Ори ги нал ни на уч ни рад / ]:33(497.11) doi: /zrpfns Др Го ран Б. Ми ло ше вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Н

Транскрипт

1 Ори ги нал ни на уч ни рад / ]:33(497.11) doi: /zrpfns Др Го ран Б. Ми ло ше вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду G. Mi lo se v p f.u n s.a c.r s Др Љу бо мир С. Ста јић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду Lj. S t a p f.u n s.a c.r s И Н Д И К А ТО РИ ЕКО НОМ СК Е БЕ З БЕД НО СТ И ОСВРТ НА РЕ ПУ БЛИ КУ СР БИ ЈУ 1 Са ж е та к: Оства ри ти без бед но сне ци ље ве и за ко ном утвр ђе ну над ле - жност др жа ве, не мо гу ће је без аде кват них еко ном ских ре сур са. То зна чи да с у еко ном ск и ре с ур с и осно ва еко ном ске, а т и ме и нацио на л не бе збед нос т и з е м ље. Праћење м и п р о ц е њи в а ње м е ко н ом с к и х и н д и ка т о ра п о с т а је ја с н о ка кв и с у р е з улт ат и р ад а н ац ион а лн е е кон ом ије и ш т а с е о д њи х оч ек ује. Осим тога, тиме се обезбеђује и повратна информација о ризи цима и прет - њ а м а н а в ер ов а тн оћ у н еп ов ољн и х е кон омс к и х з б ив а њ а, о д н ос н о, п р е тњи иза зи ва ња кри за по еко ном ску и по ли тич ку ста бил ност не ке зе мље. Про - це на к рет ања е кономс к и х и нд икат ора, с л уж и за до но ше ње кв а л и т а т ив н и х од л у ка у о бл а с т и с т ра т еш ког п л ан ирања у п о т ре бе е ко н ом с к и х ре с у р са од зна ча ја за без бед но сни сек тор. На осно ву ње се утвр ђу ју оп шти и по је дин ач н и п л а н о в и и ц и ље в и с у бје ка т а бе з бе д н о с т и. Кључ не ре чи: без бед ност, на ци о нал на без бед ност, еко ном ска без бед - н о с т, е ко н ом с к и и н д и ка т о р и, е ко н о м и ја, м а к р о е ко н ом с к и ре з ул т а т и. 1. У ВОД Н Е Н А ПО М Е Н Е Еко ном ск и п р о бле м и у сви м о бл а с т и ма п ри в р ед ног и д ру ш т в е ног ж и- во та у с у ш т и н и, в е з а н и с у з а о снов н и п р о блем људ ске де л ат но с т и и з р а жен 1 Рад је за сно ван на ис тра жи ва њима вршеним у окви ру на уч но и стра жи вач ког про јекта под на зи вом Прав на тра ди ци ја и но ви прав ни иза зо ви ко ји с е ф и н а н с и р а и з и з в о р н и х при хо да Прав ног фа кул те та Уни вер зи те та у Но вом Са ду. 511

2 Др Го ран Б. Ми ло ше вић, Др Љу бо мир С. Ста јић, Ин д и к а т о р и е ко н о м с ке... (стр ) у јед но став ном ста но ви ш т у ресу рси су оск удни у односу на људске пот ребе. 2 Људ ске по т р е б е по је д и н а ц а т р еб а р а зл иков ат и од пот р еб а г рупе, односно од по т р е б а д ру ш т в а и д р ж а в е. По т р е б е по је д и н а ц а с у уске и мо т и ви с а не по јед и н ач н и м л и чн и м и нт ер есим а. Пот р е б е д ру ш т в а и д р ж а в е с у оп ш т е, ко лек т и в не, и оне и з ра ж а в а ју оп ш т и, з а јед н и ч к и и н т ер е с з аједн ице. Д рж ав а и д ру ш т в о мо р а ју в о д и т и р а ч у на да по т р е б е по је д и на ца и л и ч н и и н т е р е си, не пре у зму до ми на ци ју над оп штим, за јед нич ким ин те ре си ма. Пот чи ња вање оп ш т ег и н т е ре са л и ч ном не м и нов но до во д и до к ри зе п ри вре де и д ру ш т ва, а за тим до дис функ ци о нал но сти др жав них ор га на и ин сти ту ци ја. Не јед на кост по тре ба, у усло ви ма огра ни че но сти ре сур са на ме ћу пи та - њ е еко но м и је и з б о р а. Еко ном ск и и з б о р у ус ло ви ма ог р а н и че но с т и р е с у р с а зах те ва ра ци о нал ност у ало ка ци ји рас по ло жи вих ре сур са са аспек та еко но - мске ефи ка сно сти, бу ду ћи да се исти ре сур си мо гу упо тре би ти на ал тер на - ти вне на чи не. Из аспек та на ци о нал не при вре де, ало ка ци ја еко ном ских ре - с у р с а мог ућ а је п р именом: 1) т рж иш т а и 2) д р ж а в ном р е г у л а т и в ом. 3 Посма тра но кроз исто ри ју људ ског дру штва, ни јед на од њих ни је до би ла примат у чи стом из вор ном об ли ку. Као од го вор н а не с а в р ше но с т т р ж и ш т а у с а в р е ме н и м п ри в р е да ма по с е б но је в а ж на а к т и в но с т д р ж а в е, њ е н и х о р г а на и ко лек ти ви те та. Сво јом ак тив но шћу др жа ва пру жа јав не услу ге ко ји ма за - до в о љ а в а ја в не по т р е б е сви х г р а ђа на. Ја в не по т р е б е с у св е оне по т р е б е ко је појединац не може да задовољи на индивидуалан начин, посредством тр - ж и ш т а, в е ћ је з а њи хо ву р е а л и з а ц и ју по т р е б но по с т оја њ е д рж ав е с а сви м њ е н и м о р г а н и м а и и н с т и т у ц и ја м а. 4 По л а з е ћ и од о сновног о б еле жја, ја вне по т р е б е с е мо г у г ру п и с а т и п р е ма: 5 фу н к ц и о н и с а њу еко ном ског и по л и т и ч- ког сис т ем а з е м љ е; ме ђу н а р од ној б е з б ед но с т и; н а ц и о н а л ној б е з б ед но с т и; с о ц и ја л ној си г у р но с т и г р а ђ а н а ; фу н к ц и о н и с а њу д руш т в ен и х дел а тнос т и; економ ској пол ит иц и и п рив р едном ра зво ју и в а н р ед н и м по т р е ба ма г ра ђа на и д р ж а в е. И з а спек т а н а ше а н а л и з е е фи к а сно с т д р ж а в е у у по т р е би еко ном ск и х ре сур са за сни ва се на ефи ка сно сти оства ре ња ци ље ва на ци о нал не и ме ђуна род не без бед но сти. То прак тич но зна чи, да функ ци о ни са ње др жа ве, одно сно њ е на ег зи с т ен ц и ја у с ф е ри б е з б ед но с т и, не мо же би т и о с т в а р е на б е з кла сич них функ ци ја др жа ве. Др жа ва да нас, као и у про шло сти сво ју без- 2 Ре с у р с и п р ед с т а в љ а ј у м а т е р и ја л н е и н е м а т е р и ја л н е и з в о р е с т в а р а њ а м а т е р и ја л н о г б о г а т с т в а и е ко н о м с ко г б л а г о с т а њ а јед н о г д р у ш т в а. Мо же м о р а з л и ко в а т и: п р и р од н е, љу д - с ке и м а т е р и ја л н е р е с у р с е. По т р е б е п од р а з у м е в а ј у и с к а з а н е же љ е и з а х т е в е п о је д и н ц а и ко л е к т и в и т е т а з а ко р и - ш ћ е њ е м од р е ђ е н и х е ко н о м с к и х д о б а р а. 3 Г. Ми ло ше вић, (2016), О с н о в и е ко н о м и је, Но ви Сад, стр Д. Гња то вић, (1999), Ф и н а н с и је и ф и н а н с и ј с ко п р а в о, Бе о град, стр Б. Ра и че вић, М. Ра ди чић, (1996) Ја в н е ф и н а н с и је, Н. Сад, стр

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 б едно сн у фу н кц ију о с т в арује делатнош ћу д рж а вн и х ор г ана, п р е сви х вој ске и по ли ци је. Вој ска и по ли ци ја су основ не по лу ге за шти те без бед но сти држ а в е и њ е н и х г р а ђа на. По р ед в ој ске и по л и ц и је не к и з а да ц и з а ш т и т ног к а - р а к т е р а по в е р е н и с у с у д у, т у ж и л а ш т ву, б е з б ед но сн и м а г ен ц и ја ма, ца ри н и и д руг и м о рг ан и м а д р ж а в не у п р а в е. Н а в е де н и о р г а н и, в ршећ и по с лов е и з сво је над ле жно сти, исто вре ме но оства ру ју и за штит ну функ ци ју др жа ве. Оства ри ти без бед но сне циљеве и законом утврђену надлежност државе, не мо гу ће је без аде кват них еко ном ских ре сур са. То зна чи да су еко номс к и р е с у р с и о с но в а е ко номс ке, а т им е и н а ц и о н а л н е б е з б ед но с т и з е м љ е. Улог а д рж ав е у си с т е м у б е з б ед но с т и з а х т е в а р а з в ој и и зг р а дњу економск и х по тен ци ја ла. Не до ста так или огра ни че ност еко ном ских ресурса нужно про - д у к у је п а д п ри в р ед н и х а кт и внос т и, п а д е кономске б е з б еднос т и, а т име и сма ње ње ни воа националне безбедности. Да нас је мо гу ће оства ри ти еко - номск у б е з б едно с т, с амо а ко економск и пот енц ијал и д рж а в е рас т у у ск ла д у са мо гућ но сти ма оног и оних ко ји ту без бед ност угро жа ва ју. 2. ПРА ЋЕ ЊЕ И ОЦЕ НА ЕКО НОМ СКИХ ИН ДИ КА ТО РА ЕКО НОМ С К Е БЕ З БЕД НО СТ И Си с т ем на ц иона лне б е зб еднос т и је в рло с ложен и орг ан из ов а н је п р еко хи је рархијске струк ту ре ја сно од ре ђе них под си сте ма и микросисте ма. Подси с т е м, по п р а ви л у, о с т в арује једн у фу н кц и ју, к а о де о оп ш т е а к т и в но с т и д р ж а ве, док м ик р о си с т ем по ве зу је ви ше ма њи х а к т и в но с т и и фу н к ц и о н и ше на ужем про сто ру. 6 У ок ви ру си с т е ма на ц и о на л не б е з б ед но с т и, еко ном ск а б е зб ед но с т је њ ена фу н к ц и ја, ко ја о с т в а ру је а к т и в но с т з аш т ит е еко номског си сте ма зе мље, као осно ве на ци о нал не без бед но сти. Еко номска без бед ност као део функ ци је си сте ма на ци о нал не без бедно с т и п р ед с т а в љ а з а ш т и ће но с т еко ном ског и н т е р е с а на ц и о на л не еко но м и- је од сви х ви до в а, о б л и к а и но си л а ца у г р о ж а в а њ а, од но сно она п р ед с т а в љ а си с т е м е ко ном ско - б е з б ед но сне з а ш т и т е з е м љ е у з од с у т в о с т а њ а би ло ког о бл ик а у г р ож ав а њ а е ко ном с ког по т е н ц и ја л а н а ц и о н а л не е коном и је. 7 Сис т е мом р а з в о ја н а ц и о н а л не е коном ије о б е з б е ђу ју с е ус ло в и з а о с т в а р е њ е ц и ље ва по л ит ике на ц и о на ле бе з бед но с т и и т о: ра з вој не зависног и сувере ног по л и т и ч к и и е ко ном с к и с т аби лног и п р ос пер ит е тног д ру ш т в а, у че ш ћ е у из град њи по вољ ног без бед но сног окру же ња, укљу чи ва ње у европске инте - г р а ц и је и о с т але р ег ион а лне и међун ар одне с т ру кт ур е, к а о и с ар а дњ а с а 6 Љу б о м и р С т а ји ћ, Рад ојиц а Л аз и ћ, (2 015 ), Ув о д у н ац ион а лн у б е зб е дн о с т, ЈП Службе ни гла сник, Бе о град, стр Љ. Ста јић, Г. Ми ло ше вић, (2017), Ф ин а нс и јс к а д е л а т н о с т д р ж а в е к а о ф а к т о р економске безбедности осврт на Републику Србију, Срп ска по ли тич ка ми сао, стр

4 Др Го ран Б. Ми ло ше вић, Др Љу бо мир С. Ста јић, Ин д и к а т о р и е ко н о м с ке... (стр ) д ру г и м де мо к р а т ск и м д ру ш т ви м а. 8 О с т в а р е њ е м ц иљ ев а н ац ион а лне б е з - б ед но с т и, н а ц и о н а л н а е ко но м и ја с т в а р а а м би је н т о с т в а р е њ а и е ко ном ске б е з б ед но с т и к а о и н т е г р а т и в ног де л а на ц и о на л не б е з б ед но с т и. 9 Еко ном ск а б е з б ед нo с т је де о на ц иона л не и е ле мен т л и ч не б е з б ед но с т и ко ју ч ине с т а њ е е ко ном ске с т а би л но с т и у см и с л у мо г у ћ но с т и но р м а л ног раз ви ја ња чо ве ка и функ ци о ни са ња еко ном ског си сте ма и еко ном ских одно с а јед не з е м љ е, с а и з р ажен и м е леме н т и м а з а ш т и ћ е но с т и од оп а сно с т и у г р о ж а в а њ а т ог си с т е ма и на ц и о на л не б е з б ед нo с т и у ш и р ем см и с л у. 10 Сушти на, сми сао и циљ еко ном ске без беднoсти са сто ји се у упо тре би стра тег ије фу н кц ије д рж ав е д а о б е зб ед и норм а лно фу н кц ион ис ањ е е кономског с и с т е м а, д а к а о д е о н а ц и о н а л ног с и с т е м а б е з б ед но с т и с т в о р и е ко ном с ке ус ло в е б е с кон фл и к т ног с т ањ а, да о тк лон и мо г у ће у г р о ж а в а њ е б е з б ед но с т и у р а зн и м ви до ви ма, а по ја в е еко ном ске не си г у р но с т и св е де на т о ле р а н т н у ме ру. Под ра зу ме ва ста ње ста бил но сти при вред ног си сте ма и ње го ве не за - висности, от кла ња њем спољ них и уну тра шњих фак то ра угро жа ва ња, за - ш т и т у на ц и о на л не еко но м и је, мо не т а р не, т ех н и ч ко - т ех но ло ш ке и т р ж и ш не спо соб но сти, да за до во љи способност економије и економског система, очув а и у н а п р е ђу је п р и в р е д у и ф и н а н с и ј с к у с т а б и л н о с т д р ж а в е, к а о и м е р е др жав них ор га на за ре ша ва ње про бле ма из ла ска из зо не еко ном ских опа - сно с т и и п р е в а зи л а же њ е по с т о је ћег (не по же љ ног) с т а њ а. 11 Да би еко ном ск а б е з б ед но с т би л а о с т в а р љи в а, не о п ход но је о с т в а ри т и же љ е н е ц и љ е в е у ок в и р и м а н а ц и о н а л не е ко но м и је. Рез у лт ат и е кономс ке а к т и в но с т и з е м љ е под ло ж н и с у ц и к л и ч н и м о сц и л а ц и ја ма. Та ц и к л и ч но с т п р и в р е де з а х т ев а с т а лно п р аћ ењ е, а н ал и з у и п р и л а г о ђ а в а њ е е ко ном с к и х кре та ња же ље ном ци љу. Пра ће њем и ана ли зом еко ном ских кре та ња уо ча - в а мо т р ен д к р е т а њ а од р е ђе н и х еко ном ск и х по к а з а т е љ а ко ји су од зна ча ја не с а мо з а на ц и о на л н у еко но м и ју, в ећ и з а на ц и о на л н у б е з б ед но с т. Еко ном ск а п р о це на и а на л и з а о б у х в а т а: и ден т и фи к а ц и ју п ри в р ед н и х и фи на н си ј ск и х п р е т њи, п р е в ен ц и ју ри зи к а и ме р е у бл а ж а в а њ а по т ен ц и ја л н и х и с т в а р н и х ш т е т н и х по сле д и ца, до с т у пнос т и зворима ене р г и је, си ро ви на, фи на н си ј ск и х с р ед с т а в а и т р ж и ш т а з а од рж ав ањ е е кон омс ке м оћ и д рж ав е и с оц ија лн е б е з б еднос т и човек а. 12 Рац иона лно с т одл у ч и в а њ а и оп т и ма л но с т еко ном ског 8 Ви ди оп шир ни је: Стра те ги ја на ци о нал не без бед но сти Ре пу бли ке Ср би је Слу жбе - ни гла сник РС број 88 од 28. ок то бра Е л е м е н т и п о л и т и ке н а ц и о н а л н е б е з б ед н о с т и Ре п у б л и ке С р б и је с у : с п о љ н а п о л и - т и к а, е ко ном с к а по л и т и к а, по л ит ик а одб р ане, пол и т и к а у н у т р а ш њ е б е з б ед но с т и, по л и т и к а з а ш т и т е љу д с к и х и м а њи н с к и х п р а в а, с о ц и ја л н а п о л и т и к а и п о л и т и ке у д р у г и м о б л а с т и м а д р у ш т в е н о г ж и в о т а. 10 М. Бо шко вић, (2017), Ле к с и ко н б е з б е д н о с т и, Ј П С л у ж б е н и г л а с н и к, Б е о г р а д -Но в и Сад, стр М. Бо шко вић, (2017), на ве де но де ло, стр М. Бо шко вић, (2017), на ве де но де ло, стр

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 и з б о р а у ус ло ви ма ог р а н и че н и х р е с у р с а 13 у св е ри на ц и о на л не б е з б ед но с т и з а х т е в а и кон т и н у и т е т оце не к р е т а њ а еко ном ск и х и н д и к а т о р а. Оце њивање и н д и ка т о ра еко ном ске без бед но с т и је п ро цес ор г а н и зо ва ног и кон ти ну и ра ног пра ће ња, вред но ва ња, усме ра ва ња и при ла го ђа ва ња еко - ном ск и х р е з ул т а т а на ц и о на л не еко но м и је. Реч је о не п р е к и д ном и т р а ја ном про це су вред но ва ња по ка за те ља еко ном ске упе шно сти на ци о нал не еко но - м и је, к а о ус ло ви м а з а о с т в ар ењ е ц иљ ев а е ко ном ске, а т и ме и н а ц и о н а л не безбедности. Кон ти ну и ра ним пра ће њем, вред но ва њем и усмеравањем ре - зул та та на ци о нал не еко но ми је оства ру ју се три ве о ма ва жна ци ља, и то: а) по в е ћ а в а с е е фи к а сно с т у с а гле да в а њу еко ном ск и х ри зи к а б е з б ед но с т и; б ) ства ра ју се усло ви за про јек то ва ње ефик сног пла на раз во ја еко ном ског по - тен ци ја ла ; и в) ства ра ју се усло ви за ре ал но са гле да ва ње еко ном ског по тенц и ја л а и по т р е ба на ц и о на л не б е з б ед но с т и. Праћењем и п роцењивањем економск и х и нд ик ат ора пос т аје јасно как ви су ре зул та ти ра да на ци о нал не еко но ми је и шта се од њих оче ку је. Осим тога, ти ме се обез бе ђу је и по врат на ин фор ма ци ја о ри зи ци ма и прет ња ма (економ ским и безбедносним). Економски ризици указују на ве роватноћу непо - вољ них еко ном ских зби ва ња и је дан су од об ли ка си стем ских ри зи ка у облас т и н а ц и о н а л н е б е з б ед н о с т и. 14 О н и и з р а ж а в а ј у в и с о к с т е п е н о п а с н о с т и, од но сно, п р е т њу и з а з и в а њ а к ри з а по е ко ном ск у и по л и т и ч к у с т а би л но с т не ке зе мље. Та ква ин фор ма ци ја има по се бан зна чај, јер се на осно ву ње доно с е м но г е од л у ке, н а р о ч и т о у о бл а с т и у п р а в љ а њ а си с т е мом н а ц и о н а л не б е з б ед но с т и. Основ ни циљ пра ће ња и про це њи ва ња еко ном ских ин дикатора економске б е з б ед но с т и, је с т е по д из ањ е опш т е орг а н и з а ц и о не спо с о б но с т и си с т е ма без бедности и остваривање стратегијских ци ље ва. Про це на кре та ња еко - ном ск и х и н д и к а т о р а, с л у ж и з а до но ше њ е к в а л и т е т н и х одл ук а у о б л ас т и стра те шког пла ни ра ња упо тре бе еко ном ских ре сур са од зна ча ја за без бедно с н и с е кт о р. Н а о с но ву њ е с е у т в р ђу ју оп ш т и и појед ин ачн и п л анов и и ци љеви субјеката без бед но сти. На осно ву та кве про це не, про јек ту ју се крат - ко р оч не и д у г о р оч не с е лек т и в не од л у к а и ме т о де а н г а жо в а њ а еко ном ск и х ре сур са. Осим то га, оно има и ва жну стра те гиј ску ди мен зи ју, јер су стра тег и ја и ц иљ еви ор г ан из ац ије сис т ема б е зб едно с т и п р ед у с ло ви з а у т в р ђи в а њ е кри те ри ју ма и стан дар да успе шно сти. Пр о це с п р а ће њ а, п р о це њи в а њ а и усме р а в а њ а еко ном ск и х и н д и к а т о р а б е з б ед но с т и и ма б р ој не у по т р е б не д и мен зи је и да је м но ш т в о р е ле в а н т н и х ин фор ма ци ја за ква ли тет но од лу чи ва ње у го то во свим аспектима и сегмен- 13 Ђ. По пов, (2014), Пр и л о г е ко н о м с ко ј а н а л и з и к л и м а т с к и х п р о м е н а, Збор ник ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду, стр М. Бо шко вић, (2017), на ве де но де ло, стр

6 Др Го ран Б. Ми ло ше вић, Др Љу бо мир С. Ста јић, Ин д и к а т о р и е ко н о м с ке... (стр ) т и ма у п р а в љ а њ а р е с у р си ма б е з б ед но с т и, з б ог че г а с е њ е г о в а ев а л у а т и в на и р а з в ој на д и мен зи ја не мо г у р а з д в а ја т и. Н а о сно ву р е з ул т а т а к р е т а њ а еко - ном ск и х и н д и к а т о р а б е з б ед но с т и, п р ед у зи ма ју с е ко р ек т и в не а к т и в но с т и, у т вр ђу ју п ла но ви за по бољшање и нд ивид уа лне и орг ан изац ионе успеш нос т и и п р ед у зи м а ју д ру г е ме р е и а кт и внос т и, зн ач ајне з а о с т в арив ањ е ц иљ ев а бе збеднос т и. Преднос т и добр о конц ип ира ног си с т е ма п ра ће њ а и оце њи ва њ а еко ном ск и х и н д и к а т о р а б е з б ед но с т и с у б р ој не. И з д в о ји ће мо с ле де ће: лак ше укљу чи ва ње су бјек та без бед но сти у из вр ше ње по ста вље ног ци ља; о бјек т и в н и је п р о це њи в а њ е р е а л ног с т а њ а еко ном ске б е з б ед но с т и; под с т и ца њ е и усме р а в а њ е еко ном ског р а з в о ја ; ве ће по ве зи ва ње и ме ђу соб ни ути цај еко но ми је и безбедносног система; ја сно уо ча в а ње бе з бед но сн и х ризик а и еко ном ск и х п р ед но с т и сма ње њ а ри зи к а ; с т в а р а њ е п р ед у с ло в а з а р е дов но а на л и зи р а њ е еко ном ске спо с о б но с т и сма њ е њ а б е з б ед но сног ри зи к а ; о б е з б е ђи в а њ е с а гл а сно с т и и з ме ђу но си л а ца еко ном ске по л и т и ке и но - си ла ца функ ци ја без бед но сног сек то ра о по тре ба ма еко ном ског раз во ја; по врат на ин фор ма ци ја о оства ре ној еко ном ској и без бед но сној успе - шно сти у оства ре ним ре зул та ти ма ра да. 3. БРУ ТО ДО МА ЋИ ПРО ИЗ ВОД Ср би ја за о ста је у ре форм ским про це си ма, по себ но у кључ ним сег менти ма: при ва ти за ци ји и ре структурирању ве ли ких пред у зе ћа, по ли ти ци конк у р ен тнос т и и и н с т и т у ц и о на л н и м р е ф ор ма ма, ш т о с е од ра ж а в а на к р е т а њ е ма к р о е ко ном ск и х р е з ул т а т а. У пе ри о д у од до г о д и не Ср би ја је о с т в а ри л а зн а ч а ја н к у м у л а т и в н и р е а л н и р а с т б ру т о дом аћег п р ои зв од а од 42, 2 од с т о у з ре ла т и в н у с т а би л нос т це на, ш т о је зна ча ја н резулт ат економске по л и т и ке о с т в а р е н у ус ло в и м а т р а н з и ц и је и ц и к л и чн и х к р ет а њ а св е тс ке при вре де. Ма кро е ко ном ски ин ди ка то ри су, на кон ис по ља ва ња ефе ка та кризе, дра стич но по гор ша ни у на ред ним го ди на ма (на ро чи то у и го ди ни) као последица смањене домаће и иностране тражње, смањеног прил и в а с т ра ног к а п и т а ла и повећ ане нел ик ви д но с т и п ри в р е де. О в ај не г а т и в н и тренд на ста вљен је и 2014 го ди не ка да је пад бру то до ма ћег про из во да изно сио 1,8 од сто. На кон пе ри о да не га тив них кре та ња ма кро е ко ном ских инд и к а т о р а еко но м и ја Ср би ја по к а з у је зна ке ож и в љ а в а њ а и р а с т а еко ном ске а к т и внос т и. У пер иод у од д о г од ине к ум ул ат и вн и р а с т б рут о до ма ћег п р о и з в о да и з но сио је 5,4 од с т о с а и з р а же ном т ен ден ц и јом р а с т а у пр вом квар та лу го ди не од 3,5 од сто. 516

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 Та б е ла 1: Кр е т а њ е р е а л ног ра с т а Бру т о -до ма ћег п р о и з в о да ( БДП) у пе ри о ду од 2002 до 2018 го ди не 15 Го д и на Бру т о до ма ћ и п р о и з в од, % пр о ме не, п р е ма те ку ће це не, млрд. ди на ра п р е т ход ној г о д и н и ,9 7, , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,4 2, , , , , , , ,6 1, про це на MMФ 4.755,7 3,5 4. ТР ЖИ ШТЕ РАД НЕ СНА ГЕ Тр ж и ш т е ра да Ср би јe у п р о т е к лом пе ри о д у, к а ра к т е ри с а ло је сма њ е њ е укуп ног бро ја за по сле них и раст не за по сле но сти, као и бр жи раст пла та од ра ста про дук тив но сти ра да ко ји је сма њи вао тра жњу за рад ном сна гом и на т ај на ч и н до дат но у т и ца о на по в е ћ а њ е не з а по с ле но с т и. Еко но м и ју Ср би је, на по че т к у 21 в е к а, к а р а к т е ри с а л а је ви с о к а т зв. ск ри в е на не з а по с ле но с т и в е л ик и ви ш кови з а по с ле н и х у д ру ш т в е ном и д р ж а в ном с е кт ору који с у у п р о це су р е с т ру к т у ри ра њ а и п ри в а т и з а ц и је де лом п р о д у к т и в но а н г а жо в а н и, а де лом от пу ште ни, та ко да је про се чан број за по сле них сма њен, а не за после них по ве ћан. У пе ри о ду од 2006 до 2008 го ди не уо ча ва се крат ко роч но см ањ ењ е нез апо с ле но с т с а 20,9 од с т о н а 13,6 од с т о. Ме ђу т и м, е ко ном ск а к ри з а и не г а т и в н и т р ен до ви у с рп ској п ри в р е д и р е з ул т и р а л и с у р а с т ом не - з а по с ле но с т и ко ја је 2012 г о д и не до с т и гл а н и в о од 23,9 од с т о. У пе ри о д у од 2012 го ди не до да нас еви дент но је до шло до ожи вља ва ња при вред них акт и в но с т и, подс т а к н у т и х п ре све г а ме ра ма фи ск а л не кон со л и да ц и је, с т ра н и м 15 И з в ор: РЗС. Ме т о до ло г и ја ESA Пр о це на РЗС. БД П к а о с у ма че т и ри к в а р т а ла (о б р ач у н а т о у МФИ Н ) Пр о ме не, п р е м а п р е т ход ној г о д и н и, %, и М и н и с т а р с т в о фи н а н си ја, Основ ни ин ди ка то ри ма кро е ко ном ских кре та ња го ди не; стра ни ци сај та ми нистар ства: ht t p://w w w.m f i n.gov.r s /pa ge s /a r t ic le.ph p?id =13270; при сту пље но го ди не). 517

8 Др Го ран Б. Ми ло ше вић, Др Љу бо мир С. Ста јић, Ин д и к а т о р и е ко н о м с ке... (стр ) ин ве сти ци ја ма и др жав ним суб вен ци ја ма, што је има ло за ре зул тат сма ње - ње не за по сле но сти, ко ја је на кра ју го ди не из но си ла 13,5 од сто. Та бе ла 2: Кретањe на тр жи шту рад не сна ге у Ср би ји у пе ри о ду Го д и на У ку пан број Број ли ца ко ја А к т и в но не з а С т о па з а по с ле н и х 17 т ра ж е з а по с ле њ е по с ле на л и ца не з а по с ле но с т и / / 12, / 12, / 13, / 14, , , , , , , , , , , / , / ,8 16 Из вор: 1) Ми ни стар ство фи на си ја Бил тен јав них фи нан си ја број 152, април 2017 и М и н и с т а р с т в о ф и н а н с и ј а, О с н о в н и и н д и к а т о р и м а к р о е к о н о м с к и х к р е т а њ а г од ин е; с т р ан и ц и с ај т а м и н и с т а р с т в а : h t t p: // w w w. m f i n.gov. r s / p ag e s /a rt icl e.p hp? i d =13270; п р ис т уп љ ен о ; и 2) Реп уб л и чк и з ав од з а с т а т и с т и к у ( Р З С ) с т р а н и ц и с ај т а ( Р З С ) при сту пље но ht t p: // w w w. s t a t.gov. r s / We b Si t e / P u bl ic / Pa ge Vi e w. a s px? pke y =2 4,. 17 Ре п у бл и ч к и за вод за с та т и с т и к у је ко ри го вао по дат ке о бро ју за по сле н и х, п ре ла ском на но ви из вор по да т а ка ( Цен т ра л н и ре г и с т ар оба ве зног со ц и ја л ног осиг урања). Подац и су дат и према евиденцији НСЗ. По да так не об у хва та ре ги стро ва не ин ди ви ду ал не по љо при вред ни ке. 18 Го ди шњи про сек за го ди ну из ра чу нат је као арит ме тич ка сре ди на бро ја за по - сле них за свих 12 ме се ци. И з в о р: Ре п у б л и ч к и з а в од з а с т а т и с т ик у с а јт у п р ис т уп љ ен о го ди не ht t p: // w w w. s t a t.gov. r s / We b Si t e / P u bl ic / Pa ge Vi e w. a s px? pke y =26,. 19 По д а ц и с е од н о с е н а п о с л е дњ и к в а рт а л г о д и н е, М и н и с т а р с т в о ф и н а н с и ј а, Основ ни ин ди ка то ри ма кро е ко ном ских кре та ња го дине; страници сајта мини - стар ства: ht t p: // w w w. m f i n.gov. r s / p a ge s /a r t ic le.p h p?id =13270; при сту пље но По д а ц и с е од н о с е н а п е р и од ј а н у а р - м а р т г о д и н е, М и н и с т а р с т в о ф и н а н с и ј а, Основ ни ин ди ка то ри ма кро е ко ном ских кре та ња го дине; страници сајта мини - стар ства: ht t p://w w w.m f i n.gov.r s /pa ge s /a r t ic le.ph p?id =13270; при сту пље но , и Основн и и н д и к а т о ри ма к р о е ко ном ск и х к р е т а њ а г о д и не; с т ра н и ц и с ај т а м и н и с т а р с т в а: ht t p: // w w w. m f i n.gov. r s / p a ge s /a r t ic le.p h p?id =13270; при сту пље но

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/ С И ВА ЕКО НО М И ЈА С и в а еко но м и ја је не з а о би л а зн и п р а т и л а ц с рп ске п ри в р е де. Пр е ма ис - т р а ж и в а њи ма, 21 у Ср би ји је по сло ва ње на овај на чин у го ди ни би ло н а н и в оу од 30,1 од с т о р е г ис т ров аног д руш т в еног п р ои зв о д а. То пок аз у је сав про блем на ше при вре де јер она чи ни тре ћи ну укуп не еко ном ске ак тивно сти. Пад си ве еко но ми је оства рен је то ком го ди не, ка да је ни во си ве еко ном ије мер ен у к у пн и м д руш т в ен и м п р о и з в о дом и з но сио је 21, 2 од с т о, што у по ре ђе њу са го ди ном зна чи сма ње ње за око 9 од сто. Тренд смање ња си ве еко но ми је на ста вљен је и у на ред ном пе ри о ду, те она у 2017 годи ни из но си 15,4 од сто Бру то-до ма ћег про из во да. Та бе ла 3: Оби м си ве еко но м и је Ср би је ( у % од BDП ) на о сно ву ра з л и ч и т и х ме т о да, ( ) 22 Ме т од п р о це не Го д и на Си ва еко но ми ја у % BDP HTC ме тод ,6 M I M IC ме т од ,1 Д и р е к т а н а н ке т н и ме т од ,2 Д и р е к т а н а н ке т н и ме т од ,4 Ово су не спор но по зи тив ни резултати (смањење сиве економије), оствар ењ а ц и љ е в а е ко ном ског опо р а в к а с р п ске п р и в р е де. Ме ђу т и м, б е з д а љ е г ја ча њ а си с т ем ск и х з а ко н и т о с т и по с ло в а њ а и е л и м и н и с а њ а у з р о к а и ус ло в а ко ји по го ду ју си вој зо ни по сло ва ња не мо гу се оства ри ти прет по став ке ма кро - е ко ном ск и х ц и љ е в а с т а би л но с т и на ше з е м љ е. 6. МО Н Е ТА Р Н А К РЕ ТА ЊА И И Н ФЛ А Ц И ЈА Н а кон пе ри о да не г а т и в ног у т и ца ја мо не т а р не еко но м и је на к р е т а њ а у р е а л ном с ек т о ру еко но м и је цен т р а л на мо не т а р на и н с т и т у ц и ја ус пе л а је да о с т в а ри р е л а т и в н у с т а би л но с т мо не т а р н и х к р е т а њ а. К р е т а њ е мо не т а р н и х агре га та оди ше ста бил но шћу токова што је предуслов оства рења стабилно - с т и на сви м с ек т о ри ма еко ном ске а к т и в но с т и. По д и г н у т је н и в о к р е д и т ног пла сма на ка при вре ди и ста нов ни штву, а де ви зне ре зе ве су у окви ри ма пот р е б ног н и в оа. И н фл а ц и ја у Ср би ји је на кон д у жег в р е мен ског пе ри о да с а р е л а т и в но ви с о ког н и в оу св е де на на оп т и ма л но п ри х в а тљи в н и в о. С а г о - 21 Ви ди оп шир ни је: Г. Кр стић, Б. Ра ду ло вић, (2018), Си ва еко но ми ја у Ср би ји 2017 П р о ц е н а о б и м а, к а р а к т е р и с т и ке у ч е с н и к а и д е т е р м и н а н т е, Б е о г р а д. 22 Из вор: Г. Кр стић, Б. Ра ду ло вић, (2018), Си ва еко но ми ја у Ср би ји 2017 Про це на о б и м а, к а р а к т е р и с т и ке у ч е с н и к а и д е т е р м и н а н т е, Б е о г р а д, с т р

10 Др Го ран Б. Ми ло ше вић, Др Љу бо мир С. Ста јић, Ин д и к а т о р и е ко н о м с ке... (стр ) ди шњег ни воа од 11,7 од сто у го ди ни, ин фла ци ја је крат ко роч но смање на на 8,4 од сто 2009 го ди не, од но сно на 6,5 од сто 2010 го ди не. Ме ђу тим, в е ћ 2011 г о д и не и н ф л а ц и ја је понов о би л а д в о ц и ф р е н а и и з но си л а је 11,0 од сто. У пе ри о ду од 2012 го ди не до 2018 го ди не уоч љи ва је тен ден ци ја сма - ње ња ин фла ци је ко ја је за на ше усло ве 2016 го ди не из но си ла са мо 1,2 од сто. О в ај опадајућ и т р ен д је пок р ен у т г од ине највише з ах в аљујућ и мерама сма ње ња лич не по тро шње, ко ја је ре зул тат ме ра Вла де усме ре них на ре гули са ње ни воа пен зи ја и за ра да у јав ном сек то ру, као и дру гим ме ра ма конс о л и да ц и је ја в н и х фи на н си ја. Та бе ла 4: Мо не та р на кре та ња, де ви зне ре зер ве и кре та ња потрошачких цена ( ) 23 Го д и на Д и на р ск и п ри ма р н и но вац, мил. д и на ра Нов ча на ма са М3, мил. ди на ра У к у п н и к р е д и т и при вре ди и станов ни штву, мил. д и на ра Де ви з не р е з е р в е НБС, мил. евра С т о па и н ф ла ц и је , ,151 1,090,801 8, ,268 1,205,570 1,267,343 10,602 8, ,161 1,360,777 1,599,300 10,002 6, ,067 1,500,444 1,715,581 12,058 11, ,756 1,641,804 1,876,553 10,915 7, ,459 1,716,882 1,783,712 11,189 7, ,690 1,848,191 1,863,322 9,907 2, ,668 1,969,508 1,919,625 10,378 1, ,184 2,197,052 1,964,729 10,205 1, ,952 2,275,502 2,006,480 9,962 3, ја н у а р -м а р т 392,708 2,255,146 2,024,460 10,235 1,5 7. Д Е ВИ ЗНО Т Р Ж И Ш Т Е Де ви з е и е ф ек т и в н и с т р а н и но в а ц у Ср би ји мо г у с е к у по в а т и и п р о да - ва ти са мо на де ви зном тр жи шту, за на ме не ко је су до зво ље не за ко ном. Купо ви на и про да ја де ви за и ефек тив ног стра ног нов ца на де ви зном тр жи шту вр ши се не по сред но: из ме ђу ба на ка и ре зи де на та, као и из ме ђу ба на ка и не - р е зи де на т а ; и з ме ђу ба на к а ; и з ме ђу ба на к а и Н а р од не ба н ке Ср би је; и з ме ђу 23 И з в о р: М и н и с т а р с т в о ф и н а н с и ја :О с н ов н и и н д и к а т о р и м а к р о е ко н о м с к и х к р е т а њ а, (стра ни ци при сту пље но на дан го ди не и ) мај-јун го д и н е. 520

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 ре зи де на т а ко ји и ма ју ов ла ш ће ње за оба в ља ње ме њач к и х по сло ва и На род не банке Србије; из ме ђу ба на ка и ре зи де на та ко ји има ју овлашћење за обавља - ње ме њач ких по сло ва ; из ме ђу ко ри сни ка сред ста ва буџета Републи ке Ср - би је, ко ри сн ик а с р едс т ав а о рг ан из ац ија з а о бав езно с оц ија лно о сиг ур а њ е и ко ри сн и к а с р едс т ав а буџет а лок а лне в лас т и, к а о и д руг и х корисн ик а ја в н и х сред ста ва ко ји су укљу че ни у си стем кон со ли до ва ног ра чу на тре зо ра и На родне ба н ке Ср би је. 24 Ку по ви н у и п ро да ју ефек т и в ног с т ра ног нов ца на де ви зном т р ж и ш т у о ба в љ а ба н к а, Н а р од на ба н к а Ср би је, к а о и д ру г и р е зи ден т и ко ји у скла ду са за ко ном оба вља ју ме њач ке по сло ве. На род на бан ка Ср би је про - п ису је усло ве и на ч и н ра да де ви зног т р ж и ш т а. На де ви зном т р ж и ш т у оба в ља се спот, тер мин ска и своп ку по ви на и про да ја де ви за, као и ку по ви на и прода ја де ви з а с да т у мом и з в р ше њ а к р а ћ и м од спо т в а л у т е. 25 Ку р с д и на р а п р е - ма стра ним ва лу та ма на де ви зном тр жи шту фор ми ра се сло бод но, у скла ду са по ну дом и тра жњом де ви за. 26 Де ви зно тр жи ште је сло жено, захтевно и под ло жно стал ним осци ла ција ма кре та ња изазваним променама понуде и тра жње за де ви за ма. Цен трална мо не тар на ин сти ту ци ја мо ра па жљи во да пра ти ти кре та ња на де ви зном т рж и ш т у и п р ед у зи ма св е не опходне мер е да од рж и с т аби л но с т к р ет ањ а на истом. Пра ће њем и ана ли зом кре та ња де ви зног кур са у пе ри о ду од 2008 до 2018 го ди не уо ча ва се да је на кон пе ри о да не ста бил но сти и ра ста кур са, успо с т а в љ е н т о ком 2017 г о д и не м си с т е м р е л а т и в не с т а би л но с т и. Вр ед но с т до ла ра је са 111,29 ди на ра из 2016 го ди не, пао на 96,34 ди на ра за је дан до лар у 2018 го ди ни. Вред нсот евра је са 123,12, ди на ра из 2016 го ди не пао на 118,43 ди на ра за је дан евро у 2018 го ди не. Слич на кре та ња у по сма тра ном пе ри о ду су оства ре на и код оста лих вред но со ти ино стра них ва лу та. Пад курса, ко ји је фор ми ран ускла ђи ва њем по ну де и тра жње у ме ђубан кар ској тр го ви ни, по казује да је девизно тржиште почело да се стабилизу је. Ста би ли за ци ји де ви зног тр жи шта до при не ле су и интервен ције Народне Б а н ке Ср би је у п р е т ход н и м пе ри о д и ма ко ја је под р а з у ме в а л а к у по ви н у и п р о д а ј у е ф е к т и в н о г с т р а н о г н о в ц а. Те и н т е р в е н ц и је ус л е д и л е с у је р је 24 Ви ди: Члан 38 За ко на о де ви зном по сло ва њу ( Слу жбе ни гла сник РС, број 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014 и 30/ С п о т к у п о в и н а и п р о д а ја д е в и з а, у с м и с л у ов е од л у ке, је с т е к у п о в и н а и п р о д а ја д е - ви за за ди на ре с да ту мом из вр ше ња два рад на да на од да на за кљу че ња ку по про дај ног угов о р а, однос но д ан а т р г о в а њ а (с п о т в а л у т а). Те р м и н с к а к у по в и н а и п р од а ја д ев из а, у с м ис л у ов е одл уке, јес т е к упо в и н а и п р о д а ја де в и з а з а д и н а р е с д а т у мом и з в р ше њ а н а од р е ђ е н и д а н по с л е с по т в а л ут е. С в оп к упов ин а и п р од аја дев из а, у с м ис л у ов е одл уке, је с т е и с т ов р е мено у г о в а р а њ е к у п о в и н е д е в и з а з а д и н а р е и п р о д а је д е в и з а з а д и н а р е с р а з л и ч и т и м д а т у м и м а и з в р ш е њ а. 26 Д е в и з н и к у р с ј е ц е н а с т р а н е в а л у т е и з р а ж е н а у д о м а ћ е м н о в ц у, ш т о п р а к т и ч н о зна чи да де ви зни курс показује колико би јединица до ма ћег нов ца тре ба ло пла ти ти за је ди - ни цу стра ног нов ца. 521

12 Др Го ран Б. Ми ло ше вић, Др Љу бо мир С. Ста јић, Ин д и к а т о р и е ко н о м с ке... (стр ) цен трал на бан ка оце ни ла да је ускла ђе ност по ну де и тра жње де ви за од примар не ва жно сти за ста бил ност на ци о нал не еко но ми је. Та бе ла 5: Кр е т а њ а вред но сти ва лу та на де ви зном тр жи шту ( ) 27 Го д и на Вред ност до ла ра у од но су Вред ност евра у од но су на ди нар, про сек пе ри о да на ди нар, про сек пе ри о да ја н у а р -м а р т ПРИ ХО ДИ И РАС ХО ДИ БУ ЏЕ ТА Др жа ва мо ра да кре и ра до вољ ност при хо да из ко јих мо же да фи нан сира различите расходе. Не остварива њем прихода стварају се услови задуже - но сти и по ве ћа ња јав ног ду га. У пе ри о ду од 2008 до 2016 го ди не у Ср би ји је оства рен раст јав них при хо да, али тај раст ни је од го ва рао оби му ра ста јав них р а с хо да. Ра с хо д и с у би л и и зн а д н ив оа р еа лн и х мог ућнос т и п риход а. То је има ло за ре зул тат и не склад у си сте му јав них фи нан си ја са сна жним од разом на це ло куп ну ма кро е ко ном ску не ста бил ност на ше на ци о нал не еко но - м и је. То ком 2017 го ди не обим оства ре них при хо да био је из над оби ма остваре них рас хо да, што мо же зна чи ти да су ме ре фи скал не кон со ли да це да ле оче к и в а н и р е з у л т а т. К р е т а њ е од но с а и з ме ђу п р и хо д а и р а сход а Буџет а у п р в ом к в а р т а л у 2018 г о д и не је по зи т и в но. Уко л и ко с е ов ај т р ен д н ас т ави, с т в о рић е с е ус ло ви з а д а љ е ја ч а њ е и ож и в љ а в а њ е н ац ион а лне е коном ије Ср би је. 27 И з в о р: М и н и с т а р с т в о ф и н а н с и ја :О с н ов н и и н д и к а т о р и м а к р о е ко н о м с к и х к р е т а њ а, (с т р а н и ц и п ри с т у п љ е но н а д а н г о д и не и г о д и не) мај-јун го д и н е. 522

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 Та б е л а 6: Ук у п н и п ри хо д и и п ри м а њ а бу џе т а Ре п у б л и ке С р би је од до го ди не, пре ма За ко ну о бу џе ту (у млрд. ди на ра) 28 Го д и на А. По ре ски29 п ри хо д и Б. Не по ре ск и п ри хо д и В. До на ц и је УКУП НИ П РИ ХО Д И А+Б+В П РИ М А ЊА , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,041, , , , , ,119, , , , , , ,481.0 Та б е л а 7: Ук у п н и р а хо д и и и з д а ц и бу џе т а Ре п у б л и ке С р би је од до г о - ди не, пре ма За ко ну о бу џе ту (у млрд. ди на ра) 32 Го д и на А Те к у ћ и рас хо д и 33 Б К а п и т а л н и рас хо д и В Бу џе т ск и к р е д и т и Г А к т и ви ра не г а ра н ц и је У К У П Н И РАС ХО Д И А+Б+В+Г И З Д А Ц И , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , И з в о р: М и н и с т а р с т в о ф и н а нс иј а : Ук у пн и п р и м а њ а и и з д а ц и б у џ е т а Ре п у б л и к е Ср би је од до го ди не, пре ма За ко ну о бу џе ту, (стра ни ци при сту пље но на дан го ди не) мај го ди не. 29 По р е с к и п р иход и о бух в ат ај у : Пор е з н а д охо д а к г р а ђ а н а, п о р е з н а д о б и т п р а в н и х ли ца, по рез на до да ту вред ност, ак ци зе, ца ри не и оста ле по ре ске при хо де. 30 П ри м а њ а о бу х в а т а ју: П ри хо де од п р и в а т и з а ц и је, П р и м а њ а по о сно ву о т п л а т е д а т и х к р е д и т а, До м а ћ е ф и н а н с и р а њ е и И н о с т р а н о ф и н а н с и р а њ е. 31 По да ци се од но се на ја ну ар-ма рт 2018 го ди не 32 И з в о р: М и н и с т а р с т в о ф и н а нс иј а : Ук у пн и п р им ањ а и и зд ац и б уџ ет а Реп уб л ик е Ср би је од до го ди не, пре ма За ко ну о бу џе ту, (стра ни ци при сту пље но на дан го ди не и го ди не) мај-јун го ди не. 33 Текући расхо ди об у хва та ју : Рас хо де за за по сле не, Рас хо де за куповину роба и услуг а, Ра с хо де по о снову о тп л ат е к ам ат а, С у бв е нц ије, Дот а ц и је ме ђу н а р од н и м о р г а н и з а ц и ја м а, Трансфере осталим нивоима власти, Трансфере органи за ци ја ма оба ве зног со ци јал ног оси - г у р а њ а, С о ц и ја л н у з а ш т и т у и з бу џ е т а. 34 И з д ац и о бу х в а т а ј у : О т п л а т у г л а в н и ц е д о м а ћ и м к р е д и т о р и м а, О т п л а т у г л а в н и ц е с т р а н и м к р е д и т о р и м а, Н а б а в к у ф и н а н с и ј с ке и м ов и н е 523

14 Др Го ран Б. Ми ло ше вић, Др Љу бо мир С. Ста јић, Ин д и к а т о р и е ко н о м с ке... (стр ) , , , , ,001, , , , , , ,012, , ,012, , , , ,127, , , , , , ,062, , , , , , ,049, , , , , , ,085, , , , , , , , БУ ЏЕТ СКИ СУ ФИ ЦИТ ДЕ ФИ ЦИТ И ЈАВ НИ ДУГ Кључна макроекономска не равно те жа, а са њом и пра те ћи ри зик, усло - в љ е на је р а с т у ћ и м уде л и ма ја в не по т р о ш њ е и фи ск а л ног де фи ц и т а у б ру т о до ма ћем п р о и з в о д у на н и в оу кон с о л и до в а ног би л а н с а с ек т о р а д р ж а в е, к а о и н а н и в оу у же де фи н и с а н и х би л а н с а ја в не по т р о ш њ е. У период у од 2010 до 2017 г о д и не еви ден т но је п ри с у т а н бу џе т ск и де фи ц и т ко ји с е не г а т и в но од ра жа ва на све то ко ве нео п ход ног фи на си ра ња јав них рас хо да Ср би је. Конс т а н т но п ри с ус т в о буџе тског дефиц ит а п р о д у к у је д а љи р а с т ја в ног д у г а, ко ји и з но си 58,6 одс т о Брут о дом аћег п р ои зв ода. 36 С а с т ановиш т а с т аби л- но сти и ра ста еко но ми је Србије, неодржив је ни во јав не по тро шње и не прихва тљив је тренд ра ста фи скал ног де фи ци та, као и тен ден ци ја ра ста за дуже но сти др жа ве и при ват ног сек то ра. Та б е ла 8: Кр е т а њ е кон с о л и дов аног дефиц ит а с уфиц ит а Реп убл ике Србије у БДП 37 ( у %) и у к у п ног фи ск а л ног с у фи ц и т а -де фи ц и т а Бу џе т а Ре п у б л и ке С р би је од до го ди не, пре ма За ко ну о бу џе ту (у млрд. ди на ра) Година A. Кон с о л и до вани јав ни п ри хо д и Б. Кон с о л и до вани јав ни рас хо д и А-Б Кон с о л и до в а ни де фи цит/ с у фи ц и т дуг Ф и ск а л н и с у фи ц и т - -де фи ц и т у Бу џе т у 38 (у млрд. ди на ра) , , , По да ци се од но се на ја ну ар-ма рт 2018 го ди не. 36 С т а њ е ја в н о г д у г а н а д а н г о д и н е. И з в о р: М и н и с т а р с т в о ф и н а н с и ја Ре п у- б л и ке С р б и је, (стра ни ци при сту пље но на дан го ди не). 37 И з в о р: М и н и с т а р с т в о ф и н а н с и ја Ре п у б л и ке С р б и је, (на дан г о д и н е) 38 Ук у п н и ф и с к а л н и с у ф и ц и т -д е ф и ц и т бу џ е т а Ре п у б л и ке С р б и је од д о г о - д и не, п ре ма За ко н у о бу џе т у ( у м л рд. д и на ра). Из вор: М и н и с тар с т во фи на н си ја: Ук у п н и п рима ња и из да ци бу џе та Ре пу бли ке Ср би је од до го ди не, пре ма За ко ну о бу џе ту, (стра ни ци при сту пље но на дан го ди не) мај го ди не.

15 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/ , , , ,9 45,2-1,3-7, ,1 43,0 1,1 33, м а р т а ,470.7 Ола ко з а д у ж и в а њ е у и но с т ра н с т ву до ве ло је зе м љу до п р е з ад уженос т и код ме ђу на род них фи нан сиј ских ин сти ту ци ја. Наш укуп ни спољ ни дуг из - но си око 23,6 м и л и ја р д и е в р а, ш т о п р е в а з и л а з и з а је д а н д у ж и в р е ме н ск и пе риод мо г ућ но с т на ше п ри в р е де да и з м и ру је на в р е ме девизне обавезе. Под иде ал ним усло ви ма (под усло вом от пи са 50% спољ ног ду га), оста так би и да ље био ве ли ки те рет за на шу при вре ду. То је наш ду го роч ни про блем и д у г о р оч н и г е не р а т о р не с т а би л но с т и на ц и о на л не еко но м и је. Та бе ла 9: Јав ни дуг Ре пу бли ке Ср би је у пе ри о ду од го ди не до (у млрд. евра) 39 Година A. Ук у п но д и р е к т не о ба в е з е Б. Ук у п но и н д и р е к т не о ба в е з е Уку пан јав ни дуг А+Б У че ш ће ја в ног ду га у БДП, (у %) , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , И з в о р: М и н и с т а р с т в о ф и н а н с и ја : Ја в н и д у г Ре п у б л и ке С р б и је у п е р и о д у од го ди не до , (стра ни ци при сту пље но на дан го дине и го ди не) мај-ју ни го ди не. 525

16 Др Го ран Б. Ми ло ше вић, Др Љу бо мир С. Ста јић, Ин д и к а т о р и е ко н о м с ке... (стр ) , , , , , , април ,916,8 1, , ПО ТРО ШЊА, ШТЕД ЊА И ИН ВЕ СТИ ЦИ ЈЕ Шт ед њ а о би ч но и з р а ж а в а и з но с од ло же не по т р о ш њ е. Од о би ма ш т едњ е з а ви си и и з но с а к у м у л ац ије с р едс т ав а ко је мо же мо ко ри с т и т и у д а т ом т р е н у т к у з а и н в е с т ри ра њ е. Пов ећ ањ ем нац иона лне ш т едњ е може с е с т в ори по т р е ба н п р о с т ор з а не и н фла т ор но по ве ћ а њ е и н ве с т и ц и ја ко је је не о п ход но за убр за ва ње привредног раста у национал ној еко но ми ји. До дат не ин ве стиц и је у с а в р е ме н у т ех но ло г и ју и у људ ск и к а п и т а л могле би под ић и с т оп у р а с т а п ри в р е де на ви ш и н и в о и т а ко ис т о в р е ме но о си г у р а т и д в а ц и љ а: по - бољ ша ле жи вот ног стан дар да и сма ње ње оба ве за пре ма ино стра ним по ве - ри о ц и ма (с е р ви си р а њ е д у г а). Та бе ла 10: Кре т а ње по т ро ш ње, и н ве с т и ц и ја и де ви зне ш т ед ње у Ср би ји ( ) 40 Го д и на При в ат на по т ро шња (y %) При ват не и н в е с т и ц и је (y %) Д р ж а в на по т р о ш њ а и и н в е с т и ци је (y %) Де ви з на штед ња станов н и ш т в а, у мил. Евра Стра не дир е к т не и н в е сти ци је, не то, у мил. ЕУР Стра не д и р е к т не ин ве сти ци је, не то, % БДП ,775 2, ,2-23,7-4,4 6,014 2, ,5-7,9 0,1 7,106 1, ,9 7,3-0,5 7,611 3, ,0 14,3 2,8 8, ,6-7,7-6,4 8,418 1, ,3-5,8 0,9 8,525 1, ,5 4,3 0,3 8,629 1, ,8 2,0 4,9 8,987 1, ,373 2, април 9, ,4 40 И з в о р: М и н и с т а р с т в о ф и н а н с и ја : Би л т е н ја в н и х ф и н а н с и ја, број 152, април 2017; Ми ни стар ство финансија: Основни индикатори макроекономских кретања ; gov.rs/ (стра ни ци при сту пље но на дан го ди не и го ди не) мај-јун г о д и н е. 526

17 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/ М Е ЂУ Н А РОД Н А РАЗ М Е Н А Ср би ја, сво јом ве ли чи ном и про из вод ним по тен ци ја лом, не ути че зна - чај н и је на ме ђу на р од на п ри в р ед на к р е т а њ а. Ме ђу т и м, к р е т а њ а на св е т ском тр жи шту зна чај но ути чу на при вред не то ко ве у Ср би ји. Ни во спољ не тр го - ви не Ср би је у пе ри о ду од 2009 до 2018 го ди не не п ре к и д но ра с т е. Из воз ро бе у 2017 го ди ни до сти гао је из нос од ми ли јар ди евра, а увоз из нос од ми ли јар ди евра. По сле ди ца та кве ди на ми ке су не же ље ни спољ но тр го - ви н ск и р е з ул т ат. Де фи ц и т спољ но т р г о ви н ске р а з ме не је пов ећ а н т ако да он са мо за 2017 го ди ну из но си ми ли јар ди евра. Из аспек та Плат ног би ланс а, дефиц и т т ек у ћ и х т ра н с а к ц и ја т а ко ђе ра с т е и он је у 2017 г од ин и и зносио -2,089.6 ми ли јар де евра. Та бе ла 11: Кре та ње из во за и уво за у Ср би ји ( ) у ми ли. евра 41 Го д и не Ја ну ар - -ма р т И з в о з ро бе 5, , , , , , , , , ,821.0 Ивоз ро бе у ЕУ 3, , , , , , , , , ,617.8 Увоз ро бе 11, , , , , , , , , ,064.6 Увоз ка пи талн и х п р о и з в о д а 2, , , , , , , , , ,038.4 Увоз ин тер мед и ја р н и х п р о и з в о д а 3, , , , , , , , , ,811.6 Де фи ц и т р о б не р а з ме не -5, , , , , , , , , ,243.6 Де фи ц и т р о б не раз ме не, % БДП ,0 Та бе ла 12: Плат ни би ланс, у мил. ЕУР 42 Го д и на Де фи ц и т т е к у ћ и х Де фи ц и т т е к у ћ и х т ра н с а к ц и ја, т ра н с а к ц и ја % БДП , , , И з в о р: М и н и с т а р с т в о ф и н а н с и ја : Би л т е н ја в н и х ф и н а н с и ја, број 152, април го ди не и Ми ни старство финансија : Основни индикато ри ма кро е ко ном ских кре та ња ; http: // (стра ни ци при сту пље но на дан го ди не) мај го ди не. 42 И з в о р: М и н и с т а р с т в о ф и н а н с и ја : О с н ов н и и н д и к а т о р и м а к р о екон омс к и х к р ет ањ а ; (стра ни ци при сту пље но на дан го ди не) мај го ди не. 527