ОКРУ ГЛИ СТО: МИ ЛОШ ЦР ЊАН СКИ Б О ЈА Н А С ТО ЈА НО ВИ Ћ П А Н ТО ВИ Ћ ЕКС П РЕ СИ В НОСТ И З РА ЗА И НО ВИ ДУХ ПО Е ЗИ ЈЕ ЦР ЊАН СКИ И КОМ П А РА Т

Транскрипт

1 ОКРУ ГЛИ СТО: МИ ЛОШ ЦР ЊАН СКИ Б О ЈА Н А С ТО ЈА НО ВИ Ћ П А Н ТО ВИ Ћ ЕКС П РЕ СИ В НОСТ И З РА ЗА И НО ВИ ДУХ ПО Е ЗИ ЈЕ ЦР ЊАН СКИ И КОМ П А РА Т И В Н И КОН Т ЕКСТ СА ЖЕ ТАК: У ра ду се рас пра вља о кључ ним иде ја ма у ве зи с а т з в. н о в и м д у хо м п о е з и је које је М и л о ш Ц р њ а н с к и п р е т е ж н о од р е д ио у св ом п р о г р а м ском е с е ју О б ја ш њ е њ е С у м а т р е, а л и и у н е к и м д р уг и м т е к с т о в и м а, у ко мп ар ат и вн о м к ључ у. О с об ит о с е и н си с т и р а н а е кс п р е си в но с т и и з р а з а и ри т м а, о че м у п и ше и А. Б. Шими ћ у есеју Техника пјесме, сасвим у д уху немачког апст рактног е к сп р ес ион из м а. Такођ е с е п ор ед е п ес м е Ц рњ а нс ко г и Ш им ић а које су за сно ва не на се ман тич ки зна чај ним то по си ма те ла, пре о бража ја и рит ма. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: Ц р њ а н ск и, А. Б. Ш и м и ћ, е кс п р е си о н и з а м, с ло б од н и с т и х, е кс п р е си в н и ри т а м, т о по си, т е ло, п р е о б р а ж ај. Ми лош Цр њан ски и кључ ни срп ски ау то ри бли ски екс пресио н и зм у и а ва н г ар д и за г о ва ра л и су ве о ма сл и ч не и де је немачк и м е кс п р е си о н и с т и м а, по г о т ов о он и м а ко ји с у би л и ок у п љ е н и око к њи жев но -по е т и ч к и х и де ја б е р л и н ског ча с о п и с а Der Sturm, али и јед ном бр о ју с т в а ра ла ца у х р в ат ској и сло ве нач кој к њи жев но с т и ко ји су би ли под ути ца јем тзв. ап стракт ног или ко смич ког екс преси о н и зма. Код њи х се уо ча ва ју па н т е и с т и ч ко п ро ж и ма ње су бјек т а и п ри ро де и л и бо жан ског п ри н ц и па ол и че н и х у бес к ра ју, за ви сност но в е ф о р м е и и з р а з а од у н у т а р њ е д у ш е в но с т и и р а с по ло же њ а, ис т и ца ње е т и ч к и х п и т а ња у п р ви п ла н, п ро бле ма т и ка но вог с т и ла и вер си фи ка ци је, кат ка да ра ди ка лан об ра чун са тра ди ци јом и свеко л и ком ц и ви л и з а ц и јом. И па к је код с рп ск и х екс п р е сион ис т а, па та ко и код Цр њан ског, пре о вла дао је дан уме ре ни ји став у од но су 242

2 на тра ди ци ју, упр кос ја ком по ле мич ком на бо ју са мог пи сца и њег о ви х г е не р а ц и ј ск и х ис п и сн и к а п р е ма п р е т ход н и ц и ма. Но ви дух по е зи је, али и про зе и књи жев но сти уоп ште, мо рао с е да к ле а р т и к у л и с а т и и к р оз но ву м ис а о о поезији, ш т о је п раће но и дру га чи јом спи са тељ ском прак сом, иа ко је ис пр ва она би ла не г а т и вно в р едно в а на, а ко у зме мо у о б зи р к ри т и ча р е С ке р л и ће в е и По по ви ће в е о ри јен т а ц и је. О б ја ш њ е њ е С у ма т р е, т екс т ко ји с е че сто ци ти ра а не до вољ но ту ма чи, на стао је као је дан од пр вих ау тор ских ау то по е тич ких и ауто ре флексив них, па и ау то ин тер прета тив них есе ја у на шој мо дер ној књи жев но сти. На по зив Бог да на По по ви ћа, Цр њан ски се ов де обра ћа не са мо кри ти ча ри ма и ту мачи ма, чи ја у мно го че му пре ва зи ђе на ме ри ла ни су у ста њу да досег ну ону вр сту ужи вља ва ња у јед ну но ву по е ти ку и поетски сензи би л и т е т, в е ћ и ч и т а о ц и м а ко ји м а је н а ме њ ен п р е св е г а д ру г и, р е к л и бисмо фи к ц и о на л н и де о е с е ја. С к ла па њ е но в ог ч ит алачког пак та са пу бли ком ду го роч но је зна чи ло од ба ци ва ње сва ког норма т и в ног и у т и л и т а р ног, а л и и ф о р ма л и с т и ч ко - е с т е т и ц и с т и ч ког ра з у мевањ а л ит ерат уре и д руг ач ију кон цепц и ју л и р ског су бјек т а. 1 То но в о пе сн и ч ко Ја у п у ћу је н а њ е г о в е ег зи с т ен ц и ја л не и в ољ не аспек те, док се ујед но ак ти ви ра и оно ро ман ти чар ско на сле ђе ко је у пе сни ку ви ди основ ну де мијур шку силу, тво рач ки прин цип кос м о с а /с в ем ир а (о с об ит о је т о п р ис у тн о код Ра с т к а Пе т р о в и ћ а, пре вас ход но на тра гу тра ди ци је Ла зе Ко сти ћа). Пре ма Ста ни сла ву Ви на ве ру, експресионисти се зато појављују на књи жев ној сце ни у тре нут ку про ме не рит ма Д у х а Ва се ље не, да к ле св о је в р сног по р е ме ћ а ја њ е не р а в но т е же, а т о з а х т е в а од ба ци ва ње ста рих, око шта лих об ли ка и уво ђе ње но вих умет нич ких фор ми, по што сва ко до ба зах те ва но ву фор му и но ви из раз. Слично се де ша ва и на та да шњој ју го сло вен ској књи жев ној сце ни, ка ко о то ме пи ше Бо шко То кин сву да је пре о вла дао дух раз град ње стар ог и ар т и к у лац и је но вог у з ви т а л и с т и ч к у т е ж њу з а од ухов љењем ма т е ри је. Пи та ње оду хо вље ња ма те ри је, од но сно по ступ ка тран сформа ци је ма те ријал но - ем пи риј ског ис ку ства у спи ри ту ал но -апстрактн у ф орм у с уш т и нско је п ит ањ е екс п р есио н ис т и чке е с т ет ике, које је фор м у л и са о сл и к ар Ва си л и ј К а н д и н ск и г о д и не. Пос т у пц и ре дук ци је, ап страк ци је, фор ма ли за ци је и си мул та ни зма пред став љ а ју т е ме љ не но ви не ко је с у с е од и г р а ле у је зи ч кој т ех н и ц и в е ћи не европ ских, ју го сло вен ских и срп ских екс пре си о ниста, укључу ју ћи и Цр њан ског. Она се огле да у сво је вр сном на по ру да се 1 О то ме оп шир ни је у сту ди ји: Бојана Стојано вић Пантовић, Српски експ р е с и о н и з а м, Ма ти ца срп ска, Но ви Сад

3 но вим је зич ким средствима обликује специфична поетска имагин а ц и ја и с уг ес т и вн о с т /е кс п р е с и вн о с т и з р а з а, ко ја п о л а з е ћ и од с т в ар но сног п руж а е т ери ч н у п р ојек ц ију ш т о т ра нсценд ира г рубу ма т е ри ја л нос т све т а. По ред т ек с т а Си бе т а М и л и ч и ћ а Је да н и з вод ко ји би мо гао да бу де про грам (СКГ, 1920), у ком се ар ти ку ли шу и де је в е з а не з а а п с т ра к т н и екс п р е си о н и з а м, нај зна чај н ији п рилог овој те ми је већ по ме ну то Об ја шње ње Су ма тре Ми ло ша Цр њанског из исте те го ди не. Из у зет на вред ност овог тек ста не ле жи с а мо у ау т о р о в ој п р е ц и з ној, по е т и ч ној и у и с т и м а х и р о н и ч ној екс пли ка ци ји те жњи екс пре сио ни стичке генерације већ и у његов ом не о д р е ђ е ном зн а че њ ском к а р а к т е ру, к а ко је н а п р ед р ечено. При т о ме с е д ис к у р зи в н и, ау т о по е т и ч к и н и в о п р о г р а м ског де л а т ек с т а на ра т и в но уоб л и ча ва у ње г о вом д ру г ом де л у, у јед но л и р ск и и ме т а ф о ри ч к и и н т ен зи ви р а до у н и в е р з а л ног ис к а з а ко ји по п рима реч С у м а т ра, од но сно ка сни је по јам с у м а т ра и з а м. Умет ност нај но ви јих, ка ко их на зи ва Цр њан ски, претпоставља из ве сне но ве осе тљи во сти, пад свих фор ми, иде ја и ка но на ко је су п р о па г и ра л и С ке р л и ћ и њ е г о ви ис т о м и ш љ е н и ц и. По ло ж ај и дух ли ри ке по сле Ве ли ког ра та из осно ва се про ме нио, јер је ужа сна олу ја над на шим гла ва ма до не ла пре врат у ми сли ма, осе ћа њи ма и ре чи ма. То је та ко ђе пр ви пут да не ки пе сник ис ти че про ме ну, чак ре во лу ци ју у свим до ме ни ма: ког ни тив но -рефлексивном, а ф ек т и в но - емо ц и о н а л ном и оном з а по е зи ју н ај в а ж н и јем је зичко -вер бал ном. Опре де лив ши се за сло бод ни стих, ко ји из раж а в а ч ис т о бл и к екс т аз е непо с р ед но, Ц рњ а нск и наглашав а да је ме т ри к а нај но ви је г е не ра ц ије л и ч на, сп ирит уа лна и магловит а к а о ме ло д и ја, је р је з а ви сн а од пси хо ло ш ког, д а к ле б е рг с о нов ског, а не фи зич ког вре ме на и под ре ђе на про мен љи вом рит му рас по ложе ња. Ов де је бит но на гла си ти да се ви ше не го во ри о зву ку, већ о ме ло д и ји, ш т о је ком п лек сн и је од р е ђе њ е је зи к а у см и с л у мо г у ћих зна че ња, а по ве за но је и са пој мом рит ма, о че му ће још би ти ре чи. Осло ба ђа ње од фор мал них за ко ни то сти Ду чи ће вог и Ра киће вог ве за ног сти ха код Цр њан ског упу ћу је и на по сту пак ап стракц и је, а л и Ц р њ а н ск и по п у т не к и х д ру г и х а в а н г а р д и с т а не г о в о ри и з ри ч и т о о т ек с т у к а о је зи ч кој кон с т ру к ц и ји: У ф о р м и т о н и је бог зна шта. Слич не ста во ве по пи та њу сло бод ног сти ха и рит ма као Милош Ц р њ а н ск и а р т и к у л и с а о је у св ом к р ат ком пе ри о д у с т в а р а њ а до см р ти го ди не нај зна чај ни ји хр ват ск и екс п ре си о ниста А нт у н Бр а н ко Ш и м и ћ, п р е т е ж но у а в а н г а рд н и м ча с о п и си ма Ви ја в и ц а и Ј у р и ш ( ), ко је је уре ђи вао са Ни ком Ми ли ће ви ћем и Густа вом Кр кле цом. Ина че је Цр њан ски, ко ји је од лич но по зна вао з аг р е б ачке к њи же в не п ри л и ке и и з у з е т но це н ио но ви пе сн и ч к и 244

4 дух Ми ро сла ва Кр ле же и Ул де ри ка До на ди ни ја, о Ши ми ћу оставио ова кав сли ко вит ко мен тар: Ан тун Бран ко Ши мић био је та да сјај ни по чет ник и већ са мртник. Он је же лео да бу де и те о ре ти чар. Ван ре дан је био ње гов на пад н а но ви н а р с т в о, н а д ле ж но у к њи же в но с т и и уоп ш т е. Тон њ ег ов е ли ри ке, ко ја је, чи ни ми се, ути ца ла на по сле рат ну, био је вр ло чист. З а ме не, с у ви ше п у н а с о ц и ја ц и ја нем ач к и х н ајновији х. ( Д а не би не ко р ек а о да с а м па ко с т а н п р е ма т ом ра но и ш че з лом т а лент у, з б ог н а п а д а њ е г о в о г Ј у р и ш а на К њи ж е в н и ј у г, с п о м е н у ћу д а је м е н е, не по зн а т ог, н а п а д а о к а о де н д и ја и хе до н и с т у. Пр в о је би ло, н а жа лост, нео прав да но, а дру го, на ра дост, оправ да но.) 2 О вде м ис л и мо п р е св е г а н а т ек с т о в е ко ји п р е т хо де њ ег ов ој п р вој и је д и ној з а ж и во т а о бјав љ е ној зби рц и Пре о бра же ња (1920) На ме сто свих про гра ма и Анар хи ја у умет но сти (1917) и О м у зи ц и ф о р м и (1918). Ши ми ћев кључ ни текст Тех ни ка пје сме, у ком те о риј ски обра зла же раз ли ку из ме ђу тзв. ве за ног и сло бодног сти ха и још ва жни је рит ма, по ја вио се го ди не у за гре бачком Са в ре мен ик у, ча с о п и су у ком је Ц р њ а н ск и т о ком рат а о бјавио не ке од сво јих пе са ма из Ли р и ке Ит а ке и при че из збир ке Пр и че о м у ш ком. Цр њан ски је пак у тек сту За сло бод ни стих (1922) кон ста то вао ње го ву до ми на ци ју као сим бо ла но вог до ба: Најновије доба је прихватило слободни стих... Мо дер на уметн и ч к а л и ри к а с е ч и т а. О на је с у бл и м но у ж и в а њ е, и с ло б од н и с т и х, с а с в оји м р и тм о м п ол ус н а, с а с в и м в ез ан и м з а р ит а м м ис л и, код св а ког нов ог р а с по ло же њ а нов, ф л у и д а н, б е з д о б о в а њ а око в а ног ри т м а, в р х у н а ц је и з р а з а. О н од б а ц у је св е и о с т а в љ а д у ш у с а м у... Са про ме ном мишљења, што је управо оно најдрагоценије у лирици, про па да слик. 3 П иш ућ и о з б и р ц и Ли р и к а Ит а ке, с л о в е н ач к и к њи же в н и к Ми ран Јарц упра во је ис та као осо бе ну ат мос фе ру за мо ра, на пе тости, скеп се и бо дле ров ског оча ја ња због са свим дру га чи јих исто ријских и ци ви ли за циј ских окол но сти у ко ји ма је она на ста ла, па у њ ој п р е по знаје и с т ра ву рат ног до ба и по глед к а оно с т ра но с т и. 4 И Јарц ис ти че исто риј ску промену духовног и по е тич ког хо ри зон та: 2 М и л о ш Ц р њ а н с к и, По с л е р а тн а к њ иж е вн о с т (л и т е р а р н а с е ћ а њ а), у : Есе ји и члан ци, I, За ду жби на Ми ло ша Цр њан ског, књ. 10, Бе о град 1999, Ми лош Цр њан ски, За сло бод ни стих, у: Есе ји и члан ци, I, Уп. рад Ре цепција српске књи жевности у сло ве нач кој ме ђу рат ној крити ци, у: Б о ја н а С т о ја н о в и ћ П а н т о в и ћ, По б у н а п р о т и в с р е д и ш т а, Ма ли Не мо, Пан че во 2006,

5 Сва ки об лик је из раз ду ха, из сва ке ства ри пе ва ми сао, по требно ју је са мо схва ти ти, гле да ти, чу ти, осе ти ти. 5 Ши мић не бра ни сло бод ни стих из не ких при стра сних разло га (иа ко је и он, да ка ко, њи ме пи сао) већ из прин ци пи јел них, г о т о в о н ау чн и х побуд а. С лоб одн и с т и х по њ е м у не з н а ч и не к у ап со лут ну про из вољ ност у сми слу раз у ла ре но сти, већ под ра зуме в а сло б о д у но ве пе сн и ч ке и маг инац ије, која је подлож на своји м вла сти тим за ко ни ма и пра ви ли ма. У том сми слу, он је пр ви прог о во рио о д ва ри т ма: ме ха н и ч ком и екс п ре си в ном. 6 Ш и м и ћ сма т ра како и ве за ни и слободни стих могу имати механички ритам уколи ко се, ка ко он ка же, ре чи не ри му ју са ства ри ма. И да ље: Пјес н иц им а п р ав и лн и х с т ихов а с т и х је г от о в к а д је м ет а р п у н, а п је сн и ц и с ло б од н и х с т ихов а п р е не с у ф р а з у опе т о т п ри л и ке и ка ко кад... За сва ку те му ни је сва ки ри там. И то зна сва ко, али не ћу ви ше ни пи та ти: ко ји се наш пје сник то га др жи? не го: за што се ри јет ко тко за ми сли шта та ре че ни ца за пра во зна чи. 7 У т ом см и сл у, и он, по п у т Ц р ња н ског, ка о не г а т и в не п ри ме ре механ и чког ри т ма на во д и (до д у ше не по и мен це) Д у ч и ћ а и Ра к и ћ а, к р и т и чк и п р ог ов ар а и о М ат ош у, д ок е ксп р ес и вн и р ит а м и п а к п рв е нс т в е н о в е з у је з а с л о б од н и с т и х с а р а з л и ч и т и м т ип ов им а на гл а с а к а: Не ће и з р а ж а в а т и у ис т ом ри т м у п ле с и м и р о в а њ е, б р зи н у и ћут ањ е, нег о ће нас т ојат и да и с а м рит а м и зр аж ав а с т в а р. Да рит а м бу де еле ме нат екс пре си је. Да ри там не бу де ме ха нич ки не го експ р е си в а н. 8 За Ц р њ а н ског, т а ко ђе, сло б од н и ри т а м мо ра би т и не по с ре да н и лир ски, ек ста ти чан. Оту да је то пос рит ма по стао је дан од нај значај н и ји х експ р есион ис т и чк и х т опос а 9, с е ма н т и ч к и ве о ма с ло жен, о че м у све до ч и н п р. и зби р ка Тодора Ма ној ло ви ћ а Ри т мо в и (1922), 5 M i r a n Ja r c, O n o ve j š i s r b o h r v a š k i l i r i k i, у : B o ja n a St o ja n o v ić Pa nt ov i ć, Po e ti ka Mi ra na Jar ca, Do lenj ski mu zej, No vo Me sto 1987, 125 (пре вод са сло ве начког Б. С. П.). 6 A. B. Ši mić, Teh ni ka pje sme, у: P je s m e i e s e ji, M a t i c a h r v a t s k a, Z ag r e b 1964, Исто, Исто, О т о м е в и д и у р а д у Н а ц р т з а у п ор едн у а н ал из у т оп ос а у п ес н иш т в у е кс п р е си о н и з м а, у: Б о ја н а С т о ја но ви ћ П а н т о ви ћ, Ли н и ја д о д и р а, Де чје новине, Гор њи Ми ла но вац 1995,

6 ко ја је је да н од п р ви х по к у ша ја у но ше њ а ме т а т ек с т у а л не ком по нен те у структуру пе снич ког тек ста. Ве ћи на Ма ној ло ви ће вих текс т о в а по к а з у је ов ај ме т а л ит ер а р н и к в ал ит е т, би ло д а с е у њи м а алу ди ра на ли ков ну умет ност (не ка сли ка) или на од ре ђе ни музи ч к и мо т и в. Та ко ђе, ри т а м с ло б од ног с т и х а ов де је в еома бл из а к про зном ритму реченице и подсећа на модерну дескриптивну песму у про зи. У ком па ра тив ном кон тек сту срод них пе сни ка Ми ло шу Цр њанском, упра во са становишта поје ди них екс пресионистичких топос а п а ж њу о с обит о з ав р еђује т опо с т ел а и њ е м у с р о д а н т о по с п ре о бра жа ја т е ле сног и ма т е ри ја л ног у д у хов но и а с т ра л но, ка о и т о пос п ре о бра жа ја м у ш ког у жен ск и п ри н ц и п. 10 У збир ци Ли ри ка Ит а ке на ла зи мо не ко л и ко нај леп ш и х пе с а ма ко је су з аснов ане на то по су те ла. Ерот ски до жи вљај жен ског те ла сво ди се на тре нут но ч ул но у ж и ва ње, осен че но све ш ћу о п ро ла зно ст и људ ског ж и в ље ња и с л у тњ ом см рт и. Ме т а ф о ри ч ко јед н а че њ е л и р ског с убјект а с а г ра ном ш т о вене и ве т ром са л и ш ћ а, све лог, ж у т ог ( Се ре на т а ) асо ци ра на по ве за ност овог то по са са стру ја њи ма ду ха су ма траи зма, од но сно ко сми зма, са че жњом за да љи на ма и бес кра јем. Ерот ски мо ти ви по пут чла нак го ли, го ло те ло, ко жа пу на танких жи ла, мр тви, мра мор ни, веч ни уди, дој ке са пу пом као кап ви на, те шка ко са као цр на сви ла (у пе сма ма Успа ван ка, Мара мор у вр ту, Очи, При ча, Траг ) упу ћу ју на те ло као на ме т а ф о ру п р о л а зног, с ен з у а л ног з а до в ољ с т в а, а л и и з а си ће но с т и и дос а де, сп л ина, не с а в р ше ног о б л и к а ж уд њ е: Ра з о ча ра н од т в ог у мор ног т е ла, ра до зна ло м и л у јем бл уд не и ме ке ве л и ке оч и би ља. Ова за си ће ност у лирском субјекту рађа чежњу за но вим оте ло вљењем у ду ху при ро де, је се ни, ве тра. Љу бав но ужи ва ње су бли миса но је у сви лу бе лу и ми рис благ и зо ве на сво је вр сно пу то ва ње ч у л и м а п р е ко ко ји х с е од в и ја п р о це с од у хо в љ е њ а е м п ир и ј с ког ис ку ства. У дру гом слу ча ју, на го та жен ског те ла асо ци ра на смрт, али и на веч ну, ар ти стич ку ле по ту мр твих удо ва ко ја се суспститу и ше скулп ту ром ( Мра мор у вр ту ). Стих Све нам до пу шта т е ло с у г е ри ше св о је в р сно од с у с т в о с оп с т в а и по и ма њ е т е л а к а о ме ди ју ма за свест, од но сно те ла у ком ста ну је ја, ко је је ис пуње но мно ме. 11 О в а р е ф е р е н ц а н а с по но в о д о в од и по е з и ји А н т у н а Бр а н к а Ш и м ић а, код ког је т опо с т ел а, и зузим ајућ и Ра с т к а Пе т р о ви ћ а, мо ж да до био нај оп ш т и је си м б о л и ч ко од р е ђе њ е. Већ с а м по че т а к 10 Исто, Ханс Гре лан, Фи ло зо фи ја осе ћа ња, прев. Иван Рајић, Геопоетика, Београд 2007,

7 Ш и м и ће в е пе сме Ти је л а г р а фи ч к и је на гл а шен по на в љ а њ ем т е име ни це, а у да љем то ку пе сме си мул та но се ни же ана фор ско пон а в љ ањ е р еч и т ијел а у з г л аг о лс ке д о п у н е: ш у т е у м о л и т в и, к риче у радос т и, вриш т е у очају, ч и ме се г ра д у и ра и н т ен зи т е т из ра за и на гла ша ва спе ци фи чан ри там сти хо ва. По себ на екс пре сивност огле да се у над ре ал ним и сме лим ме та фо рич ким спо је ви ма ко ји по т ен ц и р а ју а п с т р а к тно с т зн ачењ а и м а к си м а л но р е д у к у ју, кон де н з у ју и з р а з: Го л а т и јел а р адо с т п леш у и л и Гол а т ијел а у ж а с п л еш у. Е кс п р е с и в но с т по е т с ког и з р а з а Ш и м и ћ по с т и же кроз не у о би ча јен рит мич ки рас по ред ре чи где је гла гол обич но на кра ју сти ха, а ње го во уче ста ло по на вља ње иза зи ва ути сак ди нам и ке, т емп а, б рзине, п ар ат а кс е, ш т о с у п р епоруч ив ал и песн иц и ок у п љ е н и око ч а с о п и с а Der Sturm. Помен ут е Ш им ићев е песме у к ључ ују у с еб е и т опо с п р еоб р ажењ а, не с амо к а о п р еп л ит ањ е му шког и жен ског прин ци па већ и као ве чи ту мо гућ ност са мо об нове, пре о бра жа ја са мог су бјек та: Ја пје вам се бе ко ји умрем на дан б е з бр ој п у т а / и б е збр ој п ут а уск р снем ( Мо ја п р е о бра же њ а ). То је у п р а в о бл и ско на с т о ја њу М и ло ша Ц р њ а н ског да с е б е с а оп ш т и дру ги ма, осло бо ђен свих пси хо ло шких, дру штве них или би о лошких оквира. Код ње га се ин ди ви ду ал ност ко смич ке ви зи је удружу је са лич ним оти ском сна, ко ји з а јед но с а ви зи ја ма, х а л у ц и на ц и ја ма и с ећ ањима у чес т вује к а о конс т ру кт и вн и п ри нц и п т екс т а. Упра во се и овим по ступ ком по сти же ефе кат оду хо вље ња ма те ријал ног ис ку ства у екс пре сив ни по ет ски из раз, у че жњи за астралним бес кра јем. Др Бо ја на С. Сто ја но вић Пан то вић Уни вер зи тет у Но вом Са ду Ф и ло з о ф ск и фа к ул т е т Од сек за ком па ра тив ну књи жев ност са те о ри јом књи жев но сти b s p a n t o v f.u n s.a c.r s 248