untitled

Транскрипт

1 НАУЧНИ ЧЛАНЦИ Боро Штрумбељ 1 Саша Јаковљевић Фране Ерчуљ 1 Оригинални научни чланак 1 Универзитет у Љубљани, Факултет спорта 2 Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања НИВО РАЗВИЈЕНОСТИ ПОСЕБНЕ ИЗДРЖЉИВОСТИ ВРХУНСКИХ СРПСКИХ КОШАРКАШИЦА НА ОСНОВУ РЕЗУЛТАТА МОДИФИКОВАНОГ 30-15ИФТ ИНТЕРМИТЕНТНОГ ТЕСТА Сажетак Овај рад у основи има за циљ да представи примењивост модификованог 30-15ИФТ теста на узорку женске сениорске кошаркашке репрезентације Србије. Технологија којa је коришћена омогућила је добијање једнаког броја параметара у вези са самим тестом као и у вези са издржљивошћу испитаница. Поред нивоа развијености појединих показатеља посебне издржљивости кошаркашица, постојала је заинтересованост и за разлике између појединачних типова играчица. Резултати показују да су након, око 13 минута трчања, испитанице у просеку достизале максималну брзину од 15.5 km/h, са максималним пулсом од откуцаја min -1, максималном концентрацијом лактата од 7.8 mmol-l, максималним релативним уносом кисеоника од 52.2 ml min -1 /kg -1, максималном минутном запремином издахнутог угљен-диоксида од ml min -1 и максималном плућном вентилацијом од l min -1. Код последње две варијабле пронађене су статистички значајне разлике између појединачних типова играча (одбрамбених играча, нападача и центара) ИФТ интермитентни кондициони тест на терену показао се као погодан за процену тренутних функционалних способности кошаркаша и кошаркашица као и за идентификовање варијација у њиховој спремности током различитих периода тренинга. Међутим, нека питања у вези са примењивошћу овог теста у научноистраживачке сврхе још увек треба разјаснити. Кључне речи: ФУНКЦИОНАЛНЕ / СПОСОБНОСТИ / КОШАРКАШИЦЕ / ТЕСТИРАЊЕ УВОД Покрети које кошаркаши(це) праве у току игре су разноврсни и разликују се у погледу интензитета, дужине претрчане раздаљине и трајања пауза између њих. Како би се изборили са притиском током игре, кошаркаши користе аеробну и анаеробну енергију (Britnam, 1996; Marlou, 2003). Покрети попут узастопних скокова, промена правца кретања, разне врсте убрзања, брзих контра напада (кратки спринтеви) и кратка одбрам- бена проклизавања су обично веома интензивни. Уколико је пауза између ових покрета довољно дуга да се омогући испуњеност креатин фосфатом, онда се енергија потребна за кретање ствара путем анаеробних алактатних процеса. У супротном, када се играч дуже време креће само незнатно нижим интезитетом, почиње да ствара енергију путем процеса анаеробне гликолизе. Током игре умереног темпа у дужем временском периоду 88 Коресподенција са: Фране Ерчуљ, Универзитет у Љубљани, Факултет спорта, Гортанова 22, 1000 Љубљана, Словенија. Тел: ; frane.erculj@fsp.uni-lj.si

2 играч углавном троши аеробну енергију. Играч који је способан да ствара енергију на аеробном нивоу у дужем временском периоду поседује извесне предности у односу на остале играче, пошто се анаеробни процеси који стварају енергију активирају касније, па се тако и проблеми у организму изазвани ацидозом јављају касније. У 40 минута игре кошаркаш укупно претрчи раздаљину од до m (Erčulj, Vučković, Perš, & Kristan, 2007; Erčulj, Dežman, Vučković, Perš, Perše, & Kristan, 2008; Abdelkrim, Castagna, Jabri, Battik, El Fazaa, & El Ati, 2010). Према Абделкриму и сарадницима (2007, 2010), све активности високог интензитета чине 16.1±1.4% игре, док појединачни покрет високог интензитета траје свега 1.8±0.1 s у просеку. Покрети типични за активности умереног интензитета чине 28.1±2.3% времена игре и трају у просеку 2.1±0.2 с. Удео активности слабог интензитета је 25.8±1.5%, док појединачне активности у просеку трају 1.9±0.1 s. Играч хода, стоји или обавља активности класификоване као остале, током којих се способности играча и његови извори енергије обнављају, током отприлике 30% времена за игру. Исти аутори су установили да у 19.3±3.5% времена за игру пулс играча превазилази 95% од његове максималне вредности, док је у 56.0±6.3% времена за игру пулс у оквиру интервала од 85-95% од максималног пулса. Према неким истраживачима, просечна концентрација лактата током игре износи 4.0 до 6.1. mmol/l крви (Ston, 2007; Abdelkrim et al,, 2007; Abdelkrim et al, 2010), док највећа концентрација лактата обично превазилази 8.5 mmol/l крви (Ston, 2007; McInnes, Carlson, Jones, & McKenna, 1995). Слично већини других тимских спортова и игара са лоптом и кошарку карактерише смењивање активних и пасивних фаза као последица заустављања времена. Однос између активних и пасивних фаза је око 1:1 (Dežman, & Erčulj, 2005). Током пауза за тајмауте (минуте одмора, мале и велике грешке, фаулове, измене и друге околности) и у тренутку измене када играч напушта игру, његов кардиоваскуларни и респираторни систем још увек функционише интензивно како би се надокнадио потенцијални губитак кисеоника и ацидоза који се могу јавити током дужег напора високог интензитета. Током једноминутног одмора пулс добро уиграних кошаркаша готово може достићи основну линију и процес опоравка се наставља на високом нивоу током читаве игре. Кошаркаши који су мање уиграни имају слабије способности регенерације и повраћаја енергије и њихов умор се повећава сразмерно томе (Dežman, & Erčulj, 2005). Имајући у виду горе наведено, може се установити да издржљивост и функционална способност играју значајну улогу међу бројним факторима перформанси играња у кошарци. У процесу кошаркашког тренинга много пажње се придаје идентификовању нивоа развијености горе поменутих функционалних способности и њиховом оцењивању. У ту сврху користе се различити мерни инструменти и дијагностички поступци. У пракси, посебна издржљивост кошаракаша се углавном испитује такозваним тестовима на терену. Они се изводе у условима који су веома слични онима на тренингу или такмичењу и настоје да забележе начине кретања и оптерећења у кошарци у највећој могућој мери. У пракси постоји велики број тестова издржљивости који се могу поделити на непрекидне и интермитентне (Šibila, Mohorič, & Pori, 2009). Последњи су нарочито погодни за тестирање посебне издржљивости кошаркаша зато што је интервално оптерећење карактеристично за кошарку. Такви тестови укључују интермитентни кондициони тест ИФТ (Buchheit, 2005a; Buchheit, 2005b). Првобитно је развијен како би се установила посебна издржљивост рукометаша (Šibila, Mohorič, & Pori, 2009), али је модификован за ово истраживање како би се измерила посебна издржљивост кошаркаша и његова примењивост је испитана у пракси. Овај рад у основи има за циљ да професионалној кошаркашкој заједници представи примењивост 30-15ИФТ теста у утврђивању посебне спремности у кошарци. Тест је коришћен како би се установила посебна издржљивост врхунских кошаркашица женске сениорске репрезентације Србије. У сврху научног истраживања, коришћена је додатна технологија у примени теста што је омогућило добијање додатних податка о тесту и издржљивости играча. Ово истраживање настојало да идентификује и анализира ниво њихових функционалних способности на нивоу групе (репрезентације) и типа играча. Циљ овог истраживања је помоћ тренерима кошаркашких клубова и репрезентација да процене посебну издржљивост својих кошаркашица и да их упореде са резултатима најбољих српских кошаркашица. 89

3 МЕТОД Узорак испитаника у овом истражива њу обу хватио је тринаест (13) кошаркашица, чланица репрезентације Србије, од којих су четири биле бекови, четири крилни играчи и пет центри. Њихова просечна старост била је (±3.77) година, телесна висина (± 8.60) cm и телесна маса (±7.51) kg. Мерење је извршено у јулу године на Златибору (Србија) након завршетка такмичарске сезоне 2009/2010 за сениорке, када је репрезентација тек започела припреме за квалификације за Европско првенство Пре тестирања, испитаници су потписали и доставили формуларе о обавештености и пристанку на тестирање. Све игхрачице су биле здраве и није било повреда. У истраживању је испитивана посебна издржљивост кошаркашица употребом 30-15ИФТ интермитентног кондиционог теста (Buchheit, 2005a; Buchheit, 2005b). Резултат основне верзије теста је максимална (коначна) брзина трчања (V max ) током теста (km h -1 ). У сврху научног истраживања, спроведено је тестирање користећи технологију која је омогућила добијање додатних података о тесту као и о издржљивости играчица. Поред мерења пулса, спроведена је ергоспирометрија, а након теста, измерена је концентрација лактата у крви. Узорак варијабли је тиме обухватио следеће физиолошке параметре који су мерени у току и након теста, т.ј. тренинга: HR max максимални пулс током теста. Измерени интервал је био у просеку 5 s (откуцаја min -1 ). LA3 min концентрација лактата у трећем минуту након тренинга (mmol l -1 ) VO 2max максимални унос кисеоника током теста (ml min -1 ) VO 2 /kg max релативни максимални унос кисеоника по килограму телесне масе (ml min -1 kg -1 ) VCO 2max максимални минутни волумен издахнутог угљен диоксида током теста (ml min -1 ) VE max максимална плућна вентилација током теста (l min -1 ) RQ респираторни коефицијент (1) DV респираторна запремина (1) Максимална (коначна) брзина трчања је дефинисана на основу резултата модификованог интермитентног кондиционог теста (30-15ИФТ) као последњи успешно изведени интервал од 30 с (V max ). Брзина трчања у почетном интервалу била је 8 km/h и увећавала се за 0.5 km/h у сваком следећем интервалу у складу са Табелом 1, све до последњег успешно обављеног интервала. Пулс у току теста и максимални пулс током теста установљени су употребом г пулсметра (модел Polar С410). Примењен је РР интервал снимања који чува сваки забележени откуцај срца. Концентрација лактата је установљена у трећем минуту након завршетка тренинга (теста). Узорак крви је узет из хиперемичне ушне шкољке испитаника. Коришћен је Ebio Plus анализатор лактата произвођача Ependorf (Немачка). Узорак од 10 μl капиларне крви одмах је разређен и чуван у киветама до мерења. Прецизност мерења је износила 0.1 mmol l -1. Мерење гасова у издахнутом ваздуху спроведено је помоћу уређаја K4B2 (COSMED, Италија) пре и током 30-15ИФТ интермитентног кондиционог теста ИФТ интермитентни кондициони тест (Buchheit, 2005a; Buchheit, 2005b) првобитно је развијен да мери посебну издржљивост рукометаша (Šibila, Mohorič, & Pori, 2009). За ово истраживање, како би се измерила посебна издржљивост кошаркашица, модификован је тест тако што је раздаљина од 40 m смањена на 20 m, а параметри оптерећења током трчања били су прилагођени у складу са тим (видети табелу 1). Детаљан опис теста и поступка мерења су неки аутори већ објавили (Erčulj, Jakovljević, Bračič, & Štrumbelj, 2012) стога они нису укључени у овај рад. 90

4 Табeлa 1. Параметри оптерећења у кошаркашком 30-15IFT BIP тесту 20 m Интервал (секвенца) Време трчања (min:s) Брзина трчања (km/h) Дистанца трчања (m) Укупна дистанца (m) Време интервала на 20 -m (s) 1 0:00 0: :45 1: :30 2: :15 2: :00 3: :45 4: :30 5: :15 5: :00 6: :45 7: :30 8: :15 8: :00 9: :45 10: :30 11: :15 11: :00 12: :45 13: :30 14: :15 14: :00 15: :45 16: :30 17: :15 17: :00 18: Слика 1. Мерење гасова у издахнутом ваздуху употребом уређаја K4B2 током 30-15ИФТ теста (тестирање женске кошаркашке репрезентације Србије, Златибор, 2010). 91

5 РЕЗУЛТАТИ Основни параметри дескриптивне статистике прво су израчунати за све варијабле, и то за целокупан узорак истраживања као и за појединачне типове играча. Разлике међу њима су установљене употребом једностране анализе варијансе (Табела 2). Табела 2. Дескриптивна статистика и разлике између типова играча 92 Тип играчице АС СД Mин. Mакс. F Sig.* G F V max C Сви G F HR max C Сви G F LA3 min C Сви G F VO 2max C Сви G F VO 2 /kg max C Сви G F VCO 2max C All * G F VE max C RQ OP Сви * G F C Сви G F C Сви * ANOVA Легенда: G бекови; F крила, C центри; V max максимална брзина током теста (m s -1 ); HR max максимална вредност пулса током теста (откуцај min -1 ); LA3 min концентрација лактата у трећем минуту након теста (mmol l -1 ); VO 2max максимална потрошња кисеоника током теста (l min -1 ), VO 2 /kg релативна максимална потрошња max кисеоника по килограму телесне масе (ml min -1 kg-1 ); VCO 2max максимални минутни волумен издахнутог угљен диоксида током теста (l min -1 ); VE max максимална плућна вентилација током теста (l min -1 ); RQ - респираторни коефицијент; OP пулс кисеоника (ml beat -1 )

6 Резултат основне верзије теста је максимална (коначна) брзина трчања (V max ). Резултати варирају између 14.5 и 16.5 km/h, након око 12 минута трчања, испитанице су постигле просечну брзину од 15.5 km/h. У погледу позиције играчица, највећу коначну просечну брзину остварила су крила, а најмању центри. У погледу позиције играчица, максимални измерени пулс био је сличан код свих измерених испитаница, иако су велике разлике примећене код центара, где се пулс кретао између 169 и 202 откуцаја/мин. Слично као и за V max, и за концентрацију лактата LA3 min се може установити да су највише вредности биле код крила, наиме 8.7 mmol/l крви у просеку, вредности центара су мало ниже (8.4 mmol/l крви) док је код бекова измерен нешто нижи просечни максимум LA3 min. У просеку, унос кисеоника је апсолутно најнижи код бекова, а највиши код центара, иако увид у релативне вредности у погледу телесне масе открива значајно више вредности међу бековима у поређењу са крилима и центрима. Статистички значајне разлике су једино установљене код две варијабле, код максималне запремине издахнутог CO 2 и максималне плућне вентилације VE. Код обе варијабле највише вредности, у просеку, су постигли центри, а једино су мало ниже вредности примећене код крила, док су измерене вредности бекова статистички значајно најниже. Вредности респираторног коефицијента (RQ) и респираторне запремине (RC) биле су више код високих играча (центара и крила) него код спољашњих играча (бекова) који су постигли најниже врдности у просеку за обе горе поменуте варијабле Све All испитанице subjects Бекови Guards Крила Forwards Centers Центри 4000 VO 2 (l.min -1 ) Velocity Брзина (km.h -1 ) Слика 2. Просечни измерени унос кисеоника (VO 2max ) током теста, до брзине при којој су све три групе кошаркашица још увек изводиле тест На Слици 2 се може уочити тенденција да бекови имају нижи унос кисеоника у просеку при свим брзинама у поређењу са крилима и центри- ма који у просеку имају максимални унос кисеоника при брзини од 9 km/h па надаље. 93

7 VO 2 /kg (ml.min -1.kg -1 ) Све All subjects испитанице Бекови Gurads Forwards Крила Centers Центри 10 0 Брзина Velocity (km.h -1 ) Слика 3. Просечни израчунати унос кисеоника (VO 2 /kg) у току теста, до брзине при којој су све три групе кошаркашица још увек изводиле тест Слика 3 открива обрнуту слику у погледу уноса кисеоника. Она показује тенденцију ка вишим релативним вредностима уноса кисеоника код бекова у поређењу са крилима, при истој брзини. Ниже релативне вредности уноса кисеоника уочене су међу центрима, при свим брзинама Све All subjects испитанице Бекови Guards Forwards Крила Centers Центри V E (l.min -1 ) Брзина Velocity (km.h -1 ) Слика 4. Просечна измерена плућна вентилација (VE max ) у току теста, до брзине при којој су све три групе кошаркашица још увек изводиле тест 94

8 До брзине од 8 km/h, плућна вентилација свих играчица била је, у просеку, веома слична, док је при већим брзинама примећена тенденција нижих вредности код бекова у поређењу са кри- лима и центрима који су имали највише измерене вредности плућне вентилације при свим брзинама. 1,6 1,4 1,2 Све испитанице All subjects БековиGuards КрилаForwards Centers Центри RQ (1) 1,0 0,8 0,6 0,4 Брзина Velocity (km.h -1 ) Слика 5. Просечни респираторни коефицијент (RQ) у току теста, до брзине при којој су све три групе кошаркашица још увек изводиле тест До брзине од 9.5 km/h, респираторни коефицијент је био сличан за сва три типа играчица, док је од 10 km/h па надаље примећена тенденција нижег респираторног коефицијента код бекова у поређењу са крилима и центрима чије су вредности биле сличне Све All subjects испитанице Бекови Guards Forwards Крила Centers Центри VCO 2 (l.min -1 ) Брзина Velocity (km.h -1 ) Слика 6. Просечна минутна запремина издахнутог угљен диоксида (VCO 2max ) у току теста, до брзине при којој су све три групе кошаркашица још увек изводиле тест 95

9 Запремина издахнутог угљен диоксида била је веома слична у просеку до брзине од 8 km/h за све играчице, док је при већим брзинама тенденција нижих вредности примећена код бекова у поређењу са крилима и центрима који су имали највише измерене вредности плућне вентилације при свим брзинама Све All subjects испитанице Бекови Guards Крила Forwards Centers Центри HR (beats.min -1 ) Velocity Брзина (km.h -1 ) Слика 7. Просечни пулс (HR max ) у току теста, до брзине при којој су све три групе кошаркашица још увек изводиле тест Просечни пулс у току теста се постепено и релативно једнако увећавао код свих играчица, без обзира на њихову позицију O 2 pulse (ml.beat -1 ) Velocity Брзина (km.h -1 ) Све испитанице БековиAll subjects Guards Крила Forwards ЦентриCenters Слика 8. Просечни пулс кисеоника (OP) у току теста, до брзине при којој су све три групе кошаркашица још увек изводиле тест 96

10 Током читавог теста, без обзира на брзину, најнижи пулс кисеоника примећен је код бекова, док су нешто више вредности забележила крила, а највиши просечан пулс кисео ника забележен је код центара. ДИСКУСИЈА Ако се резултати према врсти играчица анализирају подробније, а разлике међу њима идентификују, може се установити да оне нису статистички значајне ни у једној варијабли, осим код максималне измерене плућне вентилације и максималне запремине издахнутог угљен диоксида. Код последње две варијабле, центри су имали статистички значајно више вредности него бекови. Више вредности VE i VCO 2 центара су највероватније услед повећане ацидозе код центара и сходно томе повећане производње CO 2 која проистиче од система бикарбонатног пуфера који је спречавао раст ацидозе. Код неких варијабли се може говорити о тенденцијама које постоје у погледу позиције играча вероватно услед малог броја испитаница у истраживању. Релативни максимални унос кисеоника (VO 2 /kg max ) је највиши код ових играчица док је апсолутни максимални унос кисеоника (VO 2max ) очекивано највиши код центара који су нешто виши и тежи у просеку од бекова и крила. Имајући у виду неке од резултата истраживања поставља се питање да ли су бекови били више мотивисани да прођу тест него крила и центри. Ово је тешко потврдити ако се анализира измерени ниво лактата након тренинга пошто су вредности биле највише код нападача и центара. Ово не потврђује ни на који начин тезу о већој мотивацији бекова. Овде се поставља још једно веома интересантно питање, наиме опречне тенденције у VO 2 у поређењу са VO 2 /kg, пошто су у току теста при мањој брзини бекови забележили највише вредности онда када су биле уочене апсолутне вредности VO 2 а најниже вредности када су биле уочене релативне вредности VO 2. Пошто постоје значајно велике разлике међу кошаркашицама у погледу висине и пошто наш узорак обухвата само уско одабране врхунске кошаркашице, тешко је оценити утицај висине на унос кисеони- ка који су ове играчице оствариле. Ово је засигурно питање којим ће се истраживачи бавити у будућности. Резултати за маскималну брзину коју су крила остварили током трчања, донекле су изненађујући јер су у супротности са резултатима кошаркашица словеначке репрезентације, где су највишу брзину на тесту остварили бекови (Erčulj et al, 2012). Неки други аутори су дошли до сличних закључака када су испитивали разлике између појединачних типова кошаркашица на основу резултата моторичких тестова. Ово се примењује и на издржљивост (Colli, Faina, Gallozi, Lupo, & Marini, 1987; Erčulj, 1996) и на неке друге моторичке способности (Bosco, 1999; Erčulj et al, 2003; Erčulj et al, 2009). Остаје нејасно зашто су у овом тесту крилне играчице оствариле највећу брзину, ипак истина је да појединачни резултати не откривају никакве велике разлике између бекова и крила. За разлику од сличног истраживања које је обухватило чланове словеначке женске репрезентације (Erčulj et al, 2012), можемо се сложити са мишљењем, на основу измерених респираторних показатеља, да нижи кошаркаши и кошаркашице (бекови) постижу виши ниво издржљивости него виши играчи (центри). Стога се препоручује да се у тестовима издржљивости (укључујући и модификовани 30-15ИФТ интермитентни кондициони тест) користе пулсметри, да се установе вредности максималног пулса испитаника и да се, уколико је могуће, примени додатна технологија како би се омогућила реалистична и објективна оцена резултата теста као и поређење појединачних испитаника у истраживању. ЗАКЉУЧАК Модификовани 30-15ИФТ интер митентни кондициони тест оцењен је као добар мерни инструмент за утврђивање посебне издржљивости кошаркашица. За разлику од неких других сличних тестова на терену који укјључују појачани тренинг, у овом тесту треба нагласити аспект интер валног оптерећења зато што је слично оптерећењу током игре или утакмице. Раздаљина на којој су испитаници изводили интервал трчања од 30s скраћен је на 20 97

11 m у сврху утврђивања посебне издржљивости кошаркаша, при чему су специфичности кошаркашке игре узете у обзир, а одабрана раздаљина је отприлике иста као раздаљина коју кошаркаш/ица пређе када се креће из одбране у напад и обрнуто. Нарочита природа оптерећења такође потиче од врсте покрета који укључују промену правца (напред-назад) која је такође типична за кошарку. Имајући у виду варијабилност и дистрибуцију резултата максималне (коначне) брзине трчања која се сматра резултатом основног теста, може се закључити да је модификовани ИТФ интермитентни кондициони тест релативно добар мерни инструмент такође и у погледу осетљивости. Однос између аритметичке сре дине и стандардне девијације такође говори њему у прилог. Што се тиче примењивости резултата теста у научно-истраживачке сврхе, поставља се питање да ли је трајање тренинга на индивидуалном нивоу довољно дуго да би се омогућило показатељима напрезања да се развију до нивоа који одговара брзини трчања. Ово је једна од фундаменталних дилема коју ће решити будући истраживачи. ЛИТЕРАТУРА 1. Abdelkrim, N.B., El Fazaa, S., & El Ati, J. (2007). Time motion analysis and physiological data of elite under 19 years old basketball players during competition. British journal of sports medicine, 41, Abdelkrim, N. B., Castagna, C., Jabri, I., Battikh, T., El Fazaa, S., & El Ati, J. (2010). Activity Profile and Physiological Requirements of Junior Elite Basketball Players in Relation to Aerobic-Anaerobic Fitness. Journal of Strength and Conditioning Research, 24(9), Brittenham, G. (1996). Complete conditioning for basketball. Champaign: Human kinetics. 4. Bosco, C. (1999). Strength Assessment with the Bosco s Test. Rome: Italian Society of Sport Science. 5. Buchheit, M. (2005a). Le Intermittent Fitness Test: Illustration de la programmation du travail de la puissance maximale aerobie a partir d un test de terrain approprie. 1ere partie. Approches du Handball, 88, Buchheit, M. (2005b). Le Intermittent Fitness Test: Illustration de la programmation du travail de la puissance maximale aerobie a partir d un test de terrain approprie. 2eme partie. Approches du Handball, 89, Colli, R., Faina, M., Gallozi, C., Lupo, S., & Marini, C. (1987). Endurance training in sport games. Magazine of sport education, 8, Dežman, B., & Erčulj, F. (2005). Kondicijska priprava v košarki. Ljubljana: Fakultet sporta, Institut sporta. 9. Erčulj, F. (1996). Ovrednotenje modela ekspertnega sistema potencialne in tekmovalne uspešnosti mladih košarkaric (Neobjavljena magistarska teza). Ljubljana: Univerzitet u Ljubljani, Fakultet sporta. 10. Erčulj, F., Dežman, B., & Vučkovič, G. (2003). Differences between playing positions in some motor ability tests of young female basketball players. In: E. Muller, H. Schwameder, G. Zallinger, & V. Fastenbauer (ed.), 8th Annual Congress of the European College of Sport Science (pp ). Salzburg: University of Salzburg, Institute of Sport Science. 11. Erčulj, F., Vučković, G., Perš, J., & Kristan, M. (2007). Razlike v opravljeni poti in povprečni hitrosti gibanja med različnimi tipi košarkarjev. U N. Smajlović, (ed.). Zbornik naučnih i stručnih radova (str ). Sarajevo: Univerzitet, Fakultet sporta i tjelesnog odgoja. 12. Erčulj, F., Dežman, B., Vučković, G., Perš, J., Perše, M., & Kristan, M. (2008). An analysis of basketball players movements in the Slovenian basketball league play-offs using the SAGIT tracking system. Facta Universitatis. Series, Physical education and sport, 6(1),

12 13. Erčulj, F., Blas, M., Čoh, M., & Bračič, M. (2009). Differences in motor abilities of various types of European young elite female basketball players. Kinesiology, 41(2), Erčulj, F., Jakovljević, S., Bračič, M., & Štrumbelj, B. (2012). Prirejeni intervalni vzdržljivostni test»30-15 IFT «in njegova uporaba v košarki. Šport, 59(1-2), Marlow, L. (2003). Anaerobic training for basketball. Courtside. Offi cial magazine of basketball coaches association, 17, McInnes, S.E., Carlson, J. S., Jones, C.J., & McKenna, M.J. (1995). The physiological load imposed on basketball players during competition. Journal of sport sciences, 13, Stone, N. (2007). Physiological Response to Sport-Specific Aerobic Interval Training in High School Male Basketball Players. Auckland: Auckland University of Technology, School of Sport and Recreation. 18. Šibila, M., Mohorič, U., & Pori, P. (2009). Teoretična izhodišča in uporabnost terenskih testov za merjenje specifične aerobne vzdržljivosti rokometašev. Šport, 57(1-2), Примљено: Прихваћено: