Dubravka Staji} @arko Jovanovi}: NEOSTVARENI RATNI CIQEVI DRA@E MIHAILOVI]A, KOLABORACIJA U SRBIJI 1941-1945. Beograd, 2001. Str. 386+348. Pitawe kolaboracije u Drugom svetskom ratu re{eno je ve} odavno u ve}ini zemaqa Evrope: neposredno posle rata sudskim putem izricawem presuda licima optu`enim za saradwu sa okupatorom. U du`em periodu posle rata, kroz istoriografska istra`ivawa, koja sa distance mogu da omogu}e minuciozniji pregledi i ocenu doga aja i u~esnika, li{enih potrebe za odmazdom koja se uvek izrodi u kolektivnim sukobima. Situacija u nekim zemqama u tranziciji je slo`enija zato {to je Drugi svetski rat na wihovom tlu bio borba protiv nacizma ali i gra anski rat i revolucija. Sagledavawe tih doga aja i wihova ocena iskqu~ivo ideolo{kim kriterijumima pobednika, vra}aju se kao bumerang kroz poplavu medijski profitabilne literature, koja poku{ava da rehabilituje pora`enu stranu. Istori~ar @arko Jovanovi} je u isto vreme objavio studije o neostvarenim ciqevima Dra`e Mihailovi}a i zbornik gra e i dokumenata koji osvetqavaju jedan od najte`ih perioda srpske istorije. Ciq ~etni~kog pokreta bio je o~uvawe dr`avnog ure ewa i dru{tva Kraqevine Jugoslavije, uz pasivno ~ekawe savezni~ke akcije. Ovaj program bio je istorijski prevazi en, {to je u praksi dovelo do poraza ~etni~kog pokreta i wegovog vo e kao ideologa i vojnog komandanta. Opisi i nabrajawa poimeni~nih rtava ~etni~kih zlo~ina ukazuju na odgovornost za genocid: ubijawe civila, raseqavawa, uni{tavawe ~itavih porodica kao simpatizera partizanskog pokreta, pqa~ki, paqewa i drugih oblika razarawa seoskih naseqa. Neodlu~nost u po~etnoj fazi rata dovela je do opasnih lutawa u saradwi sa saveznicima, odstupawa od we, saradwe sa Nemcima i vladom Milana Nedi}a, koju je Dra`a Mihailovi} 1941. osudio. Ako su partizani prvi zapo~eli ustanak 7. jula 1941. i tim provocirali odmazdu nema~kog okupatora, odbijawe saradwe sa wima sve do raspleta rata kada je bilo kasno za novi sporazum, otvara pitawe li~nih sposobnosti Dra`e Mihailovi}a kao vojnog stratega. Na- 195
Nedeqko Radosavqevi} me}e se zakqu~ak o li~nosti koja po politi~koj sposobnosti, strate{kim procenama, ugledu u vojsci nije bila dorasla slo`enim okolnostima rata na Balkanu. Mihailovi} nije mogao da se meri sa Titom, koji je uspeo da stvori disciplinovanu vojsku, naoru`anu delimi~no od saveznika, da sa~uva moral i vojne i politi~ke ciqeve vojske, te da je pretvori u narodni pokret otpora. To isto eleo je Dra`a Mihailovi}, ali nije ostvario: wegove jedinice bile su nedisciplinovane, sejale su strah i mr`wu, te su srpskom selu i seqa{tvu nanele veliko zlo. ^iwenica je da je Dra`a Mihailovi} kao jedan od najobrazovanijih oficira u Kraqevini Jugoslaviji, {kolovan u Francuskoj i sa odgovaraju}im obave{tajnim znawem, radom i li~nim vezama u britanskoj slu`bi, deluje kao ote`avaju}a okolnost s obzirom na metode obra~una wegovih vojnika sa civilnim stanovni{tvom i zarobqenim partizanima. Klawe kao metod osnovne odmazde od strane usta{a u NDH i ~etnika u Srbiji tra`i odgovore u sferi socijalne patologije i antropologije, {to daleko prevazilazi istoriografski osvrt. Dve obimne kwige @arka Jovanovi}a sadr`e dovoqno gra e koja nedvosmisleno dokazuje zlo~ine, a savremenici mogu da izvuku pouku o {tetnosti politi~kih podela u Srbiji. ^iwenica da se jo{ uvek objavquje literatura o periodu Drugog svetskog rata, pokazuje da dru{tvo nije razre{ilo na pravi na~in velike traume pro{losti, a wihovo dugotrajno potiskivawe name}e se kao problem sada{wem vremenu tranzicije. Zadatak istori~ara je da doprinese zrelijem suo~avawu dru{tva sa neugodnim periodima svoje pro{losti, {to @arko Jovanovi} iskazuje na slede}i na~in: Pojava novih izvora, talo`ewe istorijskih ~iwenica, sazrevawe ideja i ideologija, razgra ivawe i prvazila`ewe ranijih shvatawa sve to dovodi do univerzalnijih kategorija koje onemogu}avaju zloupotrebu istorije u dnevnopoliti~ke svrhe. Dug istori~ara, posebno mla e generacije, jeste da svestranim prou~avawem primarnih istorijskih izvora doprinesu korigovawu jednostranih ocena, uklawawu nepravdi i vra}awe istorije na{eg novijeg vremena istoriji kao u~iteqici ivota, sa svim posledicama nau~ne kritike jednog vremena, uz valorizaciju onoga {to je bilo pozitivno i {to je obogatilo istoriju naroda Srbije" (str. 9). Autor ukazuje na ambivalentnost ~etni~kog pokreta: patriotizam i izdaja oslobodila~ke borbe, te`wa za o~uvawem srpskog naroda od biolo{kog uni{tewa i masovni pokoqi, juna{tvo i kukavi~luk i drugo. Odsustvo jasne politi~ke koncepcije i plana razvoja i delovawa pokreta kona~no su doveli do wegovog poraza. Autor je pregledao celokupnu relevantnu gra u: fond Arhiva Vojnoistorijskog instituta ozna~en kao ~etni~ka arhiva sa 75. 000 dokumenata. Vojni deo gra e je raspore en na Vrhovnu komandu, grupe korpusa, brigada i odreda Jugoslovenske vojske u otaxbini. Izvori civilnog karaktera nastali u politi~kim institucijama pokreta obuhvataju razli~ite memorandume, projekte, studije i proglase o ratu, nacionalnom programu i dru{tvenom i dr`avnom ure ewu budu}e dr`ave. Nema~ka dokumentacija je pouzdan izvor, jer, kako isti~e @arko Jovanovi}, stvarali 196
Problemi istra`ivawa lokalne istorije... su je stru~waci, ~esto istori~ari, pri nema~kim {tabovima, koji su vodili hronike jedinica bele`e}i sve zna~ajnije doga aje. Arhiva srpske vlade Milana Nedi}a je izvor prvog reda, posebno dokumentacija vojno-policijskih organa: petnaestodnevni i mese~ni izve{taji i elaborati o situaciji na terenu, raznovrsna prepiska o polo`aju Srbije u okupacionom poretku. Arhiv emigrantske vlade je zna~ajan za izu~avawe odnosa pokreta Dra`e Mihailovi}a i saveznika, u prvom redu zapisnici sa wenih sednica, memorandumi i proglasi, izve{taji diplomatskih misija i drugo. Iz obiqa gra e i literature izdvajamo: zbirku gra e Tito-^er~il: Strogo tajno, u redakciji Du{ana Bibera; stenografske bele{ke Su ewe ~lanovima politi~kog i vojnog rukovodstva organizacije Dra`e Mihailovi}a. Zna~ajnije monografije su: dr Jovan Marjanovi}: Dra`a Mihailovi} izme u Britanaca i Nemaca (I-II), Branko Petranovi}: Revolucija i kontrarevolucija u Jugoslaviji 1941-1945 (I-II), Veselin \ureti}: Saveznici i jugoslovenska ratna drama; Branko Latas, Milovan Xelebxi}: ^etnici i wihova uloga u vreme narodnooslobodila~kog rata 1941-1945, Bojan Dimitrijevi}: \eneral Dra`a Mihailovi} i vaqevski ravnogorci, Kosta Nikoli}: Istorija Ravnogorskog pokreta (kw. 1-3). Jugoslovenski emigranti objavili su brojna memoarska dela, me u kojima su: dr. @ivko Topalovi}: Borba za budu}nost Jugoslavije, \oka Slep~evi}: Jugoslavija uo~i i za vreme Drugog svetskog rata, Borivoje Karapanxi}: Gra anski rat u Srbiji (1941-1945). Ovi izvori se moraju kriti~ki ~itati, jer je ciq nekih od ovih autora da politi~ki rehabilituju Mihailovi}a i wegov pokret. Osnovna namera grupe oficira na ~elu sa Dra`om Mihailovi}em prilikom dolaska na Ravnu Goru maja 1941. godine bila je da stvara oru`ane formacije za borbu protiv okupatora kada za to do e pogodno vreme. Pretvarawe te ideje u ne{to drugo je rezultat mnogih istorijskih ~inilaca koje @arko Jovanovi} utvr uje kroz brojne dokumente. Kao i u studiji Vaqevo pod okupacijom 1941-1944, autor ne insistira na ocenama i zakqu~cima, ve} analizira i navodi sadr`aj dokumenata, tako da se sagledava protivure~nost ideje, strategije i taktike ~etni~kog pokreta. Ve} 1941. godine ispoqile su se slabosti u vojnoj organizaciji i u radu komandnog kadra: Mnogi komandanti su se odlu~ivali na samostalne akcije, bez prethodnog odobrewa Vrhovne komande. U to spada i samovoqno, bez konsultacije sa bilo kim, sklapawe sporazuma sa nema~kim komandantima na terenu, kao i sa usta{ama u Bosni. Samovoqne odluke donosili su i prilikom presu ivawa i likvidacije ne samo pojedinaca, nego i ~itavih porodica, pa i srpskih. U tome su rukovode}u ulogu imale zloglasne pqa~ka{ke grupe koje su ~inile prava zverstva. O tome je general Jevrem Popovi} zapisao: da su srpski doma}ini strahovali od tih grupa i opredeqivali se za partizane, me u kojima je ipak vladao neki red i da je to najve}a tragedija ~etni~kog pokreta, (Neostvareni ciqevi, str. 53). Dra`a Mihaailovi} je tokom 1941. imao diskretnu radiovezu sa britanskom obave{tajnom slu`bom, ali ona nije dozvoqavala direktne kontakte wega i ~lanova Vlade u emigraciji. 197
Nedeqko Radosavqevi} Ve} u leto 1941. godine izvestan broj gra anskih politi~ara ostvario je kontakte sa Dra`om Mihailovi}em, dok je pristupawe dr @ivka Topalovi}a, predsednika Socijalisti~ke partije Srbije, trebalo da doprinese uverewu javnosti da radnici i levica podr`avaju program Dra`e Mihailovi}a. Zna~ajne delove programa, posebno kona~ne verzije usvojene na Svetosavskom kongresu u selu Ba januara 1941. godine, pisao je sam Topalovi}, o ~emu svedo~e i wegovi memoari. @arko Jovanovi} isti~e: ^etni~ki pokret Dra`e Mihailovi}a se zalagao za o~uvawe starog dru{tvenog, ekonomskog i politi~kog sistema pod dinastijom Kara or evi}a. Dra`a i wegovi savetnici nisu bili u stawu da shvate slo`ene politi~ke i me unarodne probleme, niti su bili na visini vremena u kojem su se donosile presudne odluke za Jugoslaviju i Srbiju. Dra`ini savetnici se nisu sna{li uslo`enoj situaciji podeqene i okupirane zemqe. Bliski Dra`in saradnik Zvonko Vu~kovi} pisao je da je Dragi{a Vasi}, napu{taju}i Vrhovnu komandu, izjavio da ne mo`e vi{e da sara uje sa qudima koji nisu u stawu da vode slepce, a kamoli revoluciju. Ipak je sazrevao program sa elementima dr`avnog i ekonomskog ure ewa zemqe posle zavr{etka rata, o ~emu @arko Jovanovi} pi{e: Brz razvoj partizanskog pokreta u zemqi i u velikoj meri agresivna strategija komunisti~kog pokreta, koji je imao jugoslovenski karakter i zagovarao oru`ani otpor daleko nadmo}nijem okupatoru, nezavisno od rtava i terora, primorali su ravnogorski {tab Dra`e Mihailovi}a da uporedo sa formirawem vojne organizacije razvije ivu politi~ku aktivnost u nastojawu da stvori politi~ki pokret, kao pandan partizanskom pokretu. Osnovne odrednice ~etni~ke ideologije o nacionalnom pitawu bile su: obuhvatawe celog ~etni}kog podru~ja u Jugoslaviji na kome ive Srbi; obezbe ewe strate{kih i saobra}ajnih linija i ~vorova na privrednim podru~jima koji bi omogu}ili ekonomski, politi~ki i kulturni ivot za sva vremena; jasno ome ene granice srpske zemqe kako se ne bi ponovile gre{ke iz bliske pro{losti (1918); etni~ko razgrani~ewe koje bi se izvr{ilo tokom rata uz preseqewe ivqa (etni~ko ~i{}ewe0, naro~ito Hravata sa srpskog i Srba sa hrvatskog podru~ja, kako se vi{e nikada ne bi ponovio genocid i zlo~ini usta{a nad srpskim narodom (str. 61). Ovaj {iri izvod dobro pokazuje suprotnosti izme u ideje i wene realizacije u praksi. Ovde nije kraj suprotnostima unutar ~etni~kog pokreta, jer kako isti~e autor, Dra`a je 1. januara 1943. ocenio da su sve politi~ke li~nosti zajedno toliko upropastile moral u narodu da se to ne da opistai. Identi~an stav o politi~arima imao je i Dragi{a Vasi} koji je pisao da treba pobiti sve pobiti sve politi~are (str. 62). Beogradski pododbor ~etni~ke vojske zastupao je ideju pomerawa stanovni{tva (etni~kog ~i{}ewa) radi homogenizacije srpskog stanovni{tva: U drugom odeqku programa predvi ene su pripremne mere, da bi se u danima sloma okupatora mogao kazniti svako ko s wim sra uje, da se srpske zemqe ome e i u wima ostane samo srpski ivaq; da se posebno radikalno preduzme ~i{}ewe gradova i da se oni popune sve`im elementima; da se izradi plan ~i{}ewa ili pomerawa seoskog stanovni{tva radi obezbe ewa homogenosti srpske dr`avne zajednice; da se re{i pitawe muslimana kao te`ak problem" u toj fazi da 198
Problemi istra`ivawa lokalne istorije... se unapred odrede jedinice koje }e sprovoditi program po ovom delu" (str. 76). Sukobi ~etnika sa partizanima najvi{e su odgovarali okupatoru: Interesima okupatora najvi{e je odgovaralo da se Srbi me usobno obra~unavaju kako bi se sa~uvala nema~ka krv". To je diktirala situacija u Srbiji u kojoj su posle odlaske nema~kih borbenih formacija na Isto~ni front ostale slabe vojne i policijske jedinice. Kontakti sa oba ~etni~ka pokreta (Dra`e Mihailovi}a i Koste Milovanovi}a Pe}anca), politizirawe i taktizirawe nema~ke strane, imali su za ciq da anga`ovawem doma}ih snaga pro{ire i oja~aju op{ti front za obra~un sa partizanskim pokretom protiv okupatora" (str. 102). U toku 1942. i 1943. godine ~etni~ki pokret prerastao je u jake formacije, uz prisilnu mobilizaciju stanovni{tva. Dra`a Mihailovi} je telegramom od 8. septembra 1942. svim komandantima izdao nare ewa o formirawu ~eta, bataqona i korpusa: U mnogim na{im krajevima ose}a se zastoj u aktivnom radu. Mnogi legalizovani delovi pre{li su u mirnodopski ivot. Mnogi su zaboravili da je rat, i da neprijateqa ima mnogo i svuda. Nare ujem da svi komandanti brigada organizuju lete}e jedinice iako }e to biti za svakog nare eno. Ove jedinice ne mogu biti legalne. Wihovo mesto je {uma i planina (str. 158). Ukupno je do kraja 1942. organizovano 119 brigada, koje su nosile nazive teritorija na kojima su se nalazile. ^etni~ki program sadr`ao je mere socijalne sigurnosti, koja nije mogu}a bez intervencije dr`ave. Nastoje}i da koriguju liberalni kapitalizam predratne Jugoslavije, {tite}i selo i seqaka, ~etnici predvi aju: Seqak vi{e ne}e biti rob svoje zemqe... Ceo ivot u oslobo enoj otaxbini izvodi}e se po jednom izra enom planu za du`e vreme.. U wemu }e najve}a pa`wa biti posve}ena izgradwi sela. Seqak }e zaista u`ivati plodove svoga rada... U selu }e biti lekar, {kola, soska mlekara, klanica, stanica i poqoprivredne ma{ine, ubrivo, silosi (str. 179). Ovaj program bio je napredniji od programa gra anskih stranaka. Zajedno sa idejom o federalnom preure ewu Jugoslavije i ukidawu banovina, bio bi prihvatqiv za {iroke slojeve u Srbiji, ali je usvojen kasno, kada su odluke AVNOJ-a ve} bile poznate stanovni{tvu. Imaju}i u vidu obimnu gra u, brojne dokumente i imena u~esnika, autor je doista rekonstruisao i ~etni~ki pokret u idejnom, vojni~kom i politi~kom smislu. Time se ne opravdavaju zlo~ini. Naprotiv, broj rtava koje @arko Jovanovi} pomiwe u kwizi Neostvareni ratni ciqevi Dra`e Mihailovi}a, dozvoqavaju ~itaocu da donese svoj sud. Zna~ajne dopuna ovoj kwizi je gra a iz koje se vidi povezanost rukovodstva ~etni~kog pokreta sa Nemcima, sradwa pojedinih jedinica na terenu. Za laike ove kwige su celoviti prikaz stawa u Srbiji u periodu 1941-1945. godine, a za budu}e istori~are osnova za jo{ nenapisanu sintezu istorije Jugoslavije u XX veku. Objektivnost autora, odmreni iskazi u davawu ocena i zakqu~aka samo su jo{ jedan kvalitet koji preporu~uje ovu literaturu. Ona ne nudi pateti~ne pozive na osude i 199
Nedeqko Radosavqevi} rehabilitacije, ve} ukazuje na me unarodni i svetski kontekst u kome su delovali, kako ~etnici, tako i partizani. 200