00.qxd

Транскрипт

1 203 UDK : 929 Bo`ovi} G Bo`ovi} G. Dr Aleksandar Miqkovi} GRIGORIJE BO@OVI] U NA[OJ NACIONALNOJ KULTURI Ogled o zna~aju publicisti~kog i kwi`evnog dela Grigorija Bo`ovi}a za nau~na prou~avawa naroda i narodnog `ivota SA@ETAK: U ovom se ogledu razmatra kwi`evno i publicisti~ko stvarala{tvo Grigorija Bo`ovi}a sa stanovi{ta u kojoj meri ono obezbe uje faktografiju za antropogeografska, antropolo{ka (tj. rasne odlike), etnografska, etnopsiholo{ka, sociolo{ka i karakterolo{ka prou~avawa na{eg naroda koji `ivi u ovim krajevima koji su predmet wegovih kwi`evnih i publicisti~kih radova. Autor naro~ito analizuje wegove putopisne reporta`e Sa sedla i samara, Crte i reze, Po Drenici i druge, kao i pripovetke objavqene u Srpskoj kwi`evnoj zadruzi (Ro- ak) i u zbirkama pod naslovom Robqe zarobqeno i Neizmi{qeni likovi. Na osnovu pregleda i analiza publicisti~kih i kwi`evnih radova Grigorija Bo`ovi}a u ovom ogledu, mo`e se izvesti zakqu~ak da oni predstavqaju zna~ajnu nau~nu gra u, a i vi{e od toga, relevantnu za izu~avawe na{eg i drugih naroda na ovim balkanskim prostorima. KQU^NE RE^I: Grigorije Bo`ovi}; Putopisi i pripovetke kao nau~na gra- a; Patrijarhalne porodi~ne zadruge; Krvna osveta kod jednoplemenika razli~itih veroispovesti; Pleme Ku~i; Bi{evo; Drenica; Ibarski Kola{in; Ro`aj; Rogozna. Na{a dana{wa kwi`evna i kulturna javnost po~iwe ponovo da se interesuje za pripoveda~a i pubicistu Grigorija Bo`ovi}a ( ). Wegovo ime, kwi`evno delo i nacionalni rad su vi{e decenija bili anatemisani od komunisti~ke vlasti u Srbiji, a srpski komunisti su samog Bo`ovi}a surovo likvidirali kao narodnog neprijateqa i saradnika okupatora. Time ne samo da su ispali okrutni i nepravedni prema ovom na- {em vrednom kwi`evniku i publicisti, nego su se ogre{ili i o srpski narod jer su svesno izbrisali wegov ogroman doprinos izgradwi i o~uvawu na{ih nacionalnih vrednosti i na{eg nacionalnog bogatstva. I ne samo na{ih nego i nacionalnih vrednosti i nacionalnog bogatstva drugih naroda sa kojima delimo ovo na{e balkansko tle. Zapravo, Bo`ovi} je jedan od retkih me u na{im kwi`evnicima i intelektualcima koji se hrabro uhvatio u ko{tac sa slo`enim pitawima na{ih me usobnih odnosa i me usobnog pro`imawa, uzimaju}i u obzir me{awe razli~itih antropolo-

2 204 {kih, ali i nacionalnih, verskih i drugih kulturnih elemenata na tlu na kojem je izraslo wegovo kwi`evno i publicisti~ko delo. Za Grigorija Bo`ovi}a se sme slobodno re}i da se svrstao me u na{e kwi`evne gorostase, ~iju stvarnu veli~inu novi nara{taji po~iwu iznova da otkrivaju. Bo`ovi}evo kwi`evno stvarawe nije jednozna~no. Wegovoj slo`enosti svakako doprinosi i wegova publicisti~ka delatnost, zapravo wegovi putopisni zapisi, ~ija vi{ezna~ajna vrednost jo{ uvek nije potpunije sagledana. Ovaj ogled nema pretenzija da ovo pitawe raspravi sistematski i iz svih wegovih aspekata. Naprotiv, napisan je esejisti~ki, to jest s prvenstvenom namerom da se ovo pitawe pokrene. Jer nema sumwe da je Bo`ovi} svojim kwi`evnim i publicisti~kim delom na{oj nauci dao izvanrednu antropogeografsku, antropolo{ku, sociolo{ku, etnografsku i karakterolo{ku gra u pored toga {to nam se svojim kwi`evnim stvarala{tvom predstavio i kao sna`an umetnik i pisac. Da bismo ilustrovali jedno od ovih zna~ewa wegovih radova sa stanovi{ta koje gore isti~emo, poslu`i}emo se, za po~etak, opisom arnautskih kula u Drenici na Kosovu. Napomiwemo da su Albanci jedan od onih naroda za koji nas je sudbina vezala da `ivimo zajedno. Zapravo, Bo`ovi}ev opis arnautskih kula u Drenici fakti~ki predstavqa izvanrednu gra u za etnografska izu~avawa stanovawa albanskog naroda i wegovog na~ina `ivota. ^ak i vi{e od toga. Kroz taj nas opis Bo- `ovi} upoznaje i sa nekim etnopsiholo{kim karakteristikama Albanaca koji `ive u granicama na{e dr`ave, a koji je, pored ostalog, do{ao do izraza u gradwi kula. Taj se opis nalazi u wegovim putopisnim zabele{kama pod naslovom Crte i reze 1. Da vidimo kako taj wegov opis izgleda. Do{ao je Bo`ovi} u selo Polu`a na granici tada{we Poqani~ke op- {tine, u ku}u svog prijateqa Rama Istoka, koji je nedavno pre toga umro. Do{ao je kod wegovih sinova, i to sa sasvim odre enom namerom da u samom sredi{tu sabere utiske za opis dreni~ke kule, koja je ve} postala obrazac arnautskih stani{ta. Posmatram Istokovu kulu i avliju kako se to u pesmi ka`e. Upravo preda mnom behu dve kule i dve avlije: jedna za ~eqad sa svima seqa~kim potrebama, a druga za goste, u ~ijem su dvori{tu samo ambari i ko{evi za kukuruz. Ograda je visoko ispleteni plot od jasenovog pru}a, jaka i lepa rukotvorina, pokriveni ozgo gusto nabivenim crnim trnom, kroz koji izbija o{tro za{iqeno sr~evo koqe. Takav krov ~uva i plot od ki{e i ku}u od neprijateqa. Nema arnautske ku- }e da ovako nije ogra ena, ako ve} ne i kamenim zidom. Iza dvori{ta je slabije ogra en vo}wak, gumno i kotar za slamu i seno. Daqe su wive i zabrani. Na avliji su uvek po dvoja vrata, velika i mala, uvek zatvorena i zasovni~ena. To Arnautin nikad ne zaboravqa. (...) Kad Arnautin pre e preko praga, ho}e da je bezbedan kao u pravoj tvr avi, ho}e bezbri`no da po~iva. Iako u ovoj naizgled vi{e impresionisti~koj slici ve} ima opisa onih op{tih elemenata koji su karakteristi~ni za arnautske kule ne sa- 1 Beograd, 1928, s

3 mo u Drenici nego i na celom prostoru Kosova i Metohije kao i Severne Albanije, pravi etnografski opis, koji je interesantan specijalno sa stanovi{ta ove nauke, dolazi tek posle ovog teksta. I taj opis on daje s pa`wom usredsre enom na sve relevantne detaqe, kao da ga je pisao neki etnograf i etnopsiholog, a ne putopisac sa prevashodno kwi`evnim pretenzijama. Bo`ovi} po~iwe od toga {to opisuje kako kula izgleda spoqa i, s tim u vezi, govori o materijalu od kojeg je gra ena, a zatim pi{e o ulaznim vratima i pu{karnicama. Sve to on dovodi u vezu sa psihologijom Arnauta koji su te kule gradili da bi u wima `iveli. Osobito lep izgled daju (...) guste zasvo ene pu{karnice s lica na gorwem podu. One su obi~no od druk~ijega kamena nego zidovi (...). Samo ako lep{e zagleda{ u predwi zid, vide}e{ jedva osetne pu{karnice iznad i oko vrata, koje je neimar tako razmerio da kroz wih bri{e pu{ka, po~ev{i od ku}wega praga pa celo poqe unapred dokle mo`e da doturi. Ho}e Arnautin da se brani; jo{ boqe, `eli da ga ne iznenadi ni onaj koji mu je prag zakora~io. Prvi sprat je gotovo u svakoj kuli topli podrum, staja za gostinske kowe ili doma}inove volove; voli Arnautin da mu je sve pred o~ima i u tvrdom zidu. A kad je zavr{io sa opisom kule spoqa i prizemqa, Bo`ovi} prelazi na daqe opisivawe wene unutra{wosti, kada se drvenim stubama popne na prvi sprat i stupi u predsobqe ili divananu. Ono se pru`a s jednog do drugog kraja ispred odaje, koju Arnauti isto tako zovu kulom. U jednom uglu divanane je letwi oxak za pe~ewe kave, a pored celog zida {iroka polica na kojoj se mo`e spavati. Na toj se polici ~uvaju prostirke i pokriva~i za goste: du{eci i ovnujske ko`e, sexade, jorgani i {arenice. Tu je negde prislowena i sovra. To je sav name{taj. Kule su mahom okrenute jugu, tako da je glavna odaja sa svojim nevelikim prozorima okrenuta istoku. Re e je obratno. Na kraju dolazi opis glavne odaje koju, kako rekosmo, Albanci obi~no zovu kulom, kao i celu gra evinu. Kad se iz predsobqa ulazi u ovu prostoriju, ogwi{te ili oxak nalazi se pravo prema vratima. Ova su ogwi{ta, kako veli Bo- `ovi}, sre}a i za goste i za doma}ine. Kako su te odaje uvek pune, kako se u wima sedi i spava i ru~ava, kako Arnauti mnogo pu{e i ne znaju mnogo za na~elo provetravawa oni bi se ugu{ili da im nisu ovi oxaci. (...) Duvanski se dim ne uspire u sobi; oxak ga vu~e kao i svako drugo nezgodno isparavawe i zadah. Imaju razlog Arnauti {to oxak uzimqu za simvol svoje ku}e. Da je ogwi{te bitan, su{tinski deo u ure ewu prostora za stanovawe Albanaca uzima i poznati prou~avalac narodnog `ivota Albanaca Franc baron Nop~a. 2 Ali ovim Bo`ovi} jo{ ne zavr{ava opisivawe glavne odaje kule. On nas informi{e i o izgledu odaje, o podu, prostirkama i pokriva~ima na wemu, kao i o funkcionalnom rasporedu stvari u sobi. Evo tog opisa prostorije kada se od vrata krene ka oxaku: S krajeva oxaka pa gotovo do vrata uporedno su pru`ene dve 2 Videti: Dr. Franz baron Nopcsa: Albanien, Bauten, Trachten und Geraete Nordalbaniens, Berlin und Leipzig 1925, s. 76. Me utim, vredno je uporediti Bo`ovi}ev tekst sa tekstom Franca barona Nop~e kada su u pitawu i ostale gra evinske i druge karakteristike arnautskih kula, na primer karakteristike s obzirom na stanovawe u wima i dr. 205

4 206 zakovane za pod gredice, tako da izme u wih ostaje {irok koliko oxak prolaz. Do tih gredica s obe strane odaje je prostira~: tanak sloj sena ili slame, ozgo kostrutna ~erga, a po ovoj {arenice ili sexade. Pokraj zida su jastuci slamom ili vunom napuweni. Pod je ispod prostira~a olepqen smonicom, a onaj prolaz obi~no poplo~an ugla~anim i {irokim plo~ama. Prolazom se mo`e i}i u obu}i, no krajwe je nevaspitawe i nepa`wa prema doma}inu zgaziti mu na prostira~ obuvenom nogom. Pored oxaka su dva zatvorena udubqewa u zidu: tamo doma}in ~uva pribor za kavu, {e}er i duvan, poresku kwi`icu i objavu za pu{ku. Jedan mali prostor pokraj vrata je nezastrven da bi se tu qudi mogli izuti i umiti ruke. Tu su i kr~azi za vodu i mangal za `ar. S jedne i druge strane su od vrata ve{alice za pu{ke i ogrta~e. Na desnom zidu visi veliki ~ibuk, gusle i tambure. Gdegod mogu se videti i brojanice. Ni{ta vi{e u toj odaji nema. Tavani su na odajama mahom od dasaka ili {indre, uvek lepo izra eni i ukra{eni. Arnautinu je ponos da mu se odaja pohvali. Opis koji se nalazi u kwizi Franca barona Nop~e, na koji smo se gore pozvali, prili~no se podudara sa opisom koji se nalazi kod Bo`ovi- }a. Samo {to je Nop~in opis sa vi{e detaqa, a i materijal koji je obuhvatio svojim istra`ivawima je sa mnogo {ireg podru~ja, to jest sa prostora cele Severne Albanije. Uz to, kod Nop~e je ovaj opis propra}en mnogobrojnim i izvanrednim ilustracijama. Sve je ovo razumqivo kada se zna da je Nop~a svoju kwigu pisao upravo da bude etnografska studija, dok Bo`ovi}ev opis nema drugih pretenzija do da bude samo putopisni zapis koji }e biti objavqen u beogradskom dnevnom listu Politika. Ovo {to smo rekli upore uju}i Bo`ovi}a i barona Nop~u va`i i za onaj deo teksta kad Franc baron Nop~a opisuje kule Albanaca i sa spoqne strane. Jednom re~ju, Bo`ovi} je u ovom odeqku svojih putopisnih zabele`aka, kao kakav savestan i marqiv Bogi{i}ev ili Cviji}ev izvestilac, sakupio i prezentovao materijal za dubqa etnografska prou~avawa stanovawa i `ivota u kulama Albanaca koji nastawuju jugozapadni deo teritorije dana- {we Srbije. Oni koji su ~itali kwigu o Cincarima Du{ana J. Popovi}a seti}e se da se za opis fizi~kog izgleda i fizi~kih osobina Cincara autor poslu`io navodima odnosnih mesta iz pripovetke Stevana Sremca Kir Geras. I zaista se mo`e re}i da se Popovi} pokazao veoma visprenim {to je tako postupio. Jer te{ko da bi ta~nije i boqe mogao da opi{e fizi- ~ki izgled Cincara od pisca kakav je bio Stevan Sremac. Sremac ne samo da je umeo da odli~no zapa`a nego i da da ta~an, precizan i slikovit opis onoga {to je zapazio. I upravo se za Sremca mo`e re}i da je bio velik majstor u tome. Me utim, pored Sremca, u na{oj je kwi`evnosti bilo jo{ pisaca koji su umeli da uo~e poneki lik ili bilo {ta drugo i da majstorski naslikaju to {to su videli. Takav je, pored Sremca, bio i Milan \. Mili}evi}, ali i jo{ neki. Jedan od takvih pisaca bio je nesumwivo i Grigorije Bo`ovi}. I kao {to je Srem~eva pripovetka Kir Geras poslu`ila Du{anu J. Popovi}u za sociolo{ku i antropolo{ku

5 studiju o Cincarima, tako bi i Bo`ovi}emo publicisti~ko delo moglo da poslu`i za antropolo{ka, etnografska i etnopsiholo{ka prou~avawa onih delova na{eg naroda o kojima je pisao, tim vi{e {to likovi sa kojima se u wima sre}emo nisu izmi{qeni nego uzeti iz stvarnog `ivota. ^ak im ~esto nije ni imena mewao, jer je namerno hteo da ~itaocima prika`e qude i `ivot koji stvarno postoje ili su postojali. Koliko je Bo`ovi} u svojim zapa`awima u pogledu antropolo{kih osobina stanovnika u krajevima koji su bili predmet wegovih putopisa- ~kih bele`aka bio precizan i kolika je bila wegova sposobnost razlu~ivawa najboqe se mo`e pokazati na nekoliko primera koje }emo ovde navesti. U reporta`ama koje je objavio u kwizi pod naslovom Sa sedla i samara pi{e, izme u ostalog, i o nekada ~uvenom [emsi-pa{i, koji je bio ne samo rodom iz Bi{eva, nego je i nekoliko generacija wegovih predaka iz tog kraja (ina~e, Bi{evo se nalazi u predelu planine Rogozne). Bo`ovi} je i li~no video [emsi-pa{u i desio se u Bitoqu upravo onog dana kada je na wega izvr{io atentat jedan mlad turski oficir, koji je pripadao Mlado-Turcima. Uzgred da napomenemo da je ubistvom [emsi-pa{e u Turskom carstvu otpo~eo mladoturski prevrat. Evo kako je Bo`ovi} naslikao [emsi-pa{u: [emsi Pa{a bio je sna`na, nevisoka pojava. Ple- }at, lepo srezane glave, plav i plavih kao nebo o~iju, neobi~no beo, a opet krupnih poteza gor{tak. U Bi{evu i Bihoru video sam sad takav obrazac. I ranije samo u odse~enim udolinama Rogozne. Ne{to odudara od dinarskoga obli~ja, jer lice nije ni tako dugo ni toliko o{tro. Ima vi- {e ~isto slovenskoga u sebi, a malo keltskoga ili ilirskoga. Takvi su mahom starinci i razlikuje se i od Vasojevi}a i od Pe{teraca. Mislim da je Pa{a bio najneposredniji potomak onih Ri ana koji su kao jezgro nekad dali Ku~e. Jer sam utvrdio da je [emsi Pa{a Ku~ i da su se wegovi stari kao pravoslavni naselili ovde ravno pre sto {esdeset i sedam godina. Kao Bo{wak, [emsi-pa{a nije voleo Arnaute i znao je da prema wima bude nemilosrdan i okrutan. I ovaj podatak je tako e Bo`ovi}u poslu`io kao neka vrsta dokaza koji je navodio na zakqu~ak da je [emsi-pa{a pripadao narodu kojem su Arnauti tradicionalno bili neprijateqi. Ali Bo`ovi} se ne zaustavqa na opisivawu pojedinaca kao nosilaca nacionalnih, odnosno, ta~nije, rasnih odlika 3 u nekim delovima na{eg naroda. On zna da sa ovog stanovi{ta naslika i kompleksnije socijalne sredine. Pogledajmo, na primer, kako je antropolo{ki i antropogeografski prikazao stanovni{tvo Ro`aja. Ro`aje se, pi{e Bo`ovi}, upravo zvalo Trgovi{te. Slu`beno su ga i Turci tako zvali. Muslimani i danas 4 radije izgovaraju Trgovi{te, dok Srbi Ro`aje. Pri~ali su mi me{tani da su ovu svoju stanicu nekad Rimqani (oni ka`u Latini 5 ) tako prozvali 3 U Cviji}evom smislu. 4 Kwiga Sa sedla i samara objavqena je godine. 5 Bi}e da je ovo oma{ka, jer je Latinima u unutra{wosti Balkanskog poluostrva narod obi~no nazivao katolike iz zapadnih krajeva, a naro~ito Dubrov~ane; odnosno dubrova- ~ke trgovce, po{to nikako nije mogu}e da se u narodnoj svesti moglo sa~uvati bilo kakvo se}awe na deleke Rimqane i wihovo doba. 207

6 208 po mnogim divqim ru`ama, koje ovde rastu. Gradi} je iskqu~ivo muslimansko naseqe. Jedva se sad osim ~inovnika na e po kakav naseqenik. Nema sumwe da je ovde bilo i Turaka. Ili su izumrli ili se nekud iselili. Sad ih nema, kao ni dubokih starinaca. Najstarije porodice ovde nastawene ne mogu izbrojati ni punih dvesta godina. To je jama~no i doba obnove Ro`aja. Na celoj levoj obali Ibra su Ku~i, jedno ogromno potur~eno bratstvo, a na desnoj mawi, mnogo mawi deo, koji vodi poreklo od Klimenta. Pored wih su i naseqenici sa sela, istur~eni nekad kao i ovi, ali se po izgledu mo`e poznati da su starinci. Ku~i ne kriju svoje poreklo, znadu za svoje bratstvenike, i pravoslavne i muhamedance, po ovom kraju. Ta~no znaju i godinu svojega potur~ivawa. Dok oni na desnoj strani reke vole da tvrde da su Arnauti, iako je danas ve} utvr eno da Klimente mo`emo i mi prisvajati. U najmawu ruku taj je fis me{avan; u wemu ima i srpske i arbana{ke krvi. Po majstorstvu kojim se u ovom odlomku opisuje sastav stanovni{tva Ro`aja sa etnografskog i karakterolo{kog stanovi{ta te{ko da bi se sa Bo`ovi}em mogao meriti ijedan Cviji}ev saradnik na zborniku Naseqa i poreklo stanovni{tva. Ovaj Bo`ovi}ev opis Ro`aja ve} sam za sebe predstavqa pravo remek-delo. Wegova je slika antropogeografske i etnografske situacije ovog mesta izvanredno pregledna i jasna; uostalom, sasvim u duhu Cviji}evih antropogeografskih i antrpolo{kih istra`ivawa Ṅa osnovu dosada{wih primera koje smo naveli moglo bi se pomisliti da se Bo`ovi} usredsredio uglavnom na opisivawe muslimanskog stanovni{tva tih krajeva. Istina, ono je tamo u ve}ini i mo`da se zbog toga mo`e ste}i utisak da on o muhamedancima pi{e nesrazmerno vi{e. Me utim, ovakav bi zakqu~ak bio pogre{an. Srpski pravoslavni `ivaq zanimao ga je isto toliko koliko i muslimanski, ako ne i vi{e od muslimanskog, tim pre {to se ni taj `ivaq po svojim nacionalnim, pa i rasnim korenima nije razlikovao od tamo{wih muslimana bar kada je u pitawu bilo starina~ko stanovni{tvo. I, kao {to je reqefno i sna`nim potezima naslikao [emsi-pa{u, na isti je na~in opisao i pravoslavnog popa Jerotija Krsmanovi}a iz Vojkovi}a sa Rogozne. Evo tog opisa. Kada je jednom prilikom tokom svog putovawa po Rogozni svratio kod popa Jerotija da se odmori, a i dok mu ne pro e neka groznica koja ga je bila iznenadno napala, wegov je doma}in ve} bio prevalio osamdesetu godinu `ivota. U zabitom planinskom seocetu usred Rogozne popova je ku}a jedina bila pokrivena }eramidom, dok su sve ostale bile pokrivene slamom ili {indrom. I kada je iscrpqenog od groznice i umornog gosta, kojeg je odavno poznavao, uveo u ku}u i posadio ga na trono`ni stolac sa naslonom i mekim jastukom, pop Jerotije se, kako Bo`ovi} opisuje tu scenu, uspravi da po obi~aju jo{ jednom upita za zdravqe i izrekne sna`nu dobrodo{licu. [teta je {to tu dobrodo{licu Bo`ovi} nije zapisao. Ali je zato dao izvanredan ne samo umetni~ki nego i faktografski por-

7 tret popa Jerotija kao tipi~nog rasnog predstavnika naroda tog kraja. Po liku su{ta slika prote Matije Nenadovi}a. Onaka brada, onako na ma- arski na~in rastr{eni sasvim beli brkovi. Lice dugo i {iroko, obrve kao nastre{nice. Na glavi mesto ranije omr~enoga }ulava sa crnom {amijom oko wega {ubara, samo ga novo vreme nagnalo da na vratu prese- ~e staru popovsku pletenicu. To je jedino dopustio sebi od svega {to rade novi popovi. Na ogromnoj snazi starinske crne ~ak{ire, mr~an pojas, mintan od crna satina i guw rogo`wanski, onaj stari popovski, kakvoga vi{e nema ni na Rogoznu. U opancima je, ali nekako ozbiqnim, otmenim, neseqa~kim, popovskim. (...) Sna`an je kao litica na kojoj je prema wegovoj ku}i Jela~, razma{ist kao orlu{ina. Posledwi predstavnik one povorke koja je u kwizi sricala, ali po dubravama narodu plameno besedila da je carsko koleno i da }e mu carstvo neminovno do}i. Da primetimo uzgred da Bo`ovi} o popu Jerotiju Krsmanovi}u pi{e i u narednoj reporta`i pod naslovom Za robovawa, a imenom ga spomiwe i u slede}oj (pod naslovom Gredom). Reporta`a Za robovawa je u stvari pri~a popa Jerotija o te{kim danima i mukama koje je propatio od nekog Ferad-bega Drage i drugih lokalnih muslimana u vreme austro-ugarske okupacije tih krajeva u Prvom svetskom ratu. Da nam Bo`ovi} nije ovako sna`no i slikovito predstavio popa Jerotija Krsmanovi}a sa Rogozne, ko bi od nas iz dana{weg vremena mogao da stvori sliku kako su stvarno izgledali na{i sve{tenici pod Turcima. No, popa Jerotija je Bo`ovi} naslikao i kao predstavnika sve{teni~kog stale`a u na{em narodu iz krajeva o kojima pi{e. Naslikao ga je po fizi~kom i psihi~kom obli~ju (to jest po antropolo{kim, rasnim odlikama), po odevawu (onom svakodnevnom) i po frizuri. Najzad, popa Jerotija je Bo`ovi} prikazao i kao zato~nika svog poziva. U stvari, dao nam je wegov antropolo{ki, etnografski i karakterolo{ki portret. 6 Ali pop Jerotije nije u wegovim putopisima izuzetak. Tu je ~itava galerija likova iz naroda toga kraja: rogo`wanski i kola{inski 7 glavari, istaknuti predstavnici narodni i doma}ini. Tu je, na primer, Josif Jani} iz Brwaka ili wegov drugar i me{tanin koji je sebe prozvao Dilberaga Quti} ; tu je najzad i Milan, wegov ro ak i wegov verni i neumorni pratilac na ovim putovawima. Sav taj pravoslavni srpski narod naslikao je Bo`ovi} kao na fotografskom snimku ili, mo`da, kao Titelbah ili Paja Jovanovi} u svojim slikarskim radovima. ^italac koji ~ita ove reporta`e ne mo`e da se otme utisku da glavni razlog {to su napisane nije u tome da bi se izlo`ili faktografski podaci o narodu i krajevima o kojima pi{e. Wega je pre svega podsticala sna`na voqa da ~itaoca odu{evi i ponese, da u wemu stvori odre eno mi- {qewe i raspolo`ewe prema tim qudima. Bo`ovi}, koji je dobrim delom intelektualno stasao na narodnoj epici i ~istom narodnom govoru svog 6 Karakterolo{ki u smislu kako je karakterologiju shvatao Vladimir Dvornikovi} 7 To jest iz ibarskog Kola{ina. 209

8 210 kraja, za koji tvrdi da je jedan od naj~istijih i najlep{ih govora kojim se govori u srpskom narodu, nagiwe vi{e romanti~arskom izrazu, koji kod qudi koji se prevashodno bave naukom mo`e lako da probudi sumwu u pi{~evu nepristrasnost. Me utim, ovde moramo da konstatujemo da takav utisak mo`e da stvori zabunu, kao i da navede na pogre{ne zakqu~ke. Pristrasan odnos prema predmetu posmatrawa i prikazivawa ne mora uvek da zna~i i ~esto ne zna~i da }e se u prikazivawu ~iwenica obavezno biti neobjektivan. Jer kad bi to bilo tako, onda bi na sve istori~are i nau~ne pisce koji nisu bili potpuno indiferentni prema predmetu svojih nau~nih istra`ivawa trebalo da se gleda sa sumwom i podozrewem. Poznato je koliko je Lujo Vojnovi} bio ponesen dubrova~kom pro{lo{}u i koliko su ga opsedali stara slava i sjaj Dubrova~ke Republike. Pa ipak, wegovo monumentalno delo Pad Dubrovnika nesumwivo je najistinitija i najdokumentovanija istorija propasti Dubrova~ke Republike. Da u ovom kontekstu spomenemo i Sretena Vukosavqevi}a, ~iji su radovi, uprkos tome {to je wihov autor bio emotivno duboko vezan za na{e selo i seqake, od neprolazne vrednosti i trajnog zna~aja upravo za nau~no prou- ~avawe na{eg naroda. 8 Ima smisla upore ivati Bo`ovi}a i Sretena Vukosavqevi}a. Ne samo zato {to su i jedan i drugi bili duboko privr`eni narodu i pisali o wegovom `ivotu, obi~ajima i pona{awu sa razumevawem i simpatijama. Niti samo zato {to su odlazili u narod da bi se na licu mesta upoznali s tim kako `ivi, razmi{qa i kako se pona{a. U Bo`ovi}evim reporta- `ama, kao i u Vukosavqevi}evim pismima sa sela, ima vrlo mnogo gra e relevantne za socijalna istra`ivawa. Istina je da u Vukosavqevi}evim pismima sa sela ima vi{e gra e za sociolo{ka istra`ivawa a u Bo`ovi}evim putopisnim reporta`ama za antropolo{ka, etnografska i etnopsiholo{ka, ali je i jedna i druga gra a podjednako relevantna za nau~no prou~avawe na{eg naroda. Kada je re~ o Vukosavqevi}u, to je nesumwivo bio glavni razlog zbog ~ega su ga svojevremeno nastavnici Pravnog fakulteta u Beogradu izabrali za honorarnog profesora. Bo`ovi}, na `alost, nije bio te sre}e da wegov rad bude priznat kao nau~no relevantan, pre svega zbog toga {to se pravim antropolo{kim studijama kod nas izme u dva svetska rata bavilo vrlo malo nau~nika. Pored Jovana Cviji}a, to su bili Branimir Male{, Uro{ Kruq, donekle Vladimir Dvornikovi} i jo{ poneki. No, Bo`ovi}a nisu svrstavali me u wih, jer ga, jednostavno, nisu kao takvog identifikovali, kao {to je Du{an J. Popovi} identifikovao Stevana Sremca. Ina~e, kada je u pitawu sakupqawe gra e o narodnom `ivotu i obi- ~ajima, Bo`ovi}a bi, po na{em mi{qewu, pre trebalo uporediti sa odgovoriocima Valtazara Bogi{i}a, nego sa Cviji}evim saradnicima. ^ak postoji i izvesna Bo`ovi}eva bliskost sa nekim Bogi{i}evim odgovoriocima. Podseti}emo da su Bogi{i}u za Crnu Goru i Boku Kotorsku 8 Akademik Radomir Luki} bi rekao: za sociologiju srpskog naroda.

9 podatke davali Stevan Qubi{a i Vuk Vr~evi}, 9 i da se gra a koja od wih poti~e izdvaja po svojoj vrednosti i to poglavito stoga {to su i Stjepan Mitrov Qubi{a i Vuk Vr~evi}, a naro~ito Qubi{a, bili talentovani kwi`evnici, i imali razvijenu sposobnost zapa`awa, kao i shvatawa onoga {to je bitno, a tako e i sposobnost opisivawa onoga {to su videli i {to poznaju. Razume se da Bo`ovi} nije imao program sistematskog sakupqawa gra e o narodnom `ivotu kao {to su Bogi{i}evi odgovorioci Stjepan Mitrov Qubi{a, Vuk Vr~evi} i drugi imali u wegovom Naputku. Me utim, nema potrebe naro~ito isticati da Bo`ovi} svoja putovawa nije ni preduzimao u nau~ne svrhe. Najzad, te ambicije nije imao ni Sreten Vukosavqevi}, bar sve dotle dok na wegova pisma sa sela nisu obratili pa`wu istaknuti nastavnici Pravnog fakulteta u Beogradu: Slobodan Jovanovi}, Bo`idar V. Markovi}, \or e Tasi}, Mihailo Konstantinovi}, pa i neki u ono vreme mla i i po godinama i po nastavni~kim i nau~nim zvawima, kao {to je, na primer, bio Bo`idar S. Markovi}. Ve} smo napred nagovestili da ne samo Bo`ovi}evi putopisni zapisi nego i wegove pripovetke predstavqaju izvanrednu gra u za antropolo- {ka i socijalna istra`ivawa. Za svoju posledwu zbirku pripovedaka objavqenu uo~i [estoaprilskog rata, Neizmi{qeni likovi, on je ve} u naslovu iskazao ono {to ~ini obele`je pripovedaka u ovoj zbirci; a to je da je u wima prikazivao qude koji su stvarno postojali, a verovatno i doga aje koji su se stvarno zbili. Ovo je veoma va`no konstatovati jer je malo kwi`evnika ~ija dela mogu da slu`e direktno kao izvorna gra a u nau~ne svrhe. U srpskoj kwi`evnosti su to besumwe bili Stjepan Mitrov Qubi{a i Stevan Sremac. Ali uz wih treba svakako navoditi i Grigorija Bo`ovi}a. Dovoqno je baciti pogled na pripovetku Jutro mojega pradeda u ovoj zbirci pa shvatiti da Bo`ovi} tu zaista ne opisuje nikakve izmi{qene likove, nego samo svoje najro enije, svoga pradeda i svoju majku. ^ak u pripoveci zna da realisti~kije prika`e poneki lik nego u putopisnim reporta`ama. Nasuprot epskom i pomalo romanti~ki obojenom opisu popa Jerotija Krsmanovi}a, koji smo gore naveli, u pripoveci Pop-Dujo opisuje jednog i izgledom i karakterom sasvim druk~ijeg popa. Navodimo taj opis primera radi: Crne neugledne velike kose i brade, crna krupna oka, velikoga mesnatoga nosa, opore i masne ko`e na licu, ali onoga mastiva kojega su starinci u Podgorici, Baru ili Skadru. Ona me- {avina koju su dali predslovenski starinci, ostaci fini~anski, Hajredin Barbarosa, mleta~ki galijoti i, mo`da, mi Srbi. (...) Imao je na sebi zagasito-crne ~ohane {iroke ~ak{ire, kakve su obi~no nosile age po Novom Pazaru i Pri{tini, {iroko i do ispod kolena dugo postavqeno 9 Vuk Vr~evi}, vice konsuo austrijski u Trebinju, bio je zapravo odgovorioc Bogi- {i}ev za Hercegovinu, Crnu Goru i Boku Kotorsku (videti Zbornik sada{njih pravnih obi- ~aja u Ju`nih Slovena, Osnovao-skupio-uredio V. Bogi{i}, Zagreb 1874, c. LI), dok je Stjepan Mitrov Qubi{a, poslanik na carevinskom vije}u bio za okolicu Budvansku, u kotorskom okru`ju, na ime: za Grbalj, Pa{trovi}e, Pobore, Braji}e (isto, s. LII). 211

10 212 xube, kakvo su opet nosili i age i popovi po gradovima, ali sve to jadno i prqavo, iskrpqeno i pro{arano na mnogo mesta belim prtenim seqa- ~kim koncem. Vidi se jasno da mu je to poklonio ili kakav aga ili kakav silan iguman iz kojega glasitijega manastira. Na glavi mu je bila visoka gr~ka kamilavka sa nadstre{nicom, a oko we uvijena pri dnu nalik na ~almu crna {amija bog te pita otkad neoprana. na nogama opanci i u ruci veliki drenovak, ali glavu provukao kroz razrez velikih bisaga punih crkvenih starih kwiga rukopisnih, podgori~kih i ruskih. Prosto strava od ~oveka, da li popa ili kalu era, ili obi~ne skitnice koja je to obli- ~je namerno uzela da lak{e kroza svet pro e. Ceo ovaj opis deluje veoma uverqivo i stvarno. A pretpostavka da je ovaj lik uzeo iz stvarnog `ivota mo`e se dokazivati. Na primer, koliko jo{ do pred Drugi svetski rat mogli su se sresti kalu eri koji su odlazili u skitwu po belom svetu i prosili za svoj manastir. Oni su pokatkad, a naro~ito u starijim vremenima, izgledali umnogome nalik na popa Duja. Te kalu ere prosjake video sam i ja kao de~ki} u Skopqu. Ostala mi je u glavi slika dva kalu era kako stoje pred vratima na{eg stana, u prqavim i pohabanim mantijama, dok je jedan od wih ispred sebe dr`ao okonu tako da doma}in mo`e da je celiva i da na wu polo`i novac ili neki mawi ali vredan predmet kao prilog manastiru, a koji bi oni stavili u torbu od kostreti poput bisaga koje su nosili preko ramena. Naravno, ne se}am se detaqa i te{ko da bih mogao da ih opi{em kako su izgledali, a naro~ito ne tako slikovito i reqefno kao Bo`ovi}. Da podsetimo da je tip tog i takvog popa odnosno kalu era dao Aleksandar Pu- {kin u svojoj drami u stihovima Boris Godunov, u li~nostima Varlaama i Misaila, a ~ije je portrete muzi~ki naslikao Modest Musorgski. Cela ova kwiga pripovedaka puna je slikovitih opisa kao {to je ovaj koji smo naveli i, razume se, ne samo ona. U stvari, u woj se opisuju qudi kako su nekada stvarno izgledali. Za ovo {to ovde iznosimo kao svoje mi{qewe imamo potvrdu u Bo- `ovi}evim re~ima iz intervjua koji je dao Branimiru ]osi}u, a koji je objavqen u kwizi Deset pisaca deset razgovora. Na jednom mestu zapisao je Brana ]osi} i ove Bo`ovi}eve re~i: Istina je da ja ho}u (...) da dam {to vi{e motiva, tipova, {to {areniji mozaik Ju`ne Srbije. 10 Hteo je da bude slikar re~ima kao {to su to bili olovkom i kistom \or e Milovanovi} i Quba Ivanovi} dokumentaristi koliko i umetnici. Da s Qubom Ivanovi}em u vezi pomenemo ovde da na jednom mestu u svojoj kwizi Sa sedla i samara 11 on sa faktografske strane ispravqa pogre{nu informaciju na jednom crte`u ovog na{eg izvanrednog grafi~ara i slikara. Naime, Quba Ivanovi} je na mestu gde kazuju da je nekada bio manastir Trono{a u Bihoru i gde su se nalazile i polusru{ene zidine ]or-pa{ine kule, na jednom svom crte`u snimio te zidine, ali kao osta- 10 Beograd 1931, s S. 104.

11 tke zvonika ovog nestalog manastira. Bo`ovi} koriguje Qubu Ivanovi}a u tom smislu {to konstatuje da to nije nikakav zvonik manastira Trono{e, no obi~na vlastelinska turska kula iz XV stole}a, sa turskim ogwi{tima i udubqewem za muslimansku molitvu u sredwoj dvornici. Ta Bo`ovi}eva te`wa da u svoje putopisne reporta`e ugradi {to vi{e faktografije, a pokatkad ~ak i da sa faktografske strane koriguje poneku neta~nu informaciju, ~ini da ti wegovi tekstovi mogu da budu relevantni i sa nau~nog gledi{ta. Na `alost, ta wihova nau~na relevancija ostala je nezapa`ena, jer je i celo Bo`ovi}evo kwi`evno delo za vi{e od pola veka bilo prekriveno }utwom i potisnuto. Kad smo ve} spomenuli Bo`ovi}evo vrlo precizno identifikovawe razvalina na crte`u Qube Ivanovi}a, vredno je ista}i da su wegovi putopisni zapisi dragoceni i zbog jo{ nekih podataka poput ovoga. U jednoj od putopisnih reporta`a registrovao je postojawe arheolo{kih ostataka u Drenici koji bi mogli da budu od zna~aja za na{u nacionalnu istoriju. Idu}i kroz ovaj kraj u pratwi sredwo{kolskog nastavnika i svog Frtuni}a za kojeg je zapisao da u ovom prigorju poznaje svaki kamen, a predawa ume da meri istorijom 12 ukazalo im se jedno kupasto brdo, na ~ijem se vrhu, kako pi{e, vi ahu ostatci od zidina, kao od neke tvr ave. Za to mu je Frtuni} rekao da je to ^e- ~an, gde su se nekada nalazili dvori Vuka Brankovi}a. A na Bo`ovi}evu sumwu da je ^e~an uop{te postojao osim u narodnom Frtuni} mu je odgovorio da je ne samo mogu}no nego i sasvim verovatno da je to ^e~an-grad : (...) To zna svako arnautsko kozar~e. I daqe produ`uje: Gore ima nekoliko mramornih stubova. A Austrijanci su odneli i jedan sarkofag. Tu je stolovao gospodar Kosova i Drenice Vuk Brankovi}, a Vu~itrn mu je bio samo trg i prestonica za sve~anosti. 13 Veliko je pitawe da li bi se od tog ^e~an-grada sa~uvalo do danas i to malo ostataka sa kojima Frtuni} upoznao Bo`ovi}a, a koje je on uneo u svoju putopisnu bele`nicu. Jo{ ako se desilo da su do dana{weg vremena i ovi ostaci ostataka nestali, a {to je vrlo verovatno, u tom slu~aju Bo`ovi}evo svedo~anstvo o tome da su ipak postojali, takvi kao {to ih je on zabele`io, mo`e da ima ako ne arheolo{ku, a ono svakako izvesnu istorijsku i dokumentarnu vrednost. To, istina, nije svedo~anstvo onako sigurno kao {to su fotografije arheolo{kih nalaza i iskopina koji danas vi{e ne postoje, ali ipak predstavqa neko svedo~anstvo koje ima odre eni zna~aj za prou~avawe na{e nacionalne istorije. Spomenuo bih ovde iz istih razloga kao {to spomiwem i podatke o ostacima ^e~en-grada i Bo`ovi}ev opis crkve brvnare on je naziva drvenom crkvom u selu Ivawe u Bihoru, koju je ozna~io kao Ivawska crkva. 14 I taj Bo`ovi}ev putopisni zapis mo`e da ima zna~aja za popis i nau~no prou~avawe na{ih crkvenih spomenika. 12 Uzgredni zapisi, s Isto, s Sa sedla i samara, s i daqe. Zanimqivo je da Vladimir R. P e t k o v i } u svom Pregledu crkvenih spomenika kroz povesnicu srpskoga naroda (SANU, Beograd, 1950) ne na- 213

12 214 Nalazimo u Bo`ovi}evim putopisnim reporta`ama i druge podatke relevantne za prou~avawe pojedinih segmenata stanovni{tva nekih na{ih krajeva. Ti su podaci ne semo zanimqivi nego i od zna~aja sa antropogeografskog, etnografskog i sociolo{kog aspekta. Da navedemo kao primer wegovo kazivawe o begovskim porodicama u Bihoru. Tu pojavu, koja mu je, kako veli, izgledala zagonetnom, odgonetnuo je svojim kazivawem Nazif-beg, ro eni brat glasitoga Mustaj-bega ]orovi- }a i potomak istorijskoga ]or-pa{e. ]orovi}i, prema informaciji ovog bega, nisu istur~ena srpska vlastela nego pravi Anadolci. Otprilike sto godina posle Kosovske bitke u Bihor je do{ao neki Hajdar-pa{a, koji je sazidao kule u Lozni, Suti-Ivanu, Bistrici i Godu{i. Po svoj prilici je bio potur~eni vlastelin iz Ostrozuba kod Prizrena, i od wega su bezi iz Bo`ovi}evog vremena: Batilovi}i, koji se jo{ zovu Ostrozubi, Krasni}i i Hajdarpa{i}i. Kada se Hajdar-pa{a pobunio protivu sultana, ovaj naredi ]or-mehmed Pa{i Ose~aninu da iz Slavonije ode u Bihor i progna Hajdar-pa{u. ]or-pa{a je izvr{io nare ewe, osvojiv{i kasnije tvr avu Bihor od Srba iz Despotovine. Od ovoga ]or-pa{e su dana{wi bezi ]orovi}i u Lozni, Godu{i, Ivawu i drugim selima bihorskim. Pazarski Bu evci su im rod. Sa ]or-pa{om su ovamo (to jest u Bihor) do{li kao odredni zapovednici i pretci porodica Sijari}a, Bibuqica, Dervi{evi}a, Muratovi}a i Eraca. ]or-pa{ini potomci iako begovi, kao i ove druge porodice, zauzeli su najboqe zemqe po Bihoru i sad se sasvim poseqa~ili. Imaju i dobre ~ardake ali i obi~ne seoske ku- }ice. Na izbor su mahom vi eni qudi, govore samo na{im jezikom i uzeli su sve mesne obi~aje. No osim ovih po Bihoru ima jo{ begova. To su rasovski Begovi}i u dve loze: bezi Rasovci i Begovi}i. (...) Begovi}i su potur~ena vlastela nemawi}ska. No pored ovih, ima i begova koji se prezivaju Franci, koji su tako e imali sedi{te u Rasovu i koji su potur~eni nemawi}ski najamnici Franci ili Alamani itd. Ovi podaci o begovskim porodicama u Bihoru i o wihovom poreklu predstavqaju pravu dragocenost za izu~avawe na{eg naroda, a naro~ito u dana{we vreme, kada se iz politi~kih i ideolo{kih razloga poku{ava na sve na~ine da stvori la- `na i iskrivqena slika o narodu koji naseqava ove na{e prostore. O Albancima na Kosovu i u Metohiji, a naro~ito o onima iz Drenice, Bo`ovi} je u svojim putopisnim reporta`ama pisao u vi{e navrata. Drenica je susedna oblast ibarskom Kola{inu, odakle je na{ pisac rodom, 15 i stanovnici ova dva kraja gledali su jedni na druge kao na prve kom{ije. Sam Bo`ovi} je ne samo po{tovao svoje neposredne susede, nego je me u wima imao i prijateqe. U reporta`i Dreni~ko `aqewe, a u okviru odeqka Po Drenici, 16 opisuje svoju posetu porodici svog prijateqa Nazifa Jahje, kojeg je ubio ka~ak Jonuz Topi. Oti{ao je wihovoj ku}i sa- vodi podatke o postojawu ove crkve brvnare, kao {to ne navodi ni o Pokajnici kod Velike Plane, dok je crkve brvnare u Se~oj Rijeci i Ra~i Kragujeva~koj samo registrovao da postoje. 15 Bo`ovi} se rodio u selu Pridvorica u ibarskom Kola{inu. 16 Uzgredni zapisi, Beograd 1926, s

13 mo da bi im izjavio sau~e{}e. Ova reporta`a upravo mo`e da poslu`i kao potvrda wegovih bliskih i srda~nih odnosa sa Albancima po Drenici. Uostalom, zapisao je i sam da su ovi wegovi afiniteti bili dobro poznati i wegovom ocu, koji na te wegove odnose sa Albancima nije gledao sa odobravawem. Prekorevaju}i ga zbog jedne navade, on mu je u jednoj {etwi uputio ove re~i: U neku ruku si ba{ kao Arnautin. Ide{ po wima, izu~ava{ wihove obi~aje, pi{e{ o wima, pa si se poarnautio. Jo{ malo pa }e{ kao Trajko iz Strmca uza svaku re~ po-i-pa{a zotin! (tako mi boga!). 17 O `ivotu i obi~ajima naroda koji `ivi u krajevima kroz koje je prolazio kod Bo`ovi}a ima verodostojnih podataka takore}i na svakoj stranici. O gostoprimstvu i kod pravoslavaca i kod muslimana i kod Albanaca on je u svojim putopisnim zabele{kama dao izvanredan etnografski i etnopsiholo{ki materijal. Wegov opis lonxe u reporta`i Sa zelene lonxe 18 dragocen je dokumenat o ovom obi~aju, tim pre {to je taj obi~aj brzo nestajao i o kojem se ve} u Bo`ovi}evo doba malo znalo. Tu je opisao onu lonxu kao {to je nekad u starinu bilo. Naravno, nije mogu}e sve te opise prikazati u okvirima jednog ogleda, i mi ~itaoca upu}ujemo na ove wegove putopisne zabele{ke koje su uz to, nezavisno od svega, veoma zanimqive za ~itawe. Iz gorwih navoda mo`e lako da se vidi da je Bo`ovi} putovao mahom po krajevima gde u ve}ini `ivi potur~eno stanovni{tvo, ali ono kod kojeg se o~uvala svest o sopstvenoj ranijoj plemenskoj i nacionalnoj pripadnosti. Zahvatio je on u svojim opisima vrlo duboko u svu slo`enost ovog komplikovanog pitawa. Razume se, mi danas znamo da su saznawa do kojih je do{ao va`ila za wegovo vreme i za vreme koje mu je prethodilo. Na `alost, nemamo pouzdanih i dovoqno obave{tenih istra`iva~a koji bi nam osvetlili kako stvari u tom pogledu stoje u dana{wem vremenu. No, bez obzira na to, materijal koji se nalazi u wegovim putopisnim zabele{kama je dragocen doprinos ukupnom sagledavawu ovog pitawa. Mi se, naravno, ne mo`emo upu{tati u neko {ire izlagawe onoga {to nam Bo- `ovi} iznosi o tome. Ipak }emo ovom prilikom re}i koju re~ o Bo`ovi}evim saznawima o obavezi krvne osvete jednoplemenika i bratstvenika razli~itih veroispovesti. I uop{te ovi me usobni odnosi kao da su ga posebno zanimali. Na jednom mestu u svojoj kwizi Sa sedla i samara 19 mo`e da se pro~ita i ovaj tekst: Zanimqivo je da ni jedna ku}a ovih Ali}a-Ku~a nije nikad zaboravqala na svoju najmla u i najslabiju bra}u pravoslavne u Brwacima. Svojakali su se javno sa wima, svetili krvi me usobno. Hamzagi}i su u nezgodi be`ali u Brwake kod ro aka, ovi kod wih u Tutin. I oru`ano vazda priskakali jedni drugima u pomo}. Gani} mi se na svojoj kuli pohvalio da su sa wima gore u pe}ini branili pa{u 17 Crte i reze, Beograd 1928, s Uzgredni zapisi, s S

14 216 Mahmudbegovi}a i Brwa~ani, a vitao u wegovu mlinu i danas okre}e voda iz bukvine koju je pre toliko godina izdubio i udesio wegov ro ak, brwa~ki knez Kosta Jeremi}, koji je tom prilikom, ne znam zbog ~ega, bio odmetnik i utekao k wima u Ro`aje. Me utim, sa ovim u vezi od posebnog zna~aja je jedna wegova pripovetka (Ro ak), u kojoj je opisao jedan interesantan slu~aj krvne osvete. Kod spomiwawa Bo`ovi}eve pripovetke Ro ak, 20 da napomenemo da je realno pretpostaviti da je wen glavni junak Gani}-beg stvarno postojao, kao i da se doga aj koji se u woj opisuje stvarno desio. Verovatno}a da se to zaista zbilo nalazi se na jednom mestu u wegovim putopisnim zabele- {kama, gde navodi kako mu je neki Mahmutovi}, ina~e ro ak Gani}-bega, pokazao wegov grob na jednom muslimanskom grobqu pored kojeg su prolazili. Ali se wena istinitost poja~ava i svedo~ewem Marka Miqanova o istom tom doga aju, ~iji se opis nalazi kod Miqanova ~ak na dva mesta, i i obi~ajima Arbanasa 21 i u Primjerima ~ojstva i juna- {tva. 22 Kao i Grigorije Bo`ovi}, i Marko Miqanov i obi- ~ajima Arbanasa govori o Gani}-begu, s tim {to Marko Miqanov pi{e da je to bio Murat-aga Gani}, u Bijelo Poqe, dok ga Grigorije Bo`ovi} navodi samo kao Gani}-bega, kao i da je, kad se taj doga aj odigrao, bio komandant `andarmerije u Prizrenu. I Marko Miqanov i Bo`ovi} navode da je Gani}-beg bio poreklom Ku~ ( poreklom ku~ka porodica, pi{e kod Marka Miqanova). U Bo`ovi}evoj pripoveci Ku~ koji je bio pose~en bio je mom~e i ~uvao je ovce, dok Marko Miqanov o tom doga- aju bele`i samo toliko da je Tur~in ubio Ku~a i posjeka(o) mu glavu. Ambijent u kojem se odigrala scena krvne osvete kada je Gani}-beg, po- {to je bio ku~kog porekla, ubio zbog toga Dem-Aliju koji je ubio i posjeka(o) pravoslavnoga Ku~a razli~it je kod Miqanova od onog kod Bo`ovi}a, ali su re~i koje je izgovorio Ku~ pred ubistvo gotovo iste. I, naravno, okolnosti u vezi s tim ubistvom se prili~no podudaraju. Kod Marka Miqanova je to mom~e (to jest taj pravoslavni Ku~) izgovorilo ove re~i: Nemo me posje}, e }e se naj bra}e Ku~a, koji }e me osvetiti, i ti }e{ poginut. Razlika je unekoliko i u tome {to u Bo`ovi}evoj pripoveci Gani}-beg puca u Tur~ina iz revolvera, dok Marko Miqanov bele`i da Gani}-beg upali dvije kubure u wega, ubi ga i ute~e izme u Turaka. Da spomenem i to da je kod Marka Miqanova junak kojeg je ubio Gani}-beg bio Tur~in, dok je kod Grigorija Bo`ovi}a bio Rugovac Dem-Alija. Naposletku, Marko Miqanov daje i ne{to odre eniji podatak o tome kada se doga aj zbio; po wemu je Gani}-beg bio, kasnije, zabit i sudio u Berane, mada je, dok je zapisivao podatke o wemu i o ovom slu- ~aju, bio ~uo da vi{e nije `iv; a sin mu je sad u Berane. Kod Grigorija Bo`ovi}a se vreme doga aja mo`e odrediti jedino po tome {to je Gani}-beg 20 Grigorije B o ` o v i } : Pripovetke, Srpska kwi`evna zadruga, Beograd. 21 Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Beograd b.g., s Isto, s. 73.

15 pucao ne iz kubura, nego iz revolvera, a {to bi upu}ivalo da se sve to doga alo u nekom vremenu kada su kubure bile zamewene revolverom kao modernijim vatrenim oru`jem. I u Primjerima ~ojstva i juna{tva 23 Marko Miqanov tako e spomiwe ovaj slu~aj. On navodi da je Tur~in neki u Staru Srbiju ubio i posjeka(o) Ku~a, pa je o tome posle pri~a(o) u dru{tvu. Samo u kwizi po kojoj navodimo stoji da se onaj koji je tog Tur~ina ubio zvao ne Murat-beg Gani} nego Murat-aga Gali}, 24 podrijetlom Ku~, dok se ostali elementi u pri~i uglavnom podudaraju. Ali u Primjerima wegova pri~a ima i jedan zna~ajan komentar. Po Marku Miqanovu, Murat-aga se di~io doklen je go `iv bio, {to je osvetio Ku~a, kojemu nije ni imena zna(o), samo je zna(o) da je Ku~. I ovde on na kraju dodaje da je Murat-aga bio zabit poslije i u Berane i Bijelo Poqe, i da je do skora `ivio. Da najzad ka`emo i to da se kod Bo`ovi}a cela radwa pripovetke odigrava u Mirijskom hanu u Prizrenu, u jednoj prostranijoj prostoriji, u kojoj su se okupqali na kafu najodli~niji turski kolenovi}i. Jedne srede, tr`i{noga dana u Prizrenu, uvede Rotulovi}-beg svojega poznanika i rugovskoga prvaka Dem-Aliju. Dem-Alija se, u razgovoru koji se zapodenuo, pohvalio da je ubio jedno mom~e iz Ku~a u Vrmo{kim {umama u blizini Hotskih hanova, kako veli pripoveda~. To mom~e, kada se na{lo o~i u o~i sa smr}u, izgovorilo je, kako je ispri~ao Dem-Alija, ove re~i: Moja se krv ne}e izgubiti (...). Sazna}e se za moju `alosnu pogibiju. I tvrdu ti rije~ zadajem, na}i }e se kakav ro ak koji }e me osvetiti. Ho}e, bo`ja vjera, ja Tur~in ja Ri{}anin, a sad koqi! Potpukovnik Gani}-beg, koji je, po Bo`ovi}u, bio komandant turske `andarmerije u Prizrenu, slu{ao je Dem-Aliju dok je ovo pri~ao i, po{to je jo{ jednom dobro proverio da li Dem-Alija govori istinu, ubio ga je ispaliv{i u wega {est revolverskih metaka. Gani}-beg je Dem-Aliji, pre nego {to ga ja povalio na pod hicima iz revolvera, rekao da je to mom~e istinu reklo, i da ima jo{ kojega ro aka u svijetu. U stvari, Gani}-beg je, budu}i poreklom Ku~, preuzeo na sebe da osveti krv svoga saplemenika. Prikazivawe samog doga aja opisanog u Bo`ovi}evoj pripoveci uporedili smo sa svedo~anstvom Marka Miqanova o wemu da bismo {to pouzdanije utvrdili verodostojnost ove pri~e. Jer za nau~no prou~avawe ove pojave u na{em narodu, to jest obi~aja krvne osvete kada su u pitawu jednoplemenici odnosno bratstvenici koji su razli~itih veroispovesti, veoma je va`no da se utvrde {to nesumwiviji dokazi da su i potur~eni delovi na{ih plemena, u ovom slu~aju Ku~a, smatrali da su u obavezi krvne osvete kada, svejedno da li Tur~in ili poislamqeni Albanac ubije nekog wihovog saplemenika, Ku~a, makar {to je ovaj bio pravoslavne vere. Jer to je zna~ilo da su, u pro{lim vremenima, ta~nije u plemenu 23 Primer pod brojem 58, isto, s Mo`da je u pitawu {tamparska gre{ka, jer nisam proveravao u drugim izdawima Primjera ~ojstva i juna{tva da li je wegovo prezime bilo Gani} ili Gali}. 217

16 218 Ku~a tog doba, srodstvo, to jest plemenska pripadnost, i krv imali preimu}stvo nad verskom pripadno{}u. Ova dva svedo~ewa o ovom doga aju, jedno od drugog nezavisno, svakako potvr uju wegovu verodostojnost, to jest da se opisani doga aj zaista i odigrao, kao i da je razlog ubistva bila ba{ krvna osveta. Uop{te govore}i, ovo nedvosmisleno dokazuje da je taj obi~aj postojao, mada se na osnovu wega ne mo`e utvrditi wegova u~estalost, odnosno koliko ga je pravoslavnih i muslimanskih Ku~a smatralo obavezuju}im u vreme, na primer, Marka Miqanova, ili pre wegovog vremena. S ovim u vezi primetili bismo da u dana{we vreme na Balkanskom poluostrvu kao da je preovladala te`wa da se u prvi plan istakne verska pripadnost, koja se sve vi{e javqa kao preusudni ~inilac kod nacionalnog opredeqivawa pojedinih segmenata balkanskog stanovni{tva. U tursko vreme su se po veri nacionalno najeksplicitnije opredeqivali islamizovani stanovnici na{ih krajeva, koji su sebe i smatrali i nazivali Turcima, a i drugi su ih tako zvali, i to bez obzira {to ih je najvi{e govorilo jedino srpskim jezikom, jer turski nisu ni znali. Unekoliko nasuprot wima, pravoslavni narod koji je isto tako u masi pristajao nacionalno uz ve}inski narod, u mnogim je slu~ajevima ipak sa~uvao svest i o nekoj svojoj etni~koj ili drugoj posebnosti (Vlasi, Cincari, Romi i drugi). Ina~e, pripovetke kao {to je Ro ak u kojima se opisuju istiniti doga aji, ili obi~aji koji stvarno postoje ili su postojali, zatim odnosi u porodi~nim zadrugama i sl. u Bo`ovi}evom pripoveda~kom delu nisu retke. Pokaza}emo to i na primeru pripovetke Rob nezarobqeni iz zbirke pripovedaka Robqe zarobqeno 25 ba{ kao {to smo se iz pripovetke Ro ak 26 upoznali sa jednim slu~ajem krvne osvete o kojem se obi~aju jo{ uvek nedovoqno zna. Za pripovetku Rob nezarobqeni mo`e, {tavi{e, da se uzme da je od posebnog zna~aja za raspravqawe pitawa polo`aja pojedinih ~lanova porodi~ne zadruge u nekim na{im krajevima s obzirom na karakter poslova koje u zadruzi obavqaju. Da napomenemo da su gotovo u svim dosada{wim razmatrawima organizacije `ivota i rada u patrijarhalnim porodi~nim zadrugama istra`iva~i koji su se wima bavili uglavnom obra}ali pa`wu na nosioce i izvr{ioce najglavnijih poslova u zadruzi: na stare{inu i stare{icu na primer, ili na one koji obavqaju odgovornije i neke druge posebne poslove, kao {to su poslovi redu{e i sl. Naravno, po{to se u krajevima o kojima Bo`ovi} pi{e porodi~ne zadruge prevashodno bave sto~arstvom, u wegovim zapa`awima i konstatacijama o polo`aju pojedinih ~lanova u wima nalaze se opisi uglavnom sto~arskih poslova. U pripoveci koju smo uzeli za primer on opisuje `ivot ~obanina, sto~ara ili, kako ga jo{ naziva, sto~nog nastojnika. Radwu pripovetke je konstruisao upravo na polo`aju s obzirom na poslove koje wen junak obavqa u planin- 25 Beograd 1930, s Pripovetke, Srpska kwi`evna zadruga, Beograd 1926, s

17 219 skoj porodi~noj zadruzi. Me utim, nezavisno od pripoveda~ke komponente u ovoj pripoveci, to da su realisti~no, takore}i faktografski, preslikani sami odnosi koji se odnose na polo`aj sto~nog nastojnika ne bi se smelo dovoditi u sumwu. Putuju}i po Rogoznu, re~i su kojima po~iwe svoju pripovetku, nekako po Gospo\inudne, svratih na preno}i{te kod poznatoga doma}ina Vran~evi}a, ~ija se zadruga nije odvajala ve} punih pedeset godina. Hteo sam da vidim i to ~udo na selu i da proverim glas o takoj jednoj velikoj ku}i. Ve} ovaj po~etak kao da ~itaoca upu}uje na zakqu~ak da je ta zadruga zaista i postojala. Pri~aju}i tu`nu pri~u o doma}inovom bratancu Rusimu Vran~evi}u, koji je bio ~obanin u ovoj mnogoqudnoj zadruzi, on je u stvari bacio vi{e svetlosti na te`ak i neravnopravan polo`aj, u stvari na zapostavqenost i mukotrpan `ivot koji vode oni koji u planinskoj zadruzi obavqaju poslove ~obanina, odnosno sto~nog nastojnika, koji `ivi u planini i leti i zimi, potpuno sam, fizi~ki odvojen od ostalih zadrugara i slabo ili nikako ne u~estvuje u zajedni~kom `ivotu. Da napomenemo da o ~obanima u mnogoqudnim planinskim zadrugama kao {to je bio Rusim Vran~evi}, koliko nam je poznato, nije se dosada nigde pisalo. ^ak izgleda da je ova pojava promakla istra`iva~kom pogledu i Milana \. Mili}evi}a i Valtazara Bogi{i}a ili, bar, nisu na wu obratili dovoqno pa`we. Zbog toga ova Bo`ovi}eva pripovetka zaslu`uje naro~ito interesovawe svih koji prou~avaju patrijarhalni zadru`ni `ivot u na{em narodu. Ono na {ta smo zapravo svim ovim primerima `eleli da uka`emo jeste da i Bo`ovi}eve pripovetke, koliko i wegovi putopisni zapisi, imaju znatnu dokumentarnu vrednost, i da tako a mogu da poslu`e kao gra a za izu~avawe narodnog `ivota, narodnih obi~aja i narodne psihologije i filozofije, ba{ kao {to je i roman Janka Veselinovi}a Seqanka verodostojno svedo~anstvo o `ivotu `ene u patrijarhalnoj porodi~noj zadruzi. To bogatstvo faktografije koja je relevantna upravo za antropogeografska, antropolo{ka, etnografska i sociolo{ka prou~avawa na{eg naroda i wegovog `ivota, i to bez obzira da li se u dana{we vreme smatra da oni ~ine jedan isti narod ili se dele u razli~ite narode, Bo`ovi}evom kwi`evnom i publicisti~kom stvarawu daje jednu, da tako ka`emo, dodatnu dimenziju. Bo`ovi} je bio vrsni poznavalac naroda koji je predmet wegovih pripovedaka, odnosno o kojem pi{e u svojim putopisnim reporta`ama i svojim pripovetkama, poznavalac wegovog `ivota i wegovih obi~aja, pa i vi{e od toga; wegovih antropolo{kih, pa i karakterolo{kih osobenosti. Iz tog razloga skoro sve {to je napisao ima, pored ostalog, i znatnu nau~nu relevanciju. Vrednost wegovog dela za antropolo{ke i socijalne studije u najmawu ruku je ona koju imaju zapisi i zapa`awa pojedinih istra`iva~a i misionara poput Stanleja (John Rowlands Stanley), Livingstona (David Livingstone) i raznih drugih putnika o afri~kim, australijskim i drugim plemenskim zajednicama za wihovo nau~no prou~ava-