ka prestonica Srbije. U organizaciji [naucer pin ~er kluba Srbija i uz pomo} Kinolo- {kog dru {tva [umadija u subotu i nedequ odr`ane su ~ak tri izlo- `be pasa, od kojih dve me unarodne. U pe tak, 28. ma ja, u ho te lu Sta ri grad odr`ana je konferencija organizacije ISPU (Me unarodne u- nije odgajiva ~a {naucera i pin ~era) na kojoj su u ~estvovali predstavnici 11 zemaqa ~lanica. Srbije, Rusije, Holandije, Nema~ke, Belgije, Izraela, Ma arske, Estonije, Slovenije, ^e {ke i Italije. Prvi put je u Kragujevcu odr`an sastanak na ovako visokom nivou, na kome su u ~esnici raspravqali o standardima i unapre ewu uzgajawa rasa {naucera i pin ~era. U su bo tu je u sport skoj ha li Park odr`ana 13. me unarodna izlo`ba ISPU {ou za rase {nau ce re i pin ~e re, na ko joj su pse iz - lagali odgajiva ~i iz Ma arske, Srbije, Rusije, Poqske, Ukrajine, Nema~ke, ^e {ke, Amerike, Bugarske, Makedonije, Finske i Estonije. Me u 172 psa bi li su pri ka za ni svi varijeteti i rase {naucera i pin ~era, sem majmunastog pin ~a. Na izlo`bi su sudile i renomirane sudije iz kinolo {kog sveta a kragujeva~ki ISPU {ou obele`ilo je u ~e {}e nekih od vode }ih svetskih odgajiva~nica, poput Xentli born vlasnice Ane Vlasove iz ruskog mesta Krasnogorsk u blizini Moskve i I- rine Luka {evi~ iz Sankt Petersburga. Za najlep {eg psa IS- PU {oua progla {en je mu`jak crno-srebrnog patuqastog {naucera Kelnies ekspresamente mio,vlasnika Roberta Saba iz ma arskog grada Mi {kolca, dok su se na po bed ni~ - kom postoqu na {li i `enka velikog crnog {naucera Xentli born Slava vlasnice Ane Vlasove i `enka patuqastog braon pin ~a Barbara of Master- POBEDNICIIZLO@BE [NAUCERAIP IN^ERA PATUQASTIB ELI [NAUCERI hof italijanskog odgajiva ~a iz Livorna. SVOJIM [A MPIONIMA RUSKIWAA NAV LASOVAS U Sutradan, u nedequ 30. maja, tako e u ha li Park o dr `a na je 7. spe ci ja li zo va na iz lo `ba ra sa {naucera i pin ~era na kojoj je u- ~e stvo va lao 127 pa sa iz 11 ze ma - qa. Za naj lep {eg psa iz lo `be progla {en je beli patuqasti {na- ucer Xentli born Oksford vlasni {tvo ru ski we Ane Vla so ve, drugi je bio tako e od iste odgajiva ~i ce ve li ki cr ni {na u cer Xen tli born xej son Do ting, a tre }i pa tu qa sti bra on pin~ Ma ster Mi ki fon Ma ster hof od ga ji va ~a Ra de ta Ve sni }a iz Mladenovca. U isto vreme na ko {arka {kom terenu u Velikom parku odvijao se i CAC (nacionalna izlo`ba pasa svih rasa) u organizaciji Kinolo- {kog dru {tva [umadija na kojoj su odgajiva ~i iz Srbije, Crne Gore, Ma arske, Rusije, Poqske, Italije, Nema~ke, Finske, ^e {ke i Ukraji ne iz la ga li 325 pa sa iz svih 10 FCI gru pa. Za naj lep {eg psa kra - gujeva~kog CAC-a progla {en je veliki crni {naucer Xentli born Old Vik, o pet vla sni {tvo Ane Vlasove. Z. MI [I]

14 14 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 3. јун Поводи SKUPGENERACIJE U^ITEQACA NA55.GODI [WICUM ATURE Posv emupo sebnag eneracija PredP rirodno- -matemati~kim fakultetom,g dej e nekadabila U ~iteqska {k olasa internatom,na {lo sepe desetakod 203maturanatak oji su1955.go dine steklid iplomu u ~iteqa.nasusret generacijed o {lisu izsv ihk rajeva Srbije,aNatalija O {ap sti gla je iz Amerike Иa ko je od wi ho ve {ko- le u Kragujevcu ostala tek obimna, lani objavqe na, Spo me ni ca ko - ja sve do ~i o ~i ta vom ve ku po sto ja wa U ~i - teqske {kole u ~iteqi ko ji su di plo mi ra li go di - ne okupili su se pre nekoliko dana pred zgra dom u ko joj su pro ve li naj lep {e a~ ke da ne. Pred Pri - rod no-ma te ma ti~ kim fa kul te - tom, ko ji je u wi ho vo vre me bio U ~i teq ska {ko la sa in ter na tom, na {lo se pe de se tak od 203 ma tu - ranata koji su pre ravno 55 godinas teklid iplomu. I a ko ih je `i vot od veo na ra - zli ~ite strane, okupqaju se ne sa - mo o jubilejima, ve} 1. juna svake godine, ka`e Bo`a Sekuli}, jedan od sla vqe ni ka pe de set pe to go di - {wicemature. - Kao i dvad ese tak mo jih {kol- skih dru go va, bio sam sti pen di - sta op {ti ne Pri boj. Od mah po za vr {et ku {ko le do bio sam slu - `bu u jed nom od za ba ~e nih se la te op {tine. U ono vreme u ~iteqskog kadra je nedostajalo, mnogi od nas bili su stipendisti raznih nerazvijenih op {tina, pa smo kari je ru po ~i wa li {i rom Sr bi je i Jugoslavije, selili se za slu`bom sa jed nog na dru gi kraj, ka `e Se - OPETZ AJEDNOP OSLE55GODINAO DZ AVR [ETKA [K OLOVAWA kuli} koji danas `ivi u Smederevu i u {a li ka `e da zbog sil nog seqakawa, na pitawe odakle je, danas ne zna da od go vo ri, i a ko je ro - domi zl ipnice. BO@AS EKULI]IM IODRAGM ILENKOVI] PRVOT AKMI^EWEUV ERONAUCI Promocijaz nawaik ulture Na sli ~an na ~in we gov {kol - ski drug Mi o drag Mi len ko vi} obreo se na Kosovu, opet zahvaquju }is tipendiji. - Pre va ri li su nas pred kraj {kolske godine sa nekih dvadesetak hi qa da di na ra i ta ko sam se ob reo u Mu {i ti {tu kod Pri zre - na. Tu sam ste kao i pen zi ju, a na Kosovu sam `iveo sve do bombardo va wa. Da nas sa de com `i vim u Mar kov cu, ob ja {wa va Mi len ko - vi}. Da bi stigla na ovogodi {wi susret ge ne ra ci je naj ve }i put je pre va li la Na ta li ja O {ap. Na ma tur ski bal sti gla je ~ak iz Ken ta ki ja, za jed no sa svo jim su - prugom Vlajkom, tako e prosvetarom. - Ni sam hteo da je pu stim sa mu. Ono {to i ma{ mo ra{ da ~u va{, u {ali komentari {e vreme {ni gospo din gr le }i svo ju `i vot nu saputnicu. - Ma, ni je ta ko. Pre vi put je do - NATALIJAO [APS AS UPRUGOM VLAJKOMS TIGLAIZK ENTAKIJA {ao sa mnom na pro sla vu 30 go di - na ma tu re, pa se spri ja te qio sa mojim {kolskim drugovima i sada ga stalno vodim. Upoznali smo se u Tu zli na stu di ja ma, ta mo smo i `i ve li sve do ra ta, a on da s mo se preselili kod }erki u Ameriku. I a ko je put ve lik, ni sam mo gla da pro pu stim jo{ je dan su sret sa sta rim pri ja te qi ma, ka `e Na ta - lija. Da su po put we mno gi iz ge ne - ra ci je `eq no ~e ka li jo{ je dan su sret go vo ri i ~i we ni ca da je na {a e ki pa je dva u spe va la da pro zbo ri ko ju re~ sa bi lo kim od wih. Sva ki ~as pre ki da li su nas pozdravi, poqupci, usput doba ~e - ne {a le. E vo ci ra le su, kao {to to pri li kom o va kvih su sre ta o bi~ - no bi va, i u spo me ne na {kol ske da ne, le gen dar ne pro fe so re, zgo - de i ne zgo de. Sve to sve do ~i da dru gar stvo iz {kol ske klu pe ni je pre sta lo ni po sle vi {e od po la ve ka. Po mno go ~e mu oni su po seb na ge ne ra ci ja. Naj pre, oni su pr vi ko ji su se za u ~i teq sku slu `bu {ko lo va li pet go di na. Mno gi od wih nisu ostali samo na U ~iteqskoj {koli, pozavr {avali su fakul te te, no si li, ka ko ka `u, fe wer raz vo ja on da {we pro sve - Profesoriv eronauke Ekonomske,M edicinske ip rveteh ni~ke {kolepo kazalid ase {kolskona dmetawe mo`eorganizovati naatraktivan izanimqivna ~in Еkipe Medicinske, Prve tehni~ ke i E ko nom ske {ko le nad me ta le su se u pro {log ponedeqka u znawu iz veronauke. Me utim, za razliku od o sta lih {kol skih tak mi ~e wa, ovo je bi lo mno go za ni mqi vi je, ka ko za tak mi ~a re ta ko i za pu b- li ku ko ja je do po sled weg me sta is pu ni la sve ~a nu sa lu Pr ve teh - ni~ke {k ole. Umesto klasi~nog re {avawa te - sta, takmi ~ewe je bilo organizova no kao ma li spek takl, po put kvi zo va ka kvi se vi a ju na te le - vizijskim kanalima. U svakoj ekipi bi lo je po pet u ~e ni ka jed ne {kole, a gradivo koje u~e u okviru ~a so va ve ro na u ke po de qe no je u tri oblasti dogmatika, istorija crkve i istorija pravoslavne crkve. Krunu kviza znawa ~inila je igraasocijacija. Me di cin ska {ko la po ve la je ve} na po ~et ku, E ko nom ska je po - ~e la da su sti `e u dru goj i tre }oj i gri. \a ci Pr ve teh ni~ ke i ma li su ne {to sporije reflekse - prili kom da va wa od go vo ra pre sud no nije bilo samo znawe, ve} i brzinapr itiskanataster. - Ovim na {ima izgleda ne radi taster, komentarisali su navija- ~ip je br zo ot klo nio sum we, pro ve riv {i jo{ jed nom is prav - nost tastera. Dodu {e, nedostatak br zi ne a ci Pr ve teh ni~ ke na - doknadili su prilikom posledwe igre. U asocijacijama su bili toli ko do mi nant ni da su o sta le e - kipe jedva stigle da daju neki odgovor. \a ci tri {ko le ne sa mo da su po ka za li zna we, ve} i ve {ti nu u pisawu stihova, muzicirawu i peva wu. In ter me co iz me u i ga ra popuwavan je kratkim programom, pa je publiku svojim glasom razono di la Mo ni ka Fe kri iz Me di - cin ske {ko le, po ka zav {i jo{ jed nom svoj iz u ze tan ta le nat za izvornu muziku, a Sawa Miki}, u- ~enica Ekonomske, dokazala je da ni ona nimalo ne zaostaje. ^ula se tu i harmonika, pa a~ki stihovi posve }eni Svetom Savi program primeren,aopetz animqiv. U takmi ~ewu je, po sopstvenom priznawu, ipak najvi {e u`ivao e- piskop {umadijski Jovan, po {to su aci eparhije ~iji je stare {ina po ka za li za vid no po zna va we veronauke. O po bed ni ci ma su od lu ~i va le ni jan se. Na po slet ku su tri jum - fo va li Da ni je la Mi lo sa vqe vi}, Mar ko Si mi}, Ne ve na Ve se li no - vi}, Du {an Gli {i} i Jovana Sam- ~o vi}, ko ji su ~i ni li e ki pu Ekonomske {kole. Koliko je borba iz me u tak mi ~a ra bi la te sna po ka zu je ko na ~an skor: 19 po e na za Ekonomsku i 16 za Medicinsku, aliir eakcijap obednika. POBEDNI^KAEKIPAEKONOMSKE [K OLE EPISKOPJOVANZ ADOVOQANZ NAWEMU^ENIKA - Bi li smo u be e ni da ste vi o - svojili vi {e bodova od nas, rekli su po bed ni ci u mo men tu ka da su takmi ~ari drugoplasirane Medicin ske {ko le pri {li da im ~e - stitaju. Po bed ni ci ka `u da se za kviz nisup osebnop ripremali. - E ki pa je me {o vi ta, ima nas iz svih razreda, od drugog do ~etvrtog. Po seb ne pri pre me ni smo i - mali, ve} smo samo pokazali ono to smo nau ~ili u oviru ~asova vero na u ke, ka `e Ne ve na Ve se li no - vi}, ~la ni ca e ki pe E ko nom ske {kole. I pak, ni jed na e ki pa ni je i ma -

15 Поводи Четвртак, 3. јун КРАГУЈЕВАЧКЕ 15 STORI^ARANAL ICUM ESTA O~i u o~i sa na sle em i ba {tinom SRDA^NIS USRETI GENERACIJSKIHD RUGOVA te. Iz ove generacije potekla su i dva direktora gimnazije \or- e Pa u no vi} i Mi lan \o ki}, pa na ~elnik {kolske uprave Radojko Jo vo vi}, pa pred sed ni ci op {ti - na... Pred a ke su, za ha vqu ju }i na s- ta vi ko ja je bi la kon ci pi ra na ta - ko da ob u hva ti do sta prak se od pr vog da na, sta ja li pot pu no pri - pre mqe ni za po sao ko ji ih ~e ka. Od svo jih pro fe so ra, da ci ti ra - mo Mi la na \o ki }a, ne ka da {weg di rek to ra Pr ve kra gu je va~ ke gina zi je i jo{ jed nog pred stav ni ka ove ge ne ra ci ja, na u ~i li su i da o ce wi va we mo ra bi ti ta~ no, preci zno, li {e no si m pa ti ja i an ti - pa ti ja, da o ce na ni je ka zna, ve} na g ra da za u lo `e ni rad i re zu la - te tog tru da. Za to {to su svo jim ra dom po sti gli, ali jo{ mno go vi {e za to {to su po sle po la ve - ka o sta li do bri pri ja te qi i ni su po ki da li ni ti ko je ih od naj ra - ni je mla do sti spa ja ju, mo `e im se da ti sa mo od li~ na o ce na. Ve ro vat no su oni ko ji su se u u - torak okupili na jo{ jednom susretu generacije odli~no ocenili i pro sla vu ko ja ih je ~e ka la u retoranu K aza. M.O BRENOVI] ^lanovi Dru {tva istori ~ara [umadije imali su prvu akciju na terenu obi {av {i istorijske i arheolo {ke lokalitete u Bor ~u. U pri pre mi je i izdawe Glasnika dru {tva, ali i no vi pohodi rudni~kim manastirima УBo ra~ sti `e pun mi ni kombi istori ~ara. Iako ova re ~e ni ca zvu ~i kao o da bra ni stih iz an to - lo gi ja soc re a li sti~ ke po e zi je o ob no vi i izgrad wi, ni {ta ni smo slagali ili preuveli ~ali. Zaista je ta ko i bi lo, jer su pro {le su b- ote na jednodnevnom izletu u Bor- ~u bo ra vi li ~la no vi ne dav no o sno va nog Dru {tva i sto ri ~a ra [umadije. Ovo im je bila terenskapr omocija. ^LANOVI DRU[TVA ISTORI^ARA U DVORI[TU DU[ANA BO@OVI]A puta istori ~ar Bori {a Radovanovi} ko ji o ku pqe ne u po zna je sa zna ~ajem kulturno-istorijske celineb or ~a. - Bora~ je naseqe podno Bora~kog kr {a, draguqa [umadije, koje za slu `u je naj ve }u pa `wu od svih gru `an skih na se o bi na. I a ko da - nas, sa 300 ku }a i ne {to oko sta nov ni ka, o vaj kraj na se qa va ju potomci porodica doseqenih pod Kara or em godine iz Vaso - je vi }a i Ta re, Sje ni ce i Sta rog vi}skog rimskog kastela - nastambe legionara i wihovih gospodara, pre ko ca ra Du {a na, kne za Lazara, despota Stefana i \ur a Brankovi }a, Radi ~a Postupovi ~a (u narodnoj pesmi poznatijeg kao O bla ~i} Ra de ta), u gar skog kra i turskog osvaja ~a Mura ta, ko ji je ko na~ no pre su dio bora~koj tvr avi godine tokom svog po ho da na Rud nik. Dru {tvo i sto ri ~a ra ne bi bi - lo to {to je ste da za o vaj i sto rij - sko-iz let ni~ ki po du hvat ni je obezbedilo najboqeg lokalnog vodi ~a, ~o ve ka ko ji i sto ri ju Bor ~a ne zna u pr ste. U o vom slu ~a ju ne po sto ji ni ko kom pe tent ni ji od le gen dar nog Bor ~a ni na Du {a na Bo `o vi }a, ~i ka Du le ta, ko ga je kragujeva~ki pesnik Zoran Petrovi} kr stio i me nom - ho da ju }a kwigaog ru`i. Pred put ni ci ma iz ra wa kr{ okupan maglom, bude }i emocije na zavi ~ajne kadrove fanova televizijske serije Moj ro ak sa sela, sni ma ne u Bor ~u i o ko li ni. Tradicionalnom dobrodo {licom do ~e ku je nas u svo joj ku }i (ko ja li ~i na zavi ~ajni muzej i bibliote ku Bor ~a) u vek pred u sre tqiv i za pri ~u o drev nom Bor ~u spreman ~ikad uleb o`ovi}. riz ~i ji je o bim 4,5 me ta ra, a ko - je na rod o vog kra ja zo ve mo li - tva, za pis i sve to dr vo, pomiwe `ivopisne vodenice ovog kra ja (da nas ni jed na ne ra di), So - kolovu pe }inu podno samog grada na kr {u, ali i ge o mor fo lo {ke karakteristike samog kr {a sa wegovim glavurcima koji podse }aju na ku le, ku pe, i gle, tor we ve i nazubqenep lo ~e. Dobijenat rkas (ne)vremenom - Po sto je me sta gde se ~i ni da i Bog o bi ta va, po put A kro po qa i Del fa. Ta ko je i u Bor ~u, od mah po hla ewu stena nastalih od vulkanske lave, po ~eo da buja `ivot, zavr {io je Bo `o vi} sa ci ta tom arhitekte Radeta Proki }a koji je ra dio na re sta u ra ci ji bo ra~ ke crkve. Sle di o bi la zak hra ma sve tog Arhangela Mihajla nastalog u 15. veku (kao ktitor pomiwe se Radi~ Postupovi~), pa starog grobqa na kome najstariji nadgrobni spomenik po ti ~e iz go di ne, gde se na 25 ari nalazi gusto {ipra`je pro {lo sti i ni na jed nom drugom mestu ne postoji toliki broj sa ~u va nih spo me ni ka u kra {e nih narodnim stilom plitke plastike i biq ne i `i vo tiw ske or na - mentike. [ta li bi sve ovi stra `a ri pro {lo sti mo gli da nam sa op - {te ka da bi zna li da go vo re? Da li bi ih uop {te razumeli i umelid asaslu {amo? Po {to se tle ma lo ced nu lo, ne propu {tamo da se ispentramo na sam vrh bo ra~ kog kr {a. Po gled ko ji pu ca o da tle vre dan je sva - kog na po ra i ri zi ka da se su o ~i - mo sa nevremenom u najavi. Brz povratak preko Lani {ta i pored Bogumilskog kamena, ~ija uklesana ma pa pod na no som li {a je va i mahovine krije tajnu nikada otkopanogd revnogb laga. BORA^KA CRKVA IZ PETNAESTOG VEKA TAKMI^ARI IZ TRI [KO LE la raz lo ga da bu de raz o ~a ra na, po {to su od e pi sko pa {u ma dij - skog Jo va na svi pod jed na ko na gra - e ni po klon pa ke ti ma. Za dovoq stvo mo gu da po de le i pro fe - so ri ve ro na u ke tri {ko le ko ji su o smi sli li pr vo kra gu je va~ ko tak mi ~e we u zna wu i z o ve o bla - sti u spe li su da a ni mi ra ju svo - je a ke, ali i po ka `u da se {kol sko nad me ta we mo `e or ga - ni zo va ti na a trak ti van i za ni - mqiv na ~in. M.O BRENOVI] ^la no vi Dru {tva se bi su za ciq postavili temeqno istra`ivawe pro {losti Kragujevca i [uma di je, u na pre e we na sta ve i sto ri je u {ko la ma i stru~ no u - sa vr {a va we pro fe si o nal nih i s- to ri ~a ra za po sle nih u o brazovnim, kulturnim i nau~nim ustano va ma. Na we go vom ~e lu na la zi se istori ~ar Predrag Ili}, ~elnik I sto rij skog ar hi va [u ma - di je, u ~i jim je pro sto ri ja ma U dru `e we i sme {te no. ^lan po wihovom statutu mo`e biti bilo koje lice starije od 14 godina koje pod ne se zah tev za ~lan stvo u u - dru `e wu i ko je pri hva ta ci qe ve ovog dru {tva. U planu je i izdavawe go di {wa ka Gla sni ka dru - {tva, kao i broj ne te mat ske ve ~e ri, pro mo ci je kwi ga i ra do - va... Ali, da mi pre e mo na stvar. U su bo tu po la zak u ra no ju tro kod Kr sta. Tmur no ne bo i pro - men qi vo vre me ne slu te na do - bro, ali to ne de mo ra li {e istori ~are i qubiteqe zavi ~ajne pro {losti i istorijske ba {tine. Ciq pr ve ak ci je je jed nod nev ni iz let u Bo ra~ sa o bi la skom zname ni tih i sto rij skih i ar he o lo - {kih lo ka li te ta, po put bo ra~ ke crkve i grobqa, starog grada Bor- ~a i je din stve nog u o vom de lu sve - tab ora~kogk r {a. Tokom vo`we preko Gru`anskog je ze ra mi kro fo na se la }a vo a Vla ha, kroz slo je vi tost gra e na teritoriji Bor ~a mo`e se idealno prou ~avati razvoj qudskih nastam bi na o vim pro sto ri ma, zapo ~eo je Radovanovi}, naglasiv- {i da sa mo ime me sta po ti ~e od sta ro slo ven ske re ~i - bo ri ti se, ko ja je ve ro vat no ve za na za bor be oko prevlasti nad drevnom tvr avom izgra enom jo{ u anti~ko doban av rhub ora~kogk r {a. Rimskel egijeir omanti~na riznica Vo ze }i se kroz Rad mi lo vi }e stopama biv {ih rimskih legija Ra do va no vi} je uz po mo} ko le ge Bo re Ste fa no vi }a pre le teo pre ko mi le ni ju ma gru `an ske i s- to ri je od naj sta ri jih na stam bi u Griv cu iz ra nog ne o li ta, gvo zde - nog do ba na o vom tlu, rad mi lo - POGLED NA BORA^KI KR[ I SA WEGA NA SELO Kao i u vek, ali iz no va sa no vim de ta qi ma is ko pa nim i o trg nu - tim od zaborava, nadahnuto klizi Bo`ovi }eva pri ~a o nastanku kr {a, an ti~ kom i sred wo ve kov - nom nasle u i ba {tini, osvaja ~i - ma tvr a ve na ne pri stu pa~ nom kr {u, ko ji for ti fi ka cij ski domi ni ra nad o vim rav ni ~ar skim de lom [u ma di je a ko ji je u svo ju kar tu sve ta u neo i le gen dar nio kartograff ram auro. Pripovedaju }i o bora~koj riznici lepota i romantici Bor- ~a, Bo `o vi} ne pro pu {ta da na po me ne i ret ke biq ne i `i vo - tiw ske vr ste ko je na sta wu ju ove prostore, poput aleje starih lipa u crkvenoj porti (najve }a je stara oko 280 go di na i ima o bim sta bla 5,2 metra) ili divovske starine - hrasta na imawu porodice Pa ~a- Ot po ~e po top, ali pre va ri - smo ki {u. Dodu {e, otpade predvi- e na po se ta no vi joj tu ri sti~ koj a trak ci ji, ta ko zva nom Dra `i - nom spla vu, ali ne ma ri: ^i ~a Dra`o, samo pi {i, do }i }emo kad ne ki {i i pra vac na za ka za ni ru - ~aku E tnok u }im ilo {evi}. A tamo, u restoranu Milo {evi- }a, porodici koja je ve }i promoter o vog kra ja od svih tu risti~kih organizacija i TV serija zajedno, sve po redu: doma }a rakija, sir, kajmak, jaja, salata, doma- }a ~or ba, ro {tiq, ko la ~i... [to ka`e na{ narod, istorija na usta ulazi!. Ve} je u pripremi naredna akcija Dru {tva istori ~ara i obila zak rud ni~ kih ma na sti ra u okolinis tragara. ZoranM I [I]

16 16 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 3. јун U narodu poznata kao bawa u privla ~i turiste i kupa ~e iz Beograda i Kragu jev ca, ali i sve vi {e i o sta lih gra do va Srbi je. Od lo kve to ple vo de u ko joj su se ku pa li seqani, stoka i traktori danas je to rekreaciono ugostiteqski centar sa velnes i spa tretmanima, masa`ama, bazenima, tretmanima lekovitim blatom i vrhunskom kuhiwom baziranom na narodnim specijalitetima Одмор ФОТОГРАФИЈЕ: М. ИГЊАТОВИЋ Пише Зоран Мишић Нi era ukidawa viza nije mo gla da po mu ti sjaj tu ri sti~ kom hi tu u posledwih par godina, ta ko zva noj ba lo u i sto i me nim selu podno homoqskoh pla ni lo je u da qe no o s- am de se tak ki lo me ta ra od Kra gu - jev ca, kra }im pu tem i pre ~i com pre ko La o la 75 i du `im via [e t- o we ci glo o sam de set, a mi se u du - hu a van tu ri zma i o sve do ~e nog istra`iva~kog novinarstva, narav no, o pre de qu je mo za kra}i. Za vo la nom kra gu je va~ ki sli kar Qu bi {a Je li} Pin ki, ve} go di - na ma naj ve }i ne of ci jel ni vo- lonter-promoter ovog hidrotermal nog me sta za o po ra vak i od - mor. Put vi ju ga kroz vla{ki kraj pre ko Svi lajn ca, Bo bo va, Ta ba - novca i Laola, a mi se prepu {tamo u`ivawu u wegovim ~arima za sve pare. Tu su neizbe`ne vrtno kapijske mena`erije i gipsani bestijari sa ~oporima, krdima i jatima lavova, mastifa i labudova, patuqci i apsolutno najve- }i hit spoja pejza`ne arhitekture i vla {ke magije ograde od prohro ma. ^e mu to ba{ slu`i Ne zna - mo. Al si ja, {qa{ti i ne ma sum we da je sku po. Do Tabanovca i ene- ene, ali kad put nik na mer nik ili po ten - ci jal ni tu ri sta ba wa xi ja za e u o vaj ga star baj ter ski kraj, za hva - quju }i kvalitetu druma, zapita se: Vre di li ovo svih o vih mu - ka?!. Vre di, ali tre ba pre }i sve one rovove posejane du` tabanova~ke xade, oplemewene blatom, ba ra ma du bi ne i pre ko po la me - tra i ka qu gom. Ka kav li je o naj go - ri put, ka da je o vaj bo qi, lo gi~ no se pi ta sva ko kr{ten, ali u to - me je i dra` re por ter skog no vi - narstva. MO@E I U BARI ZA XABAKA Posle tabanova~kih isku {ewa, krajolik, onako je idili ~an i bajkovit, obronci brda {aca i dolina, kad nalete deonica carstva pra {ine, ba{ nekako Nije duga, par kilometara, i za utehu je onima koji se budu odlu ~i li da kre nu na {im sto pa ma {toseupravoa sfaltira. pripada op {tini Pe tro vac na Mla vi i iz vo ri wegove tople i lekovite vode poznati su de ce ni ja ma. Na me stu gde izvire i danas se kupaju posetioci za xa ba ka, ko ji ne `e le da pla - }a ju kar tu u luk su znom i mo dernom sportsko-rekreativnom centru i to im, na rav no, ni ko ne bra - ni. U toj ba ri ba wa li su se i wiho vi pre ci, sa sve sto kom (kad se o {u ga) i ko ri sti li bla go de ti termodinami~ke vode da zimi peru trak to re, sa mo {to su ovi potowi brzo propali i korodirali jerj ev odap rebogatasu mporom. Spacen tarnal edini Za re ne san su ~i ta vog me sta i wegovu promociju u, {to bi se narod skim je zi kom re klo, ba wu is kqu ~i vo je za slu `an po slov ni ~ovek Dragi {a Milojevi}, svima poznatiji pod nadimkom Gile. O- vaj pedesetdevetogodi {wak qubazno nas, kao pravi doma }in, do ~ekuje na ulasku u wegov Rekreaciono ugostiteqski ko ji je po di gao, ka ko sam is ti ~e, bukvalnon al ivadi. Dra gi {a Mi lo je vi} ra dio je (kao i ~i ta va we go va po ro di ca) skoro tri decenije u [vajcarskoj i to ba{ u ugostiteqstvu. Pro {ao je sve in stan ce, od ma log za pra - we {er pi do me na xe ra e lit nih ho te la. De ve de se tih se sa fa mi - li jom vra }a u Sr bi ju gde se ba vi pro iz vod wom i di stri bu ci jom tehni~kih gasova, ali prvu i pravu qubav ugostiteqstvo nije mogao danapusti. TURISTI^KIH IT-B AWAP ODNOH OMOQSKIHP LANINA Prs na ~e lo, pa Od lu ~u je se za pi o - nir ski po du hvat po di - za wa ba we i pro mo vi - sa wa pri rod nih bo gat - sta va i tu ri sti~ kih poten ci ja la o vog kra ja, uprkos svim preprekama ko je su sta ja la na tom pu - tu. A one ni su bi le ma le. nije postojala ni ka kva in fra struk - tu ra ka da je pre tri go di ne plac ot ku pio od jed nog pri ja te qa i kre - nuo sa izgradwom rekrea ci o no u go sti teq skog cen tra. Sa mo on zna ka ko mu je bi lo da od bla ta pra vi ba wu i u vo di struju i telefonske lini je. Pro blem hlad ne vo - de re {io je ta ko {to je ispod wiva i livada razveo sistem cevi u kojima se ras hla u je pri rod no to pla vo da sa iz vo ra U pr kos sve mu, we gov hotelski kompleks sa baze ni ma jo{ u vek ne ma zva ni~ nu ti tu lu pra ve bawe. - U pitawu su me {etari ko ji u me sto da o mo gu }e da se u na {oj ze mqi {to br `e i bo qe raz - vi ja baw ski tu ri zam, jer, da se ne la `e mo, mi ne pro iz vo di mo ni te le vi zo re ni a u to mo bi le, tru de se da raznovrsnim birokratskim na ~i ni ma i op struk ci ja ma ovu vrstu delatnosti dodatno ote`aju i za kom pli ku ju. Xa be ~i we ni ca da trenutno u Srbiji postoji preko 120 zapu {tenih ili neiskori- {}e nih ge o termal nih iz vo ra sa le ko vi tim svoj stvi ma vo de, na - bav ka svih po treb nih do zvo la i papira je muka Tantalova, dugogodi {wi proces sa potpuno neizve snim is ho dom, i skren je Gi le, ko ji je re {io da tu mu ku pre kra ti ti me {to je svoj cen tar li {io i - me na ba wa i na zvao ga sa mo re- kreaciono-ugostiteqskim. - Da je vo da le ko vi ta zna se o - dav ni na, a to po tvr u ju i na la zi sa kra ja se dam de se tih i sre di ne GAZDA DRAGI[A MILOJEVI] GILE SA SLIKOM MISICE TAMARE SAVI] osamdesetih godina pro {log veka ka da su a na li zu vo de la vr {i li be o grad ski Ge o in sti tut, Za vod za hi dro ge o lo {ka ge o teh - ni~ka istra`ivawa i Zavod za interne bolesti. Po narodnom kazivawu, a i wihovim rezultatima, voda iz toplih izvora dobra je kod slu ~ajeva reumatizma, artritisa, artroze i spondiloze, posledica trauma i stawa posle preloma kostiju i hiru {kih intervencija, psorijaze, ekcema i ko- `nih bolesti. Laganap lovidba lewomr ekom U obilazak Milojevi- }evog vo di nas Ana Spasojevi}, {kolovani turisti~ki radnik, zadu`ena od strane gazde za novinarsku info turu. Po ~i we mo do ba ze na ko jih ima {est: o tvo re - ni, zatim za vodenu masa `u, ta ko zva na le wa reka sa turbo xet sistemom, gde se ku pa ~i pre - pu {taju ~arima splavova i sla po va ko ji ih ma si - raju i relaksiraju, de ~iji, to bo gan ko ji je prete ~a bu du }eg a kva par ka (u izgradwi i planiran za idu }u godinu) i zatvoreni u samom zdawu hotelskog kompleksa. Zatvoreni bazen, tunelom je povezan sa bazenskim kompleksom na otvorenom, GOST IZ KRAGUJEVCA DRAGAN SRE]KOVI] I SLAVICA BAUER IZ BJEQINE

17 Одмор Четвртак, 3. јун КРАГУЈЕВАЧКЕ 17 OPU[TAWE U LEWOJ RECI Fotografije: Milo{ Igwatovi} OTVORENI I ZATVORENI BAZEN HOTELA tako da mo`ete komotno da se {etkate odnosno plivkate unutra i napoqe. ^as ovamo, ~as onamo. Tu su i garderobe, {ankovi i barovi, ali i posebno osmi {qen deo kompleska za tretman razli ~itim vrstama lekovitog blata. U planu je i pu {ta we u rad ba ze na sa sla nom vodom koji bi trebao da proradi ve} o vog le ta. Tu su on da i sportski tereni za ko {arku, rukomet, mali fudbal, odbojku i tenis, dok se u samoj zgradi hotela mo`ete razonoditi stonim tenisom, bilijarom i tr ~a wem u me tu sa pogledom na vodena prostranstva na sobnim fitnes trena`erima. Sam ho tel tre nut no ima 28 le - `ajeva (u sezoni koja po ~iwe zvani~no od 15. juna svi kapaciteti su uglavnom puni, naro ~ito vikendom), u planu je izgradawa druge e- ta pe sa 60 no vih so ba, a tu su i sve pogodnosti koje nudi savremeni velnes i spa centar: masa`a, sauna, solarijum, parno kupatilo, sama~ko kupatilo za te {ko pokretne osobe, tretmani lekovitim blatom... Sve sobe su opremqene klimom, mini barom, bra~nim le`ajevima (za qubavne parove i mladence tu ЕКСКЛУЗИВИТЕТИ ЦЕНТРА ЖДРЕЛО su i apartmani sa vodenim kreveti ma i le `a je vi u ob li ku sr ca), televizorima sa satelitskim antenama,d VD-iure ajima... Gost Dragan Sre}kovi}, Kragujev ~a nin iz u li ce Bjal sko Bja le, starij e z drela. - Dolazim ovde jo{ kada ni ~ega nije bilo, sem one stare lekovite bare, zbog alergije koju sam kupa ju }i se i iz le ~io. Ne znam ni {ta joj je bio u zrok, sa mo znam da je po sle ku pa wa lu za u vek nestala. I danas ne propu {tam da se ov de o ku pam, bi lo ka da me put zbog pri ro de po sla na ne se u o - vaj kraj, ili ka da, ba{ o va ko kao sa da sa na me rom do em da se od - morim, okupam i opustim u ovom ra ju na ze mqi, ka `e on. Us lu`bil epoteizd ravqa Dra gan lo pre po ru ~io kolegi Nenadu iz Mladenovca. On je bolovao od psorijaze koja je nesta la kao od ne ta ru kom po sle ku pa wa lu. Po ga a te da je da nas i Ne nad stal ni gost ba - we. E vi cu A vra mo - vi}, fi zi o te ra - Qubavni~ko burei nudisti~ka terasa Ne sum wi vo naj ve }a tu ri - sti~ ka a trak ci ja re kre a ci - o no u go sti teq skog cen lo je no }e we u ve li - koj ba ~vi za qu bav ni ke, dvo - kre vet noj o da ji u u re e nom o grom nom bu re tu na ~i jem u la zu sto ji ro man ti ~an nat pis Qu bav ni kad ne ble di. Mno ge ve rid be i pr ve bra~ne no }i odvijaju se u buretu, i nikada se niko nije po`alio, ponosno nam, uz zagonetni sme {ak, peuta, zati ~emo ba{ u akciji za stolomz am asa`u. - Prak ti ku je mo ~e ti ri vr ste ma sa `a: re laks za o pu {ta we, anticelulitsku, terapijsku i lekovitim blatom. Mo`e celo telo i pola. Su {tina je u opu {tawu mi {i }a poboq {awu metabolizma i is hra ni tki va, pro kr vqe no sti tkiva i mi {i }a ~ime se posti`e po boq {a we cir ku la ci je u ~i ta - vom organizmu. Uklawaju se iz tela {tet ni pro duk ti, a sve u slu `bi le po te i zdra vqa, na gla - {avaona. Wen pa ci jent Du {an Pe tro - vi} (27) iz Po `a rev ca ve} je do - laziotr i-~etirip uta. - Do la zim da se pro ve dem i o - pustim. Ovde je fenomenalno, odli ~an je ose }aj kad posle kupawa do ete na masa`u, ne krije on svojez adovoqstvo. U su sed noj so bi je mla di} iz o - ko li ne ko ji je lu pr vi put. Do veo ga je kum. I {ao je do sa da na sli~ ne tret ma ne po cen - BA^VA ZA QUBAV I NUDISTI^KA TERASA po ka zu ju do ma }i ni ovu na da le ko ~u ve nu bawsku atrakciju. Na vrhu krova hotela planirana je nudi sti~ ka te ra sa sa u red no po sta vqe nim le `aq ka ma i sun co bra ni ma. Od ka da je centar proradio pre tri godine, nije zabele`en ni jedan nudusta. Zvrji prazna. Na licu mesta nam pada marketin- {ko-(na)turisti~ki slogan: Ma, budite vi prvi! i time se zanavek ovekove ~ite kao pionir nudizma u podno`ju Homoqskih planina. tri ma u Voj vo di ni, ali je o vaj cen tar bli `i, bo qi i jef ti ni - ji. - Ma sa `a je od li~ na, a vo da sjaj na, to pla... Mi li na. Sve je vrh! Sla vi ca Ba u er iz Bje qi ne, vi - dev {i reklamu na RTS-u, re {ila je da pro ve de ov de de se tod nev ni odmor. - ^u la sam da je vo da le ko vi ta i da u mi ru je ko `u, {to je i ta~ no. Ov de sam pr vi, ali ve} sa da mo gu da vam ga ran tu jem da ne }e bi ti i po sled wi put. Sve je pre le po. Pre svega, odu {evqena sam samom leko vi tom vo dom, ali je i hotel odli ~an, sobe super, sme {taj ba{ ka ko tre ba. A ce ne su vi {e ne - go po voq ne. Za nas iz Republike Srpske one su ba{ niske, ka`e Slavica, koja preporu - ~iti svim svojim prijateqima. Le ko vi ta vo da la je do bra i za pi - ling, a u Milojevi }evom centru sa ponosom pokazu ju i sli ke mi si ce Ta - mare Savi}, poreklom iz o bli `weg me sta Ri ba re kod Ja go di ne, ko ja je kao mala imala problema sa ko `om i bu bu qi ca ma i re dov no se ba wa la u `drel skim to pli ca ma. Po tom se o ki ti la lentama mis Pomora vqa, Cen tral ne Sr bi je i ne dav no pro gla {e na za naj - lep {u Srp ki wu u di ja spo ri na iz bo - ru ko ji je o dr `an u Pa ri zu po ~et kom ove go di ne. Bo qa reklama od ove nije potrebna, a wena velika slika stoji pored hotelske recepcije. I}e,p i }ei ~ obani za f otki }e Go sti ma Mi lo je vi }e vog cen tra na ras po la ga wu je i re sto ran sa na ci o nal nim spe ci ja li te ti ma (ka ~a ma - kom, si rom, kaj ma kom, pro jom, ~or ba ma, po ga ~om, sa la ta ma, jagwe ti nom u sa ~u, ho moq skom {nic lom, pa la ~in ka ma), ali do - ma }im pi }i ma ko je Mi lo je vi }i sa mi pro iz vo de u po ro di~ nom po dru mu pi }a sa du gom tra di ci - jom i pri rod nim ra ki ja ma po put {qi ve, lo ze, du we i ja bu - ke, dve vr ste be lih vi na rizlin ga i {ar do nea i dve mar ke cr nog Sta ri ne i Cr nog gr o - ma. Ce ne su jo{, do po ~et ka se zo ne 15. ju na, pro mo tiv ne i iz no se od po ne deq ka do ~e tvrt ka dina ra (za vi kend dve hi qa de) u {ta je u kqu ~e no ce lod nev no kupa we sa ko ri {}e wem pod vod nih ma sa `a, so la ri ju ma i sa u ne i ve - `be u ba ze ni ma sa ter mal nom vo - dom, a po se ban po pust i ma ju grup ne po se te (pre ko 20 o so ba), gde za jed nod nev ni iz let po ce ni od di na ra i ma te ce lod nev - USLUGE FIZIOTERAPEUTA no ko ri {}e we ba ze na, u po tre bu le `aq ki, so la ri ju ma i sa u ne, plus kom ple tan ru ~ak ko ji se sa - to ji od do ma }e ~or be, sa la te, por ci je ro {ti qa i le pi we. Ce na za grup ne po se te fik sna je i to - kom let we se zo ne. I, na kra ju, ka kva bi to ba wa bila da iz we nemate autenti~nu, bawsku uspomenu. Ne brige {ajte, ga zda Gi le se i za to po bri nuo. Na platou pored hotela nalazi se fo to-pa no ra ma gde se, pro tu riv - {i gla vu kroz o tvor, o bjek ti vom fotoaparatma mo`ete ovekove ~iti u tradicionalnoj ode`di i sa rekvizitima homoqskih ~obana i ~obanica. Pa, ko bi svemu tome o- do leo. Prs na ~e lo, pa pra vac

18 18 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 3. јун Сусрети EMISIJA [UMADIJSKIP RAG UGOSTIMA Tamod aleko uukrajini Posle decenijskog emitovawa [umadijskog praga, autorka emisije Katarina Mirovi} pro- {irila je oblast koju ova emisija pokriva i van granica Srbije. Ekipa RTK nedavno se vratila iz Ukrajine, a emisije o obi ~ajima ovog kraja bi }e na programu naredne dve ne de qe Иdeja da se najgledanija televizijska emisija RTK [umadijski prag pro {iri van granica [umadije rodila se sasvim slu ~aj no, na snimawu jedne `etela~ke manifestacije u okolini Subotice. Autorka ove emisije, novinarka Katarina Mirovi}, smatraju }i da bi bilo zanimqivo da gledaocima predstavi qude i obi ~aje iz drugih krajeva Srbije, po ~ela je da ovu zamisao realizuje u gostima, snimaju }i razne predele, qude i obi ~aje po Sr bi ji, na na ~in ka ko je to ~i - ni la i u [u ma dij skom pra gu. Prve emisije nai {le su na odli ~an prijem, pa se Katarina sa svojom ekipom zaputila i van granica Srbije, borave }i po ~etkom ove godine u jednom albanskom, a potom i slovena~kom selu, a pre dve nedeqe vratila se iz Kirovgrada u Ukrajini. Otkuda ba{ u Ukrajini, pitali smo autorku [umadijskog praga? - Pro {le godine, na manifestaciji folklornog stvarala {tva u Gru`i koja se zove Razigrana Gru- `a, go sto va lo je i KUD E vri ka iz Kirovograda. Tokom desetodnevnog boravka u [umadiji ~lanovi KUDa bili su sme {teni u gru`anskim KATARINA MIROVI] PORED VELIKOG SAMOVARA MLADE UKRAJINKE RADO IGRAJU U FOLKLORU porodicama, a gostoprimstvo doma }ina ostavilo je sna`an utisak na wih. Zbog to ga su `e le li da uz - vrate ukazanu pa`wu, pozivaju }i a- nasmbl iz Gru`e i organizatore manifestcije da gostuju u Kirovogradu, pa je ova poseta uprili ~ena pre dve nedeqe. Najve }i krivac zbog ko ga smo se svi mi na {li u U - krajini je zamenik predsednika op {tine Kni} Dragan Mi {ovi}, koji se maksimalno zalagao na uspostavqawu saradwe sa ovim gradom i ~itavom obla {}u, obja {wava na {a sagovornica. Putovawe do krajweg odredi {ta tra ja lo je 40 sa ti i bi lo je ve o ma naporno, ali srda ~an do ~ek i gostoprimstvo doma }ina u ~inili su da sve muke budu brzo zaboravqene. Sam grad ostavio je sjajan utisak, pri ~a Katarina Mirovi}. Kirovograd ima ne {to vi {e od sta nov ni ka i le `i na re - ci Ingul. Veoma je lepo ure en, a naro ~ito impresionira wegova arhitektura, {iroki trgovi, ulice. Wegovi `iteqi bili su izuzetni doma }ini, o ~emu svedo ~i i prijem kod gradona ~elnika kirovogradske oblasti. O ovom gostovawu ekipa [umadij skog pra ga u go sti ma, u ko joj su i Miqkovi}, kao i monta`erke Suzana Ubavki} Mihailovi} i Marija Maksimovi}, priprema dve pedesetpetominutne emisije. One }e biti prikazane na pro gra mu RTK 6. i 13. ju na u u o bi - ~ajenom terminu, posle podnevnih vesti. Prva emisija posve }ena je festivalu narodnog stavrala {tva u ovom gradu, koji je bio organizovan na gradskom stadionu. Nastup gru`anskog ansambla bio je propra }en najve }im ovacijama, a veliko iznena ewe na kraju festivala priredile su dve mlade Ukrajinke koje su otpevale pesmu Tamo daleko. Druga emisija govori o samom gradu koji je, prema saznawima koje je prikupila autorka, trebalo da se zove Nova Srbija. - Mnoga mesta u wegovoj okolini nose iste nazive kao i neka u Srbiji, kao {to su Pan ~e vo, Ti tomir. Mnogo srpskih dobrovoqa ca bra ni lo je ovu o blast od tur - skih osvaja ~a i kasnije ostalo u woj, o`enilo se i zasnovalo porodice, pa su i srpska prezimena veoma ~esta - Savi}, Mitrovi}, Radomirovi}. Zbog toga je pesma Tamo daleko veoma popularna u ovom gradu, a znaju je podjednako do bro i sta ri i mla di, pri ~a vo di - teqka popularne emisije. Televizijska ekipa posetila je i selo Ivanovka sa oko 200 stanovnika, ko je se na la zi na oko 40 ki lo - metara od Kirovograda. U tom selu vre me kao da je sta lo, ka `e na {a sa - govornica, i sve jo{ uvek podse }a na doba socrealizma. Kaldrmisane ulice, jednobrazne ku }e, Lewinov spomenik u prirodnoj veli ~ini, grb sovjetske Rusije sa srpom i ~eki }em na zgradi Doma kulture. Gostima se pokazuje samo ono {to je lepo i reprezentativno, a sve {to je van ustaqenog protokola nije po`eqno snimati. I pored `eqe da se zaviri u svakodnevni `ivot jedne ukrajinske seoske porodice, to se nije dogodilo. ^ak nije bilo dozvoqeno snimawe ri - bqe pijace na kojoj starije `ene prodaju razne vrste su {enih riba. - Svi su bi li ve o ma qu ba zni i srda~ni prema nama, ali kada je trebalo u}i u wihove domove i pri ~ati sa obi~nim qudima onda vas iz protokola upozore da to ba{ i ni je va `no i da ne mo ra da se sni - ma. Sve {to smo mo gli sni mi li smo i to }e na {i gledaoci imati priliku da vide, ka`e Katarina. Bi }e jo{ zanimqivih destinacija, qudi i obi ~aja, obe }ava ona. Planovi su veliki, ali je velika i kri za, a pu to va wa su sku pa. Ali, za wu to ni je va `no. Va `no je da ima mnogo dobre voqe i podr {ke sa svih stra na, a i pa re }e se vaq da na }i. Gordana BO@I] AKTIVNOSTIUDRU@EWEK RAGUJEV^ANAUB EOGRADU Ke {ina Odbrana POSLE IZVO\EWA MONODRAME U PREPUNOJ SALI, KE[A JE NASTAVIO PREDSTAVU VICEVA NA TERASI UDRU@EWA -pav icevi U Udru`ewu Kragujev ~ana u Beogradu, posledwi nastup i mao je glu mac Bra - tislav Slavkovi} Ke {a. Udru`ewe je pre toga promovisalo kragujeva~ke pesnike, karikaturiste, slikare, odr`alo tematske ve ~eri poput one posve }ene peva Mili }u ili promociji Leksikona o Kragujevcu i nedeqnih novina Kragujeva~kih NEDAVNO GOSTOVAWE GORICE POPOVI] U SLOBODANA KOMINCA Iako relativno taze penzioner, jedan od najpoznatijih kragujeva~kih glumaca Bratislav Slavkovi}, popularni Ke {a, nije o- ka ~io gluma~ke rukavice o klin. Pro- {log ~etvrtka uspe {no je nastupio sa monodramom ra enoj po tekstu kultnog Peki- }evog romana Odbrana i posledwi dani u prostorijama Udru`ewa Kragujev ~ana i prijateqa Kragujevca u Beogradu, koju sa u- spehom izvodi ve} gotovo deceniju i po. Ke {a, koji je sam uradio adaptaciju i re- `iju Peki }evog teksta sa sagom o zakletom spasiocu davqenika, u ~estvovao je i na najpresti`nijoj smotri ovoga `anra kod nas, zemunskom Festivalu monodrame i pantomime. Ali, Ke {a k o Ke {a, nije dozvolio da se sve zavr {i na oficijelnom delu programa, ve} se monodrama sa scene kasnije prenela i na terasu i pretvorila u ve ~e viceva, kragujeva~kih pri ~a i anegdota, jer ovakva doga awa veoma ~esto umeju u re `i ji na {ih ta mo da se pre tvo re u spontani provod uz pesmu i gitaru, kakav su nedavno priredili Gorica Popovi} i Slobodan Kominac Koma (vidi sliku) na ve ~eri posve }enoj porodici Popovi}. - Monodrama Odbrana i posledwi dani od Kragujev ~ana u Beogradu i wihovih prijateqa primqena je sjajno. Bilo je toliko gledalaca da su me bukvalno pribili uza zid. Ni je va `no, rad wa se i o na ko de {a va u zatvoru, tako da u predstavi i nema nekog velikog kretawa, tradicionalno je duhovit Ke {a. On je, {to bi da na {wi klin - ci rekli, bio interaktivan, pa u Beogradu nije izveo samo predstavu, nego je oti {ao opremqen najnovijim brojem ~asopisa za kwi`evnost, kulturu i umetnost Lipar i pozivnicama za izlo`bu kragujeva~kog slikara Gorana Raki }a. Dogovoreni su i daqi oblici saradwe sa Kragujev ~anima u dijaspori, kao {to su ve ~eri poezije ili muzi~ko-scenski nastupi starogradske ve ~eri. Ina ~e, posledwih meseci U- dru`ewe Kragujev ~ana i prijateqa Kragujevca u Beogradu bilo je ba{ aktivno, organizovalo je tematske ve ~eri, kao izuzetno pose }enu posve }enu `ivotu i radu peva Mili }a, prikazalo stvarala {tvo kragujeva~kih pisaca, kari - katurista i slikara, promovisalo projekte poput Leksikona o Kragujevcu i gradskih nedeqnih novina Kragujeva~ke. Z. MI [I]

19 Кг дух Четвртак, 3. јун КРАГУЈЕВАЧКЕ 19 PREDRAG RAKI], KONSTRUKTOR I PROMOTER DOBRE MUZIKE In`ewer u paradi ritma Kragujeva~ki duh mnogo je pro pa tio za o - vih dvadesetak godina. Nekako se {}u }urio, kao da se pla {i da se po ja vi u svoj svo joj ve - li ~ini, me utim svi ga mi i pak no si mo u sebi. Jedino se pla- {im za wegovo zdravqe ako nastavimo neumereno da konzumiramo ove nove realiti programe i grandovsku muziku Потеру води Милан Пурић Љu bi te qi sta rog do brog ro ken ro - la ko ji pam te {e zde se te i se - dam de se te go di - ne pro {log ve ka pam te ga kao dobrog muzi~kog voditeqa i jednog od osniva ~a ~uvenog kragujeva~kog disko kluba Prodor. Ali, muzika mu je bi la ho bi, a za ni ma we in - `ewer konstruktor u Zastavinom Institutu za automobile. Ka ko se Pre drag Ra ki} li~ no predstavqa? Ja sam ~o vek u zre lim go di na - ma, o tac dvo je de ce, di plo mi ra ni in `e wer, qu bi teq mu zi ke, spor - ta i o sta lih le pih stva ri. Zahvalan sam svojim roditeqima {to su mi pru `i li do ma }e vas pi ta we ko je }u no si ti do kra - ja `i vo ta. Mladi nekada i sada, razlike i sli~nosti? U vreme moje mladosti priorite ti su bi li da se u spe {no za vr - {i {ko la, da se us put vo di zdrav `i vot uz ba vqe we spor tom, da se od slu `i voj ska, da se za po sli, da se za snu je po ro di ca i od ga ja ju de - ca. Da nas, me u tim, sve je ne ka ko dru ga ~i je. Mla di po ka zu ju mno go ma we str pqe wa, sve bi hte li pre - ko no }i, ~e sto i pre ko svo jih mo - gu} no sti. Uz to su sve ve }e fru - stra ci je, ro di te qi ner vo zni zbog lo {eg stan dar da, ma lo vre me na pro vo de sa de com, a mno gi mla di ne vi de per spek ti vu za za po {qa- va we. U zo ri su im ne ga tiv ni li - ko vi ko je je ovo de ka dent no vre me iz ba ci lo na po vr {i nu. Ni je ni ~u do kad su od ra sta li u po re me - }e nim dru {tve nim vred no sti ma po sled wih dva de se tak go di na u o - vom na {em re zar va tu. Sva ka ~ast o ni ma ko ji su se na ko rek tan na ~in u ta kvoj si tu a ci ji iz bo ri - li za svo je me sto pod sun cem. Vreme je maturskih sve ~anosti, da li se i one ra zli ku ju? Mi smo ma tu ru pro sla vqa li do sta skrom ni je. Ni je da ni je bi - lo mo gu} no sti, ne go, jed no stav no, bi lo nam je do voq no za do voq stvo {to smo po sta li pu no let ni i {to smo po lo `i li taj is pit zre - lo sti. Da nas smo sve do ci tak mi - ~e wa ko }e {to gla mu ro zni je da o be le `i taj tre nu tak, i a ko e ko - nom ske mo gu} no sti mno gih ro di - te qa ni su na tom ni vou. To mo `e kod de ce da stvo ri je dan la `ni o - se }aj da ih sa da o ~e ku je ko zna ka - kav la go dan `i vot i bla go sta we. [ta te je opredelilo da studira{ ma {instvo? Od ma lih no gu sam vo leo teh - ni ku, a u gim na zi ji sam bio od li - ~an ak na pri rod no-ma te mati~ kom sme ru. [ta je tehni~ka inteligencija i da li se ona ra zli ku je o d o ne dru{tvene? Op {tu in te li gen ci ju ~o vek no si u ge ni ma i raz vi ja je to kom `i vo ta, za vi sno od svog u sme re - wa. Me ni je gim na zi ja mno go da la u op {tem o bra zo va wu, pa sam mo - gao da bi ram {ta da stu di ram. O - pre de lio sam se za ovo {to sam vi {e vo leo i mi slim da ni sam po gre {io. Mi slim da su qu di teh ni~ kog o bra zo va wa mno go ja s- ni ji i pre ci zni ji u sta vo vi ma i re {a va wu pro ble ma, ma da to mo - `e ne kad da bu de i op te re }e we. Sklo nost tvo je ge ne ra ci je ka muzici kao `ivotnoj {ansi? Nikada nisam gledao na muziku kao `i vot nu {an su. Me ni je ona bila veliki hobi i nekako usputna kroz {kolovawe. Svaka generacija ima sklo nost ka mu zi ci, sa mo se ukusi mewaju. Ja i danas rado slu- {am muziku {ezdesetih i sedamdesetih godina. Tada je bilo mnogo vi {e hitova nego danas. To dobro znam, jer sam svojevremeno, po ~et - kom sedamdesetih godina radio u disko klubu, sara ivao u studentskom li stu FAKK pi {u}i komentare o aktuelnoj pop-muzici, ure ivao tu rubriku, sara ivao u emisiji Radio Beograda Ve ~e uz radio, a kasnije imao i nekoliko svojih autorskih muzi~kih emisija na lokalnom radiju: Disko klub, Parada ritma i Sentimentalno putovawe, a na televiziji: Evergrin i Na sun ~anoj strani ulice. Slu {aju}i Bitlse i Rolingston se, da li ste zna li da slu - {a te mu zi ku ko ja }e po sta ti klasika? Ne. Jed no stav no, to je bi la mu - zi ka ko ja se ra do slu {a la u to vre me bez ne kih prog no za da }e i da li }e bi ti kla si ka. Bitlsi su bi li ak tu el ni 60-ih go di na. Ro ken rol sa El vi som Pri sli jem ra ao se sre di nom 50-ih. Pre we - ga su vla da li ve li ki or ke stri sa svo jim so li sti ma. Po ~et kom 70- ih za ~eo se dis ko. Iz me u su bi li po pu lar ni so ul, re ge, ri tam i bluz, in stru men tal itd. Tek kad pro e ne ko vre me mo `e te da sudi te da li je ne {to od to ga o sta lo u pam }e wu i da li se i da qe slu - {a, da li je po sta lo e ver grin. Kako su te do ~ekivali drugovi i dru ga ri ce kad se vra ti{ iz Lon do na sa no vim plo ~a ma i ka kav je bio pr vi dis ko klub u Kragujevcu? Dis ko klub smo o sno va li krajem u Pro do ru (po drum zgrade kragujeva~kog suda). U London smo i {li da ku pi mo o pre mu a us put smo do no si li i go mi lu ak tu el nih plo ~a. Ka sni je su plo - ~e sti za le i po {tom. [ta je u mu zi~ kom smi slu Kra - gu je vac bio ne kad i sad, ka ko se mewao? Ako go vo ri mo is kqu ~i vo o roken ro lu, pr ve kra gu je va~ ke gru pe su bili Daleki horizonti, Xentri i Sen ke, po u gle du na engle ske [e do u se, ka sni je i o s- ta le me u ko ji ma i najz na ~aj ni ja gru pa Smak. Kra gu je va~ ki mu - zi~ ki trend se me wao, sa ma lim ka {we wem, ba{ ka ko su se me wa - li i svet ski tren do vi. Kakav je kragujeva~ki duh i koji wegov deo ~ini muzika? Mnogo je propatio posledwih dvadesetak godina. Sve ove protekle sankcije, izolacije, embarga, ratovi,,devalvacije (i monete i morala) i `ivot u rezervatu u- ~inili su da se duh nekako {}u}u- rio i da se pla {i da se po ja vi u svoj svojoj veli ~ini. Me utim, svi ga mi i pak no si mo u se bi, i za vi si od nas sa mih ko li ko }e on do }i do izra`aja. Ako bude konzumirao u ve }oj koli ~ini ove nove realiti programe i novokomponovanu gra- nd mu zi ku (u ko joj su na - {li uto ~i {te i mnogi rokeri tra- `e}i egzistenciju, pa nije ostalo ni {ta ni od narodne muzike ni od ro ka), i - skre no se pla {im za wegovo zdravqe. Ku da vo di{ pri ja te qe ko ji te pose }uju u Kragujevcu? Od [u ma ri ca, Grad skog sta di - o na, kroz Park, Glav nom u li com, pre ko tr ga is pred Gim na zi je, do mo sto va na Le pe ni ci, uz po se tu mu ze ji ma i ga le ri ja ma i ne ko li - ko re sto ra na. ^i sta kla si ka. Imao si zna ~ajnu profesionalnu karijeru u konstruisawu delo va za do ma }e a u to mo bi le. Ka kva je bu du} nost u po gle du novih tehnologija u ma {instvu i sa mim tim i Ma {in skog fa - kulteta? Po diplomirawu na smeru Motori i motorna vozila zaposlio sam se u Fabrici automobila i tu, u Institutu za automobile proveo radni vek. U ~estvovao sam u konstrukciji mehanike Zastavinih vozila koral i florida od po ~et ke do kra ja. Kon s- truktivnu dokumentaciju za koral radili smo u Torinu pod kontrolom Fijatovih stru~waka, pa to nije bio ~isto doma }i auto. Sa floridom je ne {to druga ~ije. Iza generalne konstrukcije stajao je Institut za automobile, a parcijalne usluge dobijene su od specijalizovanih proizvo a ~a. Dakle, flo ri da je bila, i pak, pr vi doma }i auto iza koga nije stajao Fi jat pa je kao ta kav mo rao da pre`ivi i de ~ije bolesti. Od pa na red nih dva de se tak godi na, zbog sank ci ja i sve ga {to nas je zadesilo, pakti~no i nisu mogla da se obave mnoga neophodna poboq {awa. Bilo je dovoqno naporno da se postoje }a proizvodwa delova iz biv {ih republika prese li u Sr bi ju. No, to je ne ka du ga pri ~a i o woj mo `e da se pri ~a dru gim povodom. Za savremenu proizvodwu vozila i primenu novih tehnologija neophodna je me unarodna saradwa. Dolaskom Fijata mi prakti~no dobijamo ono {to nismo mogli da ostvarimo posledwih dvadesetak godina. Nove tehnologije koje do - nosi Fiat neminovno smawuju broj za po sle nih, ali kod nas je taj proces bo lan jer smo pre ko no }i mo - rali da presko ~imo dvadesetak godina zaostatka. Ovi procesi otvaraju ponovo interesovawa za studije na Ma {inskom fakultetu, pa u tom smi slu }e bi ti i no vih mla - dih kadrova za potrebe Fijata. Koliko predan rad oblikuje ~oveka? Po sle od re e nog `i vot nog i rad nog is ku stva, mo gu da za kqu - ~im da sve {to sam ra dio u `i vo - tu ni je bi lu u za lud. I do bro i lo {e. Mo `e ~o vek kao mlad da ne {to i pre sko ~i i da o ta qa, ali ta da mo `da i ne pro ce ni da li je to bi lo va `no. Mo `da }e to ka s- ni je i da na dok na di, ali jed no je sigurno: mlad ~ovek mora da stekne rad ne na vi ke. Ka da se to stek - ne, on da ni {ta ni je te {ko i za do vo qan je ka da vi di re zul tat tru da, mo `da ne od mah, ali si g- ur no kad tad. Mo ram da pri znam da sam kroz {ko lu u ~io mno ge stva ri ko je mi ka sni je u `i vot noj prak si ne kad i ni su bi le po treb - ne, ali u ~e }i ih na u ~io sam da pri la zim pro ble mu i da ga re {a - vam. To je ono ob li ko va we ko je se po sti `e vre me nom. Ka kva je pri ro da u o ko li ni Kragujevca? U o ko li ni jo{ u vek, ka ko re ~e je dan a fo ri sti ~ar, i ma mo ne o - bra e nih wi va i ob ra e nih se qa - ka. [a lu na stra nu, pri ro da u o - ko li ni je stvar no pre le pa. Pogotovo u prole }e. A ne treba da se ide da le ko. Eto, naj bli `e su [u ma ri ce, ko je su ta ko re }i u gra du i u ko je mo `e da se ode i pe - {i ce. To je pra va va zdu {na ba wa. Je ze ro u [u ma ri ca ma je ta ko e bli zu. Kad god sam u pri li ci i - dem u pri ro du. [ta bi iz sve ta pre neo u Kra gujevac? Raz vi je ni Za pad je sva svo ja do bra, ako za ne ma ri mo vre me kon kvi sta do ra, po sti gao di sci - pli nom u ra du. Ako bi to u spe li da pre sa di mo na ove pro sto re, mno go bi po sti gli. U in ven tiv - no sti i in te li gen ci ji ne o sku de - va mo, ali nam u vek ne do sta je do re ~e nost u po slu. O do ma }e no je da se ~u je: prin ci pi jel no smo sve re {i li, sa da sa mo ne ko to tre ba da u ra di, a to da ne ko sa mo u ra di je jo{ 80 po sto do za vr {et - ka po sla. Ka kav bi vo leo da iz gle da Kra gu je vac u do ba mla do sti tvojih unuka? Ja mo gu da `e lim jed no, a u nu - ci dru go.no, ka ko se Kra gu je vac u po sled we vre me u br za no u mi va i iz gra u je, na dam se da }e i u nu ci bi ti za do voq ni.to je naj va `ni je. [ta si dobio od kragujeva~kog du ha, a {ta si mu dao? Deo du ha sam do bio ge net ski, a deo sam a si mi lo vao go di na ma. To {to sam u pio, to se vaq da od ra zi - lo na mo je `i vot ne ak tiv no sti. To je je dan in ter ak tiv ni pro ces u zi ma wa i da va wa. Ko li ko sam i {ta sam mu ja dao te {ko mo gu ja da pro ce nim. To je po sao za ne kog dru gog ne pri stra snog po sma tra - ~a. Na dam se sa mo da je duh za do - vo qan.

20 20 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 3. јун Kultura NOVID IREKTORU K ORACIMA Jo{ser azvijamo Znam da }e nam bi ti po treb no jo{ tri do ~etirigo dine, pre ne go {to zauzmemosv ojeme sto uk wi`evnomsv etu. Mojprvizadatak bi }e da ovu izdava~kuk u }u otvorim k a regionu,apotomi premac elojs rbiji, ka`ealeksandar [aranac Вe} du go se u gra du ras pre - da pri ~a oko i me no va wa ne ko li ko no vih di rek to - ra u u sta no va ma kul tu re. Man da ti dvo je di rek to ra isti ~u ove godine, pa se sa razlogom o ~ekuje imenovawe novih/starih pr vih qu di u tim ku }a ma. U osnivawu je i nova ustanova, Muzi~ ki cen tar, na ~i jem ~e lu }e se na }i Zo ran Jev to vi}, do sa da direk tor iz da va~ ke ku }e Ko ra ci, koji je ve} progla {en za vr {ioca du`nosti. U tre nu ci ma dok o vaj tekst odlazi u {tampu na wegovo mesto u Ko ra ci ma do }i }e A lek san dar [aranac. Kako sam ka`e, na mesto direkto ra Ko ra ka pre po ru ~i le su ga IZLO@BAP LAKATANA STERIJI Nagrada Slobodanu [teti }u Dekank ragujeva~kog Filolo {ko-umetni~kog fakultetad obiop rvu nagraduzaidejni projekat-plakatana Sterijinompo zorju,a trijumfnad odeli nagradazasistematsko negovawev izuelnog identitetao stvariloj e Jugoslovenskod ramsko pozori {te Na posledwoj sednice Skup {tine grada Kragujevca odbornici su dali saglasnost na Statut Muzi~kog centra u Kragujevcu. Ve} nekoliko godina postoji ideja da Kraguje vac do bi je Mu zi~ ki cen tar - u sta no vu ~i ji bi za da tak bio da ob je di ni, ko or di ni {e i o lak {a rad svih muzi~kih trupa, horova, or ke sta ra, ali i fe sti va la. Ova ideja nastala je jo{ pre nekoliko godina, u trenutku kada se Kragujevac profilisao kao centar mu- dve stvari: pisac je i prevodilac, po zna je kwi ge i qu de iz kwi `ev - nog sve ta, a du go go di na je i me na - xer. - Po red pi sa wa, du go se ba vim menaxerskim poslom, dodu {e u a- uto industriji, ali verujem da mi je to plus u bi o gra fi ji, sma tra [aranac. Kra gu je va~ ki Ko ra ci su pre ne ko li ko go di na za po ~e li ob ja - vqi va we sa bra nih de la Vi do sa va Ste va no vi }a. Iz u zet no je dra go - cen i zbor nik La ko pe ro Ra do ja Domanovi }a. U me uvremenu objavqeno je jo{ nekoliko zanimqivih naslova, ali op {ti utisak je da je ova iz da va~ ka ku }a jo{ u vek Na trijenalu pozori {nog plakata, ko ji je o tvo ren kao pra te }i program Sterijinog pozorja u Novom Sadu, prvu nagradu za idejni proje kat pla ka ta do bio je Slo bo dan [te ti}, de kan kra gu je va~ kog Fi - lolo {ko-umetni~kog fakulteta. Wemu je ovo priznawe pripalo za idejno re {ewe plakata Paviqon 6. Izlo`ba pozori {nog plakata i gra fi~ kog ob li ko va wa o tvo re na je u okviru 55. Sterijinog pozorja u No vom Sa du, a tri jumf na dode li na gra da za naj bo qa o stva re wa, kao i za si ste mat sko negovawe vizuelnog identiteta, o- stva ri lo je Ju go slo ven sko dramsko po zo ri {te. U kon ku ren ci ji ne vi di qi va u kwi `ev nim krugovima. - Koraci su bili u fazi osniva wa i jo{ u vek su. Moj pr vi za da - tak bi }e da ovu iz da va~ ku ku }u o tvo rim ka re gi o nu, a po tom i prema celoj Srbiji. Bitno je preko ve ze da ras pro stre mo ono {to Koraci objavquju i ne sumwam u uspeh, ka`e na{ sagovornik. Pre ma we go vim re ~i ma, ve }ih pomaka u radu ove izdava~ke ku }e za sada ne }e biti. Razlog je jednostavan - teku }a godina za izdava ~a jez avr {ena. - Ova go di na za vr {e na je u septembru godine. Ta~no se zna plan u ovoj godini, jedino je ostao ODLUKAS KUP [TINEGR ADA Donets tatutm uzi~kogc entra zi~ kih zbi va wa, kroz tra di ci o - nalne me unarodne festivale koji su svo jom kon cep ci jom dav no prevazi {li granice na {e dr`ave i postali manifestacije po kojima je grad pre po zna tqiv u sve tu. Jed no stav no, mu zi~ ki `i vot, ~ak 223 ra da 86 a u to ra, pr vu nagra du za {tam pa ni po zo ri {ni pla kat do bio je di zaj ner I gor Milovanovi} za plakat predstave Tartif JDP-a, koje je pobedilo i u kategoriji celovite grafi~ke sli ke po zo ri {ta ili po zo ri {ne pred sta ve, od no sno si ste mat sko negovawev izuelnogidentiteta. Dru gu na gra du u toj ka te go ri ji o svo jio je La slo An tal za pla kat pred sta ve Va tre no li ce A ka de - mijeumetnostiun ovoms adu. Osim JDP-a, za sistematsko nego va we vi zu el nog i den ti te ta na - Muzi~ki `ivot, koji se odnosi na organizovawe koncertne sezone, rad gradskih horova i orkestara, pa i me unarodnih festivala, ovom ustanovom dobi }e redovno odvijawe pod stru~nom i organizovanom pa`wom ko ji se od no si na or ga ni zo va we koncertne sezone, zatim rad gradskih horova i orkestara, pa i me- u na rod nih fe sti va la, o vom u sta no vom do bio bi re dov no od - vi ja we pod stru~ nom i or ga ni zo - vanom pa`wom. Naro ~ito u sferi slo bo dan je dan na slov i we ga }e- mouskorop opuniti. A on da }e si tu a ci ja u bu xe tu gra da za go di nu, ali pre sve - ga na {a sposobnost da na emo dodat na sred sta va, dik ti ra ti {ta }emo uraditi i za {ta }emo biti spo sob ni u pe ri o du pred na ma. Ali, pr vo je bit no da za vr {i mo ovu go di nu, ka te go ri ~an je no vi direktor. O budu }im planovima jo{ nije spre man da go vo ri. Tvr di da je naj va `ni je da Ko ra ci po slu ju kao preduze }e i da se ne oslawaju samo na buxet grada, a ovu ustanovu vi di kao ku }u u eks pan zi ji, ali jo{uvekup rocesuosnivawa. - Znam da }e nam bi ti po treb no jo{ tri do ~e ti ri go di ne pre ne - go {to za u zme mo svo je me sto u kwi `ev nom sve tu. Ko li ko je vreme na bi lo po treb no kra qe va~ koj Poveqi ili sli~nim izdava ~ima da se razviju? Vidim Korake kao lidera izdava {tva u regionu, dominantu izdava~ku ku }u koja }e potom {iriti pipke ka Ni {u, Vojvodini i Beogradu, koji }e biti i naj ve }i za lo gaj, ali `e li mo da bu de mo pri sut ni i na tom tr `i - {tu koje je oduvek bilo najzahtevnije,uverenj e [ aranac. Jasno je da Koraci veoma hrabro `e le da a fir mi {u vred ne stva ra o ce iz ma lih sre di na, ali i da ambicioznim projektima zau zmu za pa `e no me sto na e lit nom izdava~komp rostorus rbije. Miroslav^ ER gra en je i beogradski Ateqe 212, kao i suboti~ko Pozori {te De`e ri jem je pred se da vao docent na A ka de mi ji u met no sti u No vom Sa du Dar ko Vu ko vi}, a ~la no vi su bi li re di teq Fi lip Mar ko vi no vi} i do cent no vo sad - ske A da de mi je I vi ca Ste va no - vi}, ta ko e sa Od se ka za gra fi- ~ ke ko mu ni ka ci je. Iz lo `ba je o tvo re na u fo a jeu Srp skog na rod nog po zo ri {ta, u kojem se i odr`ava 55. Sterijino pozorje. fi nan si ja, gde je grad kao ge ne - ralni pokroviteq do sada ve} iznosion ajve }iteret. Po vo dom o sni va wa Mu zi~ kog cen tra pro {le ne de qe or ga ni zo - van je pr vi kon cert, na ko me su u - ~e stvo va li A ka dem ski ka mer ni hor Liceum sa dirigentom Milojem Nikoli }em i Guda~ki orkestar [le zin ger pred vo en mladim Nemawom Mitra {inovi- }em. M. ^. УКРАТКО Milosavqevi }u nagrada Isidora Sekuli} Kwi `ev na na gra da I si do - ra Se ku li} za go di nu do de qe na je Kra gu jev ~a ni nu \or u Mi lo sa vqe vi }u za ro - man \a vo i ma la go spo a u izdawu Lagune. Ovaj roman inspi ri san je i sti ni tim slu ~a - jem iz go di ne, se ri jom zver skih u bi sta va u Kra gu jev - cu za ko je je op tu `en mit ski ~o vek-pas Pso gla vi ali i ~iwenicom da je Andersen u to vreme zaista posetio na {u zemqu. Ka da se pri ~i do da qu - bav ni ca Mi lo {a O bre no vi }a Je len ka Her bez ( ma la go spo - a iz na slo va), jed na od naj in - tri gant ni jih i sto rij skih fi - gura tog perioda, dobijamo me- {a vi nu i sto rij skog i pi kar - skog romana, za ~iwenu elementimak omedijeis trave. Du brav ka Po po vi}-sr da no - vi}, predsednica `irija za dode lu na gra de, is ta kla je da je ro man \or a Mi lo sa vqe vi }a pro `et fi nim hu mo rom, a pi - san je jed no stav nom re ~e ni - com, s du ho vi tom u po tre bom leksike19.v eka. Nagrada Isidora Sekuli} sastoji se od diplome, plakete i nov ~anog iznosa, a bi }e uru ~ena dobitniku 10. juna u Beogradu. Dven agrade zak ragujeva~ke pesnike Na ne dav no o dr `a noj pe - sni~koj manifestaciji Slovo na dar u La po vu, ~la no vi Kwi`evnog kluba SKC-a osvojilisud ven agrade. Za pe smu Is pred ka fi }a mla di Da mir Ne di} na gra en je dru gom, a za pe smu Me tro - nom Mi li ca Pe tro vi} tre - }omn agradom` irija. ^la no vi Kwi `ev nog klu ba SKC-a i ra ni jih go di na bi li su veoma zapa`eni na ovom pesni~komta kmi ~ewu. Konkurs Blok galerije Blok ga le ri ja na No vom Beogradu raspisala je konkurs za samostalne i autorske izlo- `be, kao i za u met ni~ ke projekte za izlaga~ku sezonu godine. U ga le ri ji se re a li zu ju iz - lo `be li kov nih u met no sti, kao i iz lo `be no vih me di ja (vi deo ra do vi, in sta la ci je, mul ti me di ja art, per for mans). Do ku men ta ci ja u met ni~ - kog pro jek ta tre ba da sa dr `i li~ ne po dat ke, u met ni~ ku bio gra fi ju i o pis u met ni~ kog pro jek ta, a po treb no je do sta - vi ti 10 fo to gra fi ja ra do va (ako se pri ja va {a qe po {tom ili donosi li~no fotografije do ne ti sni mqe ne na CD/DVD-u). Kon kurs je o tvo ren od 1. do 20. ju na Novi Lipar ^a so pis za kwi `ev nost, u - met nost i kul tu ru Li par (broj zi ma-pro le }e 2010) pred sta vqen je u Art gale ri ji SKC-a. Na pro mo ci ji novog broja Lipara govorili su glumica Marija Vasiqevi} i kwi`evnici Vidosav Stevano vi}, Di mi tri je Ni ko la je - vi} i Ne nad Gli {i}.

21 Kultura Четвртак, 3. јун КРАГУЈЕВАЧКЕ 21 DAN GLASNIKA O Leksikonu, pravu i dobrim Iako je ranije najavqeno da }e Leksikon Kragujevca bi ti okon~an do jeseni, wegov zavr {etak bi}e od lo `en za kraj ove godine. U okviru manifestacije, pisci izdava~ke ku }e Slu`beni glasnik posetili i odr`ali zanimqiva predavawa u Prvoj gimanziji, Apelacionom sudu, kwi`ari Slu`beni glasnik УKragujevcu je pro {le nedeqe organizovan Dan Slu- `benog glasnika - jednodnevna manifestacija koja je plod dvogodi {we saradwe na {eg grada i Slu`benog glasnika u okviru velikog projekta izrade Leksikona gradova Srbije. Lek si kon Kra gu jev ca sa mo je deo ove e di ci je, ko ja }e se sa sto - jati od 24 toma. Edicija se bazira na savremenom `ivotu koji }e biti pred sta vqen kao deo e vrop skog civilizacijskog i kulturnog prosto ra, sa svim spe ci fi~ no sti ma ko je su deo i den ti te ta srp skih gradova. Iako je ranije najavqeno da }e ПРЕПОРУЧУЈЕМО ^etvrtak, 3. jun, 19 ~asova Kutija {ibica SKC-a Predstavqawe Boven terapijske tehnike Petak, 4. jun, 18 ~asova Galerija Narodne biblioteke Centar slobodarskih delatnosti Predavawe: Medicina - umetnost odlagawa smrti Prof dr Neboj{a Arsenijevi} Subota, 5. jun, 12 ~asova Pozori{te za decu Predstava Kraqevi} Marko Re`ija Veselka Kun~eva Subota, 5. jun, 16 ~asova Kwi`ara A`daha Mali koncert - Nemawa Risti} Subota, 5. jun, 23 ~asa Dom omladine Dram'n'bejs se{n (KG) Ponedeqak, 7. jun, ~asova Kutija {ibica SKC-a Filmski program: Latino ameri~ka kinematografija Utorak, 8. jun, 18 ~asova Kwi`ara A`daha Radioteka: Milo{ Crwanski Gost prof dr Dragan Bo{kovi} Utorak, 8. jun, 20 ~asova Galerija SKC-a Krugovi i re{etke izlo`ba crte`a Ivane Stojakovi} Sreda, 9. jun, 18 ~asova Pozori{te za decu Predstava Svemironi~na bajka Re`ija Mili} Jovanovi} Sreda, 9. jun, 21 ~as Kutija {ibica SKC-a Predstava Izviwavamo se, mnogo se izviwavamo Re`ija Miroslav Petrovi} U RAZGOVORU SA PISCIMA IS PRED KWI@ARE SLU@BE NI GLASNIK tura, institucije, umetnost, privre da, sport, ali i `i vot, na vi ke i obi ~aji `iteqa Kragujevca. Za ni mqi vo je da se broj sa rad - ni ka na o vom po slu sa po ~et nih de - vet urednika pove }ao, do sada, na ~ak 50 sa rad ni ka - {to je bi lo ne - ophodno zbog obima i slo`enosti posla. Ve }ini urednika i saradni ka ovo je pr vi put da ra de na jed- Kragujeva~ka publika bi }e u pri li ci da u na red nih nekoliko dana, u okviru manifestacije Dani [panije, proprati ve ~eri posve }ene {panskoj muzici, flamenko plesu, ali i da u po zna de la ~uvenih {panskih baroknih pisaca SVE^ANI PRIJEM ZA PREDSTAVNIKE SLU@BENOG GLASNIKA U SKUP [TINI GRADA kwigama Lek si kon Kra gu jev ca biti zavr {en do jeseni, we gov za vr {e tak bi ti od lo `en za kraj ove godine. Prema re ~ima Borivo ja Ra di }a, glav nog u - red ni ka Lek si ko na, do sa da je za vr {e no pre ko pe de set od sto od vi {e od dve hiqade odrednica. U Lek si ko nu }e bi ti obra eno devet oblasti: pro {lost, grad ska u p- rava, topografija, kulnom leksikonu, pa su odlu ~ili da prolongiraju rokove objavqivawa, odnosno, prema Radi }evim re ~ima, opredelili su se za kvalitet. Ta ko se do {lo i na no vu i de ju da se na kon o vog u ra di i Lek si kon [u ma di je, ta ko e u sa rad wi sa Slu`benim glasnikom. U pro gra mu ma ni fe sta ci je Dan Slu `be nog gla sni ka, na{ po zna ti pi sac Mi li sav Sa vi} o - dr `ao je ^as kwi `ev no sti u Pr - voj kra gu je va~ koj gim na zi ji. Sa gimnazijalcima pisac je razgovarao o inspiraciji i kreativnosti u pisawu, a najboqim u ~enicima uru ~io je kwige iz kolekcije Velikani srpske kwi`evnosti. Po tom je, u pro sto ri ja ma A pe - la ci o nog su da, pred sta vqe na prav na bi bli o te ka Slu `be nog glasnika, koja obuhvata sve grane pra va. Ta ko e, ov da {wim su di ja - ma i prav ni ci ma pred sta vqen je i pr vi br oj ~a so pi sa Pra vo i dru {tvo. U prostorijama kwi`are Slu- `benog glasnika Kragujev ~ani su bi li u pri li ci da se u po zna ju i raz go va ra ju sa Gla sni ko vim a u - torima, me utim, tek mali broj se odazvao ovoj zanimqivoj akciji. Na kraju manifestaciji u galeriji Narodne biblioteke otvorena je iz lo `ba Pjer, a predstavqene su i kwige Radivoja Bo ji ~i }a Pjer i Mi li sa va Sa - vi }a Se }awe i rat. M. ^. DANI [PANIJE U KRAGUJEVCU Flamenko i {panski barok U o kvi ru ma ni fe sta ci je, ko ja se od 20. ma ja do 19. ju na o dr `a va u SKC-u, kragujeva~koj publici bi- }e predstavqena {panska wi`evnost, sli kar stvo, ar hi tek tu ra, pozori {te i ples, a novi sastanak za ka zan je ve} za pe tak ve ~e. Kra gu je va~ ka pu bli ka bi }e u pri li ci da, u Stu dent skom kultur nom cen tru, od 20 ~a so va, u - `i va uz zvu ke fla men ko mu zi ke i e ner gi~ nih ple sa ~i ca. Naj pre }e se na gi ta ri pred sta vi ti Ni - ko la Mi lo va no vi}, na stav nik gi ta re u ov da {woj mu zi~ koj {ko - li, a po tom i fla men ko ple sa ~i - ce Ne ve na Si mo vi} i Jo va na Xo pa li}. Obe i gra ju fla men ko od go di ne, a strast pre ma o voj i gri pre ne li su im mno go - broj ni pro fe si o nal ni i gra ~i iz [pa ni je, Sr bi je i Ma ar ske. Na - stu pa ju u o kvi ru gru pe Nu e stra Luz, te `e }i da e ner gi ju i strast sa mog ple sa pre ne su na pu bli - ku. U okviru programa planiran je i nastup guda~kog kvarteta Sonore, koga ~ine profesorke muzi~ke {ko le u Kra gu jev cu Ina Bog da no vi}, vi o li na, Dra ga na Blagojevi}, violina, Suzana Vlatko vi}, vi o la, i Ve sna Mar ko vi}, violon ~elo. Nakon muzi~kog programa, koji }e za tvo ri ti trio har mo ni ka Lux aeterna, koji ~ine studenti od se ka za mu zi~ ku u met nost u klasi Vojina Vasovi }a, bi }e otvorena izlo`ba fotografija Dejana Damjeni }a. In spi ri san fla men kom, o vaj mladi fotograf traga za wegovom su {tinom pose }uju }i mnogobrojne nastupe i poku {avaju }i da neu hva tqiv duh fla men ka pre ne se na fotografiju. Izlo`ba obuhvata niz fotografija koje prikazuju {irok spektar emocija, od tuge i be sa do ra do sti i raz dra ga no - sti. Manifestacija Dani [panije u Kra gu jev cu na sta vqa se u u to - rak, 8. ju na, ka da je na pro gra mu Ve ~e qubavne i satiri~ne poezije {pan skog ba ro ka, u Art-ka fe galeriji SKC-a. ^u ve ni {pan ski ba rok ni pi - sci, Fran si sko de Ke ve do i Lu is de Gon go ra, po red pri god ne po e - zije koja je predstavqala sastavni deo o bi ~a ja u ~e nih kwi `ev nih kru go va to ga vre me na, po zna ti su i po je din stve nom ta len tu da u sa - mo nekoliko stihova u svesti slu- {alaca stvore potpunu sliku svog po et skog pred me ta. Smrt ni ne - pri ja te qi, ka ko na sva ko dnev noj ta ko i kwi `ev no te o rij skoj o sno - vi, autori su najinspirativnijih satiri~nih stihova, u kojima isme va ju ak tu el ne o bi ~a je, ti po ve, dru {tvene pojave ili jednostavno univerzalne qudske mane. Iako poznat kao okoreli `enomr zac, Ke ve do je i a u tor pre div - nih qu bav nih sti ho va. Stu den ti hispanistike na FILUM-u }e tokom predstavqawa pesama ovih a- u to ra po nu di ti sop stve nu in terpretaciju ~uvenih metafora, anti te za, pa ra le li za ma, a pro gram }e biti upotpuwen i audio zapisima {panskih kompozitora iz e- pohe baroka. U muzi~kom delu ovog programa u ~estvuju Ivana Josi}, sopran, i Vo ji slav Spa si}, te nor, uz kla - virsku saradwu Nade`de Mijatovi} Da podsetimo, ova mese~na mani fe sta ci ja or ga ni zu je se po vo - dom desete godi {wice od pokreta wa stu di ja hi spa ni sti ke na U - niverzitetu u Kragujevcu. Miroslav ^ER УКРАТКО Ponovo najboqi Hor Kir Ste fan Sr bin, ko jim di ri gu je Mar ko Ne - {i}, o svo jio je Zlat nu pla ke - tu i pr vo me sto na ne dav no o dr `a nom 35. re pu bli~ kom fe sti va lu o mla din skih ho - ro va ko ji je o dr `an u No vom Pazaru. Ovo je dru gi ve li ki u speh kragujeva~kog hora, koji je o- svo jio i Gran pri a na maj - skom festivalu u Bijeqini. I na ~e, ti tu lu naj bo qeg o - mla din skog ho ra u Sr bi ji,,kir Stefan Srbin ' osvojio je osmi put uzastopno, a deseti put u kup no. Akcija Jugotona U svim prodavnicama Jugotona u toku je velika akcija lajv iz da wa. Ta ko }e qubiteqi pesama Josipe Lisac, Mi {e Ko va ~a, Di ne Dvor ni ka i Xi bo ni ja mo }i }e da ku pe ova iz da wa za 150 dinara, ili sva ~etiri izdawa za sa mo 450 di na ra. Primera radi, lajv izdawe Jo si pe Li sac O jed noj mladosti sadr`i 16 pesama, dok disk Mi {e Kova ~a pod nazivom Je dan dan `i vo ta ima ~ak 20 pesama. Albumi Dine Dvornika i Xibonija sadr`e 14 numera. Pro dav ni ca Ju go to na u Kragujevcu nalazi se u ulici Zorana \in i }a. Volonteri na Egzitu Eg zit fe sti val sa op - {tio je da ove go di ne o tva ra vrata za preko 600 volontera iz ce log sve ta ko ji }e do bi ti pri li ku da ra de u pro gram - skoj produkciji, pres centru, kam pu, pro mo ti mu i dru gim segmentima festivala i da je kon kurs za pri ja ve o tvo ren od 31. ma ja do 20. ju na. Pri ja - va sa dr `i op {te po dat ke, prethodna radna i volonterska is ku stva, kao i mo ti va - ci o no pi smo za rad na fe sti va lu, u `e qe nom segmentu organizacije. Svi kandi da ti ko ji u u u u`i iz bor po treb no je da pro u in ter - vju i odgovaraju }u obuku. Vo lon te ri na Eg zi tu i - ma }e o bez be en u laz i bo ra - vak na fe sti va lu na kon za vr {et ka pro pi sa nog rad - nog vremena, kao i besplatan boravak u kampu i ishranu. Po za vr {et ku fe sti va la, volonteri dobijaju sertifikat kao priznawe o volontira wu, {to }e im bi ti do dat na referenca u biografiji. Volontirawe }e trajati od 5. do 12. ju la go di ne, naj vi {e {est sa ti u to ku jed - ne sme ne, na vo di se u sa op - {tewu.

22 22 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 3. јун Фељтон SLIKARKA SVETSKOG GLASA MILENA PAVLOVI] BARILI (3) Malo izazova u palana~kom `ivotu Nije bilo lako smi{qati kompozicije koje je Milena, sama i bez uzora, stvarala u beskona~noj imaginaciji. Pred wom su qudi sa krilima, `ene sa velovima, beli an eli... Po povratku iz Pariza, leto u Po`erevcu bilo joj je lepo, ali ~eznula je za ve}im izazovima i avanturama Пише Војислава Латковић Рastanak sa gospo om Marcelom, prirodnom plavu {om, plavih o ~iju, bio je pun e mo ci ja. Tek sada su malo popri ~ale o we nom po re klu. I ona se udala za Italijana koji je u mro pre pet go di na. Ve} je do - sta adaptirana i `ivi u ovoj svojoj vili u Parizu. Nisu imali decu. Retko dolazi u Jugoslaviju, pa je bila odu {evqena go {}ama i vidno uzbu ena, danas, kad se rastaje sa Da ni com i Mi le nom. Ona im je spakovala sendvi ~e sa {unkom i sirom u mekanim malim lepiwama, {to ih pod se ti na one ko je je pra v- ila Milenina baka Bosa u Po`arev cu. Tu je bi la i u ku sna slat ka pita sa jabukama i suvim gro` em. Re ~e da tre ba da i ma ju hra nu za sva - ki slu ~aj. Dug je put, dra ge mo je. Hrana se nosi obavezno, {aputala je doma }ica. Sutradan su se grlile, smejale. Ona ih je ispratila do `elezni~ke stanice. Uru ~ila im je i poklone za uspomenu. Mahnula im i krenula prema ku }i. Voz je `u rio po do brom pu tu, pa oseti {e pravo bla`enstvo. Nije bilo truckawa. Sve unutra odisa {e savr {enom ~isto }om. Crvene foteqe mirisahu na parfem. Nisu verova le da u o vom br zom vo zu tro {e novac na mirise qubi ~ica da bi zadovoqili klijentelu. Od ma ra le su se, dre ma le i o Po - `arevcu razmi {qale. Danica je, s vremena na vreme, pitala k}erku kako se ose }a. Gledala je wene crne o~i, crnu kosu i besprekorno negova ne ru ke. Pr sti su joj tan ki, ne - `ni, bez i naj ma weg tra ga od napornog rada bojama i ki ~icom. A kad bi je ~u la da go vo ri, wen glas i svaki pokret na licu neodoqivo je pod se }a hu na Bru na. Bo `e! Kao da sad gle dam mog biv {eg su pru ga! Znam, ~im stig ne mo ku }i, na }i }e- mo sva pri spe la pi sma od we ga. Oh, sudbino moja, pro {aputa Danica. Slikarka se ne ~ujno okrenula pre ma maj ci da bo qe vi di da li Da - ni ca spa va i u snu sa ma sa so bom razgovara. Tako su obe bile budne, ali opijene nekom ~udnom melanholijom posle boravka u gradu svetlo sti i sno va. Voz ih je no sio kao morska struja. Sirena je oglasila zadwu stanicu. Stigle su umorne, ali sre} ne. Je di no su im no ge ma lo klecale od predugog sedewa. Susret sa dragim qudima Do ~ek u ku }i Pavlovi }a bio je veli ~anstven. Kao da do ~ekuju dve princeze sa dalekog puta. Doista, po wihovoj garderobi, otmenosti i {ar mu vi de lo se da su pra ve da me. I Mi le na je, kao i maj ka, no si la {e {ir sa pove }im obodom. Gospodin Bo`a Pavlovi} sam sebe je zadu`io za protokol prijema go {}i i nabavku hrane. Doma }ica ku }e, koju su uredno pla }ali, sredila je sve prostorije, dvori {te sa ru`i~wakom i terasu. Na malom stolu na {lo se svetlobe` miqe koje je Milena jo{ kao dete iskuki ~ala. A u so bi za ru ~a va we drap stol wak sa be lim ve zom od ba ke Bo - se. Cr ve ni sa lon je do bio sve ~a ni izgled. Na stolwaku, u ri {eqe bodu kupqenom u Veneciji, bila je velika cr ve na va zna pu na cve }a. Sve je u salonu mirisalo qubavqu, u srcima stvaralo neko prijatno uzbu ewe. Nasuprot tim egzoti~nim mirisima, iz pravca kuhiwe {irili su se jo{ prijatniji od kuvane i pe ~ene jagwetine. Ta ih aroma podseti na specijalitete doma }e hrane. Tu je jo{ bi lo sve ga sla nog i slat kog prema receptima Milenine mame Danice i bake Bose Pavlovi}. Iznena ewe ih je tek ~ekalo. Dok su se one odmarale u Mileninoj sobi, Bo`a je nestrpqivo o ~ekivao goste ko je je po zvao da do u za wi hov do ~ek iz Pariza. Ti {ina je svud vla da la. Bo `a je se deo i pu {io na terasi. Lepo je izgledao u sve ~anom odelu. Gitara je stajala sa druge strane stola. Ro aci i ostali gosti redom su pristizali i jedva ~ekali da vide Milenu i Danicu koje su do {le iz Francuske. One su pre`ivqavale trenutke uzvi {enih ose }awa, svesne i si gur ne da ih pri ja te qi vo le i uva`avaju. Darivali su ih pokloni ma kao da je bi la svad ba. Uz bu e - we je ra slo. U za gr qa ji ma sa svi ma oseti {e da nisu zapostavqene. I one su wima uru ~ivale prekrasne suvenire sa uslikanim znamenitostima Pariza. Pri ~ale im najlep- {e utiske. Bo`a je u pauzama svirao na gitari. Posle obedovawa u trpezariji, pre o {e u glav ni sa lon da se u mi - ru razonode. Sedeli su u foteqama i slu {ali zvuke prijatne muzike. Danica je uspravno sedela u plavoj haqini i lagano, tankim prstima, dodirivala dirke pijanina, dok je Milena pevala najdra`u pesmu koju su weni roditeqi u duetu izvodili dok su `i ve li u Ri mu. I o pet se majka i k}erka rastu`i {e, misle- }i na Bru na. Ova se ta im stva ra {e o se }aj kao da je i on tu sa wi ma, ili da ih gle da iz da qi ne div nim sve t- loplavim o ~ima. U ma {ti vide {e svog tu `nog bo e ma dok di ri gu je u o - pe ri. Ba{ ta da je Bo `a svi rao na gitari, a qudi su ga netremice posmatrali i slu {ali. Gosti su se zadovoqni pozdravili sa u ku }a ni ma, a Bo `a ih u hodniku ispra }a {e doma }inski, uz najlep {e izraze zahvalnosti. Mile na, Da ni ca i Bo `a sa te ra se su im mahali uz {iroke osmehe. Posle su, po starom obi ~aju, wih troje sami u malom salonu pili kafu iz kobaltnih {oqa i pu {ili cigarete iz Pariza. Milena se zahvali ujka Bo`i re ~ima: - Dragi Bogu {ko, koliko si dobar i ple me nit to svi u Po `a rev cu zna - ju. Me ne i ma mu si po slao na le to - vawe. Ovu osetqivu, ~as razdraganu, a ~e sto i tu `nu de voj ku, sve je te ra lo i pokretalo da slika najboqe {to zna i mo `e. Za ~u do, ret ko je sli ka - la pejza`e. Lica qudi su je zanimala. Igrala se ~etkicom po wihovim obrazima, boje ne`no razlivala. Verovala je u uspeh. Posle rada morala se odmarati. Ipak se oprobala u svim `anrovima likovnog izraza. Sa maj kom i u ja kom mla da sli - karka se dosta razonodila i relaksirala, {etaju }i po kolskom putu i MILENINA DRAGA FOTOGRAFIJA NA KOWU ravnim poqima. Galopirala je nekad i sa ma na vra nom ko wu [an do - ru, ~iju je narav dobro upoznala. Ovaj pitomi kow nosio je Milenu i do bro je ~u vao da ne pad ne i da se ne po vre di. Gri vom je tre sao pre ne go {to bi se Mi le na po pe la i sta vi la no ge u u zen gi je. R zao je kad bi se vra }ali s puta. Tako je izra`avao svoju naklonost prema miqenici. Ona je vo le la da se sa wim i gra, da mu ~isti sjajnu braonkastu dlaku, da ga ru ka ma mi lu je i hra ni. A kad je bila na {kolovawu dr`ala je u sobi na svom rad nom sto lu dra gu fo to - grafiju koja pokazuje wu kako sedi u se dlu na svom [an do ru. Stal no su joj bi le u mi sli ma u s- po me ne na rod nu ku }u sa spoq nim stepenicama i velikim debelim sta blom sta rog o ra ha, dok je bo ra - vila van Po`arevca. I kada je leti obi~no sedela i razgovarala sa ujka Bo`om, tu ispod stepenica, posmatrala je {iroki razgranati stari dud. U spe va la je da se spret no pop ne i krene korakom preko velikih debelih grana koje su se gotovo horizontalno ra ~vale na sve strane. Rado je brala plodove duda, davala ih ujka Bo`i, tr ~ala i smejala se. Sad se sve ga to ga se }a la. MILENA KAO DEVOJ^ICA U RIMU ^u va la se do bro da ne is pr qa plavo-belu haqinicu koju je dobila od oca iz Ri ma. Du di we su is pu {ta- le tamnocrveni sok, koji su ~esto i sami pravili ce ewem i pili ga kao crveno vino. Dudiwe su padale po plo~niku ispod stabla i prqale dvori {te. To Milenu nije mnogo zabriwavalo dok je bi la ma la. Ve ra we po o vom starom drvetu svakog leta je relaksiralo. Ona je kao veverica, onako vitka i lakonoga, tr ~ala sa grane na granu. Rukama se hvatala za tanke gorwe grane. Jednom je u zanosu, hodaju }i brzo i ne dr `e }i se za gra ne du da, nespretno pala, na u`as i zaprepa- {}ewe Danice i Bo`e, koji je pritr ~ao i uzeo je u naru~je. Krv je curila iz mawe posekotine iznad levog oka, malo iznad tanke obrvice. Po tom pri me ti {e da je rez sa - svim ma li. Strah i ku ka we se zavr {i{e smehom. Bo `a ode po fo to a pa rat da se i ovoga leta slikaju na terasi, blizu dva star ca o ra ha i du da. Ne ka se sve vi di na sli ci, da im fo to gra - fi je slu `i za u spo me nu. Ona je po - zi ra la sa lut kom ko ju joj je ba ka Bosa napravila od maj ~ine svilene haqine. I kamena ograda sa obe strane ostade ovekove- ~e na, ali ni su u spe li da u h- vate u objektiv celu dedinu ku }u. Uj ka Bo `a je se deo na beloj stolici u uniformi srpskog ratnika. Milena je pored wega stajala sa lutkom, kao i u vek o zbiq na, za - mi {qena. Opet u rodnoj ku }i u`iva. Razigrana i ne`na, ali bole {qiva Sad je slikarka odrasla, ma da se o se }a kao de te ko je ide iz kraj no sti u kraj nost ili je ve se la, ili pre o - zbiq na kao sta ri ca. Ve} je naslikala veliki broj radova. U vek do la zi da pi ta ma - mu i uj ka Bo `u da li im se stvar no svi a wen rad. Potpuno optere }ena mislima i premorena bojewem portreta, stalno je imala glavoboqe i neka probadawa oko srca zbog napornog rada. Sr ce joj je pra ti lo sva ki po - kret ~etkice. Jo{ }e se za dr `a ti u Po - `a rev cu. Ne u spe va da se od - mo ri od bri ga za sli ke. Nije bilo lako smi {qati i skicirati kompozicije koje je Mi le na, bez u zo ra, sa - ma, stvarala u beskona~noj imagina ci ji. I o pet su pred wom, na plat nu, qu di sa kri li ma, bez ru ku, sa maskama, `ene sa velovima, an- eli sa belim krilima. Pa oblaci utkani u plavi purpur nebeske polulopte. Weni autoportreti dominiraju scenom panoa male ku}ne galerije, u koju naj ~e {}e dolazi majka. Bodri je i podr`ava. Ovo leto, joj je naro ~ito ri la je i sti za la ve la je i ra di la za one div ne tre nutke ka da sedi sa ujakom Bo`om i razgovara dok ih we na maj ka slu `i i po slu je po dvori {tu. Smatrala je svoju majku velikom damom, vrsnom muzi- ~ar kom, a kad tre ba i u zor nom doma }icom. Posluga nije uvek sve ku va la jer je Da ni ca hte la da po ka - `e svoje ume }e u kulinarstvu i ve- {tinu oko kola ~a. Milenu je, ipak, ovaj palana~ki `ivot zamarao. ^eznula je za ve }im izazovima i avanturama da bi zadovoqila svoju radoznalost. Bila je po prirodi hedonista, ali odmerena i fi na. Evo, i da nas Mi le na se di sa Bo - gu {kom, ka ko je zva la uj ka Bo `u. Se - di na onim istim belim stolicama na terasi za okruglim stolom. Pri- ~a ju o sve mu i sva ~e mu, pa i o bal kanskim ratovima. Zatim o svetskom ra tu u ko me je po gi nuo Bo `in i ma - min hra bri brat Vo ja, na Kaj mak ~a - lanu. Milena se se }a bake Bose i mame Danice sa crnim maramama i u cr noj o de }i. I sa ma je bi la tu `na. Za pam ti la je kad je na rod do la - zio da im izjavquje sau ~e {}a i kazuje druge re ~i su pla ka le i pi le ka fu za du {u mla - dog borca. Qudi su dostojanstveno govorili glasno: Samo neka bude ostatku napredak. A Voji neka je laka ze mqa za ko ju je `i vot dao. Tu`ne, `ive slike iz detiwstva sad joj se vra }a ju, kao da je ju ~e bi la ta velika `alost za ujakom. Milena u du {i i daqe ostade ne- `na, umiqata, razigrana... Osetqiva, tanana, lagana i ~ista kao sne`na pahuqica. Ipak, umiqata bole {qiva devoj ~ica zadavala je brige svojoj ve} dosta ucveqenoj majci. Po`alila se prvo ujaku Bo`i, pa maj ci, da ima ne ke pro bo de u pre de - lu sr ca. On je sa ve to vao da sma wi rad na u qa nim plat ni ma jer je isparewa boja dosta truju, a radovi zamaraju. Zatim je priznala da ima bolove u predelu ki~menih pr {qenova. Bo`a je sa nevericom razmi- {qao o mogu}nosti da se Milena mo`e razboleti. Nastavi}e se

23 Огласи Четвртак, 3. јун КРАГУЈЕВАЧКЕ 23

24 24 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 3. јун Разонода САТИРА Uloga - Ve ro va li, ili ne, u sko ro }u morati da raspišem izbore - saopštio je vla dar svo joj dvor skoj sviti. - Iz bo ri, pu, pu, pu... Ne po me - rio se s me sta! - o teo se us klik we go voj ver noj (bar je on ta ko mi - slio),supruzi. - I ne mi slim, `eno mo ja, da se po me ram iz ove sto li ce. Za ko ni - tost i sto rij skog raz vit ka nam je od re di la da vo di mo ovu ze mqu, a iz bo ri su pri li ka na ro du da po - ka`ek olikona sv oli. - Kad pre iz bo ri? - za~u dio se glav ni taj ni sa vet nik - pa od prošlih iz bo ra ni je prošlo ni 12go dina. - Ta ko je, ta ko je - smi re nim gla - som ob ja snio je vla dar - ali u stav nas obavezuje da ponekad budu i izbo ri, ma da je to ~i sto gu bqe we vremena i ometa nas da radimo za dobrobit našeg dragog naroda. Su ve ren je pqe snuo ru ka ma i svi o ku pqe ni u sve~a noj sa li za sa stan ke na pre gli su pa`wu i na~uqilisuu ši. Nije za mene politika. Meni kad la`em niko ne veruje! Raša PAPEŠ Političari su često van sebe. Vole i oni da u`ivaju u zdravoj sredini. Kad je zakon umro sahrawen je po propisu jer ovo je pravna dr`ava. Raša PAPEŠ Svi smo u igri da ostanemo bez MARKOVIĆ - Da bi smo i ma li fer i de mo - kratske izbore potrebno je ispuni ti od re ene u slo ve. A to su - pokazao je podignuti palac na desnoj is pru`e noj ru ci - da mi kontrolišemo sve medije u dr`avi. Zatim, da šefovi opozicije budu zatvoreni. Pod tri, da opozicione stranke niko ne sme da finansira i, na kra ju, ali ne naj ma we va`no, da samo mi brojimo glasove. - To je i pre više de mo krat ski - smatrao je ministar unutrašwih ne de la - prošli put su ta dašwi o - pozicioni lideri bili na daleko mir ni jim me sti ma. Bog da im dušu... - Moj sa vet nik za mišqe we podanika nikada me nije izneverio - vla dar je po ka zao na jed nog }e la - vog ~o ve ka od še zde set go di na - sa da }e da pred lo`i ka ko da do bi - jem i ove iz bo re. Poštoj ez ahvalion ap ohvali, }e la vi je pro zu klim ba ri to nom podsetio: Borimo se za svaku stopu otaxbine da postane region. Radnici koji ne mogu da pove`u sta`, mogu da se MARKOVIĆ - Naša slu`ba u sva kom tre nut - ku zna šta na rod mi sli, ko mu se svi a i ko ga po dr`ava. Ka da smo utvrdili da je u dr`avi najpopular ni ja voj ska, mi smo našem vladaru predlo`ili da se proglasi za generalisimusa, što je on i u~i nio. To nam je o mo gu}ilo je - dan lep period stabilnosti. Kada smo ka sni je došli do sa zna wa da qudi imaju poverewe u obrazovni si stem, vo a se pri hva tio funk - cije rektora svih univerziteta i on da je i vlast do bi la na u gle du. Nešto ka sni je u tvr di li smo da na rod ce ni nau~ni ke, pa se vla - dar pri hva tio zva wa po~a snog predsednikaakademijen auka. - Do bro, to zna mo iz gu bio je vladar strpqewe - kako sada stoje stvari pred ove odsudne izbore? - Hm, hm... }e la vi se na - kašqao - po svim našim an ke ta - ma, iz vešta ji ma špi ju na, prisluški va nim raz go vo ri ma, pro- ~i ta noj e lek tron skoj pošti, na - rod više ne ve ru je ni ko me... Do duše - po kušao je da se is pra - vi - ni je iz gu bio ve ru baš u sve... Verujej edinob ogu! - Pa, kad se mo ra - vla dar }e sa - mouvereno - prihvati}u i tu najte`uulogu. Aleksandar^ OTRI] Karikatura: Goran MILENKOVI] Plata mi je dovoqna za potrošačku korpu, ali ne mogu od we i da je napunim. Krče mi creva svaki dan. Tako mi daju do znawa da su radno sposobna. Nenad ĆORILIĆ Na početku mandata vođa se izvinio svim susednim narodima. Nama će na kraju! Nenad ĆORILIĆ Tojotica Spadam u onu grupu qudi koja ne mogu bez automobila. Iz prostog razloga jer sam na vreme shvatila da je greota ar~iti noge, naro~ito dobre `enske noge. [to, opet, ne zna~i da ne bih `enama dekretom zabranila da voze kola jer na prste mogu da nabrojim one koje to umeju. Istina, volim i kad sam na mestu navigatora. A voza~ je, pri tom, dobar frajer. U dobrim kolima. Ipak, kriziram bez kola koja su skoro ve} mesec dana na farbawu. Da farba neku ribu, majstor bi to, garant, pre obavio. Ovako, kao da sam mu oterala {leper, a ne jugo, i to delimi~nog bez krova. A, upravo zato sam, svojevremeno, i odabrala kabrioleta: mislila sam da ga je lak{e prefarbati, a krov mu se di`e i spu{ta iskqu~ivo kad ja to ho}u. Gre{ka sli~na onoj kao i sa mu{karcem koji se razlikuje od prototipa. Ni s takvim ne ide ba{ tako olako, kako se na po~etku misli. Moje depresivno stawe zbog automobila, prekinulo je zvono telefona. Prijateqica, s druge strane linije, imala je ozbiqnije jade i patwe: dobila je poznati napad panike i tuge zbog nedostatka qubavi. Stvarno vi{e nisam znala {ta bih novo mogla da joj ka`em. Sve {to znam, sve {to sam videla, pro~itala, ~ula i nau~ila na tu temu, ve} sam ispri~ala. I, kako to ve} biva, dok se ne nau~imo na sopstvenim gre{kama, tu e, iste te, nikada ne prihvatamo kao relevantnu {kolu. Zato na svetu `ivi mnogo emotivno nezadovoqnih qudi, samih ili u paru, svejedno. I to je jedna od prokletih `ivotnih istina. Nije qubav stvar racija, poku{ala sam da je podsetim. Mada, nije mali broj onih koji misle da imaju ugra eno dugmence za sopstvene emocije. Ako ga i imaju, nemaju lampicu upozorewa koja }e se upaliti kad se dugme pokvari. A, onda sam se setila da mi je, koliko pro{le nedeqe, odu{evqeno pri~ala o nekom tipu. E, taj jedini koji mi se u posledwe vreme stvarno svideo, sve je pokvario'', mra~no je prokomentarisala. Dok me je ube ivao da smo su eni jedno drugom, nekoliko puta me je pohvalio kako sam ba{ o~uvana. [ta sam ja, polovna foteqa? Lepa, stara ali o~uvana. I to govori on, ~itavu deceniju stariji od mene? Isprva, nisam shvatila {ta je tu lo{e. Setila sam se omiqene mi re~enice jedne poznate glumice: Dok sam bila mlada, stra{no sam se trudila da budem pametna i da mu{karcima to dam do znawa. A sada sasvim je dovoqno da mi ka`u kako imam dobre noge! Onda sam se setila svog automobila i shvatila {ta je wu toliko povredilo. Mu{karac do koga joj je stalo uporedio ju je sa kolima. Kao da je polovan automobil: godi{te problemati~no, ali je karoserija kao nova! Samo malo prefarban sa kamufliranom kilometra`om. Opet, ostaje motor. Kako se on proverava? Ko zna koliko je puta bio pokvaren, pa ra ena generalna. Mo`da je potpuno o~uvan, a mo`da mu posle slede}e havarije vi{e ne}e biti pomo}i. E, tako sam se ose}ala kao na auto pijaci, kao iz topa je prihvatila moju teoriju ova mu~enica. Probala sam da je ute{im: [ta ti je, on je samo nabuxeni reno 4, kako ga god okrene{, i nema veze da li ga vozi neka dvadesetogodi{wa klinka ili iskusna, sredove~na gospo a. Ti si jedna slatka tojotica, na primer, i mo`e{ da vozi{ koga ho}e{. Pri tom, kad se skocka{, mo`e{ da pro e{ i kao ferari, ako je voza~ iskusan i ume da u`iva u vo`wi. I sad }e{ da cmizdri{ za tamo nekom {klopocijom od renoa? Ti si genije, poentirala je. Dok je ona, sa drugog telefona, zakazivala frizera i razmi{qala kako }e tojoticu da povrati iz mrtvih, razmi{qala sam kako je dobro {to, istina vrlo retko, umem pone{to i da pre}utim. Ovoga puta, da ne kvarim dobro raspolo`ewe koje sam uspela da joj vratim, pre}utala sam jednu sitnicu: ba{ te godine, kada je ovaj wen zlo~inac ro en, proizveden je najboqi jaguar na svetu. LEPA JELA Горан Миленковић

25 Разонода Четвртак, 3. јун КРАГУЈЕВАЧКЕ 25 ОДВАЛЕ \OLE \O GA NI, mu zi~ar, o svom bra - tu Ga gi ju, u~e sni ku Farme : - Po ka zao je da je do bra i kva li tet na li~nost, a ne ta mo neki kreten koji lema `enu i maltretira decu. Emotivan je i ta kva o so ba ne mo`e bi ti loša. VESNAV UKELI] VENDI, peva~ica: -Jednogd ana } uimati svog li~nog ~ita~a koji } em i ~itati kwi ge dok ja ra dim. ЗУМ Милош Игњатовић SLA\ANA MILOŠEVI], peva~ica, o svom psu qu bim cu: - To je pa tu qa sti kon ti nen tal e spa wol fa len, pra vi a ri sto - krat ski pas ko ji je u pro te klih 12 ve ko va `i veo na dvo ro vi ma Lu ja še sna e stog, kra qi ce Do ro te je i E li za be te, a u be~kom mu ze ju je u vošta nom iz da wu o ve ko ve~en s nema~komk raqicomelizabetom. ^estitamo, Kragujeva~ke A LEK SAN DAR VU^I], za me - nikpr edsednikas NS-a: - O~igledno nisam dovoqno inte li gen tan da mo gu da raz u mem tre}i put Vojislava Koštunicu. Ma da, sve te`e ga raz u mem i bez togputa. MARIJANA MATEUS, kreatorka: ve li smo u ku}i od kvadrataib ili smor aštrkani. U vek ka`em da netr eba`iveti utakov elikim ku}amaiv ilama, ne go je lepše `ivetiu dvesta-trista kvadratai osetititut oplu atmosferu. NA DA TOP^AGI], pe va~ica, o koncertujelenek arleušeu Areni : - ^ula sam da je po se ta bi la ve o ma sla - ba. Ne daj bo`e ni ko me. Ko li ko je pa ra i - skeširala, a nije joj se isplatilo. Jadna ona. DRAGAN MARKO- VI] PALMA, gradona~elnik Jagodine: - Ni je ta~no da sam zvao Dragana Šormaza kod mene u Jedinstvenu Srbiju. Samo smo pri~ali o kukuruzu. NEDEQKO BAJI] BAJA, peva~: - Obo`a vam `ene i u`i vam u sek su is - kqu~ivo u wi ho vom prisustvu. AŠI], peva~: - Naj lu a stvar ko ju sam u ra dio je ka da sam ve za nih o~iju vo zio mo tor na zad wem to~ku. I to u cen tru Ze mu na, u tri sa ta po sle podne. Plava zvezda u ~etvrtfinalu Mastersa Kona~no, ove sezone, da na{i, srpski HT timovi, naprave dobar rezultat u presti`nom hettrik kupu (HT verziji Lige {ampiona) Mastersu. Osvaja~ Kupa Srbije - pan~eva~ka Plava zvezda menaxera Dejana u ponedeqak, 31. maja, uspe{no je prebrodila Peto kolo Mastersa plasirav{i se po prvi put u istoriji ovog takmi~ewa, kada su na{i timovi u pitawu, u ~etvrtfinale u kojem je, ve} u ~etvrtak, 3. juna protivnik poqski {ampion Krasnalae. Put do ~etfrtfinala 42. Mastersa nije bio lak. U Petom kolu uga{en je rezultatom 3:2 Deportivo vulkano iz Paragvaja. ^etiri dana ranije u ^etvrtom kolu uspavani su singapurski sawari - Kampong drimer rezultatom 3:1, a u istom kolu ispao je i {ampion Srbije, FK Razvrqiva~ iz Ni{a vlasni{tvo menaxera Dulenceta, rezultatom 4:0 od litvanskog Valentajna. Do tada prvak Srbije za 26. sezonu Razvrqiva~ i osvaja~ Kupa Plava zvezda k o dva brata, hettrik delegata slo`no, kolo po kolo gazili su sve protivnike redom. U Prvom kolu, 17. maja Plava zvezda je do nogu potukla sa 4:0 {panski Laliosevro a Razvrqiva~ sa 3:2 pobedio vijetnamski Haj dong. U Drugom kolu, 20. maja Plava zvezda za razliku u RL, od one, nesretne, Crvene pregazila je ruski Zenit 84 sa {estardom, dok je Razvrqiva~ tako e postigao {est golova i rezultatom 6:2 razvrqio islandski Gutomur. Tre}e kolo Matersa donelo je te{ke protivnike ali ipak lak plen za na{e predstavnike. U tom kolu, odigranom 24. maja Plava zvezda je pro{la sa 3:2 holandski Superskokers junajted, dok je Razvrqiva~, tako e na gol vi{e, 5:4, savladao beloruske Med {arks. Pobeda nad beloruskim Ludim ajkulama bila je i posledwa u ovosezonskom Mastersu za na{eg prvaka Razvrqiva~a i wegovog gazdu Dulenceta (trenutno vice{ampione na{e Superlige), jer su ih u narednom delu takmi~ewa sa~ekali litvanski Valentajni. U ovom momentu {estoplasirani u srpskoj prvoj HT ligi - Superligi, menaxer Dejan i Plava zvezda u ~etvrtak, bore se za ulazak u polufinale Mastersa. Puno sre}e!

26 26 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 3. јун Eнигматика

27 Огласи и читуље Четвртак, 3. јун КРАГУЈЕВАЧКЕ 27 Komisija za planove Skup{tine op{tine Topola, na sednici odr`anoj godine, utvrdila je Nacrt plana detaqne regulacije i Strate{ku procenu uticaja na `ivotnu sredinu «KR]EVAC 09» u op{tini Topola i na osnovu ~lana 50. Zakona o planirawu i izgradwi (,,Sl.glasnik RS, br. 72/09 i 81/09-ispravka) O G L A [ A V A JAVNI UVID NACRT PLANA DETAQNE REGULACIJE «KR]EVAC 09» UOP[TINI TOPOLA STRATE[KA PROCENA UTICAJA SREDINU«KR]EVAC 09» U OP[TINI TOPOLA STANOVI Centar 27 m 2, III sprat, gas Centar 30 m 2, I sp, ta Centar 30 m 2, II sp, gas Centar 33.6 m 2, V sprat, cg Centar 39 m 2, priz., cg Centar 40,4 m 2, VI sp, cg Centar 42 m 2, priz., cg Centar 43 m 2, priz., cg Centar 49 m 2, II sp, cg Centar 51 m 2, XIV sp, cg Centar 52 m 2, III sprat, cg Centar 84 m 2, II sp, cg Bubaw 30 m 2, I sp, cg Bubaw 31 m 2, VII sp, lift, cg Bubaw 31,2 m 2, V sp, cg Bubaw 32,9 m 2, IV sp, cg Bubaw 36 m 2, II sp, cg Bubaw 38 m 2, priz., cg Bubaw 44 m 2, II sp, cg Bubaw 46 m 2, IV sp, gas Bubaw 52 m 2, IV sp, cg Bubaw 56 m 2, I sp, ta Bagremar 39 m 2, III sp, gas Bubaw 53,4 m 2, IV sp, cg Bagremar 48 m 2, II sp, ta Bagremar 57 m 2, II sp, ta Bagremar 58 m 2, priz., cg Aerodrum 36 m 2, II sp, cg Aerodrum 38 m 2, IV sp, cg Aerodrum 44 m 2, I sp, cg Aerodrum 44,35 m 2, IV sp, cg, Aerodrum 48,235 m 2, I sp, cg, AGENCIJA ZA PROMET NEKRETNINA "MILI]EVI]" ul. dr Zorana \in i}a br.21, Kragujevac Tel: tel-faks: ; milicevic8@yahoo.com Aerodrum 57 m 2, IV sp., cg...dogovor Aerodrum 57 m 2, IV sp., cg Aerodrum 62 m 2, V sp., cg Aerodrom 76 m 2, priz., cg Erdoglija 24+6 m 2, III sp, cg Erdoglija 25 m 2, I sp, cg Erdoglija 33,27 m 2, I sp, cg Erdoglija 38 m 2, I sp, cg Erdoglija 43,5 m 2, I sp, gas, nov Erdoglija 54,5 m 2, II sp, cg Erdoglija 55 m 2, II sp, cg Erdoglija 56 m 2, II sp., cg Erdoglija 59 m 2, II sp, gas Erdoglija 66 m 2 III sp, cg M. vaga 35 m 2, II sp, cg M. vaga 45 m 2, III sp, lift, cg M. vaga 56 m 2, III sp, cg Va{.-Ozon-park 39 m 2, V sp, ta Ozon-park 30,7 m 2, I sp, cg Ozon-park 31 m 2, III sp, ta Ozon-park 33 m 2, II sp, gas Ozon-park 78 m 2, VI sp, cg Zvezda 34 m 2, III sp, cg Zvezda 42 m 2, IV sp, ta Zvezda 44 m 2, III sp, lift, cg Zvezda 64,8 m 2, priz., cg C. Radionica 35 m 2, priz., cg C. Radionica 64 m 2, II sp, cg KU]E Centar 43 m 2, z. dvori{te Centar 50 m 2, 3 a Centar 52 m 2, 1,62 a Centar 60 m 2, 3 a Centar 320 m 2, 3,5 a., gas Palilule-mala v. 185 m 2, 3,5 a Ilina voda 75 m 2, 3,79 a Ili}evo 100 m 2, 8,5 a Bresnica 78 m 2, 5 a Pivara 50 m2, 2,24 a Pivara 52 m2, 2,11 a Pivara 80 m 2, 3,6 a Bagremar 50 m 2, 3,5 a Bagremar 60 m 2, 2 a Bagremar 80 m 2, 3,1 a Bagremar 200 m 2, 2,9 a Vinogradi 310 m 2, 5,5 a Erdoglija 75 m 2, 1,74 a Erdoglija 90 m 2, 3 a Va{ari{te 60 m 2, 2,44 a Va{ari{te 90 m 2, 4,1 a Mala vaga 60 m 2, 1,74 a Mala vaga 95 m 2, 3 a Jabu~ar (pot.) m 2, 10,5 a Petrovac 75 m 2, 5 a [umarice 69 m 2, 7,75 a [umarice 105 m 2, 15 a [umarice 125 m 2, 5,5 a Stanovo 63 m 2, 5 a Stanovo 80 m 2, 4,8 a Gro{nica-}ava 80 m 2, 10 a LOKALI Centar 17 m 2, nov Centar 17 m 2, priz., cg Centar 30 m 2, priz., cg Centar 32 m Centar 43,5 m 2, priz., cg Park 126 m 2, priz., cg Erdoglija 42 m 2, priz., cg Stanovo 38 m 2, priz., cg Bubaw 21 m 2, priz., cg Bubaw 43,5 m 2, priz., cg PLACEVI Belo{evac 3,13 a.... Va{ari{te 3,2 a.... Ili}evo 4,48 a.... Divostin 1,5 a.... Botuwe 50 a.... Petrovac 14 a.... Sobovica 9,02 a.... Divostin 11,5 a.... [umarice 7 a.... [umarice 5,5 a.... Male p~elice 4,76 a.... Stanovo 4,56 a.... HIT PONUDA POVOQNO!!! Десимировац, 40m 2, гаража 10m 2, стру. троф., вода - не, 10 a, JAVNI UVID obavi}e se u prostorijama Odeqewa za komunalnedelatnosti, gra evinsko-urbanisti~ke i imovinsko pravne poslove Op{tinske uprave op{tine Topola, kancelarija br. 7. u prizemqu zgrade Op{tine Topola, ul. Bulevar kraqa Aleksandra I br. 9, u periodu od 4. juna godine, do 3. jula god, svakog radnog dana od ~asova. Javna sednica Komisije za planove Skup{tine op{tine Topola odr`a}e se 7. jula godine, u 10 ~asova.u toku javne sednice sva prisutna pravna i fizi~ka lica koja su podnela primedbe u vezi sa Nacrtom plana i Strate{kom procenom plana, u pisanom obliku, mogu obrazlo`iti primedbe pred Komisijom za planove Skup{tine op{tine Topola. Zainteresovana lica mogu tokom javnog uvida svoje primedbe pismenodostaviti preko pisarnice Op{tinske uprave op{tine Topola, najkasnije do3. jula godine. PRODAJA STANOVA CENTAR 35+5 m 2, 3. sp, cg m 2, v.priz., gas, uknj m 2, 2. sp, cg ,28 m 2, 1. sp, nov, cg m 2, priz., cg m 2, 3. sp, cg m 2, 1. sp., cg m 2, 4. sp., cg (74) m 2, 1. sp, ta m 2, 2. sp, ta m 2, 5. priz., gas m 2, 2. sp, gas m 2, priz., cg m 2, 2. sp., cg ERDOGLIJA KOLONIJA 25+6 m 2, 1. sp., cg m 2, 3. sp., gas ,5 m 2, 1. sp. uknj m 2, 3. sp., cg, m 2, 3. sp., gas m 2, 1. sp., cg m 2, 1. sp, cg m 2, 2. sp, cg...dogovor 67,7 m 2, 3. sp, cg m 2, 5. sp, cg BAGREMAR 31 m 2, 1. sp, ta m 2, priz, ta ,65 m 2, v. priz., ta m 2, 3 sp, ta PALILULE C. RADIONICA 34,5 m 2, 1. sp. cg m 2, 6. sp. cg m 2, 2. sp, cg m 2, v. priz., cg m 2, 1. sp, eg m 2, 2. sp, gas m 2, v. priz., cg BUBANJ 30 m 2, 1. sp. ta m 2, 2. sp, ta ,2 m 2, 5. sp. cg m 2, 4. sp. gas m 2, 1. sp, cg m 2, 2. sp, ta m 2, 4. sp. gas m 2, 4. sp, cg m 2, 1. sp, cg m 2, 1. sp, ta AERODROM 27 m 2, v. priz., cg m 2, 3. sp., cg m 2, 1. sp, cg ,23 m 2, 1. sp., cg m 2, 1. sp, cg m 2, 1. sp, cg m 2, 3. sp, cg m 2, 3. v. priz., cg Radno vreme od 8:00 do 17:00 subotom od 8:00 do 14:00 60,26 m 2, v. priz., cg ,5 m 2, 2. sp, cg VA[ARI[TE 35 m 2, 3. sp, ta m 2, 2. sp, gas ZVEZDA STANOVO 29 m 2, 3. sp, cg m 2, 2. sp, cg m 2, 3. sp, ta m 2, 4. sp, cg M. VAGA LJ. LIVADE 35,5 m 2, 3. sp, cg...dogovor 56 m 2, 2. sp, cg ,5 m 2, 1 sp, cg m 2, v.prizem., cg m 2, 6. sp. cg m 2, 3. sp., cg m 2, 4. sp., cg, uknj m 2, 1. sp, cg VELIKI PARK 22 m 2, 1. sp, cg ,48 m 2, 5. pr, gas m 2, 2. sp. gas m 2, 1. sp, cg PRODAJA KU]A VA[ARI[TE -CENTAR 120 m 2, 2.47 a m 2, 2.83 a NEKA VA[A NEKRETNINA OBI\E SVET KRAGUJEVAC, ul. dr. Zorana \in i}a 24, Tel/Fax 034/ , 034/ m 2, 3,15 a m 2, 4,22a m 2, 1.91 a ZVEZDA STANOVO 85 m 2, 9.2 a kvm, 6.9a m 2, 2.94 a kvm, 4.8a ERDOGLIJA 74 m 2, 1.75 a m 2, 3.3 a m 2, 2A m 2, 2.75a SU[ICA AERODROM 180 m 2, 2.4a m 2, 7a m 2, 4 a VINOGRADI D. BRDO 163 kvm, 8a SUN^ANI BREG 250 kvm, 3.5a kvm, 2.62a BELO[EVAC BRESNICA 128 m 2, 2.8 a m 2, 3 a m 2, 4 a m 2, 5 a m 2, 4 a CENTAR PE[A^KA ZONA ul. Branka Radi~evi}a br. 7 ZA PRODAJU STAN OD 65 kvm 250 m 2, 4a PIVARA m 2, 3a m 2, 3.2 a m 2, 3.7a [UMARICE m 2, 7.37a, EG m 2, 8.02a m 2, 6.5 a m 2, 5.76 a LOKALI ul. Branka Radi~evi}a 28m 2,UKNJ.,CG ul. Luja Pastera - br ,80m 2 ul. Luja Pastera - br ,16m 2 HIT PONUDA!!! CENTAR - Lokal u ul. Bitoljskoj, 180m 2, NOV, CG REPUBLIKA SRBIJA GRAD KRAGUJEVAC Gradska uprava za prostorno planirawe, izgradwu i za{titu `ivotne sredine Slu`ba za za{titu `ivotne sredine O B A V E [ T E W E O POSTUPKU ODLU^IVAWA O POTREBI PROCENE UTICAJA SREDINU Gradska uprava za prostorno planirawe, izgradwu i za{titu `ivotne sredine obave{tava javnost da je doneto Re{ewe za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja PRO- JEKTA Rekonstruisawa proizvodnih hala u preduze}u FIAT automobili Srbija, ~ija se realizacija planira na katastarskoj parceli KP1/1 KO2 Kragujevac, na teritoriji Grada Kragujevca. Nadle`ni organ je utvrdio da je za predmetni projekat POTREBNA izrada studije o proceni uticaja na `ivotnu sredinu, i ODREDIO obim i sadr`aj studije o proceni uticaja na `ivotnu sredinu. Protiv re{ewa o potrebi procene uticaja PROJEKTA na `ivotnu sredinu i odre ivawa obima i sadr`aj studije o proceni uticaja na `ivotnu sredinu, zainteresovana javnost mo`e izjaviti `albu drugostepenom organu, u roku od 15 dana od objavqivawa ovog obave{tewa, preko ovog organa. OGLAS za Nikolu Obave{tavamo Generaciju 1974,/1975 Prve tehni~ke ~kole, da }e se proslava 35 godina mature, odr`ati 19 juna godine. Obave{tewa na telefone: Nikola., Krle. Mali oglasi Izdavawe IZDAJEM prazan stan, 40 kvadrata, Lole Ribara, TA, II sprat, Pionir. Telefon: Usluga MATEMATIKA, MEHANIKA, FIZIKA SVI UZRASTI. Prijemni (sredwe, vi{e i visoke {kole i fakulteti). Studenti (juni 2010.). Telefoni: , , Arsi} ^ASOVI iz fizike i matemati ke, pro fe sor. Tel , maja navr{ilo se 17 godina od smrti moje majke Desanke Dimitrijevi} S po{tovawem Aleksandar

28 28 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 3. јун Програми

29 Огласи Четвртак, 3. јун КРАГУЈЕВАЧКЕ 29 СЕРВИСНИ ВОДИЧ SVE vrste geodetskih usluga PREMER zemqi{ta SNIMAWE objekata SNIMAWE podzemnih instalacija Kara or eva

30 30 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 3. jун СПОРТ ZONA I GRADSKE 29. kolo Zone Morava : Omladi nac - Er do gli ja [u ma di ja 1:2, Su {ica - Bane 1:2, Jo {anica - Polet (T) 1:0, Po be da Be lo {e vac - Slavija 2:0, Mladost - Partizan 3:1, Po let (Q) - Vo do ja `a 1:1, Prijevor - Takovo, Mokra Gora - Orlovac2:0. Ta be la: Po be da Be lo {e vac 67, Po let (Q) 63, Mo kra Go ra 52, Erdoglija [umadija 46, Bane 46, Orlo vac 45, O mla di nac 44, Vo do ja- `a 38, Jo {a ni ca 36, Po let (T) 36, Par ti zan 36, Ta ko vo 33, Sla vi ja 31, Mla dost 31, Pri je vor 28, Su - {ica15bo dova. 30. (posledwe) kolo: Vodoja`a - O mla di nac, Er do gli ja [u ma di ja - Mla dost, Or lo vac - Po be da Be - lo {evac, Slavija - Su {ica, Takovo - Po let (Q), Po let (T) - Prijevor, Bane - Jo {anica, Partizan -Mo krag ora. 27. kolo Prve gradske lige: [uma di ja - Slo bo da 1:4, Mar {i} - Partizan 0:1, Arsenal - Cerovac 1:1, Ja dran - Se qak (MP) 7:2, Srbija - Dobra ~a 4:2, Kolonija - Ko- {ut wak 3:3, Slo ga (D) - Bu du} nost 7:0, [u ma di nac - Je din stvo 2: kolo: Sloboda - [umadinac 3:1, Je din stvo - Slo ga (D) 5:3, Bu - du} nost - Ko lo ni ja 3:3, Ko {ut- wak - Sr bi ja 2:4, Do bra ~a - Ja dran 2:0, Se qak (MP) - Ar se nal 5:1, Ce - ro vac - Mar {i} 4:3, Par ti zan - [umadija2:0. Ta be la: Par ti zan 74, Slo bo da 69, [u ma di nac 58, Ko lo ni ja 46, Ar se nal 42, Mar {i} 39, Je din - stvo 38, Se qak (MP) 38, [u ma di - ja 36, Ko {ut wak 35, Slo ga (D) 32, Jadran 31, Srbija 29, Cerovac 26, Bu du} nost 19, Do bra ~a 12 bo do - va. 29. ko lo: Par ti zan - Slo bo da, [u ma di ja - Ce ro vac, Mar {i} - Se qak (MP), Ar se nal - Do bra ~a, Ja dran - Ko {ut wak, Sr bi ja - Bu - du} nost, Ko lo ni ja - Je din stvo, Sloga (D )-[u madinac. 27. kolo Druge gradske lige: Vino gra di - [u ma ri ce 3:0, Kra gu je - vac - Stanovo nije igrano, Kremenac - ]a va 1:0, Haj duk - Pi va ra 4:1, Botuwe - Opornica 2:1, \urise lac - Slo ga (L) 2:6, Ko lek tiv - Ba gre mar 3:2. Slo bo dan je bio A z- best. Tabela: Vinogradi 59, Sloga (L) 53, Botuwe 49, Pivara 47, Bagremar 41, A zbest 37, ]a va 36, Kremenac 35, Kolektiv 30, Hajduk 29, [u ma ri ce 25, \u ri se lac 21, O - por ni ca 20, Sta no vo 20, Kra gu u - jevac18bo dova. Utakmice 28. kola odigrane su ju ~e. 29. kolo: Stanovo - [umarice, Vinogradi - ]ava, Kragujevac - Piva ra, Kre me nac - O por ni ca, Haj - duk - Slo ga (L), Bo tu we - Ba gre - mar, Kolektiv - Azbest. Slobodan je \u riselac. 20. ko lo Tre }e grad ske li ge: Sta ri mom ci - Ko ri }a ni 1:7, Mladost Te fe ri~ - Mla dost ni je i gra no, Ve li ka Su gu bi na - Di vo s- tin 1:4, Se qak (C) - Za sta va 6:1. Slobodni su bili Kutlovo i Trmbas. Tabela: Kori }ani 43, Seqak (C) 41, Mla dost 26, Di vo stin 26, Mladost Teferi~ 24, Kutlovo 19, Ve li ka Su gu bi na 13, Trm bas 12, Stari momci 11, Zastava 11 bodova. 21. ko lo: Trm bas - Sta ri mom ci, Zastava - Velikia Sugubina, Divostin - Mladost Teferi~, Mladost - Ku tlo vo. Slo bod ni su Se qak (C) i Kori Kra gu je va~ ke fud ba ler ke u {le su u seriju poraza u fini {u prvenstva Prve `enske lige. U pretposled wem, 21. ko lu, Una for tu na 04 je pora`ena od Spartaka iz Suboti ce re zul ta tom 5:1, dok je Su - {i ca u La za rev cu iz gu bi la od LASK-a sa 3:0. Ovog vikenda na programu je posled we ko lo, i jo{ dve te {ke u - takmice. Una fortuna 04 gostuje li de ru pr ven stva ni {kom Ma - {in cu, dok }e Su {i ca u go sti ti zahuktale Zemunke, tim Vandinija. Jedino pozitivno u svemu jeste to da su Kragujev ~anke ranije iz bo ri le op sta nak u naj e lit ni - jemran gutak mi ~ewa. ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА PETAK KO[ARKA: Radni~ki - Borac (^a~ak), hala Jezero (19.00) NEDEQA AMERI^KI FUDBAL: Divqi veprovi - Plavi Zmajevi (Beograd), stadion Su{ice (16.00) KRAGUJEVAC - Hala: Jezero. Gledalaca: 700. Sudije: Mi skin (Som bor), A da mo vi} (Cr ven ka): Sed me r ci: Rad ni~ ki 8/3, Na i sus 1/1. Is kqu ~e wa: Rad ni~ ki 14, Na i sus 14 mi nu ta. Cr ve ni kar ton: Mi tro vi} (Rad - ni~ki)u57.m inutu (t rii skqu ~ewa). RADNI^KI: \uki} 7, Pavlovi} 3, Milo {evi} 3, Prodanovi}, Mitrovi} 3, Zla ta no vi}, Bo si} 9, Ti ca 3, Bo`ovi} 1, Petrovi}, Radoji ~i} 1, Ili} 3, Milin ~i}, Mili} 2. NAISUS: Koci}, Ma ar, Mi. Mi - losavqevi} 1, Stankovi}, Stoilkovi} 1, 4, Do li} 1, Ba jin, De ni}, Ma. Milosavqevi}, \uri} 10, Petkovi} 6. ONO {to je trebalo samo privesti kra ju, ru ko me ta {i Rad ni~ kog odradili su na najboqi mogu }i na- ~in. Po be di li su e ki pu Na i se u ha li Je ze ro - 35:27, ~i me je, po prvi put u istoriji, obezbe en plasman u e vrop sko tak mi ~e we. Ko je, EHF ili ^e lenx kup, po ka za lo je posledwek olo,igranoj u ~e. Kilavili su crveni ve }i deo prvog poluvremena, igrali stegnuto i nervozno, proma {ili ~ak ~etiri sedmerca, {to je dugo dr`alo KO[ARKA RAD NI^ KI - FMP 86:84 PO SLE ve} vi e nog po ra za u sre du, od He mo far ma u Vr {cu (79:89), nije bilo panike u kragujeva~kom timu. Ta utakmica je predstavqala samo zagrevawe za me~ odluke, kada je Radni~ki na svom bu wi {tu do ~e kao glav nog kan di - da ta za me sto u plej ofu, ti me i na red noj Ja dran skoj li gi, e ki pu FMP-ai eleznika. Narasla tenzija negativno je u- ticala na neophodan psiholo {ki mir. Za to su se u sve mu to me go sti boqe sna {li. Prvo poluvreme odigrali su znatno kvalitetnije, a, s dru ge stra ne, lop ta go to vo 25 mi nu ta ni je hte la u ko{. Uz to, veliki peh zadesio je doma }ina posle povrede kolena Kqajevi }a na startu druge deonice, pa je Nikoli} prakti~no igrao bez centara. Uqe na va tru do lio je pre kid u pr - voj ~etvrtini zbog neukusnog skandirawa publike predsedniku riva la Ne boj {i ^o vi }u, ko ji je, o - kru `en ne ko li ci nom na bil do va - nih momaka, sedeo usred publike na isto~noj tribini. Sve u svemu, ~i ni lo se da je vrag od neo {a lu i daodpo bedenemani {ta. U na stav ku Rad ni~ ki je sve sno rizikovao {utem iz daqine. Sre- }om, lop te su po ~e le da u le }u u ko{ sa svih stra na, te se ra zli ka istopilad opo sledwegodmora. U po sled woj pra vi rat ne ra va, RUKOMET RADNI^KI-NAISUS35:27 Evropa, normalno SUPER LIGA 29. KOLO: Radni~ki - Naisus 35:27, PKB - Planinka 36:31, Priboj - Vojvodina 26:28, Kolubara - Partizan 34:33, Metaloplastika - Jugovi} 28:24, Crvena zvezda - Smederevo 36:35, Crvenka - Dinamo 32:31. Nije igrao Proleter. Kolubara :68949 Crvena zvezda :74945 Metaloplas :65837 Radni~ki :71936 Partizan :70835 Vojvodina :73334 Naisus :74729 Jugovi} :69624 PKB :78320 Priboj :78419 Crvenka :82618 Smederevo :82716 Dinamo :81915 Proleter :81215 Planinka : (posledwe) KOLO - ju~e: Planinka - Radni~ki, Naisus - Proleter, Vojvodina - Kolubara, Partizan - Metaloplastika, Jugovi} - Crvena zvezda, Smederevo - Crvenka, Dinamo - PKB. Slobodan je Priboj. Br~kawe najadranu KRAGUJEVAC - Hala: Jezero. Gledalaca: Sudije: Belo {evi} (Be - ograd), Ne {kovi} (Kraqevo), Vojinovi} (Novi Sad). Rezultat po ~etvrtina ma: 18:20, 18:26, 31:19, 19:19. RAD NI^ KI: ^a ka re vi} 12, Mi lo sa vqe vi} 12, Mu ja to vi} 3, A lek si} 20, Brki} 23, Koti {evskij 5, Urazmanov, Raki} 5, Panti} 1, Kru {~i}, Vuksanovi} 5,K qajevi}. FMP: ^ovi} 8, Radeti} 2, Dimi} 2, Raduqica 17, Videnov 23, Milutinovi}, Stefanovi} 6, Zekovi} 9, Lazi} 2, Vudvord, Jeremi} 5, Samarxiski10. ali i u kontaktima igra ~a. Sevalo je na sve stra ne, a u ha o su se ni - su najboqe sna {le ni sudije. Posledwi minut doneo je zavr {nicu za in farkt. Na{ tim je vo dio 83:80, ali je Raduqica razbio odbranu skokovima i doneo poen pred no sti svo joj e ki pi 14 se kun di pre kra ja. U jur wa vi po te re nu najsnala`qiviji bio je Brki}, prihvatio loptu i trojkom napravio urnebes u hali. Najboqi igra~ rivala, Raduqica, ujedno je bio i tra gi ~ar me ~a, pro ma {iv {i zi cer upo sledwojsekundi. Na kraju veliko slavqe i gotovo obezbe en osnovni ciq ove sezone - Ja dran ska li ga i do go di ne. I - REGIONALNA LIGA Idoli darivali skor u e ga lu. Ali, u po sled wim mi nu ti ma Bo si} je sa ~etiri uzastopna gola iskazao svoj napada~ki potenci jal i stvo rio za li hu za mi ran od la zak na od mor - 17:12. Ni {lije su u nastavku pripretile u nekoliko navra ta, sti za le do maw ka od tri go - la, ali da qe ni su mo gle. Po najvi- {e zahvquju}i iz u zet nom gol ma nu do ma }ih Zla ta no vi }u, ~i jih je 19 odbrana zadivilo i rivala. I sputalo u nameri da Radni~kom odgodi pro sla vu na ko ju je ta ko du go ~ekao. - Za nas ne ma iz ne na e wa. Ce le godine naporno smo radili na tome {to se da nas do go di lo. E vrop - ski i za zov ko ji nas o ~e ku je pred nas sta vqa no ve, sve te`e za dat ke, ko je }e mo, u ve ren sam, kao i do sa - da, u spe {no sa vla da ti - kon sta to - vao je Slobodan Jokanovi}, trener crvenih. Ju ~e ra {wim go sto va wem u Kur - {u mli ji, e ki pi Pla nin ke, Kra gu - jev ~a ni su o kon ~a li naj u spe {ni ju sezonuuistoriji kluba. V. U. K. SUPERLIGA 11. KOLO - sreda: Hemofarm - Radni~ki 89:79, FMP - Partizan 72:96, Crvena zvezda - Metalac 92:65, Borac - Tami{ 91: KOLO: Radni~ki - FMP 86:84, Tami{ - Hemofarm 67:76, Partizan - Crvena zvezda 103:75, Metalac - Borac 84:73. Partizan : Hemofarm : Radni~ki : Crvena zvezda : FMP : Metalac : Borac : Tami{ : KOLO - prekju~e: Crvena zvezda - Radni~ki, Borac - Partizan, Metalac - Tami{, FMP - Hemofarm. 14. (posledwe) KOLO: Radni~ki - Borac, Tami{ - FMP, Hemofarm - Crvena zvezda, Partizan - Metalac. pak, makar radi uroka, vaqa sa ~eka ti prek si no} ni me~ sa Cr ve - nom zve zdo m u Be o gra du i po s- led we ko lo, ko je je su tra na programu, kada se mora savladati BoracuK ragujevcu. M. M. POVODOM za vr {et ka li ge mla ih ka te go - rija RKS centralne Srbije, u nedequ je u Sali Dru ge gim na zi je pri re e na sve ~a na do de la medaqa, pehara i nagrada. Za najboqe u razli- ~itim kategorijama takmi~ewa progla {ene su SLAVKO VRANE[ e ki pe: KG Stu dent UK, Rad ni~ ki KG 06, Kru - {evac, Maraton, Temni}, Smederevo, Kolonac, [umadija, Basket top, Stars, Svilajnac, Jagodina, Kragujevac 96, Radni~ki, KKK ragujevac,t opb KKP ara }inim ladost. Nagrade su uru ~ili specijalni gosti, igra ~i Partizana Slavko Vrane{ i Aleksandar Mari}, te na {eg Radni~kog, Vuka {in Aleksi} i DraganM ilosavqevi}. V. U. K. BICIKLIZAM Naj bo qi kra gu je va~ ki tak mi - ~ar na planinskom biciklu, Bojan \ur i}, za u zeo je 20. me sto na ja - koj me unarodnoj trci, kategori - je 1, odr`anoj u Samoboru u Hrvatskoj,pro {lenedeqe. TRIATLON Veliki uspeh ostvario je junior Kluba ekstremnih sportova Kragujevac Strahiwa Traki}, pobedom na [umadijskom kros triatlonu za prvenstvo dr`ave, odr`anom na stazi u [umaricama. Na stazi od 500 metara plivawa, 10 ki lo me ta ra vo `we ma un - tin baj ka i tri hi qa de me ta ra tr ~a wa, o sta vio je iza se be sve konkurente u juniorskoj i seniorskoj kon ku ren ci ji i ta ko su per i or no osvojio prvenstvo dr`ave. Iza wega na {ao se ~ak i Novosa anin Ogwen Sto ja no vi}, u po sled we tri godine neprikosnoven u Srbiji. BADMINTON E ki pa Ra vens KG je po dru gi put u istoriji kluba postala vice {am pi on Sr bi je u ka te go ri ji me {ovitih ekipa, a odluka o novom prvaku pala je u posledwem kolu, u du e lu sa BK No vi Sad, ko ji je pobediosa3:2. Go sti su na star tu ste kli o - grom nu pred nost od 2:0, ali su sjajnom igrom u me ~u mu {kih parova, Nikola Mija ~i} i Ondra Kral, na tre nu tak vra ti li na du do ma }oj publici. Pro {logodi {we prvakiwe, Kra gu jev ~an ke Stan ko vi} i Va si}, me u tim, ni su u spe le da poraze aktuelne {ampionke SrbijeS imi}iha lilovi}. STONITENIS PristigaoP ejak JEDAN od najboqih igra ~a Prve li ge Sr bi je, ^a ~a nin \or e Pe jak, pot pi sao je u go vor sa no - vim su per li ga {em, kra gu je va~ - kim Faksom. Pored wega u sastavu je o stao per ja ni ca iz pro {le sezo ne Ne nad \u ki}, a tre }e me sto jez asadaupra`weno. Sa Borisom Mihailovi }em, juni or skim re pre zen ta tiv cem Srbi je, jo{ ni su o ba vqe ni raz go vori. Raz log je mo gu} nost we go vog anga`mana za inostrane klubove, a ako se to ne do go di, tre ba lo bi da ostane u Kragujevcu. Ipak, prela zni rok zva ni~ no po ~i we tek prvogj una. Uz to, na sastanku Upravnog odbora Stonoteniskog saveza Srbije od lu ~e no je da se na red na su per - liga {ka sezona igra po novom siste mu, do tri po be de. Naj pre bi se o dr `a li me u sob ni me ~e vi sve trojice igra ~a koji ~ine tim, zatim bi se, u ko li ko je po treb no, sastali najboqi pojedinci, a ako ta da re zul tat bu de 2:2, su sret bi od lu ~io dubl, u ko me ne mo gu na s- tupitiigra ~ii z ~etvrtogm e ~a. Prvenstvo }e se odr`ati po dvokru`nom bod sistemu u 18 kola, a za tim sle di plej of sa ~e ti ri najboqe ekipe. Iz Super lige ispa da ju dva naj lo {i je pla si ra na tima. M. M. Borissek itio MLA DI sto no te ni ser Fak sa Boris Mihailovi} uzeo je tri medaqe na pojedina~nom i parovnom prvenstvud r`ave zaj uniore. Na takmi ~ewu odr`anom u Ba~kom Bre stov cu o svo jio je zla to u miksu i dublu i bronzu u pojedina~nojk onkurenciji. M. M.

31 СПОРТ Четвртак, 3. jун КРАГУЈЕВАЧКЕ 31 SRPSKA LIGA - ZAPAD 29. KOLO: [umadija Radni~ki Ma~va 1:0, Jedinstvo - Sloga (P) 2:0, Budu}nost - Sloboda (^) 1:1, Radni~ki - Morava 4:1, [umadija - Metalac 0:0, Sloboda (U) - Sloga (PM) ~ar - Vuji} voda 1:1, Rudar - FAP 1:0. [um. Rad :18 68 Ma~va :90 64 Sloboda (U) : :26 41 Sloga (PM) :41 40 Rudar :29 40 Vuji} voda :40 40 Sloga (P) :41 39 Jedinstvo :32 39 Sloboda (^) :40 37 Radni~ki St :42 37 [umadija (A) :32 36 Budu}nost (V) :40 36 FAP :31 34 Metalac (K) :31 28 Morava : (posledwe) KOLO: Metalac - [umadija Radni~ki 1923, Sloga (P) - Rudar, FAP Vuji} voda - [umadija, Ma~va - Radni~ki, Morava - Sloboda (U), Sloga (PM) - Budu}nost, Sloboda (^) - Jedinstvo. Idemod aqe Trener [umadije Radni~kog 1923 Vla do ^a pqi}, po sle po - be de, ni je krio ra dost, ali je u - meod asexen tlmenskipo nese: - Ma ~va je i na o voj u tak mi - ci pokazala nesporni kvalitet. Me u tim, mi smo i ma li ve }u `equ, i uz maksimalno zalagawe i ogromnu podr {ku publike biliume {nijizagol. I pak, ovo ni je kraj, ve} sa mo po ~e tak jed ne le pe fud bal ske pri ~e, koja }e se, verujem, dogodine nastaviti. Prva liga tra- `i }e jo{ bo qu or ga ni za ci ju, mora }emo da dodatno poja ~amo i na ~e mla du i vr lo per spek - tivnu ekipu, a onda je sve mogu- }e. I no va promocija. RVAWE Seniorskim prvenstvom Srbije u Subotici, zavr {ena su ovogodi- {wa pojedina~na takmi ~ewa. Na severu zemqe okupili su se najboqi takmi ~ari, a Kragujev ~ani su osvojilid vem edaqe. Sre bro iz Tur ske sa pr ven stva Me di te ra na po tvr dio je Mi lo{ Spasi}, izgubiv {i finalnu borbu od naj bo qeg srp skog r va ~a Pet ko - vi }a u kategoriji do 120 kilograma. Ne malo iznena ewe napravio je Svetislav Jakovqevi}, me u bor ci ma te {kim do 96 ki lo gra ma, uzev {i bronzu u izuzetno jakoj konkurenciji. MOTOCIKLIZAM Pr va tr ka za {am pi o nat Srbi je u br zin skom mo to ci kli zmu, pod na zi vom Na gra da Kra gu jev ca, vo`ena je u nedequ na kraqeva~koj stazi Beranovac. Organizator je bio AMKK klub Di vqi iz Kra gu - jevca, ~iji je vlasnik i direktor, ina ~e aktuelni {ampion u najja- ~oj, 1000 {tok sport kla si, Ne - nad Petrovi}, zauzeo drugo mesto. Za mesto slabiji bila su jo{ dva ~lana kragujeva~kog tima, Aleksandar Sin eli}, u klasi 125 kubika, te Darko Radowi} kod takmi~ara 600 hepening. BOKS Samo deset dana pred po ~etak tak mi ~e wa na E vrop skom pr ven - stvu u Mo skvi, ka pi te na re pre - zentacije Srbije Qubomira Marja no vi }a za de sio je ne o ~e ki va ni peh. Prilikom futing na beogradskom Ko {utwaku povredio je sko~ni zglob, pa }e mo ra ti na kra }i oporavak. O ~e ku je se, i pak, da }e bok ser kragujeva~kog Radni~kog biti spreman za start [ampionata, koji se o dr `a va od 4. do 13. ju na. FUD BAL [UMADIJAR ADNI^KI MA ^VA 1:0 Prrrrvaliga KRAGUJEVAC - Stadion: ^ika Da ~a. Gledalaca: Sudija: Burojevi} (^a ~ak). Strelac: Milo {kovi} u 47. kartoni: Milo {ko vi}, Br ko vi}, An ([u ma di ja Rad ni~ ki 1923), Ra du ki}, La zi}, Ristivojevi},G avri},s tan ~eti} (M a ~va). RADNI^KI: ^an ~arevi} 7, Bo`ovi} 7 (od 90. minuta \uki} -), Risti} 7, Br ko vi} 7, Mi lo {e vi} 7, Ne do vi} 7, An 7, Pe tro vi} 7 (od 86. Ko sti} -), Mjong 7 (od 76. Vi di} -), Mi lo {ko vi} 8, Le po vi} 7. MA^VA: Raduki} 7, Proti} 7, Pejovi} 6, Lazi} 6, \ukano vi} - (od 17. Ri sti vo je vi} 6, od 71. I ve zi} -), Kr mar 7, Sa mu ro vi} 7, Ga - vri} 7, Mak si mo vi} 6, Stan ~e ti} 6 (od 56. Vu ko je vi} 6). MA^VA nije prikazala ni {ta, do ma }in tek po ne {to iz svog re - per to a ra, ali je za to Sta ni mir Mi lo {ko vi} u ~i nio sve {to je tre ba lo. Pre ci zni je, po sti gao je pobedonosni pogodak, kao i mno - go pu ta o vog pro le }a, s tim {to je posledwi direktno ozna ~io plasman [u ma di je Rad ni~ kog 1923 u Pr vu li gu Sr bi je. Bez ob zi ra na is hod po sled weg ko la u Kra qe vu, predstoje }egv ikenda. Da kle, pre su dio je Le sta, ali i lo {a intervencija golmana tima iz [apca Raduki }a, koji je Risti- }ev {ut iz da qi ne krat ko od bio do Ko rej ca Ana, a o vaj pred go lom u po slio svog cen tar fo ra, ko me nije bilo te {ko da donese neopisivu radost svima na stadionu. To se zbi lo u 47. mi nu tu. Pre to ga, u OD BOJKA RADNI^KI KREDIB ANKA ^edu ni {ane Belgijanci UTAKMICA sa Kolubarom odigrana je pro forme, obostrano opu{teno, {to je i rezultiralo nere{enim ishodom. Golove su postigli De Souza u 33. za doma}e, a na egal je vratio Tomin sa penala, dva minuta kasnije. U svakom slu~aju, doma}i su se i na terenu lepo zabavqali, ba{ kao i posle primqenog trofeja, na terevenki u Ferijalcu. Tamo su tako e igrali, pevali, u`ivali... Ve ro qub Du ga li}, pred sed nik kluba, sve vreme si jao je od sre }e. Nije malo biti {ampion dr`ave, i to po dru gi put. - Presre}ni smo osvojenom titu lom. Pr ven stvo je bi lo te {ko, me u tim mi slim da je pre su dio kvalitet, rad i pripreme, s obzirom da smo mi ve} u av gu stu pro - {lego dineznali { taho }emo. ^e sti tam svo jim i gra ~i ma i na po mi wem da je ovo sa mo je dan ko rak ka vi {em ci qu ko ji ima E - ko no mac, a to je E vro pa i Li ga {am pi o na. U ~i ni }e mo sve da jedan od turnira organizujemo u Kragujevcu i mi slim da i ma mo do bre {an se, jer smo u E vro pi ve} KUPS RBIJE EKIPA dr`avnog {ampiona u ovom periodu ra - di sa po la ga sa. Pro te kli vi kend bio je slo bo - dan zbog faj nal fo ra ju ni or skog pr ven stva, a na sta vak je u sle dio u po ne de qak i tra ja }e do 11. juna,k adasle dil etwapauza. [to se prvotimaca ti ~e, u sastavu crvenih ne nalaze se Zoran Jovanovi} i Vladimir ^edi} zbog povreda. Obojici su, ina ~e, istekli ugovori, pa o - ~ekuju mesto novog anga`mana. Za ^edi }a se intere su je bel gij ski {am pi on, e ki pa ko ja je u pro {logodi {woj Ligi {ampiona bila u grupi sa kra gu je va~ kim sa sta vom, Knak Ru se lar. Sred wi bloker je voqan da promeni sredinu, a naredni danid one }er azre {ewe. M. M. ostavili dobar utisak. To je na{ osnovnic iq. Sli~no misle i najstariji prvotimac Pre drag Ra ji}, kao i kapiten Vidan Bojovi}: - Zaslu`eno smo osvojili titulu i vra ti li pe har u Kra gu je vac. Nismo dobro po ~eli, trebao nam je je dan pe ri od a dap ta ci je, ali sve se sklo pi lo u fi ni {u, ba{ ondak adaj eina jvi {etr ebalo. Dobro raspolo`ewe uhvatilo je i Brazilce, a Danijel De Souza nije se dvoumio: - Ekonomac najboqi. [ampioni. Ja sam mnogo dobro. Ovo su profesionalci. Samo rad pobe- uje. S. M. S. Unapred nacrtano Po ma lo za je dqiv bio je tre - ner Ma ~ve Slobodan Milinkovi} posle poraza i gubitka mogu}nosti za plasman u Prvu ligu, iako se, pre izjave, izvinio za ranije prozivke protivnika pono vinama. - Da smo mi i ma li o va kvu logistiku, sada bi bilo 20 bodova ra zli ke u na {u ko rist. Kao da je neko crtao da Radni~ki budep rvak. Zato nama ostaje da sa ~ekamo neku drugu priliku. Doma }inu ~estitam, jer po uslovima koje sam vi deo do la skom ^i ka Da - ~u, zaslu`uje plasman u vi {i rang. pr vom po lu vre me nu, i gra je bi la prili~no boja`qiva, sa obe strane, pa je i pri li ka bi lo ma lo. A wih nisu iskoristili Milo {kovi}, Br ko vi} i Mi lo {e vi}. Po primqenom golu gosti su se donekle otvorili, jalovo poku {avali da nas u gro ze, a sud bi nu je mo gao da im zape ~ati opet Milo {kovi}, me utim wegov pogodak, posle sjaj nih ma ka zi ca, po ni {ten je zbog ofsajda. Ipak, na isteku utakmice, u ma lo da ve} pri pre mqe no sla vqe bu de po mu }e no. Ma ~va je imala napad, Proti} je, neo ~ekivano slobodan, odli~no {utirao, ali je svoju ulogu odigrao golman ^an ~a re vi}, us pe lom in ter ven - cijom. Posledwi zvi`duk sudije bio je znak promocije crvenih u prvoli ga {a. Ba{ ka ko je iz klu ba, i po red svih pe ri pe ti ja ko je su ga pratile, tokom cele sezone i najavqivano. V. U. K. Opro{taj sa omladinskim timom NASTAVAK kvalifikacija u Kupu Srbije za sezonu 2010/11. igra }e ekipa Gru`e, koja je savladala [umadiju Radni~ki 1923 sa 2:0. Nije u pi ta wu ni ka kvo iz ne na e we, jer je kra gu je va~ ki tim na stu pio u pod - mla e nom sa sta vu, ko ji su ~i ni li o mla din ci. V. U. K. FUTSAL Bi~-volejuK ragujevcu OVOGODI [WI VIP Bi~ masters, prvenstvo dr `a ve u od boj ci na pe sku, po ~e }e trod nev nim tur ni rom u Kra gu jev cu, od 18. do 20. ju na. Dru gi turnir zakazan je za po ~etak avgusta u Ni {u, a zavr {nicaj ek rajemistogm esecaun ovoms adu. Tada }e se za titulu dr`avnog {ampiona boriti 16 mu {kih i o sam `en skih ti mo va, ko ji se kroz pr va dva tur ni ra pla si ra ju u za vr {ni cu. M. M. JUNIORSKO PRVENSTVO Bronzai zg radi {ta JU NI O RI Rad ni~ kog Kre di ban ke o svo ji li su tre }e me sto na fi na lu pr ven stva Sr bi je u Ve li - kom Gradi {tu, zabele`iv {i dva poraza i jednu pobedu. Boqi od Kragujev ~ana bili su Vojvodina (2:3) i Crvena zvezda sa (1:3), dok je maksimalan rezultato stvarenum e ~usad oma }inomv GSK. - Zadr`ali kontinuitet osvajawa medaqa. Imali smo {an su za bo qi re zul tat, ali smo pro koc ka - li vo stvo od 2:1 i 23:17 pr vog da na pro tiv Vojvodine-k a`etr enerp redrags re}kovi}. M. M. EKONOMAC-K OLUBARA1:1 Remi pobede Naj, naj, naj... Najboqi strelac "studenata" je Slo bo dan Raj ~e vi} sa 27 po stig - nutih golova, koji je istovremeno bio i "naj vred ni ji" i gra~ kra gu - je va~ kog sa sta va, s ob zi rom da je imao i najve }u minuta`u. U prose ku je pro vo dio po 24 mi nu ta na svakojutakmici. Najboqi igra~ Ekonomca je - E- ko no mac. Ta ko su nam re kli u klu - bu na in si sti ra we da nam o ce ne igra ~e i izdvoje najboqeg, uz obrazlo `e we da je sva ki po je di nac u odre enom periodu imao svoj doprinos i da bi isticawe bilo kogab ilon epravedno.p o {teno. STREQA[TVO Na Svetskom kupu u ameri~koj vojnoj bazi Fort Beningu u Xorxiji, Stevan Pletikosi} je ostao bez fi na la i u MK pu {kom 60 me - taka le`e }i, iako je bio na korak do u spe ha. Za ~e ti ri me sta u finalu konkurisala su ~ak devetorica stre la ca sa po 597 kru go va. Pletikosi} je imao {esti rezultat sa do dat nih pet me ta ka (51,3 kruga), pa je takmi ~ewe zavr {io tek na desetom mestu. O vog vi ken da u No vom Sa du je na programu Tre }e kolo Kupa Srbije u ga awu malokalibarskom pu {kom, u disciplinama 60 metaka le`e- }i i trostavu, za seniore i juniorke. Strelci ^ika Mate ima }e ~etiri predstavnika: Stevan Pletikosi}, Milutin Stefanovi}, Selena ^olovi} i Andrea Spasojevi}. Kadetkiwa ^ika Mate Nevena Armu{, sa upucanih 184 kruga, o svo ji la je pr vo me sto u tre }em kolu Regionalne lige u ga awu serij skom va zdu {nom pu {kom, pro - {lenedeqeuj agodini. Za na{ tim na o vom tak mi ~e - wu nastupali su jo{: Sofija Ogwanovi} (5. mesto), (9.), Ste van Jo va no vi} (8.) i Veqko Kova ~evi} (13. mesto). AMERI^KI FUDBAL Utakmice pretposledweg kola Na ci o nal ne li ge Sr bi je i gra ju se na red nog vi ken da. [am pi o ni ma dr`a ve, kra gu je va~ kim Di vqim Ve pro vi ma, na pu tu ka od bra ni titule ispre ~i }e se Plavi Zmaje vi iz Be o gra da. U tak mi ca se i - gra u ne de qu, od 16 sa ti, na sta dionuus u {ici. O sta la dva pa ra {e stog ko la su Kra qe vo Ro jal Kra uns - Klek Najts i Po`arevac Autlous - ^a- ~ak Ejnxel Voriors, dok je slobodnaekipapan ~evopan tersa. AUTOMOBILIZAM Ovogodi {wa sezona [ampionata Sr bi je na kru `nim sta za ma, po ~iwe u subotu i nedequ, duplom tr kom u Ba wa Lu ci. Vo za ~i }e se nad me ta ti u {est kla sa, na sta - zi Zalu`ani, dugoj metara. Okreta }e se 16 krugova, ili 52 kilometara ukupno, osim u klasi 1, gde }e ju gi }i do ci qa mo ra - tid aodvezu {e stkru govam awe. Kragujeva~ki ASK Zastava rejsing tim ima }e dva takmi ~ara u kla si 1 i ~ak {e sto ri cu u kla - si 2 hi brid. U is toj kla si na s- tupi }e i aktuelni {ampion Rado slav Vu ko sa vqe vi}, ~lan AMK KG 07-SBB. [AH [ahisti Radni~kog proteklog vikenda nastupili su na dva turnira. Ekipnom Jelica kupu i Kumovijadi ud raga ~evu. Sa stav cr ve nih, Ne nad Ri s- ti}, Bo {ko Abramovi}, Zoran Noselski i Branko Komneni}, u konku ren ci ji {est ti mo va, od ~e ga su dva bi la po sled wi pr va ci dr - `ave, Sveti Nikolaj iz Vaqeva i No vo sad ski [K, o kon ~ao je tak - mi ~e we na pe tom me stu, dok se kumov ski par No vo sel ski-ri sti}, pla si rao na ~e tvr tu po zi ci ju. Pro tiv ni ke su i ma li u jo{ 18 iz - u zet nih, a o ku mqe nih {a hi sta, poput pobedni~kog dvojca Ivani- {evi}/kova ~evi}. PLIVAWE Me u na rod ni pli va~ ki mi t- ing u Ni {u po no vo se po sre }io pliva ~ima Radni~kog. Sa 10 takmi- ~a ra na{ tim u speo je da o svo ji ~aksedamm edaqa. Po obi ~aju, najuspe {nija je bila 11-godi {wa Ksenija Jovanovi}, ko ja je svo ju ko lek ci ju u ve }a la za tri od li~ ja, dva zlat na (50 me - ta ra del fin i 50 le no), te bronzom na is toj dis tan ci u kra u lu. Dve godine mla a Iva Radakovi}, imala je dva druga mesta, u discipli na ma 50 kra ul i 50 le no, dok je 13 go di na sta ra An e la Mi lo - savqevi} na 200 kraul uzela bronza nu me da qu, ba{ kao i Ka ta rina \u ki}, ro e na 1996., ko ja se tak mi ~i la na 100 del fin sti - lom.

32 32 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 3. jун СПОРТ KAO I UVEK - PAKLENA PODR[KA CRVENIH \AVOLA KO[ARKA[I OBEZBEDILI DOIGRAVAWE ZA PRVAKA I NASTUP U JADRANSKOJ LIGI JEDAN I JEDINI - STANIMIR MILO[KOVI] Foto: M. Jevtovi} FUDBALERI RADNI^KOG NAPOKON SU KRENULI PUT PAVLOVI] I RAKA MARI] - TANDEM KOJI NE GUBI PETAK, SUBOTA I NEDEQA - DANI VELIKOG TRIJUMFA KRAGUJEVA^KOG SPORTA Kragujevac, ole! MUTA NIKOLI] JE ZADU@EN DA MISLI U IME SVIH - [AMPIONSKI PEHAR U RUKAMA KAPITENA VIDANA BOJOVI]A TRENER SLOBODAN JOKANOVI] I GOLMAN DEJAN ZLATANOVI] SAMO SU PRVI ME\U JEDNAKIMA U EVROPSKOJ PROMOCIJI RUKOMETA[A RADNI^KOG UPORNOST NIKOLE PETROVI]A SADA STVARA ISTORIJU USPE[AN KAKO GOD OKRENE[ - VEROQUB DUGALI] SA SVOJIM BRAZILCIMA