UDC : UDC ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД МО ТИ ВА ЦИ ЈА ЗА ПО ЗИВ И СО Ц И О Д Е МО Г Р

Транскрипт

1 UDC : UDC ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД МО ТИ ВА ЦИ ЈА ЗА ПО ЗИВ И СО Ц И О Д Е МО Г РАФ СК Е К А РА К Т Е РИ СТ И К Е СТ У Д Е Н А ТА БУ Д У Ћ И Х ВАС П И ТА Ч А СА ША A. ДУ БЉА НИН Ун и в е р з и т е т у Б е о г р а д у Ф и ло з о ф с к и ф а к у л т е т Чи ка Љу би на 18 20, Бе о град, Ср би ја s a s a d u m a i l.c o m А Л ЕК СА Н Д РА С. М А К СИ МО ВИ Ћ Ви со ка шко ла стру ков них сту ди ја за вас пи та че До бро пољ ска 5, Ша бац, Ср би ја a le k s a n d r a m a k si m o v ic82@g m a i l.c o m САЖ Е ТА К: Ис п и т и в а њ е мо т и в а ц и је с т у де н а т а бу д у ћ и х в а сп ит ач а за по зи в зна чај но је и з ви ше ра з ло г а. Ре ле ват на ис т ра ж и ва ња у ка зу ју на т о да мо ти ва ци ја сту де на та ко ји се опре де љу ју за по зив у про свети и образо - в ању п р едс т ав љ а једн у од н ајб итн ији х д ет е рм ин а нт и к в а л и т е т а њихов о г ра да, да је уско по ве за на с њи хо вом ка сни јом по све ће ношћу по зи ву и про - фесио нал но шћу. Циљ ис тра жи ва ња био је ис пи ти ва ње мотиваци је студе - на та бу дућих вас пи та ча за позив. Задатком је било предвиђено да се испит а по в е з а но с т и з ме ђу мо т и в а ц и је и с о ц и о де мо г р а ф ск и х к а р а кт ери с т ик а с т у де н а т а. Ис т р а ж и в а њ ем је о б у х в а ћен 241 с т у ден т п р в е г о д и не с т у д и ја, од т о г а 130 с т у де н а т а Ви с оке ш кол е с т руковн и х с т уд ија з а в а с п и т ач е у Шап цу и 111 сту де на та ака дем ских сту ди ја Учи тељ ског фа кул те та у Бе о - гра ду смер вас пи тач. По се бан ак це нат у ра ду ста вљен је на ана ли зу од р е ђен и х с оц иодемог ра фск и х в аријабл и и мот ив ац ије с т уденат а з а пози в вас пи та ча. У ра ду се су ге ри ше и на то да де таљ ни је упо зна ва ње со ци о де - мо г р а ф ск и х и л и ч н и х к а р а кт ерис т ик а с т у де н а т а бу д у ћ и х в а с п и т а ч а мо же би т и је д а н од о с ло н а ц а и з а к р е и р а њ е п р о г р а м а и н и ц и ја л ног о б р а з о в а њ а в а с п и т а ч а. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: мо ти ва ци ја, со ци о де мо граф ске ка рак те ри сти ке, студен ти бу ду ћи вас пи та чи Ис п и т и в а њ е фе но ме на мо т и в а ц и је з а ра д у п р о св е т и и о бра з о в а њу п р е д с т а в љ а ј е д н о од з н ач а јн иј и х п ит ањ а у п ед аг ош к о - п с ихол о ш к и м

2 96 ис т ра ж и ва њи ма. За ве ће и нт ерес овање по с т о је од ре ђе н и ра з ло зи. На и ме, мо т и ва ци ја за избор п рофесије наставник, сма т ра се јед ном од од л у ч у ју ћ и х де т е р м и нат н и к в а л и т е т а ра да на с т а в н и к а, ш т о до п ри но си и по с т и г н у ћу у че н и к а [Си м и ћ 2015]. У м но г и м з е м љ а ма на з а па д у на с т а в н и ч к и по зи в је све ма ње атрак тив но за ни ма ње [Watt & Ric hard son 2008] па се ја вља п ро блем не до с тат ка п ро све т ног ка д ра [ Fok kens-br u i nsma & Ca nr inu s 2012; T hom son & Pa ler mo 2014]. Из т ог ра з ло га ра ђе не су ра з л и ч и т е с т у д и је ко је су по к у ша ле да дају одговор на п итање ка ко ре г ру то ва т и и за д р жа т и до бре на с т а в н и ке у ш ко ла ма [G u a r i no et a l ; Mü l le r et a l ; Ne u ge ba u e r 2015; OECD, 20 05]. Ме ђу т и м, д ру ш т в е не и еко ном ске п ри л и ке у Ср би ји су д ру г а ч и је и пос т оје спец ифи чне околнос т и у односу на зем ље Запа дне Ев р о пе и Се ве р не А ме ри ке, зб ог који х још у век в лада веће и нт ерес ов ање за рад у про све ти (ве ли ка сто па не за по сле но сти, пер цеп ци ја на став ничког по зи ва као си гур ног по сла за стал но и сл.). Ако се има у ви ду да је мотива ци ја студената, будућих наставника, уско повезана с професио - на л но ш ћу и њи хо в ом к а сн и јом по св е ће но ш ћу по зи ву, о че м у г о в о р е р е - з у л т ат и п ојед ин и х и ст р аж ив ањ а [ Fo kke n s - Br ui ns m a & C a nr inu s 2 012; Ne u ge ba u er 2013], ово пи та ње по себ но до би ја на зна ча ју. У на у ч ној л и т е ра т у ри мо т и в а ц и ја з а и з б ор на с т а в н и ч ког з а н и ма њ а н ај че ш ће с е р а з м а т р а к а о а лт руи с т и ч к а, и нт ри нзи чк а и екст ри нзи чк а. Ре з ул т а т и с т у д и је ОЕЦ Д- а на т е м у На с т а в н и ц и с у би т н и, по к а з у ју да су у емпиријским истраживањима широм света уочени доминатни интринзи ч к и мо т и ви з а и з б ор п р о фе си је на с т а в н и к а: же љ а да с е ра д и с де цом (70%), љубав пре ма по у ча ва њу (60%) и уве ре ње да образовање има значајн у улог у у д руш т ву (40%), док су екст ри н зи ч к и мо т и ви по п у т си г у р но с т и по сла (20%), сло бод ног вре ме на, рас пу ста (10%) и пла те (2%) ма ње за ступ љ е н и [O ECD, 20 05: 68]. У п рилог овоме г о во р е и р е зул т а т и ис п и т и в а њ а TA LIS 2013 ко ји су по ка за ли да 70% на став ни ка из узо р ка на во ди да би по но во иза бра ли исту про фе си ју [TA LIS, 2014: 187]. Та ко ђе, ре зул та ти не - ких сту ди ја [Ne u ge ba u er 2015] по ка зу ју да по је ди нац може имати истовре - ме но и ја ке и н т ри н зи ч ке мо т и в е (н п р. и н т е р е с о в а њ е з а т е ме и з о бла с т и пе да г о г и је и пси хо ло г и је), а л и и снаж н у екст ри нзи чк у мот ив ац ију (више в р е ме на з а по р о д и ц у), т е да с е мо т и в а ц и ја з а п р о фе сију нас т а вн ик а мора с а гле да в а т и у спец ифи чном д руш т в еном и л и ч ном кон т ек с т у [ Ma r u šić 2014; Си мић 2015]. Због све га на ве де ног мно ги ис т ра жи ва чи у ка зу ју на ком п лек сне од носе раз ли чи тих мо ти ва ци о них фак то ра ко ји де лу ју на из бор про фе си је на ставн и к а [ Ma r u šić 2014; Ne u ge ba u e r 2015; Си м и ћ 2015] и на зна чај ра зу ме ва њ а мот ив ац ије з а п р ојект ов ањ е а дек в а тн ије г и к в ал ит е тн ије г о б р аз ов ањ а бу д у ћ и х на с т а в н и к а [ Thom son & Pa ler mo 2014]. Ис пи ти ва ње про бле ма мо ти ваци је постаје још сложеније ако се анал и зи ра ју ч и н и о ц и ко ји на њу у т и ч у. Је да н од т и х ч и н и ла ца је с у и с о ц и о - демографске карактеристике. Оне су у педагошким истраживањима најчеш ће у фу н к ц и ји оп и с а у з о р к а и де фи н и с а њ а в а ри ја б л и по г од н и х з а да љу а на л и зу. Ра з лог зб ог којег с оц иодемог ра фске к ара кт ерис т ике и мају

3 ста тус значај них ва ри ја бли у ве ли ком бро ју ис тра живања јесте што про - ме не нек и х од с о ц и о де мо г ра ф ск и х к а ра к т е ри с т и к а мо г у и ма т и д и р ек т не по следице на доступност образовања, здрав стве не за шти те или за по шљав а њ а [A b e r c rom bie et a l. 1994]. Л и ч не с о ц и о де мо г ра ф ске к а ра к т е ри с т и ке као што су пол, обра зо ва ње, ста рост, број чла но ва по ро ди це, итд. мо гу сна жно у ти ца ти на до но ше ње од л у ка и по је ди нац не ће одустати од њих, чак и он да к а да с у т е од л у ке с у п р о т не с т а ву и л и м и ш љ е њу ш и р е с о ц и ја л не за јед ни це [Тurner 2006]. О в а ж но с т и с о ц и о де мо г ра ф ск и х ис т ра ж и в а њ а у пе да г ог и ји најб ољ е го во ри чи ње ни ца да по је ди ни ау то ри [Авдуевская 1994] сма тра ју да со - ц и о де мо г р а ф ске к а р а к т е ри с т и ке на с т а в н и к а и в а с п и т а ча (пол, с т а р о с т, со ци о те ри то ри јал ни и по ро дич ни ста тус) опре де љу ју осо бе но сти на став е и в а с п и т а њ а у п р ед ш колском и ш колском о браз ов ању. Ст ог а је в аж но да с е п ри л иком ист р аж ив ањ а једног ком п лек сног п р о бле ма к а о ш т о је мо т и в а ц и ја, у в а же сви с о ц и о де мо г ра ф ск и ч и н и о ц и ко ји мо г у и з в р ш и т и ути цај и про ме ни ти њен ка рак тер. П РИ К АЗ РЕ Л Е ВАТ Н И Х ИС Т РА Ж И ВА ЊА МО Т И ВА Ц И Ј Е МЛА ДИХ ЗА ПО ЗИВ У ПРО СВЕ ТИ И ОБРА ЗО ВА ЊУ У в е л и ком бр о ју ем п и ри ј ск и х ис т ра ж и в а њ а р е а л и з о в а н и х у ра з л и- ч ит и м з ем љ ам а, а која с у и сп ит ив ал а мот ив ац ију к а нд ид ат а з а и зб о р на с т а в н и ч ког по зи в а п ри ме њ ен је п ри с т у п ко ји с е з а сн и в а на у по т р е би FI T- Ch o i c e ( Fa c tors In f lu e n cing Te a c hing Ch o i c e) ск а ле, и н с т ру мен т а ко ји с у у Аус т р ал ији к р еир ал и Пол Р ич а рдс он и Хелен Ват [ R ich a rdson a nd Watt 2006]. Ри чард сон и Ва то ва при ме ни ли су пр ви пут FIT- Choice ск ал у на у з о р к у бру цо ша т ри на с т а в н и ч к а фа к ул т е т а у Ау с т ра л и ји с ц и љ ем да од го воре на пи та ње ко и за што би ра по зив на став ника? Кључни елемент и ска ле су: пе р цеп ц и ја в ла с т и т и х спо соб но с т и за поучавање, и нт ризи чка и у т и л и т ар на мо т и в а ц и ја з а нас т а вн и чк у п р офесију, п р е тходна иск ус т в а у ра ду с де цом, пер цеп ци ја зах тев но сти и по год но сти по зи ва, ути цај соц и ја л не око л и не на из бор за н и ма ња и окол нос т да је за не ког на с тав н и ч к и по зи в р е зе р вна к а ри је ра. Резулт ат и њиховог ист раж ив ањ а пок аз ал и су да као мотива ци о ни фак то ри до ми ни ра ју пер цеп ци ја аде кват них вла ститих спо соб но сти за по зив на став ни ка, те дру штве не ин трин зич ке вредн о с т и д ав ањ е д оп р ин ос а д р уш т ву к р о з у т иц ај н а буд у ћн о с т д ец е и м л ад и х. Н ај м а њ е је б и л а з а с т у п љ е н а мо т и в а ц и ја ко ја с е од но с и л а н а и з б о р н а с т а в н и ч ке п р о ф есије к а о р ез е р вне и и з а б р а не под у т и ц а је м дру гих осо ба [Ric hard son & Watt 2006: 44]. При меном FIT- Choice скале у Холандији добијени су резултати сличн и на ла зи ма Р и ча рд с о на и Ва т о в е. Н п р., по к а з а ло с е да је нај зна чај н и ји мо тив сту де на та, бу ду ћих наставника, њихова процена да имају способ - но с т и по т р е б не з а до бр ог на с т а в н и к а, по т ом с ле де у т и ца ји и з око л и не, в р е ме з а по р о д и ц у, п р е т ход но ис к у с т в о у ра д у с де цом, к а о и мо г ућ но с т з а да в а њ е до п ри но са д руш т ву. К а о мот ив ац ион и фа кт ори с т ат ус и п лат а би ли су нај ни же ран ги ра ни [Fok kens-bru in sma & Can ri nus 2012]. 97

4 98 Ва то ва и са рад ни ци [Watt et al. 2007] ис пи та ли су и мо ти ва ци ју за из бор по зи ва бу д у ћ и х на став ни ка п ред ме та из обла сти п ри род ни х на у ка. И овим ис т ра ж и в а њ ем по т в р ђе н и с у п р е т ход но до би је н и р е з ул т а т и [ R ic h a rd son & Wat t ] о до м и на н т ној мо т и в а ц и ји з а и з б ор на с т а в н и ч ког по зи в а. И па к, уо че не с у с т а т и с т и ч к и зна чај не ра з л и ке у од г о в о ри ма м ла д и ћ а и де во ја ка мла ди ћи су више били мотиви са ни мо гућ но шћу ме ња ња про - ф е си је, д ав ањ а доп ринос а д руш т ву и и зб ору н ас т а вн и чког позив а к а о р е з е р вног, а с т у ден т к и њ е с у ви ше к а о фа к т ор мо т и в а ц и је в р ед но в а ле пред но сти ра да с де цом [Watt et al. 2007: 802]. За н и м љи в је на ла з ис п и т ив ањ а FIT-Cho i ce ска лом у Тур ској, ко ји је пок аз а о од р еђ е н а од с т у п а њ а у од но с у н а ис т р а ж ив ањ а р еал из ов ан а у еко ном ск и ра з ви је н и ји м з е м љ а ма. У Ту р ској је к а о мо т и в а ц и ја з а и з б ор по зи ва дру штве на ути ли тар на вред ност би ла нај ви ше ран ги ра на, а сле - д ил и су л и ч на у т и л и т а р на вред нос т и п ре т ход но ис к у с т во у ра д у с де цом, као и же ља за рад с де цом и мла ди ма [A kar 2012]. За раз ли ку од на ве де них на ла з а и з Ау с т ра л и је и Хо ла н д и је где је нај в е ћ и бр ој с т у де на т а ис т а к а о да је њи хо в а о снов на мо т и в а ц и ја з а и з б ор по с ла на с т а в н и к а у п р о це н и соп стве них спо соб но сти за тај по зив, у Тур ској је са мо че твр ти на ис пита ни ка из дво ји ла ову оп ци ју као пр ви мо ти ва ци о ни фак тор. И у д ру г ом ис т ра ж и ва њу реа л изо ваном на т ри т у рск а у н иве рзит ет а, уо че но је да по сто је од ре ђе не ста ти стич ки зна чај не раз ли ке и то: ис пит а н и ц и м у ш ког по л а с у у однос у н а исп ит ан ице зн ач ајн ије р а нг ир ал и на с т а в н и ч к и по зи в к а о р е з е р вн у к а ри је ру, док с у оне ис т а к ле фа к т о р е ко ји се од но се на лич ну ин трин зич ку вред ност и по ве ћа ње со ци јал не једна ко сти [Kılınç et al. 2012]. Слич на од сту па ња у од но су на на ла зе до бије не у за пад ним зе мља ма до би је на су у Ин до не зи ји [Suryani et al. 2013]. И з пе р спек т и в е д ру ш т в е но -по л и т и ч к и х и еко ном ск и х окол но с т и у пе ри о д у у За па д ној Не мач кој, Мар т и н Ној г е ба у е р [ Ne u ge ba u er 2013: 2015] а н ал изир а о је р а злог е з аш т о с е м л а д и од л у ч у ју да по с т а н у нас т а в н и ц и. За к љу ч ио је да се о с о бе с ја ком екс т ри нзи чком мот ивац ијом т о ком и х г о д и на, к а да је по с т о ја о в е л и к и ри зи к од не з а по с ле но с т и, ни су че сто опре де љи ва ле за по зив на став ни ка. Ме ђутим, то се променило од сре ди не 1990-их кад су мо гућ но сти за рад у про све ти по ста ле повољ н и је. Ис т ов р емено, мот ивисано с т с т уденат а сиг у рн и м з апос лењ ем у гл а в ном је би л а п р а ћ е н а п р о с е ч ном мо т и в а ц и јом з а п р ед ме т ко ји ћ е пре да ва ти. На осно ву до би је них на ла за ау тор упо зорава на могуће имп л и к а ц и је к а да је у п и т а њу к в а л и т е т на с т а в е. На и ме, с т у ден т и с н и ском мо т и в а ц и јом з а п р ед ме т ко ји ће п р е да в а т и ула ж у ма њ е ене р г и је и и н т е - р е с о в а њ а з а у че њ е т о ком с т у д и ја, ш т о с е по с ле д и ч но од ра ж а в а на н и ж и ни во њи хо вог струч ног зна ња [Ne u ge ba u e r 2015]. За Обра зов н у ко м и си ју Сје д иње н и х А мери чк и х Д ржава п рип рем љен је, у ок ви ру РА Н Д п р о јект а, опс еж а н и зв еш т ај који с е бави п р облемом р е г ру т о в а њ а на с т а в н и к а и њи хо в ог ш т о д у жег з а д р ж а в а њ а у п р о фе си ји [G u a r i no et a l ]. Ау т ори п р ојект а с у к р оз мет аанал из у р а зл ич ит и х сту ди ја ко је се од но се на пи та ње мо ти ва ци је бу ду ћих на став ни ка по ка за-

5 л и да су ис п и т а н и ц и ма нај ва ж н и ји и н т ри н зи ч к и и а л т ру и с т и ч к и мо т и ви. К а о и л ус т рац ију нав ел и с у иск аз е нас т а вн ик а д рж а вн и х ш кола који с у свој по зив иза бра ли јер во ле да под у ча ва ју и да би, у слу ча ју да по но во би ра ју п р о фе си ју, на ч и н и л и ис т и и з б ор. О бра з ла ж у ћ и де т а љ н и је ра з ло - г е з а и з б ор з а н и ма њ а, п р е ко 80% ис п и т а н и к а на гла си ло је да и м по с а о о с т а в љ а до вољ но вре ме на з а пор од иц у, а 70% да се о сећ ају исп уњено, је р кроз свој по сао по ма жу дру ги ма и да ју до при нос дру штву. Ком плексност мо ти ва ци је за позив на став ни ка по твр ђе на је и ис траживањем реа ли зо ва ним у Ки ни [Liu & On wu eg bu zie 2014]. Уо че но је про - ж и ма њ е и н т ри н зи ч ке и екс т ри н зи ч ке мо т и в а ц и је, На и ме, д в а нај че ш ће и з а бра на од г о в о ра од с т ра не ис п и т а н и к а би ла с у од у в ек с а м же ле о да по с т а нем н а с т а в н и к, а с д руг е с т р ане и з аб р а о с а м пози в н ас т а вн ик а због прихода. Ови на ла зи мо гу се упо ре ди ти с ре зултатима компаратив - не с т у д и је у ко јој је а на л и зи ра на мо т и в а ц и ја бу д у ћ и х нас т а вн ик а у СА Д и К и н и. И т ада је уо че на зна чај на ра з л и к а у од г о во ри ма ис п и т а н и к а: док је за аме рич ке сту ден те на став нич ки по зив, не за ви сно од ути ца ја сре дине, нај че шће био пр ви из бор, чак по ло ви на ис пи та ни ка у Ки ни на гла шава ла је да ни су они иза бра ли про фе си ју, већ про фе си ја њих јер због н и ск и х пос т и г н у ћ а н и с у ус пе л и да у п и ш у с т у д и је ко је с у би ле њи хо в а п р во бит на же ља [Su et al. 2001: 620]. Зна чај но је да је дру га по ло ви на сту дена т а у К и н и к а о о снов н и мо т и в з а и з б ор на с т а в н и ч ке п р о фе си је на в е ла податак да по т и ч у из по ро д и ца у ко ји ма су је дан и л и оба род итеља наставни ци и да је и од ра ста ње у та квој сре ди ни ути ца ло на из бор про фе си је [Su et al. 2001]. Од ис т р аж и в а њ а н а н а ш и м п р ос т орим а и зд ав ајамо т ри ско р аш њ а ис т ра ж и в а њ а мо т и в а ц и је з а бав љ ењ е нас т а вн и чк и м позив ом: Јов анови ћ и сар. [2013], Ма ру шић [2014] и Си мић [2015]. Оља Јо ва но вић и са рад ни ци [Jovanović i dr. 2013] ана ли зи ра ли су по ве за ност ба зич них цр та лич но сти и вр сте мо ти ва ци је за по сао на став - н и к а. Ре з у л т ат и с у пок аз ал и д а с т удент и и з у з о рк а демонс т рир ају два о б р а с ц а по в е з а но с т и б а з и чн и х ц рт а л и ч н о с т и и мо т и в а ц и је з а по с а о н а с т а в н и к а. Пр в и р е флект ује мот ив ац и ју с т у де н а т а ко ји с у р а до зн а л и, к р е а т и в н и, од г о в ор н и п р е ма по с л у и ко ји в о ле да с а ра ђу ју и же ле да с е ба ве по зи вом на став ни ка јер ужи ва ју у ра ду с де цом. Д р уг и д обијен и о бра з а ц к а ра к т е ри ше мо т и в а ц и ју с т у де на т а ко ји с е оп р е де љу ју з а по зи в на став ни ка ру ко во де ћи се ис кљу чи во сло бод ним вре ме ном ко је им про - фе си ја пру жа, док по сао на став ни ка про це њу ју као мо но тон. Ми ли ца Ма ру шић [Marušić 2014] ба ви ла се пи та њем да ли је ин тринзич ка мо ти ва ци ја про фе си о нал ног из бо ра зна чај на за ка сни ји про фе сио н а л н и р а зв ој н ас т а вн ик а. Н а о снову одг ов ор а исп ит ан и х н ас т а вн ик а из д во јена су т ри фа к т о ра из бо ра п ро фе си је. Ут и ца ји ок ружења, род ит еља, по ро дич них при ја те ља и школ ске сре ди не пред стављају први екстринзи ч к и фа к т ор. O кол но с т и ра да и з а по ш љ а в а њ а (мо г ућ но с т и з а по с ле њ а, р а дно в р еме, в ис ин а п р иход а и с иг у р но с т по с л а) п р ед с т а в љ а ју д ру г и екст ри нзи чк и фа кт ор, док је т рећ и фа кт ор и н т ри н зи ч ке п ри ро де и од но си 99

6 100 се на л и ч не ск ло но с т и и спо соб но с т и, и н т е ре со ва ња и љу ба в п ре ма ра д у с учени ци ма [Marušić 2013; према Marušić 2014: 454]. Ма ру ши ће ва је уо чила да су код на с т а в н и к а и з у зорк а ис т овремено п рису тне ра зл ич ит е врс т е мо т и в а ц и је, т е је с о б зи р ом на т о који фа к т о ри до м и н и р а ју у њи хо ви м од го во ри ма ис пи та ни ке по де ли ла у три гру пе. Нај број ни ја гру па из узо - р ка (77%) је су такозвани реалисти они би ра ју свој по зив по ла зе ћи прим а р но од и нт ри нзи чк и х мот ив а, а л и ис т ов р емено у зим ајућ и у о бзи р и п ри л и к у з а на ла же њ е с т а л ног по с ла, ко ји и м о б е з б е ђу је од р е ђе н у с о ц и- ја л н у си г у рно с т. Д руг у, м ању г руп у (10 %) ч ине т акозв ан и н ас т а вн иц и и де а л и с т и ко ји с у до м и на н т но и н т ри н зи ч к и мо т и ви с а н и. О н и опа ж а ју као нај зна чај ни је мо ти ве за из бор про фе си је ути ца је ро ди те ља и на став - ни ка, као и мо гућ ност да се мла ди ма про мо ви ше по родични систем вредно с т и. Тр е ћу г ру п у на с т а вн ик а (13%) Мару ш и ће в а озна ча в а к а о опор тун и с т е ко ји с у по зи в би ра л и ру ко в о де ћ и с е ис к љу ч и в о мо г ућ но с т и ма з а з а по с ле њ е. Н а л а зи у к а з у ју н а т о д а је мо т и в а ц и ја н а с т а в н и к а з а и з б о р по зи в а с ло је ви т а и д а је н ај че ш ће од р е ђу је ск ло но с т п р ем а п р оф есији, а л и и р е а л не д ру ш т в е но еко ном ске окол но с т и ко је с е п р е св е г а од но с е на тре нут не усло ве на тр жи шту ра да [Marušić 2014]. Ис п и т у ју ћ и мо т и в а ц и ју з а и з б ор п р о фе си је на с т а в н и к а и з пе р спект иве с т уденат а, на с т а в н и к а п ри п ра в н и к а и ис к у сн и х на с т а в н и к а, На т а ша Си мић [2015] је до би ла на ла зе ко ји ука зу ју на то да се нај ве ћи број ис пита ни ка опре де лио за про фесију наставника из следећих разлога: предно - с т и ра да с м ла д и ма, мо г ућ но с т у т и ца ја на у че н и к а (на с т а в н и к к а о у з ор) и и н т е р е с о в а њ е з а на с т а в н и п р ед ме т. Ау т ор к а на гла ша в а да, у ск ла д у с н ал аз им а р ан ији х ист р аж ив ањ а, дом ин и р а а л т ру и с т и ч к а мо т и в а ц и ја, док је екс т ри н зи ч к а нај ма њ е з а с т у п љ е на. При к а з а не а на л и зе ра з л и ч и т и х ем п и ри ј ск и х ис т раж ив ањ а пок азује д а с у он а н ај че ш ће би л а усме р е н а н а п и т а њ е мо т и в а ц и је з а п р о ф е си ју на с т а в н и к а, ш т о г о в о ри о по т р е би да с е сп р о в е де ви ше ис т ра ж и в а њ а на у з о р к у бу д ућ и х в а с п и т а ч а к а ко би с е у т в р д и ло д а л и по с т о је од р е ђ е не спе ц и фи ч не р а з л и ке у мот ив ац ији у однос у на с т удент е нас т а вн и чк и х фа к ул т е т а. Је д и н и и з у з е т а к п р ед с т а в љ а ис т ра ж и в а њ е К а р ен Торп и д р. [T hor p e e t a l. 2011], сп р о в е де но у Ау с т р а л и ји н а у з о р к у ко г а ч и не с а мо с т у ден т и бу д у ћ и в а с п и т а ч и. О но је по к а з а ло д а је о снов н а мо т и в а ц и ја с т у де на т а бу д у ћ и х в а с п и т ача з а и зб ор по зи в а љу бав п ре ма де ц и (100,0%), а по том сле де з а и н т е ре со в а нос т з а са з н а ња ко ја се од но се на ра ни развој, уче ње и пра ва де це (98%), по уз да ње у соп стве не спо со соб но сти и увере ње да ће би ти до бри вас пи та чи (96%), уск ла ђи ва ње п ро фе си о на л ни х и п о ро дич ни х оба ве за (95%). Ве ћ и на ис п и та н и ка (86%) и ма ла је ис к у с т во у ра ду с де цом пре сту ди ја и то: рад у ја сли ца ма, аси стент у учи о ни ци, чув а ње де це, ра зл ич ит и п лаћен и обл иц и рада с децом (к у рсеви, рад ион ице, во лон тер ски рад с де цом и сл.). Ре зул та ти су у скла ду с на ве де ним ис траж и в а њ ем Р и ча рд с о на и Ва т о в е [ R ic h a rd son a nd Wat t ], а ко ји г о в о р е да су основни мотивациони фактори будућих васпитача перцепција власти тих спо собно сти као од го ва ра ју ћих за про фе си ју и друштвено интринзи ч ке в р ед но с т и.

7 М Е ТОД ИС Т РА Ж И ВА ЊА 101 Ц и љ ис т ра ж и в а њ а био је ис п и т и в а њ е по в е з а но с т и мо т и в а ц и је с т у- де на т а бу д у ћ и х в а с п и т а ча з а по зи в. За дат ком ис т ра ж и в а њ а п р ед ви ђе но је да с е у т в р д и да л и по с т о је с т а т и с т и ч к и зна чај не ра з л и ке ме ђу с т у денти ма у мо ти вацији за будући позив с обзи ром на од ре ђе не со цио -де мо графске к а р а к т е рис т ике (мес т о пор ек л а, с р ед њ о ш кол ско о б р а з о в а њ е, н и в о обра зо в а њ а и з а н и ма ње р од ит е љ а, нач и н и з д р ж а в а њ а т о ком с т у д и ја, к а о и з а с т у п љ е но с т п р о св е т не п р о фе си је у по р о д и ц и). Иструмент анализе конструисан је за потребе истражива ња и об ухватио је 12 пи та ња отво ре ног и за тво ре ног ти па и јед ну ска лу про це не с пет тврд њи. Пи та ња и тврд ње од но си ли су се на со ци о де мо граф ске ка рак те ристи ке сту де на та и раз ло ге због ко јих су се опре де ли ли за вас пи тач ки по зив. Узо р ком ис тра жи ва ња об у хва ћен је 241 сту дент пр ве го ди не, од то - г а 130 с т у де на т а Ви с о ке ш ко ле с т ру ков н и х с т у д и ја з а в а с п и т а че у Ша п- ц у и 111 с т у де на т а Уч и т е љ ског фа к ул т е т а у Б е о г ра д у Сме р в а с п и т а ч и. Из пе р спек ти ве ин сти ту ци је, узо рак је при го дан, а из перспективе испит а н и к а г ру пн и. Уз ор а к у нашем ист раж и в а њу ра з л и к у је с е од с л и ч н и х н а в е де н и х ис т р а ж и в а њ а у т о ме ш т о је у в е ћ и н и ис т р а ж и в а њ а у св е т у ис п и т ивана мот ивац ија с т уденат а нас т а в н и ч к и х фа к ул т е т а, из у зев јед ног ис т ра ж и в а њ а [ Thor pe et al. 2011] у ко јем су, као и у на шем ис тра жи ва њу, ис кљу чи во ис пи ти ва ни бу ду ћи вас пи та чи. У ве ћи ни земаља на наставничк и м фа к ул т ет и ма з а јед но с е о бра зу ју в а с п и т а ч и, у ч ит ељи и нас т а вн иц и, па су узо рак сту де на та у на пред на ве де ним ис тра жи ва њи ма чи ни ли студен т и на ве ден и х п рофила. С д руг е с т ране, у Ср би ји, за ра з л и к у од д ру г и х зе ма ља у све ту, па ра лел но по сто је два ни воа обра зо ва ња вас пи та ча (струков н и и а к а дем ск и), з б ог че г а је би ло не о п ход но у з о р ком ис т ра ж и в а њ а о б у х в а т и т и с т у ден т е к а ко а к а дем ск и х, т а ко и с т у ден т е с т ру ков н и х с т у- д и ја. С об зи ром на изабран и у зора к, на основу налаза нашег ист раж ивања мо г у с е и з в о д и т и з а к љу ч ц и у ко јој ме ри по с т о ји ра з л и к а и л и с а гла сно с т са на ла зи ма дру гих ис тра жи ва ња у по гле ду мо ти ва ци је сту де на та за про - свет ни по зив. Оси па ња узо р ка ни је би ло, од но сно сви сту ден ти су по пуни ли упит ник. С об зи ром на ме с т о п о ре к л а с т у де н а т а у т в р ђе но је да нај ве ћ и бр ој ис п и тан ика (43,5%) до ла зи из ма лог и л и г ра да с ред ње ве л и ч и не а т ре ћ и на (30,2%) из вел иког г рада (Беог ра д, Подгорица и Бања Лука), док су остатак ч и н и л и с т у ден т и и з се о ск и х с ре д и на (17,4%) и ме шовит и х насељ а (8,7%). А на л и з а с ре д њо ш кол с ког о бра з о в а ња с т у де н а т а по ка за ла је да је 16, 2% с т у де на т а з а в р ш и ло г и м на зи ју, 20,3% ме д и ц и н ск у а 63, 5% д ру г е ра з л и ч и т е с р ед њ е с т ру ч не ш ко ле (еко ном ск у, по љ о п ри в р ед н у, м у зи ч к у, умет нич ку и сл.). Ка да је у пи та њу н и в о о б ра з о в а ња м а ј к и с т у де н а т а о б у х в а ће н и х ис т р а ж и в а њ е м, 10, 3% з ав рш ило је ф ак у лт е т, 9,6% ви ш у ш кол у, 71,8% сред њу шко лу и 8,3% има за вр ше ну основ ну шко лу. И ни во струч не спреме оче ва је сли чан: 8,0% је за вр ши ло фа кул тет, 12,0% ви шу шко лу, 71,7% сред њу шко лу, а 8,3% основ ну шко лу.

8 102 А на л и за за ни ма ња мај к и с т у де на т а и з у зо р ка по ка зала је да су 38,4% њи х не за по сле не, до ма ћ ице и л и се баве једнос т а вн и м зан имањима; 38,1% се ба ве за ни ма њи ма из области услуга, за нат ства и тр го ви не, а 23,5% обав љ а ју з а н и ма њ а ко ја с у у о бла с т и зд ра в с т в а, п р о св е т е, а д м и н и с т ра ц и је и др. По да ци о за н и м а њу оче в а с т у де на т а по к а з у ју да је њи х 25,8% з а по - сле но у обла сти по љо при вре де и фи зич ких по сло ва; 55,2% ра де као техни ча ри, за на тли је или уго сти те љи, а 19,0% су за по сле ни у сек то ру без бедно сти (вој ска, по ли ци ја), про све те, здрав ства, ад ми ни стра ци је и др. Ка да је реч о планираном начину издржавања током студија, по каза ло се да нај ве ћи број сту де на та из узо р ка, њих 85,5% из др жа ва ју ро дите љи, 11,6% су за по сле ни а 2,9% из др жа ва се на осно ву сту дент ске стип е н д ије /к р ед ит а. Исп ит уј ућ и з ас т уп љ ен о с т п р ос в е тн о г з ан им ањ а у п ородиц и, пок а за ло се да 19,1% с т у де на т а и з у зо р к а и ма у по ро д и ц и не ког ко је про свет ни рад ник. На чин об ра де п о да т а ка. У об ра д и по да т а ка п ри ме ње н и су по с т у п ц и с т ат ис т и ч кe деск ри пц ије исп ит ив ан и х в а ри ја бл и, т ач н и је и з ра ч у на в а њ е ф р е к в ен ц и ја и п р о це на т а. Пор ед т ог а, з а ис т р а ж и в а њ е в е з а и з ме ђу д в е к а т е г о ри ј ске п р о мен љи в е ко ри ш ћен је χ 2 (хи-ква драт) тест. Тест по ре ди фр е к в ен ц и је и л и с л у ча је в е опа же не у св а кој од к а т е г о ри ја, с в р ед но с т и- ма ко ји би би ле оче к и в а не да и з ме ђу д в е п р о мен љи в е не ма н и к а к в е в е з е [Faj gelj 2010; Pal lant 2011]. РЕ ЗУЛ ТА Т И С Д И СК У СИ ЈОМ У ис тра жи вању је разматрано да ли су сту ди је за обра зо ва ње вас пита ча би ле пр ви из бор сту де на та (Та бе ла 1). Та бе л а 1. Обра зо ва ње за по зив вас пи та ча као пр ви из бор сту ди ја Обра зо ва ње за вас пи та ча пр ви из бор Ф р е к в е н ц и ја (f ) % Да ,9 Не 34 14,1 Ук у п но ,00 По к а з ало с е да је з а в ећ ин у с т у дена т а по зи в в а с п и т а ча био п р в а же - ља за сту ди ра њем и да је за ма ли број сту де на та иза бра ни по зив ре зервна к а ри је ра, ш т о п р о т и в р е ч и на ла зи ма до би је н и м на у з о р к у с т у ден т а у Ки ни [Su et al. 2001: 620] ко ји го во ре да је, из раз ли чи тих раз ло га, за м но г е с т у ден т е оп ре де ље ње за п ро све т н и по зи в био д ру г и из бор. С д ру г е стра не, на ши на ла зи су слич ни с не ким ре зул та ти ма на ве де них ис тра жива ња у дру гим зе мља ма и то у Аме ри ци [Su et al. 2001]; Ау стра ли ји [Watt et al. 2007] и Тур ској [Kılınç et al. 2012]. Да ља ана ли за је по ка за ла да не по сто је ста ти стич ки зна чај не раз ли ке из ме ђу опре де љи ва ња да вас пи тачки по зив бу де пр ви из бор и утвр ђе них со ци о де мо граф ских ка рак те ри стика (ме сто порекла, сред њо школ ско обра зо ва ње, ни во обра зо ва ња и за ни-

9 103 мањ е р од ит е љ а, на ч и н и з д р ж а в а њ а т о ком с т у д и ја, к а о и з ас т уп љ ено с т про свет не про фе си је у по ро ди ци), од но сно да со ци о де мо граф ске ка ракте ри сти ке сту ден та та ни су повезане с њиховом одлуком о будућем основном з ан имању. Нала з је и нт ер еса нт а н је р је у појед ин и м ист раж ив ањима [ M a r u šić 2 014] к а о ф а кт о р и зб ор а п р оф ес ије п ос е бн о и зд в оје н у т иц ај ок ру же њ а и п р о д и це. Ана ли зи ра но је и да ли су сту ден ти ко ји су се од лу чи ли за по зив васпи та ча пре сту ди ра ња има ли ис ку ство у ра ду с де цом (Та бе ла 2). Та бе л а 2. Ис ку ство у ра ду с де цом пре сту ди ја Ис ку ство у ра ду с де цом пре сту ди ја Ф р е к в е н ц и ја (f ) % Да 94 39,0 Не ,0 Ук у п но ,00 На осно ву од го во ра утвр ђе но је да је ма њи број ис пи та них сту де ната (39,0%) имао ис ку ство у ра ду с де цом пре упи са сту ди ја (прак са то ком ш ко ло ва ња, ч у ва ње де це у по ро д и ца ма, ра д у и г ра о н и ца ма и сл.). На ла зи до би је ни на на шем узо р ку при лич но од сту па ју од ре зул та та ис тра жи вањ а н п р. у Ау с т ра л и ји у ко јем се ча к 86% ис п и т а н и к а, буд у ћ и х в а с п и т ача, из ја сни ло да је има ло ис ку ство у ра ду с де цом пре сту ди ја [Thor pe et al. 2011]. Ана ли за до би је них налаза показа ла је да по сто је ста ти стич ки значај не ра з л и ке у од г о во ри ма с т у де на та из у зо р ка на п и та ње ко је се од но си на прет ход но ис ку ство у ра ду с де цом с об зи ром на мес то п о рек ла и за врш е н у с ре д њу ш ко л у. Ре з у л т а т и χ 2 т е с т а у к а з у ју н а по с т оја њ е зн ач ај не раз ли ке у ис ку ству у ра ду с де цом пре сту ди ја с об зи ром на ме сто по рекла сту ден та. На и ме, нај ви ше ис ку ства у ра ду с де цом има ли су сту дент и ко ји по т и ч у и з ма л и х и г ра до в а с р ед њ е в е л и ч и не (χ 2 = 10,575; df = 3; p < 0,05). Пре т по с та в ља мо да у з роке у с тат ис т и чк и значајној раз л иц и која с е по ја ви л а т р е ба т р а ж и т и у с т ил у ж и в о т а у ма л и м г р а до в а ко ји, иа ко и ма ат ри бу т е у р ба не с р е д и не, под ра з у ме в а б о љу р од би н ск у по в е з а но с т а ти ме и ве ћу по моћ мла дих у по ро ди ци у си ту а ци ја ма као што су чу вање и бри га око де це. Д а љ е је уо чен а с т ат ис т и чк и зн ач ај н а р а з л и к а с о б зи р ом н а в р с т у сред ње шко ле ко ју су сту ден ти за вр ши ли, а ко ја ука зу ју на то да сту дент и ко ји су з авр ш и л и ме д и ц и н ск у ш ко л у и ма ју ви ше п ре т ход ног ис к у с т в а у ра ду с де цом у од но су на сту ден те ко ји су ишли у гим на зи ју или не ку д ру г у с р ед њу ш ко л у (χ 2 = 35,65; df = 2; p < 0,01). Уочена ра зл ик а је очек и- в а на је р је у ме д и ц и н ск и м ш колама на по је д и н и м сме р о ви ма п р ед ви ђе на п р а к с а ко ја под р а з у ме в а р а д с де цом. Н а р о ч и т о к а д а је р еч сме ру ко ји ш ко л у је бу д у ће ба би це. Та ко ђе, в е л и к и бр ој св р ше н и х у че н и к а сме ра з а ба би це на с т а в љ а ш ко ло в а њ е о бра з у ју ћ и с е з а в а с п и т а ча. У ис т ра ж и в а њу је а на л и зи ра но и пе т фа к т о ра ко ји с е од но с е на екс - т ри н зи ч к у мо т и в а ц и ју з а по зи в в а с п и т а ча ( Та б е ла 3).

10 104 Та бе ла 3. Са гласност сту де на та с тврд ња ма ко је се од но се на екс трин зич ке раз - ло ге за из бор по зи ва вас пи тач Ра з л о з и По сао вас пи та ча је си гу ран по сао у д а н а ш њ е в р е м е Пла та вас пи та ча је р е д ов н а П л а т а в а с п и т а ч а з а д о - в о љ а в а м о је п о т р е б е Ра д но в р е ме в а с п и т а ча м и од г о в а р а По сао вас пи та ча је по што ван у дру штву У пот пуности се се не ности се Де ли мич но У пот пу- Де ли мич но Не о д л у ч а н / се сла жем на сам с л а же м с л а же м не слажем F % f % F % f % F % 40 16, , , , , , , ,75 7 2,90 2 0, , , , , , , , ,56 5 2,08 1 0, , , , ,30 3 1,24 До би је н и на ла зи у к а зу ју на ви с ок с т е пен са гла сно с т и исп ит ан ик а са св а ком од по н у ђе н и х т в рд њи к а о ра з ло г а з а и з б ор п р о фе си је, п ри че м у је нај в е ћ и бр ој ис п и т а н и к а ис к а з а о с а гла сно с т ( у по т п у но с т и с е с ла жем и де ли мич но се сла жем) за тврд њу ко ја се од но си на рад но вре ме вас пит а ч а а нај ма њ е з а пе р цеп ц и ју по зи в а в а с п и т а ча к а о си г у р ног з а н и ма њ а у данаш њ е в р е ме, ш т о од с т у па од на ла з а с т у д и је ОЕЦ Д-a у ко ји ма су ови екс т ри н зи ч к и мо т и ви би л и у ма лом п ро цен т у зас т уп љен и (сиг у рнос т по сла 20%; ви ше сло бод ног вре ме на, рас пу ста 10%). Да ља ана ли за до би је них ре зул та та од но си ла се на упоређивање факт о ра екс т ри н зи ч ке мо т и в а ц и је са с о ц и о де мо г ра ф ск и м к а ра к т е ри с т и к а ма с т уденат а. Рез ул т а т и χ 2 т е с т а по к а з у ју зна чај не р а з л и ке у пе р цеп ц и ји с и г у р но с т и п о с л а в ас п и т а ч а у од но с у н а ме с т о п о ре к л а сту ден та. Најве ћ и број ис п и т а н и х с т у де на т а де л и м и ч но се сла же с т врд њом да је по са о васпитача у да нашње време сигуран. Ме ђу тим, код сту де на та ко ји по тичу из гра до ва то ми шље ње је у ве ћој ме ри при сут но (χ 2 = 23,59; df = 12; p < 0,05). Раз лог за из бор по зи ва, с об зи ром на то да су п р и х о д и в а с п и т а ч а стал ни и ре дов ни, у ве ћој ме ри је при су тан код сту де на та ко је то ком студ и ја и з д р ж а в а ју р о д и т е љи у од но с у на з а по с ле не с т у ден т е и л и с т у ден т е ко ји п ри ма ју с т у ден т ск и к р е д и т/с т и пен д и ју (χ 2 = 15,619; df = 8; p < 0,05). Мо т и в а ц и ја ко ја с е од но си на в и с и н у п р и хо да в а с п и т а ча по к а з у је да је в е ћ и на с т уде на т а и з у з о р к а с а гла сна с т в рд њ ом да је т о зна ча ја н мо т и- ва ци о ни фак тор за опре де ље ње за про фе си ју вас пи та ча. При то ме, уо че - на је с т а т и с т и ч к и зна чај на ра з л и к а у од г о в о ру на ов о п и т а њ е с о б зи р ом на с т р у ч н у сп ре м у и з а н и м а ње оче в а с т у де на т а и з у з о р к а. С а гла сно с т с т врд њом да п лата васп итача задовољава њихове пот ребе изражен ије је код с т у де на т а ч и ји оче ви и ма ју з а в р ше н у с р ед њу ш ко л у (χ 2 = 34,77; df = 12; p < 0,01), као и код сту де на та чи ји су оче ви за на тли је, уго сти те љи, тех нича ри и сл. (χ 2 = 17,95; df = 8; p < 0,05).

11 105 По год но рад но вре ме је зна ча јан мо ти ва ци о ни фак тор за ве ћи ну ис - п и т а н и к а. Ре з ул т а т и χ 2 т е с т а по к а з у ју зна чај не ра з л и ке у с т а ву п р е ма п о г одн ос т и р а дн о г в р ем ен а в а сп ит ач а и с т р у чн е с п р ем е и з ан им ањ а мај к и, и т о у см и сл у да је ова вр с та мо т и ва ц и је из ра же н и ја код с т у де на та ч ије мајке (χ 2 = 23,12; df = 13; p < 0,05) и оче ви (χ 2 = 21,74; df = 12; p < 0,05) има ју за вр ше ну сред њу шко лу и код сту де на та чи је се мај ке ба ве за нат - ск и м, т р г о в ач к и м и ус л у ж н и м де лат но с т и ма (χ 2 = 15,64; df = 8; p < 0,05). Перцеп ци ја по сла вас пи та ча као за ни ма ња ко је је по што ва но у друштву и зр аже н а је код з н а ч ај ног б р о ја ис п и т а н и х с т уден ат а. Уочен а је с т а т и с т и ч к и зна чај на ра з л ика у одг овори ма с т у де на т а с об зи ром на вр сту с ре д ње ш ко л е коју с у з ав рш ил и: с т удент и који с у з ав рш ил и р а зл ич ит е сред ње шко ле (еко ном ску, пољопривред ну, умет нич ку) че шће су се из јаш ња ва л и да је по сао вас п и та ча по ш то ва н у д ру ш т ву у односу на с т удент е к о ј и с у з а в р ш и л и м е д и ц и н с к у ш к о л у и л и г и м н а з иј у (χ 2 = 20,89; df = 8; p < 0,01). Нар ед но п и т а њ е би ло је о т в о р е ног т и па и њи ме је од с т уденат а т раже но да на ве ду још не ке раз ло ге због ко јих су се опре де ли ли за по зив васпитача. Од укуп ног бро ја ис пи та ни ка, њих 186 (77,2%) де таљ ни је је описа ло сво ју мо т и в а ц и ју з а и з б ор п р о фе си је на во де ћ и ра з л и ч и т е ра з ло г е з а опре де ље ње за вас пи тач ки по зив (Та бе ла 4). Та бе л а 4. Лич ни раз ло зи за из бор по зи ва вас пи та ча Л и ч н и р а з л о з и F % Љу бав пре ма де ци ,5% О с о б и н е л и ч н о с т и 36 19,4% Д и н а м и ч а н, к р е а т и в а н п о с а о 13 7,0% Од г о в о р а н п о с а о 12 6,4% И н т е р е с о в а њ е з а п е д а г о г и ј у, п с и хо л о г и ј у и д р у ш т в е н е н а у ке 8 4,3% Нај бо љи по сао за же не 4 2,1% Ма ње стре сан по сао од оста лих 2 1,1% П л е м е н и т п о з и в 2 1,1% Ла к ш е је до ћи до по сла 2 1,1% Лак ше је ра ди ти с ма лом де цом 1 0,5% До б р а п р и п р е м а з а р о д и т е љ с т в о 1 0,5% Ук у п н о ,0 К а о и у п р е т ход н и м и с т р а ж и в а њи м а [ M a r u šić 2 014; С и м и ћ 2 015; Tho r pe et al. 2011] нај че шћи раз лог ко ји се на во ди од но си се на љу бав пре ма де ци (56,5%), а за тим про це на соп стве них способности као аде - кват них за по зив вас пи та ча (19,4%). А на л и з а до би је н и х на ла з а у п у ћу је на с ло же но с т мо т и в а п ри с у т н и х п ри и зб ору п р о св е т ног по зи в а, ш т о је уо че но и у д руг и м р елев а н тн и м ис т ра ж и в а њи ма [ Ma r u šić 2014; Ne u ge ba u e r 2013; Си м и ћ 2015]. При т о ме,

12 106 р е з ул т а т и у к а з у ју и на т е ш ко ћу п ри л и ком по к у ша ја г ру п и с а њ а мо т и в а на о сно ву нај че ш ће з а с т у п љ е не к а т е г о ри з а ц и је (а л т ру и с т и ч н и, и н т ри н- зи чк и и е кст ри н зи ч к и). Н а и ме, т е ш ко је р а з л и ко в а т и д а л и је мо т и в у на шем ис п и т и ва њу љу бав п ре ма де ци до м и на н т но а л т ру и с т и ч к и и л и и н- т ри нзи ч к и и л и с е, с о б зи р ом на в р с т у а р г у мен т а ц и је, мо же св р с т а т и у обе ка те го ри је. У ис ка зи ма ко ји ма су ис пи та ни ци опи си ва ли сво ју мо ти вац и ју з а по зи в по п у т Од у век са м т о же ле ла, Де ца су моја и нсп ирац ија, Де ца су не ис к ва ре на и невина, ра д с њима п раво је задовољс т во, Поса о вас пи та ча је скри ве но бла го, пре по зна је мо кла си фи ка ци ју ве о ма ан гажо в а н и и ис т р ај н и ко ју с у н ач ин ил и Ват ов а и Р ич а рдс он у оп ис аном ис тра жи ва њу [Watt and Richardson 2008] као и иде а ли стич ки тип на став - ни ка ко ји је при ка за ла Ма ру ши ће ва [Marušić 2014]. Мо т и в ко ји с е од но си на љу ба в п р е ма де ц и, с т у ден т и с у од р е д и л и н а с ле де ћ и н а ч и н: Мо т и в а ц и ја м и је б и л а љу ба в п рем а дец и и о с об ин е ко је по се ду је м, ст р п ље ње на п ример, а које одговарају овом позив у. Такође, мо тив љу ба ви пре ма де ци пра ти и же ља за ути ца јем на де цу, а ти ме и ш и ру з а јед н и ц у: Иза бра ла сам овај по зив јер ми је од у век же ља би ла да ра дим са де цом, да их учим но вим ства ри ма и да им бу дем узор; Во лим де цу и же лим ви ше да са знам о вас пи та њу и обра зо ва њу да мо гу бо ље да ути чем на њих да бу ду ка сни је што бо љи љу ди. Од го во ри од ре ђе ног бро ја ст у де на та об у хва ће них на шим испи ти ва њем по к а з а л и су п р ож имање и нт ри нзи чке и екс т ри н зи ч ке мо т и в а ц и је: По сао са де цом је ужи ва ње, с њи ма ни ка да ни је до сад но. Та ко ђе, сви ђа ми се што вас пи та чи има ју ду ге рас пу сте и што се не ра ди за пра зни ке те би смо их мо гли свр ста ти у гру пу ре а ли ста [Marušić 2014]. ЗА К ЉУ Ч А К Н а л а зи ис т р а ж и в а њ а с у по к а з а л и д а је з а в е ћ и н у с т уден ат а пози в вас пи та ча био пр ва же ља при ли ком из бо ра сту ди ја и да не по сто је ста тис т и ч к и зна чај не ра з л и ке и змеђу оп редељи в а њ а да в а с п и т ач к и по зи в бу де п р ви и з бор и и з д во је н и х соц иодемог ра фск и х к а ра к т е ри с т и к а. За ра з л и к у од на ла за по је ди них ис тра жи ва ња у све ту ко ја го во ре да студенти наставн и ч к и х фа к ул те та и ма ју богато ис к уст во у ра д у с де цом (н п р. Ау ст ра л и ја), на ла зи на шег ис т ра ж и в а њ а по к а зу ју да је ма л и бр ој с т уденат а п р е у п иса с т у д и ја с т е к а о т а к в о ис к у с т в о. Ст у ден т и ко ји с у з а в р ш и л и ме д и ц и н ск у шко лу и сту ден ти ко ји до ла зе из ма лих гра до ва и гра до ва сред ње ве ли чине у од но су на оста ле сту ден те у узо р ку, има ли су ви ше ис ку ства у ра ду с де цом. А на л и з ом пе т фа к т о ра ко ји с е од но с е на екс т ри н зи ч к у мо т и в а ц и ју з а по зи в в а сп и т а ча, по к а з а ло с е да по с т о ји ви с о ко с ла г а њ е ис п и т а н и к а са сва ком од по ну ђе них тврд њи ко је су се од но си ле на раз ло ге за из бор п р о ф е си је, п ри че м у је н ајв ећ и б р ој исп и т а н и к а ис к а з а о с а гл а сно с т з а тврд њу ко ја се од но си на рад но вре ме вас п и т а ча а нај ма ње за пе р цеп ц и ју по зи ва вас пи та ча као си гур ног за ни ма ња у да на шње вре ме.

13 107 Упо р е ђи в а њ е фа к т о ра екс т ри н зи ч ке мо т и в а ц и је (с и г у рно с т и п ос л а) и со ци о де мо граф ских ка рак те ри сти ка сту де на та (ме сто по ре кла) по каз а ло је да је код с т у де на т а ко ји по т и ч у и з ма њи х г ра до в а з а с т у п љ е н и ји став да је по зив вас пи та ча у са да шњем тре нут ку си гу ран по сао. Са гласност да су при хо ди вас пи та ча стал ни и ре дов ни, у ве ћој ме ри је при сут а н код с т у де на т а ко је т о ком с т у д и ја и з д р ж а в а ју р о д и т е љи у од но с у на за по сле не сту ден те или студенте који примају студентски кредит/стипен д и ју. К а да је р еч о мо т и в а ц и ји ко ја с е од но си на в и с и н у п р и хо да, већ и на исп ит ан и х с т у де на т а се сло ж и ла са п ред ло же ном т врд њом да је она зна ча ја н мо т и ва ц и о н и фа кт ор у оп реде ље њу з а п р о фе си ју ва с п и т а ча, п ри че м у је уо чена с т ат ис т и чк и значајна ра з л и к а у од г о во ри ма, од но сно ве ћ и с т е пен с ла г а њ а код с т у де на т а ч и ји оче ви и ма ју з а в р ше н у с р ед њу ш ко л у к а о и код с т у де на т а ч и ји су очеви з анатл ије, у г ос т ит ељи, т ехн ичари и сл. Зна ча ја н мо т и в а ц и о н и фа к т ор з а ве ћ и н у ис п и т а н и к а је с т е п о год но рад но в ре ме, а л и ов а в р с т е мо т и в а ц и је, к а ко по к а з у ју р е з ул т а т и χ 2 т е с т а, израже н ија код с т у де на т а ч и је мај ке и оче ви и ма ју з а в р ше н у с р ед њу ш ко л у и код с т у де н ат а ч ије с е м ајке бав е з ан атск и м, т рг ов ач к и м и ус л уж н и м де лат но сти ма. Пер цеп ци ја по сла вас пи та ча као за нима ња које је п о ш т о ва но у дру штву и з ра же на је код зна чај ног бр о ја ис п и т а н и х с т у де на т а, а налази су пок азал и да су се с т удент и ко ји су за вр ш и л и ра з л и ч и т е с ред ње ш коле (еко номск у, пољ оп рив редн у, у ме тн и чк у) чеш ће и з јаш њ ав ал и да је по сао вас пи та ча по што ван у дру штву у од но су на сту ден те ко ји су за вр - ш и л и ме д и ц и н ск у ш ко л у и л и г и м на зи ју. На пи та ње отво ре ног ти па, у ко јем је тра же но да на ве ду још не ке разло ге због ко јих су се опре де ли ли за по зив вас пи та ча, нај ве ћи број сту де - на т а, к а о и у д ру г и м с р од н и м ис т ра ж и в а њи ма, и з д в о јио је љу ба в п р е ма де ци као основ ни раз лог, а на дру гом ме сту би ла је про це на соп стве них спо соб но сти као аде кват них за по зив вас пи та ча. За к љу ч ц и бр ој н и х ис т ра ж и в а њ а сп р о в е де н и х у св е т у и јед ног бр о ја ис т р а ж и в а њ а н а н а ш и м п р о с т о ри м а г о в о р е д а је п р о б ле м мо т и в а ц и је с т у денат а з а нас т а вн и чк и пози в сложен феномен који з а хт ев а д у г от рајно раз ма тра ње из ви ше пер спек ти ва. Сто га, јед на од те о риј ских им пли кац и ја ов ог ис т ра ж и в а њ а је с т е по т р е ба да с е ис п и т а мот ив ац ија с т уденат а з а п р о фе си ју в а с п и т а ча, не с а мо на по че т к у, в ећ и на к ра ју и н и ц и ја л ног о б р а з о в а њ а, к а о и на кон не ко л и ко г о д и на р а д ног ис к у с т в а, ч и ме би с е до шло до уви да да ли је до шло до не ких про ме на и ка ква је при ро да тих про ме на. Та ко ђе, би ло би дра го це но ис пи та ти ка ко се мо ти ва ци ја сту де - нат а з а пози в р е флек т у је на њи хо во к а сн и је п р о фе си о на л но а н г а жо в а ње, с т ру ч но ус а в р ша в а њ е, по св е ће но с т по с л у и к в а л и т е т ра да. К а да је р еч о со ци о де мо граф ским ка рак те ри сти ка ма, ве за из ме ђу мо ти ва ци је сту де ната за по зив с по ро дич ним и дру штве ним кон тек стом, мо же има ти и одре ђе не им пли ка ци је на обра зов ну прак су и по слу жи ти као до бро по лази ш т е з а од г ов ар ајуће д из ајн ир ањ е п р ог р ам а и н иц ија лног о б р аз ов ањ а вас пи та ча, ко је би по ред мо ти ва ци је за по зив, узе ло у об зир и со ци о де - мо г ра ф ске к а ра к т е ри с т и ке с т у де на т а.

14 108 Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА: А в д у е в с к а я, Е л е н а П. (19 9 4). Под ход В. И з а м б е р -Ж а м а т и и е г о р о л ь д л я с о ц и о л о г и и о б р а з о в а н и я в о Ф р а н ц и и, С о ц и о л о и я о б р а з о в а н и я, под ред. В. С. Соб ки на, Т. 2. Вып. 3. Мо сква: Цен тр со ци о ло гии обра зо ва ния РАО. Си мић, На та ша (2015 ). Мо ти ва ци ја за из бор про фе си је на став ник пер спек ти ва бу дућих на став ни ка, при прав ни ка и ис ку сних пред мет них на став ни ка. Збо р ник Инс т и т у т а з а п е д а г о ш к а и с т р а ж и в а њ а, 47(2): Aber crom bie, Nic ho las; Step hen Hill and Bryan S. Tur ner (1994). D i c t i o n a r y o f S o c i o lo g y, Pen guin Bo oks. Akar, Ebru Oz turk (2012). Mo ti va ti ons of Tur kish pre-ser vi ce te ac hers to cho o se te ac hing as a ca re er. Au s t r a li a n Jo u r n a l o f Te a c h e r E d u c a t i o n, 37(10): Faj gelj, Sta ni slav (2010). Metode istraživanja ponaša nja. Be o grad : Cen tar za pri me nje nu psih o lo g i ju. Fok kens-bru in sma, Мarjom and Еsther Can ri nus (2012). The Fac tors In flu en cing Te ac hing (FIT)-Cho i ce sca le in a Dutch te ac her edu ca tion pro gram. A s i a - Pa c i f i c Jo u r n a l o f Te ac her E d u c a t i o n, 40(3): G u a r i no, C a s s a nd r a ; Lu c r e cia Sa nt ib a ñe, Gle n n D a ley a nd D o m i n ic Br e we r (20 0 4). A Re v i e w of the Re se arch Li te ra tu re on Te ac her Rec ru it ment and Re ten tion. RAND. Jo va n o v ić, Olja ; Sl a ve n B og d a n o v ić i Na t a š a Si m ić (2013). Po ve z a n o s t b a z ič n i h c r t a l ič n o s t i i mo ti va ci je stu den ta na stav nič kih fa kul te ta za po sao na stav ni ka. U: Aleksandar Ko - stić /ur/: X I X n au čn i s k u p E mp i r i js k a i st r až iv a n ja u p s i h o l o g i ji. B e o g r a d : Fi lo z of s k i f a k u l t e t, Kılınç, Ah met; He len Watt and Paul Ric hard son (2012). Fac tors In flu en cing Te ac hing Cho i- ce in Tur key. Asia-Pa ci fic Jo ur nal of Te ac her Edu ca tion, 40(3): Liu, Shu jie and Ant hony On wu eg bu zie (2014). Te ac hers mo ti va tion for en te ring the te ac hing p r o fe s sio n a n d t h ei r job s at i sf a ct io n : A c r o s s - c u l t u r a l c o m p a r i s o n of C h i n a a n d ot h e r c o u n t r i e s. L e a r n i n g E n v i r o n m e n t s Re s e a r c h, 17(1): Ma ru šić, Mi li ca (2014). Da li je in trin zič ka mo ti va ci ja pro fe si o nal nog iz bo ra zna čaj na za ka - s n i ji p r o fe si o n a l n i r a z voj n a s t av n i k a. Ps i h o lo g i ja, 47(4): Mü l le r, K ar i n ; Rob e rt a A ll iat a a n d Fabie nn e B e nn i n g h of f ( ). At t r a c t i n g a n d r e t a i n i n g te ac hers: A qu e sti on of mo ti va tion. Edu ca ti o nal Ma na ge ment Ad mi ni stra tion Le a dership, 37(5): Ne u g e b a u e r, M a r t i n (2 013). We r e n t s c h e i d e t sic h f ü r e i n L e h r a m t s s t u d i u m u n d w a r u m? Ei n e e m pi r i s ch e Ü b e r p r ü f u ng d e r T h e s e vo n d e r Ne g a t iv s e le k t io n i n d e n L e h r e r b e r u f. Z e i t s c h r i f t f ü r E r z i e h u n g s w i s s e n s c h a f t, 16(1): Ne u ge b a u e r, M a r t i n (2015 ). W h o ch o o s e s t e a c h i ng u n d e r d i f fe r e nt l a b o r m a r ke t c o n d i t i o n s? Evi den ce from West Ger many, Teaching and Teacher Education, 45: OECD (2005). Te a c h e r s m a t te r: a tt ra ct i ng, d evelop i ng a n d re t a i ni ng e f fe c t i ve te a c h e r s. Pa r i s. OECD. OECD (2014). TA L I S 2013 Re s u l t s: A n In t e r n a t i o n a l Pe r s p e c t i v e o n Te a c h i n g a n d L e a r n i n g. OECD Pu blis hing. Pa l l a nt, Ju l ie (2011). SPSS: p r ir u čn i k z a p r ež ivljavanje: p os t u pn i vod ič k r oz a n al iz u p od at ak a po mo ću SPSS-a (pre vod 4. iz da nja M. Šu ćur, O. Mi lan ko). Be o grad: Mi kro knji ga. Ric hard son, Paul and He len Watt (2006). Who cho o ses te ac hing and why? Pro fi ling cha ract e r i s t ic s a n d m o t i va t i o n s a c r o s s t h r e e Au s t r a l i a n u n i ve r si t i e s. A s i a - Pa c i f i c Jo u r n a l o f Te a c h e r E d u c a t i o n, 34(1): Su, Zhi xin; John Haw kins, Tao Hu ang and Zhiyi Zhao (2001). Cho i ces and com mit ment: a c o m p a r i s o n of t e a c h e r s c a n d i d a t e p r o f ile s a n d p e rs p e ct ive s i n C h in a a n d i n t h e Un it e d St a t e s. In t e r n a t i o n a l Re v i e w o f E d u c a t i o n, 47(6): Suryani, An ne; He len Watt and Paul Ric hard son (2013). Te a c h i n g a s a c a r e e r: Pe r s p e c t i v e s o f In d o n e s i a n f u t u r e t e a c h e r s. Pa p e r p r e s e n t e d a t t h e Au s t r a l i a n A s s o c i a t io n fo r Re s e - arch in Edu ca tion (AA RE) Con fe ren ce, Ade la i de, 1 5 De cem ber.