Microsoft PowerPoint - fizika_okoline_zracenje2014

Величина: px
Почињати приказ од странице:

Download "Microsoft PowerPoint - fizika_okoline_zracenje2014"

Транскрипт

1 Зрачење Сунца и температура планета 1 Енергија Сунца симбол Састоји се од вреле плазме Полупречник 6,955 x 10 5 km (109 полупречника Земље Маса 2 x kg = маса Земље и чини 99,86% масе Сунчевог система ¾ масе је водоник, остало углавном хелијум, 1,69% кисеоник, угљеник, неон, гвожђе,... Жути патуљак најинтензивније зрачи у жуто-зеленом делу спектра На површини је Т=5778 К Звезда главног низа -енергију добија фузијом водоника у хелијум 2 Порекло енергије Сунца Енергија потиче од фузије водоника у хелијум Водоник је јонизован Маса продуката фузије је мања од маса почетних честица Ајнштајнова релација E=mc 2 Разлика у маси се конвертује у енергију 26,7 MeV Да би се протони довољно приближили потребна је висока температура која влада у центру Сунца (15x10 6 K) фузијa =термонуклеарна фузија 3 1

2 4 Енергија Сунца Температура у Сунцу је последица гравитације Сунца Да ли може да се процени њена вредност некако? За стабилне системе у механици важи теорема виријала Маса Сунца Маса протона Колика је потенцијална енергија Сунца? Потенцијална енергија се везује увек за интеракцију Са чим/ким би Сунце могло да интерагује? 5 Енергија Сунца Сунца интерагује са Сунцем на растојању једнаком полупречнику Сунца (сваком припада по ½ масе ). Из теореме виријала се добија процена температуре Сунца Заменом бројчаних вредности се добија Т~20 милиона Келвина. Тачан ред величине температуре потребне за фузију 6 2

3 Пренос енергије Сунца из центра ка спољашности Енергија настаје у зони фузије у језгру и иде кроз два слоја Имена им потичу од начина преношења енергије кроз њих У зони фузије настају фотони зрачења. Крећу се неометано нема шта да их апсорбује (стање плазме) Расејавају се на слободним електронима губе енергију док се пењу ка спољашности Сунца На површину дођу тек након 10 6 година 7 Пренос енергије Сунца из центра ка спољашности Радијациона зона 0,25 до 0,85 полупречника Сунца Температурауњојопадапагаспрестаједабуде јонизован Ка површини се појављују прво неутрални атоми хелијума а затим и водоника Енергија јонизације хелијума је 24,59 ev Енергија јонизације водоника је 13,6 ev Затим се јављају и негативни јони водоника Н - Н - имадваелектронанапрвомнивоу Енергија везе/јонизације за Н - је 0,75 ev Фотони који могу да их неутрализују су у ИЦ области (амогудабудуиувидљивој) Стога су ови слојеви непрозирни Када се Н - неутрализује зрачење се не креће даље па нагло опада температура услови за конвекцију 8 Пренос енергије Сунца из центра ка спољашности Конвективна зона кретање великих маса супстанце архимедов закон Када дођу до површине зраче... Танак површински слој фотосфера са њега долази зрачење у ВИС и ИЦ области углавном 9 3

4 Електромагнетно зрачење и његова природа Isaac Newton честична природа светлости - зраци Хајгенс - принцип Thomas Young - таласна природа светлости James Maxwell - електромагнетна теорија таласна природа Albert Einstein - фотони честична природа 10 James Clerk Maxwell Електрицитет и магенетизам, из почетка нису били повезани James Clerk Maxwell конструисао математичку теорију која је показала да постоји тесна веза између електричних и магнетних феномена 11 Електромагнетни таласи Максвелове једначине ( ) сумирају сво тадашње знање о електромагнетизму 1. Линије електричног поља имају свој почетак и крај. Оне почињу на позитивним а завршавају се на негативним наелектрисањима. Јачина електричног поља је дефинисана као сила по јединичном пробном наелектрисању, док је интензитет силе повезан са диелектричном пропустљивошћу вакуума 2. Линије магнетног поља су затворене линије, немају ни почетакникрај. Интензитет силе магнетног поља је повезан са магнетном пропустљивошћу вакуума 3. Променљиво магнетно поље ствара (индукује) електромоторну силу, односно електрично поље. Смер индуковане електромоторне силе је такав да се супротставља промени у магнетном пољу која ју је изазвала. 4. Магнетно поље стварају наелектрисања у кретању или променљиво електрично поље. 12 4

5 Максвелове једначине - последице оне нису само обједињени и другачији запис дотадашњег знања указују на симетрију између промене електричног поља и добијања магнетног на основу тога и обрнуто закључак, осциловање у колима са наизменичном струјом креирају променљива поља која се потом преносе кроз простор формирају се електромагнетни таласи из Максвелових једначина је осим тога следило да је њихова брзина једнака брзини светлости у вакууму закључак: светлост је електромагнетни талас 13 Максвелове једначине - последице то је била теорија није било експерименталне потврде а онда је Хајнрих Херц, године почео да врши експерименте са RLC колима (кола са отпорницима, калемима и кондензаторима која су осциловала) доказао егзистенцију ЕМ таласа које је емитовало коло 14 Генерисање електромагнетних таласа жица са извором наизменичне струје - антена шта је са магнетним пољем? да пробамо да га одредим правилом десне шаке? 15 5

6 Магнетно поље ЕМ таласа жица са извором наизменичне струје антена правило десне шаке закључак ЕМталасјетрансверзалан осим тога важи 16 Спектар ЕМ таласа B 17 Радио таласи назив потиче од врсте таласа за преношење сигнала између радио апарата извор осцилаторна кола као што је и описано разни опсези AM, FM, TV ELF (Extremely Low Frequency), 18 6

7 најниже фреквенције 60 Hz у далеководима ELF 1 кhz за комуникацију са подморницама слабо их апсорбује слана вода АМ амплитудна модулација, у области кhz FM фреквентна модулација, у области кhz 19 Микроталаси таласи највише фреквенције коју могу да произведу осцилаторна кола област Hz због мале таласне дужине добили су име микро зраче их атоми и молекули при термалном кретању погодни за комуникацију јер као таласи више фреквенције носе више информација по јединици времена радар уређај који ради користећи њих доплеров ефекат за одређивање брзине аутомобила микроталасна рерна апсорбују их молекули воде космос зрачи као црно тело температуре 2,7 К у овој области 20 Инфрацрвено зрачење настаје услед термалног кретања, осциловања и ротирања атома и молекула област иде до видљивог дела (црвене боје у спектру) молекул воде ротира и осцилује/вибрира на фреквенцијама које спадају у ову област сунце зрачи у овој области око 50% свог зрачења, као тело температуре око 6000 К Земља такође али много мање интензивно заправо све (што није на апсолутној нули) зрачи у овој области! 21 7

8 Начини вибрирања веза у молекулу воде у гасовитом стању симетрично вибрирање асиметрично вибрирање савијање комбинација ова три Начини вибрирања веза у молекулу угљен диоксида у гасовитом стању асиметрично истезање вертикално савијање симетрично истезање није ИЦ осетљиво хоризонтално савијање 22 Видљива светлост узани део спектра на који је људско око осетљиво оптика се бави овом облашћу углавном када интерагује са телима већим од таласне дужине зрачења светлост се простире као зрак-честица праволинијски (геометријска оптика) ако су тела реда величине таласне дужине, понаша се као талас (таласна или физичка оптика) 23 Ултраљубичасто зрачење изнад љубичастог зрачења таласне дужине између 380 до 10 nm, преклапају се мало са хоблашћу откривено године још као невидљива за око компонента Сунчевог зрачења део (опаснији) апсорбује озон опаснозаживабића користи се за стерилизацију ствара витамин Д у кожи и тамњење коже заустављагастакло 24 8

9 Типови UV зрачења Тип Таласна Карактеристике дужина UVA nm - не зауставља га озон - изазива рак коже UVB nm - делимично га зауставља озонски слој - изазива опекотине, рак коже UVC nm - зауставља га озонски омотач - изазива опекотине и рак коже 25 Расподела озона са висином и степен продирања УВ зрачења до Земље На површину Земље стиже (у природним условима) 94% UVA 6% UVB 0% UVC D(obson) U(nit) 26 Рентгенско зрачење експерименти са електричним пражњењима у гасовима при високим напоним су били у моди 50-их година 19. века откривено је да постоји непознато ЕМ зрачење високе фреквенције и невидљиво за очи названо је х зрачење у ствари настаје на два начина кочењем брзих електрона и избијањем електрона са унутрашњих нивоа (близу језгра) на живе ћелије делује као УВ, оштећује их уништава брзоделеће ћелије рака употреба за добијање слика тела непроводних за видљиву светлост успешност у пролажењу зависи од густине делова тела Рентген године добио прву Нобелову награду за физику користе се и за испитивање кристалних структура 27 9

10 Настанак X-зрака континуално зрачење. 28 Настанак X-зрака карактеристично зрачење 29 Гама зрачење нуклеарни распади откривени године убрзо је установљено да га прате три врсте зрачења најпродорније је добило назив -зрачење електромагнетни талас високе (највише) фреквенције емитују га језгра атома такође у реакторима, нуклеарном оружју, итд. употреба, за стерилизацију, зрачење оболелог ткива високоенергетски зраци овог типа долазе и из васионе као део космичког зрачења 30 10

11 Спектар ЕМ таласа (Седам облика/типова типова) Радио таласи Микроталаси Инфрацрвени Видљива светлост Ултраљубичаста X-зрачење Гама зрачење - комуникација кување и комуникација - таласи топлоте региструје је око изазива опекотине на кожи пролази кроз ткива има највећу енергију 31 = c 32 Спектар Eлектрoмагнетног зрачења 33 11

12 Атмосферска апсорпција 34 Сунце као црно тело Сунце је на растојању 1,5x10 11 km Луминозност Сунца је L=3,9x10 26 W До Земље долази густина флукса (енергија по јединици времена и на јединицу површине) 1380 W/m 2 (F S =L/(4 R 2 )) свако тело изнад 0 К зрачи услед термалног кретања што је температура тела већа оно интензивније зрачи промена температуре изазива и промену карактера зрачења (мењају се таласне дужине нпр.) 35 Сунце као црно тело Кирхофов закон Проучавао интеракцију зрачења са Сунца са атмосфером Земље a -апсорптивност супстанце (коефицијент апсорпције-део енергије упадног зрачења дате таласне дужине који је апсорбован) I -интензитет ЕМ зрачења дате таласне дужине исте супстанце Кирхоф: Однос a и I не зависи од врсте супстанце већ само од њене температуре и таласне дужине зрачења 36 12

13 Сунце као црно тело Кирхофов закон Тела за која је a =1 апсорбују потпуно црна тела. Она и емитују идеално e -емисивност супстанце (коефицијент емисије-однос интензитета емитованог зрачења тела и зрачења које би емитовало црно тело) За црно тело је и e =1 37 Планков закон зрачења 38 Винов закон (померања) Топлија тела зраче интензивније на краћим таласним дужинама. max T b b Винова константа max T mk Температуре звезда су између 3000 K и 50,000K

14 Зрачење црног тела зависи од темературе! 40 Сунце зрачи највише у ВИС и ИЦ Зрачење Земље има максимум у ИЦ области 41 Штефан-Болцманов закон шта утиче на брзину преноса топлоте зрачењем? температура тела и то као Т 4 површина S (када проџарамо ватру она боље гори) 42 14

15 Баланс зрачења Штефан-Болцманов закон снага зрачења укупна луминозност (по свимталасним дужинама и са целе површине тела) Штефан-Болцманова константа max T b Емисиони спектар црног тела на 5800 К (температура површине Сунца) и 2800 К (температаура влакна сијалице). Сунце емитује већину зрачења у ВИС, док сијалица емитује углавном у ИЦ. Укупна израчена енергија (површина испод криве) је пропорционална четвртом степену апсолутне температуре (Штефан-Болцманов закон) ако се Т повећа 2 пута, израчена енергија се повећа 16 пута! Таласна дужина на којој крива спектра достиже максимум је дата Виновим законом и обрнуто је пропорционална температури мерењем те таласне дужине можемо да одредимо колика је температура површине објекта који зрачи

16 Спектар зрачења са Сунца потиче од енергије фузије углавном водоника у хелијум највећи део зрачења са Сунца је у видљивом делу спектра. трака зрачења од 400 до 700 нм представља 43% укупног зрачења које са Сунца стиже до Земље (горњих слојева њене атмосфере!). таласне дужине краће од видљивог дела спектра (мање од 400 нм-ув зрачење) обухватају око 7-8% укупног зрачења 46 Емисиони и апсорпциони спектри Атомски спектри Чврста тела, течности и гасови могу да емитују ЕМ зрачење Спектар непрекидни као црно тело емисиони апсорпциони 47 Непрекидни спектри Непрекидан спектар се може добити нпр у видљивом делу користећи било које тело које може да зрачи као црно тело (нпр. сијалица са ужареном нити) 48 16

17 График интензитета светлости у зависности од таласне дужине (за тело које зрачи у ВИС). 0.8 Интензитет Таласна дужина ( ) : [nm] Апсорпциони спектар Провидан (редак), релативно хладан гас испред извора непрекидног спектра производи aпсорпциони спектар серија црних (недостајућих) спектралних линија унутар боја непрекидног спектра 51 17

18 1.0 Ако светлост пролази кроз облак хладнијег гаса, тај облак селективно апсорбује линије одређених таласних дужина које зависе од хемијског састава гаса Интензитет Таласна дужина ( ) : [nm] 52 Емисиони спектар Топао, провидан гас прозводи емисиони спектар, тј. линије - серије јасних линија одговарајућих боја на тамној позадини. 53 Интензитет Ако се посматра светлост коју производи топао редак гас, видећемо спектар који се састоји од серије јасних емисионих линија на тамној позадини. Те линије су карактеристичне за дати хемијски састав гаса Таласна дужина ( ) : [nm] 54 18

19 Објашњење? На почетку 20. века научници су били збуњени немогућношћу класичне физике да објасни стабилност атома и карактеристике њихових спектара. Зашто атоми неког елемента емитују (видљиву) светлост само одређених таласних дужина? Зашто атоми елемената апсорбују једино светлост тих истих таласних дужина које су и емитовали? Боров модел Основне идеје негативни електрони орбитирају око језгара по стабилним (енергијским) нивоима тачан распоред нивоа зависи од броја протона и неутрона у језгру и броја електрона у омотачу како је сваки атом има јединствен, дискретан и специфичан распоред енергијских нивоа сваки има сопствени отисак прста емисионе и апсорпционе линије које се добијају приликом преласка електрона са нивоа на ниво 55 Водоник Хелијум 56 Настанак емисионог спектра Електрон са вишег енергијског стања прелази у ниже и настаје светлост енергије која тачно одговара разлици енергија ова два стања/нивоа

20 Водоник 58 Апсорпциони спектар Електрон са нижег енергијског стања се попне на више при чему мора да апсорбује светлост чија је енергија (а тимеифреквенцијаиталаснадужина) одређена разликом енергијских нивоа између којих се врши прелаз

21 Откуд оволика разлика атомских спектара? Електрони су на нивоима који су одређени вредношћу главног квантног броја n и орбиталног квантног броја l, различити полупречници, енергије,... Не дешавају се прелази са сваког нивоа на баш сваки! Селекциона правила..., l= Фраунховерове апсорпционе линије Фраунхофер, г. Открио у спектру зрачења са Сунца низ црних линија (570, данас регистровано преко линија) Кирхов и Бунзен су 45 година касније показали да се Фраунхоферове апсорпционе линије поклапају са емисионом линијама у спектрима загрејаних супстанци на Земљи (принцип идентичности) Следи на Сунцу има: H, He, Mg, Ca, Fe, 63 21

22 Молекулски спектри Зашто настају молекули? Тежњакастабилним конфигурацијама у којима је спољашња љуска попуњена Водоник или гради H - или H 2 Растојање језгара у двоатомном молекулу (електрони су између језгара) није фиксно језгра се крећу - осцилују Енергијанеможедаимабило коју вредност већ је квантована 64 Молекулски спектри Молекул може и да ротира Енергија ротације не може бити било која ионајеквантована Постоји само код поларних молекула имају перманентан диполни момент Укупна енергија је збир

23 Молекулски спектри укупна енергија молекула Енергија молекула има три (независна) дела Њена промена такође Нису сви сабирци истог реда величине ротациони су блиски па су спектри тракасти 67 Укупна енергија молекула 68 Молекулски спектри Молекулски спектри су тракасти За дату промену осцилаторног броја ротациони има низ вредности Енергије су у области ИЦ зрачења 69 23

24 Молекулски спектри За климу на Земљи су битна три молекула у атмосфери H 2 O, CO 2, O 3 Енергије ротационоосцилаторних су у области ИЦ зрачења Последица апсорпције у ИЦ области заробљавање енергије у нижим слојевима атмосфере - чини површину Земље топлијом ефекат стаклене баште. Ротациони само код поларних молекула! 70 Молекулски спектри Прости 2-атомски молекули имају само једну хемијску везу која може да мења дужину Сложенији молекули имају више веза па могу на више начина да мењају њихов облик и величину Пример СН 2 који може да вибрира на шест начина 71 Начини вибрирања веза у молекулу воде у гасовитом стању симетрично вибрирање асиметрично вибрирање савијање комбинација ова три 72 24

25 Начини вибрирања веза у молекулу угљен диоксида у гасовитом стању емисиони спектар (део) асиметрично истезање симетрично истезање није ИЦ осетљиво вертикално савијање хоризонтално савијање 73 Зрачење које пролази кроз атмосферу апсорпциони спектар емисиони спектар 74 Апсорпционе траке генерисане различитим гасовима 75 25

26 Апсорпционе траке генерисане различитим гасовима стаклене баште и њихов утицај на соларно (долазно) и на термално зрачење Земљине површине (одлазно). Мањи део соларног зрачења је апсорбован а већи пролази кроз атмосферу (70-75%) и долази до површине Земље Већи део термалног зрачења Земље је апсорбован (70-85%) од стране гасова који се налазе у атмосфери 76 Температура планета Албедо и Планкова температура Размена енергије са васионом зрачењем Температура планета константна постоји равнотежа емитоване и апсорбоване енергије Колика су температуре планета Земљиног типа? Зависи од количине топлоте која дође до планете и њене рефлексивности Претпоставимо за почетак да планете немају атмосфере 77 Луминозност Сунца Енергија се емитује изотропно Енергија која (у 1 секунди) пролази кроз јединицу површине на неком растојању од Сунца је флукс зрачења 78 26

27 флукс зрачења на месту дате планете је њена соларна константа За Земљу је 79 Албедо Рефлектовано, 24% 7% 6% =37% или 0,37 Апсорбовано 13% 3% 47% =63% или 0,63 80 Зрачење са Сунца пада на планету коју види као круг површине r 2 Ма која планета, у јединици времена прими енергију у износу 81 27

28 Радијациони баланс (= const. Temp.) Упадно зрачење = Инфрацрвено зрачење 82 Планета се загрева до неке температуре и зрачи као црно тело Штефан-Болцманов закон са целе површине у јединици времена се израчи енергија Она мора да буде једнака примљеној енергији у јединици времена Температуре планете (Планкова температура) је 83 IC зрачење и ефекат стаклене баште Планкова температура Земље 249 К Земља зрачи као црно тело те температуре Винов закон даје таласну дужину на којој она максимално зрачи (ИЦ област) 84 28

29 Гасови у атмосфери могу и да апсорбују и да пропусте зрачење Са слике се види на којим таласним дужинама је највећа апсорпција и код којих гасова је то случај. Трансмитивност атмосфере за терестрично зрачење = однос интензитета зрачења које је прошло кроз атмосферу и интензитета зрачења које је емитовано са површине Земље Таласне дужине на којима је интензивна апсорпција спадају у ИЦ област а Земља баш најинтензивније зрачи у тој области! 85 CO 2 апсорбује највише на 15 m (и 4,3 m) H 2 O такође добро апсорбује ИЦ зрачење Атмосфера генерално добро апсорбује у области m - близу таласне дужине на којој Земља максимално зрачи Задржавање ИЦ зрачења у атмосфери изазива додатно загревање Земље ефекат стаклене баште Повећава температуру Земље са Планкове температуре (249 К) на измерену (288 К)- 86 Урачунавање утицаја атмосфере на температуру Земље Укупни флукс (краткоталасног) зрачења које стиже до Земље се дели на целу њену површину = F 0 Не долази сво зрачење до тла део се апсорбује. t k F 0 долази до површине Земље Тло се загрева до температуре T Z израчи у ИЦ области (дуготаласно) Зрачи по Штефан-Болцмановом закону F Z = T Z 4 Део зрачења се апсорбује а део t d F Z пролази кроз атмосферу Апсорбовано зрачење загрева атмосферу до температуре T А ионатакођезрачикао црно тело Зрачи по Штефан-Болцмановом закону F А = T А

30 Урачунавање утицаја атмосфере на температуру Земље Земља је у термалној равнотежи па важи Елиминација флукса атмосфере даје флукс Земље Зрачи по Штефан- Болцмановом закону F Z = T Z 4 Одавде се добија температура Земље 88 Урачунавање утицаја атмосфере на температуру Земље Уколико нема апсорпције је t d =t k =1 Добија се резултат за планету без атмосфере (249 К) сложенији модел обухвата претходни једноставнији! Атмосфера добро пропушта краткоталасно зрачење са Сунца (t k =0,9) амало пропушта дуготаласно са Земље (t d =0,1) 89 Урачунавање утицаја атмосфере на температуру Земље Може да се добије и температура атмосфере Недостаци модела Не узима у обзир географску ширину Атмосфера као једнослојна Није динамички модел (нису узети у обзир: ветар, облаци, пренос топлоте од екватора ка половима, ефекти вегетације на албедо,

31 Ефекат стаклене баште на унутрашњим планетама Сунчевог система Меркур практично нема атмосферу Венера је ближа Сунцу али јој је атмосфера веома рефлективна Планкова температура је тек мало већа од Земљине Измерена температура је пак 500 Квиша! Услед специфичног сатава атмосфере ефекат стаклене баште је јако изражен Поларни молекули апсорбују фотоне ИЦ зрачења јер њихова енергија одговара разлици осцилаторних (вибрационих) енергијских нивоа молекула. Тако се повећава вибрациона енергија молекула и такође расте и температура као енергија која прелази на друге молекуле приликом судара 93 31

32 водена пара није добро промешана -проценат јој варира од мање од 0,01% до више од 3% угљен диоксид има дуго време боравка у атмосфери и добро је промешан -практично је једнако заступљен око Земље остали гасови стаклене баште природни метан, азотни оксиди, озон вештачки хлорфлуорокарбонати, хидрофлуорокарбонати 94 Допринос гасова ефекту стаклене баште Највише доприносе CO 2 (апсорбује близу најефикасније таласне дужине) и H 2 O(има га највише) Метан, CFC, оксиди азота, озон, Глобално загревање, 17.3 Повећање просечне температуре Земље изазвано повећањем концентрације гасова стаклене баште Последица вештачког ефекта стаклене баште Мерења концентрације CO 2 почела Како су добијени подаци за раније периоде? Из ваздуха екстрахованог из поларног леда са одређених дубина 96 32

33 Глобално загревање % учешће гасова CO 2, 55% H 2 O, 15% CFC-12, 21% N 2 O4% Тропсоферски озон 2% Остали 3% Предвиђања свих модела су 1,5 К у наредних 70 година (уколико се настави тренд пораста концентрације гасова) Разне последице подизање нивоа мора услед термалног ширења воде На 5 о С релативан пораст запремине 1х10-4 ана25 о Сје3х10-4 Последица пораста нивоа мора од 3 цм тона Светска емисија угљен диоксида Укупно Течна горива Чврста горива Гасна горива Година CO 2 Раст концентрације почео пре око 200 година (инд. рев.) Промена тренда раста на мањој скали последица промене годишњих доба На северној хем. Пролеће развијају се биљке и апсорбују CO 2 из атмосфере па му се концентрација смањује Када је јесен, биљке умиру и концентрација CO 2 расте На јужној хемисфери нема толиких осцилација тамо је површина под тлом мања 99 33

34 CO 2 Мерења Јужни пол, Аљаска, Америчка Самоа, Мауна Лоа,... Сви извори повећања су антропогеног порекла Сагоревање фосилних горива Крчење шума Годишња производња из антропогених извора око 9,4 Gt Како знамо када меримо концентрацију CO 2 да је он потекао из антропогених извора? Угљеник у CO 2 уатмосферисе јавља у облику два стабилна изотопа 12 C (99%) и 13 C (1%) Из вештачких извора се емитује CO 2 код кога је процентуална заступљеност 12 C и 13 C другачија 100 метан -CH 4 Концентрација порасла Са 700 ppb на 1775 ppb (2005.) Из непознатог разлога је данас стабилна Извори: пиринчана поља мочваре уништавање шума стока 101 N 2 O Азот субоксид Концентрација порасла Са 275 ppb на 320 ppb (2005.) Данас расте линеарно док CFC опада очекује се да оксиди азота постану трећи по важности гас стаклене баште Извори: Ђубрење ораница вештачким ђубривима уништавање шума

35 CFC Вештачки молекули произведени средином двадесетих година (за прављене пластичних маса и у расхладним уређајима) Разграђују стратоферски озон У тропосфери су гас стаклене баште Међународним уговорима је смањена њихова производња па им концентрација у атмосфери опада 103 Процена ефекта Када концентрација гасова стаклене баште расте (C 0 -->C), температура атмосфере расте. Количина концентрација гасова стаклене баште се мери у еквивалентној концентрацији СО 2 Процењена варијација у температури зависи од модела C T1 ln C 0 0 C T2 C тачнија формула C C C, 6, 1K 0 приближна формула важи за мале разлике у концентрацијама 104 Процена ефекта Нпр. 285 ppm (1850.) и 360 ppm (1990.) C T1 ln C 0 C T2 C 0 Разлика око 13%

36 Поремећај радијационе равнотеже Систем у равнотежном стању Равнотежа: Стабилна Лабилна Индиферентна 106 Поремећај радијационе равнотеже Земљајеутермалној равнотежи Флукс соларног (краткоталасног) зрачења је једнак флуку терестричног (дуготаласног) зрачења F 0 је упадни нерефлектовани соларни флукс T r је равнотежна температура на којој Земља зрачи 107 Поремећај радијационе равнотеже Шта ако дође до пертурбовања овог стања? Нпр. наглим ослобађањем неке количине топлоте у атмосферу (сагоревањем велике количине фосилних горива или термонуклеарном експлозијом) При њеном ослобађању температура атмосфере порасте за ( T) 0 (0 се односи на почетни временски тренутак) Терестрични флукс се повећа (бива већи од соларног поремећена равнотежа) па се услед њега промена температуре Земље смањује са временом по формули

37 Поремећај радијационе равнотеже Шта ако дође до пертурбовања овог стања? Терестрични флукс се повећа па се услед њега промена температуре Земље смањује са временом по формули Уколико је почетна пертурбација 1 К након 34 дана се смањује на 0,37 К Након 68 дана на 0,13 К Анакон104 дана на 0,05 К Након стотињак дана постаје занемарљива глобална захлађења? краткотрајна вулкани дуготрајна изазвана глобалним загревањем!?

38 Значај морских струја Голфска струја носитоплуводукојапо површини Атлантика иде на север, пролази крај Велике Британије, носиитопаоваздух и при томе загрева области кроз које пролази. Хладније вода, као гушћа пада доле и иде ка екватору струјни прстен глобално загревање може довести до глобалног захлађења-залеђења (big freez) топљењеледанагренланду(настао је залеђивањем слатке воде) доводи ту воду у океан, онајеређаодсланеводеинеможеда потоне на дно, тако да би то могло да доведе до заустављања струјног прстена нпр. лед на Гренланду је 60-их година био дебео око 3 метраасадајеоко2 метра предвиђање за око 50 година неће бити више леда на Арктику 112 Значај морских струја према рез. истраживања овако нешто се десило пре око година струјни прстен је вероватно стао, у наредних 20-ак година се очекује да температура у Великој Британији опадне за око 10 степени утицај вулкана: они могу да доведу само до краткотрајних периода захлађења вулкански пепео у коме има доста сумпор диоксида рефлектује сунчеве зраке па на земљу долази мање топлоте. има индиција да се овако нешто десило пре пар хиљада година

Slide 1

Slide 1 Dvadeset četvrto predavanje 1 CILJEVI PREDAVANJA Pojačan efekat staklene bašte H 2 O i CO 2 kao apsorberi radijacije sa Zemlje radijaciono forsiranje Posledice globalnog zagrevanja Izvori i potrošnja gasova

Више

Microsoft PowerPoint - fizika12 magnetne pojave-2014

Microsoft PowerPoint - fizika12 magnetne pojave-2014 Магнетне појаве ФИЗИКА Час број 12 Среда, 29. децембар 2014. 1 Магнети Откриће магнета-магнезија (Мала Азија) прва употреба за навигацију компаси због оријентације у правцу Земљиних полова и полови магнета

Више

ТЕСТ ИЗ ФИЗИКЕ ИМЕ И ПРЕЗИМЕ 1. У основне величине у физици, по Међународном систему јединица, спадају и следеће три величине : а) маса, температура,

ТЕСТ ИЗ ФИЗИКЕ ИМЕ И ПРЕЗИМЕ 1. У основне величине у физици, по Међународном систему јединица, спадају и следеће три величине : а) маса, температура, ТЕСТ ИЗ ФИЗИКЕ ИМЕ И ПРЕЗИМЕ 1. У основне величине у физици, по Међународном систему јединица, спадају и следеће три величине : а) маса, температура, електрични отпор б) сила, запремина, дужина г) маса,

Више

Weishaupt monarch (WM) serija

Weishaupt monarch (WM) serija Gorionici - uštede energije primenom O2 i frekventne regulacije Emisije štetnih materija u produktima sagorevanja Budva, 23.09.2016. Gorionici Uštede energije O 2 regulacija ušteda minimum 2% goriva vraćanje

Више

Kvadrupolni maseni analizator, princip i primena u kvali/kvanti hromatografiji

Kvadrupolni maseni analizator, princip i primena u kvali/kvanti hromatografiji Kvadrupolni maseni analizator, princip i primena u kvali/kvanti hromatografiji doc dr Nenad Vuković, Institut za hemiju, Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu JONIZACIJA ELEKTRONSKIM UDAROM Joni u

Више

Microsoft Word - Molekuli-zadaci.doc

Microsoft Word - Molekuli-zadaci.doc Задаци Други колоквијум - Молекулски спектри Пример 1 Израчунајте апсорбанцију раствора, ако је познато да је транспаренција 89% на 00 nm. А 0,071 λ 00 nm таласна дужина на којој је мерена апсорбанција

Више

Министарство просвете, науке и технолошког развоја ОКРУЖНО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ 22. април године ТЕСТ ЗА 8. РАЗРЕД Шифра ученика Српско хемијско

Министарство просвете, науке и технолошког развоја ОКРУЖНО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ 22. април године ТЕСТ ЗА 8. РАЗРЕД Шифра ученика Српско хемијско Министарство просвете, науке и технолошког развоја ОКРУЖНО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ 22. април 2018. године ТЕСТ ЗА 8. РАЗРЕД Шифра ученика Српско хемијско друштво (три слова и три броја) УПИШИ Х ПОРЕД НАВЕДЕНЕ

Више

Microsoft Word - Elektrijada_V2_2014_final.doc

Microsoft Word - Elektrijada_V2_2014_final.doc I област. У колу сталне струје са слике када је и = V, амперметар показује I =. Одредити показивање амперметра I када је = 3V и = 4,5V. Решење: а) I = ) I =,5 c) I =,5 d) I = 7,5 3 3 Слика. I област. Дата

Више

3_Elektromagnetizam_09.03

3_Elektromagnetizam_09.03 Elektromagnetizam Tehnička fizika 2 14/03/2019 Tehnološki fakultet Elektromagnetizam Elektromagnetizam je grana klasične fizike koja istražuje uzroke i uzajamnu povezanost električnih i magnetnih pojava,

Више

ИСПИТНА ПИТАЊА ЗА ПРВИ КОЛОКВИЈУМ 1. Шта проучава биофизика и навести бар 3 области биофизике 2. Основне физичке величине и њихове јединице 3. Појам м

ИСПИТНА ПИТАЊА ЗА ПРВИ КОЛОКВИЈУМ 1. Шта проучава биофизика и навести бар 3 области биофизике 2. Основне физичке величине и њихове јединице 3. Појам м ИСПИТНА ПИТАЊА ЗА ПРВИ КОЛОКВИЈУМ 1. Шта проучава биофизика и навести бар 3 области биофизике 2. Основне физичке величине и њихове јединице 3. Појам материјалне тачке 4. Појам механичког система 5. Појам

Више

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА ОДСЕК ЗА ПРОИЗВОДНО МАШИНСТВО ПРОЈЕКТОВАЊЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ТЕРМИЧКЕ ОБРАДЕ ХЕМИЈСКО ДЕЈСТВО ОКОЛИНЕ У ПРОЦЕСИМА ТЕРМИЧКЕ ОБРАДЕ -

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА ОДСЕК ЗА ПРОИЗВОДНО МАШИНСТВО ПРОЈЕКТОВАЊЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ТЕРМИЧКЕ ОБРАДЕ ХЕМИЈСКО ДЕЈСТВО ОКОЛИНЕ У ПРОЦЕСИМА ТЕРМИЧКЕ ОБРАДЕ - ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА ОДСЕК ЗА ПРОИЗВОДНО МАШИНСТВО ПРОЈЕКТОВАЊЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ТЕРМИЧКЕ ОБРАДЕ ХЕМИЈСКО ДЕЈСТВО ОКОЛИНЕ У ПРОЦЕСИМА ТЕРМИЧКЕ ОБРАДЕ - РАДНО - ПРИРЕДИО: ДОЦ. ДР АЛЕКСАНДАР МИЛЕТИЋ SADRŽAJ

Више

Савез хемичара и технолога Македоније Такмичења из хемије за ученике основних и средњих школа ШИФРА: (уноси комисија по завршетку тестирања овде и на

Савез хемичара и технолога Македоније Такмичења из хемије за ученике основних и средњих школа ШИФРА: (уноси комисија по завршетку тестирања овде и на Савез хемичара и технолога Македоније Такмичења из хемије за ученике основних и средњих школа ШИФРА: (уноси комисија по завршетку тестирања овде и на коверту) ОКРУЖНО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ 6 април, 2019

Више

ДРУШТВО ФИЗИЧАРА СРБИЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И СПОРТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Задаци за републичко такмичење ученика средњих школа 2006/2007 године I разред

ДРУШТВО ФИЗИЧАРА СРБИЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И СПОРТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Задаци за републичко такмичење ученика средњих школа 2006/2007 године I разред ДРУШТВО ФИЗИЧАРА СРБИЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И СПОРТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Задаци за републичко такмичење ученика средњих школа 006/007 године разред. Електрични систем се састоји из отпорника повезаних тако

Више

Microsoft PowerPoint - fizika 9-oscilacije

Microsoft PowerPoint - fizika 9-oscilacije Предиспитне обавезе Шема прикупљања поена - измене Активност у току предавања = 5 поена (са више од 3 одсуствовања са предавања се не могу добити) Лабораторијске вежбе = 10 поена обавезни сви поени односно

Више

Microsoft PowerPoint - IR-Raman1 [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - IR-Raman1 [Compatibility Mode] Spektar elektromagnetnoga t zračenja 10 5 10 3 10 1 10-1 10-3 10-5 10-7 E(kJ/mol) 10-6 10-4 10-2 1 10 2 10 4 10-8,cm X UV zrake zrake prijelazi elektrona IR mikrovalovi radiovalovi vibracije rotacije prijelazi

Више

OKFH2-12

OKFH2-12 ELEKTRIČNE OSOBINE Električne osobine atoma i molekula uslovljavaju: ojavu dvojnog relamanja svetlosti ojavu olarizacije rasejane svetlosti dielektrične osobine međumolekulske interakcije ravila izbora

Више

ПРЕДАВАЊЕ ЕКОКЛИМАТОЛОГИЈА

ПРЕДАВАЊЕ ЕКОКЛИМАТОЛОГИЈА ПРЕДАВАЊА ИЗ ЕКОКЛИМАТОЛОГИЈЕ ИСПАРАВАЊЕ Проф. др Бранислав Драшковић Испаравање је једна од основних компоненти водног и топлотног биланса активне површине са које се врши испаравање У природним условима

Више

48. РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА ШКОЛСКЕ 2009/2010. ГОДИНЕ I РАЗРЕД Друштво Физичара Србије Министарство Просвете Републике Ср

48. РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА ШКОЛСКЕ 2009/2010. ГОДИНЕ I РАЗРЕД Друштво Физичара Србије Министарство Просвете Републике Ср I РАЗРЕД Друштво Физичара Србије Министарство Просвете Републике Србије ЗАДАЦИ ГИМНАЗИЈА ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ СОМБОР 7.0.00.. На слици је приказана шема електричног кола. Електромоторна сила извора је ε = 50

Више

Romanian Master of Physics 2013 Теоријски задатак 1 (10 поена) Каменобил Фред и Барни су направили аутомобил чији су точкови две идентичне призме са к

Romanian Master of Physics 2013 Теоријски задатак 1 (10 поена) Каменобил Фред и Барни су направили аутомобил чији су точкови две идентичне призме са к Теоријски задатак 1 (1 поена) Каменобил Фред и Барни су направили аутомобил чији су точкови две идентичне призме са квадратном основом (слика 1). Аутомобил се креће по путу који се састоји од идентичних

Више

Microsoft PowerPoint - 3_Elektrohemijska_korozija_kinetika.ppt - Compatibility Mode

Microsoft PowerPoint - 3_Elektrohemijska_korozija_kinetika.ppt  -  Compatibility Mode KOROZIJA I ZAŠTITA METALA dr Aleksandar Lj. Bojić Elektrohemijska korozija Kinetika korozionog procesa 1 Korozioni sistem izvan stanja ravnoteže polarizacija Korozija metala: istovremeno odvijanje dve

Више

PowerPoint Presentation

PowerPoint Presentation РЕДЕФИНИЦИЈА АМПЕРА Агенда међународне активности 2017-2019 o 20. 10. 2017. - 106. састанак CIPM - усвојена резолуција која препоручује редефиниције основних мерних јединица SI (килограма, ампера, келвина

Више

Microsoft PowerPoint - fizika-14 fizika mikrosveta-2011

Microsoft PowerPoint - fizika-14 fizika mikrosveta-2011 Физика микросвета ФИЗИКА Час број 14 16. јануар 2012. 1 Квантовање енергије и фотони Енергија у макросвету у принципу има било које вредност Енергија у микросвету нпр. уатому је квантована (има само одређене

Више

Microsoft Word - Elektrijada_2008.doc

Microsoft Word - Elektrijada_2008.doc I област. У колу сталне струје са слике познато је: а) када је E, E = и E = укупна снага 3 отпорника је P = W, б) када је E =, E и E = укупна снага отпорника је P = 4 W и 3 в) када је E =, E = и E укупна

Више

Microsoft Word - Test 2009 I.doc

Microsoft Word - Test 2009 I.doc Ime i prezime (ŠTAMPANIM SLOVIMA!!!) jedinstveni matični broj građana (prepisati iz lične karte) broj prijave Test za prijemni ispit iz hemije 1. Hemijska promena je: a) rastvaranje NaCl b) sublimacija

Више

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2017/2018. година ТЕС

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2017/2018. година ТЕС Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 017/018. година ТЕСТ ФИЗИКА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЗА УПИС УЧЕНИКА СА ПОСЕБНИМ СПОСОБНОСТИМА

Више

РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА СРПСКО ХЕМИЈСКО ДРУШТВО РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ Лесковац, 31. мај и 1. јун

РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА СРПСКО ХЕМИЈСКО ДРУШТВО РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ Лесковац, 31. мај и 1. јун РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА СРПСКО ХЕМИЈСКО ДРУШТВО РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ Лесковац, 31. мај и 1. јун 2014. године ТЕСТ ЗНАЊА ЗА VII РАЗРЕД Шифра ученика

Више

505

505 505. На основу члана 11 став 3 Закона о заштити ваздуха ( Службени лист ЦГ", број 25/10), Влада Црне Горе на сједници од 8.јула 2010. године, донијела је УРЕДБУ О УСПОСТАВЉАЊУ МРЕЖЕ МЈЕРНИХ МЈЕСТА ЗА ПРАЋЕЊЕ

Више

Radioaktivno zagađivanje i zaštita Devetnaesto predavanje

Radioaktivno zagađivanje i zaštita Devetnaesto predavanje Radioaktivno zagađivanje i zaštita Devetnaesto predavanje Ključni termini predavanja Radioaktivnost Vrste zračenja Fuzija i fisija Nuklearni reaktor Nuklearni otpad Biološki efekti zračenja Akcidenti Radioaktivno

Више

Microsoft PowerPoint - fizika2-kinematika2012

Microsoft PowerPoint - fizika2-kinematika2012 ФИЗИКА 1. Понедељак, 8. октобар, 1. Кинематика тачке у једној димензији Кинематикакретањаудведимензије 1 Кинематика кретање свејеустањукретања кретање промена положаја тела (уодносу на друга тела) три

Више

Зборник радова 6. Међународне конференције о настави физике у средњим школама, Алексинац, март Одређивање коефицијента пригушења у ваздуху

Зборник радова 6. Међународне конференције о настави физике у средњим школама, Алексинац, март Одређивање коефицијента пригушења у ваздуху Одређивање коефицијента пригушења у ваздуху помоћу линеарног хармонијског осцилатора Соња Ковачевић 1, Милан С. Ковачевић 2 1 Прва крагујевачка гимназија, Крагујевац, Србија 2 Природно-математички факултет,

Више

Fizika_emelt_irasbeli_javitasi_1311_szerb

Fizika_emelt_irasbeli_javitasi_1311_szerb Fizika szerb nyelven emelt szint 3 ÉRETTSÉGI VIZSGA 03. május 6. FIZIKA SZERB NYELVEN EMELT SZINTŰ ÍRÁSBELI ÉRETTSÉGI VIZSGA JAVÍTÁSI-ÉRTÉKELÉSI ÚTMUTATÓ EMBERI ERŐFORRÁSOK MINISZTÉRIUMA Писмене задтаке

Више

Microsoft PowerPoint - nemanja.martinovic.129.ppt

Microsoft PowerPoint - nemanja.martinovic.129.ppt Fermijevi mehuri: novi izgled Mlečnog puta Nemanja Martinović Astronomska opservatorija Beograd Uvod Decembar 2010: Su, Slatyer, Finkbeiner: Giant gamma-ray bubbles from Fermi-LAT: AGN activity or bipolar

Више

Прегријавање електромотора

Прегријавање електромотора 1. Електрична тестера када се обрће нормалном брзином повлачи релативно малу јачину струје. Али ако се тестера заглави док сијече комад дрвета, осовина мотора је спријечена да се обрће па долази до драматичног

Више

Microsoft Word - ETH2_EM_Amperov i generalisani Amperov zakon - za sajt

Microsoft Word - ETH2_EM_Amperov i generalisani Amperov zakon - za sajt Полупречник унутрашњег проводника коаксијалног кабла је Спољашњи проводник је коначне дебљине унутрашњег полупречника и спољашњег Проводници кабла су начињени од бакра Кроз кабл протиче стална једносмерна

Више

untitled

untitled С А Д Р Ж А Ј Предговор...1 I II ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ДЕФИНИЦИЈЕ...3 1. Предмет и метод термодинамике... 3 2. Термодинамички систем... 4 3. Величине (параметри) стања... 6 3.1. Специфична запремина и густина...

Више

Projektovanje IoT sistema Senzori Vladimir Rajović, prema J.Fraden Handbook of Modern Sensors

Projektovanje IoT sistema Senzori Vladimir Rajović, prema J.Fraden Handbook of Modern Sensors Projektovanje IoT sistema Senzori Vladimir Rajović, prema J.Fraden Handbook of Modern Sensors Od interesa senzori koji konvertuju neelektričnu u električnu veličinu Kapacitivnost / kondenzator Da bi se

Више

Министарство просветe и спортa Републике Србије

Министарство просветe и спортa Републике Србије Министарство просветe и спортa Републике Србије Српско хемијско друштво Републичко такмичење из хемије 21.05.2005. Тест за I разред средње школе Име и презиме Место и школа Разред Не отварајте добијени

Више

1_Elektricna_struja_02.03

1_Elektricna_struja_02.03 Elektrostatika i električna struja Tehnička fizika 2 01-08/03/19 Tehnološki fakultet Prisustvo na predavanjima 5 bod Laboratorijske vježbe 10 bod Test zadaci 1 10 bod Test zadaci 2 10 bod Test teorija

Више

Microsoft PowerPoint - fizika 4-rad,snaga,energija

Microsoft PowerPoint - fizika 4-rad,snaga,energija ФИЗИКА 2008 Понедељак, 3. Новембар, 2008 1. Рад 2. Кинетичка 3. Потенцијална 1. 2. Неконзервативне силе. Отворенисистеми 4. Закон одржања енергије 5. Снага 1. Енергетика 2. Рад, и снага људи. Ефикасност

Више

Microsoft Word - Fizika_kozep_irasbeli_javitasi_1011_szerb.doc

Microsoft Word - Fizika_kozep_irasbeli_javitasi_1011_szerb.doc Fizika szerb nyelven középszint 1011 É RETTSÉGI VIZSGA 010. október 8. FIZIKA SZERB NYELVEN KÖZÉPSZINTŰ ÍRÁSBELI ÉRETTSÉGI VIZSGA JAVÍTÁSI-ÉRTÉKELÉSI ÚTMUTATÓ NEMZETI ERŐFORRÁS MINISZTÉRIUM Радње треба

Више

Динамика крутог тела

Динамика крутог тела Динамика крутог тела. Задаци за вежбу 1. Штап масе m и дужине L се крајем А наслања на храпаву хоризонталну раван, док на другом крају дејствује сила F константног интензитета и правца нормалног на штап.

Више

Microsoft PowerPoint - fizika 4-rad,snaga,energija2014

Microsoft PowerPoint - fizika 4-rad,snaga,energija2014 ФИЗИКА Понедељак, 3. Новембар, 2014 1. Рад 2. Кинетичка енергија 3. Потенцијална енергија 1. Конзервативне силе и потенцијална енергија 2. Неконзервативне силе. Отворенисистеми 4. Закон одржања енергије

Више

Slide 1

Slide 1 Анализа електроенергетских система -Прорачун кратких спојева- Кратак спој представља поремећено стање мреже, односно поремећено стање система. За време трајања кратког споја напони и струје се мењају са

Више

Regionalno_test_VIII_2013_hemija

Regionalno_test_VIII_2013_hemija РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА СРПСКО ХЕМИЈСКО ДРУШТВО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ (7. април 2013. године) ТЕСТ ЗНАЊА ЗА VIII РАЗРЕД Шифра ученика: Пажљиво прочитај

Више

Microsoft Word - Vezba 3_Stilometrija-uputstvo za vezbu (Repaired).doc

Microsoft Word - Vezba 3_Stilometrija-uputstvo za vezbu (Repaired).doc СПЕКТРОСКОПСКО ОДРЕЂИВАЊЕ САСТАВА ЛЕГУРЕ Табела 1: Области таласних дужина у видљивом делу спектра за сваку боју појединачно Боја Област таласних дужина nm Љубичаста 400 420 Индиго 420 440 Плава 440 490

Више

PowerPoint Presentation

PowerPoint Presentation Prečišćavanje otpadnih gasova Pregled SISTEMI ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH GASOVA SISTEMI ZA UKLANJANJE ČESTICA SISTEMI ZA UKLANJANJE GASOVITIH POLUTANATA 10 Emisija u svetu (Mt/god) CO VOCs SOx NOx ČESTICE

Више

РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА СРПСКО ХЕМИЈСКО ДРУШТВО РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ Лесковац, 31. мај и 1. јун

РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА СРПСКО ХЕМИЈСКО ДРУШТВО РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ Лесковац, 31. мај и 1. јун РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА СРПСКО ХЕМИЈСКО ДРУШТВО РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ Лесковац, 31. мај и 1. јун 2014. године ТЕСТ ЗНАЊА ЗА VIII РАЗРЕД Шифра ученика

Више

Fizičko-hemijske karakteristike zagađujućih supstanci

Fizičko-hemijske karakteristike zagađujućih supstanci FIZIČKO-HEMIJSKE KARAKTERISTIKE ZAGAĐUJUĆIH SUPSTANCI Prvo predavanje 1 ŠTA PROUČAVA HEMODINAMIKA ZAGAĐUJUĆIH SUPSTANCI Proces transporta supstanci u životnoj sredini Proces prelaska supstanci između faza

Више

PowerPoint-Präsentation

PowerPoint-Präsentation 3 Predavanje 3 Mart 2017. FAKULTET ZAŠTITE NA RADU U NIŠU Predavanje 3. 1 Prof. dr Milan Đ. Blagojević 3 Faze razvoja požara, razvoj u zatvorenom prostoru Mart 2017. FAKULTET ZAŠTITE NA RADU U NIŠU Predavanje

Више

Toplinska i električna vodljivost metala

Toplinska i električna vodljivost metala Električna vodljivost metala Cilj vježbe Određivanje koeficijenta električne vodljivosti bakra i aluminija U-I metodom. Teorijski dio Eksperimentalno je utvrđeno da otpor ne-ohmskog vodiča raste s porastom

Више

El-3-60

El-3-60 СРБИЈА И ЦРНА ГОРА САВЕЗНИ ЗАВОД ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11 000 Београд, Мике Аласа 14, поштански фах 384 телефон: (011) 328-2736, телефакс: (011) 181-668 На основу члана 36. став 1. Закона о мерним

Више

?? ????????? ?????????? ?????? ?? ????????? ??????? ???????? ?? ??????? ??????:

?? ????????? ?????????? ?????? ?? ????????? ??????? ???????? ?? ??????? ??????: РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 003 АСИНХРОНЕ МАШИНЕ Трофазни асинхрони мотор са намотаним ротором има податке: 380V 10A cos ϕ 08 Y 50Hz p отпор статора R s Ω Мотор је испитан

Више

Министарство просветe и науке Републике Србије

Министарство просветe и науке Републике Србије Министарство просветe и науке Републике Србије Српско хемијско друштво Републичко такмичење из хемије Ниш, 21.05.2011. Тест за I разред средње школе Име и презиме Место и школа Разред Не отварајте добијени

Више

ОПШТА И НЕОРГАНСКА ХЕМИЈА ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФАРМАЦИЈЕ ПРВА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2015/2016.

ОПШТА И НЕОРГАНСКА ХЕМИЈА ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФАРМАЦИЈЕ ПРВА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2015/2016. ОПШТА И НЕОРГАНСКА ХЕМИЈА ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФАРМАЦИЈЕ ПРВА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2015/2016. Предмет: ОПШТА И НЕОРГАНСКА ХЕМИЈА Предмет се вреднује са 9 ЕСПБ. Недељно има 6 часова активне

Више

OKFH2-10

OKFH2-10 KOLOIDI DISPERZNI SISTEMI Disperzni sistemi sistemi u kojima je jedna ili više supstancija (disperzna faza) u većoj ili manjoj meri usitnjena i ravnomerno raspoređena u okružujućoj sredini (disperzno sredstvo).

Више

9. : , ( )

9.  :  ,    ( ) 9. Динамика тачке: Енергиjа, рад и снага (први део) др Ратко Маретић др Дамир Мађаревић Департман за Техничку механику, Факултет техничких наука Нови Сад Садржаj - Шта ћемо научити (1) 1. Преглед литературе

Више

Slide 1

Slide 1 Катедра за управљање системима ТЕОРИЈА СИСТЕМА Предавањe 2: Основни појмови - систем, модел система, улаз и излаз UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF ORGANIZATIONAL SCIENCES План предавања 2018/2019. 1.

Више

Microsoft PowerPoint - Hidrologija 4 cas

Microsoft PowerPoint - Hidrologija 4 cas HIDROMETRIJA Definicija Nauka o metodama i tehnici merenja različitih karakteristika vezanih za vodu u svim njenim vidovima pojavljivanja na zemlji Etimologija starogrčke reči Hidro voda Metria merenje

Више

Promet materija u vodi

Promet materija u vodi Šesnaesto predavanje Hemija životne sredine I (T. Anđelković) 1 CILJEVI PREDAVANJA Advekcija Difuzija Bočno, uspravno i podužno mešanje Promet zagađenja u estuarijumima Promet zagađenja u morima i jezerima

Више

Geometrija molekula

Geometrija molekula Geometrija molekula Oblik molekula predstavlja trodimenzionalni raspored atoma u okviru molekula. Geometrija molekula je veoma važan faktor koji određuje fizička i hemijska svojstva nekog jedinjenja, kao

Више

Registri i procena emisije zagađujićih materija

Registri i procena emisije zagađujićih materija Registri i procena emisije zagađujićih materija Dr Davor Antanasijević Decembar 2018. Izvori zagađenja Intenzivan industrijski razvoj = povećane emisije zagađujućih materija u sve delove životne sredine

Више

Microsoft Word - HIPOTEZA PROSTORA I VREMENA

Microsoft Word - HIPOTEZA PROSTORA I VREMENA INTERDISCIPLINARNOST SA MEHANIZMOM EVOLUCIJE I HIPOTEZOM PROSTORA I VREMENA Dvadeset i prvi vek će, u prvom redu, biti vek interdisciplinarnosti. Nacionalna akademija nauka SAD Fizika se ograničava na

Више

Техничко решење: Метода мерења ефективне вредности сложенопериодичног сигнала Руководилац пројекта: Владимир Вујичић Одговорно лице: Владимир Вујичић

Техничко решење: Метода мерења ефективне вредности сложенопериодичног сигнала Руководилац пројекта: Владимир Вујичић Одговорно лице: Владимир Вујичић Техничко решење: Метода мерења ефективне вредности сложенопериодичног сигнала Руководилац пројекта: Владимир Вујичић Одговорно лице: Владимир Вујичић Аутори: Драган Пејић, Бојан Вујичић, Небојша Пјевалица,

Више

Microsoft PowerPoint - STABILNOST KONSTRUKCIJA 2_18 [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - STABILNOST KONSTRUKCIJA 2_18 [Compatibility Mode] 6. STABILNOST KONSTRUKCIJA II čas Marija Nefovska-Danilović 3. Stabilnost konstrukcija 1 6.2 Osnovne jednačine štapa 6.2.1 Linearna teorija štapa Važe pretpostavke o geometrijskoj (1), statičkoj (2) i

Више

OKTOBAR DAN VREME SALA 1 Agrometeorolgoija 2 Akustika PO DOGOVORU 3 Amorfni materijali PO DOGOVORU 4 Analiza vremena 5 Anatomija i

OKTOBAR DAN VREME SALA 1 Agrometeorolgoija 2 Akustika PO DOGOVORU 3 Amorfni materijali PO DOGOVORU 4 Analiza vremena 5 Anatomija i 1 Agrometeorolgoija 2 Akustika PO DOGOVORU 3 Amorfni materijali PO DOGOVORU 4 Analiza vremena 5 Anatomija i fiziologija oka 28.09. 15.00 67 6 Aplikativni softver - osnovni kurs 25.09. 15.00 RC 1 7 Aplikativni

Више

PARCIJALNO MOLARNE VELIČINE

PARCIJALNO MOLARNE VELIČINE PARCIJALNE MOLARNE VELIČINE ZATVOREN TERMODINAMIČKI SISTEM-konstantan sastav sistema Posmatra se neka termodinamička ekstenzivna veličina X X (V, U, H, G, A, S) X je u funkciji bilo kog para intenzivnih

Више

Министарство просветe и науке Републике Србије

Министарство просветe и науке Републике Србије Министарство просветe и науке Републике Србије Српско хемијско друштво Републичко такмичење из хемије Ниш, 21.05.2011. Тест за II разред средње школе Име и презиме Место и школа Разред Не отварајте добијени

Више

STABILNOST SISTEMA

STABILNOST SISTEMA STABILNOST SISTEMA Najvaznija osobina sistema automatskog upravljanja je stabilnost. Generalni zahtev koji se postavlja pred projektanta jeste da projektovani i realizovani sistem automatskog upravljanja

Више

Microsoft PowerPoint - Odskok lopte

Microsoft PowerPoint - Odskok lopte UTJEČE LI TLAK ZRAKA NA ODSKOK LOPTE? Učenici: Antonio Matas (8.raz.) Tomislav Munitić (8.raz.) Mentor: Jadranka Vujčić OŠ Dobri Kliška 25 21000 Split 1. Uvod Uspjesi naših olimpijaca i održavanje svjetskog

Више

GASNO STANJE

GASNO STANJE SPONANI PROCESI Spontani procesi su oni koji se dešavaju sami od sebe, bez intervencije spolja bilo koje vrste. Primer: širenje gasa u evakuisani prostor ili iz oblasti višeg u oblast nižeg pritiska difuzija

Више

Microsoft Word - Zakon o mernim jedinicama.doc

Microsoft Word - Zakon o mernim jedinicama.doc UREDBA O ZAKONSKIM MERNIM JEDINICAMA ("Sl. list SCG", br. 10/2006) Član 1 Ovom uredbom propisuju se zakonske merne jedinice koje se koriste u Srbiji i Crnoj Gori i način njihove upotrebe. Član 2 Zakonske

Више

predavanja0711

predavanja0711 5.1 Dielektrici u elektrostatskom polju Tokom razmatranja i odreñivanja vektora elektrostatske sile, vektora jačine elektrostatskog polja, skalarne funkcije električnog potencijala i energije elektrostatskog

Више

PowerPoint Presentation

PowerPoint Presentation Nedjelja 6 - Lekcija Projiciranje Postupci projiciranja Projiciranje je postupak prikazivanja oblika nekog, u opštem slučaju trodimenzionalnog, predmeta dvodimenzionalnim crtežom. Postupci projiciranja

Више

Predavanje 8-TEMELJI I POTPORNI ZIDOVI.ppt

Predavanje 8-TEMELJI I POTPORNI ZIDOVI.ppt 1 BETONSKE KONSTRUKCIJE TEMELJI OBJEKATA Prof. dr Snežana Marinković Doc. dr Ivan Ignjatović Semestar: V ESPB: Temelji objekata 2 1.1. Podela 1.2. Temelji samci 1.3. Temeljne trake 1.4. Temeljne grede

Више

Harmonics

Harmonics Tehnički dokument: Smer toka harmonika i harmonici višeg reda Harmonici Harmonici se generišu od poluprovodnički kontrolisanih uređaja u izvorima napajanja opreme kao rezultat izobličenih talasnih oblika

Више

Зборник радова 6. Међународне конференције о настави физике у средњим школама, Алексинац, март Радионица Методе проучавања принудних и при

Зборник радова 6. Међународне конференције о настави физике у средњим школама, Алексинац, март Радионица Методе проучавања принудних и при Радионица Методе проучавања принудних и пригушених електричних осцилација Владимир Марковић и Ненад Стевановић 1 Природно-математички факултет, Крагујевац, Србија Апстракт. У оквиру ове радионице биће

Више

Prva skupina

Prva skupina Prva skupina 1. Ravnoteža napetosti, vrste deformacija, te Lameove jednadžbe i njihovo značenje. 2. Prijenosna funkcija i frekventni odziv generaliziranog mjernog sustava. 3. Građa unutrašnjosti Zemlje.

Више

Primjena neodredenog integrala u inženjerstvu Matematika 2 Erna Begović Kovač, Literatura: I. Gusić, Lekcije iz Matematike 2

Primjena neodredenog integrala u inženjerstvu Matematika 2 Erna Begović Kovač, Literatura: I. Gusić, Lekcije iz Matematike 2 Primjena neodredenog integrala u inženjerstvu Matematika 2 Erna Begović Kovač, 2019. Literatura: I. Gusić, Lekcije iz Matematike 2 http://matematika.fkit.hr Uvod Ako su dvije veličine x i y povezane relacijom

Више

Microsoft PowerPoint - STABILNOST KONSTRUKCIJA 4_19 [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - STABILNOST KONSTRUKCIJA 4_19 [Compatibility Mode] Univerzitet u Beogradu Građevinski fakutet Katedra za tehničku mehaniku i teoriju konstrukcija STABILNOST KONSTRUKCIJA IV ČAS V. PROF. DR MARIJA NEFOVSKA DANILOVIĆ 3. SABILNOST KONSTRUKCIJA 1 Geometrijska

Више

Републичко такмичење

Републичко такмичење 1 РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ОСНОВА ЕКОНОМИЈЕ БЕОГРАД, МАРТ 2015. Питања саставио: доцент др Ђорђе Митровић, Универзитет у Београду, Економски факултет 1. Монетаристи су Питања 1 поен а. сматрали да је незапосленост

Више

Fizika szerb nyelven középszint Javítási-értékelési útmutató 1511 ÉRETTSÉGI VIZSGA május 17. FIZIKA SZERB NYELVEN KÖZÉPSZINTŰ ÍRÁSBELI ÉRETTSÉGI

Fizika szerb nyelven középszint Javítási-értékelési útmutató 1511 ÉRETTSÉGI VIZSGA május 17. FIZIKA SZERB NYELVEN KÖZÉPSZINTŰ ÍRÁSBELI ÉRETTSÉGI Fizika szerb nyelven középszint 1511 ÉRETTSÉGI VIZSGA 016. május 17. FIZIKA SZERB NYELVEN KÖZÉPSZINTŰ ÍRÁSBELI ÉRETTSÉGI VIZSGA JAVÍTÁSI-ÉRTÉKELÉSI ÚTMUTATÓ EMBERI ERŐFORRÁSOK MINISZTÉRIUMA Матурски радови

Више

Задаци за пети колоквијум из Физичке хемије 2 Радиохемија 1. Израчунати активност 1 mg 226 Ra, ако је његово време полураспада 1620 година. 2. Узорак

Задаци за пети колоквијум из Физичке хемије 2 Радиохемија 1. Израчунати активност 1 mg 226 Ra, ако је његово време полураспада 1620 година. 2. Узорак Задаци за пети колоквијум из Физичке хемије 2 Радиохемија 1. Израчунати активност 1 mg 226 Ra, ако је његово време полураспада 1620 година. 2. Узорак од 10 mg 226 Ra затворен је у евакуисаном суду чија

Више

Испитни задаци - Задатак 1 Задатак 1 (23. септембар 2012.) а) Статичком методом конструисати утицајне линије за силе у штаповима V b и D 4. б) Одредит

Испитни задаци - Задатак 1 Задатак 1 (23. септембар 2012.) а) Статичком методом конструисати утицајне линије за силе у штаповима V b и D 4. б) Одредит Испитни задаци - Задатак 1 Задатак 1 (23. септембар 2012.) а) Статичком методом конструисати утицајне линије за силе у штаповима V b и D 4. б) Одредити max D 4 услед задатог покретног система концентрисаних

Више

JANUAR/FEBRUAR APRIL JUN JUL SEPTEMBAR OKTOBAR

JANUAR/FEBRUAR APRIL JUN JUL SEPTEMBAR OKTOBAR 1 Agrometeorolgoija 2 Akustika PO DOGOVORU 3 Amorfni materijali PO DOGOVORU PO DOGOVORU PO DOGOVORU PO DOGOVORU PO DOGOVORU PO DOGOVORU 4 Analiza vremena 5 Anatomija i fiziologija oka 26.01. 15.00 67 06.04.

Више

ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ

ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ Универзитет у Београду, Електротехнички факултет, Катедра за енергетске претвараче и погоне ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ (3Е3ЕНТ) Јул 9. Трофазни уљни енергетски трансформатор са номиналним подацима: 4 V,

Више

Sveučilište J.J. Strossmayera Fizika 2 FERIT Predložak za laboratorijske vježbe Određivanje relativne permitivnosti sredstva Cilj vježbe Određivanje r

Sveučilište J.J. Strossmayera Fizika 2 FERIT Predložak za laboratorijske vježbe Određivanje relativne permitivnosti sredstva Cilj vježbe Određivanje r Sveučilište J.J. Strossmayera Fizika 2 Predložak za laboratorijske vježbe Cilj vježbe Određivanje relativne permitivnosti stakla, plastike, papira i zraka mjerenjem kapaciteta pločastog kondenzatora U-I

Више

mfb_april_2018_res.dvi

mfb_april_2018_res.dvi Универзитет у Београду Машински факултет Катедра за механику флуида МЕХАНИКА ФЛУИДА Б Писмени део испита Име и презиме:... Броj индекса:... Напомене: Испит траjе 80 минута. Коришћење литературе ниjе дозвољено!

Више

Impress

Impress Mogu li se sudari super-ljuski vidjeti pomoću teleskopa LOFAR? Marta Čolaković-Bencerić1, Vibor Jelić2 Fizički odsjek, PMF, Sveučilište u Zagrebu, Bijenička cesta 32, 10000 Zagreb, Hrvatska 1 Institut

Више

Aero zagađivači I Petnaesto predavanje

Aero zagađivači I Petnaesto predavanje Aero zagađivači I Petnaesto predavanje Ključni termini predavanja Čestice u vazduhu. Oksidi sumpora u vazduhu. Oksidi ugljenika u vazduhu. Oksidi azota u vazduhu. Čestice u vazduhu (Particular matter PM)

Више

Microsoft Word - 7. cas za studente.doc

Microsoft Word - 7. cas za studente.doc VII Диферeнцни поступак Користи се за решавање диференцијалних једначина. Интервал на коме је дефинисана тражена функција се издели на делова. Усвоји се да се непозната функција између сваке три тачке

Више

OБЛАСТ: БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА ВЕШТАЧЕЊЕ САОБРАЋАЈНИХ НЕЗГОДА 1. Израчунати зауставни пут (Sz) и време заустављања ако су познати следећи подаци: брзин

OБЛАСТ: БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА ВЕШТАЧЕЊЕ САОБРАЋАЈНИХ НЕЗГОДА 1. Израчунати зауставни пут (Sz) и време заустављања ако су познати следећи подаци: брзин OБЛАСТ: БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА ВЕШТАЧЕЊЕ САОБРАЋАЈНИХ НЕЗГОДА 1. Израчунати зауставни пут (Sz) и време заустављања ако су познати следећи подаци: брзина аутомобила пре предузетог кочења Vo = 68 km/, успорење

Више

Mikroelektronske tehnologije

Mikroelektronske tehnologije 2019 Predavanje 9 II semestar (2+2+0) Prof. dr Dragan Pantić, kabinet 337 dragan.pantic@elfak.ni.ac.rs http://mikro.elfak.ni.ac.rs 5/2/2019 lektronske komponente - Pasivne komponente 2 I only want to

Више

Zadaci

Zadaci Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu Prijemni ispit, 30. jun 2013. godine Test iz hemije Ime i prezime:. Redni broj prijave:. Napomena: Test raditi isključivo plavom ili crnom hemijskom olovkom. Vreme

Више

Mikroelektronske tehnologije

Mikroelektronske tehnologije 2019 Predavanje 6 II semestar (2+2+0) Prof. dr Dragan Pantić, kabinet 337 dragan.pantic@elfak.ni.ac.rs http://mikro.elfak.ni.ac.rs Pogledaj interesantno predavanje http://www.allaboutcircuits.com/videolectures/inductors-part-1/

Више

Univerzitet u Beogradu Elektrotehnički fakultet Katedra za energetske pretvarače i pogone ISPIT IZ SINHRONIH MAŠINA (13E013SIM) 1. Poznati su podaci o

Univerzitet u Beogradu Elektrotehnički fakultet Katedra za energetske pretvarače i pogone ISPIT IZ SINHRONIH MAŠINA (13E013SIM) 1. Poznati su podaci o Univerzitet u Beogradu Elektrotehnički akultet Katedra za energetske pretvarače i pogone ISPIT IZ SINHRONIH MAŠINA (13E013SIM) 1. Poznati su podaci o namotaju statora sinhronog motora sa stalnim magnetima

Више

PowerPoint Presentation

PowerPoint Presentation ЈАНУАР 2016 После 35 дана 2. јануара је нарушен утицај антициклона који је доносио суво време од краја новембра прошле године. Почетак јануара је био у знаку правог зимског времена. Падао је снег уз брзи

Више

ПРОУЧАВАЊЕ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ МРЕЖОМ ПОВЕЗАНИХ ФОТОНАПОНСКИХ СИСТЕМА У ГРАДОВИМА Зоран Николић Seminar Društva za obnovljive izvore električne energije: F

ПРОУЧАВАЊЕ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ МРЕЖОМ ПОВЕЗАНИХ ФОТОНАПОНСКИХ СИСТЕМА У ГРАДОВИМА Зоран Николић Seminar Društva za obnovljive izvore električne energije: F ПРОУЧАВАЊЕ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ МРЕЖОМ ПОВЕЗАНИХ ФОТОНАПОНСКИХ СИСТЕМА У ГРАДОВИМА Зоран Николић 1 САДРЖАЈ 1. Увод 2. Опште о фотонапонској конверзији 3. Биланс снаге и енергије 4. Потрошња електричне енергије

Више

ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ ЗА ПРИПРЕМАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ ЗА ПРИПРЕМАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ ЗА ПРИПРЕМАЊЕ ЗАВРШНОГ ИСПИТА p m m m Дат је полином ) Oдредити параметар m тако да полином p буде дељив са б) Одредити параметар m тако да остатак при дељењу p са буде једнак 7 а)

Више

FTN Novi Sad Katedra za motore i vozila Potrošnja goriva Teorija kretanja drumskih vozila Potrošnja goriva

FTN Novi Sad Katedra za motore i vozila Potrošnja goriva Teorija kretanja drumskih vozila Potrošnja goriva Ključni faktori: 1. ENERGIJA potrebna za kretanje vozila na određenoj deonici puta Povećanje E K pri ubrzavanju, pri penjanju, kompenzacija energetskih gubitaka usled dejstva F f i F W Zavisi od parametara

Више