ЈО ВА Н А КО С Т И Ћ ПО Е ТИ КА ПЕ СМЕ У ПРО ЗИ КОН СТА Н Т И Н А К А ВА ФИ ЈА На пу ту ка пе снич кој са мо спо зна ји, ко ји је тра јао од 1882, ка

Транскрипт

1 ЈО ВА Н А КО С Т И Ћ ПО Е ТИ КА ПЕ СМЕ У ПРО ЗИ КОН СТА Н Т И Н А К А ВА ФИ ЈА На пу ту ка пе снич кој са мо спо зна ји, ко ји је тра јао од 1882, ка да је на пи сао сво ју пр ву пе сму, до 1933, ка да је умро у сво јој во ље ној А лек са н д ри ји, К а ва фи ће ви ше п ут а п ромен ит и дож ив љај са мо га себе као ствараоца. Испрва је се бе на зи вао пе сни ком стар о с т и, под р а з у ме в а ју ћ и з а р о бљ е но с т у с а да ш њ о с т и и р о б о в а њ е с е ћ а њи м а, и с т и ч у ћ и т а ко но с т а л г и ч н у и е л е г и ч н у нот у с в оји х сти хо ва. За тим је, са зре ва ју ћи, при ме тио: Ја сам исто риј ски песник. Ни ка да не бих мо гао да на пи шем ро ман или по зо ри шни ко мад; али осе ћам у се би сто два де сет пет гла со ва ка ко ми го во ре да бих мо гао да пи шем исто ри ју. 1 Пред сам крај жи во та, г од ине, у јед ном и н т е р вју у је с е б е оп и с а о к а о ис у ви ше мо де р ног пе сни ка, пе сни ка бу ду ћих ге не ра ци ја, чи ја по е зи ја не ће би ти зат в о р е н а у би б л и о т е к а м а к а о де о ис т о ри ј ског св е до чењ а р а зв оја мо де р не г рч ке к њи жев но с т и. Од Ло рен са Да ре ла до би ја ти ту лу пе сни ка гра да, за хва љују ћи Алек сан дри ји ко ја је за овог пе сни ка не пре су шна ин спи раци ја за исто риј ске, умет нич ке и ерот ске те ме ње го ве по е зи је. Ка ва фи је во пе снич ко пам ће ње се же ду бо ко до ан ти ке и виз а н т и ј ског I V в е к а, где ме д ит ир а н а д т р ад иц ијом св ог н ац ион а но с е ћ и на с е би судбине марг ина л изо в а н и х ис т о ри ј ск и х л и ч но с т и (Јо в а н К а н т а к у зи н, Да ри је, А н т о н и је...). Под јед на ко с е о бра ћ а ју ћ и сви ма, он ства ра по е зи ју за сва вре ме на, го во ре ћи гла сом ко ји ће од је ке и з п р о ш ло с т и до ве с т и у ве зу са у н и ве р з а л н и м п р о бле м и ма чи та о че ве сва ко дне ви це. Иако хеленство оста је при сут но као кон 1 G e o r ge S e fe r i s, On the Gre ek style: se lec ted es says in po e try and Hel le nism, The Bo dley Head, Lon don 1967,

2 т е кс т, у с в о м п ес н иш т в у К ав аф и о с т а је к р ит ич а н п р ем а с в ојој т р а д и ц и ји, мо р а л но п р о в о к а т и в а н, з а т в о р ен у п р о с т о ру, р е т ко с е освр ћу ћ и на п ри ро д у; со ц и ја л но не п рилагођен, у пе сн и ш т ву т ра ж и ис ку пље ње. Пре те жно је за сту пљен мо де ран, иро ничан, аналит и ч к и, ком па ра т и в н и од но с п р е ма ис т о ри ј ском ис к у с т ву. Тра г а з а про лазношћу и будно прати уко рењеност про шло сти у са да шњости, што оста вља еле гич ну јед но став ност у ње го вим сти хо ви ма. Тра г а јућ и з а ис т и ном, он у А лек са н д ри ји о с т а је з а р о бљен, з аједно са људ ским суд би на ма, њи хо вим ис ку стви ма и ми ну лим вре мени ма. Упр кос то ме, глас пе сни ка је ми ран, ја сан, су здр жан, без су вишне па тети ке и за но са, што га одва ја од грч ких савременика. Ка ва фи је био све стан да ства ра ис пред свог вре ме на. Иа ко га је године Гри го ри ос Ксе но пу лос пред ста вио атин ској публи ци, до Ка ва фи је ва по е зи ја ни је на и шла на ши ри од зив, већ на оштру кри ти ку из мно гих раз ло га. Про бле ма ти чан је био ње гов јези к, п р ед с т а в љ а о је ме ш а ви н у д и мо т и ке и к а т а р е ву с е, ш т о с е н ије у к ла па ло у д и мо т и ч к и по к р е т; с т и л м у је ок а р а к т е ри с а н к а о су ви ше п р о з аича н, а з а ме ра н м у је и не до с т а т а к и де а л из ац ије, к а о и сме ле ерот ске алу зи је. Упра во због ове за ме ра не про за ич но сти, Шеј мус Хи ни оцењује д а К ав аф ије в е п е с м е п р е ж и в љ а в а ј у т р а н з и ц и ј у и з г рч ко г је зи ка у дру ге бо ље од ве ћи не дру гих пе са ма. Је дан од раз ло га је и нт ере с о в а ње з а њихов сад рж ај, хомоер о т ск а љу ба в у ег зо т и ч н и м ок ру же њи м а, не с р е ће т и р а н а, р а з л ич и т е исп р еп лет ене с удбине из бо ром ова квих те ма пе сник је био спре ман да убе ди европ ску пу бли ку у соп стве ни ге ни је. Хи ни сма тра да је про за ко ја про жима Ка ва фи је ву по е зи ју оно што је чи ни по год ном за пре во ђе ње. Оно што је Ка ва фи од би јао је сте да под у ча ва, да је ин тер вјуе и п ише п р оз у. Н и к а д а н и је под у ч а в а о, и н т е р вјуе је д ав а о р е тко, али про зу је сте пи сао. Од до 1930, Ка ва фи пи ше про зне тексто ве раз ли чи тог жан ра на грч ком и на ен гле ском је зи ку ко ји са со бом но се ши рок спек тар те ма и на чи на при по ве да ња, од лир ских е с е ја до но ви н ск и х т ек с т о в а. К а в а фи је в а с а б р а на п р о з а у и з да њу Мај кла Пи е ри са бро ји 64 про зних став ки, од ко јих је за ау то ро вог жи во та об ја вље но 28. Пре ве де них на дру ге је зи ке је 40, од ко јих 12 за вре ме Ка ва фи је вог жи во та. Три тек ста су по ли тич ка (два о де ба т и о Ме р ме ру 2 и јед на о к и п а р ском п и т а њу и з б е г а в а њ е је дин ства с Грч ком). На пи сао је и лин гви стич ки есеј, али с об зи ром на те му овог есе ја (о би ци за ка та ре ву су), он се та ко ђе мо же свр стат и у по л и т и ч ке. Та ко ђе, р а с п р а в љ а о п р о бле м у з а в р ш ног н и у 2 П а р т е н о н с к и м е р м е р и л и Е л г и н о в м е р м е р м е р м е р н и с к у л п т ур а лн и укра си атин ског Па р те но на ко је је ерл од Ел ги на од нео у Ен гле ску го ди не. 661

3 гра ма ти ци (τη-την, нпр.). Ње гова про за доноси идеје које, кроз компа р а т и в н и п ри с т у п, ода ју ш и ри н у т у ма че њ а, па р а ле л но т р а же ћ и грчке утицаје код Шекспира, откривајући везе између писаца разл и ч и т и х т р ад иц ија ( Хом е р, Д а нт е, Те н и с о н, Ш и л е р, Л и Х а н т, Бр а у н и н г, К и т с, ви з а н т и ј ск и пе сн и ц и). Пр е м а П и т е ру Џе ф ри з у, п р е в о д и о ц у К а в а фи је ви х пе с а ма у п р о зи, К а в а фи је ви р а н и е с е ји у конта к т у су са фолк лорн и м насле ђем. У њима вид имо песн иково ин те ре со ва ње за фол клор и на род не пе сме, где про на ла зи древ не о би ч а је и н а гл а ш а в а к в а л и т е т т р а д и ц и је и н а ц и о н а л ног г е н и ја. Из ме ђу оста лог, пи сао је и есе је на те му Тро јан ског ра та, пам фле те з а А лек са н д ри ј ск и м у зеј, си ноп сис Лу к и ја но вог са т и ри чног е с еја, есеј о Со фи сти ма... Ка да је реч о књи жев ним тек сто ви ма, на пи сао је Εις το φως της ημέρας 3 (1882), при чу у ко јој се Ка ва фи пр ви пут ок у ша о у по ов ско - б о д ле р ов ској ат мо с ф е ри. При ча је сме ш т е на у 19. в ек, у п р едг р ађ е А лекс а нд рије. М и с т е ри о зн и чо в ек оде в ен у цр но оде ло и са слам на тим ше ши ром на гла ви од во ди глав не ли ко ве у по т ра г у за ск ри ве ним бла гом. Ка ко је Ре на та Ла ва њи ни ис та к ла у св ом ко мен т а ру К а в а фи јев е п риче, ов ај м и с т е ри о зн и по с е т и ла ц про из вод је Ка ва фи је вог чита ња Китсове, Бодлерове и Поове поези је. 4 Ову п ри ч у, у з не ма л у до зу под сме ха, П и т е р Џе фриз оп и су је као за сно ва ну на би зар ној прет по став ци да би се сва ки Грк, ка да би му дух обе ћао да ће га од ве сти на ме сто где је бла го скри ве но, пла шио да при хва ти по ну ду. 5 У пе ри о ду од до Ка ва фи је на пи сао три пе сме у про зи. Ово је пе ри од Ка ва фи је вог ства ра ла штва у ком су осет на превирања између романтизма и симбо ли зма, и где он ве ћи ну својих пе са ма од ба цу је услед оп штег не за до вољ ства пе снич ким изра зом. Оно што је за јед нич ко свим Ка ва фи је вим пе сма ма у про зи је с т е ме т а фо ри ч нос т ко ја, п ро же т а д у бо к и м си м бо л и змом и са т и р ом, п р е ра с т а у а ле г о ри ју. Св е мо т и в ск и ра з л и ч и т е, и ма ју з а ц и љ да по ка жу неприлагођеност субјекта, његову несхваћеност и изоло в а но с т од с т р а не д ру ш т в а и в л а да ју ћег м и ш љ е њ а. И а ко П и т е р Џе фри з т в рд и да не по с т о ји п р о блем у д иск ут ов ању о К ав афијевој про зи без угле да на ње го ву ли ри ку за то што ве ћи на ње го ве про зе има вр ло ма ло кон так та са ње го вом ли ри ком или је чак уоп ште не ма, и да су Ка ва фи је ве пе сме у про зи пре тен ци о зне, те да су не у спе л и по к у шај до к а зи в а њ а с оп с т в е не г е н и ја л но с т и од с т р а не Ка ва фи ја, по ку ша ћу да докажем супрот но, по зи ва ју ћи се на не 3 Пре вео на ен гле ски Џејмс Ме рил (Ja mes Me rill, In broad daylight. У: Grand Stre et, Vol. 8, Spring 1983); та ко ђе об ја вље но у: Ja mes Me rill, C o l l e c t e d Po e m s, Knopf G. W. Bo wer sock, From Gib bon to Au den: Es says on the Clas si cal Tra di tion, Ox ford Uni ver sity Press, 2011, ht t p: // w w w. n e w r e p u bl ic.c o m / b o o k /r e v i e w/c a v a f y- p r o s e - p e t e r-jef f r e y s. 662

4 о спо р не в е з е к а ко и з ме ђу К ав афијеви х пес ам а у п р ози и њ ег ов е ли рике, тако и из ме ђу ли ри ке и пе сме у про зи пред став ни ка европске по е зи је. При ла жем соп с т ве не п ре во де пе са ма у п ро зи Бат аљон Ужи ва ња, Бро до ви и Оде жде. БА ТА ЉОН У Ж И ВА ЊА Не г ов ор ит е о к р ив иц и, н е п р и ч ај т е о одг ов о рнос т и. К ад а п р о л а зи Б а т а љ он Уж и в а њ а, у з м у зи к у и ба р ја ке, к а д а з а д рх т е и за тре пе ре чу ла, са мо ће се не ра зу ман и онај ко ји не ма по што ва ња др жа ти на уда ље но сти, са мо се та кав не ће устре ми ти на ову див ну екс пе ди ци ју ко ја мар ши ра ра ди осва ја ња за до вољ ства и стра сти. Сви мо р а л н и з а ко н и пој мов но ло ш и, ло ше п ри мен љи ви ни штав ни су и не мо гу да оп ста ну ни за тре ну так, ка да Ба та љон Ужи ва ња про па ра ди ра по ред уз му зи ку и бар ја ке. Не до пу сти ни ка квим скри ве ним вр ли на ма да те за др же. Не ве руј да те не ка кав дуг оба ве зу је. Тво ја оба ве за је да се пре да јеш, да се у век п ре да јеш Че ж ња ма, нај са вр ше н и ји м ст во ре њи ма савр шен и х б о г о в а. Тв о ја о ба в е з а је да с е р е г ру т у јеш у в е р ног в ој н и к а ч и с т ог ср ца ка да про ла зи Ба та љон Ужи ва ња. Не за тва рај се у сво ју ку ћу и не за но си се те о ри ја ма о пра вед нос т и, в е р о в ањима о наг рад и које је с т в о ри ло не с а в р ше но д ру ш т в о. Не ре ци: Ко ли ко вре ди мој труд, то ли ко пра ва имам да ужи вам. Ка ко си жи вот на сле дио и ни си учи нио ни шта да га за вре диш, та ко је и Ужи ва ње на сле ђе. Не за тва рај се у свој дом, већ др жи про зо ре ши ром отво ре ним, ка ко би мо гао да чу јеш пр ве од је ке то по та војни ка, ка да сти же Ба та љон Ужи ва ња уз му зи ку и бар ја ке. Не до пу сти да те об ма ну при че не вер ни ка ка да ка жу да је с л у ж б о в а њ е оп а сно и м у чно. Сл уже њ е Уж и в а њу је не п р е к и д но в е с е љ е. Исц рп љује т е, а л и у з ч удесн у оп ије но с т. И, ко нач но, к а да ко ла би раш на том пу ту, чак ћеш и та да би ти за вид не сре ће. Ка да про ђе твој по греб, Фор ме ко је су тво је че жње об ли ко ва ле ба ца ће кри но ве и бе ле ру же на твој ков чег, олим пски бо го ви по ди ћи ће те на сво ја ра ме на и са хра ни ће те на Гро бљу Иде а ла на ко ме бли ста ју у б е л и н и ма у з о ле ји по е зи је. БРО ДО ВИ Из Фан та зи је на Па пир. Те жак је пре лаз, опа сно је мо ре. На пр ви по глед, ра сто ја ње се чи ни ма лим, а ипак, то ли ко ду га чак је пут, и по гу бан за бро до ве ко ји га пре ла зе. П р в и г у би т а к п р о и с т и ч е и з с л аб е, к р т е п р и р о д е р о б е ко ју пре во зе бродови. На тржницама Фанта зи је, већина најбољих ства 663

5 ри из ра ђе на је од фи ног ста кла и про зрач них пло чи ца, али, и по ред све па жње овог све та, мно ге се ства ри сло ме на пу ту, док се мног е ра з би ју п ри ис т о ва ру на коп но. Оси м т ог а, свак и овака в г убит а к не на док на див је, бу ду ћи да је бе сми сле но да се брод вра ти и да се н а т ов ари с т в а ри м а ко је с у и ден т и ч не с ло м љ е н и м а. Немог уће је про на ћи исту ону про дав ни цу где су ства ри ку пље не. На тр жница ма Фа н т ази је, т р г о в ач ке р а дњ е с у в ел ике и р а скош не, а л и н ис у ду го веч не. Њи хо во по сло ва ње је крат ког ве ка, оне ро бу рас прода ју бр зо и у мо мен ту се рас пр ше. Ве о ма је рет ко за по врат нич ки брод да про на ђе исте пре во зни ке са истом ро бом. Дру ги гу би так проистиче из носи во сти бро до ва. Они ис пловљавају из л у ка им ућ ни х кон ти не на та п ре то ва ре ни, а за тим, ка да се на ђу на отво ре ном мо ру, при ну ђе ни су да од ба це део те ре та ка ко би оста так спа си ли. Та ко да ско ро ни је дан брод не успе да пре не се не о к р њ е но бл а г о ко је је на т о в а рио. Од ба че не с т в а ри не с у м њи в о су оне од нај ма ње вред но сти, али не ка да се де си да мо ре плов ци, у ве ли кој жур би, по гре ше и ба це у мо ре дра го це не пред ме те. Ка да бро до ви стиг ну у бе лу па пир ну лу ку, зах те ва ју се но ве жр тве. Долазе цариници и процењују про дукт по про дукт, раз мат ра ју т р е ба л и и х ис т о в а рит и, одбијају да до зв о ле о с т ат к у да бу де ис к р ца н, и од т и х п р о д у к а т а с а мо ма ле ко л и ч и не п ри х в а т а ју. О в а др жа ва има сво је за ко не. Сло бо дан улаз ни је до зво љен свим прод у к т и м а, а к р и ју м ч а р е њ е је з а б р а њ е но. Ув о з в и н а с е с п р еч ав а, буд ућ и да с е на кон т и нен т и ма и з ко ји х бр о до ви до ла з е п р о и з в о де ви но и ал ко хол на пи ћа од гро жђа ко је успе ва и са зре ва на бла гор од н и ји м т ем пе ра т у ра ма. Ца ри н и ц и уоп ш т е не под но с е ов а п и ћ а. Ису ви ше су опој на. Не при ја ју сви ма. По врх све га, по сто ји јед на ло кал на фир ма ко ја др жи моно пол над винима. Производи течности ко је има ју бо ју ви на а укус во де, та ко да мо жеш да их пи јеш це лог да на, а да се ни ма ло не оша му тиш. Реч је о ста рој фир ми. Ужи ва ве ли ки углед, а ње не де о ни це увек су пре це ње не. Али, тре ба да бу де мо за до вољ ни ка да бро до ви упло ве у лу ку, чак и са свим овим жр тво ва њи ма. За то што, по сле све га, уз па жњу и мно го бри ге, огра ни ча ва се број сло мље них или од ба че них дело в а р об е т о ком п у т о в а њ а. Та ко ђ е, д р ж а в н и з а ко н и и ц а ри н ск и з а ко н и је с у у м но г о ме т и р а н ск и, а л и н и с у у св е м у о спо р а в а ју ћ и, па се ве ли ки део те ре та, ипак, ис кр ца ва. Ни ца ри ни ци ни су безг р е ш н и: в е л и к и де о з а д р ж а не р о б е п р о л а зи у с а н д у ц и ма с о б ма њу ју ћим ети ке та ма, на ко ји ма пи ше јед но а са др же дру го, у се би но се до бра ви на за ода бра не го збе. Не ш т о д руг о је т у ж но, в е ома т уж но. К ада п р олаз е џ иновск и б р о до ви с а ко р а л н и м у к р а си ма и ја р б о л и ма од а б о но с а, с а р а ш и ре ним ве ли ким за ста ва ма, бе лим и цр ве ним, кр ца ти дра го це но 664

6 сти ма; бро до ви ко ји се уоп ште ни не при бли же лу ци, или за то што је сва ро ба ко ју на се би но се за бра ње на, или због то га што лу ка н е м а д о в о љ н у д у б и н у д а и х п р и м и. Н а с т а в љ а ј у с в о ји м п у т е м. По во љан ве тар ду ва у њи хо ва сви ле на је дра, злат ни пра мац преси ја ва се на сун цу у свој сво јој сла ви, а они се уда ља ва ју мир но и ве ли чан стве но, од ла зе ћи за у век од нас и од на ше ску че не лу ке. На сре ћу, ова кви бро до ви вр ло су рет ки. Тек два, три ви ди мо у св ом ж и в о т у. З а б о р а ви мо и х б р з о. Шт о је ви зи ја бле ш т а ви ја, т о је бр жи њи хов за бо рав. А ка да про ђе не ко ли ко го ди на, јед ног да на док бу де мо се де ли не по мич ни гледа јући у све тлост или ослу шкују ћи ти ши ну слу чај но ће се у слух на ше ду ше вра ти ти ти звуч ни сти хо ви; не п ре по зна је мо и х од са мог по че т ка, те м у чи мо на ше сећа ње ка ко би смо се под се ти ли где смо их ра ни је чу ли. По сле до ста на по ра, бу ди се ста ра успо ме на, при се ћа мо се да су те стро фе део пев ањ а ко је с у по ја л и мо р е п лов ц и, ле п и к а о хе р о ји и з И л ијаде, док су ти ве ли ки, ти чу де сни бро до ви про ла зи ли и на ста ви ли са пу то ва њем ко зна ку да. ОДЕ ЖДЕ У је дан ков чег или у је дан ко мад на ме шта ја од ску по це не ебо но ви не за тво ри ћу и са чу ва ћу оде жде свог жи во та. Оде ћу азур ну, за тим цр ве ну, оде ћу нај леп шу од свих. А по том оде ћу бле до жуту. И, на по слет ку, по но во оде ћу азур ну, али из бледе лу у од но су на прет ход ну. Са чу ва ћу је по бо жно и са мно го ту ге. Ка да бу дем но сио цр ни ну и ка да бу дем бо ра вио у јед ној цр ној к у ћ и, у јед ној м рач ној с о би, о т в ара ћу к атк а д т ај ков чег с ра до ш ћу, са жуд њом и оча ја њем. Гле да ћу ту оде ћу и се ћа ћу се тог ве ли ког пра зни ка ко ји ће до тог тре нут ка већ би ти пот пу но окон чан. Пот пу но окон чан: на ме штај раз ба цан без ре да по дво ра на ма. Та њи ри и ча ше раз би је ни по зе мљи. Све све ће до го ре не до кра ја. Све ви но по пи је но. Све зва ни це већ оти шле. По ко ји умор ни бо ра ви ће пот пу но са ми, као и ја, уну тар мрачних ку ћа, а они умор ни ји оти ћи ће на по чи нак. * По ја в ом пе сме у п р о зи до л а зи до но в ог о б л и к а и з р а ж а в а њ а, ис к а зи в а њ а л и ри ке п р о зн и м и зр аз ом. З а н и м љи в о је д а је т ач н у г е н е з у, д ак л е п ор ек л о о в ог а о бл ик а, н ем о г у ћ е у т в р д и т и ; њ е н основ н и из ра з н и је с т и х већ иска з, одно сно ре че н и ца. Ве за из ме ђу 665

7 пе сме у про зи и ли ри ке, као и лир ско-рит мич ке про зе, огле да се и на те матској равни: најчешће је ис по вед на, ме ди та тив на, мо ли твено -рел и г и о зна, љу бав на, де ск ри п т ив на 6, а л и об у х ва та и спо ља ш њу фор м у, ко ја с е п р епознаје по п рисус т ву м но г о бр ој н и х р е т о ри ч к и х по сту па ка и фи гу ра. Пе сма у про зи, иа ко по фор ми крат ка, не гу би на сло је ви то сти, ни ти оску де ва у лир ским еле мен ти ма у од но су на л и р ск у по е зију. О на у с еби но си т еме љн у п р от и вр ечно с т и змеђу сти хо ва, с једне стране, и прозног ис каза, реченице, с друге стране. 7 Пе сма у про зи вре ме ном ће по ста ти иде ал на мо гућ ност за о слобађање од к рут и х норм и т зв. ве з аног а с т иха, п рибл иж ав ајућ и се исто време но сло бод ном ст и ху, од но сно д ру г и м к рат к и м п ро зн и м фор ма ма, ко је су по струк ту ри нај бли же пе сми у про зи, а то су цр ти ца, за пис, крат ка при ча, па ра бо ла, анег до та. 8 К а ко с у м но г и к ри т и ча ри К а в а фи ја в ећ п ри ме т и л и, њ е г о ву л и р с к у п о е з иј у к р ас е с т и хов и с а ја м п с ко м т е нд е нц ијо м, а л и и о с е ћ ај п р о зног и з р а з а, ш т о с т и х ч и н и с ло б од н и ји м а дож ив љ ај п рисн ији м, ка о да смо сведоц и и н т и мног п риповедања песн иковог. Ка ва фи је ве пе сме у про зи мо гу се окарак те ри са ти као ме ди та тивно - фи ло з о ф ск и з ап иси, ау т опоет и чк и је р мо же мо п ри ме т и т и да г о в о р е о њ ег о в ом с т в а ра ла ш т ву, и ме т а по е т и ч к и је р а л у д и ра ју на ч и т а л ач к у п у бл и к у и и з и ск у ју по и с т о в е ћ и в а њ е с а т ек с т ом и њ е г о в о п ри св а ја њ е и р а з у ме в а њ е. У ау т о по е т и ч кој пе см и Б а т а љ он Уж и в а њ а пе сн и к г о в о ри о м и л ит а нт ом о с в ајању по ез ије, њ е ној н еумољив ос т и и јач ин и ко ју она мо же да иза зо ве ако јој се пре пу сти мо. Са стро гог пер сир а њ а у п р ви м с т и хо ви ма, пе сн и к с у п т и л но с а ч и т а о цем п р е л а зи на ти, тра же ћи у ње му са у че сни ка, да ју ћи му упут ства ка ко да њ е г о ву по е зи ју п ри х в а т и ч и с т ог с р ц а. К а в а фи ов де и н си с т и р а на о с ло ба ђа њу од п у ри т а н и зма, ла ж ног мо ра ла и с т е г а које д руш т в о на ме ће. Пр опаг ира с лоб од у и о т в ор ен у м и с а о у с т в а ра ла ш т ву, је р је за ње га ства ра ње кр ва ва, те шка бор ба на кон ко је сле ди на гра да. Сег мент пе сме у ко јој је реч о жи во ту и на сле ђу, из јед на ча ва њу ж ив от а и у ж и в а њ а, фи ло з оф ск и је. К а ко смо п риме т ил и ч ит ајућ и К а в а фи је ву хе до н и с т и ч к у л и рск у поезију, з а песн ик а ж ив о т јес т е у ж и в а њ е, ч ул но з а до в ољ с т в о ко је не сме би т и с т а в љ е но у д ру г и план. При се ти мо се Ка ва фи је ве пе сме Же ље : 9 6 Б о ја н а С т ојан о в и ћ П а н т о в и ћ, Пес м а у п р о з и и л и п р о з а и д а, С л у ж б е н и гла сник, Бе о град 2012, Б о ја н а С т о ја н о в и ћ П а н т о в и ћ, Пе с м а у про зи као дво стру ка ро дов ска ф и г у р а, Збор ник Ма ти це срп ске за књи жев ност и је зик, књ. 51, 2003, Исто. 9 Ко н с т а н т и н К ав аф и, Пес м е, п р е в. Кс ен ија М ар и цк и Гађ а нс к и и И в а н Га ђан ски, Та не си, Бе о град 2009,

8 Као див на те ла мр твих ко ји ни су оста ри ли и ко ја су, у су за ма, за тво ри ли у сјај ни ма у зо леј, с ру жа ма код гла ве и код но гу с ја сми ни ма та ко из гле да ју и же ље ко је су про шле не оства рив ши се; а да ни јед на ни је ни је би ла удо сто је на ужи ва ња но ћи ни ти њом о ба с ја н ог ј у т ра. Те ла мр твих су див на и м л а да, си м б о л и з у ју и з г у бљ е не п рил ике, а иск ус т в о и зг убљ еног поја ч а в ају пе сн и ч ке с л и ке ц в е ћ а и ве л и ча н с т ве не г р о б н и це. У пе см и Же љ е п ри л и ке су и зг убљ ене, док у Ба та љо ну Ужи ва ња још увек по сто ји на да. Ма у зо леј у овом сл у ча ју не си м бо л и зу је из г убље но, већ оно ш т о је овенчано славом до с т ој ном б о г о в а, п у т к а И де а л у. Сл и ч не мо т и в е п р о на л а зи мо и у пе сми Ја ча ње : 10 Ко жу ди да оја ча свој дух тре ба да на пу сти сва ко по што ва ње и то ле рант ност. Пре ма не ким за ко ни ма да их за др жи, али ве ћи ном да га зи и за ко не и оби ча је и нео д го ва ра ју ће ув е ре ње да н а п у с т и. Мно го че му ће га ужи ва ње на у чи ти. Ра зор ног не ће се бо ја ти де ла. Од ку ће по ла тре ба да раз ру ши. Та ко ће се мо рал но раз ви ти у му дрост. Ка ко је Се фе рис у рас пра ви о грч ком сти лу за бе ле жио, Кава фи је г о во рио да с т ва ра ла ц т ре ба да ра зо ри соп с т ве но би ће за ра д ства ра ла штва. Још јед ном Ка ва фи на гла ша ва да пред Ужи ва њем не ма по вла че ња, оно су бјек та чи ни му дри јим и упра вља га на сигу ран пут ка Иде а ли ма. На том пу ту не ма са ми ло сти, по вор ка истоми шље ни ка га зи све пред со бом за рад оства ре ња ци ља. У пе сми Опа сно 11, све већ на ве де но мо же мо по твр ди ти: Ре че Ми р т и ја (с и р и ј с к и с т у де н т у Алек сан дри ји, за вре ме вла де ц а ре в а Кон с т а н т а и Кон с т а н т и ја; јед ним де лом па ган, дру гим хри шћа нин): Оча јан прин ци пи ма и уче њем, сво јих се стра сти не ћу бо ја ти као ку ка ви ца. 10 Исто, Исто,

9 668 Пре п у с т и ћу т е л о у ж и в а њи м а, свим оним за до вољ стви ма из сно ва, н а ј с м е л и ји м љу ба в н и м ж е ља м а, не о б у з да н и м п о р и в и м а к р в и, бе з и нај ма њег стра ха, јер чим ми се по ја ви же ља а она ће се по ја ви ти, оча јан, као што ћу би ти прин ци пи ма и уче њем у тим пре суд ним тре ну ци ма опет ћу на ћи да ми је дух, као и ра ни је, аскет ски. Ове пе сме ве о ма су зна чај не за рас пра ву о љу ба ви у Ка ва фије вој поезији и његовом нагла ск у на ч ул ном за до вољ ст ву. По зи ва ње на кр ше ње за ко на би ло је хра бро за ње го во вре ме, јер се мо гло п р от умач и т и к а о по зи в на де л а њ е п р о т и в с о ц и ја л ног и мо р а л ног ре да. Међут и м, иа ко уоп ш т е но п и ше о за ко н и ма и оби ча ји ма, вр ло је спе ци фи чан ка да је реч о чул ном за до вољ ству. Го ди не 1902, у јед ној бе ле шци за пи сао je да је раз врат ност из вор ве ли чан стве ности, што по ја ча ва при су ство су бјек тив ног и ин тим ног у овим песма ма. У пе сми Ја ча ње очи глед но је да же ли да по ру чи да чул но за до вољ ство ја ча дух. Пе сма Опа сно по ја ви ла се ка сни је, године, пред ста вља ју ћи про блем са не знат но дру га чи је тач ке гледи шта. Као да у њој Ка ва фи по ку ша ва да из но ва пред ста ви про блем ат ик у. 12 О п асно у по тп у њује см ис а о песме Јач ањ е, док о б е ра све тља вају мо тив ужи ва ња у Кавафи је вој пе сми у про зи. Аскетски жи вот у пе сми Ја ча ње и жи вот по све ће ног вој ни ка у Ба таљ о н у Уж и в а њ а не з а х в а л но је с т а в љ а т и у кон т екс т ч у лног, а л и оно што пе сник по ку ша ва да ка же је да на овом пу то ва њу тре ба оста ти чи стог ср ца и без гри же са ве сти, у су прот ном, су зби ја ње жељ е и оп ир ањ е с уг ес т и вном т он у ко ји је п р и с у т а н у п р о з ном ис к а з у, а л и и у д в е нав едене л и рске пе сме, може дов ес т и с убјект а до про па сти и смр ти, те он ни по ко ју це ну не сме од би ти по ну ђене емо ци је, чак и ако оне мо гу про у зро ко ва ти не сре ћу. Ба та љон Ужи ва ња са др жи бодлеровске елементе. Поред мот ив а по вор ке г оњене силом већом од човеча нске, к а о у Б од лер овој Св а к св оју х и ме ру, 13 К а в а фи у Уж и в а њу ви д и не п р ек и дно в ес е ље ко је ис цр пљу је, али и опи ја. За Бо дле ра, у пе сми Опи јај те се, увек је пра ви тре ну так за ужи ва ње у ви ну или у по е зи ји јер је време чо ве ков нај го ри не при ја тељ, од ње га се не да по бе ћи и крај је не у ми тан, сто га не ма ме ста про пу шта њу при ли ка. Мо ра мо схва 12 C a r me n C a p r i K a r k a, Lo ve and the symbo lic jo ur ney in the po e try of Ca vafy, Eli ot & Se fe ris, Pel la Pub Co, New York 1982, Све Бо дле ро ве пе сме ко је су на ве де не у овом тек сту пре вео је Бо ри слав Ра д о в и ћ (Па ри ски сплин ма ле пе сме у про зи, З а в од з а у џ б е н и ке и н а с т а в н а сред ства, Бе о град 1999).

10 ти ти да су чи сто за до вољ ство и на пе тост жи вље ња је ди на до бра. Ка ко у за вр шним стро фа ма Ита ке пе сник са оп шта ва да је са мо пу то ва ње, а не ње го во од реди ште, оно што са чи ња ва на шу на граду. Бо ље је ба ци ти си дра тек кад по ста неш стар и ис ку сан, не оче ку ју ћи да ти Ита ка да ру је бо гат ство. Али и по ред све сво је жи вот но сти, ово је схва та ње у осно ви тра гич но. Прем да по свом ду ху по тврд но, оно је у исто вре ме стро го пе си ми стич ко, јер одба ц у је к а о у з а л уд не св е пог одно с т и ко је је чов ек и зуме о: в ечно с т, ред, до сто јан ство, ап со лут но до бро, мо рал, прав ду. Ако ре ћи да н уж но с т и п р ед с т а в љ а з а н а с јед ино с р едс т в о сп ас ењ а, чов е к је за и ста би ће до стој но жа ље ња, па ипак, он по сти же мр ву до сто јанства по ште но раз ма тра ју ћи свој не по вољ ни по ло жај и при хва тају ћи га с хра бро шћу. 14 Пе с м а у п р оз и Б р од ов и а ут о п о ет и ч н а је и в е р о д о с т ој н о о с л и к ав а К ав афи је в по ло ж ај у г рч кој к њи же в но с т и. Већ је би ло ре чи о то ме да Ка ва фи у по чет ку ни је био до бро при хва ћен од стране грч ке пу бли ке, а у овој пе сми у про зи он нам го во ри и за што. Иа ко Пи тер Џе фриз овај Ка ва фи јев по ку шај ви ди као пре тен цио зно на ме та ње пе сни ка ко ји же ли да нас уве ри у сво ју ге ни јал ност и да с е б е по с т а ви и з на д о с т а л и х с а в р е ме н и к а, К а в а фи у ч и т а о ц у успе ва да пробу ди разумевање и кроз алегорич ну сли ку пред стави је дан од ве ћих про бле ма, а то је про блем ре цеп ци је. Пре све га, по ку ша ва да пред ста ви пут суп тил не и крх ке иде је до па пи ра у про це су на стајања пе сме. За тим пред ста вља про блем инспирације, ко ја на до ла зи на гло и, уко ли ко се ње на на кло ност не ис ко ри сти, иде ја ће не ста ти и ни ка да се ми сао не ће вра ти ти у истом об ли ку. На редни проблем је про блем цен зу ре и кри ти ке дру штва ко је ствара ла штво др жи под сте гом, те оно што пе сник же ли да пре не се на па пир че сто мо ра би ти од ба че но као мо гућ ност, да не би био осуђен. Пе сник сво је иде је до жи вља ва као опи ја ју ће, по ре ди их са вином пу ног уку са, а сво ју сфе ру ства ра ла штва са кон ти нен том са бла го род ни јим тем пе ра ту ра ма. Суп тил но ис ти че да други песници по ку ша ва ју да на свет до не су иде је слич не ње го вим, али под ве лом тра ди ци је оне не мо гу има ти пу но ћу из ра за и увек се чи не р а з в одњ ен и м. До б р о ви но з а од а б р а не г о з б е је њ е г о в а по е зи ја ко ју он успе ва да про кри јум ча ри до чи та ла ца, на из глед пи шу ћи о при хва тљи вим те ма ма, док у њих ду бо ко тка њи хов пра ви смисао и, иа ко не то ли ко екс пли цит но ка ко би он же лео, до бар део иде је успе ва да се одр жи и пре не се по ру ку. Пе сник на кра ју жа ли што је пра вих пе сни ка ма ло, али ис ти че да су та кви пе сни ци неза бо рав ни, и да за у век оста вља ју траг у ду ши чи та ла ца. 14 Пи тер Бин, Три ге не ра ци је грч ких пи са ца. Увод у де ло Ка ва фи са, Ка зан - ц а к и с а, Р и ц о с а, Кар пос, Бе о град 2006,

11 У пе сми Бро до ви су бје кат је све стан да за ње га по сто ји раз у ме ва ње не где на све ту, да ће ње го ва иде ја на ћи пут, док у лирској пе сми Град пе сник ка же да, ако у та ко ма лом кут ку све та не успеш, не ћеш ус пе ти ниг де дру где, опи су ју ћи ску че ност и немо гућ ност раз вит ка у оном прав цу у ко ме би пе сник же лео. У Бродо ви ма ви ди мо да је са мо свест пе сни ко ва на ви шем ни воу, као да се из ди гао из над сре ди не, све стан да је грч ко пе сни штво пре више ма ло за ње го ву ши ро ку и сло је ви ту ми сао, ко ја је за пе сни ка, к а о и з а бр одо ве, по не к а д т ере т. Поново п р о на ла зи мо б о д ле р ов ске е ле мен т е. У Б о д ле р о ви м пе сма ма у п р о зи Уме т н и ко во Con f i t e or и Лу ка на и ла зи мо на слич ну ат мос фе ру, не са мо за то што је у пита њу по мор ски еле мент већ и због уста ље но сти овог мо ти ва у Бод ле р ов ој поезији. Лук а која п р едс т ав љ а см и р ај, од мо р од в е ч и т ог л ут ањ а, п у т о ва њ а, т ра г а њ а за и де а лом и бро до ви ко ји под м и р н и м не бом пе сни ку не да ју ми ра и по зи ва ју га на пу то ва ње. Оба пе сника те же ка бо га ће њу сво јих ми сли, код обо ји це се у по е зи ји и про зним ис ка зи ма ја вља уче ста ли мотив путовања, сим бо ли шу ћи не ис пу њен у же љу за бек с т вом и о т к ри ва њем но ви х п ро с т о ра. Код Ка ва фи ја се ја в љ а чеж њ а за п ут овањем, њег ове пе сме г о во ре о ра з л и ч и т и м об ли ци ма за то че ни штва, нео ства ре ним же ља ма за бек ством и ослоба ђа њем, спо ља шњим и уну тра шњим кон флик ти ма итд. 15 Упо ри ш т е з а пор еђење п р оналазимо и у И г оовој песм и Крај не м и р н и х в а л а... 16, где је у по ре ђе њу бо га и мо ра, а чо ве ка и брода п р едс т ав љ ена немог ућно с т да чов ек, но шен мо р ем, ме њ а св о ју суд би ну. Та ко и Ка ва фи је ви бро до ви, бу ду ћи да сим бо ли зу ју пе сник а, не мо г у м но г о да п р о ме не т о ко в е и н сп и р а ц и је. Же ле л и би смо да ис т а к не мо мо т и в ск у по в е з а но с т Бр о до в а и пе сме Сле де ћ и, мо л и м ( Nex t, ple a se ) Ф и л и п а Л а р к и на. О ба пе сн и ч к а с у бјек т а са же љом иш че ку ју да брод спо ро упло ви у њи хо ву лу ку, са со бом но се ћи из не на ђе ња. Лар кин се у сво јој пе сми на да да, по што ду го че ка, мо ра да за слу жу је до бре ства ри и ле пе про ме не. На кра ју за вр ша ва у да ле ко ви ше пе си ми стич ном ма ни ру од Ка ва фи ја, закљу чив ши да је смрт не ми нов ност: Са мо нас је дан брод тра жи, цр них је да ра, Ву ку ћи за со бом, та ко не знан на ма, Ти ши ну огром ну и без пти ца. У бде њу ње но ме Во де нит мно же се, нит ло ме C. C. Kar ka, нав. де ло, Un jo ur je vis, de bo ut au bord des flots mo u vants, прев. Ко ља Ми ће вић. 17 У ори ги на лу, стро фа гла си: Only one ship is se e king us, a black- / Sa i led un fa mi li ar, to wing at her back / A hu ge and bir dless si len ce. In her wa ke / No wa ters breed or bre ak. Пре ве ла ау тор ка есе ја. 670

12 Ка да је реч о по след њој Ка ва фи је вој пе сми у про зи, Оде жде, с ла коћом ћемо у ви де ти је дан де та љ Ка ва фи је ве по е ти ке ко ји Па т рик Бит он н азив а ф у нд ам е нт а лн и м 18, а т о је ист р аж ив ањ е п рир оде време на и његове повезано сти са уметношћу и сећањима. Песнички су бје кат увек је пун же ље ко ју при ку пља у са мо ћи, окру жен зи до ви ма ко је с у д ру г и љу д и и з г ра д и л и, ж и в е ћ и т а ко з а т в о р ен и м ж и в о т ом. У т р аг и чн ом, н емом хер оиз м у, п е с н и к с е в р л о ч е с т о тру ди да го во ри не се ћа њи ма, али за раз ли ку од пе сме Ба та љон Ужи ва ња, где по зи ва на из ла зак из ку ћа и на отва ра ње про зо ра ка ко би се про др ло у спо ља шњост и ка ко би до шло до осло бо ђе ња, он се у песми Оде ж де вра ћа, оста је ок ру жен зи до ви ма, не спо со бан да се о т рг не са мо ћ и и ж и во т у сат ка ном од се ћа ња. Ре конс т ру кц ија је ве о ма чест пе снич ки по сту пак ко ји Ка ва фи ко ри сти, и то не са мо у сво јој исто риј ској по е зи ји, где се овај по сту пак нај ви ше уо чав а, в ећ г а мо же мо п ри ме т и т и и у Оде ж да ма. С е ћ а њ а п р о и з и ш ла д и р е к т н о и з и с к у с т в а п е с н и ч ког с у бје к т а н е д е л у ј у н ам е тн ут о н и т и ис п р о в о ц и р а но, в ећ до л а з е до б р о в ољ но. Пе сма Оде жде је пе сма о жи вот ном ис ку ству. Иа ко се сматра да је пе сма на пи са на из ме ђу и 1897, да кле ка да је пе сник мо г а о и ма т и и з ме ђу т ри де с е т и јед не и т ри де с е т и че т ири г од ине, он се уве ли ко при пре ма на умор и жи вот сат кан од се ћа ња. За Кавафи ја, оде ћа азур на сим болизује његову мла дост, раз до бље овенча но мо ћи и сла вом, док оде ћа цр ве на, ко ју на зи ва нај леп шом од свих, пред ста вља пу но ћу жи во та, зре лост и страст, а оде ћа бле дож у т а 19 с т а р о с т и л а г а но г а ше њ е ж и в о т а. По т ом с е К а в а фи в р а ћ а на из бле де ле ни јан се азур но пла ве бо је, ка ко би на гла сио про лазност жи во та и не мо гућ ност по врат ка у мла дост. 20 Окер - бра он ни јан сом Ка ва фи ће упе ча тљи во на сли ка ти песн и ч к у сл и к у и з пе сме Да н и 1908, где п ри су с т ву је мо п р епор од у чо в е к а ко ји с а с е б е з г р ћ е и зб л е де ло одело б о је ц и ме т а и о с т а је пот пу но наг, бес пре кор но ди ван, пра во чу до, вра тив ши се у младо шћу и без бри жно шћу осли ка но окру же ње. Се ћа ња на сва ова раз до бља пе сник вер но чу ва и вра ћа им се са по б о ж но ш ћу и оча ја њем. Ч и т а ву пе см у мо же мо по сма т ра т и к а о але го ри ју жи во та, од пе ри о да у нај ве ћем на по ну сна ге до оног 18 R o d e r i ck Be a ton, Ca vafy and Pro ust, Grand Stre et, vol. 6, no. 2, win ter 1987, И з б о р р е ч и б л е д о ж у т а д о л а з и од г рч ке р е ч и κίτρινος, што зна чи жут, али се мо же ја ви ти и у зна че њу бле ди ла. 20 До к у п е с н и ш т в у Ге о р г а Т р а к л а, н а п р и м е р, н а и л а з и м о н а р е л а ц и ј е б о је с т а д и ју м и ж и в о т а ( Но ћу, Рон де л ) ко је с е к р е ћу у р а с по н у од п л ав е, к а цр ве ној, до злат не, а за тим опа да ју у спек тру ка бо ја ма сме ђим, а за тим по но во пла вим. 671

13 т р ен у тк а к а д а с у бје к а т и ш че з а в а, у мо р а н од т ог п р аз н ик а који з о в е ж и в о т ом. У ов ој п р о зној пе см и св е ч а н а оде ћ а сме ш т е н а у ск у по це н и ков чег од ебо но ви не п ред с т а в ља ме д и ју м, спо н у из ме ђу пе сн и ка у ста ро сти и ми ну лих да на. У Ма лар ме о вој пе сми у про зи Лу ла 21, дим из при па ље не лу ле во ди пе сни ка на зад у Лон дон и до но си му се ћа ња из тог пе ри о да, ка да је та мо и бо ра вио, го ди не. Ве ли ки је број К а ва фи је ви х пе са ма по све ћен за т во ре ном п ро с т ору, собама, љу ди ма ко је је уо ча вао на ули ци, у го ми ли, што иза зи ва ефе кат се ћа ња под стак нут пред ме том или де та љем из сва ко днев ног живо т а. Сва како, п ред ме т и ка о ме д ију м и врло су чес т и у поезији, код К а в а фија с е ја в љ а ју још у ви д у фо т о г ра фи је ( И з Ф и о ке, Тако ), п р о с т о ри је ( По по д нев но су н це, Пр о зо ри ), а л и че с т о су и љу д и он и ко ји у пе сн и к у бу де се ћ а њ а ( У по зо ри ш т у, На с т е пе н и ца ма, Су седн и с то... ). Кавафи ос та је с тари песн и к, који ж иви од сећања. К ако с у г о д и не п р о л а зи ле, а К а в а фи је в е ч у л не же љ е по с т а ја ле о с у је ћ ен е п р ик р ад ањ е м с т ар о с т и, јед н а ко к а о и х р и ш ћ а н с к и м мо ра лом и гра ђан ским об зи ри ма, пе сник је от кри вао све ве ћу утеху у са ња ре њу о про те клом до бу сло бо де и за до во ље ња. 22 Ни је мо гао да раз ми шља о ста ро сти спо кој но. Гле дао је на ста ре ње као на тр пље ње жи во та у ча мо ти њи и ја ду, при че му истовре ме но стре пи да не из гу би та кав жи вот И са пре зи ром пре ма бед ној ста ро сти раз ми шља ка ко се ма ло ра до вао го ди на ма ка да је имао и сна гу, и ре чи тост, и ле по ту. Зна да је оста рио ја ко; то осе ћа, то ви ди. А ипак оно вре ме кад је био млад из гле да му као ју че. Ка ко кра так ин тер вал, ка ко кра так ин тер вал. (...) Се ћа се стра сти ко је је гу шио; а ко ли ку је ра дост жр тво вао. Ње го ву раз бо ри тост не ра зум ну сва ка из гу бље на при ли ка са да исме ва. 24 Ка ва фи је ва пе сма у про зи, иа ко не у по ре ди во ма ње при хваћ е н а од њ е г о в е л и р с ке п о е з и је, с в а к а ко и м а с в о је ч ар и. Од иш е ч и с т и ном и јед но с т а в ном јасноћом ка зивањ а, а л и т а једнос т а внос т не ука зу је на на и ван и упро шћен стил, већ на але го рич ну прот ка 21 Сте фан Маларме, Пес м е, прев. Ко ља Ми ће вић, БМГ, Бе о град 2001, П. Бин, нав. де ло, Исто, К. Ка ва фи, нав. де ло, Ста рац,

14 ност на ра тив ног ка рак те ра и на на мер ну са ти ру дру штва ко је га је окру жи ва ло. На лу ци дан на чин пе сник се кре ће ка сво јој са моспо зна ји. Он хра бро при хва та свој по ло жај, спре ман је да се су о чи са про бле ми ма ства ра ла штва и жи во та, те о њи ма и пи ше. Ни шта не прикривајући, ни ти па те тич но апо стро фи ра ју ћи, избегава клишее и ве што по зи ва на ру ше ње та буа, ка ко у ства ра ла штву (пе сма Бро до ви ), та ко и у жи во ту ( Ба та љон Ужи ва ња ). 673