Analiza tahografskog ulo{ka u funkciji obrade saobra}ajnih nezgoda

Транскрипт

1 ANALIZA TAHOGRAFSKOG ULOŠKA U FUNKCIJI OBRADE SAOBRAĆAJNIH NEZGODA 1. UVOD Nagli razvoj saobraćaja i porast broja motornih vozila doveli su do povećanja saobraćajnih nezgoda tako da se pojavila potreba za što efikasnijom kontrolom eksploatacije vozila, odnosno kontrole ponašanja vozača u eksploataciji bilo od strane unutrašnje kontrole preduzeća ili nadležnih državnih organa na putevima. Upotrebom tahografa omogućeno je da se tok vožnje vozila snimi (misli se prvenstveno na teretna vozila i autobuse), tj. nezavisno od vozača registruju određeni parametri kretanja vozila. U sudskim postupcima kod saobraćajnih nezgoda često je potrebno detaljno utvrđivanje svih elemenata vezanih za kretanje vozila i propuste učesnika u saobraćajnoj nezgodi. Ako se radi o motornim vozilima koja imaju ugrađen tahograf, onda se olakšava analiza saobraćajne nezgode, znajući da je tok vožnje simljen na ulošku tahografa Zakonski osnov korišćenja tahografa Prema odredbi Pravilnika 1 o uređajima na motornim i priključnim vozilima, u članu 49. ugradnja tahografa je predviđena na svim autobusima, osim na autobusima za gradski i prigradski saobraćaj, na svim teretnim vozilima kod kojih najveća dozvoljena masa prelazi preko 5 t, i na svim specijalnim i radnim vozilima izuzimajući ona vozila koja na ravnom putu ne mogu razviti brzinu kretanja veću od 30 km/h Tahograf, uređaj za kontrolu rada vozača i vozila Tahograf je uređaj ugrađen u sklopu brzinomera koji grafički, na posebnom registracionom ulošku beleži rad vozila i vozača u određenom vremenskom intervalu. Na tahografskom ulošku ispisuju se odvojeno dijagrami brzine, vremena vožnje (stajanja) i pređenog puta a kod nekih i broj obrtaja motora zatim potrošnja goriva i sl. što zavisi od tipa tahografa koji je ugrađen u vozilo. U praksi, najčešće se susrećemo sa dva tipa tahografa, tahograf marke "EHAKTOR 7D" i tahograf marke "KIENZLE". Razlika između ova dva tahografa je u izradi registracionog uloška. Kod prvog, registracioni uložak izrađen je od papirnate trake koja ima izgled sličan filmskoj traci, pa ga neretko zovu i tahografski film (sl.1.). Sl. 1. Taho-film 1 ZOOBS, Pravilnik o dimenzijama, ukupnim masama i osovinskom optere}ewu vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispuwavaju ure aji i oprema na vozilima u saobra}aju na putevima

2 Drugi tahograf ima uložak u obliku kružnih papirnih ploča prečnika 123 mm. (sl.2.). Oba uloška izrađena su od specijalnog papira na kojima je nanesen poseban registrujući sloj. Igle pisača tahografa u dodiru sa ulošcima ispisuju tanke fine linije, koje se ne mogu odstraniti, jer u slučaju pokušaja odstranjivanja ovih zapisa dolazi do oštećenja samog uloška. Sl.2. Kružni tahografski listić Tahografi mogu biti izvedeni za jednodnevnu i/ili sedmodnevnu registraciju podataka. Tahograf marke "EHAKTOR 7D" namenjen je za sedmodnevnu registraciju podataka što podrazumeva da taho-film mora imati dovoljnu dužinu za registraciju podataka tokom sedam dana. Tahograf marke "KIENZLE" izvodi se sa jednodnevnom ili sedmodnevnom mogućnošću registracije podataka. Jednodnevni ulošci se zamenjuju svakodnevno, dok se kod sedmodnevnog registrovanja set od sedam međusobno spojenih kružnih uložaka menja jednom sedmično. Tahografski uložak treba da odgovara tahografu prema tipu, prema opsegu brzina koje se mere i prema jedinicama za put i brzinu. Prilikom stavljanja uloška u tahograf mora se sinhronizovati vreme na ulošku i vreme na časovniku tahografa, kako ne bi dolazilo do razlike u vremenu, isto tako treba proveriti da li vreme koje pokazuje sat tahografa odgovara stvarnom vremenu. 2. PARAMETRI KRETANJA VOZILA KOJI SE REGISTRUJU NA TAHOGRAFSKOM ULOŠKU 2.1. Registrovanje brzine Trenutna veličina brzine kretanja vozila kao i promena ove brzine tokom vremena registruje se vertikalnim pomeranjem igle pisača tahografa uz istovremenu jednoliku brzinu pomicanja uloška u odnosu na poziciju pisača. Na taj način dobija se dijagramski zapis promene veličine brzine kretanja vozila tokom vremena. Iz tog razloga svaki tahografski uložak ima vremensku skalu s podelom od po pet minuta pri čemu je svaka treća podela koja ima vremenski period od petnaest minuta jače ucrtana Registrovanje vremena provedenog u vožnji (stajanju) Period vremena kretanja odnosno stajanja vozila registruje se isto na obe vrste uloška. U oba slučaja ovi podaci registruju se titranjem igli pisača. Kada se vozilo nalazi u pokretu dolazi do vibriranja posebnog vibracionog uređaja u sklopu tahografa, koji svoje vibriranje preko vibracione

3 igle prenosi na uložak. Na taj način igla ostavlja po površini uloška zapis u obliku pune debele linije. U slučaju kada vozilo nije u pokretu, vibrator miruje što se manifestuje kao tanka neprekidna linija Registrovanje pređenog puta Kada je u pitanju registrovanje pređenog puta vozila onda postoji razlika među tahografima. I jedan i drugi tahograf registruju pređeni put vozila zapisom u obliku testeraste linije, samo što kod tahografa marke "EHAKTOR 7D" svakom kraku te linije odgovara pređeni put od jednog kilometra, dok kod "KIENZLE" tahografa svakom kraku testeraste linije odgovara pređeni put od pet kilometara Registrovanje promene vozača 2.5. Neispravnosti registrovane na tahografskom ulošku Promena vozača kod tahografa marke "EHAKTOR 7D" registruje se promenom ručice na levoj strani čime se linija zapisa perioda vremena vožnje pomakne za oko 2 mm. Kod "KIENZLE" tahografa promena vozača registruje se na dva načina. U prvom slučaju podaci se registruju za svakog vozača na posebnom ulošku, s tim da se između njih nalazi pločica za razdvajanje. U drugom slučaju promena vozača registruje se promenom debljine zapisa. Na ovaj način možemo da raspoznamo zapise čak trojice vozača. Položaji 1 i 2 na bravici tahografa predstavljaju položaje za dva vozača dok neutralni položaj služi eventualno za trećeg vozača (sl.3.). Sl.3. Registrovanje promena vozača, promenom debljine zapisa Kod nekih vozila pored menjača ugrađen je i dodatni međustepen prenosa, tako da njegovim uključivanjem dolazi do naglog i kratkotrajnog povećanja broja obrtaja pogonskog vratila, što se manifestuje malim skokovima igle pisača brzine. Registrovana brzina kretanja vozila nije u skladu sa stvarnom brzinom kretanja (sl.4.). Prilikom očitavanja brzine sa tahografskog uloška treba voditi računa da se ti skokovi ne očitaju kao stvarna brzina. sl.4. vrhovi na zapisu kod dodatnog menjača

4 U slučaju da tahografski uložak nije zamenjen novim po isteku 24 h, onda će na ulošku ostati višestruki zapis parametara kretanja vozila, odnosno kod sedmodnevnih uložaka višestruki zpis javiće se samo na zadnjoj ploči (sl.5.). Mikroskopskom analizom može se utvrditi zadnji zapis a time i parametri kretanja vozila neposredno pre saobraćajne nezgode. Sl.5. Višestruki zapis na listiću tahografa U slučaju prestanka rada časovnika, prestaće sa radom i mehanizam koji okreće tahografski uložak, tako da će se registrovani parametri pojaviti u obliku jače izraženih vertikalnih linija (sl.6.). Sl.6. Prestanak rada časovnika Uzrok neispravnosti može biti i u namernom ili nenamernom postupku vozača ili u kvaru uređaja. Na primer, ako pisač brzine piše ispod osnovne crte (sl.7.), može se zaključiti da je razlog tome povijena igla pisača. Radi utvrđivanja stvarne brzine dodaje se razlika neupisane brzine.

5 Sl.7. Savijen pisač brzine Ako na tahografskom ulošku postoji registrovanje vremena provedenog u vožnji odnosno stajanju, a nedostaje zapis brzine i pređenog puta (sl.8.), razlog treba tražiti u kvaru na užetu (sajli), zupčaniku ili je sajla namerno odvijena kako bi izostalo registrovanje brzine i pređenog puta. Vreme vožnje odgovara stvarnom iznosu. Sl. 8. Kvar na užetu (zupčaniku) tahografa

6 U slučaju da na ulošku nema zapisa parametara kretanja vozila, razlog može biti u tome što je pokolopac tahografa otvoren. Vreme otvaranja (zatvaranja) poklopca tahografa registruje se kratkim uzdužnim crtama od strane svih pisača. Sl.9. Registrovanje otvaranja (zatvaranja) poklopca tahografa Ako postoji konstantni zapis brzine na određenoj visini razlog treba tražiti u tome što neko strano telo ograničava pisač brzine u njegovom uzlaznom kretanju, pa on tako prividno pokazuje manju brzinu. Na tahografima gde se registruje broj obrtaja motora, moguće je izračunati prosečnu brzinu na delu zapisa konstantne brzine. Sl.10. Blokiran pisač brzine Kada zapis brzine i pređenog puta ne odgovara stvarnom stanju, razlog za takvu neispravnost treba tražiti u promeni veličine pneumatika ili je u menjaču stavljen drugi par zupčanika. U nekim slučajevima pojedini vozači iz ko zna kojih razloga pokušavaju da dopišu odnosno da ucrtaju slične zapise brzine, vremena vožnje i pređenog puta što se mikroskopskom analizom može lako utvrditi. Sl.11. Dopisan zapis brzine, pređenog puta, vremena vožnje

7 Prilikom zamene tahografskog uloška, potrebno je kontrolisati da li kraj na prethodnom ulošku odgovara početku na sledećem. Ako razlika postoji, znači da se vozilo kretalo bez uloška u tahografu. Međutim, ako priključak pređenog puta prethodnog uloška odgovara priključku novog uloška sa vremenskom razlikom, znači da je uložak postavljen tako da bi prikazao drugo radno vreme. Sl.12. Zapis na kraju prethodnog ne odgovara početku sledećeg listića 3. REGISTROVANI PODACI U FUNKCIJI OBRADE SAOBRAĆAJNIH NEZGODA U analizama saobraćajnih nezgoda prilikom utvrđivanja okolnosti pod kojima se nezgoda odigrala, često je potrebno odrediti elemente nepropisne i nepravilne vožnje učesnika u saobraćajnim nezgodama. Ako se radi o vozilima koja imaju ugrađen tahograf, onda se olakšava analiza saobraćajne nezgode imajući u vidu da je tok vožnje registrovan na ulošku tahografa. Za analizu je potrebno imati tahografski uložak na kojem će se mikroskopskom analizom obraditi interesantni odsečak. Na osnovu takve obrade može se rekonstruisati tok događaja. Određivanje trenutka sudara Prilikom saobraćajne nezgode zbog delovanja sila sudara, dolazi do pojave titranja igli pisača tahografa, što onda na tahografskom ulošku ostaje zabeleženo u obliku karakteristične nepravilne zvezdice. Na osnovu takvog zapisa može se analizom dijagrama na ulošku utvrditi trenutak odnosno vreme nastanka saobraćajne nezgode. Vrlo je važno naglasiti da je tahograf mehaničkim ili električnim putem u sprezi sa transmisijom vozila, što znači da se brzina kretanja vozila i pređeni put registruju u funkciji broja obrtaja pogonskog vratila odnosno pogonskih točkova. Stoga u slučaju da je pre saobraćajne nezgode nastupilo intezivno kočenje vozila, onda zbog pojave proklizavanja točkova, broj obrtaja pogonskih točkova odnosno njihova ugona brzina neće biti više jednaka sa stvarnom brzinom vozila, pa to onda znači da ni brzina kretanja vozila registrovana tahografom neće odgovarati stvarnoj brzini vozila u samom trenutku nezgode. U ekstremnom slučaju kočenja, točkovi vozila su blokirani, tako da je ugaona brzina pogonskih točkova jednaka nuli, iako će vozilo još neko vreme klizati određenom brzinom. Samim tim ako je vozilo pre nezgode intezivno kočeno, analizom tahografskog uloška može se utvrditi samo vreme nastanka nezgode i brzina kretanja vozila u trenutku aktiviranja kočnica ali ne i brzina kretanja vozila u trenutku saobraćajne nezgode.

8 4. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA Upotreba tahografa u saobraćaju ima sve veće značenje imajući u vidu da se sa tahografskog uloška mogu saznati mnoge pojedinosti, kao što su ekonomičnost, stil vožnje, parametri kretanja motornog vozila i drugi elementi. Zapisi na ulošku tahografa posebno su interesantni ako ih posmatramo u funkciji analize saobraćajnih nezgoda, budući da se na osnovu zapisa mogu izvesti zaključci o ponašanju vozila u vožnji neposredno pre nezgode. Nasuprot izjavama svedoka, radi se o tačnim mehaničkim snimcima vožnje, koji se ne mogu nadoknaditi delimično sumnjivim teoretskim pretpostavkama. Danas, uz primenu savremenih mikroskopskih uređaja, može se vrlo precizno i tačno analizirati uložak na metre i sekunde, kao osnovne parametre za dalju analizu saobraćajnih nezgoda. Karakteristika mikroskopske analize je da se uvek polazi od trenutka sudara ili trenutka smirivanja vozila nakon sudara. Trenutak sudara na zapisu uloška lako se uočava, jer jakim potresima vozila dolazi do titranja igli pisača što se manifestuje nepravilnom zvezdicom ili u zadebljanju ispisane crte. U ovim analizama blokiranje pogonskih točkova predstavlja specifičan slučaj. Na dijagramu se to ocrtava u skoro bezvremenskom padu brzine. Određivanje pređenog puta prilikom blokiranja točkova očitavanjem zapisa sa uloška više nije moguć. Na osnovu kinetičke energije vozila na kraju procesa sudara i koeficijenta prijanjanja koji nastaje pri blokiranju točkova, potrebno je odrediti pređeni put vozila u približnom iznosu što će biti daleko tačnije nego što je to izračunavanje brzine iz sumnjivih tragova kočenja i deformacije vozila. Na kraju treba reći da prilikom odigravanja saobraćajne nezgode a u kojoj je učestvovalo vozilo sa ugrađenim tahografom, ovlašteni radnik u uviđajnoj ekipi treba izuzeti uložak i priključiti ga uviđajnoj dokumentaciji, eventualno opisati neispravnosti na tahografu, kako bi se kasnije operisalo sa tačnim podacima.