Microsoft Word doc

Транскрипт

1 UDK: : (047.31) Slobodan Andrašić, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Milan Cvetković, Damjan Jakšić, Dejan Orlić, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja STRUKTURA OPTEREĆENJA FUDBALERA OMLADINSKOG UZRASTA TOKOM UTAKMICE, ODREĐENA NA OSNOVU FREKVENCIJE SRCA UVOD Fudbal je tipičan primer aktivnosti u kojoj se neprekidno smenjuju aerobni i anaerobni procesi stvaranja energije. Smatra se da profesionalni fudbaler mora posedovati visok aerobni kapacitet i istovremeno, za fudbal specifičan anaerobni kapacitet (Ekblom, 1986). Igrač tokom utakmice pređe u različitom tempu trčanja distancu od devet do dvanaest kilometara (Burgess i sar., 2006; Bangsbo, 2003). Izdržljivost, snaga, i brzina kao spojašnja manifestacija energetskoih procesa su presudne motoričke sposobnosti u uspešnosti fudbalskoj igri, ali se ni jedna od njih ne ispoljava samostalno, već u međusobnoj kombinaciji. Ovakav vid sportskog opterećenja je produkt specifične međuzavisnosti koja postoji između metaboličkih i kardiorespiratornih parametara. Cilj istraživanja je određivanje strukture i mobilizacije energetskih potencijala fudbalera omladinskog uzrasta podeljenih prema igračkom mestu preko određenih intervala frekvencije rada srce i na osnovu toga analiza strukture operećenja za vreme utakmice. Rad se bazira na predpostavci da fudbaleri na različitim igračkim pozicijama imaju različitu strukturu opterećenja, a samim tim i mobilizaciju, odnosno korišćenje energetskih resursa. MATERIJAL I METODE RADA U istraživanju je primenjena eksperimantalna metoda. Istraživanje je tranzverzalnog karaktera i sastoji se od jednokratnog dijagnostikovanja strukture takmičarske opterećenosti tokom fudbalske utakmice. Igrači su praćeni tokom zvaničnih prvenstvenih i prijateljskih utakmica, ali uz poštovanje svih pravila fudbalske igre. Utakmice su vodile registrovane sudije (sudija i dva pomoćnika) u skladu sa pravilima igre. U ovom radu su prikazani deskriptivni statistički parametri: srednje vrednost, standardna devijacia (Sd), minimum i maksimum svih vrednosti, koeficijenta varijacije (Cv) i intervala poverenja. U istraživanju se koriste multivarijantni postupci: multivarijantna analiza varijanse (MANOVA), diskriminativna analiza, a od univarijantnih pastupaka primenila se analiza varijanse (ANOVA), Student-ov t-test i interval poverenja na razlici korigovanih sredina. Uzrast omladinaca po fudbalskoj kategorizaciji obuhvata dečake od 16 do 18 godina. Uzorak ispatinika u ovom istraživanju obuhvata 85 fudbalera. Kriterijum za izbor ispitanika bio je sledeći: da je ispitanik hronološke starosti godina; da je ispitanik osoba muškog pola; da je zdravstveno sposobna za bavljenje sportom-fudbalom i da je bez ikakvih morfoloških i motoričkih aberacija. Uzorak ispitanika podeljen je 389

2 prema igračkom mestu, i to: centralni bekovi, bočni bekovi, igrači veznog reda, igrači napada i golmani. Analiza osnovnih deskriptivnih pokazatelja sprovela se na deset intervala frekvencije rada srca (od po 10 otkucaja u min.) posmatranih na fudbalskim utakmicama u odnosu na igračko mesto. Opseg intervala se kreće od 90 do 200 ud/min, a vreme provedeno u jednom intrervalu prikazano je u sekundama. REZULTATI I DISKUSIJA Centralni i disperzioni parametri, mere asimetrije i spljoštenosti kod varijabli za procenu strukture opterećenja reprezentuju fudbalere po igračkom mestu i usmeravaju na mogućnost primene parametrijskih postupaka. Tabela 1. Osnovni statistički parametri intervala frekvencije srčanog rada centralnih bekova tokom utakmice ( sec.) centralni bekovi Minimalne i maksimalne vrednosti intervala frekvencije srčanog rada centralnih bekova tokom utakmice (tabela 1) ukazuju da se nalaze u očekivanom rasponu. Veće vrednosti koeficijenta varijacije (k.var) ukazuju na heterogenost centralnih bekova po svim posmatranim intervalima. Povećane vrednosti skjunisa (sk) ukazuju da je raspodela negativno asimetrična, odnosno da ima više većih vrednosi u odnosu na normalnu raspodelu, kod intervala: , , , , i ud/min. Smanjene vrednosti skjunisa (sk) ukazuju da je raspodela pozitivno asimetrična, odnosno da ima više manjih vrednosti u odnosu na normalnu raspodelu, kod intervala: , , i ud/min. Veće vrednosti Kurtozisa (ku) ukazuju da je kriva izdužena kod intervala od i ud/min, a spljoštena kod ostalih intervala.. Distribucija vrednosti uglavnom se kreće u okviru normalne raspodele (p) kod svih posmatranih interval. Minimalne i maksimalne vrednosti intervala frekvencije srčanog rada spoljnih bekova tokom utakmice (tabela 2) ukazuju da se nalaze u očekivanom rasponu. Vrednosti koeficijenta varijacije (k.var) ukazuju na homogenost spoljnih bekova kod intervala od ud/min, dok ostale vrednosti varijacije ukazuju na heteregonost igrača 390

3 kod posmatranih intervala. Povećane vrednosti skjunisa (sk) ukazuju da je raspodela negativno asimetrična, odnosno da ima više većih vrednosi u odnosu na normalnu raspodelu, kod intervala: , , , , , i ud/min. Smanjene vrednosti skjunisa (sk) ukazuju da je raspodela pozitivno asimetrična, odnosno da ima više manjih vrednosti u odnosu na normalnu raspodelu, kod intervala: , i ud/min. Tabela 2. Osnovni statistički parametri intervala frekvencije srčanog rada spoljnih bekova tokom utakmice ( sec.) spoljni bekovi Veće vrednosti kurtozisa (ku) ukazuju da je kriva izdužena, kod intervala: , , i ud/min. Negativne vrednosti kurtozisa (ku) ukazuju da je kriva spljoštena, kod intervala: , , , , i ud/min. Distribucija vrednosti odstupa od normalne raspodele (p) kod intervala od i ud/min, a kreće se u okviru normalne raspodele kod svih ostalih intervala. Tabela 3. Osnovni statistički parametri intervala frekvencije srčanog rada igrača veznog reda tokom utakmice ( sec.) vezni red

4 Minimalne i maksimalne vrednosti intervala frekvencije srčanog rada igrača veznog reda tokom utakmice (tabela 3) ukazuju da se nalaze u očekivanom rasponu.veće vrednosti koeficijenta varijacije (k.var) ukazuju na heterogenost igrača veznog reda posvim posmatranim intervalima. Povećane vrednosti skjunisa (sk) ukazuju da je raspodela negativno asimetrična, odnosno da ima više većih vrednosi u odnosu na normalnu raspodelu, kod intervala: , , , , i ud/min. Smanjene vrednosti skjunisa (sk) ukazuju da je raspodela pozitivno asimetrična, kod intervala od ud/min. Vrednosti skjunisa (sk) ukazuju da raspodela nije asimetrična kod intervala od , i ud/min. Veće vrednosti kurtozisa (ku) ukazuju da je kriva izdužena kod intervala od i ud/min. Negativne vrednosti kurtozisa (ku) ukazuju da je kriva spljoštena, kod interval: , , , , , , i ud/min. Distribucija vrednosti odstupa od normalne raspodele (p) kod intervala od ud/min (.01). Kod ostalih intervala distribucija vrednosti uglavnom se kreće u okviru normalne raspodele. Tabela 4. Osnovni statistički parametri intervala frekvencije srčanog rada igrača napada tokom utakmice ( sec.) igrači napada Minimalne i maksimalne vrednosti intervala frekvencije srčanog rada igrača napada tokom utakmice (tabela 4) ukazuju da se nalaze u očekivanom rasponu. Veće vrednosti koeficijenta varijacije (k.var) ukazuju na heterogenost igrača napada po svim posmatranim intervalima. Povećane vrednosti skjunisa (sk) ukazuju da je raspodela negativno asimetrična, odnosno da ima više većih vrednosi u odnosu na normalnu raspodelu, kod intervala: , , , , , , i ud/min. Smanjene vrednosti skjunisa (sk) ukazuju da je raspodela pozitivno asimetrična kod intervala od ud/min. Vrednosti skjunisa (sk) ukazuju da raspodela nije asimetrična kod intervala od ud/min. Veće vrednosti kurtozisa (ku) ukazuju da je kriva izdužena, kod intervala: , , , , i ud/min. Negativne vrednosti kurtozisa (ku) ukazuju da je kriva spljoštena, kod intervala: , , i ud/min. Distribucija 392

5 vrednosti odstupa od normalne raspodele (p) kod intervala od ud/min. Kod ostalih intervala distribucija vrednosti uglavnom se kreće u okviru normalne raspodele. Tabela 5. Osnovni statistički parametri intervala frekvencije srčanog rada golmana tokom utakmice ( sec.) Golmani Minimalne i maksimalne vrednosti intervala frekvencije srčanog rada golmana tokom utakmice (tabela 5) ukazuju da se nalaze u očekivanom rasponu.veće vrednosti koeficijenta varijacije (k.var) ukazuju na heterogenost golmana po svim posmatranim intervalima. Povećane vrednosti skjunisa (sk) ukazuju da je raspodela negativno asimetrična, kod intervala: , , , , , i ud/min. Smanjene vrednosti skjunisa (sk) ukazuju da je raspodela pozitivno asimetrična, kod intervala: , i ud/min. Veće vrednosti kurtozisa (ku) ukazuju da je kriva izdužena, kod intervala: , , i ud/min. Negativne vrednosti kurtozisa (ku) ukazuju da je kriva spljoštena, kod intervala: , , , , i ud/min. Distribucija vrednosti uglavnom se kreće u okviru normalne raspodele (p) kod svih posmatranih intervala. U ovom delu rada će se dokazati ili odbaciti tvrdnja da postoje značajne razlike između grupa podeljenih prema igračkom mestu ispitanika (centralni bekovi, spoljni bekovi, igrači veznog reda, igrači napada, golmani) u odnosu na analizirane intervale. Tabela 6. Značajnost razlike između fudbalera prema igračkom mestu u odnosu na intervale frekvencije srčanog rada tokom utakmice (var. šir. u %) n F P MANOVA DISKRIMINATIVNA Primenom multivarijantnih metoda (tabela 6) utvrđeno je postojanje razlika, odnosno kako je p=.000 za manovu i diskrijminativnu analizu sa sigurnošću možemo konstatovati da postoji statistički značajna razlika između analiziranih grupa. 393

6 Tabela 7. Značajnost razlike po pojedinim intervalima frekvencije srčanog rada tokom utakmice između fudbalera podeljenih prema igračkom mestu ANOVA F p koeficijent diskriminacije sec sec sec sec sec sec sec sec sec sec sec sec sec sec sec sec sec sec sec sec sec Kako je p <.1 (tabela 7) prihvata se alternativna hipoteza A 3, što znači da postoji značajna razlika između grupa podeljenih prema igračkom mestu kod: vreme (sec) provedeno u intervalu od ud/min ( sec.020), vreme (sec) provedeno u intervalu od ud/min ( sec.003), vreme (sec) provedeno u intervalu od ud/min ( sec.000), vreme (sec) provedeno u intervalu od ud/min ( sec.000), vreme (sec) provedeno u intervalu od ud/min ( sec.001), vreme (sec) provedeno u intervalu od ud/min ( sec.071), vreme (sec) provedeno u intervalu od ud/min ( sec.001), vreme (sec) provedeno u intervalu od ud/min ( sec.025). Koeficijenat diskriminacije upućuje da je najveći doprinos diskriminaciji između različitih između grupa podeljenih prema igračkom mestu u odnosu na analizirane intervale (odnosno da je razlika najveća) kod, vreme (sec) provedeno u intervalu od ud/min ( sec) (.349), vreme (sec) provedeno u intervalu od ud/min ( sec) (.101), vreme (sec) provedeno u intervalu od ud/min (90-100sec) (.044), vreme (sec) provedeno u intervalu od ud/min ( sec) (.000), vreme (sec) provedeno u intervalu od ud/min ( sec) (.000), vreme (sec) provedeno u intervalu od ud/min ( sec) (.000), vreme (sec) provedeno u intervalu od ud/min ( sec) (.000), vreme (sec) provedeno u intervalu od ud/min ( sec) (.000), vreme (sec) provedeno u intervalu od ud/min ( sec) (.000), vreme (sec) provedeno u intervalu od ud/min ( sec) (.000). Kako je p=.000 (diskriminativne analize) postoji jasno definisana granica između između grupa podeljenih prema igračkom mestu u odnosu na analizirane intervale, pa je moguće odrediti karakteriske ispitanika prema igračkom mestu u najširem smislu, u odnosu na analizirane intervale 394

7 Tabela 8. Homogenost fudbalera prema igračkom mestu u odnosu na intervale frekvencije srčanog rada tokom utakmice m/n % CENBEK 7/ SPOBEK 13/ VEZRED 6/ NAPADA 10/ GOLMAN 5/ Definisane karakteristike centralnih bekova (CENBEK) ima 7 od 12 fudbalera, homogenost je 58.33% (veća), što znači da 5 fudbalera ima druge karakteristike a ne karakteristike svoje grupe. Definisane karakteristike spoljnih bekova (SPOBEK) ima 13 od 15 fudbalera, homogenost je % (veća) jer 2 i fudbalera ima druge karakteristike. Definisane karakteristike igrača veznog reda (VEZRED) ima 6 od 14 fudbalera, homogenost je 42.86% (manja) jer 8 fudbalera ima druge karakteristike. Definisane karakteristike igrača napada (NAPADA) ima 10 od 13 fudbalera, homogenost je 76.92% (veća) jer 3 fudbalera ima druge karakteristike. Definisane karakteristike golmana (GOLMAN) ima 5 od 6 golmana, homogenost je 83.33% (veća) jer 1 golman ima druge karakteristike. Tabela 9. Distanca (Mahalanobisova) između fudbalera prema igračkom mestu CENBEK SPOBEK VEZRED NAPADA GOLMAN CENBEK SPOBEK VEZRED NAPADA GOLMAN Računanjem Mahalanobisove distance između fudbalera podeljenih prema igračkom mestu dobija se još jedan pokazatelj sličnosti ili razlika. Rezultati iz tabele ukazuju da je najmanje rastojanje između: igrača veznog reda i centralni bek (VEZRED i CENBEK 1.25) (veća) a najudaljenije su golmani i spoljni bekovi (GOLMAN i SPOBEK 5.89) (veća). ZAKLJUČAK Rezultati ovog istraživanja ukazuju na razlike, u energetskim procesima kod fudbalera za vreme utakmice u zavisnosti od igračkog mesta. Najveća razlika je između golmana i spoljnih bekova. Golmani se značajno razlikuju i u odnosu na ostale grupe jer najveće deo utakmice ( 70 min) provode u zonama ispod 150 otk/min. Najmanja razlika je između igrača veznog reda i centralnih bekova koji u zonama od 150 do 180 provode 45 minuta. Do sličnih vrednosti merenjem srčane frekvencije, došli su Coelho i sar. (2011) kod 26 fudbalera U-17 i 18 fudbalera U-20 na analiziranih četrnaest i petnaest utakmica. Takođe, slične vrednosti dobili su Andrašić i sar. (2005) 395

8 na uzorku od 16 igrača i 14 golmana, starosti od 15 do 18 godina. Utvrdili su da igrači u zoni od 155 do 180 otk/min prosečno provedu 52 minuta tokom utakmice, a golmani u zoni do 150 otk/min prosečno provedu oprosečno 61min i 30 sekundi. Da bi igrači adekvatno odgovorili zahtevima igranja u navedenim pulsnim zonama osnovni princip u trenažnom procesu fudbalera treba da bude stimulacija anaerobnih izvora energije, kako alaktatnih, tako i laktatnih. Za razliku od fudbalera, golmani su za vreme utakmice izloženi naporima znatno manjeg inteziteta (Salvo i sar., 2008), za čije obavljanje se energija velikim delom obezbeđuje iz ATP i CP mehanizama, a znatno manje iz laktatnih i glikoliktičkih. U trenažnom procesu golman treba da radi pre svega na razvoju brzine i eksplozivnosti uz zadržavanje fleksibilnosti i visoke koordinacije, a povremeno trening treba da se sprovodi u režimu brzinske izdržljivosti. Dobijeni rezultati treba da daju osnovne smernice i principe u planiranju i programiranju trenažnog procesa, a istovremeno da doprinesu i unapređenju ovog segmenta fudbalske teorije. Tačan uvid u strukturu opterećenja tokom fudbalske utakmice je bitan preduslov u realizaciji trenažnog rada, odnosno pravilnog doziranja i prilagođavanja individualnim sposobnostima. Igrači u odnosu na poziciju u timu imaju različitu strukturu kretanja što za posledicu ima i različitu ispražnjenost energetskih depoa nakon završene utakmice. Upravo iz toga posebna pažnja se mora obratiti na pravilno popunjavanje energetskih depoa pre i posle utakmice, uz uvažavanje bioenergetske specifičnosti svake igračke pozicije. LITERATURA 1. Andrašić, S., Ćirić, M. i Krulanović, R. (2005). Uporedna analiza fiziološkog opterećenja fudbalera i golmana za vreme fudbalske utakmice. Trinaesti međunarodni interdisciplinarni simpozijum, Ekologija, Sport, fizička aktivnost i zdravlje mladih, Novi Sad, Novosadski maraton, Coelho, B. D., Mortimer, A. L., Condessa, A.L., Morandi, F. R., Oliveira, M. B., Marins, J.C., Soares, D. D. & Garcia, S. E. (2011). Intensity of real competative soccer matches and differences among player positions. Rev. Bras. Cineantropom Desempenho Hum., 13 (5), Bangsbo, J. (2003). Fitness training in soccer a ssientific approach. Data reproductions, Auburn, Michigan. 4. Burgess, D. J., Naughton, G. & Norton, K. I. (2006). Profile of movement demands of national football players in Australia. Journal of Science and Medicine in Sport, 9, Ekblom, B. (1986). Applied Physiology of Soccer. Journal of Sports medicine, Vol 3, Salvo, V., Benito, P., Calderon, F., Salmo, M., Pigozzi, F. (2008). Activity profile of elite goalkeepers during football match-play. Journal of Sports medicine and physical Fitness, Vol.48, No

9 LOADING STRUCTURE OF YOUTH FOOTBALL PLAYERS DURING A MATCH DETERMINED ACCORDING TO A HEART RATE FREQUENCY The results of this study indicate that goalkeepers, most of the time, played out in areas below 150 bpm/min. Players spend approximately 45 minutes in the zones over 150 bpm/min. In order to adequately meet the demands of players, playing in these pulse areas, fundamental principle in soccer players training have to be stimulation of anaerobic energy sources, lactate and alactate. Unlike them, among goalkeepers aerobic energy and anaerobic alactate-cp mechanism are dominant. Key words: Football, loading, energy potential, playing position. Dan, 5. april