EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA BROJ 32 MART TIHOMIR NOVAKOVIĆ 1 ANALIZA BRUTO DODATE VREDNOSTI POLJOPRIVRE

Величина: px
Почињати приказ од странице:

Download "EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA BROJ 32 MART TIHOMIR NOVAKOVIĆ 1 ANALIZA BRUTO DODATE VREDNOSTI POLJOPRIVRE"

Транскрипт

1 EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA BROJ 32 MART TIHOMIR NOVAKOVIĆ 1 tihomir.novakovic@polj.uns.ac.rs ANALIZA BRUTO DODATE VREDNOSTI POLJOPRIVREDE U REPUBLICI SRBIJI THE ANALYSIS OF GROSS VALUE ADDED OF AGRICULTURAL PRODUCTION IN THE REPUBLIC OF SERBIA JEL KLASIFIKACIJA: C100, E200, Q100 APSTRAKT: Predmet istraživanja koje je predstavljeno u ovom radu jeste bruto dodata vrednost (BDV) poljoprivredne proizvodnje koja zapravo predstavlja vrednosni rezultat posmatrane privredne aktivnosti. U skladu sa navedenim, cilj sprovedene analize jeste da se utvrdi koja grana poljoprivredne proizvodnje daje pozitivan doprinos sveukupnom rezultatu. U cilji definisanja svrsishodnog i preciznog modela sproveden je metod višestruke regresije. Pokazano je da biljna proizvodnja statistički značajno doprinosi ostvarenju većeg BDV-a poljoprivrede, gde se posebno ističe ratarska proizvodnja. S druge strane, utvrđeno je da u definisanom modelu varijabla koja se odnosi na vrednost stočarske proizvodnje nije statistički značajna. Dobijeni rezultat se može interpretirati kao posledica visokih cena inputa, nedovoljne participacije države i niskih cena proizvoda stočarske proizvodnje. 1 Doktorand na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

2 40 ANALIZA BRUTO DODATE VREDNOSTI POLJOPRIVREDE U REPUBLICI SRBIJI KLJUČNE REČI: BRUTO DOMAĆI PROIZVOD, BRUTO DODATA VREDNOST, BILJNA PROIZVODNJA, STOČARSKA PROIZVODNJA ABSTRACT: The subject of research presented in this paper is gross added value (GVA) of agricultural production, which actually represents the value of the observed economic activities. The aim of this paper is to determine which type of agricultural production gives a positive contribution to the overall result. In order to define appropriate and precise model, method of multiple regression was carried out. It has been shown that crop production significantly contributes to the higher value of GVA of agriculture production, where the field crop production has the largest impact. On the other hand, it has been determined that value of animal production is not statistically significant. This conclusion can be interpreted as a result of high prices input, insufficient participation of the State and low prices of livestock products. KLJUČNE REČI: GROSS DOMESTIC PRODUCT, GROSS VALUE ADDED, CROP PRODUCTION, ANIMAL PRODUCTION.

3 EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA BROJ 32 MART UVOD Sistem nacionalnih računa kakav danas poznajemo je nastao usled potrebe da se različite ekonomske aktivnosti prikažu na jedinstven način, a sve u cilju uporedivosti na međunarodnom nivou. U skladu sa tim, sistem nacionalnih računa obuhvata širi koncept ekonomske aktivnosti, gde su pored proizvodnje materijalnih dobara uvrštene i one usluge koje su sa njom povezane poput usluga bankarskog sektora ali i usluga obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite i sl. Dakle, nacionalni računi prikazuju proizvodnju, potrošnju i akumulaciju bogatstva. (Krstić i sar., 2015) 2 Najpoznatiji i najvažniji ekonomski agregat u okviru Sistema nacionalnih računa jeste bruto domaći proizvod (BDP), koji najčešće služi kao osnovni indikator ekonomske uspešnosti jedne zemlje. BDP predstavlja tržišnu vrednost svih finalnih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji u određenom vremenskom trenutku. (Mankju, 2004) 3. Do njega se dolazi sabiranjem svih dobara i usluga tokom određenog vremenskog perioda (najčešće godinu dana) u nekoj zemlji i utvrđuje za sve institucionalne sektore ponaosob. U osnovi postoje tri pristupa pri utvrđivanju BDP-a: proizvodni, rashodni i prihodni, gde bi po pravilu sva tri načina obračuna trebala dati isti rezultat. Kako to u praksi nije najčešće slučaj, kombinovanjem ovih pristupa se vrši usaglašavanje i izvodi konačan obračun. Republikčki zavod za statistiku Republike Srbije prevashodno koristi proizvodni metod koji se dobija sabiranjem domaće proizvodnje (P) i poreza na proizvode (Pr) od čega se oduzimaju subvencije na proizvode (Sb) i međufazna potrošnja (MP): BDP = P + Pr Sb MP (1)4 Ukupna domaća proizvodnja predstavlja ukupnu ponudu dobara i usluga u otvorenoj ekonomiji koja učestvuje u spoljnotrgovinskoj razmeni, dok se međufazna potrošnja odnosi na utrošena dobra i usluge u samom procesu proizvodnje. Posmatrajući prethodno definisanu jednačinu može se zaključiti da formiranju BDP-a primenom proizvodne metode prethodi obračun bruto dodate vrednosti (BDV) koja se može definisati kao razlika između ukupnog autputa (vrednosti proizvodnje) i međufazne potrošnje (P MP). Dalje se na dobijenu vrednost BDV-a dodaju porezi na proizvode i oduzmu subvencije na proizvode i dobije vrednost BDP-a kako je to već prikazano u jednačini (1). Dakle, BDV predstavlja bilansnu stavku proizvodnog računa, pa se može posmatrati i kao rezultat ostvrene privredne aktivnosti za određeni vremenski period. Detaljnijom analizom pre svega strukture BDV-a dobija se uvid u to koje su privredne delatnosti više profitabilne. Daljom analizom delatnosti koje u značajnijoj meri doprinose ostvarivanju BDV-a može se doći do faktora od uticaja koji u krajnjoj liniji mogu doprineti i boljem ostvarenju BDP-a. 2 Krstić G., Šoškić D. (2015), Ekonomska statistika, str Mankju N.G. (2004), Principi ekonomije, str Izvor: Krstić G., Šoškić D. (2015), Ekonomska statistika, str. 66

4 42 ANALIZA BRUTO DODATE VREDNOSTI POLJOPRIVREDE U REPUBLICI SRBIJI 2. PREDMET I CILJ ISTRAŽIVANJA Strukturu BDV-a je moguće sagledati kroz institucionalne sektore kroz koje se ostvaruje, kao i kroz učešće pojedinih delatnosti u ostvarivanju ukupne bruto dodate vrednosti. Ukoliko se fokus zadrži na privrednoj aktivnosti, vrednost BDV-a je moguće strukturirati i po privrednim delatnostima, te na taj način sagledati koje su to delatnosti koje u najvećoj meri učestvuju u ostvarivanju ukupnog BDV-a. U skladu sa navedenim, na grafikonu 1 u nastavku prikazana je struktura BDV-a po delatnostima za period od godine u Republici Srbiji. GRAFIKON 1. STRUKTURA BDV-A PO DELATNOSTIMA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD GODINE 11,1% 29,2% 59,7% Usluge Industrija Poljoprivreda Primetno je da najveći udeo u formiranju BDV-a imaju usluge koje u ukupnom BDV-u učestvuju sa 59,7%. Pod uslugama se podrazumevaju najraziličitije delatnosti gde se ne ostvaruje konkretna proizvodnja kao što su trgovina na veliko i malo, saobraćaj i skladištenje, usluge smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacija, različite finansijske delatnosti, poslovanje nekretninama, stručne naučne, inovacione i stručne delatnosti, obrazovanje, umetnost, zabava i rekreacija, zdravstvena i socijalna zaštita, državna uprava, delatnosti domaćinstava i ostale delatnosti. S druge strane, u okviru industrije podrazumeva se rudarstvo, prerađivačka industrija, proizvodnja električne energije i gasa, građevinarstvo i vodoprivreda. Prosečno učešće industrije u formiranju ukupnog BDV-a iznosi 29,2%. Na kraju, posebno je predstavljena poljoprivredna delatnost koja podrazumeva poljoprivrednu proizvodnju, ribarstvo i šumarstvo. Poljoprivreda u proseku učesstvuje sa 11,1% u formiranju ukupnog BDV-a. Kao što je već prikazano na grafikonu 1, za period od godine, poljoprivredna proizvodnja učestvuje sa prosečno 11,1% u formiranju ukupne bruto dodate vrednosti što je pokazatelj značajnog učešća poljoprivredne proizvodnje imajući u vidu celokupnu privrednu aktivnost i ostale privredne delatnosti. Poljoprivredna proizvodnja je zapravo

5 EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA BROJ 32 MART jedna od delatnosti koja u najvećoj meri profiliše ukupni BDV, pa samim tim i sveukupni BDP. Jedino prerađivačka industrija ima veći doprinos u forimiranju ukupnog BDV sa prosečnim učešćem od 17,9%, dok ostale delatnosti koje imaju značajan doprinos poput rudarstva, građevinarstva i proizvodnja energije učestvuju sa značajno manjim procentom, odnosno 1,7, 4,9 i 4,8% respektivno. 5 Kako poljoprivredna proizvodnja zajedno sa industrijom doprinosi u proseku sa 40,3% u forimranju ukupnog BDV-a za period od godine, nije na odmet sagledati strukturu proizvodnih delatnosti, što prikazuje grafikon 2 u nastavku. GRAFIKON 2. STRUKTURA BDV-A PO PROIZVODNIM DELATNOSTIMA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD GODINE 12,3% 11,9% 4,1% Proizvodnja električne energije, gasa i vodoprivreda Rudarstvo 44,4% 27,3% Poljoprivreda Prerađivačka industrija Građevinarstvo Ukoliko se posebno izdvoje proizvodne delatnosti, očigledno je da prerađivačka industrija dominira sa 44,4% učešća u BDV-u koji obezbeđuje proizvodna delatnost. Pored prerađivačke industrije u značajnoj meri doprinosi i poljoprivredna proizvodnja koja obezbeđuje više od četvrtine učešća proizvodne delatnosti 27,3%. Preostale delatnosti zajedno učestvuju sa 28,3%, i to građevinarstvo sa 12,3%, proizvodnja električne energije i gasa zajedno sa vodoprivredom sa 11,9% i rudarstvo sa 4,1%. Sam značaj poljoprivredne proizvodnje je znatno veći, ukoliko se u obzir uzme činjenica da su dobrim delom predmet trgovine upravo poljoprivredni proizvodi, a i u okviru prerađivačke industrije osnovu za prehrambenu industriju predstavljaju upravo poljoprivredni proizvodi. Takođe, značaj poljoprivredne proizvodnje se ogleda i kroz funkciju koju poljoprivreda u celini obavlja u privrednom razvoju i zbog toga je potrebno poljoprivrednu delatnost posmatrati i u širem kontekstu. Doprinos poljoprivredne proizvodnje se ogleda kroz učešće 5 Izvor: Republički zavod za statistiku, Statistički godišnjaci za period godine

6 44 ANALIZA BRUTO DODATE VREDNOSTI POLJOPRIVREDE U REPUBLICI SRBIJI poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu, kao i aktivnom poljoprivrednom u ukupno privredno aktivnom stanovništvu, jednostavnije rečeno radnoj snazi. Zatim, u značaju poljoprivrede u spoljnotrgovinskoj razmeni, zastupljenosti investicija u poljoprivredi u ukupnim privrednim investicijama i udelu izdataka za ishranu za ličnu potrošnju domaćinstava. (Božić i sar., 2011) 6 Na taj način može se izvesti zaključak da je poljoprivredna proizvodnja zapravo nezaobilazni segment privrednog razvoja u Republici Srbiji jer u skladu sa pokazateljima u najvećoj meri učestvuje u formiranju sveukupnog bruto domaćeg proizvoda i privrednog razvoja u celini. U skladu sa navedenim, predmet istraživanja koje sledi jeste ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje koja u značajnoj meri učestvuje u formiranju bruto dodate vrednosti, pa samim tim i bruto domaćeg proizvoda. Kako se ukupna poljoprivredna proizvodnja može podeliti na biljnu i stočarsku proizvodnju, cilj istraživanja koje sledi jeste da se kvantifikuje uticaj svake proizvodnje posebno na formiranje ukupne bruto dodate vrednosti i na taj način ukaže na onu proizvodnju koja doprinosi u većoj meri. Dakle, polazne pretpostavke u istraživanju koje sledi glase: H 0 : Ukupna vrednost biljne proizvodnje statistički značajno utiče na ostvarenu vrednost BDV-a. H 1 : Ukupna vrednost biljne proizvodnje statistički značajno ne utiče na ostvarenu vrednost BDV-a. Druga polazna pretpostavka se odnosi na vrednost stočarske proizvodnje: H 0 : Ukupna vrednost stočarske proizvodnje statistički značajno utiče na ostvarenu vrednost BDV-a. H 1 : Ukupna vrednost stočarske proizvodnje statistički značajno ne utiče na ostvarenu vrednost BDV-a. U skladu sa dobijenim rezultatima, cilj je da se u nastavku istraživanja najpre biljna proizvodnja podeli na ratarsku, voćarsku i vinogradarsku proizvodnju i da se dalje utvrdi koja linija biljne proizvodnje u najvećoj meri doprinosi formiranju vrednosti poljoprivredne proizvodnje, pa samim tim i ukupnog BDV-a. Na taj način identifikovao bi se dominantan pravac u poljoprivredi Srbije u smislu manje ili više profitabilnih linija proizvodnje. Takođe, na sličan način ukoliko se ukaže potreba, može se podeliti i stočarska proizvodnja na govedarstvo u okviru čega se podrazumeva i proizvodnja mleka, zatim živinarstvo gde se podrazumeva i proizvodnja jaja, kao i svinjarstvo i ovčarstvo. Cilj bi samim tim ostao isti - kvanitifikovati uticaj pojedinih linija stočarske proizvodnje na formiranje ukupnog BDV-a. Vremenski period za koji se posmatra vrednost ostvarene poljoprivredne proizvodnje zajedno sa vrednostima bruto dodate vrednosti i vrednostima ukupnog bruto domaćeg proizvoda u Republici Srbiji jeste period od do godine, a sve u skladu sa raspoloživim podacima koje obezbeđuje Republički zavod za statistiku Republike Srbije. 6 Božić D., Bogdanov N., Ševarlić M. (2011), Ekonomika poljoprivrede, str. 17

7 EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA BROJ 32 MART METOD RADA I IZVOR PODATAKA Kao osnovni izvor podataka za istraživanje koje sledi poslužili su Statistički godišnjaci u periodu od do godine. Iz pomenutih publikacija preuzete su najpre vrednosti bruto dodate vrednosti za period od godine, koje su predstavljene u tekućim cenama (u milionima RSD). Kako bi za duži vremeski period podaci bili uporedivi izvršena je deflacija posmatranih vrednosti primenom indeksa potrošačkih cena koji su prethodno svedeni na bazne indekse gde je za baznu godinu uzeta (po preporuci Svetskog programa popisa poljoprivrede (FAO UN) i metodologije Eurostat-a). 7 Na taj način bruto dodate vrednosti za posmatrani period su preračunate u stalne cene sa baznom godinom. Za potrebe istraživanja, a sve u cilju formiranja regresionog modela, kao zavisno promenljiva poslužila je bruto dodata vrednost koja se odnosi na poljoprivrednu delatnost, s tim da su prethodno posmatrane i bruto dodate vrednosti ostalih delatnosti kako bi se ispitala struktura ukupne bruto dodate vrednosti. S druge strane, kao nezavisno promenljive posmatrane su vrednosti biljne i stočarske proizvodnje, koje se za potrebe dalje analize razložile na ratarsku, voćarsku i vinogradarsku proizvodnju ukoliko je reč o biljnoj proizvodnji. Kada je reč o vrednostima stočarske proizvodnje, ovde je podela u skladu sa podacima sa kojima se raspolaže moguća na govedarsku proizvodnju (u okviru koje se podrazumeva i proizvodnja mleka), živinarstvo (podrazumeva se i proizvodnja jaja), svinjarstvo i ovčarstvo. Ukupne vrednosti svih proizvodnji primarno su iskazane u tekućim cenama (millioni RSD) tako da je i njih bilo potrebno svesti na stalne cene sa baznom godinom na način koji je prethodno objašnjen. Takođe, bitno je istaći da vrednosti poljoprivrednih usluga nisu uvrštene u analizu usled nedostatka podataka za početne godine analize. U cliju detaljne i svrsishodne analize posmatarnih ekonomskih agregata najpre je korišćen metod deskriptivne statistike u okviru koje je posmatrana struktura bruto dodate vrednosti i posmatranih vrednosti proizvodnji. Zatim je korišćen metod višestruke regresije kako bi se kvantifikovali faktori od uticaja na ostvarenu bruto dodatu vrednost poljoprivrede. Kako je bruto dodata vrednost razlika između ukupne vrednosti posmatrane delatnosti umanjena za međufaznu potrošnju, pošlo se od ideje da vrednosti proizvodnje kod kojih su troškovi proizvodnje na prihvatljivom nivou, statistički značajno utiču na ostvareni rezultat koji je zapravo iskazan kroz bruto dodatu vrednost. Kada je reč o višestrukoj regresiji, može se reći da je u pitanju metod koji se koristi u cilju identifikacije veza među pojavama koje se posmatraju. Daljom analizom cilj je definisati smer i kvantifikovati jačinu utvrđenih veza. (Hadživuković, 1991) 8 S tim u vezi, opšti oblik regresionog modela je: Y i + β 0 + β 1 X 1i + β 2 X 2i +...+β p X pi + ε i, (2) 7 Metodološka objašnjenja, Statistički godišnjak (2017) 8 Hadživukovič, S. (1991), Statistički metodi, str. 386

8 46 ANALIZA BRUTO DODATE VREDNOSTI POLJOPRIVREDE U REPUBLICI SRBIJI gde je Y i - vrednost zavisno promenljive, X 1i,X 2i,...,X pi - vrednosti nezavisno promenljivih, a parametri β 1,β 2,...,β p - parametri regresije. Parametar β 0 predstavlja prosečan početni nivo zavisno promenljive, dok je ε i slučajna greška. Parametri regresije β 1,β 2,...,β p se preciznije nazivaju parcijalni koeficjenti regresije i ukazuju na uticaj pojedinačnih nezavisno promenljivih na zavisno promenljivu pod uslovom da su ostali faktori nepromenjeni (fiksni). (Mladenović i sar., 2014) 9 U cilju preciznije interpretacije dobijenih rezultata koriste se i drugi pokazatelji kao što su koeficijenti višestruke korelacije, koeficijent višestruke determinacije (korigovani koeficijent višestrike determinacije), dok se prediktivna moć modela iskazuje standardnom greškom regresije. Za proveru statističke značajnosti definisanog modela testira se značajnost ocenjenih parametara primenom odgovarajućih testova, kao i značajanost modela u celini primenom analize vaijanse regresije. Korektna primena navedenog postupka uz ispunjenje polaznih pretpostavki obezbeđuje da izabrani model daje validne rezultate koji omogućavaju realno sagledavanje uzročno posledičniih veza a sve u cilju donošenja kvalitetnih poslovnih odluka. Na kraju, bitno je navesti da je za potrebe analize korišćen softverski paket SPSS REZULTATI ISTRAŽIVANJA Kao što je već rečeno bruto dodata vrednost predstavlja ukupnu vrednost proizvodnje umanjenu za međufaznu potrošnju tako da se navedeni pokazatelj može posmatrati i kao konkretan rezultat privredne aktivnosti jedne zemlje. U skladu sa navedenim, analiza poljoprivredne delatnosti kao glavnog nosioca privredne aktivnosti za period od godine, je od izuzetnog značaja. Osnovni pokazatelji BDV-a poljoprivrede za navedeni period su prikazani u tabeli 1. TABELA 1. OSNOVNI POKAZATELJI BDV-A POLJOPRIVREDE ZA PERIOD OD GODINE U STALNIM CENAMA (2010=100), MIL. RSD INTERVAL VARIJACIJE KOEFICIJENT STOPA VARIJABLA PROSEK MINIMUM MAKSIMUM VARIJACIJE PROMENE BDV poljoprivrede , ,7 13,7% -3,7% Prosečna vrednost BDV-a poljoprivrede za period od godine iznosi miliona dinara, s tim da je maksimalna vrednost zabeležena u početnoj godini analize godine ( ,7 mil. RSD), dok je minimalna vrednost zabeležena u poslednjoj 9 Mladenović, Z., Petrović, P. (2014), Uvod u ekonometriju, str. 106

9 14,4 13,9 12,1 EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA BROJ 32 MART godini analize godine ( ,8 mil. RSD). Takođe, bruto dodatu vrednost poljoprivredne delatnosti za posmatrani period karakteriše i relativno niska varijabilnost, u prilog čemu govori koeficijent varijacije od 13,7%. S druge strane, stopa promene BDV-a poljoprivrede za posmatarni period je negativna vrednost i ona iznosi -3,7%. Pored osnovnih pokazatelja, interesantno je sagledati i učešće BDV-a poljoprivredne proizvodnje u ukupnom BDV-u za period od godine, što je prestavljeno na grafikonu 3 u nastavku. GRAFIKON 4: UČEŠĆE BDV-A POLJOPRIVREDE U UKUPNOM BDV-U ZA PERIOD GODINE U REPUBLICI SRBIJI 17,0 11,3 10,2 10,4 9,3 9,9 10,5 9,0 9,4 9,3 8, Primetno je da se učešće BDV-a poljoprivrede za posmatrani period smanjivalo iz godine u godinu, te da se od početnih 17% svelo na 8,2% u poslednjoj godini. Najveći procenat učešća je zabeležen godine kada je ukupno učešće iznosilo upravo 17%. S druge strane, najmanji udeo BDV-a poljoprivrede u ukupnom BDV-u je zabeležen u godini, kada je taj procenat iznosio 8,2. Objašnjenje za realnim smanjenjem učešća BDV-a poljoprivrede leži u činjenici da su neke druge delatnosti, pre svega uslužne delatnosti, znatno poboljšale svoj položaj. Generalno posmatrano u formiranju bruto dodate vrednosti poljoprivredne delatnosti učestvuju različiti oblici poljoprivredne proizvodnje koji se u osnovi mogu podeliti na biljnu i stočarsku proizvodnju. Kao što je već navedeno zvanična statistika u okviru biljne proizvodnje podrazumeva ratarsku, voćarsku i vinogradarsku proizvodnju, dok kod stočarske proizvodnje razlikuje govedarstvo, svinjarstvo, ovčarstvo i živinarstvo. Sve ove proizvodnje u različitoj meri učestvuju u ostvarivanju ukupne vrednosti poljoprivredne proizvodnje, pa samim tim i BDV-a poljoprivrede. U tabeli 2 u nastvaku predstavljeno je učešće vrednosti biljnih i stočarskih proizvodnja u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje za period od godine. Primetno je da najveće učešće u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje ima vrednost ratarske proizvodnje sa 53,2%, što jasno ukazuje na ne baš zavidan položaj poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. S obzirom na još uvek dominantnan položaj ratarske

10 48 ANALIZA BRUTO DODATE VREDNOSTI POLJOPRIVREDE U REPUBLICI SRBIJI proizvodnje očigledno je da se poljoprivredna delatnost u najvećoj meri oslanja na ekstenzivan način proizvodnje što dalje u velikoj meri ograničava ostvarenu dobit na kraju proizvodnog ciklusa. U okviru ratarske proizvodnje podrazumeva se proizvodnja žitarica, industrijskog bilja i povrća. Takođe, biljna proizvodnja koja učestvuje sa 69% daleko više doprinosi ukupnoj vrednosti proizvodnje od stočarske proizvodnje koja učestvuje sa tek 31%. Kako je osnovni uslov razvijenosti privrede jedne zemlje proizvodnja gotovih proizvoda a ne sirovina, jasno je da postoji puno prostora za unapređenje poljoprivredne proizvodnje i samim tim ostvarivanja veće bruto dodate vrednosti. TABELA 2. OSNOVNI POKAZATELJI UČEŠĆA VREDNOSTI POJEDINAČNIH LINIJA PROIZVODNJE U UKUPNOJ VREDNOSTI POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE ZA PERIOD OD GODINE, U PROCENTIMA VARIJABLA PROSEK INTERVAL VARIJACIJE MINIMUM MAKSIMUM KOEFICIJENT VARIJACIJE Ratarstvo 53,7 48,1 59,7 7,5 Voćarstvo 9,3 5,5 12,3 19,6 Vinogradarstvo 5,9 3,8 9,1 28,1 Govedarstvo 13,2 11,4 15,4 7,9 Ovčarstvo 1,8 1,5 2,2 10,1 Svinjarstvo 10,6 8,4 12,9 12,8 Živinarstvo 5 4,1 6,1 11,8 U okviru biljne proizvodnje pored dominantnog učešća vrednosti ratarske proizvodnje učestvuju još voćarska proizvodnja sa 9,3% i vinogradarstvo sa 5,9%. S druge strane, u okviru stočarske proizvodnje najveći doprinos daje vrednost govedarske proizvodnje koja učestvuje sa 13,2% u ukupnoj vrednosti proizvodnje, zatim vrednost svinjarske proizvodnje sa 10,6%, živinarstvo sa 5% i ovčarstvo sa tek 1,8% učešća u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje iz koje su izuzete vrednosti poljoprivrednih usluga. Analiza bruto dodate vrednosti poljoprivrede će se započeti formiranjem regresionog modela gde je BDV poljoprivrede zavisno promenljiva a vrednosti biljne i stočarske proizvodnje nezavisno promenljive. Model je sledećeg oblika: Y = β + β X + β X + ε, (3) gde je Y BDV poljoprivrede iskazan u stalnim cenama (2010=100); X 1 vrednost biljne proizvodnje (stalne cene, 2010=100), X 2 vrednost stočarske proizvodnje (stalne cene, 2010=100) i ε slučajna greška. Analiza je započeta testiranjem regresionog modela u celini što je prikazano u tabeli 3. U slučaju testiranja regresionog modela u celini nulta hipoteza glasi: H 0 : β 1 = β 2 = 0 a sam proces testiranja je sproveden primenom analize varijanse regresije. Poslednja kolona tabele 3 ukazuje na to da se nulta hipoteza odbacuje i da je posmatrani model statistički značajan.

11 EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA BROJ 32 MART TABELA 3. OCENA REGRESIONOG MODELA U CELINI MODEL SUM OF SQUARES DF MEAN SQUARE F SIG. 1 Regression , ,758 21,753,000 b Residual , ,548 Total , U nastavku analize faktora od uticaja na ostvareni BDV poljoprivrede ocenjeni su parametri regresionog modela što je prikazano u tabeli 4. TABELA 4. OSNOVNI POKAZATELJI REGRESIONOG MODELA 1 MODEL B STANDARDIZED COEFFICIENTS UNSTANDARDIZED COEFFICIENTS SIG. T TOLERANCE STD. ERROR BETA VIF (Constant) , ,570 8,063,000 Biljna proizvodnja Stocarska proizvodnja COLLINEARITY STATISTICS,327,105,985 3,121,010,184 5,432 -,090,278 -,103 -,325,751,184 5,432 Na osnovu dobijenih rezultata iz tabele 4, moguće je formirati model oblika (u zagradi su predstavljene standardne greške odgovarajućih parametara): Y = ,19 + 0,327X 1-0,090X 2 + ε. (4) (19.823,57) (0,105) (0,278) Dobijeni parcijalni koeficijenti regresije koji su u tabeli 4 prikazani u koloni Unstandardized Coefficients, ukazuju na visoku statističku značajnost parametra ß 1 koji profiliše nezavisno promenljivu koja predstavlja vrednost biljne proizvodnje. Smer delovanja ove promenljive je pozitivan, pa se može izvesti zaključak da sa povećanjem vrednosti biljne proizvodnje za jedinicu mere (mil. RSD), raste i BDV poljoprivrede i to za 0,327 (mil. RSD). Drugim rečima, povećanje ukupne vrednosti biljne proizvodnje prethodi povećanju BDV-a poljoprivrede i ostvarivanju boljeg rezultata u okviru poljoprivredne delatnosti. S druge strane, rezultati analize ukazuju na činjenicu da drugi parametar ß 2 (koji stoji uz prediktor koji se odnosi na vrednost stočarske proizvodnje) nije statistički značajan. To praktično znači da za posmatrani period od godine, ostvareni rezultat u okviru stočarske proizvodnje nije u značajnoj meri doprinosio ostvarenju ukupnog rezultata poljoprivredne proizvodnje.

12 50 ANALIZA BRUTO DODATE VREDNOSTI POLJOPRIVREDE U REPUBLICI SRBIJI Imajući na umu da je stočarska proizvodnja noseći stub poljoprivredne aktivnosti, ova činjenica dobija još više na značaju ukoliko je poljoprivredna delatnost nosilac i sveukupne ekonomske aktivnosti jedne zemlje. Iz navedenog razloga dobijeni rezultat koji ukazuje na to da vrednost stočarske proizvodnje ne utiče značajno na ostvarenje BDV-a poljoprivrede nije logična. Međutim, kako je BDV poljoprivrede predstavljen kao razlika između ostvarene vrednosti proizvodnje i međufazne potrošnje, obrazloženje zašto stočarska proizvodnja ne doprinosi značajno ostvarenju boljeg rezultata poljoprivrede mogu biti i visoke cene inputa u stočarskoj proizvodnji. Naime, visoke cene stočne hrane, sredstava za zaštitu i nedovoljna participacija države u kombinaciji sa niskim cenama proizvoda stočarske proizvodnje doprineli su urušavanju vrlo bitne delatnosti u okviru poljoprivredne proizvodnje. Pored navedenog, negativan položaj stočarske proizvodnje se može opravdati i apsolutnom dominacijom biljne proizvodnje u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje za posmatrani period. Naime, kako je to već prikazano u tabeli 2, udeo vrednosti biljne prizvodnje u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje je 69%, dok je udeo vrednosti stočarske proizvodnje tek 31%. Inferioran položaj stočarske proizvodnje još jednom potrvđuju i standardizovani koeficijenti iz treće kolone tabele 4 (kolona Standardized Coefficients), koji ukazuju na značajno veći doprinos objašnjenosti modela nezavisno promenljive X 1 u odnosu na nezavisno promenljivu X 2. Poslednje dve kolone tabele 4 imaju za cilj da utvrde ispunjenost polazne pretpostavke koja se tiče multikolinearnosti, odnosno korelacije između nezavisno promeljivih u modelu. Kako uvek određeni stepen linearne veze između nezavisno promenljivih postoji, bitno je utvrditi da li njihova veza narušava dobijene rezultate. (Novaković i sar., 2016) 10 S obzirom na to da je vrednost pokazatelja Tolerance veća od 0,1 (0,184) i vrednost pokazatelja VIF manja od 10 (5,432) stiče se zaključak da ova pretpostavka ipak nije narušena što još jednom ukazuje na validnost definisanog modela. Pored navedenih pokazatelja, u tabeli 5 je prikazan koeficijent višestruke i korigovane višestruke determinacije (R Square i Adjusted R Square), koji zapravo ukazuju na procentualnu objašnjenost zavisno promenljive pretpostavljenim nezavisno promenljivim. Uočljivo je da posmatrajući korigovani koeficijent determinacije, 76,1% varijabiliteta BDV-a poljoprivrede je objašnjeno vrednošću biljne i stočarske proizvodnje. Presotalih 23,9% se odnosi na uticaj nekih drugih faktora koji u ovom modelu nisu posmatrani. Takođe nije na odmet istaći da standardna greška regresije iznosi ,07 miliona dinara. TABELA 5. KOEFICIJENT KORELACIJE, VIŠESTRUKE DETERMINACIJE, STANDARDNE GREŠKE REGRESIJE MODEL R R SQUARE ADJUSTED R SQUARE STD. ERROR OF THE ESTIMATE 1,893 a,798, ,0715 Daljom interpretacijom dobijenih rezultata došlo se do zaključka da je polazna pretpostavka o statističkoj značajnosti vrednosti biljne proizvodnje na ostvarenu bruto dodatu vrednost poljoprivrede tačna. Druga pretpostavka koja se tiče statističke značajnosti 10 Novaković T., Nikolić-Đorić E., Mutavdžić B. (2016), Problem multikolinearnosti u višestrukoj linearnoj regresiji, Agroekonomika, str

13 EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA BROJ 32 MART vrednosti stočarske proizvodnje na ostvareni rezultat u okviru poljoprivredne delatnosti se ipak odbacuje. S obzirom na to da je regresioni model potvrdio statističku značajnost ostvarene biljne proizvodnje pri formiranju BDV-a poljoprivrede, u nastavku analize će se biljna proizvodnja razložiti na ratarsku, voćarsku i vinogradarsku proizvodnju. U okviru ratarske proizvodnje podrazumevaju se mahom proizvodnja žitarica i industrijskog bilja, što u našim uslovima proizvodnje predstavlja ekstenzivan oblik proizvodnje, dok su voćarska i vinogradarska proizvodnja s druge strane intezivan vid proizvodnje. U tabeli 6 su predstavljene osnovne informacije koje se tiču osnovna tri oblika biljne proizvodnje za period od godine. TABELA 6. OSNOVNI POKAZATELJI VREDNOSTI BILJNE PROIZVODNJE ZA PERIOD OD GODINE (U MIL. RSD) VARIJABLA PROSEK INTERVAL VARIJACIJE MINIMUM MAKSIMUM KOEFICIJENT VARIJACIJE Ratarstvo , ,1% Voćarstvo , , ,9 16,1% Vinogradarstvo , , ,7 47,2% Ratarska proizvodnja očigledno ostvaruje najveću prosečnu vrednost proizvodnje sa ,3 mil. RSD. Ipak ovu proizvodnju karakteriše i izuzetno velika vrednost intervala varijacije, što u krajnjoj liniji doprinosi i visokom koeficijentu varijacije od 33,1%. Takav odnos između vrednosti ratarske proizvodnje za posmatrani period se može opravdati i velikim oscilacijama u proizvodnji usled vremenskih neprilika, konkretno suše koje su u godinama poput 2007., i godine pravile veliku štetu. S druge strane, voćarska i vinogradarska proizvodnja učestvuju znatno manje u ukupnoj vrednosti biljne proizvodnje sa prosečnim vrednostima od ,8 i ,3 mil. RSD respektivno. Ovakav položaj voćarstva i vinogradarstva jasno ukazuju na činjenicu da u srpskoj poljoprivredi i dalje dominira ekstenzivan vid proizvodnje. Dakle, u nastavku analize definisan je sledeći model: Y = β 0 + β 1 X 1 + β 2 X 2 + β 3 X 3 + ε, (5) gde je zavisno promenljiva Y - BDV poljoprivrede u mil. RSD (u stalnim cenama, 2010=100), a X 1, X 2 i X 3 nezavisno promenljive koje predstavljaju vrednosti ratarske, voćarske i vinogradarske proizvodnje respektivno, takođe iskazane u mil. RSD (u stalnim cenama, 2010=100). Poslednji element modela je ε što predstavlja slučajnu grešku. Analiza je kao i u prethodnom slučaju započeta ocenom regresionog modela u celini, samo što sad nulta hipoteza glasi: H 0 : β 1 = β 2 = β 3 = 0. Polazna pretpostavka je proverena Fišerovom test statistikom što je predstavljeno u tabeli 7 u nastavku.

14 52 ANALIZA BRUTO DODATE VREDNOSTI POLJOPRIVREDE U REPUBLICI SRBIJI TABELA 7. OCENA REGRESIONOG MODELA U CELINI 1 MODEL SUM OF SQUARES DF MEAN SQUARE F SIG. Regression , ,753 12,774,001 Residual , ,929 Total , Vrednost F statistike iznosi 12,774, što ukazuje na statističku značajnost regresionog modela u celini i generalno posmatrajući validnost pretpostavljenog modela. U tabeli 8 prikazane su osnovne informacije koje se tiču ocenjenih parametara definisanog modela. TABELA 8. OSNOVNI POKAZATELJI REGRESIONOG MODELA 1 MODEL B STANDARDIZED COEFFICIENTS UNSTANDARDIZED COEFFICIENTS SIG. T TOLERANCE STD. ERROR BETA VIF (Constant) , ,373 4,323,002 COLLINEARITY STATISTICS Ratarstvo,298,081,770 3,680,004,473 2,113 Vocarstvo -,044,929 -,009 -,048,963,555 1,801 Vinogradarstvo,400,621,164,643,535,317 3,150 Na osnovu dobijenih rezultata moguće je definisati sledeći model: Y = ,4 + 0,298X 1-0,044X 2 + 0,400X 3 + ε. (6) (39.135,4) (0,081) (0,929) (0,621) Pre same interpretacije dobijenih rezultata neophodno je istaći da samo parameter ß 1 koji stoji uz promenljivu koja se odnosi na vrednost ratarske proizvodnje pokazuje statističku značajnost dok preostala dva parametra uz nezavinso promenljive X 2 i X 3 nisu statistički značajna (kolona Sig.). Na taj način dolazi se do interesantnog zaključka da jedino vrednost ratarske proizvodnje statistički značajno učestvuje u formiranju BDV-a poljoprivrede dok je doprinos voćarske i vinogradarske proizvodnje ostao u drugom planu. Iako je opšte poznato da i voćarska i vinogradarska proizvodnja obezbeđuju visoku zaradu poljoprivrednim proizvođačima, dobijeni rezultat se može objasniti pre svega malim učešćem vrednosti voćarske i vinogradarske proizvodnje u ukupnoj vrednosti biljne pa i ukupne poljoprivredne proizvodnje. Kao što se može videti iz tabele 2, vrednost ratarske proizvodnje predstavlja čak 53,7% ukupne vrednosti poljoprivredne proizvodnje, dok vrednosti voćarske i vinogradarske proizvodnje učestvuju sa tek 9,3, odnosno 5,9%. Samim tim, još jednom se nameće zaključak da ekstenzivan način proizvodnje apsolutno dominira

15 EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA BROJ 32 MART u domaćoj poljoprivredi i da još uvek ostvreni rezultati u globalu zavise isključivo od ratarske proizvodnje. Međutim, ovde treba biti oprezan i istaći da dobijeni rezultati ne znače da su voćarska i vinogradarska proizvodnja manje profitabilne, već da su u našim uslovima očigledno nedovoljno razvijene i samim tim nedovoljno učestvuju u formiranju ukupnog BDV-a poljoprivredne proizvodnje. Na validnost formiranog modela ukazuju i poslednje dve kolone iz tabele 8, koje se odnose na pokazatelje Tolerance i VIF. Veća vrednost za Tolerance od 0,1 i manja vrednost od 10 za pokazatellj VIF jasno ukazuju na odsustvo multikolinearnosti. S druge strane, korigovani koeficijent višestruke determinacije iz tabele 9, gde su još prikazani i koficijenti korelacije, višestruke determinacije i standardne greške regresije pokazuje da je 73,1% varijabiliteta BDV-a poljoprivrede objašnjen pretpostavljenim vrednostima biljne proizvodnje. Standardna greška regresije iznosi ,2 mil. RSD. TABELA 9. KOEFICIJENT KORELACIJE, VIŠESTRUKE DETERMINACIJE, STANDARDNE GREŠKE REGRESIJE MODEL R R SQUARE ADJUSTED R SQUARE STD. ERROR OF THE ESTIMATE 1,891,793, ,2353 Savremeni koncept poljoprivredne proizvodnje svakako ne podrazumeva isključivo razvoj primarne poljoprivredne delatnosti. Šta više, kako privreda neke zemlje jača, tako se relativni značaj poljoprivredne proizvodnje smanjuje usled razvoja sekundarnog (industrija) i tercijalnog (usluge) sektora. Međutim, poljoprivredna proizvodnja i u takvim razmerama pronalazi svoj apsolutni značaj budući da veći dohodak stanovništva podrazumeva veće količine poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Rezultati analize ukazuju na stanje poljoprivredne delatnosti u Republici Srbiji koje u skladu sa dominantnom ulogom ekstenzivne proizvodnje nije na zavidnom nivou. Na taj način moguće je identifikovati eventualne pravce razvoja koji su svakako usmereni na inteziviranje poljoprivredne proizvodnje a sve u skladu sa prirodnim uslovima. Primera radi, za očekivati je da sveukupna vrednost poljoprivredne proizvodnje bude na većem nivou inteziviranjem voćarske, vinogradarske i povrtarske proizvodnje. Takođe, bitno je istaći da bi se u skladu sa tim korak dalje odnosio na proizvodnju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda koji podrazumevaju izvestan stepen finalizacije, za razliku od trgovine isključivo poljoprivrednim sirovinama. Svakako jedan od načina poboljšanja agrarnog sektora jeste i razvoj stočarske proizvodnje koja kao što je prikazano u analizi ne doprinosi značajno ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Za očekivati je da prilagođavanje standardima Evropske unije koji se ogledaju pre svega u kvalitetu proizvoda stočarske proizvodnje bi pozitivno uticali i na spoljnotrgovinski bilans, što je na neki način zagrantovano sve većim potrebama stanovništva kako u Evropskoj uniji tako i šire.

16 54 ANALIZA BRUTO DODATE VREDNOSTI POLJOPRIVREDE U REPUBLICI SRBIJI U prilog navedenom govori i koncept motivisanosti prilikom izbora prehrembenih proizvoda kroz nutritivne vrednosti proizvoda, koji je u ekspanziji i predstavlja generalni trend sve većeg dela stanovništva. (Žeželj i sar., 2012) ZAKLJUČAK Na osnovu sprovedenog istraživanja utvrđeno je da poljoprivredna delatnost u značajnoj meri učestvuje u formiranju ukupnog BDV-a za period od godine, obezbeđujući 11,1% ukupnog BDV-a u odnosu na sve delatnosti koje učestvuju. Ukoliko se fokus zadrži samo na proizvodne delatnosti, poljoprivreda učestvuje sa 27,3%, s tim da realno posmatrano značajan doprinos daje i prerađivačkoj industriji koja učestvuje sa 44,4%. Daljom analizom utvrđeno je da ukupna vrednost biljne proizvodnje statistički značajno doprinosi forimiranju BDV-a poljoprivrede, iz čega se može izvesti zaključak da je ekstenzivan vid proizvodnje i dalje dominantan. S druge strane, ukupna vrednost stočarske proizvodnje ne doprinosi značajno ostvarivanju BDV-a poljoprivrede pa je zaključak da su visoki troškovi proizvodnje, niske cene stočarskih proizvoda i nedovoljna participacija države doprinele negativnom položaju ove poljoprivredne grane u Republici Srbiji za period od godine. U okviru biljne proizvodnje, apsolutnu dominaciju ima ratarska proizvodnja sa više od 50% učešća, što dalje doprinosi činjenici da je jedina statistički značajna varijabla u formiranju BDV-a poljoprivrede. Ukupna vrednost voćarske i vinogradarske proizvodnje ne doprinose značajno formiranju BDV-a poljoprivrede, što se dalje može opravdati relativno niskom nivou učešća ove dve grane poljoprivredne delatnosti u fromiranju ukupne vrednosti biljne proizvodnje. Kako ukupna vrednost stočarske proizvodnje ne doprinosi u značajnoj meri formiranju BDV-a poljoprivrede, dalja analiza uticaja linija stočarske proizvodnje na BDV poljoprivrede nije razmatrana u ovom radu. Značaj izvršene analize ogleda se u sagledavanju faktora od uticaja na formiranje ukupnog rezultata poljoprivrede za period od godine. Na taj način moguće je steći širu sliku o trenutnim prilikama u domaćem agraru koji ima veliki uticaj na formiranje najvažnijeg ekonomskog agregata bruto domaćeg proizvoda. Dobijeni rezultati analize u krajnjoj liniji mogu biti od koristi kako kreatorima agrarne tako i kreatorima ekonomske politike. Tim pre ukoliko je opšte poznato da razvoj primarnog sektora, u prvoj liniji poljoprivredne proizvodnje, jeste osnov za dalji razvoj najpre sekundarnog a potom i tercijalnog sektora. 11 Žeželj I., Milošević J., Stojanović Ž., Ognjanov G. (2012), The motivational and informational basis of attitudes toward foods with health claims

17 EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA BROJ 32 MART LITERATURA Božić D., Bogdanov N., Ševarrlić M. (2011), Ekonomika poljoprivrede, Poljoprivredni fakultet, Beograd Hadživuković Stevan (1991), Statistički metodi, Poljoprivredni fakultet, Institut za ekonomika poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad Krstić, Gorana, Šoškić D. (2015): Ekonomska statistika, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd Mladenović Z,, Petrović, P. (2014), Uvod u ekonometriju, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd N. Gregory Mankiw (2004), Principles of Economics, (Third edition) Harcourt College Publishers, London Novaković T., Nikolić-Đorić E., Mutavdžić B. (2016), Problem multikolinearnosti u višestrukoj linearnoj regresiji, Agroekonomika, Vol. 45, br. 72, str , Poljoprivredni fakultet, Novi Sad Republički zavod za statistiku ( ), Statistički godišnjak, Beograd Žeželj I., Milošević J., Stojanović Ž., Ognjanov G. (2012), The motivational and informational basis of attitudes toward foods with health claims, Appetite, Vol. 59, Issue 3, str , Elsevier

18

Poslovanje preduzeća u Crnoj Gori u godini

Poslovanje preduzeća u Crnoj Gori u godini Poslovanje preduzeća u Crnoj Gori u 2013.godini Zavod za statistiku Crne Gore - MONSTAT Podgorica, 2014.godina UVOD Zavod za statistiku Crne Gore MONSTAT je u cilju harmonizacije sa međunarodnim standardima

Више

CRNA GORA UPRAVA ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 46 Podgorica 22. mart godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Kvartalni b

CRNA GORA UPRAVA ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 46 Podgorica 22. mart godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Kvartalni b CRNA GORA UPRAVA ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 46 Podgorica 22. mart 2019. godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Kvartalni bruto domaći proizvod Crne Gore za IV kvartal 2018,

Више

Makroekonomija

Makroekonomija Makroekonomija Prof.dr Maja Baćović 14/02/2019. Cilj kursa Upoznati studente sa osnovnim makroekonomskim problemima, načinom mjerenja makroekonomskih aktivnosti, međuzavisnostima na makro-nivou i mogućnošću

Више

untitled

untitled Фебруар СТАТИСТИЧКИ БИЛТЕН Фебруар 2010 УРЕДНИШТВО БРАНКО ХИНИЋ, главни уредник Чланови ЈЕЛЕНА МАРАВИЋ МАРИНА МЛАДЕНОВИЋ-КОМАТИНА ВЕСЕЛИН ПЈЕШЧИЋ БИЉАНА САВИЋ ДР МИЛАН ШОЈИЋ Статистички билтен Издаје

Више

PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE

PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE Odbor za privredni sistem, ekonomsku politiku, razvoj, istraživanje i prestrukturiranje Pregled osnovnih indikatora privrednog kretanja u regionu AP Vojvodine za period I-IV

Више

Фебруар 2018

Фебруар 2018 Фебруар 2018 СТАТИСТИЧКИ БИЛТЕН Фебруар 2018 НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Београд, Краља Петра 12 Тел. 011/3027-100 Београд, Немањина 17 Тел. 011/333-8000 www.nbs.rs ISSN 1451-6349 Садржај Преглед текућих кретања..................................................

Више

Microsoft PowerPoint - Presentation_Todor Janic_Polj biomasa_ Read-Only

Microsoft PowerPoint - Presentation_Todor Janic_Polj biomasa_ Read-Only BILANS POLJOPRIVREDNE BIOMASE Opis metodologije i uputstva za korišćenje Еxcel aplikacije, uključujući prikaz rezultata bilansa biomase na opštinskom nivou za 2017. godinu Dr Todor Janić, red.prof. Univerzitet

Више

Републичко такмичење

Републичко такмичење 1 РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ОСНОВА ЕКОНОМИЈЕ БЕОГРАД, МАРТ 2015. Питања саставио: доцент др Ђорђе Митровић, Универзитет у Београду, Економски факултет 1. Монетаристи су Питања 1 поен а. сматрали да је незапосленост

Више

Јун 2017

Јун 2017 Јун 2017 СТАТИСТИЧКИ БИЛТЕН Јун 2017 НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Београд, Краља Петра 12 Тел. 011/3027-100 Београд, Немањина 17 Тел. 011/333-8000 www.nbs.rs ISSN 1451-6349 Садржај Преглед текућих кретања..................................................

Више

Новембар 2013

Новембар 2013 Новембар 2013 СТАТИСТИЧКИ БИЛТЕН Новембар 2013 У Р Е Д Н И Ш Т В О БРАНКО ХИНИЋ, главни уредник Чланови ЈЕЛЕНА МАРАВИЋ МАРИНА МЛАДЕНОВИЋ-КОМАТИНА ВЕСЕЛИН ПЈЕШЧИЋ БИЉАНА САВИЋ ДР МИЛАН ШОЈИЋ Статистички

Више

ГОДИШЊИ НАЦИОНАЛНИ РАЧУНИ БРУТО ДОМАЋИ ПРОИЗВОД УВОД Бруто домаћи производ (БДП) је најважнији макроекономски агрегат у систему националних рачуна и м

ГОДИШЊИ НАЦИОНАЛНИ РАЧУНИ БРУТО ДОМАЋИ ПРОИЗВОД УВОД Бруто домаћи производ (БДП) је најважнији макроекономски агрегат у систему националних рачуна и м ГОДИШЊИ НАЦИОНАЛНИ РАЧУНИ БРУТО ДОМАЋИ ПРОИЗВОД УВОД Бруто домаћи производ (БДП) је најважнији макроекономски агрегат у систему националних рачуна и мјера развоја укупне економије. Обрачун бруто домаћег

Више

Privreda

Privreda Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Republike Srpske, BDP u prvom polugodištu 2018. godine, u odnosu na isti period 2017. godine, ima pozitivnu stopu rasta od 3,4% (Q1 = 3,1% i Q2 = 3,6%).

Више

PROFIL PRIVREDE PRNJAVOR Opština Prnjavor je jedna od privredno razvijenijih opština u BiH. Zahvaljujući dobrom geografskom položaju, kvalitetni

PROFIL PRIVREDE PRNJAVOR Opština Prnjavor je jedna od privredno razvijenijih opština u BiH. Zahvaljujući dobrom geografskom položaju, kvalitetni PROFIL PRIVREDE PRNJAVOR 2017. Opština Prnjavor je jedna od privredno razvijenijih opština u BiH. Zahvaljujući dobrom geografskom položaju, kvalitetnim lokacijama za investiranje, partnerskom i transparentnom

Више

РЕШЕЊА 1. (2) Обележја статистичких јединица посматрања су: а) особине које су заједничке за јединице посматрања б) особине које се проучавају, а подр

РЕШЕЊА 1. (2) Обележја статистичких јединица посматрања су: а) особине које су заједничке за јединице посматрања б) особине које се проучавају, а подр РЕШЕЊА. () Обележја статистичких јединица посматрања су: а) особине које су заједничке за јединице посматрања б) особине које се проучавају, а подразумевају различите вредности по јединицама посматрања

Више

ANALIZA LOKALNE EKONOMIJE OPŠTINA LAKTAŠI

ANALIZA LOKALNE EKONOMIJE OPŠTINA LAKTAŠI ANALIZA LOKALNE EKONOMIJE OPŠTINA LAKTAŠI Izdavač: Agencija za razvoj preduzeća Eda, Banja Luka eda@edabl.org Za izdavača: Zdravko Miovčić Autor: prof. dr Stevo Pucar Dizajn i kompjuterska priprema: Nenad

Више

Април 2019

Април 2019 Април 2019 СТАТИСТИЧКИ БИЛТЕН Април 2019 НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Београд, Краља Петра 12 Тел. 011/3027-100 Београд, Немањина 17 Тел. 011/333-8000 www.nbs.rs ISSN 1451-6349 Садржај Преглед текућих кретања..................................................

Више

Naslovna_0:Naslovna _0.qxd.qxd

Naslovna_0:Naslovna _0.qxd.qxd Децембар СТАТИСТИЧКИ БИЛТЕН Децембар 2011 УРЕДНИШТВО БРАНКО ХИНИЋ, главни уредник Чланови ЈЕЛЕНА МАРАВИЋ МАРИНА МЛАДЕНОВИЋ-КОМАТИНА ВЕСЕЛИН ПЈЕШЧИЋ БИЉАНА САВИЋ ДР МИЛАН ШОЈИЋ Статистички билтен Издаје

Више

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ АГРОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ У ЧАЧКУ Цара Душана 34, Чачак Тел: 032/ ; Факс: 032/ е-пошта: kg.ac.rs РАС

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ АГРОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ У ЧАЧКУ Цара Душана 34, Чачак Тел: 032/ ; Факс: 032/ е-пошта: kg.ac.rs РАС УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ АГРОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ У ЧАЧКУ Цара Душана 34, 32000 Чачак Тел: 032/303 405; Факс: 032/303 401 е-пошта: ssluzba.af@ kg.ac.rs РАСПОРЕД ПОЛАГАЊА ИСПИТА НА ОСНОВНИМ АКАДЕМСКИМ СТУДИЈАМА

Више

Strukturalna biznis statistika

Strukturalna biznis statistika CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU METODOLOŠKO UPUTSTVO STATISTIKA STRANIH FILIJALA 50 METODOLOŠKO UPUTSTVO 50 Podgorica, 2014. Sadržaj I. Pravni osnov...2 II. Metodološka uputstva...3 a) Cilj i predmet istraživanja...3

Више

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ АГРОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ У ЧАЧКУ Цара Душана 34, Чачак Тел: 032/ ; Факс: 032/ е-пошта: kg.ac.rs РАС

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ АГРОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ У ЧАЧКУ Цара Душана 34, Чачак Тел: 032/ ; Факс: 032/ е-пошта: kg.ac.rs РАС УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ АГРОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ У ЧАЧКУ Цара Душана 34, 32000 Чачак Тел: 032/303 405; Факс: 032/303 401 е-пошта: ssluzba.af@ kg.ac.rs РАСПОРЕД ПОЛАГАЊА ИСПИТА НА ОСНОВНИМ АКАДЕМСКИМ СТУДИЈАМА

Више

PowerPoint Presentation

PowerPoint Presentation Показатељи технолошког напретка Технолошки развој Резултира стварањем нових или побољшањем постојећих производа, процеса и услуга. Технолошки развој - део економског и друштвеног развоја. Научни и технолошки

Више

GODINA XVII BROJ : 10 NACIONALNI RAČUNI BRUTO DODANA VRIJEDNOST I BRUTO DOMAĆI PROIZVOD ZA BRČKO DISTRIKT BOSNE I HERCEGOVINE ZA GODINU Bosna i

GODINA XVII BROJ : 10 NACIONALNI RAČUNI BRUTO DODANA VRIJEDNOST I BRUTO DOMAĆI PROIZVOD ZA BRČKO DISTRIKT BOSNE I HERCEGOVINE ZA GODINU Bosna i GODINA XVII BROJ : 10 NACIONALNI RAČUNI BRUTO DODANA VRIJEDNOST I BRUTO DOMAĆI PROIZVOD ZA BRČKO DISTRIKT BOSNE I HERCEGOVINE ZA 2017. GODINU Bosna i Hercegovina Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine

Више

Microsoft PowerPoint - DS-1-16 [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - DS-1-16 [Compatibility Mode] Ekonometrija 1-D Analiza vremenskih serija Predavač: Zorica Mladenović, zorima@eunet.rs, http://avs.ekof.bg.ac.rs kabinet: 414 1 Struktura predmeta Izučavaju se dve oblasti: Analiza vremenskih serija Analiza

Више

ПРИЛОГ: Табеле

ПРИЛОГ: Табеле САВЕЗ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ Оделење за економска и социјална питања ПРИКАЗ ОСНОВИХ МАКРОЕКОНОМСКИХ ПОКАЗАТЕЉА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У 2012. ГОДИНИ /број 3/12 од 18.04.2012. године/ Београд, април 2012.

Више

Microsoft PowerPoint - avs12-17 [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - avs12-17 [Compatibility Mode] Osobenosti ekonomskih vremenskih serija Zorica Mladenović 1 Ključna svojstva ekonomskih vremenskih serija Postojanje trenda Postojanje sezonskih varijacija Postojanje nestandardnih opservacija: strukturni

Више

Microsoft PowerPoint - 22 Rakonjac Antic, Lisov, Rajic.ppt [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - 22 Rakonjac Antic, Lisov, Rajic.ppt [Compatibility Mode] PROBLEMI ODRŽIVOSTI JAVNOG SISTEMA PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANJA U SRBIJI Rakonjac-Antić Tatjana Lisov Milimir Rajić Vesna X MEĐUNARODNI SIMPOZIJUM Tržište osiguranja u poslednjoj dekadi i perspektive

Више

ПРИЛОГ: Табеле

ПРИЛОГ: Табеле САВЕЗ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ Оделење за економска и социјална питања ПРИКАЗ ОСНОВИХ МАКРОЕКОНОМСКИХ ПОКАЗАТЕЉА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У 2011. ГОДИНИ /Саопштење бр. 08/11 од 23.09.2011. године/ Београд,

Више

ОДРЖИВО КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ РЕСУРСА: ОБНОВЉИВИ РЕСУРСИ

ОДРЖИВО КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ РЕСУРСА: ОБНОВЉИВИ РЕСУРСИ Индекс експлоатације воде - Water Exploitation Index (WEI) Индекс експлоатације воде - Water Exploitation Index (WEI) је индикатор који представља однос укупне годишње количине обновљивих и захваћених

Више

CRNA GORA / MONTENEGRO

CRNA GORA / MONTENEGRO CRNA GORA UPRAVA ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E 55 Broj Podgorica, 01. april 2019. godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Anketa o radnoj snazi 2018. godina U ovom saopštenju objavljuju

Више

Прва економска школа Београд РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ СТАТИСТИКЕ март године ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ И УПУТСТВО ЗА РАД Укупан број такмичарских

Прва економска школа Београд РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ СТАТИСТИКЕ март године ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ И УПУТСТВО ЗА РАД Укупан број такмичарских Прва економска школа Београд РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ СТАТИСТИКЕ 9-30. март 019. године ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ И УПУТСТВО ЗА РАД Укупан број такмичарских задатака је 10. Број поена за сваки задатак означен је

Више

Paper Title (use style: paper title)

Paper Title (use style: paper title) Статистичка анализа коришћења електричне енергије која за последицу има примену повољнијег тарифног става Аутор: Марко Пантовић Факултет техничких наука, Чачак ИАС Техника и информатика, 08/09 e-mal адреса:

Више

ПРИВРЕДНА КОМОРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ П р и в р е д н а к р е т а њ а у Републици Српској за период јануар-децембар године Бања Лука, јануар г

ПРИВРЕДНА КОМОРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ П р и в р е д н а к р е т а њ а у Републици Српској за период јануар-децембар године Бања Лука, јануар г ПРИВРЕДНА КОМОРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ П р и в р е д н а к р е т а њ а у Републици Српској за период јануар-децембар 2018. године Бања Лука, јануар 2019. године Привредна комора Републике Српске Ђуре Даничића

Више

Rezime izvještaja guvernera februar-mart U Izvještaju guvernera za februar i mart godine dat je prikaz ključnih aktivnosti Centralne banke

Rezime izvještaja guvernera februar-mart U Izvještaju guvernera za februar i mart godine dat je prikaz ključnih aktivnosti Centralne banke Rezime izvještaja guvernera februar-mart 2019. U Izvještaju guvernera za februar i mart 2019. godine dat je prikaz ključnih aktivnosti Centralne banke na realizaciji ciljeva i zadataka definisanih Politikom

Више

GODINA: I SARAJEVO, BROJ: 1 POSLOVNE STATISTIKE INDEKS PROMETA OSTALIH USLUGA U BIH, I KVARTAL Ukupan desezonirani promet ostalih us

GODINA: I SARAJEVO, BROJ: 1 POSLOVNE STATISTIKE INDEKS PROMETA OSTALIH USLUGA U BIH, I KVARTAL Ukupan desezonirani promet ostalih us GODINA: I SARAJEVO, 07.06.2017. BROJ: 1 POSLOVNE STATISTIKE INDEKS PROMETA OSTALIH USLUGA U BIH, I KVARTAL 2017. Ukupan desezonirani promet ostalih usluga u prvom kvartalu 2017. godine ostvario je rast

Више

ПРИЛОГ: Табеле

ПРИЛОГ: Табеле САВЕЗ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ Оделење за економска и социјална питања ПРИКАЗ ОСНОВИХ МАКРОЕКОНОМСКИХ ПОКАЗАТЕЉА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У 2011. ГОДИНИ /Саопштење бр. 09/11 од 08.11.2011. године/ Београд,

Више

ПРИЛОГ 5 СЛОЖЕН ПОСЛОВНИ ПЛАН ЗА МЕРУ 3 1

ПРИЛОГ 5 СЛОЖЕН ПОСЛОВНИ ПЛАН ЗА МЕРУ 3 1 ПРИЛОГ 5 СЛОЖЕН ПОСЛОВНИ ПЛАН ЗА МЕРУ 3 1 САДРЖАЈ ПОСЛОВНОГ ПЛАНА А. ОПШТЕ СМЕРНИЦЕ... 4 1. РЕЗИМЕ ПОСЛОВНОГ ПЛАНА... 5 2. ОПШТИ ПОДАЦИ... 5 2.1. Информације о подносиоцу захтева... 5 2.2. Информације

Више

Microsoft PowerPoint - Pokazatelji TP i stopa TP_ za studente [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - Pokazatelji TP i stopa TP_ za studente [Compatibility Mode] Показатељи технолошког напретка Технолошки развој Резултира стварањем новихили побољшањем постојећихпроизвода, процеса и услуга. Технолошки развој - део економског и друштвеног развоја. Научни и технолошки

Више

ИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА АНКЕТЕ О ИНФЛАЦИОНИМ OЧЕКИВАЊИМА Фебруар Београд, март 2019.

ИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА АНКЕТЕ О ИНФЛАЦИОНИМ OЧЕКИВАЊИМА Фебруар Београд, март 2019. ИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА АНКЕТЕ О ИНФЛАЦИОНИМ OЧЕКИВАЊИМА Фебруар 219. Београд, март 219. С А Д Р Ж А Ј Уводна напомена... 3 Резиме... 4 Инфлациона очекивања финансијског сектора... 5 Инфлациона очекивања

Више

TVRTKE GOSPODARSKI PROFIL (obrada KZ travanj 2019.) POSLOVNI SUBJEKTI PO ŽUPANIJAMA, STANJE 31. PROSINCA Pravne osobe Trgovačka društva Županija

TVRTKE GOSPODARSKI PROFIL (obrada KZ travanj 2019.) POSLOVNI SUBJEKTI PO ŽUPANIJAMA, STANJE 31. PROSINCA Pravne osobe Trgovačka društva Županija TVRTKE GOSPODARSKI PROFIL (obrada KZ travanj 2019.) POSLOVNI SUBJEKTI PO ŽUPANIJAMA, STANJE 31. PROSINCA 2018. Pravne osobe Trgovačka društva registrirane aktivne registrirana aktivna Republika Hrvatska

Више

~ Методологија ~ ИНДЕКС ПРОМЕТА ИНДУСТРИЈЕ ПРАВНИ ОСНОВ Статистичка активност се спроводи у складу са Законом о статистици Републике Српске ( Службени

~ Методологија ~ ИНДЕКС ПРОМЕТА ИНДУСТРИЈЕ ПРАВНИ ОСНОВ Статистичка активност се спроводи у складу са Законом о статистици Републике Српске ( Службени ~ Методологија ~ ИНДЕКС ПРОМЕТА ИНДУСТРИЈЕ ПРАВНИ ОСНОВ Статистичка активност се спроводи у складу са Законом о статистици Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 85/03) и Статистичким

Више

4 CONTENTS 2 2 5 5 POD SOJOM U POVRŠINAMA NA RAZLIČITE VELIČINE U AP VOJVODINI 1 Bošnjak Danica, Rodić Vesna, Karapandžin Jelena 2 Rezime Veličina gazdinstva, iskazana raspoloživim poljoprivrednim zemljištem,

Више

Memorandum PKRS cir

Memorandum PKRS cir ПРИВРЕДНА КОМОРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ П р и в р е д н а к р е т а њ а у Републици Српској за јануар 2018. године Бања Лука, фебруар 2018. године Привредна комора Републике Српске Ђуре Даничића 1/II - 78000

Више

Poštovani, U saopštenju Istraživanje i razvoj, godina broj 24, od 1. februara godine, uočena je greška, nastala iz pogrešno popunjenog upi

Poštovani, U saopštenju Istraživanje i razvoj, godina broj 24, od 1. februara godine, uočena je greška, nastala iz pogrešno popunjenog upi Poštovani, U saopštenju Istraživanje i razvoj, 2011. godina broj 24, od 1. februara 2013. godine, uočena je greška, nastala iz pogrešno popunjenog upitnika izvještajne jedinice - Kliničko bolnički centar

Више

Microsoft Word - sbs metodologija

Microsoft Word - sbs metodologija S-trukturalna B-iznis S-tatistika Monstat 1 Sadržaj: Pravni okvir Cilj I predmet istraživanja Pokrivenost Upitnik Trenutno stanje I plan proizvodnje podataka Korisnici podataka dobijenih SBS istraživanjem

Више

CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 22 Podgorica,13. februar godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor ISTRAŽIVA

CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 22 Podgorica,13. februar godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor ISTRAŽIVA CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 22 Podgorica,13. februar 2015. godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ, 2013. GODINA Podaci prezentovani u ovom

Више

Microsoft Word - 1.GRAD VODICE-2015.

Microsoft Word - 1.GRAD VODICE-2015. OSNOVNE ZNAČAJKE GOSPODARSKIH KRETANJA U GRADU VODICAMA U 2015. GODINI Šibenik, studeni 2016. SADRŽAJ Uvod... 3 1. Broj poduzetnika u gradu Vodicama u 2015. godini prema GFI... 4 2. Financijski rezultati

Више

CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 199 Podgorica, 30. oktobar god. Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Upotreba

CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 199 Podgorica, 30. oktobar god. Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Upotreba CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 199 Podgorica, 30. oktobar. god. Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u preduzećima u

Више

EKONOMSKI RAST I RAZVOJ

EKONOMSKI RAST I RAZVOJ Univerzitet u Travniku Fakultet za menadžment i poslovnu ekonomiju EKONOMSKI RAST I RAZVOJ Makroekonomske performanse privrede reprezentiraju četiri osnovna pokazatelja: stopa privrednog rasta, stopa inflacije,

Више

MONETARNA KRETANJA 02

MONETARNA KRETANJA 02 MONETARNA KRETANJA 02 Bankarski sektor tokom prva tri kvartala 2018. godine karakteriše sigurnost i stabilnost, uz profitabilno poslovanje, ostvarenu visoku likvidnost i solventnost. Bilansna suma banaka

Више

Izveštaj o inflacionim ocekivanjima novembar Finalno lekt.

Izveštaj o inflacionim ocekivanjima novembar Finalno lekt. НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ ИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА АНКЕТЕ О ИНФЛАЦИОНИМ OЧЕКИВАЊИМА Новембар 2018. Београд, децембар 2018. САДРЖАЈ Уводна напомена... 3 Резиме... 4 Инфлациона очекивања финансијског сектора...

Више

Slide 1

Slide 1 Matrica ciljeva Metode podrške menadžmentu tehnologije 1. Predviđanje: DELFI PATTERN 2. Izbor tehnologije: METOD POREĐENJA TROŠKOVA METOD BODOVANJA METOD RANGIRANJA AHP TEM NEW TECH EXPERT CHOICE 3. Ocena

Више

ИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА АНКЕТЕ О ИНФЛАЦИОНИМ OЧЕКИВАЊИМА Мај Београд, јун 2019.

ИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА АНКЕТЕ О ИНФЛАЦИОНИМ OЧЕКИВАЊИМА Мај Београд, јун 2019. ИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА АНКЕТЕ О ИНФЛАЦИОНИМ OЧЕКИВАЊИМА Мај 219. Београд, јун 219. Садржај: Уводна напомена... 2 Резиме... 3 Инфлациона очекивања финансијског сектора... 4 Инфлациона очекивања привреде...

Више

Memorandum PKRS cir

Memorandum PKRS cir ПРИВРЕДНА КОМОРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И НФОРМАЦИЈА О ПОСЛОВАЊУ СЕКТОРA ГРАЂЕВИНАРСТВО У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ЗА ПЕРИОД I-XII 2015. ГОДИНЕ Бања Лука, март 2016. године Привредна комора Републике Српске Ђуре Даничића

Више

PRILOZI 11

PRILOZI 11 PRILOZI 11 Prilog A: Realna kretanja Tabela 1: Pregled makroekonomskih kretanja Izvor: MONSTAT OPIS 2017 XII/XI Industrijska proizvodnja (index) 98,4 95,5 113,7 111,4 83,7 83,0 113,4 Potrošačke cijene

Више

PREDLOG ZAKON O IZMENAMA ZAKONA O FINANSIRANJU LOKALNE SAMOUPRAVE Član 1. U Zakonu o finansiranju lokalne samouprave ( Službeni glasnik RS, br. 62/06,

PREDLOG ZAKON O IZMENAMA ZAKONA O FINANSIRANJU LOKALNE SAMOUPRAVE Član 1. U Zakonu o finansiranju lokalne samouprave ( Službeni glasnik RS, br. 62/06, PREDLOG ZAKON O IZMENAMA ZAKONA O FINANSIRANJU LOKALNE SAMOUPRAVE Član 1. U Zakonu o finansiranju lokalne samouprave ( Službeni glasnik RS, br. 6206, 4711, 9312, 9913, 12514 i 9515), u članu 35. stav 1.

Више

Microsoft PowerPoint - Ispitivanje povezanosti Regresija redovni decembar 2007 [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - Ispitivanje povezanosti Regresija redovni decembar 2007 [Compatibility Mode] Ispitivanje povezanosti Jelena Marinkovi Institut za medicinsku statistiku i informatiku Medicinskog fakulteta Beograd, decembar 2007.g. Kakav je odnos DOZA-EFEKAT (ODGOVOR)? Log Doza vs Odgovor 150 y-osa

Више

Makroekonomija

Makroekonomija Ekonomski rast Štednja, akumulacija kapitala i proizvodnja Tehnološki napredak Prof.dr Maja Baćović 28/03/2019. Pojmovi Rast mjera kvantitativne promjene pojave ili procesa Razvoj mjera kvalitativne promjene

Више

PowerPoint Presentation

PowerPoint Presentation Београд, 26.04.2012. МАКРОЕКОНОМСКО ОКРУЖЕЊЕ РЕЛЕВАНТНИ ИНДИКАТОРИ 2 БДП 2001. 2003. 2006. 2008. 2010. 2011. БДП, мил. ЕУР 12.820,9 17.305,9 23.304,9 32.668,2 29.023,8 32.993 БДП, per capita, у ЕУР БДП,

Више

CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 229 Podgorica, 30. oktobar god. Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Upotreba

CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 229 Podgorica, 30. oktobar god. Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Upotreba CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 229 Podgorica, 30. oktobar 2015. god. Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u preduzećima

Више

Vlada Crne Gore Zavod za statistiku Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u preduzećima u Crnoj Gori godine Istraživanje o upotrebi i

Vlada Crne Gore Zavod za statistiku Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u preduzećima u Crnoj Gori godine Istraživanje o upotrebi i Vlada Crne Gore Zavod za statistiku Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u preduzećima u Crnoj Gori 2016. godine Istraživanje o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u preduzećima

Више

CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 191 Podgorica, 31. oktobar godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Upotreb

CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 191 Podgorica, 31. oktobar godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Upotreb CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 191 Podgorica, 31. oktobar 2017. godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u preduzećima

Више

Slide 1

Slide 1 Str. 9 UVOD Predavač: Dr Mirko Savić savicmirko@ef.uns.ac.rs www.ef.uns.ac.rs Dokazano je... Da li vama treba statistika? Top ten najboljih zanimanja (Blic, 6.3.2010.): 1. Aktuari 2. Softverski inženjeri

Више

Kretanja_na_trzistu_rada_2018

Kretanja_na_trzistu_rada_2018 Кретања на тржишту рада у 2018. години - према Анкети о радној снази - 07.06.2019. МК 1/19 У овом извештају анализирају се кретања на тржишту рада у 2018. години. Анализа је превасходно заснована на подацима

Више

Годишњи извештај године Годишњи извештај о пословању за 2018.годину март, годинe

Годишњи извештај године Годишњи извештај о пословању за 2018.годину март, годинe Годишњи извештај о пословању за 2018.годину март, 2019. годинe Уводне напомене Годишњи извештај о пословању Дома здравља обухвата финансијске показатеље из пословних књига, а све у складу са Законом о

Више

НАРОДНАА БАНКАА СРБИЈЕ АНАЛИЗАА ИСПЛАТИВОСТИ ДИНАРС СКЕ И ДЕВИЗНЕ ШТЕДЊЕЕ Београд, јануар године

НАРОДНАА БАНКАА СРБИЈЕ АНАЛИЗАА ИСПЛАТИВОСТИ ДИНАРС СКЕ И ДЕВИЗНЕ ШТЕДЊЕЕ Београд, јануар године НАРОДНАА БАНКАА СРБИЈЕ АНАЛИЗАА ИСПЛАТИВОСТИ ДИНАРС СКЕ И ДЕВИЗНЕ ШТЕДЊЕЕ Београд, јануар 19. године I. УВОД Депозити становништва представљају значајан извор финансирања и доприносе стабилности финансијског

Више

Microsoft Word - Predmet 6-Primjena upravljackog racunovodstva maj 2019 RJESENJE

Microsoft Word - Predmet 6-Primjena upravljackog racunovodstva maj 2019 RJESENJE I ТЕСТ ПIТАЊА КОМИСИЈА ЗА РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ИСПИТ ЗА СТИЦАЊЕ ПРОФЕСИОНАЛНОГ ЗВАЊА СЕРТИФИКОВАНИ РАЧУНОВОЂА (ИСПИТНИ ТЕРМИН: МАЈ 2019. ГОДИНЕ) ПРЕДМЕТ 6: ПРИМЈЕНА УПРАВЉАЧКОГ

Више

СЕКТОР ЗА ПОСЛОВЕ С ГОТОВИНОМ ИЗВЕШТАЈ О ОТКРИВЕНИМ ФАЛСИФИКОВАНИМ НОВЧАНИЦАМА Јануар јун Јул 2019.

СЕКТОР ЗА ПОСЛОВЕ С ГОТОВИНОМ ИЗВЕШТАЈ О ОТКРИВЕНИМ ФАЛСИФИКОВАНИМ НОВЧАНИЦАМА Јануар јун Јул 2019. СЕКТОР ЗА ПОСЛОВЕ С ГОТОВИНОМ ИЗВЕШТАЈ О ОТКРИВЕНИМ ФАЛСИФИКОВАНИМ НОВЧАНИЦАМА Јануар јун 2019. Јул 2019. Садржај: 1. Експертиза готовог новца... 2 2. Експертиза ефективног страног новца... 4 3. Однос

Више

Ekonomski razvoj

Ekonomski razvoj Ekonomske osnove države i prava - VI Doc. dr Amina Nikolajev Efekti privređivanja Pokazatelji ekonomskog razvoja Determinante ekonomskog razvoja Značaj Potreba sinhronizacije procesa društvene reprodukcije

Више

Popis poljoprivrede STRUKTURA POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA ZNAMO ŠTA IMAMO Podgorica, februar 2012.

Popis poljoprivrede STRUKTURA POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA ZNAMO ŠTA IMAMO Podgorica, februar 2012. Popis poljoprivrede 2010. STRUKTURA POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA ZNAMO ŠTA IMAMO Podgorica, februar 2012. Sadržaj Izdaje: Zavod za statistiku Crne Gore IV Proleterske 2, Podgorica Za izdavača: mr Gordana

Више

MAKROEKONOMSKI RACUNI I MODELI

MAKROEKONOMSKI RACUNI I MODELI MAKROEKONOMIJA 1 V J E Ž B E MILENA LIPOVINA-BOZOVIC AGREGATI PROIZVODNJE Bazični agregat proizvodnje u SNA BDP (eng. GDP) Može se dobiti na tri različita metoda: proizvodni, prihodni i rashodni Proizvodni

Више

Microsoft Word - EP podkorica.doc

Microsoft Word - EP podkorica.doc Утицај типа говедарске производње на инвестиције у Оригинални научни рад Економика пољопривреде Број 2/2008. УДК: 631.223:657.424 УТИЦАЈ ТИПА ГОВЕДАРСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ НА ИНВЕСТИЦИЈЕ У САВРЕМЕНЕ ОБЈЕКТЕ И

Више

ANALIZA TRŽIŠTA NEKRETNINA 08

ANALIZA TRŽIŠTA NEKRETNINA 08 ANALIZA TRŽIŠTA NEKRETNINA 08 HEDONIČKI INDEKS NEKRETNINA JUN 2018 U junu 2018. godine, CBCG sprovela je redovnu anketu o kretanju cijena nekretnina u Podgorici. Pitanja u upitniku su se odnosila na kvalitativne

Више

Microsoft PowerPoint - Gda Dragana Kalinovic, direktor Republickog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.pptx

Microsoft PowerPoint - Gda Dragana Kalinovic, direktor Republickog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.pptx PANEL 4: REFORMA JAVNOG SEKTORA PENZIJSKI SISTEM KONTINUIRANI PROCES PROMENA Dragana Kalinović, direktor Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Način funkcionisanja RF PIO Fond je organizacija

Више

Untitled-1

Untitled-1 TB 04 Tematski bilten ISSN 1840-104X Nacionalni računi Investicije 2012 Bosna i Hercegovina BHAS Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine Sarajevo, decembar 2013. Izdaje: Agencija za statistiku Bosne

Више

ПРИВРЕДНА КОМОРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Анализа спољнотрговинске размјене хране, пића и дувана у Републици Српској у периоду мј године наставље

ПРИВРЕДНА КОМОРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Анализа спољнотрговинске размјене хране, пића и дувана у Републици Српској у периоду мј године наставље ПРИВРЕДНА КОМОРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Анализа спољнотрговинске размјене хране, пића и дувана у Републици Српској у периоду 01-06.мј. 2017. године настављен тренд позитивних показатеља при извозу и увозу Према

Више

Структура инкубаторских станица Референтни метаподаци према Euro SDMX структури метаподатака (ESMS) Републички завод за статистику Републике Српске 1.

Структура инкубаторских станица Референтни метаподаци према Euro SDMX структури метаподатака (ESMS) Републички завод за статистику Републике Српске 1. Структура инкубаторских станица Референтни метаподаци према Euro SDMX структури метаподатака (ESMS) Републички завод за статистику Републике Српске 1. Контакт 2. Ажурирање метаподатака 3. Презентација

Више

CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU METODOLOŠKO UPUTSTVO STATISTIKA SKLOPLJENIH BRAKOVA METODOLOŠKO UPUTSTVO

CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU METODOLOŠKO UPUTSTVO STATISTIKA SKLOPLJENIH BRAKOVA METODOLOŠKO UPUTSTVO CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU METODOLOŠKO UPUTSTVO STATISTIKA SKLOPLJENIH BRAKOVA METODOLOŠKO UPUTSTVO Sadržaj STATISTIKA SKLOPLJENIH BRAKOVA... 2 Pravni osnov... 2 Metodološke osnove... 2 Izvor podataka...

Више

Technology management performance indicators in global country rankings

Technology management performance indicators in global country rankings Индикатори технолошког прогреса Менаџмент технологије и развоја 2018/19 Measure it, manage it, improve it! Мерење перформанси Прикупљање података Анализа података Извештавање перформансе појединца групе

Више

Slide 1

Slide 1 1 ГРАДСКА УПРАВА ГРАДА КРАЉЕВА Управљање пројектима и локално - економски развој Искуство у области обављања послова ЛЕР-а Београд, октобар 2018. Улога и надлежност ЛС у области 2 ЛЕР-а Надлежности: Закон

Више

CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 281 Podgorica, 31. oktobar god. Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Upotreba

CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 281 Podgorica, 31. oktobar god. Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Upotreba CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 281 Podgorica, 31. oktobar 2014. god. Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u preduzećima

Више

QFD METODA – PRIMER

QFD METODA – PRIMER QFD METODA - PRIMER PROBLEM: U kompaniji X koja se bavi izradom kompjuterskih softvera uočen je pad prodaje konkretnog softvera - Softver za vođenje knjigovodstva. Kompanija X je raspolagala sa jednom

Више

Активности инкубаторских станица Референтни метаподаци према Euro SDMX структури метаподатака (ESMS) Републички завод за статистику Републике Српске 1

Активности инкубаторских станица Референтни метаподаци према Euro SDMX структури метаподатака (ESMS) Републички завод за статистику Републике Српске 1 Активности инкубаторских станица Референтни метаподаци према Euro SDMX структури метаподатака (ESMS) Републички завод за статистику Републике Српске 1. Контакт 2. Ажурирање метаподатака 3. Презентација

Више

1

1 Podsetnik: Statističke relacije Matematičko očekivanje (srednja vrednost): E X x p x p x p - Diskretna sl promenljiva 1 1 k k xf ( x) dx E X - Kontinualna sl promenljiva Varijansa: Var X X E X E X 1 N

Више

Ministria e Tregtisë dhe Industrisë Ministarstvo Trgovine i Industrije Ministry of Trade and Industry IZVEŠTAJ O OSNOVNIM INDIKATORIMA UČINKA ZA REGIS

Ministria e Tregtisë dhe Industrisë Ministarstvo Trgovine i Industrije Ministry of Trade and Industry IZVEŠTAJ O OSNOVNIM INDIKATORIMA UČINKA ZA REGIS Ministria e Tregtisë dhe Industrisë Ministarstvo Trgovine i Industrije Ministry of Trade and Industry IZVEŠTAJ O OSNOVNIM INDIKATORIMA UČINKA ZA REGISTRACIJU PREDUZEĆA NA KOSOVU U PERIODU: OKTOBAR DECEMBAR

Више

Microsoft Word - ?????? ? ????????????? ?? ????????? ???? ?????? ?? ???????? ? ??????? ???????? ???? ?? ????? ???????? ?? ?????

Microsoft Word - ?????? ? ????????????? ?? ????????? ???? ?????? ?? ???????? ? ??????? ???????? ???? ?? ????? ???????? ?? ????? На основу члана 58. став 1. Закона о лековима и медицинским средствима ( Службени гласник РС, бр. 30/10 и 107/12) и члана 42. став 1. Закона о Влади ( Службени гласник РС, бр. 55/05, 71/05 исправка, 101/07,

Више

1/28/2018 Dnevni list Danas Društvo Čelnici lokalnih samouprava za jačanje sistema delovanja u vanrednim situacijama Blagovremeno informisanje o eleme

1/28/2018 Dnevni list Danas Društvo Čelnici lokalnih samouprava za jačanje sistema delovanja u vanrednim situacijama Blagovremeno informisanje o eleme Čelnici lokalnih samouprava za jačanje sistema delovanja u vanrednim situacijama Blagovremeno informisanje o elementarnim nepogodama Na današnjem sastanku koji je organizovao Nebojša Simović, Načelnik

Више

Kreditni izvestaj

Kreditni izvestaj КРЕДИТНИ ИЗВЕШТАЈ АПРИЛ 2019 Удружење банака Србије Кредитни биро 2 САДРЖАЈ УВОД 3 КРЕДИТНИ БИРО У БРОЈКАМА 30.4.2019. 4 КРЕДИТИ У СЛИКАМА 5 Кредитна задуженост* становништва на дан 31.12.2018. године

Више

PRIIVREDNA KRETANJA TUZLANSKOG KANTONA BB rrooj jj 1144 KANTONALNA PRIIVREDNA KOMORA TUZLA FEBRUAR Privredna kretanja u Bosni i Hercegovini

PRIIVREDNA KRETANJA TUZLANSKOG KANTONA BB rrooj jj 1144 KANTONALNA PRIIVREDNA KOMORA TUZLA FEBRUAR Privredna kretanja u Bosni i Hercegovini PRIIVREDNA KRETANJA TUZLANSKOG KANTONA BB rrooj jj 1144 KANTONALNA PRIIVREDNA KOMORA TUZLA FEBRUAR 2014.. 1. Privredna kretanja u Bosni i Hercegovini 2. Privredna kretanja u Federaciji Bosne i Hercegovine

Више

Staticki kriterijumi new-1.pptx

Staticki kriterijumi new-1.pptx ЗАДАТАК 1. Применом критеријума рока враћања одредити рок враћања пројеката А, B и C, узимајући у обзир уштеде остварене по годинама експлоатације након инвестирања. Приликом доношења инвестиционе одлуке

Више

Microsoft Word - sadrzaj-lat-08

Microsoft Word - sadrzaj-lat-08 Republika Srpska Vlada K O N S O L I D O V A N I IZVJEŠTAJ O INVESTIRANjU JAVNIH SREDSTAVA Banja Luka, maj 2009. godine S A D R Ž A J UVOD 1 Zakonodavno pravni okvir 1 1. INVESTIRANA I PLASIRANA JAVNA

Више

CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 282 Podgorica, 1 novembar god. Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Upotreba i

CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 282 Podgorica, 1 novembar god. Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Upotreba i CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 282 Podgorica, 1 novembar 2013. god. Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u preduzećima

Више

ПРАВИЛНИК О ВРЕДНОВАЊУ КВАЛИТЕТА РАДА УСТАНОВЕ ( Службени гласник РС, бр. 72/09 и 52/11)

ПРАВИЛНИК О ВРЕДНОВАЊУ КВАЛИТЕТА РАДА УСТАНОВЕ ( Службени гласник РС, бр. 72/09 и 52/11) ПРАВИЛНИК О ВРЕДНОВАЊУ КВАЛИТЕТА РАДА УСТАНОВЕ ( Службени гласник РС, бр. 72/09 и 52/11) Члан 2 Вредновање квалитета рада установе представља процену квалитета рада установе Члан 3 Вредновање квалитета

Више

ИСПИТНА ПИТАЊА ЕКОНОМИКА И ОРГАНИЗАЦИЈА ПРЕДУЗЕЋА УГОСТИТЕЉСКИ ТЕХНИЧАР, КУЛИНАРСКИ ТЕХНИЧАР КОНОБАР, КУВАР, ПОСЛАСТИЧАР ДРУГИ РАЗРЕД 1. Економика пре

ИСПИТНА ПИТАЊА ЕКОНОМИКА И ОРГАНИЗАЦИЈА ПРЕДУЗЕЋА УГОСТИТЕЉСКИ ТЕХНИЧАР, КУЛИНАРСКИ ТЕХНИЧАР КОНОБАР, КУВАР, ПОСЛАСТИЧАР ДРУГИ РАЗРЕД 1. Економика пре ИСПИТНА ПИТАЊА ЕКОНОМИКА И ОРГАНИЗАЦИЈА ПРЕДУЗЕЋА УГОСТИТЕЉСКИ ТЕХНИЧАР, КУЛИНАРСКИ ТЕХНИЧАР КОНОБАР, КУВАР, ПОСЛАСТИЧАР ДРУГИ РАЗРЕД 1. Економика предузећа - појам, предмет и задатак изучавања 2. Организација

Више

Kreditni izvestaj

Kreditni izvestaj КРЕДИТНИ ИЗВЕШТАЈ МАЈ 2019 Удружење банака Србије Кредитни биро 2 САДРЖАЈ УВОД 3 КРЕДИТНИ БИРО У БРОЈКАМА 31.5.2019. 4 КРЕДИТИ У СЛИКАМА 5 Задуженост становништва по услугама 5 Износ у коришћењу по кредитним

Више

Microsoft Word - PRAVILNIK O SISTEM ZADNJA VERZIJA -UPRAVE ZA STATISTIKU - bez imena - Copy

Microsoft Word - PRAVILNIK O SISTEM ZADNJA VERZIJA -UPRAVE ZA STATISTIKU - bez imena - Copy Crna Gora Vlada Crne Gore Uprava za statistiku Crne Gore IV Proleterske 2 8000 Podgorica Tel: +382 (0) 20 230 8 Fax: +382 (0) 20 230 84 E-mail: contact@monstat.org R A V I L N I K O UNUTRAŠNJOJ ORGANIZACIJI

Више

CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 295 Podgorica, 31. oktobar godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Upotreb

CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 295 Podgorica, 31. oktobar godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Upotreb CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 295 Podgorica, 31. oktobar 2012. godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u preduzećima

Више

Kreditni izvestaj

Kreditni izvestaj КРЕДИТНИ ИЗВЕШТАЈ ЈАНУАР 2019 Удружење банака Србије Кредитни биро 2 САДРЖАЈ УВОД 3 КРЕДИТНИ БИРО У БРОЈКАМА 31.1.2019. 4 КРЕДИТИ У СЛИКАМА 5 Укупан дуг по основу стамбених кредита (у млн. РСД) 5 Доцња*

Више

Kvartalni monitor br. 50 jul septembar Privredna aktivnost Privredna aktivnost u Q3 ostvarila je solidan međugodišnji rast od 2,1% koji je

Kvartalni monitor br. 50 jul septembar Privredna aktivnost Privredna aktivnost u Q3 ostvarila je solidan međugodišnji rast od 2,1% koji je 11 2. Privredna aktivnost Privredna aktivnost u Q3 ostvarila je solidan međugodišnji rast od 2,1% koji je najveći od početka godine. I pored toga što je rast BDP-a u Q3 osetno ubrzao u odnosu na prethodne

Више