TABAK-3-30.qxd

Транскрипт

1 Interno glasilo vojnih veterana IZDAVA^ Udruèwe vojnih penzionera Srbije Beograd, Bra}e Jugovi}a 19 ZA IZDAVAÂ Qubomir Dragawac NASLOVNA STRANA: Dobitnici Poveqe sa predsednikom Udruèwa Snimio Miladin Petrovi} Godina VIII.Broj 81.Septembar GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Miladin Petrovi} LIKOVNO-GRAFI^KI UREDNIK Milen ûqi} STALNI SARADNICI Dr âslav Anti}, Krsman Milo{evi}, mr Aleksandar Simonovski DOPISNICI Dobrosav Aleksi} (Aleksinac), Miroslav Bakra~ (Ni{), Predrag Dobi} (Sremska Mitrovica), Radivoje Zdravkovi} (Podgorica), Ilo Mihailovski (â~ak), Petar Kneèvi} (Beograd), Budimir M. Popadi} (Novi Sad), mr Aleksandar Simonovski (Kru{evac), Stevan Stojanovi} ([abac), Dragoslav \or evi} (Kragujevac) FOTOGRAFIJE U BROJU M. ûqi}, M. Petrovi}, B. Popadi}, dopisnici i saradnici UNOS TEKSTOVA Redakcija DISTRIBUCIJA Pavle Lu~i} List izlazi mese~no. Tira`: primeraka Telefon-faks: 011/ [TAMPA Pan-plast, Beograd Adresa, Beograd, Bra}e Jugovi}a 19 El. po{ta: logosmil@yahoo.com CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije Vojni veteran ISSN Vojni veteran 3 Septembar AKTUELNO Teàk put do zakonite naplate duga NACRT UREDBE NA POPRAVNOM Iako je Ministarstvo finansija nedavno obrazovalo Radnu grupu za pripremu propisa u vezi sa rešavawem duga prema korisnicima vojne penzije, iako je ovih dana isto Ministarstvo predloìlo i Nacrt uredbe o na~inu izmirewa duga, naàlost, pravi~no rešewe još nije na vidiku. Radna grupa, koju ~ine predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva rada i socijalne politike, Ministarstva odbrane, Fonda za SOVO, Direkcije Republi~kog fonda PIO i tri predstavnika UVPS, imala je zadatak da prona e na~in za izmirewe duga. Trebalo je da pripremi propis kojim }e se sistemski urediti na~in, postupak i dinamika isplate dospelih, a neizmirenih obaveza prema korisnicima vojne penzije, koje su nastale po propisima iz penzijskog i invalidskog osigurawa vojnih osiguranika do stupawa na snagu Zakona o Vojsci Srbije. Rade}i na tome, Radna grupa se do sada sastala tri puta. A na osnovu rasprava na tim sednicama Radne grupe, i mišqewa Republi~kog sekretarijata za zakonodavstvo, Ministarstvo finansija je sa~inilo Nacrt uredbe o na~inu, postupku i dinamici isplate dospelih, a neizmirenih obaveza prema korisnicima vojne penzije, i dostavilo na mišqewe ~lanovima Radne grupe. Tom Uredbom se propisuje da Republika Srbija preuzima obavezu isplate neizmirenih obaveza nastalih na osnovu delimi~nog uskla ivawa penzija i nov~anih naknada u periodu od 1. avgusta do 30. novembra godine. Uredba propisuje da se na iznos neizmirenih obaveza obra~unava zakonska zatezna kamata za period od dana podnošewa tu`be do zakqu~ewa poravnawa, odnosno od zakqu~ewa poravnawa do kona~ne isplate, a ne od nastanka duga pa do kona~ne isplate. Tako obra~unati dug bi se korisnicima vojne penzije ispla}ivao u 36 jednakih rata po~ev od 1. januara godine, uz redovnu isplatu penzije. Na isti na~in bi se ispla}ivao i dug i korisnicima vojne penzije koji su pokrenuli spor pred nadle`nim sudom radi naplate duga, a koji zakqu~e vansudsko poravnawe. Korisnicima vojne penzije kojima je doneta pravosna`na i izvršna presuda, a koji nisu pokrenuli postupak izvršewa presude, dug }e se izmiriti u skladu sa pravosna`nom presudom. U slu~aju smrti, korisnika vojne penzije, preostali neispla}eni iznos bio bi ispla}en u roku od 30 dana od dana dostavqawa pravosna`nog rešewa o nasle ivawu. Uredbom se obavezuje Fond za socijalno osigurawe vojnih osiguranika da na osnovu svoje evidencije o pokrenutim sudskim sporovima dostavi, korisnicima vojne penzije, obaveštewe o mogu}nosti vansudskog poravnawa. Na ovako predloènu Uredbu, predstavnici Udruèwa vojnih penzionera Srbije su izneli stanovište da je ona apsolutno neprihvatqiva za ošte}ene vojne penzionere, iz slede}uh razloga:.dug nije definisan ni po osnovu ni po visini..obra~un kamate nije u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima. Kamata pripada od dana dospelosti duga do isplate, a ne od podnošewa tu`be odnosno od zakqu~ivawa..nije predvi ena isplata parni~nih troškova, (sudski troškovi, troškovi vešta~ewa i advokatske usluge)..rok za isplatu duga od tri godine je preveliki, jer bi se navršilo 10 godina od nastanka duga, pa bi inflacijom ve} obezvre eni iznos bio još više realno umawen..predloènim rešewima prave se razlike me u penzionerima. Penzioneri koji su tu- ìli i kojima je po pravosna- `noj presudi ispla}en dug u povoqnijem su poloàju u odnosu na penzionere koji su tuìli a pravosna`na presuda još nije doneta, dok su oni koji nisu tu- ìli u najnepovoqnijem polo- àju. Iz navedenih razloga, a na osnovu datih primedbi, Ministarstvo finansija }e sa~initi novi Nacrt uredbe, o kojoj }e se Radna grupa izjasniti na narednoj sednici, u prvoj polovini oktobra. Predstavnici Udruèwa u Radnoj grupi }e i daqe dosledno zastupati stav da dug treba da bude ispla}en u celosti najkasnije do isteka godine, ukqu~uju}i i po zakonu obra~unate kamate i troškove parni~nog postupka, odnosno stavove usvojene na sednici Glavnog odbora, koji su objavqeni u predhodnom broju Vojnog veterana. PREDSEDNIK Qubomir Dragawac

2 Udruèwe vojnih penzionera Srbije, 16. septembra ove godine, u niškom Domu Vojske obeleìlo je 17. godišwicu UVPS. Pred oko 700 prisutnih korisnika vojne penzije i uvaènih gostiju iz Vlade, Ministarstva odbrane, Vojske Srbije i drugih struktura, na sve- ~anoj akademiji, naši vrhunski umetnici izveli su bogat kulturno-umetni~ki program. Na po~etku sve~ane akademije, pošto je pozdravivio goste i sve u~esnike skupa, predsednik Udruèwa Qubomir Dragawac je istakao da Udruèwe vojnih penzionera izuzetno ceni i zahvaquje Ministarstvu odbrane, Komandi Kopnene vojske, Domu Vojske Niš i Fakultetu umetnosti na pomo}i koju su pru- ìli u organizovawu sve~anosti u Nišu. Zahvalio se i vrhunskim umetnicima što su prihvatili da u~estvuju u programu, kao i Gradskoj organizaciji UVP Niš na uloènom trudu i pruènom gostoprimstvu. Izrazio je zadovoqstvo što je velika sala Doma Vojske bila ispuwena do posledweg mesta. NA[A TEMA Obeleèna 17. godišwica Udruèwa vojnih penzionera Srbije TRNOVIT PUT DO ÂSNOG STATUSA Udruèwe smatra da neodlo`no treba pristupiti donošewu posebnog Zakona o socijalnom osigurawu vojnih osiguranika, ~ija bi polazna osnova bila postoje}a regulativa, uz eventualne korekcije primerene nastalim promenama u dràvi i Vojsci. Takav, autonomno ure en, sistem socijalnog osigurawa vojnih osiguranika ima više od 85 odsto zemaqa u svetu, me u kojima je i ve}ina ~lanica NATO i Evropske unije. U ime Ministarstva odbrane Republike Srbije i ministra Dragana Šutanovca, kao i u ime Vojske Srbije, prisutnima se obratio izaslanik ministra odbrane dràvni sekretar Igor Jovi~i}, ~estitaju}i Udruèwu 17. godišwicu predanog i uspešnog rada. U ovih 17 godina Udruèwe je moralo da gradi svoju poziciju u veoma sloènom sistemu gde je dosta toga promeweno. U ovom periodu mewali su se društveni sistemi, društveno ure ewe, a Udruèwe je uspevalo da odgovori svim tim izazovima. Sada se uspostavqa relacija sa Ministarstvom za rad i socijalnu politiku i ovom prilikom èlim da se zahvalim kolegama iz Ministarstva za rad, a posebno potpredsedniku Vlade gospodinu Jovanu Krkobabi}u, koji su uspeli da ovaj proces koji je strateškog karaktera pro e što bezbolnije i da pozicija vojnog prenzionera bude što privilegovanija. I jedno i drugo Ministarstvo ~ini sve da ta pozicija bude takva. Pozdravqaju}i skup i ~estitaju}i 4 vojnim penzionerima praznik, izaslanik potpredsednika Vlade RS dràvni sekretar gospodin Drago Vidojevi} istakao je da je veoma va`no da vojni penzioneri imaju jaku organizaciju u kojoj }e iskazivati svoje potrebe. Godine pred nama za vas penzionere }e biti zna~ajna prekretnica. Pribliàvate se penzionerima iz civilnog sektora a godine bi}ete potpuno integrisani u sistem. To je sistem koji mi ure ujemo dve godine, koji }e afirmisati koncept socijalno odgovorne dr- àve. U procesu demokratizacije jako je va`no da budete okupqeni oko svog udruèwa i artikulišete sve potrebe i doprinesete razvijawu demokratskih procesa od kojih zavisi ìvot generacija pred nama. Tamo gde se ne ~uje glas starih, kako neko re~e, ni Bog ne poma- è. Zato u~inimo da se naš glas ~uje dok postojimo, rekao je, izme u ostalog, gospodin Vidojevi}. Imam izuzetnu ~ast da vas sve pozdravim i ~estitam jubilej u ime rukovstva VMA na ~elu sa prof. dr Miodragom Jevti}em. Moja malenkost i moj kolega predstavnici smo 3000 zaposlenih na VMA i u wihovo i naše ime èlimo vam uspešan rad. Na vašoj Petoj izbornoj skuštini u Beogradu, na~elnik Odeqewa za moral i odnose sa javno{}u VMA dr Elizabeta Ristanovi} podrobno vas je izvestila o teško}ama koje su pratile VMA u tranzicionom periodu i o aktuelnom stawu i sve je to publikovano u vašem i našem ~asopisu Vojni veteran. Ne èlim da se ponavqam, ali imam moralnu i naredbodavnu obavezu, kao oficir i ~ovek koji poti~e iz vojne porodice i kao predstavnik VMA, da na ovom mestu kaèm da su vojni osiguranici primarna briga VMA, i od toga ne odustajemo, rekao je izaslanik na~elnika VMA pukovnik prof. dr Predrag Romi} pozdravqaju}i sve~ani skup. Skupu se, u ime republi~ke ogranizacije Saveza udruèwa boraca NOR-a, podru`nice kluba generala iz Niša i ostalih bora~kih organizacija, obratio i general-potpukovnik u penziji Milovan Miš~evi} koji u~estvovao u osnivawu Udruèwa godine. U kratkoj i nadahnutoj besedi preneo je pozdrave i ~estitke boraca kojima je, kao i vojnim penzionerima, qubav prema domovini nešto što se podrazumeva i što se nikada ne dovodi u pitawe. U toku sve~ane akademije, dat je kratak osvrt na rad udruèwa u kome je istaknuto da je UVPS, za 17 godina postojawa, stasalo u respektabilnog i jedinog reprezentativnog i autenti~nog predstavnika korisnika vojne penzije. U udruèwe je, kako je istaknuto, u~laweno oko 70 odsto korisnika vojne penzije svih kategorija, a od donošewa novog Statuta Udruèwu pristupaju i ~lanovi porodica vojnih penzionera. Kao kolektivni ~lanovi, Udruèwu su pristupili Udruèwe penzionisanih vojnih leta~a i padobranaca, Udruèwe vojnih besku}nika, Klub generala i ad-

3 NA[A TEMA mirala Vojske Srbije i Udruèwe vojnih penzionera u Republici Srpskoj. Kao izborna baza za predstavnike korisnika vojne penzije u organima Fonda SOVO, Udruèwe u~estvuje u svim delatnostima Fonda od zna~aja za ostvarivawe prava vojnih osiguranika. Udruèwe je skup školovanih i za tešku vojnu profesiju biranih qudi, koji su uvek spremni da svojim znawem i iskustvom pomognu sistemu odbrane zemqe. Šezdeset posto ih je sa visokom spremom, a ostali su sa višom i sredwom. Akademsko zvawe ima 2278 ~lanova, a me u wima je 534 doktora nauka. Mudro bi bilo da Vojska Srbije, kao što je praksa u drugim zemqama, to znawe koristi, ali se to ne ~ini. Do sticawa zasluènog i ~asnog statusa vojnih penzionera, profesionalna vojna lica su prešla trnovit put poplo~an brojnim specifi~nostima i tegobama vojne slu- `be, a to je: bavqewe oruànom delatnoš}u, pove}an stepen naprezawa i rizika, uniformnost, subordinacija i disciplina, ograni~avawe nekih prava, neprekidan rad na stru~nom usavršavawu, odvojenost od porodice i tako daqe. Sve to je ostavilo negativne posledice po psihofizi~ko zdravqe i ìvotni vek vojnih penzionera. Ve}ina je narušenog zdravqa, a mortalitet ove populacije je visok. Godišwe umre oko 1500 vojnih penzionera, a prose~no ìvotna dob umrlih je oko 66 godina, što je znatno mawe od civilnih penzionera. Sve to zahteva pove}ane socijalno-humanitarne aktivnosti prema vojnim penzionerima, ali Udru- èwe za to nema adekvatne mogu}nosti. Republika Srbija za te svrhe ne izdvaja ni dinara, a sli~no se ponašaju i lokalne samouprave, sem retkih i ~asnih izuzetaka. Za razliku od drugih, pa i raznoraznih nevladinih organizacija, Udruèwe svoje aktivnosti alimentira iskqu~ivo iz ~lanarine svojih pripadnika. Udruèwe se, kako je istaknuto na sve~anoj akademiji, neprekidno borilo i bori za ostvarivawe zakonitih prava i interesa vojnih penzionera, kao i poboqšawe wihovog socijalnog statusa u celini. U tom pogledu postignuti su vidni rezultati, od kojih su najzna~ajniji: - Ponovno uspostavqawe prava na naknadu za oporavak i jednokratnu nov- ~anu pomo}, - Isplata penzija po propisima za sve vojne penzionere; GOSTI NA SVEÂNOJ AKADEMIJI Sve~anoj akademiji prisustvovali su: Izaslanik ministra odbrane dràvni sekretar gospodin Igor Jovi- ~i}, izaslanik potpredsednika Vlade Republike Srbije dràvni sekretar gospodin Drago Vidojevi}, komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Qubiša Dikovi}, potpredsednik Udruèwa vojnih penzionera Republike Crne Gore Radivoje Zdravkovi}, pukovnik u penziji, gradona~elnik Niša gospodin mr Miloš Simonovi}, izaslanik niške eparhije i Patrijarha Srpskog Irineja sveštenik Vlajko Grabe`, predsednik gradske Skupštine Medijana Niš gospodin na~elnik Uprave za tradiciju, standard i veterane u MO pukovnik Sla an Risti}, direktor Fonda za SOVO pukovnik mr Milojko Milovanovi}, izaslanik na~elnika VMA pukovnik prof. dr Predrag Romi} i pukovnik dr Miroslav Vidanovi}, komandanti jedinica i ustanova Vojske Srbije iz niškog garnizona, predsednik Gradske organizacije Saveza penzionera Srbije gospodin Miroqub Stevanovi}, predsednici i predstavnici SUBNOR-a, Saveza rezervnih starešina, bora~kih organizacija i udruèwa gra ana Srbije i Niša, predsednik Skupštine kluba generala i admirala gospodin Qubiša Stojmirovi}, general-potpukovnik u penziji, potpredsednik Udruèwa penzionisanih vojnih leta~a i padobranaca Qubiša Veli~kovi}, pukovnik-pilot u penziji, predsednik Saveza udruèwa potomaka ratnika oslobodila~kih ratova Srbije gospodin Qubomir Markovi}, predsednik Udruèwa palih boraca 90, gospodin Sava Paunovi} i predstavnici medija grada Niša. Radivoje Zdravkovi}, sekretar Udruèwa vojnih penzionera Crne Gore: MUÊ NAS SLI^NE NEVOQE Pozdravivši skup i prenevši pozdrave vojnih veterana Crne Gore, sekretar crnogorskog Udruèwa vojnih penzionera Radivoje Zdravkovi} je, izme u ostalog, rekao: Pri~iwava mi posebno zadovoqstvo što sam danas na ovom sve~anom skupu zajedno sa vama, da vidim svoje saborce veterane, da se podsetimo zajedni~kih uspomena iz minulih vremena. Dragi drugovi, sve nas je pogodilo komadawe Jugoslavije, izazivawe rata i razarawe, a u tom ratnom vrtlogu najve}i gubitnici bili smo mi, veterani. Neki su u borbama ostavili svoje ìvote, drugi su raweni, raseqeni, unesre}eni, bez domova, a neki u Hagu, te i za wih jedan vojni~ki pozdrav. Nas u Crnoj Gori mu~e sli~ni problemi: zakinute penzije i neipla}ena razlika, loša zdravstvena zaštita, svaki deseti veteran je bez krova nad glavom, a jedan broj vojnih penzionera ima problema oko regulisawa dràvqanstva za sebe i ~lanove porodice. Na drugoj strani, dràvne institucije nijesu nam naklowene i voqne da rješavaju naše nagomilane probleme, zbog ~ega smo preko advokata pokrenuli sudske sporove pred Upravnim sudom Crne Gore za isplatu zaostalih primawa. Prenosim zahvalnost našeg Glavnog odbora za dobru saradwu i pomo} koju nam pruàte, a uredniku Vojnog veterana za objektivno informisawe o našem radu i problemima. Hvala predsjedniku Dragawcu koji doprinosi dobroj saradwi na{ih vam svima dobro zdravqe, dug ìvot, redovne penzije i mirnu tarost. - Obezbe eno je le~ewe vojnih penzionera u civilnim zdravstvenim ustanovama u mestima gde nema vojnih; - Zna~ajno su pove}ana sredstva za zdravstvenu zaštitu i poboqšawe materijalnog poloàja vojnih penzionera; - Omogu}eno je preimenovawe i otkup stanova koji su dodeqivani u zakup na odre eno vreme; - Omogu}eno je rešavawe stambenog pitawa bespovratnim nov~anim sredstvima u iznosu od evra. U realizaciji navedenih i drugih 5

4 poslova, Udruèwe je imalo odgovaraju}u podršku Vlade Srbije, naro~ito od Ministarstva odbrane i Fonda SOVO. Od aktuelnih problema, ~ije je rešavawe u toku ili predstoji, na prvom mestu je reforma penzijskog i invalidskog osigurawa u Republici Srbiji, u sklopu koje i socijalnog osigurawa vojnih osiguranika. Udruèwe smatra da neodlo- `no treba pristupiti donošewu posebnog Zakona o socijalnom osigurawu vojnih osiguranika, ~ija bi polazna osnova bila postoje}a regulativa, uz eventualne korekcije primerene nastalim promenama u dràvi i Vojsci. Takav, autonomno ure en, sistem socijalnog osigurawa vojnih osiguranika ima više od 85 odsto zemaqa u svetu, me u kojima je i ve}ina ~lanica NATO i Evropske unije. Napred izneto stanovište je prezentovano kompetentnim organima u svim fazama rada na novelaciji regulative penzijskog osigurawa, ali to nije uvaèno, pa je Udruèwe dostavilo predlog odgovaraju}ih amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu Vladi i poslani~kim grupama u Skupštini Srbije. Ukoliko penzijsko osigurawe vojnih osiguranika bude integrisano u penzijsko i invalidsko osigurawe Republike Srbije, pred Udruèwem su obimni i ozbiqni zadaci koji iz toga proizilaze, a ti~u se uklapawa u civilnu podzakonsku regulativu i ure ivawa prava koja su ostvarivana preko Fonda SOVO a integrisawem se gase. Ovi i drugi sloèni i teški poslovi koji predstoje zahtevaju puno angaòvawe ~lanova Udru- èwa, ali i ostalih vojnih penzionera, pa je Udruèwe i ovom prilikom pozvalo pojedince i srodna udruèwa da mu se pridruè. U bogatom kulturno-umetni~kom programu u~estvovali su velikani muzi~ke scene Srbije gospodin profesor Nikola Rackov i gospo ica Sneàna Beri}, Ekstra Nena, prvak Beogradskog pozorišta Zoran Simonovi}, mlada i talentovana voditeqka Tawa Nedeqkovi}, ~lanovi Udruèwa pisaca êgar iz Niša Miqko Radoševi}, Mihajlo Ili} i Miroslav Miša Bakra~, slikar Slobodan Kon~alovi} i drvorezac Slobodan Mladenovi} ~iji radovi su bili izloèni specijalno za ovu priliku, glumci Lepomir Ivkovi} i Boško Puleti} sa sekvencom iz predstave: Vreme ~asti i ponosa, Estradni orkestar Kopnene Vojske i Izvorna grupa Medijana iz Niša. E. V. V. NA[A TEMA Tre}a sednica Glavnog odbora UVPS AMANDMANI ZA ODBRANU STATUSA U periodu izme u dve sednice, Glavni odbor je Radnom timu Vlade Republike Srbije dostavio mišqewe UVPS o na~inu rešavawa duga korisnicima vojne penzije (dug od do ) koje je usvojeno na drugoj sednici Glavnog odbora. U ovom periodu intenzivno se radilo na formulisawu amandmana na predlog Zakona o izmenama i dopuni Zakona o PIO. Svi predlozi Udruèwa koji su dostavqeni nadle`nima a nisu prihva}eni bi}e, u vidu amandmana, dostavqeni Vladi Republike Srbije. Tre}a sednica Glavnog odbora Skupštine UVPS odràna je 16. septembra godine, u Domu Vojske u Nišu, neposredno pre centralne sve~anosti povodom 17. godišwice Udruèwa vojnih penzionera Srbije. Na sednici, kojom je predsedavao Qubomir Dragawac, usvojeni su zapisnik sa 2. sednice i izveštaj o radu izme u 2. i 3. sednice Glavnog odbora; donesena je odluka o dodeli priznawa iz nadle- `nosti Glavnog odbora; usvojena je odluka o izmeni finansijskog plana UVPS za godinu i usvojen predlog za izbor dva ~lana Upravnog odbora Fonda SOVO. U izveštaju o radu Glavnog odbora UVPS izme u dve sednice, koji je podneo predsednik Dragawac, istaknuto je da je teìšte rada Udru- èwa u ovom periodu bilo na: sprovo ewu odluka koje je Glavni odbor usvojio na 2. sednici, prou~avawu i 6 davawu predloga za nova zakonska rešewa o socijalnom osigurawu vojnih osiguranika, rešavawu statusnih problema vojnih penzionera i u saradwi sa drugim udruèwima. Kad je re~ o sprovo ewu odluka sa 2. sednice, u izveštaju se navodi da se neposredno po završetku 2. sednice, pristupilo izradi odluka sa sednice, a od opštinskih odbora UVPS zatraèno je mišqewe o Nacrtu odluke o formirawu fonda solidarnosti i o predlozima za priznawa povodom Dana UVPS. Tako e, radilo se na pripremi proslave povodom Dana UVPS i izra ena su priznawa koja }e se dodeliti istaknutim organizacijama i pojednicima. U periodu izme u dve sednice, Glavni odbor je Radnom timu Vlade Republike Srbije dostavio mišqewe UVPS o na~inu rešavawa duga

5 NA[A TEMA korisnicima vojne penzije (dug od do ) koje je usvojeno na drugoj sednici Glavnog odbora. U izveštaju se, tako e, navodi da se u ovom periodu intenzivno radilo na formulisawu amadmana na predlog Zakona o izmenama i dopuni Zakona o PIO. Svi predlozi Udruèwa koji su dostavqeni nadle`nima a nisu prihva}eni bi}e, u vidu amandmana, dostavqeni Vladi Republike Srbije. Posebno }e se predloìti i obrazloìti amadman za neutralisawe razlika u penzijama koje su nastale stupawem na snagu Zakona o Vojsci Srbije od godine. Isto tako predloì}e se da se u UO Fonda PIO bira predstavnik UVPS, isti~e se u izveštaju. Izme u dve sednice nastavqeno je sa pruàwem stru~ne pomo}i licima koja vode sudski spor za neispla}eni dug Fonda SOVO. U ovom periodu nije bilo posebnih problema u zdravstvenom zbriwavawu KVP, osim poznatih teško- }a oko snabdevawa lekovima u nekim gradovima. S tim u vezi, na incijativu UVPS organi Fonda SOVO obavili su razgovore sa direktorima domova zdravqa u ovim mestima i, prema informacijama iz Fonda, o~ekuju se pozitivna rešewa. U narednom periodu, kako stoji u izveštaju, udruèwe }e pratiti realizaciju zdravstvenog zbriwavawa KVP na celoj teritoriji a posebno u gradovima gde nema vojnozdravstvenih ustanova. PRIZNAWA Glavni odbor je na 3. sednici, povodom 17. godišwice Udruèwa, doneo i odluku o dodeli priznawa. Poveqa Udruèwa vojnih penzionera Srbije, kao najviše priznawe - za izvanredan višegodišwi doprinos razvoju, unapre ewu i afirmaciji UVPSdodeqena je: Opštinskoj organizaciji UVPS Zemun, Veškovi} Slavki, ~lanu UVPS OpOrg Novi Beograd i ~lanu GlOd UVPS, Petkovi} Branku, ~lanu UVPS OpOrg Novi Beograd, Proki} Milanu, ~lanu UVPS OpOrg Novi Beograd, Tomaševi} Veliboru, ~lanu UVPS OpOrg Novi Beograd, Obradovi} Nikoli, ~lanu UVPS OpOrg Rakovica, Dragi}evi} Milivoju, ~lanu UVPS OpOrg Prokupqe, Drotarov Fedoru, ~lanu UVPS OpOrg Cuprija, i Rodi} Vukašinu, ~lanu UVPS OpOrg Kraqevo. Osim toga, Glavni odbor je zaslu`nim ~lanovima dodelio 46 plaketa, 49 zahvalnica i 13 kwiga. Za oktobar planira se susret sa organima Uprave za vojno zdravstvo i Uprave VMA radi razrešewa nekih problema iz oblasti zakonske regulative i iznalaèwa na~ina da se skrati vreme ~ekawa za preglede na nekim kabinetima i za neka funkcionalna ispitivawa. U Fondu SOVO i komandama garnizona u toku je postupak obrade podataka korisnika vojnozdravstvene zaštite u ciqu izdavawa novih zdravstvenih kwiìca. Dat je predlog Fondu za SOVO da se qudima koji rade na pripremi za izdavawe zdravstvenih kwiìca isplati adekvatna naknada za rad.. Udruèwe vojnih penzionera Srbije se, kako se naglašava u izveštaju, neprekidno bori za o~uvawe socijalnog i materijalnog statusa ~lanova i porodica KVP u celini. Tako e, UVPS preko svojih predstavnika u organima Fonda SO- VO inicira da se sva pitawa iz nadle`nosti te institucije rešavaju u ciqu zadovoqavawa i ostvarivawa interesa korisnika vojne penzije. U periodu izme u dve sednice, Odeqewe za stambene poslove, godine, podelilo je 34 stana u slede}im garnizonima: u Beogradu 15, â~ku 6, Vaqevu 3, Vrawu i Kruševcu po 2, Kragujevcu, Leskovcu, Priboju, Somboru, Šapcu i Nišu po 1. Od navedenog broja stanova korisnicima vojne penzije je dodeqeno 12, ili 35 odsto. Preostalih 39 stanova, po Odluci od godine, stambena komisija dodeli- }e po okon~awu postupka provere 7 stambenog stawa. U izveštaju se isti~e da je po- ~ela je izgradwa stanova na lokaciji kasarne Vojvoda Stepa u Beogradu, gde se o~ekuje oko stanova za potrebe Vojske i MO. Tako e se isti~e da se uskoro o~ekuje novi Pravilnik o raspodeli stanova u Ministarstvu odbrane. U periodu od do godine u UVPS pristupila su 84 nova ~lana. U istom periodu, naàlost, sa evidencije je skinuto 107 ~lanova koji su preminuli. Na dan godine brojno stawe je bilo ~lanova (koji pla}aju ~lanarinu). Glavni odbor na 3. sednici predloìo je Skupštini Fonda SO- VO dvojicu novih ~lanova Upravnog odbora Fonda SOVO: Zorana Vu~kovi}a i Cvetana Stamenkovi}a. U obrazloèwu se isti~e da je odlukom Glavnog odbora od , sa du`nosti ~lana UO Fonda SOVO opozvan Dragiša Stevanovi}, i da je Glavni odbor na istoj sednici usvojio ostavku Ostoje Popovi}a na du`nost ~lana UO Fonda SOVO. Zbog toga se Skupštini Fonda SO- VO predlaù lica za popunu upra`wenih mesta u UO Fonda SOVO. Do 31. avgusta godine odr- àna je 51 sednica Komisije za oporavak. Primqeno je 1159 zahteva a rešavan je Doneto je 1071 rešewe. Prihva}eno je 924 a odbijeno 147 zahteva. Traèna je dopuna za 413 zahteva. Rešavano je 28 àlbi od kojih je 20 odbijeno a 8 prihva- }eno. E. V. V.

6 Akademik Milorad Ekme~i} se bavi istorijom Srba od kraja 18. veka do stvarawa Jugoslavije i na{ih dana.wegove kwige se odlikuju izvanrednom nau~nom utemeqeno{}u, istorijskom sintezom i sna`nom erudicijom.o dugom kretawu izme u klawa i orawa, kao najkra}oj sintezi na{e istorije, pi{e u svojoj najnovijoj kwizi ~ije tre}e izdawe upravo priprema. Kako je primqen ~udnovat naslov va{e kwige Dugo kretawe izme u klawa i orawa, kapitalno delo o istoriji Srba u Novom Veku ( ). Taj ste naslov uzeli od Ive Andri}a, iz jedne wegove ocene zbirke poezije iz godine. Da li je to ocena dugog hoda srpske istorije? Prilikom najave prvog izdawa te kwige iz godine u o~ima nekih sam ~itao upitanost da li grubost izraza u naslovu kwige ne}e izazvati nedoumice za weno razumevawe.ja sam i sam negde tuma~io da se radi o jednoj filozofiji istorije, koja je za mlade intelektualce godine bila nametqiva.tek zavr{eni Prvi svetski rat, za koji je tad svako verovao da se ne}e vi{e nikada ponoviti, bio je zaista najgore svetsko klawe koje je istorija zabeleìla.izraz kretawe izme u ma~eva i plugova, kao umiveniji alternativni naslov moje kwige, je odve} prisutan u bibliji, ali nema tu surovu ta~nost koju je Ivo Andri} napisao.naàlost, to jeste najkra}a sinteza na{e istorije. I wena najkra}a ocena? Imate pravo to jeste ocena dugog hoda srpske istorije, mo`da wen najgu{}i sadàj.istorijska nauka je vrlo podmitqivo duhovno bi- }e, jer se u woj moè mnogo lagati, bez kazne da }e se ikome verovati koji to ne prihvataju.pre vi{e od pola godine smo malo ~eprkali po ideolo{kim polazi{tima velike grupe oko ameri~ke korporacije INTERVJU Razgovor sa akademikom Miloradom Ekme~i}em DUGO KRETAWE IZME\U MAÊVA I PLUGOVA RAND, u nacrtu novog Ameri~kog stole}a, da istorija nije nauka, nego da ima dobrih i lo{ih istorija.u~e nas da se ne osvr}emo na mrtve ruke iz zemqe koje nas vuku u pro{lost i da manemo brigu na veseqe i gledamo u budu}nost.to nije ni{ta novo, jer pre vi{e od dve hiqade godina su se u po~ecima helenske istoriografije (Pausanija Opis Helade ) àlili da ima onih koji pi{u po svojoj du{i, kao i onih koji pi{u da se svidi kraqu.nauka je ono {to ima metode, a ono {to ima samo pouke nije nauka.istorija }e uvek biti nauka, kao {to ne}e nikada is~eznuti ni pouke da su boqe kwige koje se svi aju kraqu.procesi dugog trajawa Fernana Brodela odre uju tok qudske istorije.kod svih evropskih naroda su ratovi, naàlost, bili jedan takav faktor dugog trajawa.i ja sam ranije pisao o Jadnom ~oveku 16. veka, svih vekova kroz koje je on prolazio.qudski progres se i sastoji u mewawu motiva jadnog ~oveka koji uvek egzistira, smewuje svoju bedu u svim fazama razvoja 8 Srpskom narodu su izgleda istorijski neprijateqi ideologije: fa{izam, komunizam i globalizam. Bez namere da ih izjedna~avamo, mo`da je po srpsko bi}e najrazornija ideologija pod kojom upravo ìvimo. Imate pravo da se moderne ideologije ne smeju izjedna~avati. Posebno srpskom, a i mnogim drugim narodima, komunizam nije izgledao kao neprijateqska ideologija.od do ve}ina mu daje podr- {ku.u demokratiji su sumwe zbog ratova.svi pomalo poku{avaju da govore jezikom holivudskih sudija.svi bi hteli da Amerika bude sudija svetskoj komunisti~koj tiraniji.ameri~ki militarizam i to gasi.u Vijetnamu su upotrebili naranyasti prah, neku hemikaliju za defolijaciju, kako bi iz aviona mogli da otkrivaju komunisti~ke gerilce.nisu uspeli, podvukli rep i pobegli.ostavili iza sbe obogaqen narod gore nego Japance sa atomskim bombama u Hiro- {imi i Nagasakiju po~etkom avgusta 1945.îm je pao reìm Pol Pota u Vijetnamu susednoj Kamboyi, Amerikanci su bili prvi koji su se ponudili da oni budu sudije komunisti~koj tiraniji.zaboravili su da je dopisnik Politike u jednoj komunisti~koj zemqi prvi u svetu objavio reportaù o zlodelu koje je u~iweno u komunisti~koj Kamboyi i da je Vijetnamska vojska bila prva koja je intervenisala protiv reìma svog komunisti~kog suseda.u nekim delovima Vijetnama danas se u porodici ra a polovina poreme}ene dece telesno i umno.amerikanci ne priznaju da je bacawe atomske bombe na goloruko stanovni{tvo, kao i naranyasti prah da se uvede demokratija, najgori ratni zlo~in koji se u istoriji desio Kome Amerikanci mogu biti sudije? Neka podviju rep.ali je jo{ gore pitawe:odakle toliko na{eg sveta veruje da oni treba da budu sudije i nama? Vi ste senator Republike Srpske. Svedoci smo nastojawa da RS nestane, ukidaju joj sva ovla{}ewa, sve rade da je poni- {te. Kakva je budu}nost bosanskih Srba? Vrlo zabriwavaju}a.ne mislim u smislu da je to nedono{~e koje neke promene strate{kog pravca ameri~ke vojske mogu ukinuti.da su toliko nejaki Uro{i ne bi imali ni ovo {to imaju. Dejtonski sporazum nije bilo razgrani~ewe samo

7 INTERVJU Srba, Muslimana i Hrvata na podru~ju granica BiH.To je bilo razgrani~ewe Srba i Hrvata u Hrvatskoj i BiH zajedno. Oluja koju na{a vesela bra}a slave kao svoj domovinski rat, stvorila je granice koje je neko drugi nacrtao iza zatvorenih vrata u ameri~kim obave{tajnim slu`bama.tako je barem Tu man objasnio u stenografskim zabele- {kama razgovora sa bosanskim Hrvatima.Moj biv{i koga je Tu man postavio za ambasadora u Ma arskoj, pitao ga je kada }e se Hrvati vratiti u Posavinu koja je pripala Republici Srpskoj.Tu man mu re~e: ako se oni tamo vrate, onda }e se i Srbi vratiti u Hrvatsku.Mislio je na to da je do Srba proterano u Oluji i da wihova naseqa dopiru sve do Zagreba.Tu man je tada rekao da je ta granica nacrtana i prihva}ena u Dejtonu, do{la iz Amerike i da je ostavqeno Kontakt grupi da je uvede u stvarnost.hrvatski domovinski rat je kukavno bla}ewe ruskih ratova protiv Napoleona i Hitlera jer su u istoriji samo oni jo{ nazvani tim otaybinskim imenom. Napisali ste poodavno da nikad niko nije uspeo da odvoji Crnu Goru od Srbije i Rusije.Tako je bilo u pro{losti.[ta ka- ète danas? U svoje vreme sam pitao mog dragog prijateqa Vesu Peri}a kako se desilo da narod u Crnoj Gori prihvata novu dràvu.rekao mi je da je u vreme Drugog svetskog rata, kad je propalo sve {to bi li~ilo na dràvu, u Zagara~u neki vojvoda organizovao sno{qiv ìvot.uveo ne{to {to su neki doìvqavali kao dr- àvu iz nevoqe.svi stanovnici Zagara~a su ga zvali kume, ro aci i nepoznati qudi podjednako.kum kao svojta, a ne kapo mafije.neki red je postalo kumstvo.kada nave~er gledam vesti iz Crne Gore, u du{i se sme{kam koliko li se tamo kumova sad namnoìlo.izgleda da su svi sre}ni zato {to }e Crna Gora postati novi Monako.Jahte svih znanih i neznanih junaka,kartaro{a, lopova i prevaranata, sve su tamo,ra~uni u bankama, skupovi yet-seta, predstavnici, prin~evi, princeze svih dinastija se tamo skupqaju.ali to nije nacija, ona uvek produàva istoriju.avetiwski ukleto deluju zidovi fabrike Radoje Daki}, kao da tamo niko ne sawa da }e Crna Gora nekada postati industrijsko dru- {tvo.oprosti kume {to ovako zborim katunski.iz nevoqe mi je.kao narod je sada opet zava en.neki kum mora da drì red, da noèvi ne sevnu. Izgleda da smo imali malo uticaja na doga awa posledwih dve decenije? Da li je naš izlaz iz za~aranog kruga uslovqavawa u pribliàvawu Rusiji ili EU sa Rusijom? Na{u tragediju u Bosni i na Kosovu su odredili ameri~ki stratezi negde daleko od nas, u podrumima wihovih obave{tajnih slu- `bi.danas SAD èle ponovo da uhvate za rogove islamskog bika na Bliskom Istoku.Predsednik Obama (prema novinama iz pro{le nedeqe) veli da Turskoj treba pomo}i da se okrene prema Evropi, a ne prema fundamentalistima na Bliskom Istoku.Turska je na putu pobede islamskog fundamentalizma.kemalisti~ki laicizam ne}e nestati sa lica zemqe, kao onaj cara Reze Pahlavija u Iranu, gde je predsednik Karter pomogao ajatolama da obore sekularno carstvo i uvedu versku dràvu.mnogi u ameri~kim strate{kim podrumima,tamo daleko kraj wihovog mora, misle da }e i islamisti~kog bika u dana{woj Turskoj zaustaviti bacaju}i mu zobnicu u kojoj je Republika Srpska.Kad }e ne{to nau~iti od svojih ratova u Iranu, Iraku i Avganistanu?Svima su najpre bacali ne~iju zobnicu, dok nisu shvatili da oni rade o wihovoj glavi.dana{wa Turska je vitalni narod od blizu sto miliona qudi.postaju nova supersila.malo joj je bosanska zobnica.ona traì sau~estvovawe sa SAD u vo ewu sveta.kuku nama. Govorili ste da }e svaka mogu}a kriza sa Rusijom izazvati talase na Balkanu od kojih }e poloàj srpske dràve biti sve gori. 9 - Evropska unija sa Rusijom a ne protiv we, to nije nerealno sawarewe na javi nego potpuno realna stvar. Rusija ostvaruje velike projekte energetskog zajedništva sa Evropskom unijom. Od Rusije teku pipci gasovoda u Kini i u Evropi. Strane koje jedna isporu~uje gas a druga taj gas prima nisu spremne da ratuju. To je uzajamna osuda da nikada više ne}e ratovati jedni protiv drugih. Budu}nost Evrope name}e saradwu ~ak i mogu}i savez dve strane. Rusija je odve} velika da bi bila ~lan. Mi treba da podràvamo tu politiku a ne da naš politi~ar koji potpisuje obavezu da Ju`ni tok ide kroz Srbiju odjednom daje glas za ameri~ki projekat Nabuko koji bi svezao ruke Rusiji prema Evropi. Nisam dorastao sugestiji da bih sam rekao šta da se radi. Mislim da jedino imam pravo da ka- èm da narod koji nikada u istoriji nije ìveo izvan Evrope ~ak i kao varvari pre dolaska na Balkan ima gra ansko pravo da u e u Evropu a ne da mu se smiluje ameri~ki vojni saveznik koji je poništio norme me unarodnog prava i uveo politiku uslovqavawa. Naš ulazak u EU izgleda da je kazna a ne ostvarewe prava na poštene dogovore. Ne moèmo u}i u Evropu koja je u bloku za osvajawe sveta. (Iz intervjua Ve~erwim novostima ) Danas smo u situaciji da ponovimo misao Milovana Milovanovi- }a u ~lancima iz radikalskog Dela od i godine. On je govorio da Rusija ima svoje interese kao velika sila i da se mi na toj vatrici moèmo ope}i i ogrejati. Amerika }e iza}i iz ove istorijske krize u koju su sad upale. Wen vojni buyet (ako je verovati procenama ruskog predsednika vlade Putina) je vi{i nego vojni buyeti svih drugih zemaqa u svetu zajedno. Predsednik Obama je sad prisiqen da to smawuje, ali }e se SAD vratiti naporima da svakom loncu na svetu budu poklopac i svuda budu sudije. Ne smemo prièqkivati obnovu hladnog rata izme u nove Rusije i SAD. To bi bila katastrofa za ~ove~anstvo. A nemojmo glumiti, dragi kume, da smo neko i ne{to da se u to petqamo. Nesporazumi sa Rusijom dolaze oko pitawa wihovih izvora energije.sa Saudi Arabijom u energetici Rusi dominiraju.napori Rusije da sa zapadnim dràvama okrenu novu stranicu saradwe i mirovnih sporazuma za alternativu imaju ameri~ke potajne, stare èqe da u tome budu arbitar.na toj ruskoj vatrici se mi moèmo ogrejati.treba im pomagati da stvore jedan mirnodopski energetski blok.sa cevovodima ruskog gasa i nafte te~e i nova filozofija mirnodopske saradwe u budu}nosti.eu ne moè bez Rusije.U toj Evropi sa Rusijom kao saveznikom ili punim ~lanom i nama }e biti toplije. Blièg naroda od Rusa mi nismo imali, bez obzira na silne nesporazume u pro{losti, kao {to su Berlinski kongres i Rezolucija IB Razgovarala Branka ûqi}

8 Na pomolu dogovor Ministarstva odbrane i uì~ke lokalne samouprave STANOVI ZA DOM VOJSKE I KASARNU Pregovori uì~ke lokalne samouprave i Ministarstva odbrane o razmeni vojne imovine za stanove, kako tvrdi gradska vlast, dospeli su do finalne runde od koje se o~ekuje uskla ivawe i sklapawe ugovora o ovoj trampi. Kako je dogovoreno, gradu Uìce da}e kvadrata stambenog prostora u zamenu za Dom Vojske i kasarnu. Grad èli vlasništvo nad Domom Vojske, objektom u centru Uìca koji godinama zvrji prazan i neiskoriš}en i kasarnom êtvrti puk koja raspolaè sa 26 hektara zemqe i raznim prostorijama ukupne površine od kvadrata. Dom Vojske planiran je kao budu}e sedište Gradskog kulturnog centra, dok se kasarna tretira kao idealno mesto za stacionirawe nekoliko novih fakulteta. Poreska uprava je procenila, ka- è gradona~elnik Jovan Markovi}, a uì~ka vlast prihvatila da Dom Vojske vredi 140 miliona dinara. - Sa Ministarstvom odbrane dogovorili smo se da taj objekat razmenimo za kvadrata stambenog prostora. U septembru }emo Vojsci predati 500 kvadrata stanova koji su ve} u posedu grada. Po 350 kvadrata stanova, ~ija izgradwa predstoji, ustupi}emo tokom i godine - navodi Markovi}. Vlasništvo nad kasarnskim kompleksom, procewenim na osam miliona evra, Uìce }e morati da kompenzuje sa kvadrata stambene površine. Lokacije kod Medicinske škole na Carini i u naseqima Kr~agovo i Turica opredeqene su kao budu}a gradilišta. Prema jednoj varijanti, Uìce }e svoj zalog u ovoj razmeni morati da ustupi do 2012, dok je druga opcija da se izgradwa stanova odradi u fazama u narednih pet godina. - To otvara mogu}nost da se kasarna krajem naredne ili po~etkom ukwiì kao imovina grada, ~ime bi se po~ela realizacija projekta integrisanog univerziteta. Ideja je da postoje}i U~iteqski fakultet, koji poseduje akreditacije za sva tri nivoa studija, bude nosilac tih aktivnosti. Visoka poslovno-tehni~ka škola trebalo bi da predloì smer iz oblasti tehni~kih i tehnoloških nauka koji bi mogao da preraste u akademske studije. Tre}i smer na univerzitetu trebalo bi da bude umetnost - najavquje gradona~elnik Uìca. Vladimir Lojanica STANOVI VOJNI KOMPLEKSI U SUBOTICI Na~elnik odelewa u Vojnogra evinskom centru Beograd pukovnik Stevan Martinovi} i pomo}nik gradona~elnika Subotice Duško Guslov potpisali su zapisnik o prenosu prava koriš}ewa dva vojna kompleksa u tom gradu. U februaru ove godine Grad Subotica zakqu~io je ugovore sa Direkcijom za imovinu Republike Srbije o kupovini nekadašwe kasarne Narodni heroj Petar Drapšin koja obuhvata zemqište ukupne površine preko 21 hektar sa 26 objekata visokogradwe ukupne površine oko kvadratnih metara i vojnog poligona Radanovac od preko 123 hektara sa 30 objekata visokogradwe ukupne površine oko kvadratnih metara. Prema re~ima pukovnika Martinovi}a, sredstva dobijena ovim putem MO }e iskoristiti za opremawe i modernizaciju Vojske Srbije, za poboqšawe materijalnog poloàja pripadnika MO i VS te stambeno obezbe ewe penzionisanih i aktivnih pripadnika MO i VS. Suboti~ka lokalna samouprava, kako je re~eno, prepoznala je veliku razvojnu šansu u koriš}ewu neperspektivnih vojnih kompleksa i u tom pogledu, jedna je od najangaòvanijih u Republici Srbiji. Izraàvaju}i zadovoqstvo uspešno realizovanim poslom, Duško Guslov je naglasio kako }e Grad ovaj, izuzetno atraktivan prostor koji se najve}im delom nalazi uz magistralni put Subotica-Pali}, ponuditi investitorima, pa }e tako na mestu zakorovqenih i zapuštenih objekata uskoro ni}i tr`ni i logisti~ki centri. U ponudi Ministarstva odbrane se na teritoriji Subotice nalaze još ~etiri vojna kompleksa, kasarna Kosta Na, Dom vojske i dva strelišta, Hrastova~a i Aleksandrovi salaši za koje se o~ekuju ponude Stanovi na Vo`dovcu mogu i na po~ek SUBVENCIONISANI KREDITI Svi koji budu ispuwavali uslove i budu èleli da kupe stan u nasequ Stepa Stepanovi}, koji }e se graditi na mestu stare kasarne na Vo`dovcu, mo}i }e da koriste kredite koje subvencioniše dràva, odnosno bi}e dovoqno sredstava namewenih tim kreditima. Svi koji podignu subvencionisani kredit, do 30. oktobra godine vra}aju samo glavnicu, što zna~i oko 80 evra za stan oko 50 kvadrata. Stanovi }e biti useqeni do marta Nije istina da stanovi u nasequ Stepa Stepanovi} ne}e mo}i da se kupuju subvencionisanim kreditima, jer objekat nije 80 odsto završen. Kreditiraju nas banke pa to nije uslov u ovom slu~aju. Mislim da je najboqe rešewe za podstanare, koji veoma teško mogu da izdvoje i za kiriju i za ratu za kredit, da podignu subvencionisani kredit i vra}aju samo glavnicu do oktobra godine. Tada }e se ve} useliti u novi stan i na taj na~in }e nadomestiti period dok se stanovi grade. Najboqa garancija da }e stanovi biti završeni, osim toga što je investitor dr- àva, jeste da nas finansiraju banke i kako završavamo faze radova, tako nam upla}uju pare, što zna~i da ne}e smeti ni dan da se probijaju rokovi - objašwava Dragan Gruji}, direktor Gra evinske direkcije Srbije. Kako kaù u Nacionalnoj korporaciji za osigurawe stambenih kredita, kredita }e biti dovoqno za sve koji ispuwavaju uslove. - Stanove u nasequ Stepa Stepanovi} gra ani }e svakako mo}i da kupe kako pomo- }u subvencionisanih stambenih kredita, tako i komercijalnih kredita banaka. S obzirom na to da je projekat izgradwe naseqa u prvoj fazi i da još prvi zahtevi za kupovinu nekretnina nisu upu}eni bankama, a da je veliko interesovawe, rano je procewivati koliko }e subvencionisanih kredita ta~no biti kada je u pitawu kupovina stanova u pomenutom nasequ - objašwavaju za Blic u NKOSK. U godini za dugoro~no stambeno kreditirawe u Srbiji i subvencionisawe kamate za stambene kredite predvi eno je 2,5 milijardi dinara, koje još nisu potrošene. - U zavisnosti od trenutka prijema prvih zahteva za kupovinu stanova u nasequ Vojni veteran 10 Septembar Stepa Stepanovi}, mo}i }emo da znamo koliko preostalih sredstava za subvencionisane kredite imamo na raspolagawu. Ipak, kredita }e biti dovoqno - naglašavaju u NKOSK. Svi koji su se do sada prijavili, ili }e u narednom periodu rezervisati stan u Gra- evinskoj direkciji Srbije, bi}e pozivani po rednom broju rezervacije krajem oktobra, kad se o~ekuje po~etak prodaje, da potpišu ugovor. Tada }e morati na ime kapare Gra- evinskoj direkciji Srbije da uplate pet odsto vrednosti stana i imaju rok od tri meseca za realizaciju kredita. Oni koji stan kupuju za keš, celokupan iznos upla}uju u roku od 30 dana. Svima koji ne ispune ove odrednice ugovora kapara }e propasti. Osnovni uslovi za dobijawe subvencionisanih kredita su da podnosioci zahteva nemaju nekretninu na svoje ime, da su kreditno sposobni i da nemaju više od 45 godina. U ovom nasequ bi}e izgra eno stanova. B. Vukovi}, Blic

9 Najava izgradwe stanova u vo`dova~koj kasarni ÊKA SE POÊTAK GRADWE Na prostoru bivše kasarne 4. juli u Beogradu, gde su nedavno po~eli pripremni radovi za izgradwu ukupno jeftinih stanova, pripadnicima Vojske Srbije bi}e nameweno oko stanova, izjavio je sekretar Udruèwa za gra evinsku industriju u Privrednoj komori Srbije Goran Rodi}. Uskoro }e biti raspisan i ugovor o izgradwi oko 600 stanova na Novom Beogradu u blizini Ledina, od kojih bi jedan deo trebalo da bude namewen policiji, rekao je Rodi} Tanjugu. On je rekao da }e i u tom projektu, kao i kod izgradwe jeftinih stanova na mestu bivše vo- `dova~ke kasarne, investitor biti dràva. Rodi} je rekao da je izme u 300 i 400 gra evinskih firmi najavilo da }e u~estvovati na tenderu za izbor glavnih izvo a~a na izgradwi stanova na Vo- `dovcu. Tender }e, prema wegovim re~ima, biti raspisan krajem septembra, ili po~etkom oktobra, a pozvani su da u~estvuju svi zainteresovani. Na prostoru bivše kasarne 4. juli 30. avgusta je po~elo rušewe vojnih objekata, a u oktobru bi trebalo da po~nu radovi na izgradwi stanova. Pored stanova, ~ija }e cena po kvadratnom metru biti evra, na toj lokaciji bi}e izgra- eno i 177 lokala, dve škole i dva obdaništa, zdravstveni centar i drugi prate}i objekti. Ukupno }e biti izgra eno stanova, od ~ega 212 garsowera, 960 jednosobnih stanova, 456 jednoiposobnih stanova, dvosobnih stanova, 281 dvoiposobnih stanova, trosobnih stanova, 164 troiposobnih stanova i 126 ~etvorosobnih stanova. U ceo projekat, odnosno u izgradwu ukupno oko kvadrata, bi}e uloèno oko 250 miliona evra. Svi punoletni gra ani }e imati pravo da kupe stan, s tim da }e ~lanovi jedne porodice mo- }i da kupe samo jedan stan, a mo- }i }e da se kupe preko kredita poslovnih banaka, subvencionisanih kredita i gotovinski. Zainteresovani gra ani koji èle da kupe stan treba da pošaqu mejl Gra evinskoj direkciji Srbije na adresu office@gds.rs sa fotokopijom li~ne karte i kontakt telefonom, kao i da navedu kvadraturu stana koju èle da kupe, a mogu da odu i li~no. Kada se rezerviše stan Gra- evinska direkcija po završetku glavnih projekata i dobijawu gra- evinske dozvole poziva kupca da zakqu~i sa wim ugovor. Ugovor se zatim overava u sudu, nakon ~ega kupac u roku od sedam dana pla}a kaparu od pet odsto od ukupne vrednosti stana. Ostatak vrednosti nekretnine se pla}a u roku od 30 dana za kupce koji budu gotovinski pla}ali odnosno 90 dana za kupce koji budu pla}ali kreditom. Tanjug PODELA STANOVA U SEPTEMBRU Odlukom o raspodeli stanova u zakup na neodre eno vreme, stambeni organ Ministarstva odbrane, godine, izvršio je podelu 20 stanova u slede}im garnizonima: Beograd 5, Niš 3, Vrawe 3, Kuršumlija 2, a u Smederevu, Smederevskoj Palanci, Zrewaninu, Kraqevu, â~ku, Zaje~aru i Leskovcu podeqen je po jedan stan. Od ukupnog broja podeqenih stanova vojnim penzionerima je odlukom opredeqeno sedam stanova ili 35 odsto. Naredna podela stanova o~ekuje se u oktobru, sa presekom stawa Z.V. STANOVI Vojni veteran 11 Septembar Novi stanovi za raspodelu KROV ZA 80 PORODICA Saglasno odredbi ~lana 43. Pravilnika o rešavawu stambenih pitawa u Ministarstvu odbrane ( SVL br. 38/05, 16/08, 26/08 i 39/08), Vojnogra evinski centar Beograd Uprave za infrastrukturu Sektora za materijalne resurse, dostavio je Odeqewu za stambene poslove Uprave za tradiciju, standard i veterane, prijave za raspodelu stanova u zakup na neodre eno vreme, a Uprava je te podatke prosledila i Udruèwu VPS. Prijave za raspodelu stanova odnose se na slede}e garnizone, odnosno mesta: BEOGRAD: 4 garsowere, 2 jednosobna, 7 jednoiposobnih, 8 dvosobnih, 9 dvoiposobnih, 2 trosobna, 22 troiposobna i 3 ~etvorosobna stana; NOVISAD: 1 jednoiposoban stan; NIŠ: 1 jednosoban stan; KRUŠEVAC: 2 garsowere, 3 jednoiposobna i 1 dvosoban stan; KRAGUJEVAC: 1 jednosoban i 1 dvosoban stan; GORWI MILANOVAC: 1 jednosoban stan; KRAQEVO: 1 dvosoban stan. Odeqewu za stambene poslove Uprave za tradiciju, standard i veterane prijavqeno je za podelu i 10 stanova u zakup koje nije mogu}e podeliti u skladu sa odredbama Pravilnika. Odeqewe za stambene poslove nije u mogu}nosti da izvrši dodelu stanova u zakup na neodre eno vreme jer, kako se isti~e u dopisu, u momentu objavqivawa ove informacije nije bilo stambenih interesenata u slede}im mestima: BA^KA TOPOLA:1 garsowera; SENTA (garnizon Ba~ka Topola): 1 jednoiposoban stan; SUBOTICA (garnizon Ba~ka Topola) : 1 jednosoban stan; RAŠKA: 1 garsowera; KWA@EVAC (garnizon Zaje~ar): 1 dvosoban stan; s. STANIŠI] (garnizon Sombor) : 1 trosoban stan; s. BOGOVA\A (garnizon Vaqevo):1 dvosoban stan. s. BOGUTOVAC (garnizon Kraqevo) : 1 dvosoban stan; s. BOKA (garnizon Pan~evo): 1 trosoban stan; s. NOVA CRWA (garnizon Pan~evo): 1 dvosoban stan. Pravo na dodelu navedenih stanova imaju lica koja ostvaruju pravo na dodelu stana u zakup na neodre eno vreme, saglasno odredbama ~lana 2. Pravilnika o rešavawu stambenih pitawa u Ministarstvu odbrane ( SVL br. 38/05, 16/08, 26/08 i 39/08). U smislu ~lana 19. Pravilnika, licu iz ~lana 2. ovog pravilnika moè se dati u zakup i stan mawi od stana koji mu pripada po odredbama ~lana 18. ovog pravilnika, ako se sa tim pismeno saglasi. Stan u zakup na neodre eno vreme daje se licu iz ~lana 2. stav 1. ovog pravilnika (profesionalnom oficiru, profesionalnom podoficiru i civilnom licu) u garnizonu odnosno mestu slu`bovawa, a licu iz ~lana 2. stav 2. i 3. ovog pravilnika (penzionisanom oficiru, penzionisanom podoficiru, penzionisanom civilnom licu i ~lanovima porodi~nog doma}instva poginulog ili umrlog lica iz stava 1. i 2. ovog ~lana), stan se daje u bilo kom garnizonu odnosno mestu na teritoriji Republike Srbije. Lica koja èle prihvatiti dodelu konkretnog stana, moraju dati pisanu izjavu, overenu u jedinici-ustanovi u kojoj su na slu- `bi, a penzionisana lica u opštini ili sudu, da se odri~u dodele strukturno pripadaju}eg stana i prihvataju dodelu ponu enog odnosno strukturno maweg stana, kao kona~no rešewe svog stambenog pitawa. U datoj izjavi lica se moraju decidno izjasniti samo za jedan od ponu enih stanova, a ukoliko se izjasne za više stanova, u obzir }e se uzeti samo jedan stan u prvonavedenom mestu. Po dostavqawu izjava od strane zainteresovanih lica, done}e se novi zakqu~ci na osnovu kojih }e se prema ukupnom zbiru bodova izvršiti rangirawe kandidata, a stan }e biti dodeqen licu koje za odre eni garnizon ili mesto u kome konkuriše za stan, bude rangirano na 1. mestu rang liste. Zainteresovana lica treba da dostave izjave da se odri~u dodele strukturno pripadaju}eg stana i prihvataju dodelu ponu- enog odnosno strukturno maweg stana, kao kona~no rešewe svog stambenog pitawa najkasnije do godine, kao dana preseka stawa za donošewe Odluke o raspodeli stanova. Izjava se dostavqa Odeqewu za stambene poslove Uprave za tradiciju, standard i veterane Sektora za qudske resurse MO, ul. Nemawina br. 15 Beograd. M. J.

10 U Nišu obeleèn Dan ORVS i 92. godi{wica proboja Solunskog fronta SLEDBENICI RATNIKA SRBIJE Gradska organizacija ORVS u Ni{u, od svog postojawa do danas, uvek je bila temeq odbrambenih snaga Srbije. U prisutvu ve}eg broja ~lanova stavnika ORVS,pred- komande Kopnena Vojske Srbije, predstavika Pravaslavne crkve i organa lokalne samouprave, u Ni{u je odràna prigodna sve~anost povodom 15.septembra dana organizacije ORVS i 92-ge godi{wice proboja Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu godine. Prigodan govor povodom ovih zna~ajnih datuma iz istorije Srbije odrào je predsednik Gradske organizacije ORVS Milutin Panteli}. Za ~itavo vreme postojawa uz JNA, kasnije Vojsku Srbije i Grne Gore i danas Vojsku Srbije, Organizacija rezervnih vojnih starešina u Nišu, uvek je predstavqala zna~ajno kadrovsko jezgro ratne armije u sistemu odbrane dràve Srbije. Gradska organizacija ORVS danas broji preko ~lanova, me u kojima je i veliki broj vojnih penzionera. Na poziv proslavqene Komande 3.armije, masovno se odazvao veliki broj rezervnih starešina iz Niša i okoline i stupio u svoje ratne jedinice, u~estvuju}i u borbi protiv {iptarskih terorista i zlo~ina~kog napada i agresije NATO pakta. Stali su rezervni podoficiri i oficiri na ~elo svojih jedinica i ~asno izvr- {avali odgovorne zadatke, kao što su to ~inili rezervni oficiri u Prvom svetskom ratu. Naàlost, i me u wima je bilo poginulih i rawenih. Obeleàvaju}i 91 godinu od svoga formirawa i 92 godine od proboja Solunskog fronta, Gradska organizacija rezervnih oficira u Ni{u moè se ponositi doslednom tradicijom ratnika iz oslobodila~kih ratova Srbije. To je mogla, jer su wu sa~iwavali ugledni i obrazovani qudi, svih profila, patriotski uvek opredeqeni, vojno stru~no osposobqeni, sa moralnim vrlinama i vojni~kom ~a{}u {to je krasilo brojne generacije rezervnih podoficira i oficira u prethodnom vremenu. Iako suo~ena sa prirodnim procesom smawewa, Gradska organizacija RVS u Nišu je uvek uspevala da o~uva kontinuitet u radu i patriotskom opredeqenoš}u obezbedi pun doprinos odbrani svoje otaxbine - Srbije. Za sve što je u~inila na planu obu~avawa i osposobqavawa, naravno uz svestranu pomo} komandi i jedinica u Nišu, Gradska organizacija je dobila, veoma zna~ajna priznawa. Prostorije ORVS u Nišu, krasi Zlatna Plaketa SRVS Jugoslavije od i 1999.godine, zlatne plakete republi~ke organizacije RVS dobijene 1971, i QUDI I DOGA\AJI MOLITVA SRPSKE MAJKE U prvim okršajima na Drini, sredinom avgusta 1914.godine, brane}i rodnu grudu, me u prvima je poginuo rezevni kapetan Milutin Kati}. Wegov brat, mladi potporu~nik Mihajlo, koji je tek zavr{io vojnu akademiju, bio je na poloàju u okolini Šapca. S bolom u duši primio je tu vest. Ali je svojoj majci poslao slede- }i telegram: Ne tuguj majko, ìv sam i ovog sata, ako Bog da, osveti}u brata. Oja ena mati, klonula od bola, sklopi ruke pred upaqenim kandilom i pomoli se: Boè, oprosti mi ako sam te ovolikom tugom uvredila. U~ini da moj sin Milutin bude jedina `rtva za ceo srpski narod godine. Gradska organizacija ORVS u Ni{u moè se pohvaliti i priznawima koje je dobila od strane zemaqa iz okruèwa, kao što su: Zlatna plaketa Saveza rezervnih vojnih starešina Republike Bugarske, i Zlatna plaketa rezervnih vojnih starešina Republike Ma arske. Tu su i plakete od 63.padobranske brigade, Zlatna plaketa Udruèwa ratnika iz ratova Srbije i potomaka i druga zna~ajna priznawa. Ono ~ime se posebno ponose rezervne stare{ine iz Niša, je najve}e priznawe grada Niša, koje se sastoji od Poveqe, Statue Oslobodioci Niša i nov~anog iznosa. Povodom dana ORVS Srbije, Gradska organizacija RVS dodelila je priznawa pojedincima koji su dali zna~ajan doprinos u radu ove organizacije, a priznawe Vojni veteran 12 Septembar Lep primer sa Zvezdare VETERANI HUMANISTI Da li još ima humanosti i humanih qudi? Da li nam i koliko treba Udruèwe vojnih penzionera? To su pitawa koja se, u mawoj ili ve}oj meri, mogu ~uti u krugovima vojnih penzionera, a i šire. Na oba pitawa se dobija potvrdan odgovor kroz mnoge svakodnevne situacije i probleme sa kojima se sre}u KVP, a to su ~esto teške ìvotne situacije i neda}e, odnosno momenti kada je ugroèno wihovo zdravqe ili zdravqe ~lanova wihovih porodica. Kome se tada obratiti i traìti pomo}? Ne retko jedina adresa gde se traì spas i uteha u takvim situacijama su upravo opštinski odbori UVPS. Nedavno se dogodio upravo takav slu~aj u Opštinskom odboru Zvezdara. Još jedna potvrda da ima humanih qudi koji su, da bi spasili druge, spremni da daju deo sebe, u ovom slu- ~aju najdragoceniju te~nost - krv. Naime, porodica, jednog KVP se obratila Opštinskom odboru Zvezdara, sa molbom da se zbog wegovog teškog zdravstvenog stawa i predstoje}e operacije na VMA, hitno na u tri dobrovoqna davaoca krvi. Zadatak za Odbor jasan i human, ali s obzirom na karakteristike ~lanova (godine ìvota), veoma teàk. Ipak, i u takvoj situaciji na eno je rešewe. Zahvaquju}i aùrnoj i ta~noj evidenciji ~lanstva Opštinskog odbora Zvezdara, kontaktirana su tri ~lana sa dugim staòm dobrovoqnog davaoca krvi: Miroqub Miš~evi}, Qubomir Trbojevi} i Milan êli}. Pomenuti ~lanovi su se odmah stavili na raspolagawe i dali krv na VMA, i na taj na~in omogu}ili bolesnom ~lanu da ide na operaciju. Veoma lep primer koji zasluùje svako poštovawe i pohvalu. Ako se vratimo na po~etak teksta i naša dva pitawa, mislim da smo na oba dobili potvrdan odgovor. UVPS je jedna od retkih adresa gde se KVP obra}aju kada su u stvarnoj nevoqi. Na àlost, obra}aju se samo kada su u nevoqi, zaboravqaju}i da je i Udruèwu potrebna wihova pomo} i podrška. Moèmo ponekad da se zapitamo: šta i mi moèmo da u~inimo za Udruèwe, a ne samo šta Udruèwe moè da u~ini za nas. Marjan Matoševi} Republi~ke organizacije ORVS dobio je i predsednik Gradeke opštine Mediana Dragoslav ]irkovi}. Za uspesno izveden kulturno-umetni~ki program, sve pohvale zasluùje de~ji hor pesama i igara i KUD An eli iz sela Jela{nice iz Opštine Niška Bawa. Ranko Babi}

11 Zajedni~ki snimak sa komandantom garnizona brigadnim generalom Milosavom Simovi}em Sa sve~ane sednice Op{tinskog odbora UVP Vrawe ZAHALNOST GARNIZONU I KOMANDANTU P ovodom 17.godišwice Udruèwa vojnih penzionera Srbije,15 septembra ove godine, u kasarni 1300 kaplara u Vrawu,odràna je sve~ana sednica Opštinske organizacije UVP Vrawe. Na po~etku sednice minutom }utawa odata je pošta osmorici preminulih kolega od posledweg okupqawa. Sednici su prisustvovali komandant garnizona i 4. brigade brigadni general Milosav Simovi}, predsednik gradske organizacije civilnih penzionera Zoran Aleksi}, predsednik SUBNOR-a Vrawe Slobodan Bogdanovi}, direktor RTV Zoran Veli~kovi}, direktor ekspoziture banke Poštanska štedionica Vrawe gospo a Vesna Mihajlovi}, predstavnici sredstava javnog informisawa i drugi gosti. U uvodnoj re~i predsednik Op{tinske organizacije UVP Vrawe Milorad Markovi} pozdravio je prisutne i ukratko se osvrnuo na istorijat nastanka i razvoja Udruèwa i ulogu UVPS u suštinskoj funkciji zaštite statusa i poloàja korisnika vojne penzije uopšte, a posebno KVP iz Vrawa. Istakao je da je Op{tinska organizacija postigla zavidne rezultate po svim bitnim pitawima koja regulišu statusna prava i legitimne interese KVP. Posebno je naglasio zadovoqstvo zbog pomo}i koju ovoj organizaciji pruà komanda garnizona a posebno komandant brigadni general Milosav Simovi}, koji je na sve~anom skupu govorio o stambenoj problematici, renovirawu zgrade Doma Vojske i daqoj saradwi Komande garnizona i Op{tinskog odbora UVP Vrawe. U drugom delu sednice dodeqena su priznawa. Zahvalnice od Opštinskog odbora UVP Vrawe dobili su: Radisav \or evi}, Gorica Vu~i}evi}, ~lanovi odbora, Zoran Veli~kovi} direktor RTV i Štamparija DAS iz Vrawa, Zna~ku Udruèwa dobili su Zoran Aleksi}, predsednik gradske organizacije civilnih penzionera i Vesna Mihajlovi}, direktor P[ ekspoziture u Vrawu. Nov~anu nagradu dobio je Ilija Šveqo, blagajnik Op{tinskog odbora UVP Vrawe. U bogatom kulturno-umetni~kom programu u~estvovao je folklorni ansambl Udruèwa penzionera grada Vrawa pod vo stvom umetni~kog rukovodioca Miodraga Stanojkovi}a. Izveli su igre i obi~aje starog Vrawa i P~iwskog kraja. Skup je pratila regionalna RT Vrawe. ZEMUNCI U GR^KOJ I ove godine u organizaciji Op{tinskog odbora UVP Zemun, sa agencijom Falkon, penzioneri iz Zemuna letovali u gr~kom gradu Paraliji od 8. do 18. septembra. To je letovalište u severnom delu Gr~ke, 60 kilometara od Soluna. Mesto je turisti~ko ima crkvu, apoteku, nekoliko ambulanti, nekoliko diskoteka. Nekada su ovo letovalište po pravilu pose}ivali srpski turisti u velikom broju ali sada je sve više Makedonaca, êha, Nemaca... Veoma smo zadovoqni sa uslovima letovawa u ovom divnom mestu. Druga grupa na{ih vojnih penzionera letovala je u Bawi Vrujci. I oni su bili izuzetno zadovoqni. T. Mitu{ev QUDI I DOGA\AJI Voja Mladenovi} Sve~ana sednica Opštinskog odbora UVP Kruševac SVESTRANA SARADWA Uzgradi Opštinskog odbora SPS Kruševac, 21. septembra ove godine, odràna je sve~ana sednica Opštinskog odbora UVP Kruševac povodom 17. godišwice formirawa UVPS septembra. Pored ~lanova Opštinskog odbora Kruševac sednici su prisustvovali:sekretar Opštinskog odbora SPS Kruševac Jelena \or evi}, predstavnici firme Brana komerc Ivan Horvatovi} i Jovan Cvetkovi}, predstavnik kwiàre PC PI- LOT Miodrag Veqkovi}, i ~lanovi Udruèwa Mile Miqkovi}, Radosav Milenkovi} i Mirko Stefanovi}. Nakon pozdrava prisutnih gostiju, odavawa po~asti za dvanaest KVP umrlih u ovoj godini, predsednik Opštinskog odbora \ur e Radmanovac je naglasio da je glavni zadatak Udruèwa neprekidna borba u zaštiti statusa i poloàja KVP. Opštinski odbor UVP Kruševac je teìšte rada usmerio na omasovqavawu ~lanstva, poseti starih i bolesnih ~lanova i pruàwe pomo}i KVP na ostvarivawu prava na jednokratnu nov~anu pomo}. Pored toga Odbor je pruào pomo} KVP koji vode sudske sporove za neispla}eni dug Fonda SOVO. Primio je 31 tu`bu i prosledio advokatima sa kojima odbor ima ugovor o zastupawu. Opšti je zakqu~ak da je bilo puno aktivnosti, da se iste ne bi mogle realizovati bez pomo}i Skupštine grada Kruševca, Opštinskog odbora SPS Kruševac, SO Aleksandrovac i Varvarin, firme Brana komerc, kwiàre PS PILOT, ~lanova Opštinskog odbora i ~lanova Udruèwa civilnih penzionera Kruševac i garnizonske ambulante. Zatim je izvršena dodela priznawa za doprinos na planu saradwe:plaketa UVPS dodeqena je SO Aleksandrovac; zahvalnica UVPS šah klubu Veteran ; zahvalnice Opštinskog odbora Kruševac : firmi Brana komerc, kwiàri PC PILOT i ~lanu odbora Slobodanki Nikoli}. Na kraju su uru~ene sportske diplome za pobednike turnira u šahu i stonom tenisu. Prvo mesto u šahu osvojio je Miroslav Juri}, drugo Miroqub Gagi} i tre}e Desimir \urovi}. U stonom tenisu najboqi je bio Titus Dragi}, Mile Miqkovi} je bio drugi a Slobodan Perovi} tre}i. mr Aleksandar Simonovski Vojni veteran 13 Septembar 2010.

12 Proslava 42. godi{wice od zavr{etka {kolovawa 21. klase Va KoV GENERACIJA VARQIVOG LETA Nekadašwi pitomci 21. klase Vojne akademije kopnene vojske u Beogradu odlu- ~ili su da 42. godišwicu od završetka školovawa (1968) obeleè u Nišu, zbog toga što ve}i broj klasi}a ìvi u tom gradu. Putovawe su organizovali ~lanovi organizacionog odbora: Bogoqub Palibrk, Stanoje Jovanovi}, Boò Novak i Drago ôvilo. A Vlastimir Ostoji}, Nikola Anti} i Vidoje Petrovi} organizovali su posete istorijskim spomenicima i susret u Nišu. Gospodin Selomir Markovi} Sele, koji sa svojom porodicom ~uva i odràva spomen-kompleks êgar, doma}inski nas je do~ekao, uz hleb i so i osveèwe, a zatim nam je veoma nadahnuto govorio o bitci na êgru i hrabrosti svih branilaca sa vojvodom Stevanom Sin eli}em na ~elu. Skromno smo se oduìli kupovinom wegove kwige êgarski boj i prilozima za odràvawe spomenika. Zajedni~ka delegacija je poloìla cve}e na spomenik Stevanu Sin eli}u. Kustos muzeja ]ele-kula informisao nas je o postanku i odràvawu tog spomenika. QUDI I DOGA\AJI Uz prijatnu muziku, dobro jelo i pi}e, evocirane su uspomene iz pitoma~kih dana. Burnim aplauzom pozdravqeni su gosti \or e Zirojevi}, komandir voda u klasi, i Pera Ninkovi} iz 23. klase ali stalni u~esnik proslava 21. klase, Enes Taso, kao i Rajko Miranovi} koji je doputovao iz Podgorice. Iz prijateqskog i srda~nog susreta potekla je inicijativa da se susreti odràvaju svake godine, naizmeni~no u Nišu i Beogradu. Bogoqub Palibrk OBELE@EN DAN UVP U ]UPRIJI Sedamnestu godi{wicu UVP obele- ìli smo u ]upriji 17. septembra Skromno i u duhu vremena u kojem ìvimo druèwe nam je potrajalo par sati. Tada je ispred Udruèwa VPS uru~ena Poveqa Fedoru Drotarovu, najstarijem ~lanu, i Zahvalnica Antoniju Nikoli}u. U toku skromne sve- ~anosti informisani smo o novostima iz rada UVPS koje je dan ranije odràlo centralnu sve~anost u Ni{u gde su prisustvovali i na{i predstavnici. Tako e smo se setili na{ih drugova i kolega koji nisu vi{e me u nama. Na{e udruèwe radi svakog utorka i petka od 10 do 12 ~asova. Tekst i foto Sveta Vu~kovi} U SLAVU CERSKIM JUNACIMA Tradicionalna sve~anost, kojom je obeleèna 96. godišwica velike Cerske bitke (1914), odr- àna je, 22. avgusta, ispred grandioznog spomenika u pocerskom selu Tekerišu podno planine Cer. Sve- ~anosti su prisustvovali brojni gra ani, me u kojima su bili i vojni penzioneri, a me u gostima iz inostranstva bio je i predstavnik ~eške ambasade u Beogradu, koji je tako e poloìo venac. Goste je, na otvarawu, pozdravio predstavnik opštine Loznica, na ~ijoj se teritoriji nalazi mesto Tekeriš, a zatim je, nakon polagawa venaca, ispred MO i VS, govorio na~elnik GŠ Vojske Srbije general potpukovnik Miloje Mileti}. General Mileti} je u svom govoru naglasio da se bitka na Ceru, izme u male Srbije i mo}ne austrougarske carevine, izu~ava u svim vojnim akademijama kao velika pobeda male zemqe. Na kraju sve~anosti izveden je bogat kulturno umetni~ki rogram. S. Stojanovi}, Šabac 14 Najvi{e priznawe Udruèwa zaslu`nom ~lanu Fedoru Drotarovu

13 Zapis iz Kragujevca USPE[AN TRIO N a ponovqenoj Skupštini UVP Kragujevac za novog predsednika izabran je potpukovnik u penziji Slavko Mini}. To je ~ovek koji je dugo bio ~lan Glavnog odbora. Veoma je aktivan i u radu ulaè mnogo truda i energije da bi se ~lanovima udruèwa pomoglo u rešavawu problema. Sekretar udruèwa je i daqe kapetan u penziji Voja Anti} i na wegov rad, prema ocenama mnogih, ne moè se staviti nikakva zamerka. Blagajnik je tako e ostao isti. To je zastavnik prve klase u penziji Marko Nikoli} o kome je Veteran nedavno pisao. QUDI I DOGA\AJI Kraqev~ani na izletu DVE POSETE U JEDNOM DANU Uorganizaciji Opštinskog odbora UVP Kraqevo, 4. septembra ove godine organizovan je jednodnevni izlet za korisnike vojne penzije - posete spomeniku Boško Buha na Jabuci i manastiru Mileševa. Iz Kraqeva smo krenuli u sedam ~asova autobusom Autotransporta Kraqevo. U toku kretawa ka spomeniku Boško Buha na Jabuci, odmarali smo na Zlatiboru gde se doru~kovali. Po završetku posete samom spomeniku uputili smo se ka Pionirskom odmaralištu Boško Buha koje je, naàlost, bilo zatvoreno. U neposrednoj blizini samog odmarališta obišli smo spomen biste poginulih u Drugom svetskom ratu. A tokom obilaska naišli smo i na spomen plo~u koja je podignuta u novije vreme sa natpisom: Spomenik pobijenih od strane komunista u gra anskom ratu na kojoj je ugravirano više desetina imena i prezimena. U manastiru Mileševa do~ekao nas je monah koji nas je upoznao sa istorijom i zna~ajem samog manastira. Na kraju posete ispratio nas je i poèleo nam sre}an put. Po završetku posete manastiru usledio je zajedni~ki ru~ak u restoranu Mileševka. Na izletu je bilo 47 ~lanova. Vratili smo se u Kraqevo kasno uve~e. Svi se slaù da je izlet bio uspešan i da je to bio dan za pam}ewe. D. Samarxi} Predsednik, sekretar i blagajnik ~ine jezgro organizacije UVP Kragujevac. I pored loših smeštajnih uslova u kojima rade ovi qudi, opšta je ocena da svoj posao obavqaju veoma odgovorno i uspešno. Svojim nesebi~nim radom i po`rtvovawem poslovi se obavqaju na zadovoqstvo i ~lanova i rukovodstva. Jedino su nezadovoqni besku}nici. Oni misle da im Udruèwe UVP Kragujevac moè više da pomogne a zna se da to, pre svega, zavisi od Ministarstva odbrane. Novoizabrani predsednik ~ini sve da penzionere okupi i da im kroz razne posete kulturno-istorijskim znamenitostima i druèwa olakša penzionersku svakodnevicu. Za organizaciju takvih poseta i susreta posebno je zaslu- `na gospo a Zorica Miladinovi}, o kojoj je, tako e, nedavno pisano u Veteranu. Upravo se planira poseta Aleksandrovcu na berbe, a prevoz je besplatan. Borisav Nestorovi} ZAJEDNO S BORCIMA NOR-a Povodom dana ustanka u Bosni i Hercegovini, Opštinska organizacija UVPS Stara Pazova, zajedno sa udruèwem SUBNOR-a i u~esnika rata , obeleìli su ovu godišwicu. Sa borcima êtvrte vojvo- anske brigade obišli su spomen obele`je u Trnovu kod Bijeqine i odali poštu poginulim borcima NOR-a. Stanko Cari} Vojni veteran 15 Septembar 2010.

14 O ve godine, ta~nije 20. jula, navršilo se punih 40. godina od završetka školovawa 23. klase Vojne akademije Kopnene vojske. Školovawe je po~elo davne godine, kada je 590 sredweškolaca, odabranih po posebnim kriterijumima primqeno na školovawe u Vojnu akademiju. Za nas, tadašwe pitomce, bio je to novi ìvotni izazov. Sa posebnim entuzijazmom i voqom lako smo prihvatili nove uslove ìvota, uz pomo} i brigu naših starešina seli smo u pitoma~ke klupe, stali u vojni~ki stroj, poloìli sve~anu obavezu i prihvatili se u~ewa. Pitoma~ki dani bili su ispuweni obavezama i du`nostima, a najviše u~ewem i pripremawem za budu}i poziv. U~ewe i obuka nikada nisu bili problem za ve}inu pitomaca. Samo oni koji su zalutali brzo su otišli. Pored pitoma~kih u~ionica, amfiteatra, poligona na Bawi~kom visu, Jahorini, Šari, Nabr u, Mionici ili na Savi u Šapcu, ostala su i se}awa sa sportskih terena, kulturnih i drugih manifestacija od kojih je najviše pitomaca svih klasa u~estvovalo u proslavi Dana mladosti 25. maja. Pored svih napora bilo je i izlazaka u grad i druèwa, naj~eš}e u Domu JNA. SUSRETI 40. godina od završetka 23. klase Vojne akademije KoV BOLELA NAS JE MUKA NA[EG NARODA Vojni veteran 16 Septembar Zapis iz Poàrevca HUMANOST VETERANA Pamtimo poloène ispite, ~inove razvodnika, desetara, vodnika, a posebno izbor budu}eg roda i rastanak posle dvogodišweg druèwa u Beogradu, kao i odlazak u školske centre širom tadašwe Jugoslavije. Školovawe u centrima u Sarajevu, Bawa Luci, Beogradu, Kruševcu, Podgorici, Karlovcu i Zadru trajalo je još dve godine. U centrima smo ovladali strukom, poloìli sve ispite i doìveli dan kada smo promovisani u ~in potporu~nika. JNA je 20. juna godine postala bogatija za 426 mladih osposobqenih oficira. Uhvatili smo kormilo svog ìvota u ruke i zaplovili u tokove profesije. Bili smo odani i svojim du`nostima i svojim ìvotnim obavezama. Na prethodnoj proslavi 30. godišwice neko je rekao: ~inovi i funkcije su dokaz i potvrda profesionalne zrelosti 23. klase. U proteklih 40. godina otišli smo u penziju sa svim znawima i iskustvima koja smo stekli. To vreme obeleìli su zna~ajni doga aji i promene koji su se zbili u našem društvu, dràvi, vojsci i okruèwu. Svima nama svojom dinamikom, veli~inom i posledicama promenili su ìvot jer su bili brojniji, teški i ja~i od naših nada i planova. Suprostavqali smo se destruktivnim pojavama, videli smo tu e patwe a mnogi su doìveli i svoje tragedije, proterani iz bivših republika zajedni~ke dràve. Bolela nas je muka našeg naroda, ali se nismo štedeli da budemo i na kqu~nim mestima i zbivawima naše novije istorije i u najteìm prilikama. Ose}awa odgovornosti i du`nosti prema otaxbini i narodu mnogimaa od nas dodelili su i ~elne pozicije. Bili smo u veli~anstvenom stroju našeg naroda i tu smo sa~uvali svoju profesionalnu ~ast i dostojanstvo. Po tome }e nas pamtiti i budu}a pokolewa i naredne klase Vojne akademije. N. O. N edavno, povodom Dana Udruèwa vojnih penzionera Srbije, rukovodstvo vojnih penzionera u Poàrevcu organizovalo je humanitarnu akciju dobrovoqnog davawa krvi. Pozivu se odazvalo 10 ~lanova udruèwa a sposobno za davawe krvi bilo je pet. Naime, vojni penzioneri su i na ovaj na~in pokazali svoju spremnost za humane akcije koje }e doprineti da se pomogne onima kojima je ta pomo} najpotrebnija. Rukovodilac transfuzije u poàreva~koj bolnici prosto je bila iznena ena humanoš}u vojnih penzionera i wihovom èqom za ovakav gest. Mom~ilo Tuba

15 [ kolovawe 5. klase Škole za aktivne pešadijske oficire po~elo je 1. decembra godine u Kragujevcu. To je bila najbrojnija, najmla a i ~isto a~ka generacija mladi}a i gotovo golobradih de~aka, uzrasta od 14 do 20 godina ìvota. Školovawe je trajalo 3 godine, prva u Kragujevcu, druga i tre}a u Sarajevu, gde SUSRETI 60 godina od po~etka {kolovawa 5.klase ŠAPO i dela 6. klase ŠAAO NEIZBRISIV TRAG U VOJSCI Kalinovik, septembra godine, artiqerijski potporu~nici na stru~noj obuci Qudi pored nas: Milojko Miki} ZANELA GA BAWALUKA 1. septembra godine najve}i deo klase (212) završava školo- 17 Milojko Miki} je jedan od ~lanova Udruèwa vojnih penzionera u Republici Srpskoj, koji su na posqedwoj godišwoj skupštini stali u stroj zaslu`nih i primili priznawa. Ovih dana zatekli smo ga u ~itaonici Kluba Udruèwa vojnih penzionera regije Bawa Luka. Bilo je u toku upisivawe penzionera za subvenciju utroška elektri~ne energije, koju grad Bawa Luka obezbje uje svake godine svim, pa i vojnim penzionerima. Milojko je tu, u ime Udruèwa vojnih penzionera regije Bawa Luka, da pomogne svojim kolegama. I prošle godine, kad je bilo ispuwavawe vrlo komplikovanih prijava nekretnina Finansijskoj upravi, svih gra ana, pa i vojnih penzionera, Milojko je bio na uslizi. Malo je gra ana koji su dobro razumjeli i uradili taj posao, pa je Udruèwe regije Bawa Luka prisko~ilo u pomo} ~lanovima, te je angaòvalo Milojka koji se dobro snalazio u tome. Radio je to danima, jer regija Bawa Luka je najve}a u Republici Srpskoj, sa oko 1200 ~lanova. Milojko je sve popuwene obrasce nosio u Upravu finansija, predavao ih i uzimao potvrde koje je kasnije uru~ivao svim ~lanovima. Milojko je naturalizovani Bawalu~anin. Kao golobradi dje~ak iz sela Provo, u opštini Vladimirci u Srbiji, odlu~io je da godine (ro en 1939) napusti rodno selo i krene u svijet radi boqeg ìvota. Opredijelio se za hqeb sa devet kora i teàk vojni~ki ìvot. Upisao je Podoficirsku školu u Centru oklopnih i mehanizovanih jedinica Petar Drapšin u Bawoj Luci koju je završio godine. Tu je po~eo i završio aktivnu vojnu slu- `bu u JNA, i stekao penziju. Milojka ~esto sre}emo u Ulici Veselina Masleše, koju popularno zovu Gospodskom, kad se vra}a ili ide na pijacu, ruku pod ruku sa suprugom Mirom, zbog koje je svojevremeno i ostao da ìvi i radi u Bawoj Luci. Milojko je jedan od onih qudi koje volimo da sretnemo, koji je uvek spreman da uradi nešto dobro u korist svojih kolega penzionera. Ima sedamdeset jednu godinu i još je pun optimizma i voqe za akciju da se uradi ne{to korisno na op{te dobro. Mitar PEJI] vawe proizvo ewem u ~in potporu~nika. Ostatak klase (120) je krajem maja upu- }en u 6. klasu Škole za aktivne artiqerijske oficire u Zagreb, i, posle proizvo ewa u ~in potporu~nika 1. septembra godine, odlazi na prakti~ni deo artiqerijske obuke u Kalinovik, u svojstvu slušaoca. Na prve oficirske du`nosti u jedinice JNA, pešaci odlaze po- ~etkom oktobra, a artiqerci po~etkom decembra godine. Petu klasu pored velike razlike u godinama ìvota, isto tako, karakteriše razlika u školskoj spremi, od male mature (oko 78 odsto) do nepotpune sredwe škole (oko 22 odsto). Razli~ita je i socijalna struktura, od seqa~kog prete`no siromašnog porekla (oko 73 odsto), radni~kog (oko 17 odsto) i slu`beni~kog (oko 10 odsto). Po nacionalnoj opredeqenosti, najviše je bilo Srba (oko 68 odsto), Crnogoraca (oko 20 odsto), Hrvata (oko 5 odsto), Makedonaca (oko 4 odsto), Slovenaca (oko 1 odsto) i ostalih (oko 2 odsto). Sve su te razlike negativno uticale na školovawe klase, ali najbrojnija i najmla a klasa u istoriji vojnog školstva posle Drugog svetskog rata, uspešno je savladala sve teško}e, ~ak preko svih o~ekivawa i završila školovawe sa vrlo visokim ocenama. Dolaskom 5. klase ŠAPO i dela 6. klase ŠAAO, u jedinice JNA, naša Armija je dobila najmla e starešine osposobqene da zna~ajno unaprede celokupnu trupnu obuku i podignu borbenu gotovost. Slu`buju}i u jedinicama i ustanovama JNA i TO, sve do raspada SFRJ, bivši pitomci i oficiri naših klasa, dali su ogroman i nemerqiv doprinos razvoju i ja~awu oruànih snaga, na celoj teritoriji zajedni~ke dràve, ~ime su u istoriju vojnog školstva ušli na velika vrata i ostavili neizbrisiv trag u jedinicama i ustanovama JNA i TO. Tako e, pripadnici 5. i dela 6. klase, obavqali su sve du`nosti, po~ev od prvih u trupi (komandiri vodova i ~eta, komandanti bataqona, pukova i brigada), i najviše du`nosti od komandanata divizije, korpusa, armije, armijskih oblasti, kao i druge brojne i visoke du`nosti u štabovima, Generalštabu i vojnom školstvu. Najve}i broj je završio slu`bu u ~inu potpukovnika i pukovnika oko 70 odsto, u ~inu generala oko 7 odsto, i to ; 9 general-majora, 9 general-potpukovnika i 5 general-pukovnika. Samo je oko 16 odsto završilo slu`bu u niìm oficirskim ~inovima zbog bolesti i prevremenog odlaska iz JNA. Školovawu za više i visoke du`nosti poklowena je zna~ajna pa`wa, tako da je Višu vojnu akademiju završilo oko 50 odsto, a najvišu intervidovsku Školu narodne odbrane oko 20 odsto. Oko 3 odsto završilo je razne fakultete, više škole i škole stranih jezika. Najviša nau~na i stru~na zvawa steklo je 13 pripadnika, i to: 6 doktora nauka (2 profesora univerziteta) i 7 magistara nauka. U aktivnostima JNA za odbranu SFRJ, tokom raspada zemqe u~estvovali su i brojni pripadnici naših klasa. Najve}i broj je penzionisan pre po- ~etka ratova za razbijawe SFRJ, posledwi su napustili Armiju godine, tako da ve} dugo nema nikoga u aktivnoj slu`bi. Isto tako, gotovo jedna tre}ina naših drugova nije više me u ìvima. Na- àlost nemamo ta~nih podataka. Neki su ostali u bivšim republikama, sada, posebnim dràvama. Branko Baki} OBAVE[TEWE Ovim obaveštavamo i pozivamo pripadnike 5. klase ŠAPO i dela 6. klase ŠAAO, wihove supruge, decu i prijateqe, da se 23. oktobra godine okupimo u krugu Vojne akademije na Bawici, da bi zajedni~ki obeleìli 60. godišwicu po~etka našeg školovawa. Do ite, ~ekamo Vas. Dobi}ete i posebne pozive.

16 Obeleèna 17. godi{wica Udruèwa vojnih penzionera u Crnoj Gori PRAVDA NA VIDIKU Udruèwe vojnih penzionera u Crnoj Gori obiqeìlo je 17. godišwicu osnivawa i djelovawa. Po~elo je nizom manifestacija: izleti, sportska takmi~ewa, sve~ana sjednica Glavnog odbora i opštinskih organizacija na kojima su istaknuti uspjesi u dosadašwem radu i kako i šta daqe? Na sve~anosti u Podgorici, pored ~lanova Glavnog i Gradskog odbora, prisustvovali su brojni gosti PODGORIÂNI POD OSTROGOM Gradski odbor Udruèwa vojnih penzionera Podgorice, povodom Dana Udruèwa, organizovao je jednodnevni izlet i posjetu istorijskim znamenitostima Danilovgrada. Polazak u osam sati iz Podgorice, a onda starim vijugavim putem pored pjesmom opjevane kao suzom ~iste, rijeke Zete. Ubrzo dolazak u varošicu Spu`, a dobar poznavalac istorije Pavle Bandovi} upoznaje izletnike ca ~uvenom Spuškom tvr- avom koju su Turci sagradili u 17 vijeku radi kontrole druma Podgorica Onogošt, jer sa ove tvr ave puca pogled na cijelu Bjelopavli}ku ravnicu. Slede}a destinacija, selo Martini}i, gdje je vo ena ~uvena Martini}a bitka, u kojoj je Crnogorska vojska pod komandom Svetog Petra Cetiwskog godine izvojevala blistavu istorijsku pobjedu, protiv brojnije Turske vojske. Detaqe ove bitke kazivao je stanovnik ovog sela, profesor u penziji Vlado Vukovi}. DIJASPORA i predstavnici javnog informisawa. O opravdanosti osnivawa i postojawa ovog vojnopenzionerskog Udruèwa koje je uspjelo da riješi brojne probleme veterana koji su stalno bili u slu`bi naroda i otaxbine govorio je predsjednik Dragan Tiodorovi}. Udruèwe vojnih penzionera u Crnoj Gori u proteklih 17 godina Slijedi dolazak u sredwevjekovno zdawe Nemawi}a, O istorijatu i zna~aju ovog manastira, govorila je jedna od monahiwa. Zatim na lijepo ure enom travnatom prostoru ispred manastira odràno je sportsko takmi~ewe veterana za muškarce u skoku u daq i bacawe kugle, a u isto vrijeme dame su pokazale svoje umije}e u pikadu. Poslije kratkog odmora slijedi odlazak u nadaleko ~uveni manastir Ostrog jedinstven, uklesan u stjenovite Ostroške grede, odakle puca vidik divqe qepote dolinom Zete i Bjelopavli}a. Puna dva sata izletnici su obilazili Dowi i Gorwi manastir i natapali dušu istorijom i krasotom ovog zdawa. Vrijeme brzo prolazi i treba po- ùriti prema Danilovgradu, gdje je izletnike ~ekao bogato pripremqen ru~ak. Po pristizawu ~ašica rakije, podjela diploma pobjednicima u takmi~ewu, ru~ak i uz pjesmu u ve~erwim satima povratak. Svi zadovoqni, samo sa jednom èqom, da ovakvih druèwa bude više. Vratili smo se sa puno novih saznawa i lijepih utisaka. R. Z. Vojni veteran 18 Septembar prošlo je teàk put kako po pitawu svog opstanka, tako po pitawu ostvarivawa svojih ste~enih prava. Taj put je, zbog nebrige dràve, bio zaista trnovit: od isplate penzija koje su kasnile po nekoliko mjeseci, zdravstvene zaštite koja je ukidana pa ponovo vra}ana, do ukidawa vojne zdravstvene zaštite koja je bila na vrhunskom nivou do prodaje vojne bolnice Meqine. Poloàj vojnih penzionera u Crnoj Gori i daqe je nepovoqan: penzije nijesu uskla ivane u skladu sa Zakonom i nije ura~unata kursna razlika pri preuzimawu dokumenata od Fonda SOVO iz Beograda. Za ovo uskla ivawe i isplatu razlike odgovorni iz vlasti ne èle da ~uju, zbog ~ega su svi vojni penzioneri presavili tabak pa na upravni sud. Prvda je na vidiku. Oko 300 korisnika vojne penzije, ili 10 odsto, uglavnom došlih sa jednicama Vojske Jugoslavije, jo{ su bez stana, a kako sada stvari stoje i kako je savremeni Pravilnik Ministarstva odbrane to regulisao, penzioneri prije }e do vje~ne ku}e, nego do stana. Da bi bar donekle ublaìli patwe porodicama sa izraènim problemoma organizovane su aktivnosti radi pruàwa pomo}i: dodequju se jednokratne nov~ane pomo}i iz dijela ~lanarine, u slu~aju smrti pruà se porodicama pomo} oko sahrane i dodjequje nov~ana pomo}. Ovim humanim ~inom Glavnog i opštinskih odbora, penzioneri osje}aju da nijesu napušteni od svojih drugova. Ne ~udi vojne penzionere odnos nekih qudi iz vlasti, ve} odnos funkcionera Saveza penzionera Crne Gore, koji umjesto da nam poma- ù, nastoje da izbrišu Udruèwe vojnih penzionera kao nevladino udruèwe koje {titi ste~ana prava vojnih penzionera. S pravom traìmo i o~ekujemo da }e Ministarstvo rada i socijalnog starawa i Fond PIO Crne Gore u~initi sve da Savez penzionera Crne Gore ne ucjewuje više vojne penzionere pri kupovini zimnice i slawu u penzionerska odmarališta, samo zato što imaju ~lansku kwiìcu vojnih penzionera. Kolege vojni penzioneri, nemojte klonuti duhom, glave gore, imali ste u ìvotu teìh situacija i ìvotnih problema. Udruèwe }e nastaviti pohod na putu pravde, radi ostvarewa ste~enih prava, ništa više ni mawe nego što nas po Zakonu pripada, poru~io je Tiodorovi} vojnim penzionerima. Poslije uvodne besjede predsjednika, podijeqene su poveqe i zahvalnice. Radivoje Zdravkovi}

17 IN MEMORIAM Du{an Krwaji}, pukovnik u penziji, poznati planinar, dopisnik Vojnog veterana iz â~ka Nekim tajanstvenim i nama nedoku- ~ivim putevima qudskih sudbina, dogodilo se, 27. avgusta ove godine, da na planini Siwajevini, u Crnoj Gori, nastrada iskusni i neustrašivi vojnik i planinar Dušan Krwaji}, pukovnik u penziji i veoma aktivan ~lan Udruèwa vojnih penzionera Srbije i istaknuti dopisnik Vojnog veterana iz â~ka. Niko od nas ne moè da preboli taj petak, 27. avgust i planinu Siwajevinu, daleku i nepoznatu. Dušan je kao i uvek precizno pripremio planove, napravio spiskove, ali prvi put je izostavio raspored za spavawe. Kao da je znao da nam ne}e trebati. Celoga dana o svima je brinuo, svakoga je opomiwao da pazi kako da se kre}e, da se ne nadnosi nad liticu, da vodi ra~una o kamenu koji se lako moè izma}i ispod nogu. O svima nama je brinuo, a mi smo bespomo}no gledali kako odlazi u provaliju, pri~ala je Rada Vukosavqevi}, planinar iz Kraqeva. Nekoliko dana pred smrt - kakve li slu~ajnosti i simbolike - Du{an je napisao svoju Autobiografiju. Kao da je i na taj na~in, podsvesno, pomogao svojim drugovima da mu napi{u opro{tajni govor. Ro en sam , u malom li~kom selu Meqinovcu, opština Dowi Lapac, danas Hrvatska, ju~e Republika Srpska Krajina a nekada podru~je Vojne Krajine, napisao je Krwaji} u svom posledwem tekstu. Meqinovac je, veli, rubno ili grani~no selo izme u Hrvatske i Bosne i Hercegovine ušuškano ispod ju`nih obronaka planine Pqešivice (1657 m) uz stari put Biha}- Dowi Lapac. Udaqeno je od mati~ne opštine Dowi Lapac 25 km a od Biha}a 18 km Osmogodišwu školu poha ao sam iz objektivnh razloga u 4 mesta: Meqinovac, Nebqusi, Korenica i na kraju Biha} gde sam kao vojni stipendista završio i gimnaziju Daqi put me odveo u Beograd na školovawe u 23.klasu Vojne Akademije smer ABHO. Bila je to jedna od najbrojnijih (620) ali i jedna od najuspešnijih klasa VA iz koje je iznedreno 18 generala na ~elu sa general-pukovnikom Nebojšom Pavkovi}em. Prvo mesto slu`bovawa bio je Šabac na du`nosti komandira samostalnog mešovitog voda ABHO ( ) na kojoj sam vanredno unapre en u ~in poru~nika. U ovom gradu sam se oènio (1972) i dobio sina (1973). Zahvaquju}i uspešno obavqenoj po~etnoj du`nosti upu}en sam na daqe školovawe u 11. A klasu Tehni~ke Vojne Akademije u Zagreb, koju sam kroz razliku nastavnog programa u ~inu poru~nika završio krajem godine sti~u}i zvawe diplomirani vojni inìwer hemije uz istovremeno osloba awe od obaveznog polagawa ispita za ~in majora. Tada mi se pruìla mogu}nost daqeg rada u oblasti vojne industrije ali sam se ipak odlu~io za daqi operativni rad u komandama i jedinicama JNA i nisam se pokajao. Iz Zagreba sam upu}en u â~ak na du`nost komandira ~ete za dekontaminaciju u kojoj su se školovali desetari ove specijalnosti za potrebe 1. armije i koju sam obavqao ~etiri i po godine ( ). U tom vremenu rodila mi se }erka i dobio sam dvosoban stan. Iste godine sam u ~inu kapetana prve klase upu}en na dvogodišwu Komandno-štabnu akademiju u Beograd ( ) posle ~ega sam upu}en ponovo u garnizon Šabac na du`nost na~elnika ABHO u Komandi 25. divizije Prve armije, koju sam obavqao 6 godina ( ) do rasformirawa divizije. Zbog ovog razloga premešten sam po èqi ponovo u garnizon â~ak na du`nost komandanta 246. samostalnog bataqona ABHO Prve armije, a kasnije sam postavqen na du`nost na~elnika štaba u puku i vršioca du`nosti komandanta puka. Ove obaveze sam uspešno završio u trogodišwem roku ( ) da bi 1990.godine u ~inu potpukovnika bio premešten na sopstveni zahtev u Beograd u Generalštab JNA na du`nost referenta za obuku komandi i jedinica ABHO u Upravi ABHO i kasnije u Upravi za obuku Generalštaba. Ratni vihor me odveo u moj zavi~aj u nepreàqenu Liku, u Republiku Srpsku Krajinu u kojoj sam uz svoj narod proveo svih pet kalendarskih ratnih godina ( ) i iz koje sam se na neplaniran na~in u operaciji Oluja sa svojim narodom u ~inu pukovnika vratio u Srbiju. Povratkom u Beograd postavqen sam na odgovornu du`nost na~elnika za popunu u Komandi Prve armije a potom na du`nost pomo}nika komandanta za personalne poslove u Komandi Beogradskog korpusa. Sa ove du`nosti sam po završetku bombardovawa Srbije, na sopstveni zahtev, prevremeno penzionisan godine. Naravno, li~nim u~inkom i doprinosom na du`nostima kao oficir sam zadovoqan ali sam nezadovoqan hepiendom zavi~aja, dràve i armije na koji nisam mogao kao pojedinac uticati i koji je bitno doprineo li~noj odluci o prevremenom odlasku u zasluènu penziju. Danas, stambeno obezbe en sa porodicom ìvim u prelepom ìvopisnom mestu â~ak koji mi je zbog izgubqenog zavi~aja postao drugi zavi~aj. Penzionerski dani provode se uz poznate poteško}e qudi tre}eg doba. Poteško}e se ublaàvaju ~lanstvom i aktivnim u~eš}em na akcijama lokalnog planinarskog kluba Kablar i UVP â~ak, zapisao je Du{an u svom posledwem tekstu. M. I. Milan A}imovi}, potpukovnik-pilot avijacije Kraqevine Jugoslevije, partizanske avijacije i RV i PVO Jugoslavije UBeogredu je 15. jula ove godine preminuo u Milan A}imovi}, jedan od malobrojnih pilota Vojske Kraqevine Jugoslevije, partizanske avijcije i posleratnog vazduhoplovstva Jugoslevije, istaknuti komandir i komandant avijacijskih jedinica. Milan je ro en godine u Nevesiwu. Dvogodišwu školu za aviomehani~are završio je u Novom Sadu a odmah zatim i leta~ku jednogodišwu školu u Kraqevu i u ~inu narednika proizveden u pilota avijacije Kraqevine Jugoslavije godine. U~estvovao je u odbrani zemle godine u napadima na bugarske kolone i u rušewu jednog mosta. Na aerodromu pored Tuzle nema~ka avijaciza jedno jutro napada i uništava sve avione. Piloti i ostalo osobqe razbeàli su se kudkoji,a Milan uz mnogo snala`qivosti dolazi do rodnog Nevesiwa. Jedan prijateq musliman obaveštava ga da se sprema racija na Srbe, ujedno mu daje propusnicu za Beograd, što Milanu, opet uz mnogo snala`qivosti i uspeva. Po oslobo enu Beograda javqa se u vezduhoplovnu komandu u Zemunu, gde zati~e svog kolegu iz Podoficirske i Pilotske škole Milana Simovi}a Zeku, kasnije generala i komandanta RV i PVO. Posle prijeteqskog razgovora daje mu nalog da se javi u vazduhoplovnu jedinicu u Pan~evu, gde skra}eno završava obuku na nekoliko tipova aviona i odmah odlazi na aerodrom Rumu u borbenu avijaciju. U~estvovao je u podršci borbi naših jedinica na Sremskom frontu i daqe sve do kona~nog oslobo ewa zemqe. Isticao se snala- `qivoš}u i hrabroš}u. Posebno mu je u se}awu ostala borba kod Doweg Mihoqca kada je sa grupom kolega napadao nema~ke poloàje. Pošto je wegov avion bombarder nešto zaostao iza ostalih aviona, na ciq je stigao kada je neprijateqska protivvazdušna artiqerija bila u punom dejstvu. Wegov avion teško je ošte}en, pošto se pri prvom neletu jedna bomba nije otka~ila. Ponovio je nalet i izbacio i drugu bombu, sa još više ošte}ewa. Pošto ure aj za katapultirawe kod wegovog strelca nije funkcionisao, nisu napustili avion i sretno su se spustili na aerodrom, gde su ve} bili otpisani. Posle rata Milan je obavqao va`ne du`nosti, komandira eskadrile i avijacijskog puka, na kraju na~elnika odseka u Komandi vazduhoplovstva, odakle je otišao u zasluènu penziju. Do svoje smrti bio je aktivan u Udruèwu pilota i padobranaca i wihovih potomaka u Zemunu i redovno prisustvovao sastancima. Bio je stalni pretplatnik i redovan ~italac Vojnog veterana. Na sastanku Udruèwa wegovi drugovi su sa velikim uvaàvawem govorili o wegovom radu a naro~ito o wegovim vojni~kim i qudskim vrlinama. Milo{ âvi} Vojni veteran 19 Septembar 2010.

18 Republi~ki centar za istraìvawe ratnih zlo~ina Republike Srpske predao je pro{log meseca Okru`nom tuìlaštvu Isto~no Sarajevo novu dokumentaciju o slu~ajevima DRUGI PI[U Novi dokazi za zlo~ine u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu IZJAVE STOTINA SVEDOKA Dobrovoqa~ka i Gani}, koja pruà nove dokaze o zlo~inima po~iwenim nad vojnicima bivše JNA u Sarajevu. U novim dokazima, izme u ostalog, nalaze se izjave stotina svjedoka, nare- ewe MUP-a RBiH od 29. aprila godine o sprovo ewu odluke tadašweg Predsjedništva RBiH i snimci, koji prikazuju ulogu Ejupa Gani}a u pomenutim zlo~inima. Krajwe je vrijeme da Tuìlaštvo BiH po~ne da da procesuira te slu~ajeve, jer je dovoqno dokaza i izjava svjedoka o wima ve} prikupqeno - rekao je zamjenik direktora Republi~kog centra Cvjetko Savi} poslije predaje nove dokumentacije koju }e Okru`no tuìlaštvo proslijediti Tuìlaštvu BiH. Pored ostalih dokumenata, ju~e je predato nare ewe MUP-a BiH od 29. aprila godine o sprovo ewu odluke tadašweg Predsjedništva RBiH, za koje Savi} kaè da jasno govori da su MUP, Teritorijalna odbrana (TO) i tadašwa Armija RBiH bili neprijateqski raspoloèni prema bivšoj JNA, iako su postojali dogovori o mirnom povla~ewu vojske iz kasarne na Bistriku. - Izvršiti potpuno i masovno zapre~avawe na svim putnim pravcima na teritoriji RBiH na kojima jedinice bivše JNA otpo~iwu izvla~ewe tehni~kih i materijalnih sredstava u neposrednoj koordinaciji sa MUP-om. Izvršiti blokadu šireg rejona vojnih objekata iz kojih se nastoje iznijeti tehni~ka i materijalna sredstva raznim vrstama formacijskih i prirodnih prepreka i obezbijediti ih jedinicama TO RBiH i MUP-a. Ubrzano planirati i otpo~eti borbena dejstva na cjelokupnoj teritoriji RBiH i koordinisati ih sa štabom TO regije, okruga i RBiH stoji, izme u ostalog, u naredbi koju je potpisao tadašwi ministar MUP-a BiH Alija Delimustafi}. Savi} ju~e nije èlio da otkrije na koja lica se novopredata dokumentacija odnosi, istakavši da je rije~ o dosta osumwi~enih i da je rije~ o licima koje tu- `ba ve} tretira. - Rije~ je o dokumentaciji koju smo prikupili u posqedwih godinu i po na teritoriji BiH i nešto na teritoriji Srbije. Tu se nalazi više od stotinu izjava svjedoka, a mo`da su neke ve} ranije Tu- ìlaštvu proslijedile druge institucije, ali u svakom slu~aju ima novih podataka i novih izjava o dešavawima u Dobrovoqa~koj. Odgovaraju}i na pitawe da li u novopredatoj dokumentaciji postoje neki novi dokazi o slu~aju Gani}, Savi} je kazao da je uloga Ejupa Gani}a u zlo~inima u Dobrovoqa~koj bila velika i da do sada postoji dovoqno podataka o wegovoj umiješanosti. - Gani} je rukovodio pojedinim dijelovima akcija o ~emu postoje fono-snimci. Mi smo priloìli odre ene fonosnimke, koji potvr uju wegovu umiješanost u slu~aju Dobrovoqa~ka o ~emu svjedo~e wegovi razgovori sa drugim qudima iz štaba TO i MUP-a BiH. To je novi snimak u kome postoje dijelovi koji su ve} u javnosti eksploatisani, ali ima i novih detaqa - istakao je Savi}. Dodao je da mu je predsjednik Okru- `nog tuìlaštva Isto~no Sarajevo Rajko ôlovi} kazao da ta institucija gotovo svakodnevno zaprima odre ena dokumenta o slu~aju Dobrovoqa~ka i prosqe uje ih Tuìlaštvu BiH. Istakao je da postoje izjave svjedoka, audio i video-snimci, naredbe i druga dokumentacija i sada je ostalo samo na tome da li postoji dobra voqa da se proces pokrene. Tuìlaštvo BiH sprovodi istragu o slu~aju Dobrovoqa~ka, ali još niko nije procesuiran za po~iwene zlo~ine. - Republi~ki centar prikupqa dokaze o Dobrovoqa~koj ulici uzimaju}i izjave od pojedinih dostupnih svjedoka i drugih dokumenata koji govore o umiješanosti Armije RBiH, Patriotske lige, Teritorijalne odbrane, MUP-a BiH u doga aje u Dobrovoqa~koj ulici. O ovome je upoznata i Vlada RS koja je na sjednici 27. jula donijela zakqu~ak, kojim je zaduìla Republi~ki centar da relevantnu dokumentaciju preda Okru`nom tuìlaštvu Isto~no Sarajevo. Od Tuìlaštva BiH o~ekujemo da kona~no po~ne da procesuira ovaj predmet - istakao je Savi}. Napomenuo je da su u dokumentaciji i izjave neposrednih u~esnika zlo~ina u 20 KWIGA KAO SVEDOÂNSTVO Me u dokumentacijom je i svjedo~ewe Miladina Petrovi}a, novinara Narodne armije i lista Vojska koji je kao novinar bio zarobqen u Dobrovoqa~koj ulici, a bio je u Komandi Druge armijske oblasti na Bistriku i pratio je te doga aje koje je objavio i u kwizi - kazao je Savi}. PRESUDE U Sudu BiH Srbi su pravosna`no osu eni na 660 i po godina zatvora, Bošwaci na 79 godina, a Hrvati na 64 i po godine zatvora. Prema još nepravosna`nim presudama Suda BiH, Srbi su osu eni na 220 godina i tri mjeseca zatvora, Hrvati na 102 godine, a Bošwaci na 18 godina zatvora. - Ovo dovoqno govori o radu Suda BiH i otvara pitawe da li u ovoj instituciji postoji uravnoteènost u radu ili ne, te da li svi predmeti imaju isti tretman i da li im se prilazi jednako aùrno - kazao je Savi}, dodavši da je Tuìlaštvo nadle`no da pokre}e postupke. On je dodao da se otvara pitawe da li Tuìlaštvo BiH ima spremnosti da pokre}e procese i podiè optu`nice, te da je ova institucija na potezu. Dodao je da su u Dobrovoqa~koj i dan prije we poginula 42 pripadnika JNA, te da je prvi na tom spisku Kruno Bešti}. DOKUMENT O POVLAÊWU Cvjetko Savi} je naglasio da Centar ne posjeduje dokument o dogovoru JNA i Alije Izetbegovi}a o mirnom povla~ewu vojske iz BiH, ali da on postoji u Arhivi Ministarstva odbrane Srbije. - Prije tog dogovora postojala je i odluka Predsjedništva Savezne Republike Jugoslavije koji su potpisali i podràli svi ~elnici republika, a dogovor je prekršila muslimanska strana - istakao je Savi}. Dobrovoqa~koj i da još postoji dovoqno ìvih svjedoka koji su pretrpjeli sve patwe Dobrovoqa~ke i sve ono što je pratilo te doga aje. - Briga porodica ~iji su najmiliji stradali u Dobrovoqa~koj ulici usmjerena je na to da se odgovorni procesuiraju i o~ekuju od odgovornih institucija da otpo~nu te procese. I Tuìlaštvo Srbije radi na ovom predmetu, ali mi do sada nismo sara ivali sa Tuìlaštvom Srbije niti smo im dostavqali dokumentaciju, ali smo imali odre ene kontakte o ovom pitawu - kazao je Savi}, dodavši da }e Centar nastaviti i daqe da prikupqa dokumentaciju o ovom i drugim slu~ajevima i dostavqa ih Tuìlaštvu BiH. Savi} je kazao da je pored Centra i MUP RS dostavio dosta dokumenata o ovom Domazet

19 Vojni penzioneri kojima je zakinut deo primawa tvrde da fond odugovla~i parnice U STROJU DUGOM 17 GODINA Podneto tu`bi. Rešeno 14 odsto. Pitawe je da li }e je do~ekati U koliko parnice po tu`bi vojnih penzionera nastave da se vode dosadašawim tempom, ve}ina ošte}enih tuìlaca najverovatnije ne}e da doìvi naplatu zakinutog dela svoje mirovine. Jer, prema ra~unici Udruèwa vojnih penzionera Srbije (UVPS), mnoge tu`be do}i }e na red u sudnicama tek za - 17 godina! Od polovine do 30. juna ove godine, ravno wihovih ~lanova podnelo je tu`be za naplatu neispla}enog dela pripadaju}ih penzija. Po tvrdwama tuìoca, mirovine su im zakinute od avgusta do novembra godine, a procewuje se da je dug vojnim penzionerima, sa kamatom, narastao na ~ak 10 milijardi dinara. U proseku, sa kamatama, pojedina~ni dug iznosi dinara. - Iako se radi o sporovima male vrednosti, ~iweni~no i pravno jednostavnim, ove parnice traju veoma dugo - ukazuje Qubomir Dragawevac, predsednik UVPS u dopisu Vladi i ministarstvima. - Do kraja marta ove godine donete su i realizovane odluke u 14 odsto parnica. Godišwe se do sada u proseku pravosna`no okon~avalo oko parnica, koje traju oko 24 meseca. U ovom udruèwu ocewuju da su razlozi ovako nedopustivog trajawa parnica nastojawe tuènog Fonda za socijalno osigurawe vojnih osiguranika (SOVO) da odugovla~i postupke, kao i neaùrnost sudova. Ukazuju i da su se polovinom juna sastali pukovnik Milojko Milovanovi}, predsednik pomenutog fonda, i Tawa Šobot, predsednik Prvog osnovnog suda u Beogradu. Tada je pao dogovor za uskla ivawe dinamike okon~awa postupka sa finansijskim mogu}nostima Fonda za SOVO. - Ovakav dogovor suda i tuènog predstavqa flagrantno kršewe osnovnog principa pravosu a - ocewuje Dragawac. - Doslovce sproveden mogao bi da ima za posledicu da Prvi osnovni sud u Beogradu više ne donese nijednu izvršnu odluku po tu`bama, ako mu Fond dojavi da nema novca za isplatu. ~ak i da je takav dogovor dopušten pitawe je ho}e li i kako sud da utvr uje ima li tuèni novac za isplatu po presudi, ili }e mu verovati na re~. Vojni penzioneri ocewuju i da je ovakvo postupawe Fonda prouzrokovano i ponašawem Vlade Srbije, koja nije obezvedila sredstva za isplatu duga vojnim penzionerima. - U ime ~lanova i drugih korisnika vojnih penzija traìmo da Vlada obezbedi novac za dug sa kamatama i sudskim troškovima rebalansom za ovu, a najkasnije buxetom za narednu godinu - istakao je predsednik UVPS u dopisu. - Zahtevamo i da sudovi postupaju aùrno, zakonito i nepristrasno. U UVPS navode da ošte}eni vojni penzioneri od skromne mirovine pla}aju sudske takse, vešta~ewa i angaòvawe advokata. Po wihovoj oceni postoji realna pretwa da nezadovoqstvo penzionera preraste u javne proteste. M. RISTOVI], Ve~erwe novosti NA PRESUDU Na sastanku u Prvom osnovnom sudu zakqu~eno je i da nadle`ni starešina Ministarstva odbrane moè da ovlasti Fond za SOVO da zakqu~uje poravnawa i ne ulaè àlbu na presudu, ako nema osnova da se spor dobije. Razlog je izbegavawe troškova podnošewa àlbe, drugostepenog postupka i kamate (oko dinara po predmetu). DRUGI PI[U Aktivnosti Sektora MUP-a za vanredne situacije TRI FUNKCIJE NOVOG CENTRA Usled velikih klimatskih promena koje su posledwih godina u svetu prouzrokovale poplave i poàre sa katastrofalnim posledicama, pre oko godinu dana na nivou ministara unutrašwih poslova zemaqa jugoisto~ne Evrope i Rusije dogovoreno je formirawe regionalnog centra za vanredne situacije u Nišu. O budu}oj nameni Centra, koji bi do godine u potpunosti bio spreman za brzo reagovawe i spre~avawe katastrofalnih posledica elementarnih nepogoda u ~itavom regionu, govori na~elnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Mari}. Pre desetak dana sa kolegama iz Rusije završili smo tehni~ke pregovore oko na~ina funkcionisawa centra, organizacione šeme i komercijalnih uslova pod kojima }e raditi. Dogovoreno je da ministar unutrašwih poslova Srbije Ivica Da~i} i resorni kolega Rusije za vanredne situacije Sergej Šojgu u oktobru potpišu aneks sporazuma kojim }e se precizno definisati na~in funkcionisawa centra. To je jako zna~ajno i za sve zemqe u regionu, jer se mora precizirati koliko }e wegova izgradwa pojedina~no koštati svaku zemqu, kaè Predrag Mari}. On dodaje da }e u ciqu promovisawa kapaciteta centra u slu~aju šumskih poàra do kraja avgusta u Nišu biti stacionirano nekoliko ruskih aviona za gašewe poàra. Mari} precizira da }e u Centru za vanredne situacije biti stalno angaòvano maksimalno 35 do 45 qudi. Ideja je da centar ima tri va`ne funkcije. Da pruà pomo} zemqama koje je zatra- è, bez obzira da li je re~ o šumskim poàrima, poplavama, zemqotresima, hemijskim akcidentima ili deminirawu. Predvi eno je da se u centru sprovodi obuka tokom cele godine, a tre}a funkcija podrazumeva da cenar bude veliko skladište zaštitnih sredstava i lekova, ~iji se kapaciteti mogu koristiti u zemqama u regionu po potrebi, naglašava Mari}. Govore}i o dogovoru da se protivgradna zaštita prenese u nadle`nost MUP-a, konkretno u Sektor za vanredne situacije, naš sagovornik kaè da su u toku intenzivni pregovori sa odgovornima u Hidrometeorološkom zavodu. Ideja nam je da se dobro upoznamo i informišemo o na~inu funkcionisawa dosadašwe protivgradne zaštite, kako bismo mogli u roku od tri meseca da damo ministru i Vladi predlog kako protivgradna zaštita moè da funkcioniše boqe i efikasnije. Ne treba shvatiti taj postupak kao puko prenošewe ovlaš}ewa s jedne institucije na drugu, ve} kao pokušaj da se ova slu`ba u potpunosti reorganizuje, i u kadrovskom i u finansijskom smislu. Naša osnovna ideja je da se više ne dogodi da nema dovoqno raketa, da nema koordinacije, da šteta bude onolika kolika je bila ove godine, isti~e Mari}. Prošle i ove godine neki delovi Srbije su pretrpeli veliku štetu od poplava. Na- ~elnik Sektora za vanredne situacije, ~iji su pripadnici bili aktivno angaòvani na zaštiti imovine i stanovništva i otklawawu posledica poplava, kaè da je potrebno uraditi nekoliko stvari kako se sli~ne situacije ne bi ponovile. Prva grupa odnosi se na velike infrastrukturne investicije na velikim rekama - Dunavu, Savi i Tisi. U tom ciqu smo, zajedno sa preduze- }ima Srbijavode, Vojvodinavode i Beogradvode, sakupili projekte i uz pomo} kabineta potpredsednika Vlade za evropske integracije Boìdara \eli}a konkurisali za 120 miliona evra kod Evropske banke za razvoj. Druga grupa aktivnosti je na angaòvawu lokalnih samouprava oko komunalnih poslova i ~iš}ewe kanala. Primetan je agilniji odnos lokalne samouprave i bilo bi dobro da se takvi poslovi završe do jeseni i mislim da }e tada problema biti mnogo mawe. Mi moramo da imamo slu`bu koja je spremna za sve, i u tom ciqu, pored sadašwih ~etiri, radimo na formirawu još ~etiri specijalna tima za spasavawe od poplava, rekao je na~elnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Mari}. \uro Malobabi}, Me unarodni Radio Srbija Vojni veteran 21 Septembar 2010.

20 Momo Kapor GARDEN PARTI Kada me pozovu na garden-parti u vrtnoj bašti, obla~im, kao po kazni, svoje jedino tamno odelo, zvano crno stono iz koga na sve strane izle}u moqci i vozim se taksijem prema Dediwu na kome ìvi sre}an svet, koji još uvek poseduje ve} zaboravqenu stvar u mom ìvotu - vrt sa drve}em i cve}em. Taksista me, naravno, gleda s podozrewem: šta }u ja u jednom tako otmenom kraju? Ako tamo pripadam, mrze}e me; ako ne pripadam, prezira- }e... Izvla~imo se iz sivog, prqavog, sparnog i oznojenog grada i odlazimo u neku sasvim drugu klimu, na koju se nisu navikla naša sirota plu}a. Boè, koliko samo trave, koliko ozona i hlorofila, koliko botanike! Koliko kotiledona po glavi stanovnika! Uvla~im kao lud dim cigarete, tek da osetim nešto poznato. Naravno, na garden-parti svi dolaze svojim automobilima ili ih dovoze dràvni šoferi. Olupani, izubijani taksi sa koga se qušti boja smawuje se od sramote na veli~inu de- ~ijeg automobil~i}a, i beì glavom bez obzira, natrag u varoš. Kada dolazite na garden-parti, ne smete sti}i ni prerano, ni prekasno. Ako stignete prvi, staja}ete kao strašilo sami nasred travwaka, ne znaju}i šta da radite sa rukama, pa }ete se, naravno, prihvatiti ~aše, što zna~i da kraj partija ne}ete do~ekati trezni. Ako stignete me u posledwima, niko vas ne}e primetiti, a hrana }e ve} odavno biti pojedena i led istopqen. Ako, pak, stignete na vreme (zna~i pola sata kasnije, nego što piše na pozivnici), neko }e vas odvesti do duga~kog stola sa hranom, da se posluìte. Najtoplije vam savetujem da ne taknete ništa, jer }ete upasti u grdne neprilike! Najpre, mora}ete da uzmete tawir, no`, viqušku i salvetu i da napravite mimohod oko stola, uzimaju- }i od svega pomalo. Kako da odolite jelima koja ne jedete svakog dana; kako da kaète ne! razmaènom lososu, polukrvavom rozbifu, hladnoj beloj }uretini, šparglama i arti~okama, rizotu od ligawa i prelivu od pe~uraka... I tek na kraju, primeti}ete da vam je tawir prepun i da vam je deùrni konobar uvalio još i ~ašu rozea, a naokolo nigde ni stola, ni stolice, jer se na garden-partijima ne sedi, nego stoji. Uz to, vaša zapaqena cigareta, koju ste na trenutak ostavili na kraji~ku stola sa posluèwem, lagano dogoreva i preti da zapali stolwak od batista. PRIÂ Naokolo, naravno, nigde pepeqare (otmen svet ne puši dok jede), nema ni hleba (otmen svet ne jede hleb), a što je najcrwe, nema ni soli (jer, otmen svet ne jede slano). Kako ugasiti cigaretu a da to niko ne primeti? Kratko šišana engleska trava gleda me s neprijateqstvom, dok se odlu~ujem da pre em u hinduiste, jer kao pas zavidim [ivi na onoliko ruku! I dok stojite kao ìvi spomenik provincijalcu, sa tawirom u jednoj ruci, ~ašom u drugoj, a viquškom, noèm i salvetom pod pazuhom, prilazi vam neko veoma vaàn, neko do koga vam je veoma stalo i ho}e da se rukuje! Gospode! Ne moète tek tako da spustite sve to na travu, a oni br- ì i lukaviji, ve} su pohvatali razne uglove, zidi}e i stepeništa Tada se razmewuju garden-parti re~enice, ~uvene po najqubaznijoj neodre enosti, koja ne obavezuje nikoga: O, svakako se moramo uskoro videti! Ne, ne, javi}u se ja vama... Jeste li tu u avgustu? Niste? Odli~no! Onda, vidimo se u avgustu! Dajte mi vaš broj telefona? Nemate telefon? Sjajno! Javi}u vam se svakako... Moj crni stoni sako pretvara se u finsku saunu - spravu za mu~ewe. Niz le a mi teku potoci znoja. Neko me pita, da li mi je dobro? Nikad boqe! Za razliku od nas, Beogra ana, zapadwaci se uopšte ne znoje, kao da su sa neke druge planete! Ni po najve}oj vru}ini, onda, kada smo mi ve} odavno poskidali sakoe, a kravate strpali u xepove, oni ne}e ni za milimetar olabaviti svoje mašne i ovratnike. Pitao sam jednoga, strogo do grla zakop~anog diplomatu, kako je to mogu}e? Pogledao me je mirno i kazao: Ja ne}u da mi bude vru}e! I tako, garden-parti se završava i portiri pozivaju kroz megafone duge, crne automobile, koji samo doklize i jednim,,am progutaju ugledne zvanice, a vi odlazite peške niz dugu pustu ulicu bez brojeva, jer taksija nema ni od korova, pokraj zasewenih vrtova i vila u dubini, misle}i u sebi: Bog te maz o, al ìve! Vojni veteran 22 Septembar Evo, šta (po pri~i Mome Kapora) Beogra anke nikada ne bi smele da kaù svojim muèvima: Gde }eš? Gde si bio? S kim si bio? Opet piješ? To ti je tre}a! Pogledaj šta si napravio od sebe? Krajwe je vreme da se istuširaš! Ne moraš da se okre}eš za svako sukwom... Opet si pravio budalu od sebe! Kuda }emo na zimovawe? Ve} su svi uplatili za Novu godinu. Zar sam zbog toga `rtvovala svoju karijeru? Koliko kutija pušiš dnevno? Misliš li da niko nije primetio kako celo ve~e buqiš u wu? Zar sam ja debil? Pogledaj, gola sam! Nemam šta da obu~em... Naravno da ne moèš da ru~aš, kad si ve} jeo kod we! Kakva je, takva je, moja majka nam je uvek ~uvala decu. A šta je sa tvojim roditeqima? Kako je ja ne poznajem? Mogu li i ja na to moma~ko ve~e? Upropastio si mi ìvot! A evo, šta Beogra ani nikada ne bi smeli da kaù svojim suprugama: Gde }eš? Gde si bila? S kim si bila? Ista si majka! Kad }e taj ru~ak? Ne lupaj tim štiklama! Samo ti još ku~e treba! Nisam ja te sre}e da ostanem udovac... Nemoj sada-ujutru }emo... Opet nema hleba! Lepo je meni moja mama govorila... Nemoj da potrošiš svu toplu vodu! Dosta mi je tog klavira iz detiwstva! Studirala engleski jesi, ali diplomirala - nisi... Opet si bila kod frizera? Dokle }eš da kasniš? I ti to zoveš ve~erom? Kako to moja mama kuva! Zar ti nisam ju~e dao? Šta }e ti? Imaš ve} pet pari... Niko ti ne vaqa... Pa, okreni ve} jednom taj list! Šta izvodiš sa tom kosom? Gde mi je ona košuqa?

21 Promocija Monografije 402. pontonirskog JEDNOG BATAQONA Autor kwige je uvaèni dopisnik Veterana iz [apca, Stevan Stojanovi}, koga ~itaoci znaju i po veoma angaòvanim komentarima Malo je jedinica Vojske Republike Srbije, a i onih iz bivše Jugoslavije, koje se mogu pohvaliti da su ovekove~ene pisanim tragom, (kaù što nije zapisano nije se ni desilo ), kao što je relativno mala jedinica, 402. pontonirski bataqon iz Šapca. Zahvaquju}i wenom dugogodišwem pripadniku, sada zastavniku I klase u penziji, Stevanu Stojanovi}u, koji je višegodišwim upornim i krajwe odgovornim zalagawem, prikupio dosta materijala i podataka o ovoj jedinici i to znala ~ki sloìo u ovu kwigu. Pored istorijata bataqona autor je dosta napisao i o razvoju pontonirskih jedinica kroz istoriju srpske i jugoslavenske vojske, po~ev od doprinosa u Balkanskim i Prvom svetskom ratu, preko doprinosa i podviga u Narodnooslobodila~kom ratu godine, gde je posebno istaknut podvig pionirske ~ete Prate}eg bataqona Vrhovnog {taba u rušewu svih mostova preko reka Neretve i Rame i izgradwa improvizovanog mosta preko Neretve preko koga su prešle partizanske jedinice i Centralna bolnica sa rawenicima. O tome u kwizi svedo~i jedini ìvi u~esnik ovog doga aja, sada pukovnik u penziji, Mišo Lemaji}. Posle završetka rata u Zabre`ju kod Obrenovca formirana je Pontonirska brigada, koja se kasnije vlastitim plovnim sredstvima uzvodno Savom prebazirala u [abac, kasnije najpontonirskiji grad u Jugoslaviji, ujedno rodno mesto 402. pontonirskog bataqona. Naime, godine brigada se podelila na samostalne bataqone, u Šapcu je formiran 402. bataqon, koji i danas pod novim nazivom 110. pontonirski bataqon uspešno izvršava namenske zadatke. Vrednost ovog dela je što su opisani svi najva`niji doga aji, veoma sloèni i teški uslovi u kojima je ponekad bataqon izvršavao zadatke, se}awa svih ìvih komandanata i drugih starešina iz sastava bataqona. Sa du`nim poštovawem istaknuta su imena svih komandanata, od majora Borivoja Mirkova, majora Ace Mladenovi}a, potpukovnika Petra Quštine, potpukovnika KULTURA Ivana Dujmovi}a, potpukovnika Steve Markovi}a, potpukovnika Momira Joksimovi}a, majora Mirka Bawca, majora Dobrivoja Qubi}a, majora Bogoquba \okovi}a, majora Milorada Milovanovi}a, potpukovnika Vladana Kalanovi}a, majora Radisava Stojanovi}a, potpukovnika Nikole Patkovi}a, potpukovnika êde Ogrizovi}a, do sadašweg potpukovnika Zorana Stani}a. Na 124 stranice kwige, pored tekstova, objavqeno je preko 100 grupnih fotografija, preko 130 pojedina~nih fotografija starešina i gra anskih lica, i 20 kopija raznih priznawa bataqonu. Kako i dolikuje, u Zemunu, baš na pravom mestu, pored pontonskog mosta koji svake godine pontoniri sklapaju da poveù Zemun sa kupalištem na adi Lido, organizovana je skromna ali vrlo uspešna promocija ove kwige. U ime komande bataqona prisutne je pozdravio major Aleksandar Gliši}. Autor se zahvalio svima koji su na bilo koji na~in doprineli izdavawu kwige, a posebno Komandi garnizona Šabac i Komandi 110. pontonirskog bataqona, koji nastavqa tradiciju 402. bataqona. Autor ove vredne kwige, Stevan Stojanovi}, nije nepoznat ~itaocima Vojnog veterana. Stalni je dopisnik iz Šapca, novinarstvom se bavi više od 30 godina. Objavqivao je dopise u svim vojnim listovima i mnogim civilnim listovima i ~asopisima. Završio je Inìwerijsku podoficirsku školu godine. U vojni~koj karijeri nije jurio ~inove i poloàje. Sve du- `nosti obaqao je vrlo uspešno. Bio je aktivan u kulturno-zabavnom i sportskom ìvotu, a posebno, kako smo naveli, u novinarstvu. Aktivan je u Udruèwu vojnih penzionera, organizovawu susreta wegove klase i organizovawu i propagirawu susreta inìweraca svih klasa i generacija koji se odràvaju svake godine na Dan inìwerije JNA - 7. marta, u hotelu Bristol u Beogradu. Priprema i novu kwigu. Pa sre}no, dragi kolega Stojanovi- }u! Miloš âvi} 23 Sto jedanaest godina Umetni~kog ansambla Stanislav Bini~ki U SLU@BI UMETNOSTI Po~elo je davne Tada je wegovo viso~anstvo Kraq Aleksandar I prihvatio predlog svojih saradnika o potrebi formirawa vojnih orkestara i izdao nare ewe o formirawu istih.kao što se iz predloènog re{ewa moè videti u sastavu vojnih orkestara bili su predvi eni i muzi~ari koji su svirali na guda~kim instrumentima. To je, kako se kasnije ispostavilo, predstavqalo polaznu osnovu za daqu nadgradwu i razvijawe muzi~ke umetnosti što je nakon 111 godina dovelo do nastanka Umetni~kog ansambla Stanislav Bini~ki Vojske Srbije. Ansambl utvr uje repertoarsku politiku, po kojoj }e sve ove godine biti prepoznatqiv, stavqaju}i akcent na izvornu doma}u muzi~ku umetnost i muzi~ku tradiciju.mnogo je doga aja, datuma i podataka iz prošlosti i umetni~kog rada i delovawa Umetni~kog ansambla koji zasluùju da budu pomenuti.oni veoma jasno pokazuju ~iwenicu da se zna~aj i doprinos Umetni~kog ansambla ne moè meriti samo duìnom vremenskog trajawa, ve} prvenstveno umetni~kim dometima, bogatstvom sadràja i intezitetom koje Umetni~ki ansambl ostvaruje. Jedno od obele`ja rada i delovawa Umetni~kog ansambla jeste wegova repertoarska raznovrsnost koja se kre}e od patroitskih pesama i kompozicija zabavnog ànra iz vojni~kog ìvota do najzna~ajnijih dela klasi~ne literature i stvaralaštva doma}ih autora, sloènih muzi~kih formi, kantata i simfonijskih poema.oko svog zacrtanog repertoarskog programa Umetni~ki ansambl okupio je veliki broj muzi~kih umetnika, stvaralaca i izvo a~a. Za Umetni~ki ansambl komponovali su Krešimir Baranovi}, Aleksandar Obradovi}, Rudolf Bru~i, Mihailo Vuk Dragovi}, Boris Papadopulo, Ivan Rupnik, Vojkan Borisavqevi}, Kornelije Kova~, Vojislav Bubuša Simi} i mnogi drugi.u raskoraku izme u èqa i mogu}nosti, izloèni stalnoj proveri i sudu umetni~ke kritike i javnosti, generacije ~lanova umetni~kog ansambla uspe{no su, zahvaquju}i pre svega entuzijazmu i umetni~koj stru~nosti, uspele da ostvare istinska nastojawa da sluè umetnosti i wenim plemenitim ciqevima u razvitku kulturnog ìvota gra- ana Srbije, vojne sredine i izgradwi svestrane li~nosti pripadnika Vojske Srbije.Veoma teško bi bilo na}i na prostoru bivše dràve Jugoslavije karaulu, kasarski krug, dom vojske ili najeminentniju koncertnu dvoranu u kojima nije gostovao i sa svojim programima osmislio ve~e, bar deo Umetni~kog ansambla.mnogim posetiocima u raznim mestima to je bio i prvi susret sa takvim visoko profesionalnim sastavom i muzikom izuzetne umetni~ke vrednosti. Umetni~ki ansambl bio je i ostao istinski rasadnik muzi~kih talenata. Slobodno se moè re}i da nije bilo vrhunskog vokalnog i instrumentalnog umetnika na sadašwim i bivšim prostorima koji nisu sara ivali sa Umetni~kim ansamblom.malo je prostora da bi se svi naveli. Prisetimo se nekih: Jovan Kolunxija, Dejan Bravni~ar, Ivan Pogoreli}, Nata{a Veqkovi},Stefan Milenkovi}, Nemawa Radulovi}, Stanko Madi}, Ogwen Petrovi}, Veqko Klenkovski, Radmila Bako~evi}, Jadranka Jovanovi},Radmila Smiqani}, Gordana Jeftovi}, Svetlana Kiti},Nikola Miti}, Nikola Kitanovski i mnogi drugi.mnogo je inostranih umetnika iz Evrope stupalo sa Umetni~kim ansamblom. Sumiraju}i danas rezultate 111.godina rada, delovawa i razvoja Umetni~kog ansambla, slobodno moèmo re}i da sav zamah i umetni~ke uspehe koje je Ansambl postigao imaju ishodište u dugogodišwoj tradiciji i delovawu vojnih orkestara, vojne muzi~ke škole (koja je ukinuta) i muzi~kag ìvota na ovim prostorima. Danas umetni~kim ansamblom rukovode mladi muzi~ki umetnici sa izvrsnom stru~noš}u, koji uvaàvaju}i sve dosadašwe uspešne godine umetni~kog rada i delovawa Umetni~kog ansambla, svojim novim idejama, èle da ga još više umetni~ki razvijaju i pro{iruju na opšte zadovoqstvo svih pra ana Srbije,a posebno pripadnika Vojske Srbije.U tom nastojawu neophodna im je pomo} i podrška dràve Srbije (a posebno GŠ Vojske Srbije).U nadi da takva pomo} i podr{ka ne}e izostati, svim ~lanovima i rukovodstvu Umetni~kog ansambla Stanislav Bini~ki Vojske Srbije,~estitam 111.godina umetni~kog rada sa èqom da i nadaqe umetni~ki oboga}uju sve gra ane Srbije, a posebno pripadnike Vojske Srbije. Nemawa Jovanovi}

22 Na marginama 5. izborne Skupštine UVP Srbije MOJI PREDLOZI P rikaz 5. izborne skupštine UVP Srbije odràne 8. juna godine, uglavnom je korektan, iako nepotpisan ( inicijali E.V.V. nepoznati) pa se ne zna ko stoji iza ovog prikaza. No, to nije ni mnogo bitno, jer postoji tonski zapis o radu Skupštine. Uostalom, ni izveštaj o radu UVPS u periodu 8. o6. 2oo6.- o8. o godine, koji smo mi delegati opštinske organizacije ûkarica, dobili uz poziv za Skupštinu, nije potpisan, niti overen pe~atom Udruèwa, a nije ni zaveden u protokol Udruèwa îtaju}i pa`qivo prikaz rada Skupštine, stekao sam, mo`da i neopravdano utisak da se nastojalo da se omalovaì moj nastup, kao delegata opštinske organizacije ûkarica. Naime, predsedavaju}i Skupštine, Konstantin Arsenovi}, se svojim komentarima na moje javqawe za re~, prakti~no opredelio za negirawe svakog mog predloga, bez prijavqivawa za diskusiju, proglašavaju}i svaki moj predlog nepotrebnim i time minimiziraju}i moju diskusiju kao delegata, ~ime je uticao i na prihvatawe ili odbijawe od strane ostalih delegata, predloga koje sam izneo. No to je wegov metod rada i ja ga u potpunosti poštujem. Korektno su preneta pitawa koja sam kao delegat i dugogodišwi ~lan Udruèwa, predo~io Skupštini za rešavawe u budu}em radu Udruèwa. Ni malo ne sumwam u to da }e Glavni odbor udruèwa na jednoj od budu}ih sednica, ova, po mome mišqewu bitna pitawa opstanka Udruèwa, razmotriti i izna}i prava rešewa za dobrobit Udruèwa. Me utim, u prikazu sa Skupštine nisu izneti i predlozi koje je Skupština opštinske organizacije ûkarica 12. o godine, kao svoje zakqu~ke predloìla Glavnom odboru, a koje sam i ja izloìo na Skupštini, i to: 1) Da se Glavni odbor i vrh Udruèwa obrate javnosti na konferenciji za medije i detaqno prezentuju stavove Udruèwa o bitnim pitawima statusa korisnika vojnih penzija i na~inima wihovog rešavawa.takav postupak, uz ve} dostavqene dopise pojedinim ministarstvima i li~nostima, mogao bi realnije zainteresovati javnost i izvršiti dodatni pritisak na one koji odlu~uju o statusu korisnika vojnih penzija, sadašwih i budu}ih. 2) da Glavni odbor i vrh Udruèwa organizuju jednovremeno upoznavawe sa problemima statusa KVP sve gradona~elnike i narodne PISMA poslanike u svim opštinama i gradovima Srbije u kojima Udruèwe ima svoje opštinske organizacije, 3) da predsednik Udruèwa traì prijem kod predsednika Republike Srbije, predsednika Vlade Republike Srbije i predsednice Narodne skupštine Republike Srbije i upozna ih sa problemima KVP. Istovremeno da materijal o statusu KVP i na~inima rešavawa dostavi i svim šefovima poslani~kih grupa u Skupštini Srbije, uz predlog da ih li~no upozna i traì wihovu podršku za rešavawe pitawa korisnika vojnih penzija. Dobro je što je Izvršni odbor Glavnog odbora izašao u javnost sa podacima o stalnim prihodima i rashodima IzOd u maju mesecu godine, kad ve} Nadzorni odbor Skupštine UVPS to nije našao za shodno da u~ini za mandatni period. Me utim, u ovom pregledu su se potkrali neki propusti, verovatno nenamerno, pa ih treba ispraviti. Naime, 1) U stalne mese~ne prihode ukqu~eni su i prihodi od refundacije naknada za komisiju ( verovatno za prvostepenu komisiju za oporavak F SOVO), koji finansira Fond za SOVO iz sredstava za oporavak, i to nije prihod Izvršnog odbora Glavnog odbora UVPS. 2 ) Za primawa lica po ugovoru o privremenim-povremenim poslovima koja ispla}uje IzOd, kaè se da su pojedina~no nià od primawa lica u organima Skupštine Fonda za SOVO.To je i normalno jer Fond za SOVO ima druga buxetska sredstva i sam finansira rad svojih organa. Izvori sredstava su druga~iji. Tim pre treba objaviti pojedina~no visinu mese~nih primawa lica, koja primaju naknade za rad u organima Udruèwa, posebno u IzOd i Gl Odboru, jer su to ve}inom sredstva od ~lanarine ~lanova UVPS. Ne bi bilo u redu da su ta primawa viša od iznosa najniè li~ne penzije, jer rad u IzOd i Glavnom odboru je pre svega ~ast i poverewe ~lanstva, a ne dodatni izvor zarade. 3) Podràvam dopis novinara iz Niša Ranka Babi}a o na~inu rešavawa problema tiraà našeg glasila Vojni Veteran. I na kraju o obrazloèwu gospodina Boìdara Babi}a o tome zašto nije pravilno da ja kao kandidat opšt. organizacije ûkarica budem i kandidat za ~lana Glavnog odbora UVPS. Ta~no je da sam 2oo3. godine dao ostavku na funkciju predsednika Izvršnog odbora, ali sada ja nisam bio kandidat za tu funkciju, ve} za ~lana Glavnog odbora. Konstatacija gospodina Babi}a zna~i nije hteo da radi taj posao više govori o wegovom shvatawu ta dva razli~ita posla, nego o stvarnim motivima nastojawa da se moja li~nost na izvestan na~in degradira. No, šta je 24 tu je. Odgovornost je skinuta sa mojih ple}a i ja sam na tome zahvalan. Ipak molim glavnog i odgovornog urednika, da ima na umu, da sam ve} jednom, davne godine, kršten pod imenom MIHAJLO, a ne kako me uporno u više brojeva V. Veterana prekrštavaju kao MIHA- ILA. Jeste jedno slovo u pitawu ali je ono za mene vrlo zna~ajno. Mr Mihajlo Jovanovi} Po{tovani gospodine Jovanovi- }u, primite na{e izviwewe {to je Va{e ime u Vojnom veteranu navo- eno pogre{no. Kad je re~ o potpisu ispod teksta sa Skup{tine, nema nikakvih zagonetki, E.V.V. zna~i: Ekipa Vojnog veterana. Redakcija MORAMO IMATI JAKU VOJSKU Povodom teksta dr Vojina Mrvi}a pod naslovom Kriti~ar se bavi krtizerstvom, Vojni veteran broj Bio sam veoma iznena en kad sam u posledwem broju Vojnog veterana pro~itao tekst dr Vojina Mrvi}a u kome me naziva kritizerom, a moje reagovawe na wegov tekst nesuvislom kritikom, skandalom i malicioznom odorom opusa kritike. Zbog toga ne}u ulaziti u daqu polemiku. Samo }u podsetiti gospodina dr Mrvi}a da me je u Vojnom veteranu broj 74 stavio u isti ko{ sa gospodinom Zoranom Dragi{i}em koji se zalaè za ulazak Srbije u NATO, a ja sam decidno napisao da sam protiv toga. Osim toga, ostajem pri tvrdwi de su prošla vremena kada smo pobe iveli neprijateqa hrabroš}u, kada smo imali podjednako oru`je. Istina je da su na{i piloti ~esto pobe ivali na me unarodnim mitinzima i osvajali nagrade, da su mo`da i hrabriji od drugih, ali {ta da radimo kad nas bombarduju sa metara visine ili ga aju iz Sredozemnog mora? Šta da radimo ako nemamo mo}ne sisteme da se odbranimo ili da odvratimo potencijalnog agresora od zlih namera? Treba re}i i to, da je 11. septembra ove godine, povodom zavr{etka {kolovawa pitomaca Vojne akademije, predsednik Republike Srbije Boris Tadi} izjavio: Srbija treba da ima jaku i modernu vojsku da, ako ne daj boè zatreba, brani svoju otaxbinu. Ovom izjavom predsednik Tadi} je demantovao sve koji tvrde da nam nije potrebna jaka vojska. Petar Kneèvi}

23 Marta meseca godine pripremala se, nekako naro~ito sve~ano i molitveno, srpska crkva, u toku uskršweg posta, za do~ek najve}eg pravoslavnog, hriš}anskog praznika Hristovog vaskrsewa. Odlazio sam ~esto u Sabornu crkvu, ne samo na nedeqne liturgije, ve} i na ve~erwe slu`be i bdewa, naro~ito rado u ovu crkvu, vaqda i zato što sam se u jednoj maloj ulici (Zadarskoj), nepunih dvesta metara udaqenoj rodio i u woj proveo prvih desetak godina ìvota. Upravo jedne nedeqe, bila je to nedeqa pravoslavqa, 14. marta godine, za propovedaonicom u crkvi pojavio se otac Justin i po- ~eo besedu. Ne znam koliko je trajala wegova propoved, jer sam bio potpuno izgubio ose}awe vremena. Netremice sam, iz prepune Saborne crkve, gledao u oca Justina upijao wegove re~i i trudio se da ih sve zapamtim i da ih odmah, kada do em ku}i, zapišem. Mislim da od silnog uzbu ewa nisam mnogo zapamtio, a evo šta sam stvarno zapisao: U svakom cvetu, svakoj ptici nalazi se misao Boìja... ôvek je najviša vrednost u svim svetovima, on je mali bog u blatu... Ja bih roptao na Boga što me nije stvorio ~ovekom da nije Hristos ìveo na zemqi... Hristos, to je odgovor na sva ~ovekova pitawa... Posle Hristovog dolaska, nebesa su ostala stalno otvorena, uspostavqena je stalna veza izme u Boga i ~oveka. ôvek, to je ikona Boìja, rod qudski, ikonostas Boìji... Osudite greh, ali milujte grešnika, kao što je Isus osu ivao greh, a opraštao grešnicima. Ciq ~ove~ijeg ìvota, wegova neprekidna te`wa, treba da bude ostvarivawe Bogo~oveka Hrista u sebi. Vi imate ki~icu, malajte! Malajte sve dotle dok ne izmalate Hrista u sebi. Svaki greh, svaka strast, svaki porok, prqaju lik Hrista u vama. ôvek s mnogo grehova je ~ovek bez Boga... Volite svakog ~oveka, poklonite mu se, jer se klawate bogolikom liku u wemu. Ni najbezna~ajniji ~ovek nije bez ovog dara u sebi... Duša je ono što ~ini ~oveka najlepšim u celoj vasioni... Pravoslavqe kaè: ~ovek je ikona; Evropa kaè: ~ovek je zver. Pravoslavqe kaè: rod qudski je ikonostas, Evropa: to je zveriwak u kome ja~a zver pobe uje slabiju... ôvek je najviši zato što je Bog utisnuo svoj lik u wega... Srbin je samo onda pravi Srbin ako ide svetosavskim putem. DUHOVNOST Vladeta Jeroti} o svom duhovnom ocu Avi Justinu Popovi}u PROPOVEDI QUBAVI SVETITEQI Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve, 29. aprila ove godine, jednoglasno je usvojio predloge nadle`nih eparhijskih arhijereja i uneo u diptihe svetih Pravoslavne Crkve imena blaènopo- ~ivših arhimandrita Justina Popovi}a, duhovnika manastira ]elije kod Vaqeva ( ), i Simeona Popovi}a, nastojateqa manastira Dajbabe kod Podgorice ( ). Liturgijski spomen prepodobnog Justina ]elijskog slavi}e se 1. juna po starom kalendaru (14. juna po novom kalendaru), a spomen prepodobnog Simeona praznova}e se 19. marta po starom kalendaru (1. aprila po novom kalendaru). 25 Posle nepunih mesec dana zapisao sam u dnevniku (koji sam po~eo da vodim još od svoje ~etrnaeste godine), bilo je to 14. aprila u crkvi Ruìci, na Kalemegdanu, u toku duhovne nedeqe slušao sam, još jednom zadivqeno, arhimandrita Justina, koji je sna`nim i prodornim glasom osuo najpre svu raspoloìvu, uvek hriš}ansku, paqbu na komunisti~ku ideologiju koja je tada doìvqavala svoj procvat me u mladim qudima u Beogradu, a onda slede}im re- ~ima objašwavao zašto hriš}ansko u~ewe smatra najboqim i jedino potrebnim svim qudskim dušama: Najve}a revolucija i prevrat u ~ove~anstvu izazvale su Hristove re~i svojim u~enicima: Ne vladajte qudima kao knezovi i vladari, ve} vladajte sluè}i im. Onaj koji ho}e da bude najve}i me u vama, neka bude prvi i najve}i sluga, sluga svima i svakome... Sveštenik je samo onda sveštenik kada sluì svojim parohijanima, a ne odaje se partizanstvu, farisejstvu i licemerstvu. A ako ne sluì, on nije pravoslavan sveštenik... êsto kaù, ~ovek je mrak. Ali, sveti Grigorije Bogoslov je pokazao svojom svetom li~noš}u da je ~ovek svetlost. On je svoje telo preobratio u providnu materiju iz koje zra~e ~istota i svetlost... Hriš}anske vrline su lestvice kojima se ~ovek pewe sa zemqe na nebo... Zar Bog ne sluì i danas qudima? Zar im On ne sluì kroz sunce, cve}e, biqke, ìvotiwe? Još sam dva puta u toku godine slušao oca Justina, wegove propovedi, ispuwene hriš}anskim duhom qubavi, ali i ~vrstine, postojanosti, snage svedo~ewa, koja je mogla proizi}i samo iz li~nog, opitnog doìvqaja jednog hriš}anskog monaha, bile su za mene trajan putokaz u kasnijem ìvotu. Ocu Justinu sam se vra}ao uvek ponovo, i kada bih zalutao sa puta i skretao za neko vreme prema azijskim filosofijama i religijama, ili se upuštao u studirawe evropske filosofije i nauke. Ne se}am se ta~no koje godine sam posle Drugog svetskog rata slu~ajno sreo oca Justina ispred zgrade Srpske akademije nauka u Knez-Mihajlovoj ulici. Hodao je brzo, mantija je letela za wim, izgledao je ozbiqan i odlu~an. Pojma nemam ni danas otkud mi hrabrost da ga zaustavim. Predstavio sam mu se kao student medicine, kao veliki poštovalac wegovih kwiga (u me uvremenu sam pro~itao još nekoliko wegovih radova), koga mu~i, ve} poduè, jedno pitawe (koje mi je bilo stiglo iz Indije) koje nikako ne mogu da poravnam sa hriš}anskim u~ewem, kome sam oduvek bio najviše privrèn: pitawe karme i reinkarnacije. Blago se osmehnuvši, odgovorio mi je mirno i jasno: Mladi prijatequ ovako me je kasnije uvek nazivao, bilo kada mi je pisao kra}a pisma, ili kada me je direktno oslovqavao znam šta vas mu~i. Mu~i vas pitawe kako je mogu}e da ~ovek u toku svoga relativno kratkog ìvota postigne onakvo savršenstvo kakvo Hristos od nas traì, kada je gotovo neprekidno izlagan svim mogu}im iskušewima fizi~ke, materijalne, duševne i duhovne prirode. Azijska ideja reinkarnacije ~ini vam se logi~na i prihvatqiva. Re}i }u vam, ona je savršeno nepotrebna hriš}aninu. Zašto? Zato što i sveti hriš}anski oci u~e o produàvawu našeg ìvota, ali ne ponovo ovde na zemqi, ve} u duhovnom svetu posle smrti našeg zemaqskog bi}a. Svaki od nas nastavqa da se usavršava posle preseqewa ta~no na onom stupwu duhovne lestvice do koje je stigao ovde na zemqi. Ovaj odgovor zadovoqio me je bio u potpunosti i onda, on me umiruje i danas. Nije mi, istina, jasno zašto i neki

24 naši vi eni teolozi sumwi~avo vrte glavom kada im ispri~am ovaj za mene tako zna~ajan, sada ve} davno protekli razgovor sa Justinom Popovi}em. Naslu- }ujem da su ovi pravoslavci sumwi~avi u pogledu ovakvog odgovora oca Justina, jer se on zapravo ne nalazi lako, a ni ~esto kod hriš}anskih svetih u~iteqa (sa izuzetkom svetog Grgura iz Nise i mo`da još nekog). Niko se od ovih teologa ipak nije usudio da nazove ovakvo mišqewe oca Justina jereti~kim; pitam se nije li otac Justin ovakav odgovor pruìo samo meni i to u trenutku kada je jedino tako mogao da me vrati na hriš}ansku stazu, sa ve} skrenutog pravca put azijskih religija, kojima sam se bio dosta odlu~no uputio. Na kraju ovog kratkog razgovora, koji sam vodio u Knez-Mihailovoj ulici sa ocem Justinom, bio sam po~astvovan i beskrajno obradovan još jednim wegovim poklonom: pozivom da ga posetim u manastiru ]elije, u kome je trajno ostao da ìvi do svoje smrti. Usledilo je, od tada, mnoštvo mojih poseta manastiru i wegovom starešini, arhimandritu Justinu, sve do moga odlaska u Evropu godine, u kojoj sam ostao nekoliko godina. U manastir sam odlazio obi~no subotom i ostajao tamo do nedeqe posle podne, ili sam stizao rano u nedequ, pre po~etka liturgije, koja je za mene uvek bila praznik, jer je sluìo, po pravilu, sam otac Justin, a pevao je hor milih }elijskih sestara. Zapamtio sam i nekoliko britkih i hrabrih propovedi oca Justina u toku liturgije, iako je bio svestan da se od strane komunisti~ke vlasti budno prati, ne samo svaki wegov korak, ve} i svaka re~. Pouzdana je, me utim, bila zaštita Bo`ja kojom je ovaj vrli srpski duhovnik neprestano bio nevidqivo okruèn, i to od trenutka kada je pravim ~udom bilo precrtano ime Justina Popovi}a sa spiska qudi osu enih na streqawe, odmah posle rata, godine, pa kroz ~itav dugi period wegovog zato~ewa u manastiru êlije. Borbeni temperament i vatreni srpski patriotizam ovog pravoslavnog junaka bili su Promislom Boìjim na najboqi na~in obuzdani upravo prinudnim uklawawem sa javne crkvene pozornice posleratnog pravoslavnog i politi~kog ìvota u Srbiji i upravqeni put jedino plodnog duhovnog rada najpre, na sebi, zatim pisawem novih kwiga i ~lanaka, prevo svetih i pripremom ~etvorice u~enika za wihovo nastupawe u javnosti kada to boqa vremena dopuste (to su današwe vladike Atanasije, Amfilohije, Artemije i Irinej). Što se moga duhovnog razvoja ti~e, mogu mirne duše re}i da ono što je vladika Nikolaj Velimirovi} zna~io Justinu Popovi}u, to je otac Justin zna~io meni, bez obzira, ili baš zato, što nisam studirao teologiju, ve} medicinu i psihologiju (Izvor: Duhovni razgovori, Sabrana dela, I kolo, Zadu`bina Vladete Jeroti}a u saradwi sa IP Ars libri, Beograd 2007.) Pi{e: Krsman Milo{evi} Avala (511 m), niska, dobro pošumqena i najblià beogradska planina, svojim izgledom podse}a na piramidu. Sa we se pruà izvanredan vidik na talasastu Šumadiju i ogromnu ravnicu preko Save i Dunava. Beogra anima je vekovima bila zaštitni znak, bez obzira na civilizacije koje su se smewivale na ovim prostorima. Na planini se nalazio sredwovekovni kome su Turci dali ime Avala (arapskiprepreka), sagra en od kamena i opasan širokim zemqanim zidom. Najstariji, centralni deo, bio je na najvišoj ta~ki, a imao je pravilan izduèn oblik sa po jednom kulom na isto~noj, ju`noj i zapadnoj strani. Sa severne, najpristupa~nije strane, nalazila se najve}a, brani~-kula. U ni- ìm delovima grada bili su otvori za topove. Istori~ari beleè da je to utvr ewe pripadalo Por~i od Avale i da je slu- ìlo kao uporište na putu ka Beogradu. Po završetku Prvog svetskog rata, okolno stanovništvo našlo je na Avali i grob jednog nepoznatog srpskog vojnika, pa je pokrenulo akciju da mu se podigne spomenik, koji je sopstvenim sredstvima podiglo godine. Prvobitno, nesre}nik koji je sahrawen na Avali, prona en je u grobu koji se nalazio u krateru austrougarske haubi~ke granate koja ga je i usmrtila. Uz sebe je imao uprta~e, fišekliju, 90 metaka i dva srebrna srpska dvodinarca, a najverovatnije, bio je tre}epozivac. Zanimqivo je da je taj prvi spomenik nosio masonsku ikonografiju. Iako je bio posve}en neznanom junaku, bio je napravqen tako da asocira na piramidu, što ukazuje na realnu pretpostavku da je to bio masonski potpis. 26 ISTORIJA Kako je gra en spomenik Neznanom junaku ZAGONETNA TAJNA AVALE Da bi Avala potpuno poprimila oblik piramide, odnosno da bi bila zarubqena na vrhu, na ~ijem mestu je jedino mogao da bude spomenik, trebalo je ukloniti jednu zna~ajnu prepreku. Razume se, to je bio stari mesto koje se pomiwe još u vreme despota Stefana Lazarevi}a. Uz šestar, lewir, uglomer i visak, zaobqena piramida sa svevide}im okom je prepoznatqiv simbol masonske ikonografije. Slobodni zidari vrlo ~esto koriste tradiciju oslawawa na anti~ke simbole i sedam svetskih ~uda. Primera radi, ona se nalazi i na nov~anici od jednog dolara, a dobro je poznato da su SAD me u vode}im dràvama u svetu sa slobodnozidarskom tradicijom, da su skoro svi predsednici te zemqe bili masoni. Zarubqena piramida, na ~ijem se vrhu nalazi svevide}e oko, ima vezu sa zdawem na Avali. Naime, dvanaest godina nakon otkrivawa prvobitnog spomenika, Dràvni odbor za podizawe spomenika jugoslovenskom Neznanom junaku, odlu~io je da se umesto postoje- }eg, izgradi monumentalni reprezentativni spomenik, pa je tako podignut današwi spomenik Neznanom junaku na Avali. Iako su postojale razli~ite ideje gde treba postaviti obele`je tragi~no nastradalom nepoznatom vojniku, presudnu re~ u odlu~ivawu imao je kraq Aleksandar. Wemu je najprihvatqivija bila ideja da neznani junak po~iva pored mesta gde je ubijen. Veliki srpski pisac, Branislav Nuši}, bio je oštro protiv ideje da neznani junak po~iva na Avali. U svom stilu, oštrog pera i jezika, pitao je šta }e spomenik na mestu koje mogu da obi- u samo beogradski snobovi koji imaju automobile i na Avalu vode svoje qubavnice. Ako idu sa tom namerom tamo, spomenik ih i ne interesuje. Predlagao je da se napravi panteon (hram) izme u današweg Doma Vojske Srbije i Narodnog pozorišta, gde bi neznani junak po~ivao u kamenom sarkofagu. Po projektu svetski poznatog vajara Ivana Meštrovi}a, koji je više puta pomiwan kao istaknuti mason, spomenik je gra en od jablani~kog mermera od 1934, a otkriven godine. Pomenuta piramida imala je konkretno mesto i u Meštrovi}evoj

25 ISTORIJA ideji. Da bi Avala potpuno poprimila oblik piramide, odnosno da bi bila zarubqena na vrhu, na ~ijem mestu je jedino mogao da bude spomenik, trebalo je ukloniti jednu zna- ~ajnu prepreku. Razume se, to je bio stari mesto koje se pomiwe još u vreme despota Stefana Lazarevi}a, ali i deo u kome je svojevremeno boravio pomenuti Por~a od Avale. Vojska Kraqevine Jugoslavije je izvršila dato nare je miniran i bio uklowen. Posle nekoliko sna`nih eksplozija, od wega su ostale samo velike gomile kamewa, pa je Meštrovi}u utrt put za ostvarivawe svoje ideje. Kada je ostvario zamisao da zauzme vrh Avale, Meštrovi} je rešio da dopiše i neke masonske simbole kojima }e obeleìti Beograd, a koje }e razumeti samo wegovi istomišqenici, odnosno bra}a, kako se masoni me usobno oslovqavaju. To nije neobi~no kod wih, jer, na primer, u Vašingtonu postoji pet va`nih masonskih zdawa, koja me usobno stvaraju pentagram, koji se jasno uo~ava pri posmatrawu iz aviona. Ina~e, Meštrovi} je bio izuzetno cewen u o~ima kraqa Aleksandra. Wemu je bila prepuštena gradwa nekoliko izuzetnih spomenika koji su legitimisali ne samo tadašwi Beograd, ve} i Kraqevinu Jugoslaviju. Imao je odrešene ruke, novac i mo} da projektuje i radi po svojim estetskim, simboli~kim i drugim kriterijumima, sa kojima je i sam kraq (po nekim tvr ewima mason) bio saglasan. Meštrovi}evo delo je i spomenik Pobednik na Kalemegdanu, kao i predratni Most kraqa Aleksandra, koji je prethodio današwem Brankovom mostu. U to vreme su u Evropi gra eni sli~ni spomenici. Bio je to jedan od na- ~ina da se pokolewima ostave trajna obele`ja o qudima koji su poginuli tokom stravi~nog Prvog svetskog rata, pa su sli~ni monumenti ZA[TO JE Polemike oko toga zašto je sru{eno jedno od najvrednijih sredwovekovnih utvr ewa u Srbiji povedu se me u istori~arima tek povremeno, i to više interno, u kancelarijama. Javnih rasprava nikad nije bilo. Ve}ina istori~ara i sada se ponaša po onoj narodnoj za prosutim mlekom xaba je àliti. Ima i onih koji gotovo da opravdavaju taj potez, obrazlaù}i da je besmisleno osu ivati nekoga za tako nešto, jer je teško sa današweg stanovišta i današwim kriterijumima meriti nešto što se zbilo pre nešto više od sedam decenija. Takav stav nekih mojih kolega je nedopustiv, rekao je jedan od istori~ara koji je godinama pokušavao da reši zagonetku zašto je Sravniti sa zemqom ~itav grad, ~iji temeqi datiraju još iz antike, bedemi iz ranog sredweg veka, utvrdu koja je u putopisima nabrojana kao jedna od šest najzna~ajnijih u Srbiji, skandal je svoje vrste. O tome nije smelo da se pri~a, nije se pisalo, ~ak su i ~aršijske pri~e na tu temu zaustavqane. Ne kaèm da sada treba oko toga da se vode polemike, ali bi bilo dobro, zarad javnosti i zarad pokolewa kojima ostavqamo kulturnu baštinu u nasle e, da nadle`ne institucije zauzmu stav, da se taj nepostoje}i grad na osnovu postoje}eg materijala obradi, uvede u kataloge, jednostavno da mu se da mesto koje i zasluùje. Ovako ispade kao da je potpuno u redu što je nestao tim vandalskim ~inom, kao da je sasvim normalno da minama uništavamo stare gradove i da to mo`da moè i daqe da bude praksa I. P. nastali u Parizu, Pragu i nekim drugim gradovima. Bez namere da o masonima piše dobro ili loše, autor ovog napisa podse}a da su masoni (masonerija), slobodni zidari, pripadnici mawe ili više tajnog internacionalnog religiozno-misti~nog pokreta nastalog u 18. veku, sa ciqem moralnog usavršavawa qudi na osnovu bratske qubavi, a stvarni je pomagawe raznih vidova društveno-politi~ke reakcije. Nastali su u Engleskoj, koja se i danas smatra kolevkom slobodnog zidarstva. Oni su duboko religiozni qudi, koji Boga nazivaju Velikim arhitektom svih svetova. Pripadnici se regrutuju iz redova aristokratije, viših dràvnih ~inovnika i javnih radnika. Masonske organizacije nazivaju se loè, a primawe novih ~lanova vrši se po strogom ritualu u kome mrak, sve}e, lobawe, sabqe i druga obele`ja treba da na novoprimqenog ~lana ostave što dubqi misti~ni utisak. Pisawe Na~ertanija, stvarawe i raspad Jugoslavije, pre}utkivawe srpskog stradawa tokom vladavine NDH, samo su neki od delova balkanske, jugoslovenske i srpske istorije na koju je bitno uticala masonerija. Postoje tvrdwe da su me u wima i neka velika imena srpske istorije Kara or e, Dositej, Ilija Garašanin, \or e Vajfert, Jovan Miši}, Moša Pijade, nekoliko vladara iz dinastija Obrenovi}a i Kara or evi}a i neki drugi. Masonski rad u Beogradu bio je poznat još pre Prvog srpskog ustanka, kada su istaknuti ~lanovi reda bili - Petar I~ko, Riga od Fere, bra}a ârdaklije, ali i turski Mustafa-paša, u narodu upam}en kao srpska majka. Ova tema je u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji bila prili~no tabuizirana, pa o slobodnim zidarima na ovim prostorima ima mnogo mistifikacija i zabluda. Posebno je zanimqiva uloga srpskih masona u stvarawu Kraqevine SHS, koja je bila wihov najve}i san. Na kraju, ispostavilo se, tada je zajedni~koj dr- àvi napisana i ~ituqa, ~ije posledice trpimo i danas. Pisac Zoran Nenezi}, bivši veliki majstor velike loè Jugoslavija, u nedavno promovisanoj kwizi Masoni , Pregled istorije slobodnog zidarstva u Srbiji, na Balkanu i u svetu, po prvi put nudi obiman spisak masona. Po wemu, neki od wih i danas drmaju Srbijom. Bilo kako bilo, Beograd i Srbija nisu ostali bez masonskih obele`ja. Razume se, u Beogradu ih je ponajviše (fasada Tehni~kog fakulteta, galerija Prirodwa~kog muzeja na Kalemegdanu, ku}a Vojislava Kujunxi}a u Jakši}evoj 9, ku}e u ulicama Svetog Save 10, Zmaj-Jovinoj 20, Kraqa Petra 16 i mnoga druga zdawa. 27

26 Pi{e: mr sc. dr âslav Anti} SAVETI LEKARA Saobra}aj i alkohol TEROR PIJANIH VOZAÂ PRIPITI VOZAÎ -su nekriti~ni, samouvereni, lakomisleni -precewuju svoje sposobnosti -potcewuju opasnost -voze prebrzo -ulaze u "makaze" -prelaze pune linije -nepropisno preti~u -seku krivine -ne poštuju prava prvenstva -èle da se isti~u u vo`wi -kasnije zapaàju "stop svetlo" -slabo procewuju rastojawe izme u vozila -kasnije reaguju na svetlosne i zvu~ne signale -teè raspoznaju crvenu i zelenu boju -teè raspoznaju smetwe pri vo`wi no}u i u sumraku -~esto umesto ko~nice pritisnu pedalu gasa ili obratno USPORENI REFLEKSI Trezan voza~ vidi saobra}ajni znak na 140 metara udaqenosti, dok alkoholisan na svega 118 metara. Zbog usporenosti refleksa i produèwa psihi~ke sekunde, zaustavni put vozila kojim upravqa pripit voza~ je znatno duì, a nesre}e su zato ~eš}e. Voza~i dobro znaju da ne smeju voziti u pijanom i pripitom stawu, no mawe su svesni da ni suvoza~ ne sme biti pijan. I za wega vredi dopuštena granica od 0,5 promila. Ako je osoba pijanija od toga, treba da se vozi na zadwem sedištu. U suprotnom, prilikom rutinske kontrole saobra}aja voza~ }e morati da plati kaznu. êsto se dogodi da i ne primetite koliko alkoholnih pi}a popijete, ali se wihov uticaj vrlo brzo odrazi na vaš organizam. Ako na prazan stomak popijete ~ašu alkohola, wegov u~inak se prime}uje ve} posle 15 minuta, a ako je popijete u toku obroka, reakcija se doga a posle sat vremena. Kada ga jednom progutate, alkohol odlazi pravo u krv, kroz èludac i creva, a ona ga zatim prenosi u mozak, gde uspori sve ili sasvim poremeti rad pošto alkohol deluje na organizam kao sedativ. Samo dve ~aše dovoqne su da se dostigne 0,50 grama alkohola u litri krvi - a to je prag za koji se ve} napla}uje kazna i uzima dozvola. Pri toj koli~ini, osobe koje nisu navikle na alkohol ose}aju laku opijenost. Mnogi i nemaju ose}aj pripitosti, ali pi}e uprkos tome uti~e na wihov organizam. Tako ve} nastaju opasne promene: opada sposobnost opaàwa u vo`wi i znatno se produàva vreme reakcije. Ovaj postotak alkohola izaziva ose}aj opuštenosti, ~ovek postaje hrabriji, mawe pa`qiv, pospaniji ili veseliji, bezbri- `niji, ali i površniji u proceni sposobnosti za vo`wu i uslova na cesti, a istovremeno se smawuje i budnost i usporavaju se refleksi. Pri toj pripitosti vidno poqe se suàva u tolikoj meri da voza~ ne razlikuje plo~e sa natpisom ili pešake koji èle da pre u ulicu, kao ni vozila koja nailaze iz smerova pod pravim uglom. Katkad vidi dvostruko, pokreti su mu neuskla eni, teè procewuje udaqenosti na cesti, slabije podnosi svetla vozila koja mu dolaze u susret, refleksi su mu sporiji. Teè se podnose i no}na zaslepqewa svetlima vozila koja dolaze iz suprotnog smera. U stvari, voza~ se ponaša kao kratkovida osoba koja vozi bez nao~ara. Sa 0,80 grama alkohola u krvi, što odgovara koli~ini od tri-~etiri ispijene ~aše, voza~ više uopšte ne moè upravqati automobilom i sa velikim poteško}ama se snalazi u saobra}aju. Treba imati na umu da alkohol pruà ose}aj la`ne sigurnosti, jer voza~a navodi da potcewuje rizik i da se lakše upusti u kršewe zabrana. Otuda dolazi do preteranog pove}awa brzine i zaboravqawa na sigurnosni pojas. I ako ste popili samo jedno pi}e, najboqe je da sa~ekate barem dva sata - toliko je organizmu potrebno da otkloni ~ašu alkohola - ili da odspavate malo i onda sednete za upravqa~ vozila. Sve druge varijante tre`wewa krajwe su beskorisne. Zbog toga, budite strpqivi i sa- ~ekajte pre nego što mutne glave sednete za volan i napravite nepotrebnu komplikaciju. O tome naro~ito moraju voditi ra~una mladi voza~i, koji nemaju dovoqno iskustva, a alkohol im daje la`nu hrabrost, pa zbog toga prouzrokuju velik broj prometnih nesre}a sa najteìm posledicama - smr}u i teškim ozledama koje neretko završavaju trajnim invaliditetom. No, nije opasan samo alkohol neposredno pre vo`we. I nakon prospavane no}i, posle pijewa ve}e koli~ine alkohola, ~esto ~ovek, iako misli da je sasvim trezan, ima u krvi koli~inu alkohola ve- }u od dopuštene - više od 0,5 promila! Više od pijanih voza~a otkriveno je godine na putevima Srbije, a alkohol je bio osnovni uzrok ~ak saobra}ajnih nesre}a, u kojima su 24 osobe poginule, dok je povre eno. Prema istraìvawima kod nas i u svetu alkoholisanost je jedan od glavnih uzro~nika saobra}ajnih nesre}a. U velikim gradovima alkoholisanost u~esnika u saobra}aju je u još ve}em procentu uzro~nik saobra}ajnih nesre}a. Najteè nesre- }e po broju `rtava i po pri~iwenoj materijalnoj šteti prouzrokuju alkoholisani voza~i. Smrtnost u tim nesre}ama je i do sedam puta ve}a nego u drugim slu~ajevima. Dobro voziti ne zna~i samo poznavati propise i imati brze reflekse, nego i znati ophoditi se u saobra}aju. Svi voza- ~i bi me usobno morali biti tolerantniji i pokazivati ve}u solidarnost kako bi se na drumovima stvorila povoqnija atmosfera. Za razliku od treznih i zdravih voza~a, alkoholisani voza~i svojim na~inom vo`we ometaju bezbedno odvijawe saobra}aja. Naro~ito je no}na vo`wa uz alkohol znatno zamornija i potencijalno opasnija, pa su udesi no}u ~eš}i zbog slabe vidqivosti, zaslepqenosti i ve}e pospanosti voza~a. Voza~i, motociklisti, biciklisti i svi drugi u~esnici u saobra}aju moraju znati da se popijeni alkohol iz organizma sporo izlu~uje. Potrebno je 6-12 ~asova, a ponekad kod ja~eg pijanstva i puna 24 ~asa, da bi alkohol potpuno nestao iz organizma. Obilno pijewe u kasnim ve~erwim ~asovima predstavqa veliku opasnost, jer i posle više~asovnog spavawa u krvi moè zaostati nedozvoqena koncentracija alkohola. Mnogi voza~i zbog toga nisu bili sposobni za bezbednu vo`wu, pa im je voza~ka dozvola i oduzimana. U mamurluku posle pijewa svaki u~esnik u saobra}aju ose}a glavoboqu, ote- àno zapaà i usporeno reaguje. Zato mamurni voza~i ~esto izazivaju udese. Sva alkoholna pi}a su štetna i ugro- àvaju bezbednost saobra}aja. Pogrešno je mišqewe da pivo nije škodqivo. Pivo pored koncentracije alkohola od 6 odsto ima i blag uspavquju}i efekat. Zato se ni pivo ni ostala alkoholna pi}a pre i za vreme vo`we ne bi smeli konzumirati. Vo}ni sokovi najboqe mogu osveìti voza~a, stimulisati nervni sistem i oja~ati otpornost wegovog organizma. Alkohol je otrov mozga i celokupnog nervnog sistema. Mali mozak je posebno izloèn štetnom dejstvu alkohola, pa su ravnoteà i skladnost pokreta kod alkoholisanih osoba poreme}eni. Motociklisti i biciklisti u pijanom stawu osetqivi su na poreme}aj ravnoteè, koji neminovno dovodi do krivudave vo`we i naj~eš}e završava padom. Broj nastradalih pešaka iz godine u godinu raste. Alkoholisani pešak je ~esto `rtva svoje neopreznosti, oteànog shvatawa opasnosti i usporenih reakcija. Najviše pešaka strada u naseqenim mestima, van peša~kog prelaza. I najmawe koli~ine alkohola ugro- àvaju bezbednost saobra}aja, jer alkohol degradira sve sposobnosti voza~a, bez obzira na iskustvo. Najva`nije je da svaki ~ovek promeni svoj stav prema svom ponašawu u saobra}aju. Ako je ~ovek pijan, onda je jedino ispravno da ne vozi u takvom stawu. Ako ide u kafanu ili na slavu, neka povratak organizuje tako da ne vozi, neka ide taksijem ili neka ga neko drugi vozi. U vašem je interesu da se pridràvate saveta: Kada pijete, ne vozite - kada vozite, ne pijte! 28

27 INFORMATOR Izdaci za li~nu potrošwu NAJVI[E ZA HRANU I PI]E Prose~no doma}instvo u Srbiji je u drugom kvartalu godine imalo izdatke za li~nu potrošwu od dinara, od ~ega je udeo za hranu i bezalkoholna pi}a bio najve}i i iznosio je 41,5 odsto, saopštio je Republi~ki zavod za statistiku. U centralnoj Srbiji taj udeo je ~ak 44,5 odsto, u Beogradu 41,1 i Vojvodini 37,2 odsto. Za stanovawe, vodu, struju, gas i druga goriva doma}instva u Vojvodini troše 17,1 odsto prihoda, u Beogradu 15,6 odsto i centralnoj Srbiji 14 odsto. Prose~no doma}instvo je za transport izdvajalo 9,1 odsto prihoda, za ode}u i obu}u 4,2 odsto, za nameštaj, opremawe i odràvawe doma}instva 4,2 i za rekreaciju i kulturu - 4,4 odsto. Za zdravstvene usluge najviše su odvajali Beogra ani dinara, a u centralnoj Srbiji se po doma}instvu odvajalo po dinara. Za komunikacije su Beogra ani izdavajali dinara, gra ani Vojvodine i centralne Srbije dinara. Prose~na mese~na raspoloìva sredstva po doma}instvu iznosila su dinara. Od ukupno raspoloìvih sredstava 94,9 odsto ~ine prihodi u novcu, a 5,1odsto su prihodi u naturi. Najve}i udeo u nov~anim prihodima imaju primawa iz redovnog radnog odnosa - 47,2 odsto i penzije - 36,2odsto. Tanjug PRODAJEM KU]U U PIROTU U centru Pirota povoqno prodajem 1/2 ku}e sa posebnim ulazom koja se sastoji od trosobnog konfornog stana na spratu sa dvori{tem i pomo}nim prostorijama. Zvati od 16 do 20 ~asova. Tel.011/ MEWAM STAN Mewam troiposoban stan u Bawaluci za odgovaraju}i u Beogradu-Zemunu. Telefon: 011/ PRODAJEM povoqno doma}u rakiju šqivovicu, lozova~u i kajsijeva~u, stare do 15 godina, i kvalitetan med. Naru~ivawe na telefoni 062/ ; 018/ , USLUGE VEZANE ZA SAHRANU PREKO UDRU@EWA Ukoliko koristite usluge u vezi sahrane preko Udruèwa vojnih penzionera Srbije trebalo bi da znate da usluge mogu koristiti ~lanovi UVPS, ~lanovi wihovih porodica, kao i svi ostali vojni osiguranici. Preko Udruèwa mogu se dobiti kompletne usluge vezane za sahranu: -organizacija i zakazivawe termina za sahranu ili kremaciju, -upis u mati~nu kwigu umrlih, -sprovodnica za prenos pokojnika, -{tampawe posmrtnih plakata, -prodaja pogrebne opreme, -prevoz pokojnika, -organizacija vojnih po~asti, -pomo} oko sre ivawa dokumenata pre i posle sahrane radi regulisawa prava ~lanova porodice posle smrti vojnog osiguranika, -besplatan dolazak u stan porodice preminulog radi dogovora. Sve dodatne informacije mogu se dobiti u mesnim i op{tinskim organizacijama UVPS ili direktno na tel. 011/ ili na mob. 64/ Kwigu TAJNA DOBROVOQA^KE ULICE, autora Miladina Petrovi}a, svedoka doga aja, moète kupiti u kwiàri Vojna kwiga, Vase ârapi}a 22, u centru Beograda. Advokatske usluge POVOQNIJE ZA KVP Na osnovu ugovora o poslovnoj saradwi na pruàwu pravne pomo}i vojnim penzionerima, izme u UVPS i QIQANE JAKOVQEVI], advokata iz Beograda, ulica ûburska br 2 - Zanatski centar Pejton", i STANOJKA MI- HAJLOVI]A, advokata iz Beograda, Bulevar Zorana \in i}a br. 76/28, ovi advokati }e za potrebe vojnih penzionera Srbije obavqati slede}e pravne poslove: 1.najmawe jednom sedmi~no, i to advokat Qiqana Jakovqevi} sredom, a advokat Stanojko Mihajlovi} petkom, od 17 do 19 ~asova, u svoj advokatskoj kancelariji dava}e vojnim penzionerima besplatne pravne savete. Udruèwe porodica palih boraca ratova od godine Republike Srbije MOLBA Molimo porodice palih boraca koje su ostvarile pravo korisnika porodi~ne invalidnine po palom, nestalom ili umrlom borcu po zakonu koji primewuje R. Srbija, ro ake, ratne drugove, udruèwa boraca, ratnih vojnih invalida, prijateqe, komšije palih boraca iz oruànih sukoba od zakqu~no sa godinom da nam se jave radi dogovora oko provere, kontrole i dopune podataka koje mi posedujemo radi utvr ivawa kona~nog broja palih boraca. Kada ovo uradimo aùrira}emo zapo~ete aktivnosti oko podizawa spomenkompleksa u Beogradu gde }e biti ispisani podaci o palim borcima. Moète se javqati na navedeni telefon, na meil slati podatke, poštom fotokopije dokumenata ili, pogotovo, putem našeg sajta (ko ima uslova nek pogleda sajt). Moète do}i i kod nas, uz prethodnu najavu. Mi smo podatke dobili od našeg ~lanstva, Ministarstva odbrane, Generalštaba, a imamo pristup podacima koje vodi sektor bora~ko-invalidske zaštite našeg resornog Ministarstva. Nijedan podatak bez pismene saglasnosti našeg resornog Ministarstva rada i socijalne politike i Ministarstva odbrane ne}emo nikom davati. Unapred se svima zahvaqujemo jer ni jedan pali borac ne zasluùje da bude ispušten sa spiska u vezi navedenog. Moète nam se obratiti telefonom, pismom i meilom. Centralni dom Vojske Srbije; ul. Bra}e Jugovi} br. 19/ II /237; Beograd; Telefon/faks 011/ ; uppbr@sbb.rs; Predsednik Sava Paunovi} 2. u postupku pred sudovima i dr- àvnim organima Republike Srbije radi ostvarivawa propisima ustanovqenih prava, naro~ito u oblasti penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osigurawa i stambenog obezbe ewa, vojnim penzionerima pruà}e sve pravne usluge, kao što su: sastavqawe tu`bi odnosno zahteva i prijava u gra- anskim, krivi~nim i upravnim stvarima i podnesaka u vezi toga; zastupawe na raspravama -ro~ištima i glavnim pretresima; ulagawe redovnih i vanrednih pravnih lekova; sastavqawe zaveštavawa i ugovora o do- ìvotnom izdràvawu; sa~iwavawe odgovora, kao i obavqawe drugih pravnih poslova. Advokati }e poslove navedene pod rednim brojem 2. napla}ivati od vojnog penzionera - korisnika usluge prilikom preuzimawa pravne radwe i po ceni od 80 odsto (osamdeset odsto), va- è}e advokatske tarife za odnosnu pravnu uslugu - radwu. 29

28 I VIŠAK I MAWAK Predstavnik Me unarodnog monetarnog fonda doputovao je u Beograd na sastanak sa srpskim Premijerom da proveri kako se sprovode dogovorene mere restrikcije dràvne administracije radi odobravawa novih kreditnih aran`mana. Na ulazu u zgradu Vlade sa~ekao ga je qubazni slu`benik. - Gospodine, izvinite, jeste li za neko pi}e? - Mogao bih kafu - izjasnio se Visoki gost. Na stepenicama Predstavniku je prišla šarmantna slu`benica. - Gospodine, izvinite, kakvu kafu pijete? - Pa moè jedna turska - odlu~io se gost. U hodniku mu je prišao elegantni mladi slu`benik. - Gospodine, izvinite, da li èlite kafu sa ili bez mleka? Gost je malo razmislio. - Donesite sa malo mleka. Posle pozdravqawa sa Premijerom prišla mu je doterana slu`benica. - Gospodine, izvinite, da li ho}ete hladno ili toplo mleko u kafu? - Meni je svejedno - malo se zbunio posetilac - ali ako ve} pitate, moè toplo. U kabinet je uskoro ušao slu`benik sa šoqicom kafe, iza wega je drugi nosio tacnu, za wima je slu`benica nosila xezvu a slu`benik posudu s mlekom. Kada su sipali i servirali kafu pridruìla im se slu`benica sa posudom za še}er. - Što se ti~e vašeg zahteva za smawewem srpske administracije - referisao je Premijer - sa àqewem vas moram obavestiti da mi ne samo da nemamo višak zaposlenih kao što vi stalno i tendenciozno tvrdite, nego smo prema našim novim sistematizacijama otkrili i zna~ajan mawak administrativnog osobqa... Predstavnik MMF-a nije mogao da se uzdrì od komentara. - Pa dobro, kako tako nešto moète da izjavite posle svih naših studija i analiza! Uostalom, na primer, ovde kod vas u vladi, oko jednog obi~nog kuvawa kafe, angaòvano je, koliko sam uspeo da prebrojim, ni mawe ni više nego devetoro slu`benika! Premijer nije ni trepnuo. - Ta~no. I nije devet nego deset, ima jedna što pere šoqice... Ali šta bi bilo da ste slu~ajno naru~ili ~aj?! S.Simi} SATIRIKON PAM]EWE I PAMET Nije tajna da sam ja više puta mewao stranke. To znaju svi u Parlamentu. Ali to se dešavalo iskqu~ivo kada mi neko ponudi boqi program. Zato sam i daqe poslanik. Qudi cene moju demokrati~nost. Me utim na ju~erašwem zasedawu Skupštine desi mi se taj maler. Iznenada sam potpuno zaboravio kojoj stranci pripadam! Izašli smo na pauzu a ja nisam znao sa kojom poslani~kom grupom da stojim. Nadao sam se da je ta moja amnezija prolaznog karaktera, pa sam prišao prvoj grupi. - Kolege, izvinite, moète li me podsetiti za šta se ono zalaè vaša stranka? Pošto svi znaju koliko uvaàvam strana~ke programe odgovorili su mi kao iz topa. - Mi smo za evropske integracije, socijalno odgovornu dràvu i borbu za Koso- vo! Bojan Qubenovi} (Etna) PRAVDA Zaustavio me saobra}ajni policajac, ali ~im sam se mašio za nov~anik ruka pravde bila je zadovoqena! DILEMA Ne znam šta da mislim o sebi kao piscu. Kome god da poklonim svoju novu kwigu on kaè: Hvala, nije trebalo! SPREGA Naši sindikati i vlast imaju partnerski odnos. Ili boqe re}i orta~ki... SPREMA Kad konkurišem za posao obavezno naglasim da sam ministrov šurak. To je moja stru~na kvalifikacija! STOMAK Na ovolikim vru}inama tope se staklo, plastika, asfalt... Samo moj stomak odoleva! RAZLIKA Na more smo prošle godine išli avionom. Ove godine }emo tramvajem! 30 Naàlost, to saznawe mi nije povratilo memoriju. Zahvalio sam se i prišao drugoj grupi. - Moète li mi ukratko opisati vaš aktuelni strana~ki program? - Mi smo veliki borci za Kosovo, a podràvamo evropske integracije i socijalno odgovornu dràvu! - odmah su me obavestili. Ali uzalud, jer ni taj odgovor mi nije pomogao da se setim kome zaista pripadam. Morao sam da pri em i tre- }oj grupi i ponovim isto pitawe. - Nama je na prvom mestu socijalno odgovorna dràva - odgovorili su mi svi uglas. - Ali naravno sa Kosovom i kao deo Evrope! Uz sve uloène napore i opšte anketirawe nije mi se vratilo izgubqeno pam}ewe. Pa sam se posle pauze u sali pridruìo najbrojnijoj poslani~koj grupi. Ako sam ve} izgubio pam}ewe, sre- }om nisam pamet... Slobodan Simi} PROŠIREWE Evropa mora da stegne kaiš. Zato više ne}e da se proširuje! POZNANSTVO Da biste dobili voza~ku dozvolu morate poznavati saobra}ajne propise. Da biste dobili gra evinsku dozvolu morate poznavati nekog u opštini! ISTORIJA Na današwi dan Srbin je pucao na Srbina i tako smo zapo~eli osloba awe od Nemaca! DOBRO Platio sam lopovima da mi vrate automobil, jer se u Srbiji dobro dobrim vra- }a. KRITI^NO Gospodo iz MMF, izvinite, ali ako još malo stegnem kaiš pu}i }e mi vrat! SINONIMI Ja to nisam ukrao. Ja sam to privatizovao! NAUKA Kako prepoznati turisti~ku agenciju koja posluje savesno i pošteno? Ne znam, nauka još nije toliko napredovala! DUG Kad se Srbin vrati s letovawa u Gr~koj, duàn je ko Gr~ka! RED Obaveštavamo komarce da smo uspešno završili akciju zaprašivawa. Sad je red na wih da to shvate i padnu mrtvi! SAVET Uputstvo za mlade novinare u Srbiji: Vest mora da bude jasna, istinita, pravovremena i bezazlena! ZAHTEVI Roditeqi zahtevaju da sve kladionice koje su preblizu škola budu zatvorene. \aci traè da bude obrnuto!

Гледај више