ВЛ А Д И М И Р П А П И Ћ К РИ Т И К А СВЕ Ш Т ЕН СТ ВА У ДЕ ЛИ МА СРП СКОГ И ЕВРОП СКОГ РА НОГ МО ДЕР НОГ ДО БА * СА Ж ЕТА К : Ра д п р едс т ав љ а п

Транскрипт

1 ВЛ А Д И М И Р П А П И Ћ К РИ Т И К А СВЕ Ш Т ЕН СТ ВА У ДЕ ЛИ МА СРП СКОГ И ЕВРОП СКОГ РА НОГ МО ДЕР НОГ ДО БА * СА Ж ЕТА К : Ра д п р едс т ав љ а п р ег л ед п р ик аз а д ек ад е н тн о г св е ш т е н с т в а у де л и м а св е т ске и с рп ске к њи же в но с т и н а п р е л а з у и з с р ед њ о в е ко в љ а у р а но мод е рно д об а. Ук аз ано је н а в ез е м еђу и де ја м а ко је до но с е ау т о ри е в р оп ског х у м а н и зм а и р е не с а н с е, п р е св е г а Ђ о в а н и Б о к а чо и Ф р а н с о а Ра б ле, с а а н а лог н и м п р ед с т а в а м а у на ци о нал ној књи жев но сти усме ног по ста ња, али и пи са ној књижев но с т и X V I I I в е к а, к а о и спе ц и фи ч ном фе но ме н у у р а з в о ју на ше литературе гра ђан ском пе сни штву. Па жња је по све ће на и знач а ју п р о д у к а т а к а р не в а л ске т р а д и ц и је к а о к ри т и ч ког ме д и ја, а л и и п р о ме н а м а у си м б о л и ч к и м зн а чењим а, у пот р еби ж а нр ов а, к а о и по и ма њи ма све та и чо ве ка у од но су на ра ни је хри шћан ско -дог матске пред ста ве ис точ ног и за пад ног кул тур ног аре а ла. К ЉУ Ч Н Е РЕЧ И : е в р о пс к а р ен ес а нс а, с р п с к а к њ и ж е в н о с т XVI II ве ка, ра на мо дер ност, грађанско песни штво, ерот ска и са тири ч н а к њи же в но с т, к ри т и к а св е ш т е н с т в а, к а р не в а л и з а ц и ја. Српск а к њи жев но с т X V I I I ве к а п р ед с т а в љ а к ул т у р н и п р е ла з из фе у да ли зма, у ли те ра ту ри оме ђе ног бе гом у ма на стир Све тог С а в е и б е г ом и з м а н а с т и р а До си т е ја О б р а до ви ћ а, н ајзн ач ајн ијег но си о ца но во ве ков них ра ци о на ли стич ких иде ја. Из ме ђу сред њов е ков н и х и мо де р н и х по ја в а у на шој п и с а ној к њи жев но с т и с т о је де ла вер ба л ног фол к ло ра, ко ја на нај бо љи на чин осли ка ва ју ста во ве * Рад је до био На гра ду Бо ри во је Ма рин ко вић, ко ја се до де љу је на Фи лоз о фском фа к ул т ет у у Нов ом С ад у к а о подс т ицај з а ра д, к р еат и вно с т и ра звијањ е љу б а в и и и н т е р ес ов ањ а з а с т ар иј е о б л а с т и с р пс к е к њ и ж е в н о с т и. Н а г р а д а ј е уру че на 19. но вем бра го ди не. 301

2 и р а зм иш љ ањ а коле кт ив а а г р афи јс ке з аједн ице, коју је ч ин ил а ве ћи на срп ског ста нов ни штва тог до ба. Гра ђан ска по е зи ја предс т а в љ а с п ец иф ич а н ф ен ом е н у н аш ој р а н ој м о д е р н ој к у л т у р и, чи је се тво ре ви не сма тра ју пре ла зном фор мом од усме не ка пи саној књи жев но сти, упра во због то га што су, јед ним де лом, ши ре не усме н и м п у т ем (пе в а њ ем), док с у ис т о в р е ме но п р ед с т а в љ а ле пе сн и ч ке т в о р е ви не ко је би с е ш и ри ле и ч у в а ле од з а б о р а в а п р е п и си ва њем из јед не ру ко пи сне пе сма ри це у дру гу. 1 М а р и ја К л еу т и ст ич е д а с е с р п с ке р у ко п и с н е п е с м а р и ц е XVI II и XIX ве ка ја вља ју у кон тек сту слич них по ја ва у европ ским књи жев но сти ма, по себ но у они ма са ко ји ма су Ср би у Ау стри ји би л и у не по с р ед ном кон т а к т у 2, док Ти хо мир Осто јић на во ди да је већ мно го пу та ис ти ца но да но ва књи жев ност се вер них Ср ба сто ји у те сној ве зи с раз вит ком гра ђан ског ста ле жа. И ова [српска г ра ђа нск а] по е зи ја је по н и к ла и з г ра ђа н ског с т а ле ж а ; ов о је п рави с рп ск и Me i st e r ge s a ng. 3 Л а и ч ко пе сн и ш т в о но в о на с т а лог г р а ђа н ског ста ле жа, пре ма Мла де ну Ле сков цу, је два да је има ло до ди ра с а на шом р а н и јом х ри ш ћ а н ско - схо л а с т и ч ком к ул т у р ом, к а ко по ду ху, та ко и по на ме ни, те на су прот иде ја ма мо на штва и хришћанства у Ст их ос л ов у и з с т ају ру ко п и сне пе см а ри це, но си о ц и д ру г а ч и је ви зи је св е т а и св е ш т ен с т в а. И а ко је не с у м њи в о по с т о ја ње и идејно кон зер ва тив не и ме трич ки фор мал не, побожне грађа н ске по е зи је ч и ји п ри ме ри с у о с т а т а к на ш и м п р е т ц и ма т а ко ом и љ е не х ри ш ћ а н ске по е зи је, и до к а з п ри сне в е з а но с т и њи хо в е за цр кву, хришћанство и религиозну мистику, али нису одраз оног а с т а њ а и м н о г о с т р а н и х п р о м е н а е ко н ом с к и х, д р уш т в ен и х, мо рал них и умет нич ких у ко ји ма се на шао наш свет у за вр шним де це н и ја ма X V I I I в е к а 4, ја вља се но ви слој пе са ма, ко ји кри ти ци Хри сто вих иза сла ни ка на зе мљи при сту па с аспек та ко мич ног и ерот ског. Овај рад је по ку шај пре гле да про ме на у по гле ди ма на свет ра ног мо дер ног чо ве ка, кроз кри ти ку кле ра у фор ма ма вер балног фол кло ра, пи са ној књи жев но сти XVI II ве ка на на шим про стори ма, ка о и де л и ма за па д ноевропске л и т е ра т у ре на п ре ла зу у но ви век, са чим ће се у ди ја лог уве сти при ме ри из срп ске гра ђан ске по е зи је на ме ђи ути ца ја пи са ног и усме ног. 1 Гра ђа н ск а по е зи ја н и је би ла па п и р на т а л и т е ра т у ра да с е, и з у з ев у на ше да не, мо ра ла от кри ва ти у пра шњавим фон дови ма архива и загушљивим складиш т и ма п р е т р па н и х би бл и о т е к а, ви д и у: Срп с ка гра ђа н с ка п о е з и ја X V I I I и с п о чет ка XIX сто ле ћа I, прир. Бо ри во је Ма рин ко вић, Про све та, Бе о град 1966, М а р и ја К л е у т, На р о д н а к њи ж е в н о с т: ф р а г м е н т и с к р и п т и, Ф и л о з о ф ски фа кул тет, Но ви Сад 2015, Ти хо мир Осто јић, пре ма: С р п с к а г р а ђ а н с к а п о е з и ја... I, 7. 4 М л ад е н Лес к ов а ц, С р пс ко г р ађ а нс ко п ес н иш т в о X V II I в ек а, М ат иц а срп ска, Но ви Сад 1946,

3 У освит но вог до ба, срп ска књи жев ност ула зи у сво је вр сну ре не сан су, што се мо же пра ти ти и кроз од нос пре ма цр кви и њ ен и м дос т оја н с т в ен иц има. И а ко је зв ан и ч на п р ав ос ла вна ц рк в а и да ље пот пор ни стуб је дин ства и на ци о нал ног осе ћа ња ме ђу српск и м ж ив љ ем у Аус т рији, к а о и јед и на њ ег о в а и н с т и т у ц и ја, св е је и з р а жен ији к р ит и чк и п ог л ед н а њ е н у д ел а т н о с т и д е л а т н и ке. 5 Пре ма м и ш ље њу Јо ва на Ске р л и ћа, До си т еј Об ра до ви ћ је био п р ви п р а в и п и с а ц с р п с ке к њиже в н ос т и 6, чи ја де ла има ју не са мо исто риј ске, но и чи сте књи жев не вред но сти, чо век ко ји је ство рио п р еок р е т у с рпск и м д ухови м а и с рпск у к њи же в но с т и к у л т у ру с т а вио на но ву, мо де р н у о сно ви ц у. 7 Пред крај XVI II ве ка, го ди не, у Лај пци гу је об ја вље но ње го во нај зна чај ни је де ло, под нази в ом Жи в о т ь и п р и к л юче н і я Ди м и т ріа Об ра д о в и ч а, н а ре че н о га у к ал уђ е рс т в у До с и ѳ е а. У и ме ч и с т е е в а н г е л ске и а по с т о л ске цр кве он у срп ском дру штву пр ви ствар но по чи ње бор бу про тив из о па че ног хри ш ћан ст ва, вер ског фа на т и зма и фор ма л изма, п рот и в к ал у ђе р ског па ра зи т и зма, п ро т и в за с т а ре л и х и ш т е т н и х ц рк вен и х уста но ва, а за вер ску сно шљи вост и за пре о бра жај цр кве пре ма зах те ви ма здра во га ра зу ма. (...) Он тра жи но ву ре фор му цр кве (...) да с е и з њ е и з ба це п р а зно в е ри це, ф е т и ш и з а м, ри т у а л и з а м, фа рис еј с т в о, сви с т а ри п ле сн иви и з а рђат и о би ча ји. 8 К а ко С ке р л и ћ на во ди, по узо ру на Јо си фа II, ко ји је у ка то лич кој цр кви успе вао да из вр ши ре фор ме у ве зи са уки да њем ма на сти ра и мо на штва, До си т еј се за ла же да и х п ре не се у сфе ре п ра во сла в ног оп ш т е ж и ћа. Сам ау тор је имао ис ку ства у мо на шком жи во ту, а за вре ме ко је је про вео у Хо по ву ус пео је да спо зна не га тив не осо би не кле ра у де к а де н ц и ји и с х в ат и д а с в оја и нт ер е с ов ањ а мор а ус мер ит и к а науц и. О в о сх в а т ају и Раблеови јунац и, њихо в а ис т и н ск а у че но с т с т а је н а с у п р о т с хол ас т иц и и њ ен и м носио ц и м а, св е ш т е н с т ву и мо на ш т ву. Но во, ху ма н и с т и ч ко обра зо ва ње до но си е руд иц ију која сме њу је оп шта ме ста и књи ге на у че не на па мет та ко да мо гу да се 5 О критици осам на е сто ве ков ног све штен ства не го во ре са мо де ла наста ла у то до ба већ и ро ма ни са вре ме них срп ских пи са ца ко ји се ба ве по ме ну том епо хом. У де лу По мор и страх В у л е т а Жу р и ћ а (Л а г у н а, Б е о г р а д 2 018) о п и с а н је с в е ш т е н и к Пе ји ч, п р о ф и т е р н а с у је в е р ј у и н е у ко с т и с т а н ов н и к а И р и г а, ко ји је го ди не за де си ла епи де ми ја ку ге. 6 За н и м љи в о је и т о да с е у ру ко п и сној з а о с т а в ш т и н и Ву к а Ст е фа но ви ћ а К а р а џ и ћ а н а ш л а пе с м а До с и т е ј О б р а д о в и ч, ко ју је Ра д о с л а в Пер ов и ћ о бјав ио у Г р а ђ и з а и с т о р и ј у Пр в о г с р п с ко г у с т а н к а, а Б ор ив оје М ар и нков и ћ је пре у зео као про дукт гра ђан ског пе сни штва ко је сла ви До си те јев просветитељски рад, с по себ ним освр том на бор бу про тив су је вер ја, ви ди у: Срп ска гра ђанска по е зи ја... I, Јо в а н С ке р л и ћ, До с и т е ј О б р а д о в и ћ, у : До с и т е ј О б р а д о в и ћ, Из а б р а н а д е л а, По ли ти ка На род на књи га, Бе о град 2005, 5. 8 Исто,

4 на и з ус т ц ит и р а ју и од к р а ја: знањ е пос т а је ко ри сно и п ри ме њи в о. Го во ре ћи о Ра блеу, мо ра мо по ме ну ти и глав ни из вор кри тич ких и де ја њ е г о в ог в р е ме на По хв а л у л у д о с т и Ер а зма Ро т е р да м ског, где Лу дост пред ста вља глас ра зу ма ко ји уви ђа да је ре ли ги о зност у кри зи упра во због те о ло га ко ји ни су у ста њу да се уни зе да би се узв ис ил и, ка ко на ла же Нов и з ав е т. По ред то га што с ви си не гле да ју на све оста ле љу де као на жи во ти ње ко је пу зе на зе мљи и пре ма ко ји ма осе ћа ју са жа ље ње (...) и бра не [се] и сво јим не дав но и з м и ш љ е н и м и з ра зи ма и р е ч и ма ко је је д в а ко ра з у ме 9, са м у ве ру п од р ив ај у т р уд ећ и с е д а п р от ум а ч е је в а н ђ е о с ке и с т и н е ко је с у из над до ме та људ ског ра зу ма. 10 Лу дост иро нич но за кљу чу је да: А по с т о л и (...) ис т и ч у у че њ е о м и ло с т и, а л и не п р а в е р а з л и ке у то ме шта је gra tia gra tis da ta или gra tia gra ti fi ca nis. Они под сти чу на до бра де ла, али не раз ли ку ју шта је opus, opus ope rans и opus o p e r a t u m. О н и сву д а п р о по в е д а ју љу б а в, а л и не р а з л и к у ју д а л и је о н а у р о ђ е н а и л и с т е ч е н а и н е о б ја ш њ а в а ј у д а л и је а к ц и д е н ц и ја и л и с у п с т а н ц и ја с т в о р е н а и л и н е с т в о р е н а с т в а р. М р з е г р е х, а л и не ка ме ђа во од не се, ако су на уч но мо гли де фи ни са ти шта називамо гре хом! Не до ста ја ло им је обра зо ва ње ско тистâ! 11 Осмо по гла вље дру ге књи ге Гар ган туе и Пан та гру е ла, нас т а в љ а ју ћ и а р х и л у дач к у т р а д и ц и ју По хв а л е, кон ц и п и р а но је к а о пи смо које Гар ган туа пи ше си ну Пан та гру е лу то ком ње говог боравка у Па ри зу. Гар г а н т уа, и ма ју ћ и у ви д у де ка ден ц и ју у ко ју су за пал и оно в р е ме н и у че ња ц и р е л и г и о зне oри јен т а ц и је 12, ис ти че да су:...да на с све на у ке на сна г у в ра ће не, је зи ц и су об но в ље н и; је зи к гре че ски, без ко га се ни ко не би без сти да мо гао на зва ти уче ним, 9 Ера змо Ро тер дам ски, По хва ла лу до сти, прев. Да рин ка Не ве нић Гра бовац, Рад, Бе о град 2016, Фран соа Ра бле у ХL по гла вљу пр ве књи ге Га р г а н т у е и Па н т а г р у е л а сма тра да ка лу ђе ре сва ко из бе га ва због то га што они је ду гов на свет ска, то јест, гре хо ве, те њих, као гов но је де ба ца ју у њи хо ве ну жни ке, а то су опа ти је и ма на сти ри, ко ји су да ле ко од дру штве ног жи во та, као и сер ни ци по до мо ви ма. Уз т о, њи хо в е м о л и т в е п р ед с т а в љ а ј у и з р у г и в а њ е Го с п о д у, је р оч и т а ј у с и ја с е т оче на ша, на де ва ју их са Ave Ma ria као сла ни ном, а ни ти ми сле на њих, ни ти их чу ју., у: Фран соа Ра бле, Га р г а н т у а и Па н т а г р у е л, п р е в. С т а н и с л а в Ви н а в е р, Daily Press Pod go ri ca Не за ви сни днев ник Ви је сти, Под го ри ца 2004, Е. Ро тер дам ски, нав. де ло, И сам Гар ган туа је имао ис ку ства са бо го слов ском ме т о д и ком н а с т а ве. Не з а ја з, п р и м е т и в ш и с и н о в љ е в у и н т е л и г е н ц и ј у, н а с л ед н и к у д о в о д и у ч и т е љ а, м е ш т р а Т у б а л а Хо л о ф е р н а, ко ји је у т р ош и о п е т г од ин а и т р и м ес ец а с ам о н а у ч е њ е п и т о м ц а абе це ди. Не за јаз на то од лу чи да си на, ко ји је од уче ња са мо о т у п а в и о, по ша ље у Па риз, где на и ла зи на Сор бо ни ће, пре кри ве не штро ком. 304

5 јев р е ј ск и, х а лде јск и, л ат и нск и. 13 (...) Свет је пун на уч ни ка, пре у че н и х н а с т а в н и к а, би б л и о т е к а п р о с т р а н и х, д а в е ћ м и с л и м д а н и у до б а П л а т о н а и Ц и це р о н а и П ап ин и јан а н и је би ло т о л и ке з г о де д а се учи, као сад. Од сад сва ко мо же да жи ви и ди ше са они ма ко ји су се у Ми не р ви ном хра му уса вр ши ли, и шта ће му дру го дру штво! Ви дим већ да су да на шњи хајду ци, џелати, про би све ти и ко њу шари с т о п у т а у че в н и ји и и з о б р а же н и ји но док т о ри и п р о по в ед н и ц и мо г а в р е ме н а. (...) З а т о т е, си не, опо м и њ е м д а м л а д о с т п р ов еде ш та ко да се ко ри стиш на у ком и вр ли ном. (...) По ку пи зна ње, хо ћу да ви дим ам бис од зна ња. (...) Хо ћу, јед ном реч ју, да даш се би ра чу на о т о ме ко л и ко с у т и с т у д и је ко ри с т и ле, а н ај б о љ е ће ш т о у ч и н и т и ако о све му бу деш во дио рас пра ве, јав но, про тив свих и сва ко га а т а кођ е и а ко бу деш по с е ћ и в а о к њи же в не љу де, ко ји х и м а у П ариз у, као и дру где. (...) А кад ти се учи ни да си по сти гао све зна ње ко је ти се пре да ти мо гло, вра ти се к ме ни, да те ви дим и да те пред смрт б л а г о с ло ви м. 14 До си т еј од и ра ц и о на л не же ље да по с т а не све т и т е љ, з абл уде о од до с лов ног сх в а т а њ а р е л и г и о зн и х сп и с а, на п у т на у ке п р е л а зи у з по моћ Те о до р а М и л у т и но ви ћ а, ко ји и с а м, иа ко ц р к в е н и в е л и ко до с т ој н и к, с а в е т у је: Ко ли ко сам те ја по зна ти мо гао, ако се ти уче ни ју не пре даш, ти ћеш за жа ли ти што си се по ка лу ђе рио; ти ни си ни за ка кав дру ги по сао не го за књи ге. Ко ли ко сам прост и не у чен, ме ни је ми ли је ви д и т и у че ног м л а дог Ра ји ч а, не г о че т и ри в а с е љ е н ск а п а т ри ја р х а ко ји би би ли без на у ке као ја. Ви дио си га ка ко је млад и без бра де, али кад ста не бе се ди ти, ми сви с ве ли ким бра да ма гле да мо га као д а смо и з д и вије г вил ајет а до ш л и. 15 Ја ти за ме не ка жем: сти дим се и сра мим мо је се де на обра зу бра де. Наш сав жи вот про ла зи у стара њу и у г о во рењу з а к аз ане рак и јске, з а к а це, бура д и обруче, наша је сва на у ка у то ме да по зна мо ко ли ко је ком ви ну и шљи во ви ци го ди на. Иди за на у ком; с њом ћеш свуд пре ста ти и тво је жи вље ње пош т ено з ас л у ж и т и. (...) Нек м у м л а ко је л и шен р а з у м а н а м уд р о с т 13 Уп. став:...гди уче ни ја неј ма ни ла тин ско га је зи ка, ту неј ма ни жи во та, у: Д. Об ра до вић, Жи в о т и п р и к љу ч е н и ја, у: Из а б р а н а д е л а, 112. Мо же с е п р е т по с т а ви т и д а је и с а м С т а н и с л а в Ви н а в е р, п р е в о де ћ и Рабле а, на уму имао де ла До си те ја Об ра до ви ћа и ње го вог вре ме на, што се огле да и у лек си ц и ко ју п ревод ила ц корис т и да би ис к аз а о т еме и и де је ко је на сл и ча н на ч и н об ра ђу ју ова два ау то ра, а ко је су ре пре зен та тив не у кон тек сту њи хо вих добâ. 14 Ф. Ра бле, нав. де ло, Ов де би смо мо гли по ву ћи па ра ле лу са дру гим по гла вљем Јев а нђ ељ а п о Л у к и, у ком Хри стос, де чак, у хра му раз го ва ра с учи те љи ма, али и с но во завет ним апо кри фом Је в а н ђ е љ е м л а д е н с т в а Ис у с а Х р и с т а. 305

6 и н аук у к а о с о ву љ а г а н а с у н це, г о в о р е ћ и д а оне и з м и ш љ а в а ју но в а му дро ва ни ја; не слу шај ти за то ни ко га. Што па мет ни љу ди фа ле, с то ли ком же љом и тру дом ишту и сврх све га на све ту љу бе и почи ту ју, оно мо ра до бро би ти. (...) Ја ти ви ше же лим да у јед ном ма лом с еоцет у бу деш ма ле деце у ч ит е љ, нег о у Хопову и г ума н и л и ар х и ма н д ри т. И а ко ме посл уша ш, к ако зна м да ћеш, бла г о си љ а ћеш ме кад у гроб одем. 16 Га р г а нт у а и П а нт аг р уе л, одн ос н о Те о д о р М и л у т и н о в и ћ и До си т еј, по с т а ју Вар ла а м и Јо а саф но вог до ба. Он и ви ше не би ра ју све тач ки пут, већ пут на у ке, прем да су из ме ђу Ра бле о вог ро ма на и До си те је ве ау то би о г ра фи је п рош ла д ва и по века. Иако је Доситеј у Хо по ву на и ла зио на ча сло вац, треб ник, жи ти ја, Об ре д д у хо в н и, Б е с е д е З л а т о у с т о в е и Кам е н в ер и, а П а нт аг руе л у биб л иот ец и Све тог Вик то ра на Ски да ње штро ке са на уч ни ка, По повске мезафла р и је, Мошња р и н у п рав н и х ц рквен и х с л у ж бе н и ка, Бе сне г л и с т е дев иц а и Пркнољу б х ир у рг ије, њи хо ве, као и иде је њи хо вих ота ца, све тов ни х и д у хов ни х, има ју зајед ни чк и хуманисти чк и ци љ, који ће љу де до ве ст и до и шчек иваног златног до ба у м но ст и. Ре л и г и о зност је и да ље би тан фак тор у људ ском жи во ту, али је вре ме да се смен и п ри м а т пог р е ш н и х и и р ац и о н а лн и х с р ед њ о в е ков н и х дог м и. Пантагруел и Доситеј, бирајући пут науке, постају пионири модерног, ра зум ског до ба (ма у ком ве ку оно за по чи ња ло), чи ји је за да так да по ста ну пра ви, е нц ик л о п ед и јс к и о б р а з о в а н и у че њ а ц и жед н и исти не, ко ји ће пре зре ти за блу де про шлих вре ме на и постати просв е ће н и г р а ђа н и св е т а. У ру коп исној пе сма ри ц и Арона Георг ијевића налазимо песм у Ис т о ри ја оп ш т е ж ит ељнаг о С[вја]т[а]г о Воведенскаг о монас т и рја Б ођана, нас т ал у поче тком Х I Х с т олећ а. 17 Н а кон с л а в љ е њ а мо на шког жи во та, ве ли ча ју се и на у ка и умет но сти, на ро ду мно го дос т у п н и је д у хов не де л ат но с т и од мо на ш т в а, ко је ће м у оп ле ме н и ти ду шу, али га и од вра ти ти од су је вер ја и б ес л ов ес н ос т и. Ова 16 Д. Об ра до вић, нав. де ло, У пе сми Ста ра и но ва Сент Ан дре ја Ла за ра Не шко ви ћа XVI II век је п р ед с т ав љ е н к а о a u r e a a e t a s љу ди ма ко ји жи ве с по чет ка XIX. У раз го во ру два о с а м н а е с т о в е ков н а С е н т а н д р е ј ц а, В у к а и Б о г о љу б а, п р и к а з а н о је з л а т н о д о б а гра да, то ком ког и свја штен ци ду жност сво ју / днев но точ но над бљу ду ју, / све те хра ме по се ћу ју / у за ко ну по у чу ју; / да свак на чест сво ју па зи, / да неправ ду но гом га зи, / да со бра ћу пот по ма жу, / че сним, хра брим бит на ла жу. Д р у г и д е о п е с н и ч ко г д и п т и х а п ос в ећ е н је п р и к а з у о в о г д е в е т н а е с т о в е ко в н о г г р а д а у м а т е р и ја л н ој и м о р а л н ој д е к а д е н ц и ји, ко ји о п и с у је В у ков у н у к Пе т а р. С в е ш т е н и ц и не м а ју ко ме д а п р о по в е д а ју и ч и је г р е хе д а ис по в е д а ју, с т о г а Пе т а р мо ли прет ке да по сре ду ју из ме ђу ње га и Бо га, да би спа се ње гра да пред апо калип сом би ло мо гу ће. Ви ди: Ста ра и но ва С[ен]т Ан дре ја, у: С р п с к а г р а ђ а н с к а п о е з и ја... I,

7 си н те за п ред став ља сво је вр сн у об је д и ње н у к ру н у Гор њег и До њег Егип та 18 на ше к ул т у ре, која сла ви по бед у моде рн и х и деја п ре т ход ног ве ка, са да по ве за н и х са ц р к ве ном т ра д и ц и јом у к ул т у р ном про сто ру ма на сти ра Бо ђа ни, та ко да се оне ме ђу соб но не под рива ју, већ за једно ути чу на про спе ри тет це ло куп ног ста нов ни штва: Ко ч т е н и ју к њи г а м п ри о би к не, Док р а з л и ч не н а у ке по с т и г не, Јер бо књи га различни[х] чи та ње, По д а је н а м с л а т ко з а б а в љ а њ е, Раз ми шље ња до зна ти мно гих, У Евро пи спи са те ља слав них, Што ни ка да ни тко не мо же ре ћи Да смо са ми књи ге чи та ју ћи, Но с м[н]огима бу ди у са мо ћи, Да смо дру зи сло бод ни [с]мо ре ћи. (...) О[д] С т р а т и м и р о ви ч С т е ф а н а пе р в а г о, Ко је му не има по доб на вто ра го, Ко је го је би ла и јест с[вја]та во ља Да на ци ја у на у ки цве та, За ве де јој ле па учи ли шта, Не вје же с т в а ис т р е би ч т и л и ш т а, Ис т р е би в ш и п р[в]о с у је в е р с т в о, И утвер ди с[вја]то пра во вер ство. 19 Те лем ска опа ти ја, ко ју гра де јунаци Рабле о вог ро ма на Гар гант уа и Па н т а г р у е л, у и з в е сн и м а спек т и ма од г о в а р а До си т е је ви м д о ж и в љ а ји м а у Хопову. О н а је у т оп ија по м е р и к а л у ђ е р а, ч и ји ти пик до но си са мо јед ну од ред бу: ЧИ НИ ШТО ТИ СЕ УС ХТЕ. Хо пов ц и с у, з а р а з л и к у од о с т а л и х Ф ру ш ко г о р а ца, бл а г о ск ло н и и бла го при јат ни, ве се ла обра за и по гле да, при стој но и чи сто об у че ни, јед ним сло вом, ни су ни ма ло при лич ни оним ка лу ђе ром с ко јим се де ца пла ше. 20 Те лем ск и ка л у ђе ри и ка л у ђе ри це ч и не п ре о бра жај мо на ш ке оде ж де, у ск ла д у с у к и да њем за ве т а сиромаш т ва, мо на хиње, које се у са мо стан п ри ма ју од де се те до пет наесте године, и но се скер ле т не ча ра пе, па п у че од г ри ми зне и ли љу би ча сте ка ди фе 18 Го р њи и До њи Е г и п а т с и м б о л и з о в а н и с у б и је л о м к р у н о м ( Хе дје т ) и цр ве ном кру ном (Де ш ре т ), а ком би на ци ја би је ле и цр ве не кру не (Пшент) предс т а в љ а д ви је з е м љ е у је д и њ е ног Ег и пт а, ви д и у: Џоу н Флече р, Д ре вн и Ег ип а т, По бје да Li ber No vus, Под го ри ца Бе о град 2011, С р п с к а г р а ђ а н с к а п о е з и ја... I, Д. Об ра до вић, нав. де ло,

8 и сви ле не подсук ње постају опозит стандардним питомицама верск и х до мо ва Раблеовог доба, ко је су ћораве, ћопаве, г рбаве, руж не, са ка те, ћак н у те, у мо бол не, на ка зне [и] по к ва ре не. Док су м у шкарцe, монашенe од два на е сте до осам на е сте го ди не при ма ли са мо бо лешљи ве, рђа ва ро да, по бле са ве ле и оне ко ји су сва ко ме на смет њи Ско ро да не ма де ла европ ске књи жев но сти ра ног мо дер ног до ба ко је не т вр д и како су у п раво к ле риц и нај о м ра же н и ји слој д ру ш т ва. У већ по ме ну тој По хв а л и Ер а зма Ро т е р да м ског мо на си с у п ри к а за ни као љу ди ко ји ми сле да нам сво јом не чи сто ћом, не зна њем, су ро во ш ћу и бе с т и д но ш ћу дочаравају п рави а пос т олск и ж иво т 22, з а не ма ру ју ћ и о снов не по с т у л а т е в е р е и ба в е ћ и с е, к а о и т е о ло зи, са мо фор мал ним и тех нич ким пи та њи ма, као што је бо ја ре ме на на сан да ли. И цр но ри сци ко је књи жев ност До си те је вог до ба при казу је за и ста чи не оно што им се ус хте: у пе сми Ка лу ђер је све тац из Пе с м а р и ц е Пет р а С т ојачкови ћ а не н а и л а зи мо н а и де а ле ко је До си теј прона ла зи у ха ги о графским списима, већ на слику деграда ц и је мо на ш ког п о з и в а и њ ег ове п р едс т а вн ике које Рабле назив а они ма ко ји су сва ко ме на смет њи: 308 Ка лу ђер је све тац, Хун цвут му отац, м а т и п р о п а л и ц а, а он пи ја ни ца у мо на сти ру. Ва р а ју љу де, же не об ноћ бу де ва шке на њи, они руп ке да ју же н а м а. Кроз пен џе ре ву ку, код ку ће се ту ку, пре ко пло та ска чу и об ноћ у ба шчу, у ко ров. Бде н и је 23 чи не, т а н бу ри це фи не: 21 Ф. Ра бле, нав. де ло, 129. и да ље. 22 Е. Ро тер дам ски, нав. де ло, М и х а и л о М а к с и м о в и ћ у Ма л о м б у кв а р у з а в е л и к у д е ц у, п р е р е д а к ц и је з б ог в р е ђа њ а к ле ра, под т е р м и ном Бде н и је на в о д и к а ко с у к а л у ђе ри, з б ог т о г а што ни шта не ра де у то ку да на, од лу чи ли да за ме не дан за ноћ.

9 б р о ју б р о ја н и це, де в о јач ке ж и це, с ру к а м а. 24 Н а в е д ен и одл ом а к п от в рђује в е р о в ањ а о к а л у ђ е р и м а ко ји пла ше де цу, ва ра ју и на па да ју од ра сле, по на ша ју се рас ка ла шно, пи ју, ију и трун па ју, али и пре ко пло та ска чу, да би но ћу об љубљи в а л и м и р ја н ке. Мо т и в мо на х а и св е ш т е н и к а ко ји на и з в е с т а н начин зло у по тре бља ва ју положај чест је и у но ве ли стич кој тради ци ји (из Де ка м е р о н а, нпр.: I, 4; III, 1, 4, 10; IV, 2; VII, 3), али и у пе сма ма из Ву ко ве ру ко пи сне за о став шти не, чи ји је из бор, об јављен под на зи вом Цр вен бан, по стао си но ним за на шу ерот ску књижев ност усме ног по ста ња. Упра во за вр шна но ве ла тре ћег да на при по ве да ња Де ка ме ро на (по зна та као Уте ри ва ње у па као ) па род и ра мо т и в ис к у ше ња у п у с т и њи по бе дом г ре ха, а л и и паганс т ва, по к аз ујућ и к ако делов ањ е А мор а не зн а з а г р ан ице. Пус т ињ а к 25 Ру сти ко при хва та да че тр на е сто го ди шњу Бер бер ку Али бек поду чи слу же њу Бо гу на нај де ло твор ни ји на чин бор бом про тив ђа в о л а, њ е г о ви м у т е ри в а њ ем у п а к а о. 26 Ка ко је же на, си но ним за с л а б о с т, п р е ма ус т а љ е ном в е р о в а њу п р ед с т а в љ а л а гроб му шкарцу, ло гич но је да је и њен ко пу ла тор ни ор ган при ка зан као улаз у па као ма те ри јал но -те ле сног до ле, у ко ји тре ба уте ра ти фа лус о и д ног де мо на. У т а к в о п а к л ен о в ре л о п р о д и р е с е по в е р т и к а л и, к ако с е и п р ема с р ед њ о в е ков н и м сх в а т а њи ма п р о с т и р е т р о де л н и за гроб ни свет. Же на је и у гал ској тра ди ци ји, чи ји је Ра бле нај славн и ји на с та в љач, п ред с та в ља на као до ле које ра ђа и сн и жа ва, см р ћу се ме на оста ре лог оца ра ђа се мла ди син, а слич но се де ша ва и у з а г р о б ном св е т у к а ко и см р т к а р не в а л и з а ц и јом по с т а је з а ба в на као пол ни чин, она је и пло до но сна: ја ло вој веч но сти су прот ставља ју се бре ме ни та и ра ђа ју ћа смрт (...) ако је хри шћан ски па као н и под а ш т а в а о з е м љу, од в о д ио с њ е, он д а је к а р не в а л с к и п а к а о а фи р м и са о зе м љу и до њ е п р е де ле зе м љ е к а о п ло до т вор но ок ри љ е 24 Нав. пре ма: Са ва Да мја нов, Ср пс к и е р о т ико н, Сл у ж б е н и гл а сн и к, Б е о град 2011, Уп. с а р ем ет о м к ој и п р об иј а д ев ој а чк а р еш е т а у п е с м и Ре ш е т а, у : Срп ске на род не пјесме из необја вљених руко пи са Вука Стеф. Ка ра џи ћа Књиг а п е т а: о с о б и т е п је с м е и п о с ко ч и ц е, п р и р. Ж и в о м и р М л а д е н о в и ћ и В л а д а н Не дић, Срп ска ака де ми ја на у ка и умет но сти, Бе о град 1974, Мо т и в к а л у ђ е р а ко ји п од у ч а в а з а б е л е же н је и у н а ш ој ус м е н ој т р а ди ци ји. У 109. пе сми пе те књи ге СНП, ко ју је Вук на сло вио као Ка лу ђер и М а р а, н а и л а з и м о н а с е к с у а л н у и г р у п р е д с т ав љ ен у п р а в љ е њ е м к о л а, г д е ј е с ам а п ен ет р ац иј а о б е л е ж е н а ф и н а л и з а ц и ј о м у ч е њ а и з а н а т с к е в е ш т и н е: Д а уда рим ср ча ни цу ко ла го то ва!, ви ди у: исто, 39. Б а х т и н у Раб л еов и м м ет аф ор ам а п р о н ал аз и с л ич а н п р и нц и п з ас нов а н н а де гра да ци ји и об на вља њу пред ме та дру гог по рет ка на пла ну ма те ри јал но - теле сног до њег. 309

10 у ко јем се смрт су сре ће са ра ђа њем, у ко јем се из смр ти ста рог ра ђа но ви жи вот. 27 На сли чан ме тод бор бе про тив л укав аг о на и ла зи мо и у 40. пе см и Ер л а н ге н с ког р у ко п и са ( По се ја си ћел Ни ко ла... ), у ко јој с е од и г р а в а б р а њ е б о ба 28 и ку пу са из ме ђу фра њев ца и Ра де Мири јев ке. За јед нич ки рад у ба шти постаје ана ло ган Ма се то вом окоп а в а њу в р т а и з Б о к а чо в е но в е ле. Ће л Н и ко л а т о ком б р а њ а х в а т а Ра ду за но гу, бе дра и пу клу ди њу 29, коју је пот ребно убит и бојн и м ко п љ ем, т ач но у че љу с т и 30, баш као што је ђа в о л а би ло по т р е б но у т ер ат и у п а к а о у но ве ли о Ру сти ку и Али бек из Де к а м е р о н а. Жен ски пол ни ор ган је и ов де пред ста вљен као оно што про ждире му шкар ца (или ње гов од ре ђе ни део), с тим да су при сут ни и е ле мен т и де мо н и з а ц и је в а г и не т р е ба је у би т и к а о х т он ско би ће зми ју/ажда ју 31, ди рект но у гла ву, кроз усми не. Ри мо ка т о л и чко свеш т енс т во, такође негат и вно п редс тав љено у ру ко п и сној з а о с т а в ш т и н и Ву к а К ар аџ ић а, и ако з ав ет ов ано н а це ли бат, сво је пол не на го не не успе ва да об у зда ни ка да му је ору ђе полом љ ено. У п рв ој в е рзији песме Ф рат ар п р едс т ав љ ена је т уг а де во ја ка због то га што па де фра тар са ме ђе / сло ми ку рац што је бе 32, чи ме ће њи хов ужи так би ти оне мо гу ћен. У дру гој ва ри јанти ове пе сме ( Опет фра тар ) цен зу ри са ни су вул га ри зми, али је она и ра з ви је н и ја. К ле ри к и девој ке п р о на ла зе з а јед н и ч ко р е ше њ е за по прав ку ала та, што је пред ста вље но сти хо ви ма: Не бој те се ду ши це, док су к... ће си це! Же не му га све за ше, а ђ е в ој ке о б ви ше М и х аи л Б а хт и н, С т в а р а л а ш т в о Ф р а н с о а Ра б л е а и н а р о д н а к ул т у р а с ре д ње г в е ка и ре н е с а н се, прев. Иван Шоп и Ти хо мир Вуч ко вић, Но лит, Бе о град 1978, У Ер ланге нс ком р у ко п и с у на и ла зи мо на по ме не бо ба у ве зи с плод но шћу и у пе сми број Ге рхард Ге зе ма н је ову мет афору смат ра о не п ри к ла д ном за об ја в љи ва ње, али је она по ста ла по пу лар на пред крај ХХ ве ка, ка да су по њој на зи ва не не ке од а н т о л о г и ја н а р од н е е р о т с ке п о е з и је. 30 Уп. са: Су ва ви шња од се че на / О њој пи ца обе ше на / Поп се ма ши да до ма ши / Пи ца рже, поп се тр же, ви ди: По по ва не во ља, у: Срп с ке н а род не п је сме..., 96. Са овом пе смом, као и прет ход ним при ме ри ма из Де ка ме ро н а, мо гла би с е у в е з у до в е с т и и ф ол к лор на п р ед с т а в а о в а г и н и с а з у би ма (va g i n a de n t a t a), кроз ко ју су опи са не опа сно сти пр ве брач не но ћи и жен ска спо соб ност да уни шти м у ш к а р ч е вy d i f fe r e n t i u m s p e c i f i c u m, и с и м б о л и ч к и г а у б и је, к а с т р а ц и јо м. 31 О в у с ц е н у б и с м о м о г л и п о с м а т р а т и и к а о п а р о д и з а ц и ј у х р иш ћ а нс к е ле ген де о Све том Ге ор ги ју ко ји ко пљем у че љу сти уба да ажда ју. 32 Фра тар, исто, Опет фра тар, исто. 310

11 С в е т а т ај н а ис по в е с т и 34 је дес ак р ал и з ов ан а и сп уш т ен а н а ни во пу те ног и у пе сми Чу дан ду хов ник, а де вој ка се, у раз го во ру с мај ком, чу ди ка ко је реј: По ва љу је па ис по ви је да, / Но ге ди же, з а г ри о в е п и т а! 35 Игра ко ја се од ви ја из ме ђу по па и де вој ке у овој пе сми, по ред ла жне бла же не на ив но сти ко јом се пре ћутно одобрава пре ступ, ука зу је и на тра ди ци о нал но не га тив ну сли ку о свештенству, ко ја ни је ис ка за на са мо у по хо ти већ и у ала во сти и се бич нос т и п ри па д н и к а к ле р а. 36 И з на в е де ног с е мо же з а к љу ч и т и к а ко је у пе ри о ду у ком је цр ква има ла при мат над свим сфе ра ма људ ског би в с т в о в а њ а, к а о и на д с лоб одом ж ив љ ењ а и ја в ног и з р а ж а в а њ а, кри ти ка усме ре на ка њој мо гла је да се оства ри са мо ме ђу не у ким на р о дом, у усме ном ме д и ју и сме хов ном кон т ек с т у к а р не в а л ског вре ме на. Та да су се ве о ма озбиљ ни про бле ми пред ста вља ли банал но, с еле мен ти ма ко мич ног и ерот ског, а вре ме у ком је све доз в о љ е но и нек аж њив о било је н ајп риг од н и је з а к ри т и к у ч и ја је д у хо ви т а по ент а пог ађала у с рж соц и ја лн и х п р о бле ма и не п ра в д и. Н а р од на м и с а о не п р е с т а но в а ри р а и з ме ђу св е т ог и п р о фа ног (па и бл а с ф ем ног), т е и од мо л и т в е, нај и н т и м н и јег р е л и г и ј ског ч и на, ства ра ко мичну слику којом, у обли ку бећарца, казује реалан проблем ко ји га је пре о ку пи рао: По дај, Бо же, да ми ди ка мо же! 37 С рпск у с р ед њ о в е ков н у к њи же в но с т к а р а к т е ри ше ф еноме н д у гог т ра ја ња од пр вих де ла Све тог Са ве до вре ме на Га ври ла С т е ф а но ви ћ а Вен ц ло ви ћ а п р о мен ило с е и по и м а њ е мо н а ш т в а и мо на ш ког ж ив от а. Н ас уп р о т т опос у б е г а од жен и дб е у манас т и р, к а р а к т ер ис т и чн ом з а с в ет ач к а ж ит ија 38, у Пес м ар иц и Гео рг ија Ан то ви ћа на ла зи мо пе сму Је си л био та мо го ре на збо ру..., у ко јој се де ша ва обрт, ли р ски су бје кат се оба ве шта ва: не во ле те 34 П а р а л е л а с е м о же п о в у ћ и и и з м е ђу т р е ћ е н о в е л е с ед м о г д а н а Де к а м е ро н а, где Бо ка чо опи су је ка ко фра Ри нал до спа ва с ку мом, а ка да до ђе кум, го вори ка ко је у со би за кли њао гли сте у кум че ту, и пе сме По пје вај по пе ђе те ту / Је би му те ту и ма му, / Ето ти пје сма ђе те ту, у: С р п с ке н а р о д н е п је с м е..., Чу дан ду хов ник, исто, Је д а н од н ај п о з н а т и ји х п р и м е р а је с т е ш а љи в а н а р од н а п р и ч а Ут о п и о се поп што ни је ру ку дао, док ме ђу гра ђан ском по е зи јом нај че шће на и ла зи мо на пе сме са те мом све ште нич ке љуба ви према алкохолу. Даљи одјеци традициона л но не г а т и в ног од но са п р е ма свеш т ен с т ву п римећују с е и нашој к њижевнос т и р еа л и з м а, н п р. у р о м а н и м а Поп Ћи ра и поп Спи ра С т е в а н а С р е м ц а и Б а ко њ а фра Бр не С и м а М а т а в у љ а. 37 Мо ли тва, исто, У г р а ђ а н с кој п о е з и ји о с т а ј у р е л и к т и с р ед њ о в е ков н и х м о р а л н и х н а ч е ла. У 47. пе сми Е рл а н г е н с ко г р у ко п и с а ( [ П ]и ш е к њи г у п а ш а с м е д е р е в с к и... ) ја вља се мо гу ћа об ра да си жеа пре ма ком Све ти Са ва бе жи од же нид бе у мо наш т в о, д о к Б ор ив ој е М а р и н к о в и ћ и з п е с м а р и ц е М а к с и м а Б р а н о в ц а п р е у з и м а пе сму Кад раз мислим и промислим..., чи ји садржај подсећа на буколичку књижев ност, с тим да лир ски су бје кат од од би ја ња во ље не не бе жи ме ђу па сти ре, већ пла ни ра да се за мо на ши. 311

12 на је сен же ни ти, / већ те во ле на про ле ће ка лу ђе ри ти. 39 Бу д у ћ и мо нах за тим из на ла зи ре ше ње у от ми ци де во ја ка ко је бли зу њего ве ке ли је бу ду ишле на во ду, а ко ри шће њем ви ше си ле (или с у је в е р ја), ч и т а њ ем мо л и т в е, у м и ло с т и ви ће и х да ис п у не њ е г о в е пол не на го не, иа ко ти ме чи ни дог мат ски пре ступ. 40 У с рп ској г ра ђа н ској по е зи ји ме њ а с е п ри зма и си м б о л и чк и х зна че ња; је лен, ко ји у Те о до си је вом Жи т и ју Све т ог Са ве озна ча ва ду шу ко ја тра га за Го спо дом, у 36. пе сми Ер л а н ге н с ког р у ко п и са по ста је мла дић ко ме та зби на не да иза бра ни цу че твр ту го ди ну, коли ко је про си, а за тим, на кон тај ног су сре та љу бав ни ка, она мај ци об ја шња ва ка ко ни је би ла с мом ком, већ че ка ла да се во да, ко ју је је лен 41 ро г ом за м у т ио, из би с т ри. 42 Са ва Да мја нов овај део не ту мачи у скла ду с ве ро ва њем у ма гиј ске мо ћи је ле на, ко ји ро гом му ти, а очи ма би стри во ду, већ као му ће ње во де сту ден ца де вој ке, ро гом ко ји по ста је фа лич ки сим бол, што ука зу је на ерот ски дискурс срп ских пе са ма и по сло ви ца XVI II и по чет ка XIX ве ка, ко ји не мо ра би ти не по сре дан и ди рек тан не го је, на про тив, кат кад са свим сти ли зо ван, али ипак пре по зна тљив. 43 Квир (qu e er) т е о ре т и ча ри Во рен Јо ха н сон и Ви л и ја м А. Пе р си у с т у д и ји Хо м о с е к с у а л н о с т у с р е дњ е м в е к у, да би илу стро ва ли сво ју те зу да je тврд ња да ова [хомоеротска ] при влач ност пот копа ва ар гу мен те дру штве них кон струк ци о ни ста из ла га њем хо мосек су а ла ца мр жњи [у све тач ким животима] (...) ло ше по ста вље на јер је со до ми ја би ла та од ко је се стра хо ва ло и ко ја је у овим случајевима осуђивана, а не хомосексуал на осо ба. Под Кар лом Ве лик и м ( ), св е т ов н и з а кон п р о п и с а о је к а зне з а с о до м и ју ме ђу к ал уђе ри ма, п ри ме ћу ју ћ и да је по с т а ла в е о ма у че с т а ла 44, на в о де сти хо ве ве рон ског све ште ни ка из IX ве ка, на пи са не у сти лу Верг и л и је ви х ек ло г а, у п у ће не м л а д и ћу ко г а м у је п р е о т е о с у па р н и к: 39 Пре ма: С. Да мја нов, нав. де ло, Б о ривоје Мари нкови ћ у д руг ој к њизи Срп ске гра ђан ске п о е з и је... на во д и ва ри ја н т у ове пе сме п ре ма пе сма ри ц и А вра ма М и ле т и ћа, већ об ја в ље н у у зби р ц и Ти хо м и р а О с т о ји ћ а и В л а д и м и р а Ћо р о в и ћ а. О в а в а р и ја н т а п р а т и А н т о в и ћ е в у све до пред крај, ка да се, уме сто чи та ња књи ге да би се оте те де вој ке уми лос т и в и л е и п р и с т а л е н а ко и т ус, м а њ е е кс п л и ц и т н о г о в о р и к а ко ћ е н о в и к а л у ђ е р ја ди ко ва ти та ко да би и ка мен за пла као. 41 У тра ди ци ји је та ко ђе че сто по ве зи ва ње љу бав ног од но са с ло вом м л а д и ћ у м е с т о ко ш у т е ус т р е л и д е в ој к у, д о к к р о з л и м и н а л н у ф а з у с в ед б е н и об ред не ве ста про ла зи у ли ку ко шу те, да би се за шти ти ла од не чи стих си ла. Нпр. 32. и 107. пе сма Ер лан ген ског ру ко пи са и 73. Ва си ље ви ће вих На род них мел о д и ја Ц р н е Го р е. 42 Про сио де вој ку за три го ди не..., на : http: // nu men ta ser bi ca. c o m /e r l m a i n.p h p? r b r = Ра ни ерот ски ра до ви срп ске књи жев но сти, у: С. Да мја нов, нав. де ло, W. Jo han sson i W. A. Percy, Ho m o se k s u al n o st u sre d nje m ve k u I d e o, п р ема: ht t p: // w w w.g ay- s e r bi a.c o m /i s t o r i ja / / s r e d nji ve k /i n d e x.js p?a i d =

13 Ужи так мој што бе ше, су тра ће при па сти так ма цу мо ме, Док ја за мо јим ла не том по пут ра ње ног је ле на 45 п а т и м! 46 По твр де овог ста ва би смо мо гли про на ћи и код Дан теа Алиги је ри ја, у чи јој Ко ме ди ји су нај це ло ви ти је пред ста вље не иде је запа д но е в р оп ског с р едњ ов еко в љ а, на које не можемо п римењив ат и да на ш њу т е р м и но ло г и ју р од н и х и квир с т у д и ја, а где је с о до м и ја свр ста на у сед ми круг па кла и ока рак те ри са на као на с иље п рот ив при ро де, ко је се ка жња ва тр ча њем дуж на си па под ва тре ном ки шом. 47 У па клу до би ја ме сто сва ко ко згре ши, не ве за но за то да ли је он на чел но до бар чо век или не ка жња ва се грех, а осо ба ко ја за вр ши у па кле ним му ка ма мо же би ти и сла вље на и ве ли ча на. Ме ђу со доми сти ма је и Дан те ов учи тељ Бру не то Ла ти ни, ко ји об ја шња ва: Углав ном су то би ли љу ди у све ште ној одо ри и пи сци ве ли ки и ве о ма слав ни, а због истог гре ха па као их ов де мо ри. 48 Н а с у п р о т ов о ме, Б о к а чо п р и к а з у је мо де р н и је и де је, п р е м а ко ји ма је хо мо с ек с у а л но с т че с т а и р е л а т и в но п ри х в а ће на по ја в а, као и из во ри ште ко мич ног, те уо ча ва мо да и За пад на ци ви ли за ција на пре ла зу из сред њо ве ко вља у мо дер но до ба за сту па опреч на м и ш љ ењ а о с одо м и ји, з а ви сно од ау т о р о вог по и ма њ а свет а, г р ех а и ко м е д и је 49, те се и са ма кри ти ка све ште нич ког (не)мо ра ла друга чи је раз ви ја код Дан теа, од но сно Бо ка ча и Ра блеа. Та ко ђе, амби в а лен т на си м б о л и к а је лена, на ве де на у п р е тходн и м п римерима и з р а зл ич ит и х в ид ов а к њи ж е в н ос т и, у к а з у је н а в и ш е з н ач н о с т пој мо ва тра ди ци о нал не кул ту ре, као и њи хов раз вој ни пут од узви ше ног и с а к р а л ног к а н иском и неп рил и ч ном, е р о т ском, н а ком с е п р е п л и ћу кон в ен ц и о на л на и не кон в ен ц и о на л на сх в а т а њ а св е т а, чо в е к а и њ е г о в е п у т е но с т и. М и х а и ло Ма к си мо ви ћ г о д и не у Б е ч у о б ја в љу је Малій бу кваръ за ве ли к у де ц у, п р во са т и ри ч но де ло у с рп ској к њи жев но 45 У истом кон тек сту лик је ле на ко ри сти и Фран соа Ви јон; ме ђу пр ве сти хове За ве шта ња свр ста ва и: ни ти сам му ја је лен и ср на, где сли ком ср не (фр. bic he) суге ри ше хо мо сек су ал ност соп ственог тамничара, Тибоа Д Осињиа. Види у: Франсоа Ви јон, За ве ш т а ње, прев. и прир. Ко ља Ми ће вић, Dan teon, Бе о град 2010, 11, W. Jo han sson i W. A. Percy, нав. де ло. 47 О п о г л е д и м а н а м у ж е л о ж н и ш т в о у на шем цр кве ном пра ву ви де ти у: С т а н о ј е Б о ј а н и н, Хо м о с е к с у а л н о с т у с р е д њ о в е к о в н о ј С р б и ји, у з б о р н и к у : Ме ђу нама неиспри ча не при че геј и ле збеј ских жи во та (ур. Је лисавета Благоје вић и Ол га Ди ми три је вић), Бе о град Д а н т е А л иг и ј е р и, Б о ж а н с т в ен а к ом ед иј а, прев. Дра ган Мра о вић, Де ре та, Бе о град 2007, Упо ре ди ти са схва та њи ма ликова о смеху у средњовековном манастиру, при ка за ним у ро ма ну Име ру же Ум б е р т а Е к а. 313

14 сти, абе це да ри јум на стао по узо ру на слич на де ла по пу лар на то ком епо хе јо зе фи ни зма, пре све га књи гу ABC-Buch für große Kin der Јо зефа Ри х т е ра. Иа ко је бра да на кал у ђеру по ч и та је ма 50, е т и мо ло г и ја име на у се би са др жи καλός (до бар), но ка ко смо до сад ви д ли, на ши ка л у ђе ри ову г рч к у реч не ра з у ме ва ју. 51 Као од го вор на бу квар ске од ред н и це ко је п ред с т а в ља ју к ри т и к у мо на ха и ви со ког ц р к ве ног све ш т ен с т ва 52, Ви ћен т и је Ра к и ћ, ефи ме риј ц р к ве свја т а г о Сп и ридо на об шче ства сла ве но сербскаго в свобод ном г ра д је и при ста ни шче Три е с т је 53, у ок т о бру п и ше Са ва т и ју Ва си ље ви ћу, и г у ма н у ма на сти ра Кр ка, да је ко пље против Мак си мо ви ће вог Ма лог бу квара за ве ли ку де цу, али да за то ко пље тре ба вој ни ка ко је га он на лази у п р а в о у л и к у а р х и ма н д ри т а С а в а т и ја. 54 М а к си мо ви ћ па че рещи Аспи да 55, про тив чи јих кле ве та се тре ба бо ри ти по узо ру на Све тог Ге ор гија, неколико годи на пре на стан ка нај ва жни јег лек сико граф ског из да ња срп ске кул ту ре, Срп ског рјеч ни ка, сво јом са тиром а н т и ц и п и ра су ко бе с к ле ром, у ко је ће и Ву к Ка ра џ и ћ улазит и, п ре све г а, са м и т ро по л и т ом Ст ра т и м и ро ви ћем. Зна чај но је и т о да је Мак си мо ви ће ва књи га још у ру ко пи су би ла знат но ре ди го ва на:...мо рао је [Максимовић] (...) да по је ди на дра стич ни је уоп штена ме ста про тив ка лу ђе ра преправи и убла жи, а зло на мер но ин тон и р а не п ас аже у к ло н и, и л и, ба р, з аме н и но ви м. Та ко је, н а п ри ме р, п од р е ч ј у а м а ј л и ј а у п р в о б и т н о м т е к с т у и м а о н а п и с а н о д а с у к ал у ђ е ри, у п р ко с т о ме ш т о с у к ри ви з а св ој по ло ж ај, у и с т и н у в р ло лу ка ви и ве о ма пред у зи мљи ви љу ди, с об зи ром на то да су у ста њу п р о да јом а мај л ија и л и д руг и х ц рк вен и х рел ик вија да и звук у корис т и и з м р т ви х ко с т и ју. Пр е ма п ри мед ба ма д р ж а в ног цен зо ра, п иса ц је ов о ме с т о мо р а о д а п р е с т и л и з у је и с а о б р а з и н а с ле де ћ и н ач и н љу д и с е, н аим е, м ог у о б ог ат ит и р а з н о л и к и м н а ч и н и м а, ч а к и р а сп р о д а јом ко с т и ју м р т в а ц а, а л и с е н и ш т а п р е ц и зн и је н и је р е к ло на ко је се лич но сти из људ ског дру штва ово од но си М и х а и л о М а к с и м о в и ћ, Ма л и б у кв а р з а в е л и к у д е ц у, прир. Мир ја на Д. Сте фа но вић, Слу жбе ни гла сник, Бе о град 2009, Исто, Та к в е с у, н а п ри ме р: Ва р в а р с т в о, Е г з е р ц и р а њ е, Зв а н и је, З е ј т и н, Ка лу ђер, Куј на, Про по вед ник, Све ште ни ци итд.; док за од ред ни цу Пап а с т оји р е ф е р е н ц а к а М а к с и м о в и ћ е в о м р а н и ј е м п р е в о д у Ај б л ов е к њ иг е и з 1782, по зна том под на зи вом Что јест па па?, об ја вље ном го ди не. 53 Д у ш а н П. Б е р и ћ, Јед н о п и с м о Ви ћ е н т и ја Ра к и ћ а, у : Пр и л о з и з а к њи жев ност, је зик, исто ри ју и фол клор, Бе о град, књ. XXVI, св. 1 2, 1960, Исто. 55 Исто, Б о р и в о ј е М а р и н к о в и ћ, Д р уш т в ен о п ол ит и чк а а нг аж ов ан о с т п рв о г на шег са ти ри ча ра XVI II сто ле ћа, у : За бо ра вље ни брат стве ни ци по перу, Службе ни гла сник, Бе о град 2008,

15 О р е л и к ви ја ма г о в о ри и Б о к а чов Де ка ме рон, у де с е т ој п ри ч и ше сто га да на, где Фра Ћи по ла на ме ра ва да па па га је во пе ро предста ви ла ко верним се ља ци ма као ре ли кви ју спа лу ар ханђелу Гав ри л у 57 то ком Бла го ве сти и би ва пре ва рен та ко што му ло кал ни мла ди ћи у ков че жић ста вља ју угље вље. Ова но ве ла, свр ста на у дан по све ћен м у дри м од го во ри ма, од г о ва ра с т а рој т е м и п ре ва ра на т а који ис ко риш ћ ав ају т об ож њу св ет о с т и ш а љи в џ и ја ш т о п р а в е ве с е ле ма ри фе тл у ке са њи ма. 58 Ипак, фра тар Све тог Ан те на ла зи из лаз из ове ситуације уз помоћ сопствених ре тор ских спо соб ности и пре ве ја ног ума твр де ћи да је бо жан ска му дрост за ме ни ла ков че жи ће упра во због то га што се бли жи пра зник Све тог Ла вренти ја (Ло вре) и да је у пи та њу угље вље на ком се хри шћан ски муче ник пе као. Кри ти ка дру штва у Де ка м е р о н у, а са мим тим и свештен ства, за сно ва на је на д в о г у бо с т и све та, те се у но ве ла ма ко је г а с а ч и њ а в а ју у гл а в ном с у о ча в а ју п р а зно в е р је и р а з у м, п ле ме н и тост и се бич ност, не прав да и јед на кост. На За па ду се пре лаз из средњовековља у модерно доба одвијао мно го раније него у српск им к р а је вима, п р е св ег а з б ог пет ов ековне к улт у р не с т а г на ц и је ус лед р оп с т в а под Т у р ц и м а, а л и и не о д в о ји в о с т и ц р к в е не и св е т ов не вла сти, што је до при не ло на стан ку карактери стич но срп ског жанр а х а г и о г р а фске к њиже внос т и, в л а д а рског ж ит ија. 59 З аједн и чко к ри т и ч к и м дел има обе кон феси је, нез ависно од пе ри о да на с т а н к а, је сте то да при ка зи ва ње све штен ства, као у фол клор ној тра диц и ји 60, те жи очи глед но не га тив ном обра сцу. 61 Ве л и к и је б р ој п ри ча у Де к а ме р о н у ко је спа ја ју р е л и г и ју с а сек су ал но шћу, на на чин да се ла жна по бо жност, су је вјер је и вјерск а з а т у ц а но с т и з в р г а в а ју ру гл у и к а ж њ а в а ју см и је хом. А л и н а ме ти су и неке те мељ не а ира ци о нал не прак се дог ме, по пут за вјет а д је ви ча н с т в а. 62 У пр вој но ве ли тре ћег да на ис при по ве да на је 57 А р х а н ђ е л Га в р и л о н и је и с ко р и ш ћ е н з а п р е в а р у с а м о у ов ој Б о к а ч о в ој но ве ли у дру гој при чи че твр тог да на Де к а м е р о н а ( Го спа глу па ча ) фра Албер то упра во у ње го вом о б л и ч ј у об ма њу је ла ко вер ну же ну да би је об љу био. 58 Јел еа з а р Ме л е т и н с к и, Ис т о р и ј с к а п о е т и к а н о в е л е, прев. Рад ми ла Меча нин, Ма ти ца срп ска, Но ви Сад 1996, У ју жно сло вен ским кра је ви ма ко ји су би ли под ју рис дик ци јом ри мо кат о л и ч ке ц р к в е с е мо г у п р о на ћ и и де ла ко ја к ри т и к у ју к ле р, к а к в а је и С а т и ри ч на пе сма про ти ву све штен ства, у: Из наше к њи жев но с т и фе у да л ног до ба, прир. Дра го љуб Па вло вић и Рад ми ла Ма рин ко вић, Про све та, Бе о град 1975, Жа нровск и и звори Декамеро на су необи чно разноврсн и. Он и у к ључ ују и ле г ен де, и па ра б о ле ( п ри ме р е ), и фа бл и о е, п р о в а н с а л ске но в е, и т а л и ја н ск и но ве ли о но, а та ко ђе и хро ни ке, ви те шке ро ма не, де ла с ан тич ким си же и ма, у изве сној ме ри и усме ну на род ну тра ди ци ју, ви ди у: Ј. Ме ле тин ски, нав. де ло, Исто, Nen a d Vel i čkov i ć, Uvo d u s t v a rn o s t, у : G io v a n n i B o c c a c c io, G o l i c a v e n o v e l e: D e k a m e r o n (iz bor), prev. Jer ka Be lan i Ma te Ma ras, prir. Ne nad Ve lič ko vić, MAS Me dia Sa ra je vo Fond otvo re no druš tvo BiH, Sa ra je vo 2016,

16 п ри ча о М а с е т у и з Л а м по р е к и ја, в р тл а ру жен ског с а мо с т а на ко ји се пра ви нем да би до био по сао о б ра ђ и в а ња ба ш т е. Сам по че так ове но ве ле да је из ра зи то ја сну и оштру по ру ку: 316 Пре кра сне го спе, мно ги су му шкар ци и же не та ко глу пи, те д оис т а вје р у ј у д а д јев ојк а к а д н а г л ав у м е тн е б ијел и п р ијевје с и одје не цр но ру хо ни је ви ше жен ско и да не ћу ти ви ше ни ка квих жен ских по жу да, као да се у ка мен про мет ну ла кад је по ста ла редов ни ца; (...) а има мно го и та квих ко ји вје ру ју да мо ти ка, и ло па та, и г ру б а х р а н а, и не у до б но с т и т е ж а ц и м а по т п у но од у зи м а ју св а к у по хо т н у же љу 63 и да им огру бљу ју дух и ми сли. 64 Од нос вр тла ра и опа ти ца на и ла зи на круп ну мо рал ну ди ле му већ при пр вим по ми сли ма на ко и тус бри гу о то ме да бли ски су срет мо же иза зва ти труд но ћу, док брат Јо ван (Жан) у ро ма ну Гар ган т уа и Пан т а гр у е л сма тра да је и са ма сен ка ма на стир ског зво ни ка (као г р о т е ск не с л и ке фа л у с а) п ло до но сна. У с рп ској к а р не в а л ској по е зи ји т а ко ђе на и л а зи мо на пе сме о б р е ме н и т и м к а л у ђе ри ца ма. У Ер л а н ге н с ком р у ко п и с у се, под ред ним бро јем 28, на ла зи ша љи ва на род на лир ска пе сма, чи ја је те ма рас пу сни жи вот мо на хи ња ко ји о т к ри в а в а н брач но де т е. Са в а Да м ја нов њ о ме о т в а ра Ерот икон, док З о ја К а р а но ви ћ и Ја см и н а Јо к и ћ у мо но г р а фи ји С м ех о вн о и ерот ско у срп ској на род ној к ул т у ри и п о е з и ји на во де д ијалог мајке и де те та од 4. до 10. сти ха: Ка зуј се, че до, тко ти ма ти, Тко ти ма ти, тко ли ти отац? Про го во ри ло то му шко че до: Ти си ми, ка ла, ро ђе на мај ка А отац ми је де вет по по вах, Де в е т по по в а х, де с е т ђ а ко в а х, И про то поп из пре ко пло та. 65 Уп. с а Ра б л е о в ом Те л е м с ком оп а т и јом у ко јој с е у к и д а ј у с в а т р и м он аш к а з а в е т а : ч ед н о с т и, с и р о м а ш т в а и п о с л у ш н о с т и. 63 Ле к ар Точ ко њ а Па н у р г и ју и з ла же пе т на ч и на з а к р о ће ње п ло т ске ж аоке, з а ко је т в р д и да с у на с ле ђе н и од п ла т о н и ча ра: не у ме р е но с т у ви н у, с р ед с т в а ко ја и з а з и в а ј у и м п о т е н ц и ј у, р а д (и Е г и с т је п о с т а о б р а ко л о м н и к ус л ед д о ко н о с т и), уче ње и сам ко и тус. У тре ћој сце ни дру гог чи на Ма г б е т а, исту иде ју о пи ћу из ла же Вра тар у ди ја ло гу с Маг да фом: Блуд, го спо ди не, оно [пиће] и иза зи ва и с т и ш а в а : и з а з и в а же љу, а л и с п р е ч а в а и з в р ш е њ е, в и д и у : Ви л и ја м Ше к с п и р, Ма г бе т, у: Ве л и ке т ра ге д и је, п рев. Ж иво ји н Сим и ћ и Сима Па нд ур ови ћ, Вулк а н из да ва штво, Бе о град 2016, G. Boc cac cio, нав. де ло, З оја К ар анови ћ, Јасм ин а Јок и ћ, С м ех о в н о и е р о т с ко у с р п с кој н а р о д н ој к ул т у р и и п о е з и ји, Фи ло зоф ски фа кул тет, Но ви Сад 2009, 64.