Tekst

1 PLAN DETAQNE REGULACIJE KOMPLEKSA PREDUZE]A D.P."R U B I N" U KRU[EVCU Na osnovu ~l. 35 stav 2. Zakona o planirawu i ure ewu prostora i naseqa ("SL. glasnik RS" br. 44/95, 16/97 i 46/98) i ~l. 27 Statuta op{tine Kru{evac ("Sl. list Op{tine Kru{evac" br. 7/98, 6/99 i 3/02) Skup{tina Op{tine Kru{evac na sednici odr`anoj dana godine, donela je PLAN DETAQNE REGULACIJE KOMPLEKSA PREDUZE]A D.P."R U B I N" U KRU[EVCU SADR@AJ: Tekstualni deo: 1. Ciqevi izrade plana, koncepcija ure ewa i izgradwe naseqa 2. Pravni i planski osnov za izradu i dono{ewe Plana 3. Granice detaqnog plana regulacije 4. Re`im kori{}ewa zemqi{ta 5. Podela podru~ja plana na posebne zone, urbanisti~ke blokove i druge jedinice 6. Namena i regulacija celina 7. Regulacija mre`e saobra}ajnih povr{ina sa nivelacijom terena 7.1. Saobra}aj 7.2. Parkirawe 7.3. Nivelacija terena 8. Regulacija mre`e infrastrukturnih sistema 8.1. Hidrotehnika 8.2. Energetika 8.3. Energofluidi 8.4. Telekomunikacije 9. Regulacija zelenih i rekreativnih povr{ina 10. Pravila parcelacije 11. Pravila izgradwe objekata na parcelama 12. O~uvawe prirodnih i kulturnih vrednosti 13. Mere za za{titu i unapre ewe `ivotne sredine i mere za za{titu od elementarnih nepogoda i ratnih razarawa 14. Smernice za sprovo ewe detaqnog plana regulacije

2 1. Ciqevi izrade plana i koncepcija ure ewa i izgradwe kompleksa Ciqevi izrade plana ~ine skup konkretnih ciqeva i zadataka koji proisti~u iz ciqeva utvr enih predhodnim Detaqnim urbanisti~kim planom i Generalnim urbanisti~kim planom i koji proizilaze iz neposrednih potreba za razvoj postoje}ih proizvodnih tehnologija i izgradwom novih. Imaju}i u vidu da prethodna dokumentacija nije bila u mogu}nosti da u trenutku izrade /dokumentacija je izra ena 1973.godine/ zadovoqi novonastale potrebe za razvojem preduze}a kao i odre ene promene koje su nastale u samom obuhvatu kompleksa, jasno se ukazuje potreba za sistematizacijom nastale situacije. Analiza podataka o potrebama i zahtevima preduze}a, u odnosu na postoje}u dokumentaciju i stawe na terenu ukazuje da su zna~ajni slede}i ciqevi i zadaci: - definisawe granica kompleksa preduze}a; - definisanost trajne regulacije kroz re{ewe unutra{weg saobra}aja i funkcionalno povezivawe sa spoqnim /transport je orijentisan iskqu~ivo na drumski saobra}aj/; - evidencija i ocena kvaliteta i ispravnosti polo`aja objekata koji nisu izgra eni na osnovu validnih uslova i projekata, radi sanacije istih; - definisawe racionalne tehnolo{ke povezanosti proizvodnih delatnosti; - planirawe vrste i polo`aja komunalne opreme, naro~ito sistema za pre~i{}avawe; - definisawe podataka o parcelama i objektima; - potpuno obezbe ewe humane radne sredine kroz adekvatan raspored svih urbanih namena, kroz obezbe ewe terena za rekreaciju, objekata dru{tvenog standarda i odgovaraju}i raspored i zastupqenost zelenila 2. Pravni i planski osnov za izradu i dono{ewe plana Tabela 1 - Pravni osnov za izradu RP-a Dokument Glasilo Broj Datum Prilog Zakon o planirawu i ure "Sl. glasnik 44/95, ewu prostora i naseqa RS" 16/97, - - - - 46/98 Zakon o prostornom planu i Prostorni plan Republike Srbije Pravilnik o sadr`ini i izradi Urbanisti~kog plana Statut Op{tine Kru{evac (na osnovu koga je doneta Odluka o izradi) Odluka o izradi Regulacionog plana Zakqu~ak o utvr ivawu nacrta Regulacionog plana i upu}ivawu na javni uvid Izve{taj o radu komisije za "Sl. glasnik RS" "Sl. glasnik RS" "Sl. list Op{tine Kru{evac" "Sl. list Op{tine Kru{evac" 13/96 - - - - 33/99 - - - - 11/91, 6/92 01br.350-1408 - - - - 28.12.1995. Sastavni deo elaborata Sastavni deo elaborata Sastavni

3 sprovo ewe javnog uvida Regulacionog plana deo elaborata Tabela 2 - Planski osnov za izradu RP-a Dokument Glasilo Broj Prostorni plan Republike Srbije Generalni plan "@upski Rubin" Kru{evac- Revizija detaqnog urbanisti~kog plana R.O. " Rubin" OOUR proizvodwa pi}a urbanisti~ki projekat Urbanisti~ki projekat pumpe naftnih derivata u okviru kompleksa preduze}a RUBIN u "Sl. glasnik RS" "Me uop{tinski list Kru{evca" "Me. Sl. list Kru{evac" "Me. Sl. list Kru{evac" "Sl. List Op{tine Kru{evac" 13/96 17/90 7/73 /82 8/95 3. Granice plana detaqne regulacije LOKACIJA POLO@AJ Pozicija lokacije industrijskog kompleksa Rubin u odnosu na centralno gradsko tkivo je periferna. Kompleks je lociran u stambenoj zoni naseqa Lazarica /industrija u naseqenom mestu/ isto~no od gradskog centra na udaqenosti od oko 2.0km. Lokacija ima niz ekonomskih kvaliteta koji su istovremeno opredelili odluku urbaniste o wenom zadr`avawu za dugoro~ni period. Kao prioritetne izdvoji}emo slede}e: - Blizina va`ne saobra}ajnice, ulica Nade Markovi}, koja u postoje}im uslovima ima magistralni karakter - Pogodnost terena za gra ewe - Povoqni uslovi za prikqu~ewe na gradsku infrastrukturnu mre`u - Laka dostupnost u odnosu na proizvo a~a osnovne sirovine /mikrolokacija je otvorena prema glavnim transportnim tokovima/ - Realizacija ve}eg dela planiranog predhodnim planskim aktom, oko 60% REQEF Teren ~ini kosa ravan sa prete`no severnom ekspozicijom i padom od 4 do 5%, na severu skoro ravan.u delu prema Vu~a~kom potoku teren je sa ne{to

4 izra`enim padom od oko 8 do 10% i sa zapadnom ekspozicijom. Apsolutna visinska kota iznosi od 150 do 160m. GEOLO[KA OSNOVA Vertikalni geolo{ki presek sa~iwavaju tercijarni sedimenti sastavqeni prete`no od glinovitih peskova i peskovitih glina na koji se naslawaju kvartarne naslage sedimenta reke Zapadne Morave. Povr{inski sloj ~ini ne izuzetno mo}an i siroma{an sloj zemqi{ta. HIDROLOGIJA Na osnovu mre`e sonda`nih bu{otina dobijeni su op{ti podaci da {ira dispozicija na kojoj le`i i predmetni kompleks ima maksimalni nivo podzemnih voda od 8-10m. KLIMATSKI USLOVI Sredwa godi{wa temperatura iznosi 11.2 C. Relativna vla`nost vazduha je sa godi{wim prosekom od 76.1%.Sredwa godi{wa suma padavina iznosi 652.2mm. Vetrovi duvaju naj~e{}e iz pravca istok-jugoistok, sever-severozapad i jug. Obzirom da je kompleks u kontaktu sa stambenim zonama, neophodno je sanirawe uticaja vetrova na relaciji industrija-stanovawe. SEIZMI^KE KARAKTERISTIKE Prema seizmi~koj karti podru~je grada Kru{evca spada u trusno podru~je sa intzitetom potresa od sedam stepeni. Zavisno od lokacije mikroseizmi~ka regionalizacija odre uje stepen seizmi~nosti u svakom konkretnom slu~aju. VEGETACIJA Na prostoru kompleksa ne postoji samonikla visoka i sredwa vegetacija. Prostor je delimi~no hortikulturno obra en. GRANICA Podru~je koje je obuhva}eno RP-om pripada Op{tini Kru{evac, katastarskoj op{tini Kru{evac, u gra evinskom podru~ju odnosno nasequ Lazarica, Mesnoj zajednici Nada Markovi}. Odlukom o pristupawu izradi RP-a obuhva}eno je podru~je koje je ograni~eno: - sa istoka, individualnim stanovawem - sa zapada, regulisanim koritom Vu~a~kog potoka - sa severa, delom ulice Nada Markovi}, delom individualnim stanovawem - sa juga, delom ulice Moravske, delom individualnim stanovawem Povr{ina podru~ja koje se obra uje ovim RP-om iznosi okvirno 13ha 38ari 64m 2. Podru~je koje je obuhva}eno RP-om sa~iwavaju slede}e katastarske parcele: K.O. Kru{evac: -cele parcele: 3016, 3013, 3014, 3015, 2982, 3000, 3001, 3063/1, 3063/2, 3063/3, 3005, 3006, 2980, 2984/3 -deo parcele: 5937(Vu~a~ki potok, deo koji je obuhva}en je u potpunosti kanalisan i zatvoren i fakti~ki na terenu je ispod ure enog partera),5971/1(putno zemqi{te). ***Posebna napomena: U Odluci o izradi plana opisana je granica koja iskqu~uje deo parcele k.p.br.3013 i opisuje granicu prema fakti~kom stawu. Prema dobijenim podacima analiti~kim i grafi~kim od nadle`nog RGZ-a Slu`ba za katastar

5 nepokretnosti Kru{evac, plan tretira ukupnu parcelu prema katastarskoj granici. Katastarske parcele broj 2980, 2984/3 nisu obuhva}ene odlukom ali je wih neophodno ukqu~iti iz razloga formirawa novih gra evinskih parcela, obzirom da postoje}e katastarske granice trpe promene radi formirawa ta~ne granice kompleksa /radi se o tangentnim parcelama kompleksa/. Tabela 3- Podaci o parcelama obuhva}enim planom Broj parcele Korisnik Adresa Povr{ina Kultura-klasa (korisnika) 3016 @upski Rubin Jastreba~ka 1 9ha 27a 07m Oslobo eno od poreza, ku}a 3013 @upski Rubin Jastreba~ka 1 2ha 53a 70m Oslobo eno od poreza 3014 Ka~arevi} Miroslav i Milica 3015 Ka~arevi} Miroslav,Milan i Milica Mi{e Mitrovi}a 40/A Mi{e Mitrovi}a 40 16a 66m Vo}wak 3. klase 15a 62m Vo}wak 3. klase, ku}a, dvori{te 2982 @upski Rubin Jastreba~ka 1 18a 21m Oslobo eno od poreza 3000 @upski Rubin Jastreba~ka 1 5a 43m Ku}a,dvori{te 3001 @upski Rubin Jastreba~ka 1 5a 14m Ku}a, dvori{te 3063/1 @upski Rubin Jastreba~ka 1 48a 62m Livada 2.klase 3063/2 @upski Rubin Jastreba~ka 1 24a 43m Livada 2.klase 3063/3 @upski Rubin Jastreba~ka 1 4a 17m Livada 2.klase 3005 SO Kru{evac Kru{evac 12a 44m Put 3006 SO Kru{evac Kru{evac 8a 15m Put 2980 Risti} Borivoje Nade Markovi} 21/a 2984/3 Risti} Vesna i Ran el Nade Markovi} 59 i 76 4a 72m 13a 32m 5937 Vu~a~ki potok, Srbijavode-Beograd 5971/1 SO Kru{evac, put Ku}a, dvori{te, put 4.reda Wiva 2. klase ***Napomena: podaci u tabeli 3 dobijeni su od nadle`nog RGZ-a Slu`ba za katastar nepokretnosti Kru{evac (Prema dostavqenim posedovni listovi i Re{ewima)

6 4. Re`im kori{}ewa zemqi{ta Zemqi{te obuhva}eno granicom plana detaqne regulacije ima status gradskog gra evinskog zemqi{ta. Taj status zemqi{te je dobilo na osnovu Zakona o odre ivawu gra evinskog zemqi{ta u gradovima i naseqima gradskog karaktera ("Sl. glasnik RS" br. 32/68, 17/69, 29/9, 19/71, 16/72, 24/73, 39/73). Tabela 4 - Odnos izgra enog i neizgra enog gra evinskog zemqi{ta Gra evinsko zemqi{te Povr{ina (postoje}e) Povr{ina (planirano) Indeks Neizgra eno - - Ste~ene urbanisti~ke obaveze 3 ha 68 ari 22 m 2 0 ha 25 ari 95 m 2 0.07 Izgra eno 9 ha 44 ari 47 m 2 13 ha 12 ara 69 m 2 1.38 Ukupno: 13 ha 38 ari 64 m 2 5.Podela podru~ja na posebne zone, urbanisti~ke blokove i druge jedinice Podru~je koje se razra uje ovim PDR-je predstavqa jedinstvenu celinu namewenu industriji, pa zato ne mo`emo tretirati posebne urbanisti~ke blokove i celine kao na uobi~ajen na~in. Podelom na blokove i podblokove bli`e }emo opisati postoje}u i planiranu organizaciju prostora koja je u potpunosti podre ena proizvodnoj tehnologiji vode}i ra~una o obezbe ewu humane radne sredine. Ukupan broj zaposlenih u preduze}u je 970 radnika.u prvoj smeni radi minimum 820 radnika, u drugoj smeni radi maksimalno do 150 qudi. Tabela 5 - Podela na blokove i podblokove Blok Naziv Podblok Namena Blok A UPRAVA - Industrija Blok B PROIZVODWA Proizvodwa viwaka 1 Proizvodwa vina 2 Prijemno mesto 3 Tehni~ki blok 4 Neizgra en prostor 5 Objekat dru{tvenog standarda 6 Blok C PRATE]I SADR@AJI Servisni deo 1 Skladi{ni deo 2

7 Benzinska pumpa 3 Ure aj za pre~i{}avawe 4 Rekreativni deo 5 Manipulativne povr{ine sa parkingom 6 Pro{irewe kompleksa 7 6. Namena i regulacija celina Dispozicija postoje}ih objekata uslovila je daqi razme{taj planiranih kako proizvodnih tako i prate}ih objekata. Prostorni raspored novoplaniranih proizvodnih objekata vezan je sa sinhronizovawem drugih delatnosti u tehnolo{ke celine. Naziv: Namena: Spratnost: Povr{ina pod objektima: Ostale povr{ine: 37 ara 50 m 2 Ukupna povr{ina: 42 ari 00 m 2 Blok A - Uprava Namena - poslovawe, U ovom bloku tretiran je objekat upravne zgrade u kojem se obavqaju komercijalne usluge u oblasti prometa roba i usluge. U potpunosti je zadr`ano postoje}e stawe bez planiranih intervencija. Od P+1 do Po+P+Pk, sa kosim krovom 450.00 m 2 Naziv: Blok B (podblok 1) - Proizvodwa viwaka Namena: Dominantna namena - proizvodwa, Ostale namene - u delu objekta skladi{te Ovoj blok obuhvataju dva objekta namewena proizvodwi viwaka i to objekat punionice sa magacinom i objekat za proizvodwu i odle`avawe viwaka. U potpunosti je zadr`ano postoje}e stawe bez planiranih intervencija. Spratnost: Do Po+P+Pk Povr{ina pod 12000.00 m 2 objektima: Ukupna povr{ina: 1ha 20 ara 00 m 2 Naziv: Namena: Blok B (podblok 2) - Proizvodwa vina Dominantna namena - proizvodwa, Ostale namene - ostali objekti u ovom bloku po svojoj nameni su u funkciji tehnolo{kog procesa proizvodwe.

8 Spratnost: To su: objekat destilerije, bazeni, cisterne za lagerovawe vina V=6x750 m, rezervoari neprera enog vina kapaciteta V=3x750m i V=16x250 m, fermentatori za preradu i lagerovawe vina kapaciteta V=18x60m, preradno mesto. U delu objekta za punionicu vina nalazi se i deo namewen proizvodwi bezalkoholnih pi}a. Planirana intervencija ogleda se u izgradwi objekta za lagerovawe vina, pove}awe kapaciteta fermentatora za preradu i lagerovawe vina izgradwom 6 silosa kapaciteta V=6x60m, dislokacija postoje}ih gara`a na lokaciju postoje}e gra evinske radionice ukoliko ne do e do realizacije pro{irewa kompleksa na ra~un k.p.br. 3014 i 3015. Ukoliko se planirano pro{irewe realizuje gara`e }e se realizovati kroz deo namewen parkingu, planiranom u krajwe severo-zapadnom delu kompleksa u neposrednoj blizini benzinske pumpe. Po+P do P+2; zbog specifi~nosti proizvodnog procesa spratna visina pojedinih objekata prilago ava se u svakom konkretnom slu~aju tehnologiji koja }e se primewivati u objektu. Povr{ina pod 13620.00 m 2 objektima: Povr{ina pod 89 ara 18 m 2 saobra}ajnicama: Ostale povr{ine: 27 ara 12 m 2 Ukupna povr{ina: 2ha 52 ari 50 m 2 Naziv: Namena: Spratnost: Povr{ina pod objektima: Ostale povr{ine: 20 ari 78 m 2 Ukupna povr{ina: 28 ari 00 m 2 Blok B (podblok 3) - Prijemno mesto Dominantna namena - prijem sirovine, Ostale namene - prate}i objekti, objekat portirnice i kolska vaga. Planirana intervencija ogleda se u izgradwi kompleksnijeg objekta portirnice sa administrativnim delom i sanitarnim blokom. Po+P do P 722.0 m 2 Naziv: Namena: Blok B (podblok 4) - Tehni~ki blok Dominantna namena - proizvodwa toplotne energije, Ostale namene - skladi{tewe zapaqivih materija, komunalna infrastruktura. Planirana intervencija ogleda se u izgradwi gasne stanice za snabdevawe kompleksa gasom (zamena mazuta kao goriva prirodnim gasom), interne trafostanice za napajawe kompleksa elektri~nom energijom, magacina zapaqivih i nezapaqivih tehni~kih gasova, magacina CO2

9 Spratnost: Do P Povr{ina pod 652.00 m 2 objektima: Ostale povr{ine: 40 ara 78 m 2 Ukupna povr{ina: 47 ari 30 m 2 Naziv: Namena: Spratnost: Povr{ina pod objektima: Ostale povr{ine: 1ha 19 ari 66 m 2 Ukupna povr{ina: 1ha 95 ari 70 m 2 Blok B (podblok 5) - Neizgra en prostor Dominantna namena - razvoj proizvodnih pogona, Ovaj prostor je neizgra en, a planiran je za razvoj kompleksa preduze}a izgradwom novih proizvodnih pogona. Planirane su tri podceline sa adekvatnom saobra}ajnom mre`om koja omogu}ava pristup i me usobnu povezanost. Tako e se daje mogu}nost me usobnog povezivawa objekata {to }e se precizno odrediti u momentu realizacije, a {to }e biti uslovqeno konkretnom proizvodnom tehnologijom. Povezivawe spratnih eta`a mogu}e je uz obavezno ostavqawe visine prolaza od 4.5m u prizemnoj eta`i. Planira se izme{tawe postoje}eg magacina tehni~kih gasova na novu lokaciju u tehni~kom bloku, postoje}i priru~ni magacin se uklawa. Po+P+1 7604.00 m 2 Naziv: Blok B (podblok 6) - Objekat dru{tvenog standarda Namena: Dominantna namena - javne delatnosti, Ostale namene - zdravstvena stanica, sindikat preduze}a, sala za okupqawe, prate}i objekti podstanica i magacin hortikulture. Ovako definisana namena odnosi se iskqu~ivo na internu upotrebu i defini{e postoje}i objekat. Na ovoj lokaciji planira se uklawawe postoje}ih objekata izgradwa savremenog objekta dru{tvenog standarda. Postoje}i prate}i objekti bi se locirali u novoplaniranom. U okviru ovog objekta planira se i pro{irewe destilerije. Spratnost: Do P+2 Povr{ina pod 555.00 m 2 objektima: Ostale povr{ine: 8 ara 45 m 2 Ukupna povr{ina: 14 ara 00 m 2 Naziv: Namena: Blok C (podblok 1) - Servisni deo Dominantna namena - prate}i objekti, Ostale namene- prate}i sadr`aji u funkciji kompleksa U ovom bloku su sme{tene razli~ite radionice i priru~ni magacini. Vatrogasno spremi{te i otvoreno skladi{te gra e. Planira se uklawawe postoje}e gra evinske radionice

10 i dogradwa, uz postoje}i objekat servisne radionice, novog objekta gra evinske radionice sa magacinom. Spratnost: P Povr{ina pod 2541.0 m 2 objektima: Ostale povr{ine: 98 ara 34 m 2 Ukupna povr{ina: 1 ha 23 ari 75 m 2 Naziv: Namena: Blok C (podblok 2) - Skladi{ni deo Dominantna namena - skladi{tewe, U ovom bloku izgra en je magacin staklene ambala`e i gra evinska radionica. Gra evinska radionica planirana je za uklawawe. Ovom bloku pripada i prostor namewen pro{irewu kompleksa. Ukoliko do e do realizacije planiranog pro{irewa prostor se opredequje za izgradwu skladi{ta. Ukoliko skladi{ni prostor bude organizovan po pogonima prostor }e se urediti kao manipulativni uz prijemno mesto. Ukoliko ne do e do realizacije planiranog pro{irewa na mestu postoje}e radionice izgradi}e se gara`e. Spratnost: P Povr{ina pod 915.00 m 2 objektima: Ostale povr{ine: 39 ara 35 m 2 Ukupna povr{ina: 48 ara 50 m 2 ( povr{ina sa planiranim pro{irewem) Naziv: Namena: Blok C (podblok 3) - Benzinska pumpa Dominantna namena - objekat namewen za interno snabdevawe gorivom, Ostale namene - servis za prawe vozila Benzinska pumpa namewena je internoj upotrebi. Objekat je ra en prema urbanisti~kom projektu. Planirano urbanisti~kim projektom u potpunosti se zadr`va kao nasle ena urbanisti~ka obaveza, osim u delu izgradwe nove dvopla{tne cisterne za otpadna motorna uqa jer je planirana urbanisti~kim projektom namewena bezolovnom gorivu. U tom smislu planira se izgradwa servisa za prawe vozila, izgradwa parking prostora i portirnice na pomo}nom ulazu. Lokacija portirnice se izme{ta na levu stranu ulaza u kompleks u odnosu na planirano urbanisti~kim projektom, rad i maksimalnog iskori{}ewa prostora i izgradwom parkinga u zapadnom delu kompleksa u neposrednoj blizini novoformiranog ulaza. Spratnost: P Povr{ina pod 240.0 m 2 objektima: Ostale povr{ine: 33 ari 60 m 2

11 Ukupna povr{ina: 36 ara 00 m 2 Naziv: Namena: Blok C (podblok 4) - Ure aj za pre~i{}avawe Dominantna namena - komunalna delatnost Ukupna povr{ina: 16 ara 00 m 2 Pre upu{tawa otpadnih tehnolo{kih voda u gradsku kanalizacionu mre`u potrebno je izvr{iti predtretman.to podrazumeva regulaciju Ph i dovo ewe wene vrednosti u opseg predvi en odgovaraju}im propisima, tj. na nivo otpadnih voda iz doma}instva. U tu svrhu opredeqen je prostor za izgradwu postrojewa za predtretman tehnolo{kih otpadnih voda. Naziv: Namena: Blok C (podblok 5) - Rekreativni deo Dominantna namena - rekreacija Ostale namene - tercijarna delatnost Planirana intervencije se ogleda u formirawu jedinstvene samostalne celine izolovane od proizvodnih jedinica. ^ine je dva otvorena sportska terena, s tim da se prate}e funkcije (svla~ionice, sanitarni blok, kancelarija, ostava) planiraju u sklopu novoplaniranog objekta. Namewena je psihofizi~koj rekreaciji radnika u pauzama van radnog vremena, vikend rekreacija, kao i odr`avawu kondicione i psikofizi~ke pripravnost vatrogasne jedinice koju preduze}e ima. Uklawawe postoje}eg objekta i izgradwa novog, sa izgradwom dvonamenskog skloni{ta u podrumskoj eta`i.obaveza je investitora da u postupku pribavqawa dozvole za izgradwu novih objekata zatra`i i dozvolu za objekat br 40 sa oro~enom izgradwom skloni{ta prema aktu br.824-4/172/2002-10/43 od 14.10.2002. Objekat je po nameni planiran za obavqawe tercijarnih delatnosti. Spratnost: Po+P+1 Povr{ina pod 892.0 m 2 objektima: Ostale povr{ine: 51 ari 28 m 2 Ukupna povr{ina: 60 ara 20 m 2 Naziv: Namena: Blok C (podblok 6) - manipulativne povr{ine sa parkingom Dominantna namena - saobra}aj Ovaj prostor namewen je manipulaciji unutar samog kruga.izgra en je parking za putni~ka vozila.planira se pro{irewe parking prostora izgradwom novog parkinga za jo{ 53 parking mesta.

12 Povr{ina pod 10095.0 m 2 saobra}ajnicama: Ostale povr{ine: 38 ari 40 m 2 Ukupna povr{ina: 1ha 39 ara 35 m 2 Naziv: Namena: Blok C (podblok 7) - Pro{irewe kompleksa Namena - skladi{te, odnosno manipulativni prostor Ostale namene - stanovawe, zadr`avawe postoje}e namene Prostor na kome se planira pro{irewe kompleksa palniran je sa dvostrukom namenom pre svega iz prakti~nih razloga kako bi se investitoru omogu}ila realizacija. Kako se radi o specifi~nim tehnologijama proizvodwe koje u momentu izrade plana nisu dostupne to se smatra za objektivnim ostavqena mogu}nost izbora u trenutku realizacije. Ukoliko do planiranog pro{irewa ne bude do{lo (obzirom da se radi o parcelama na kojima se kao korisnik vode fizi~ka lica) parcele }e zadr`ati postoje}u namenu individualno stanovawe. Pro{irewe zahvata dve katastarske parcele k.p.br. 3014 i 3015 obe KO Kru{evac na kojima su izgra eni objekti. Na parceli k.p.br. 3014 KO Kru{evac izgra ena je porodi~na stambena zgrada okvirne bruto povr{ine 108.0m 2, a na parceli k.p.br. 3015 KO Kru{evac izgra ene su stambene i pomo}ne zgrade okvirne bruto povr{ine 199.0m 2 Spratnost: P do P+1 Povr{ina pod 307.0 m 2 (okvirna povr{ina) objektima: Ostale povr{ine: 22 ari 88 m 2 Ukupna povr{ina: 25 ara 95 m 2 Tabela 5 - Bilans povr{ina po blokovima i podblokovima Blok Naziv Podblok Povr{ina Ukupna povr{ina Blok A UPRAVA - 42 ari 00 m 2 Blok B PROIZVODWA 6 ha 57 ari 50 m 2 Proizvodwa viwaka 1 1 ha 20 ara 00 m 2 Proizvodwa vina 2 2 ha 52 ari 50 m 2 Prijemno mesto 3 28 ara 00 m 2 Tehni~ki blok 4 47 ari 30 m 2 Neizgra en prostor 5 1 ha 95 ara 70 m 2 Objekat dru{tvenog standarda 6 14 ara 00 m 2 Blok C PRATE]I SADR@AJI 4 ha 49 ari 75 m 2 Servisni deo 1 1 ha 23 ara 75 m 2 Skladi{ni deo 2 48 ara 50 m 2 Benzinska pumpa 3 36 ara 00 m 2 Ure aj za pre~i{}avawe 4 16 ara 00 m 2

13 Rekreativni deo 5 60 ara 20 m 2 Manipulativne povr{ine sa parkingom 6 1 ha 39 ara 35 m 2 Pro{irewe kompleksa 7 25 ara 95 m 2 Ukupno: 11 ha 49 ari 25 m 2 Ostale povr{ine 1 ha 89 ari 39 m 2 Ukupno: 13ha 38ari 64 m 2 Namena Tabela 6 - Bilans povr{ina za ceo RP Povr{ina Povr{ina Odnos (postoje}e (planirano stawe) stawe) Procentualno u~e{}e Proizvodwa 4 ha 47 ara 80 m 2 6 ha 43 ara 50 m 2 1.43 48.07 Saobra}ajnice i platoi Rekreacija - 60 ari 20 m 2-4.5 Komunalna delatnost - 16 ara 00 m 2-1.2 Prate}i sadr`aji 4 ha 23 ara 80 m 2 4 ha 49 ara 75 m 2 1.06 33.6 Napomena: Odnos - predstavqa odnos povr{ina u planiranom i postoje}em stawu Procentualno u~e{}e - odnos povr{ine pod odre enom namenom u odnosu na ukupnu povr{inu DPR-e Tabela 7 - Bilans povr{ina pod objektima za ceo DPR Ukupna bruto povr{ina pod objektima 39584.25m Ukupna bruto razvijena povr{ina pod objektima 75112.25m Planirani stepen iskori{}enosti parcele 29.57% Planirani koeficijent iskori{}enosti parcele 0.56

14 7. Regulacija mre`e saobra}ajnih povr{ina sa nivelacojom terena 7.1. Saobra}aj Ukupna mre`a internih saobra}ajnica i platoa (postoje}ih i novoplaniranih) proistekla je iz potrebe da se postoje}e i novoplanirane proizvodne jedinice me usobno pove`u u jedinstvenu funkcionalnu celinu, a preko tri postoje}a i jo{ dva novoplanirana ulaza u kompleks prikqu~i na gradske saobra}ajnice: ul. Nade Markovi}, ul. Moravsku i novoplaniranu ulicu koja ide trasom Vu~a~kog potoka i Ravwa~kog kolektora. Usvojena mre`a internih saobra}ajnica, manipulativnih platoa i parkinga optimalno zadovoqava saobra}ajne uslove, a da istovremeno: nije ukinula nijednu od postoje}ih saobra}ajnica, novoplanirano regulaciono i nivelaciono re{ewe povezala sa postoje}im. Novoplanirane saobra}ajnice uokviruju novoplanirane blokove i imaju pro{irewa (manipulativne platoe) preko kojih se vr{i utovar i istovar roba iz proizvodnih jedinica, ~ime se omogu}uje nesmetano odvijawe saobra}aja du` saobra}ajnica. Kru`nim tokom saobra}aja oko blokova ostvarena je mera protivpo`arne za{tite kao i znatno ve}e mogu}nosti intervencija za vreme havarija, elementarnih nepogoda ili posledica ratnih dejstava. 7.2. Parkirawe Za potrebe parkirawa, pored postoje}ih povr{ina namewenih za parkirawe, planira se i izgradwa slede}ih povr{ina: 12 gara`a za parkirawe putni~kih vozila, nezavisnog parking prostora za parkirawe putni~kih vozila na isto~noj strani kompleksa, ukupnog kapaciteta 66 parking mesta, nezavisnog parking prostora za parkirawe putni~kih vozila na zapadnoj strani kompleksa, ukupnog kapaciteta 40 parking mesta, parkirali{ta za laka teretna vozila, kapaciteta 8 parking mesta. Zajedno sa postoje}im povr{inama za parkirawe, izgradwom planiranih parking mesta u potpunosti }e biti zadovoqeni svi zahtevi za parkirawem u okviru kompleksa. 7.3. Nivelacija terena Konfiguracija terena kao i ve} izvedene interne saobra}ajnice i manipulativni platoi uslovili su nivelaciona re{ewa novoplaniranih saobra}ajnica. Generalni koncept nivelacionog re{ewa samo je logi~an nastavak ve} izvedenih i generalno usvojenih opredeqewa. Neposredna blizina Vu~a~kog potoka (kolektora) kao i znatni podu`ni padovi ~itavog kompleksa obezbe uju nesmetano oticawe povr{inskih atmosferskih voda kako sa saobra}ajnica i platoa tako i sa krovova objekata proizvodnih i pomo}nih jedinica. Kote podova prizemqa novoplaniranih objekata u nivou su sa krajwim kotama manipulativnih platoa ispred istih. Podu`ni i popre~ni padovi svih novoplaniranih saobra}ajnica u granicama su optimalnih za podu`no odnosno popre~no gravitaciono povr{insko vo ewe atmosferskih voda do najbli`ih recipijenata atmosferske kanalizacije.

15 Detaqni regulacioni i nivelacioni elementi saobra}ajnica i platoa dati su u regulaciono - nivelacionom planu (grafi~ki prilog). 8. Regulacija mre`e infrastrukturnih sistema 8.1. Hidrotehnika 8.1.1. SNABDEVAWE VODOM Postoje}i kompleks industrije je prikqu~en na gradsku vodovodnu mre`u. Po{to se predize}e "Rubin" nalazi u najni`im delovima grada, a gradska mre`a je sasvim dovoqnih kapaciteta (pre~nik cevi u ul. Nade Markovi} f150mm), mo`e se o~ekivati dovoqan kapacitet gradske mre`e za prikqu~ivawe novih objekata. Pritisci u spoqnoj mre`i se kre}u izme u 5 i 6 bara. U dosada{wem radu postoje}ih pogona nisu prime}eni zna~ajniji problemi u pogledu vodosnabdevawa. Me utim, kada se radi o hidrantskoj mre`i, primetno je da nije formiran primarni prsten protivpo`arne odbrane. Ina~e i spoqni hidrantski razvod je prikqu~en na uli~ni razvod gradske vodovodne mre`e. [to se ti~e po`arnog optere}ewa objekata, u Tabeli 1 su data pretpostavqena optere}ewa i odgovaraju}a klasa ugro`enosti od po`ara, obzirom na tip industrije za koju se radi ovaj regulacioni plan. U ciqu za{tite svakog pojedina~nog objekta potrebno je za svaki posebno uraditi elaborat za{tite od po`ara. Tabela 1 Vrsta objekta Po`arno optere}ewe MJ/m 2 Klasa opasnosti Proizvodwa sir}eta 84 6 Proizvodwa bezalkoholnih pi}a 84 6 Proizvodwa likera 419 1 Proizvodwa alkoholnih pi}a 502 2 Vinski podrum 84 4 Muqara gro` a 167 6

16 Od intervencija na mre`i se predvi a kompletna rekonstrukcija vodovodne mre`e i izgradwa posebnog hidrauli~kog prstena u ciqu zadovoqewa protivpo`arne za{tite kompleksa. Obzirom na povoqnost lokacije u odnosu na sistem vodosnabdevawa mo`e se o~ekivati da planiranom rekonstrukcijom vodovodne mre`e i u budu}nosti ne}e biti problema kako u snabdevawu lokacije pitkom sanitarnom vodom, tako ni u pogledu protivpo`arne za{tite. U Tabeli 2 su date mogu}nisti vodosnabdevawa vodovodne mre`e u slu~aju da brzina vode u cevovodu ({to se mo`e o~ekivati u ekstremnim uslovima vodosnabdevawa, npr. u slu~aju po`ara), dostigne vrednost od 2.0 m/sec. Vidqivo je da u tom slu~aju postoje}i vodovodni prikqu~ak na gradsku mre`u f150mm, zadovoqava svojom propusnom mo}i (35.34 l/sec), te nije potrebna wegova rekonstrukcija. Ina~e, za normalne uslove funkcionisawa mre`e (sa brzinama protoka od 0.5-0.8 m/sec) propusna mo} cevi f150mm od 14.14 l/sec je sasvim dovoqna za sanitarne potrebe preduze}a (ekvivalentan broj stanovnika koji se snabdevaju vodom u ovom slu~aju iznosi 3,600).

17 pretpostavqena brzina vode u cevovodu: 2.00 m/sec PRETPOSTAVQENI KOEFICIJENTI NERAVNOMERNOSTI POTRO[WE 0.80 m/sec koeficijent dnevne neravnomernosti: 1.30 koeficijent ~asovne neravnomernosti: 1.30 tip naseqa: EÚWGradovi od 50-100 000 st TABELA PROJEKTOVANOG BROJA STANOVNI[TVA ZA VODOSNABDEVAWE prose~na potro{wa po stanovniku za prvi analizacioni period: 150 l/stan/dan prose~na potro{wa po stanovniku za drugi analizacioni period: 200 l/stan/dan pre~nik cevi Tabela 2 protok u cevi prose~an dnevni utro{ak vode maksimalni dnevni utro{ak vode mm l/sec m3 m3 mogu} broj stanovnika za vodosnabdevawe za prvi analizacioni period (cevovod kao magistralni-dovod do rezervoara) mogu} broj stanovnika za vodosnabdevawe za drugi analizacioni period (cevovod kao magistralni-dovod do rezervoara) mogu} broj stanovnika za vodosnabdevawe za prvi analizacioni period (cevovod kao distributivnivodosnabdevawe doma}instava) mogu} broj stanovnika za vodosnabdevawe za drugi analizacioni period (cevovod kao distributivnivodosnabdevawe doma}instava) 50 3.93 200.76 260.99 1,700 1,300 1,300 1,000 80 10.05 513.96 668.14 4,400 3,300 3,400 2,500 100 15.71 803.06 1,043.98 6,900 5,200 5,300 4,000 150 35.34 1,806.88 2,348.94 15,600 11,700 12,000 9,000

Detaqni plan regulacije kompleksa preduze}a D.P. Rubin u 18 Trasa rekonstrukcije vodovodne mre`e je data u grafi~kom prilogu. Sva postoje}a vodovodna mre`a koja se nalazi u okviru kompleksa, a zadovoqava potrebe kompleksa koji se snabdevaju pitkom vodom se zadr`ava i prikqu~uje na novoplanirani vodovod. Dubina rova za postavqawe cevi se kre}e u opsegu od 1.0-1.5m. Cevi u rovu se postavqaju na sloju peska debqine 10cm, koji ima ulogu posteqice. Rovovi koji se nalaze u pojasu zelenila se mogu zatrpavati zemqom iz iskopa, a rovovi koji prolaze ispod saobra}ajnica se moraju zatrpati {qunkom u dobro zbijenim slojevima kako bi se spre~ila naknadna slegawa usled saobra}ajnog optere}ewa. Sav materilaj od koga se gradi vodovodna mre`a mora biti atestiran i izra en u skladu sa na{im propisima. Protivpo`arne hidrante postaviti na pogodnim mestima koji obezbe uju protivpo`arnu za{titu svih objekata. Hidrante po pravilu postavqati kao nadzemne, na mestima na kojima ne ometaju normalnu komunikaciju. Izuzetno se mogu postaviti i podzemni hidranti ako se nalaze na komunikacionim pravcima. Raspored hidranata koji se postavqaju mora biti u skladu sa protivpo`arnim propisima. Raspored unutra{wih hidranata u objektima zavisi o elaborata protivpo`arne za{tite. Unutra{wa hidrantska mre`a objekata se prikqu~uje na rekonstruisani spoqni razvod. Minimalna dimenzija cevi koje ~ine spoqni hidrauli~ki prsten iznosi f100mm. Kona~no dimenzionisawe cevovoda odrediti putem hidrauli~kog prora~una za celu mre`u, {to }e u krajwoj liniji opredeliti potrebu za rekonstrukcijom postoje}eg prikqu~ka na gradsku vodovodnu mre`u. 8.1.2. ODVODWAVAWE 8.1.2.1. OTPADNE VODE U saobra}ajnicama koje ~ine severnu i zapadnu granicu kompleksa postoji izgra ena kanalizaciona mre`a. Severna granica kompleksa je ulica Nade Markovi} i u woj je izgra ena kanalizacija dimenzija f200mm. Zapadna granica kompleksa predstavqa novoplaniranu saobra}ajnicu koja jo{ nije izgra ena. Wom prolazi tzv. "Ravwa~ki" kolektor otpadnih voda dimenzija f300mm. Pomenuti uli~ni kolektori ~ine sistem gradske kanalizacione mre`e. Na ovoj kanalizaciji su ostvarene sve postoje}e veze interne kanalizacije preduze}a. Po{to otpadne vode koje se iz kruga preduze}a upu{taju u sistem gradske kanalizacije svojim zaga ewem prevazilaze maksimalne dozvoqene koli~ine koje su dopu{tene za izlivawe u sistem gradske kanalizacije, u okviru kompleksa se predvi a izgradwa internog postrojewa za pre~i{}avawe. Sve otpadne vode koje poti~u iz sistema proizvodwe se moraju dovesti do ovog postrojewa na predtretman. Izgradwa postrojewa je neophodna pre izgradwe centralnog gradskog postrojewa za pre~i{}avawe kao bi se spre~ile eventualne havarije na wemu. Iz postrojewa se otpadne vode ne smeju upu{tati u sistem atmosferske kanalizacije ve} iskqu~ivo u gradsku kanalizacionu mre`u. Karakter otpadne vode pokazuje velike varijacije kako u toku dana, tako i u toku nedeqe. Interna kanalizacija u okviru kompleksa je separatnog tipa. Na osnovu merewa u kanalizacionoj mre`i konstantovan je dnevni prosek od 1250 m 3, {to ~ini godi{wu koli~inu od 350,000 m 3, a prose~an dnevni protok u mre`i iznosi pribli`no 15.0 l/sec. Po{to je kompleks preduze}a prikqu~en na gradsku vodovodnu mre`u, mo`e se smatrati da protok kroz kanalizaciju odgovara utro{ku vode iz gradskog vodovoda. Otpadna voda ima prete`no kiseli karakter, sa dispergovanim materijama u otpadnoj vodi u vidu rastvora sa mawim delom materija sklonih istalo`avawu. Prisutne materije su uglavnom organskog porekla, {to potvr uje visoka hemijska i biohemijska potro{wa kiseonika. Odnos ova dva parametra ukazuje na te`u biolo{ku razgradqivost otpadne vode.

Detaqni plan regulacije kompleksa preduze}a D.P. Rubin u 19 Navedeni podaci ukazuju na neophodnost izgradwe postrojewa za predtretman otpadnih voda u okviru preduze}a. Lokacija postrojewa se nalazi neposredno uz "Ravwa~ki" kolektor tako da }e posle tretmana u postrojewu otpadne vode biti ulivene u ovaj gradski kolektor. Sada{we otpadne vode koje poti~u iz sistema proizvodwe prikqu~ene su na kolektor ulice Nada Markovi}, a otpadne vode koje poti~u iz separatora masti i uqa neposredno uz internu benzinsku pumpu se trenutno ulivaju u "Ravwa~ki" kolektor. Samom lokacijom postrojewa se name}e potreba rekonstukcije celokupne kanalizacione mre`e kompleksa i usmeravawe kanalizacije na interni ure aj za predtretman otpadnih voda, osim otpadnih voda koje poti~u iz separatora masti i uqa benzinske pumpe koje nije potrebno dodatno obraditi na postrojewu za pre~i{}avawe i ~iji se prikqu~ak mo`e zadr`ati. Objekti za koje je potrebno izgraditi poseban vod tehnolo{ke kanalizacije su: 11 (destilerija), 12 i 12a (proizvodwa i punionica vina), 14(proizvodwa i punionica bezalkoholnih pi}a), 15 (punionica vina), ka o i novoplanirani objekti: 39 (planirani proizvodno-skladi{ni prostor). Sve otpadne vode koje poti~u iz procesa proizvodwe u ovim objektima treba odvojiti od ostalih voda i sprovesti mre`om tehnolo{ke kanalizacije do postrojewa za pre~i{}avawe. Od zna~ajnijih potrebnih intervencija na postoje}oj kanalizacionoj mre`i pomiwu se slede}e: postoje}i odvod iz objekta 12 koji odvodi vode razli~itog sastava: fekalne, tehnolo{ke i drena`ne, rekonstrukcijom kanalizacione mre`e postaje odvod samo drena`ne vode i prikqu~uje se na mre`u interne atmosferske kanalizacije, fekalne vode se odvajaju i pripajaju mre`i fekalne kanalizacije, a tehnolo{ke vode iz procesa prozvodwe se prikupqaju mre`om tehnolo{ke kanalizacije. Vode koje poti~u iz procesa hla ewa u kotlarnici se moraju prethodno ohladiti u posebnom bazenu i prikqu~iti na mre`u fekalne kanalizacije. Prilikom rekonstrukcije kanalizacione mre`e zadr`ati sve postoje}e deonice koje je mogu}e nivelaciono prikqu~iti na postrojewe. Minimalna dimenzija kanalizacionih cevi iznosi f150mm. Na svim prelomima trase i na me usobnom rastojawu ne ve}em od 160D (pre~nika cevi), postaviti revizione {ahtove sa otvorenom betonskom kinetom na dnu u ciqu intervencija na mre`i. Cevi kojima se izvode radovi na izgradwi kanalizacije moraju biti atestirane i izgra ene u skladu sa na{im propisima. Cevi postaviti na posteqici od peska, a rovove koje se nalaze ispod saobra}ajnica zatrpavati {qunkom u dobro nabijenim slojevima kako bi se spre~ila naknadna slegawa. Ukoliko je mogu}e u okviru kompleksa odvojiti otpadne vode koje poti~u iz sanitarnih ~vorova od voda iz procesa proizvodwe, otpadne sanitarne vode je mogu}e neposredno prikqu~iti na gradsku kanalizacionu mre`u. Najbitniji proces koji treba sprovesti kroz interno postrojewe za pre~i{}avawe je svo ewe PH vrednosti na neutralni nivo. Glavno zaga ewe poti~e iz destilacije vina u procesu proizvodwe viwaka. Otpadni produkt ovog procesa predstavqa tzv. patoka koju je mogu}e dodatno preraditi ukoliko se na e ekonomska opravdanost. 8.1.2.2. ATMOSFERSKE VODE Lokacija je sa severne (ul. Nade Markovi}), zapadne(novoplanirana saobra}ajnica) i ju`ne (ul. Moravska) strane ograni~ena gradskim saobra}ajnicama. U novoplaniranoj zapadnoj saobra}ajnici-pristupni put, izgra en je gradski fekalni kolektor, ali je uslovima za ure ewe prostora br. 350-948/88 od 05.05.1988.god. za izgradwu objekata infrastrukture u ulicama [eletovoj, Moravskoj i Trsteni~koj, planirana i izgradwa atmosferskog kolektora. Data saobra}ajnica trenutno ne postoji na terenu, ali je trasom planirane atmosferske kanalizacije ura en otvoreni trapezni zemqani kanal kako bi se fekalni kolektor za{titio od prodora atmosferskih voda. Tako formirana

Detaqni plan regulacije kompleksa preduze}a D.P. Rubin u 20 mre`a okolnih saobra}ajnica predstavqa granicu slivne povr{ine na lokaciji i u samom kompleksu interna mre`a atmosferske kanalizacije odvodwava komunikacione i krovne povr{ine preduze}a bez prodora ki{nih voda iz okolnog sliva. Krajwim severozapadnim uglom kompleksa prolazi vodotok, Vu~a~ki potok, koji je regulisan zatvorenim potkovi~astim profilom, sa propusnom mo}i od 16.0 m 3 /sec. Atmosferske vode na severnoj granici kompleksa je mogu}e uliti i u atmosfersku kanalizaciju ulice Nade Markovi}. Primarna interna mre`a atmosferske kanalizacije je formirana i prikqu~ena u napred pomenute kolektore. Osnovni zadatak prilikom rekonstrukcije kanalizacione mre`e kompleksa se sastoji u slede}em: Potrebno je odvojiti sve vode koje trenutno proti~u kanalizacionom mre`om. U atmosfersku kanalizaciju se smeju ulivati samo ki{ne vode i to one koje se direktno slivaju u wih (nije dozvoqeno upu{tawe u sistem atmosferskih kanala bilo kakvih voda koje su obra ene predtretmanom, npr. iz separatora masti i uqa benzinske pumpe koji prera uje ki{ne otpadne vode, ali one u ovom slu~aju imaju tretman sanitarnih otpadnih voda i odvode se sistemom fekalne ili tehnolo{ke kanalizacije). U mre`u fekalnih kanala se smeju upu{tati samo otpadne vode iz sanitarnih ~vorova, nikako tehnolo{ke otpadne vode. Tehnolo{ka kanalizacija odvodi vode iz procesa proizvodwe. U ovu kanalizaciju se smeju upu{tati sve otpadne vode, ali treba obratiti pa`wu na koli~inu otpadnih voda kako ne bi do{lo do nepotrebnog optere}ewa postrojewa za predtretman otpadnih voda. Tehnolo{ka kanalizacija se direktno odvodi do postrojewa za pre~i{}avawe i ne sme se nigde usputno upu{tati. Koncepcija odvodwavawa sa lokacije je data u grafi~kom prilogu. 8.2. Energetika 8.2.1. Postoje}e stawe U granicama predmetnog Regulacionog plana postoje slede}e TS 10/0.4kV: TS 10/0.4 kv "Rubin 1" 2x630 kva ( jedan trafo snage 630kVA je vlasni{tvo preduze}a "Rubin" a drugi vlasni{tvo "Elektrodistribucije" Kru{evac) i TS 10/0.4kV "Rubin 2" snage 1x630kVA + 1x400kVA. Svi postoje}i 10 kv vodovi su geodetski snimqeni i kartirani. Na predmetnoj lokaciji postoji vi{e 10kV kablova za vezu izme u trafostanica. Postoje}a NN mre`a u granicama predmetnog RP izvedena je uglavnom kablovski i isti slu`e za napajawe proizvodnih i drugih pogona. 8.2.2. Programske potrebe Prema podacima "Elektrodistribucije" Kru{evac preduze}e "Rubin" Kru{evac imalo je u 2000god. najve}u maksimalnu jednovremenu potro{wu Pmj=550kW, 2001god. Pmj=570kW, 2002god. Pmj=570kW. Kako se na lokaciji industrijskog kompleksa preduze}e "Rubin" planiraju novi proizvodni objekti do}i }e do pove}anja maksimalne snage. Potrebnu jednovremenu snagu za sve novoplanirane objekte u okviru RP "Rubin" ra~una}emo po m2 bruto razvijene gra evinske povr{ine, a po obrascu.

Detaqni plan regulacije kompleksa preduze}a D.P. Rubin u 21 Pj = k x s x p gde je : k - faktor jednovremenosti p - snaga po m2 bruto razvijene povr{ine Pj= 32772 x 0.04 x 0.6 Pj= 786kW s - bruto razvijena povr{ina objekata prema tome treba o~ekivati da maksimalna snaga bude oko Pmju=1356kW Kako je instalisana snaga postoje}ih trafostanica "Rubin" Pin=1660kW a potrebna maksimalna jednovremena snaga postoje}ih i budu}ih objekata Pmju=1356kW, {to zna~i da postoje}e trafostanice mogu zadovoqiti potrebe u snazi postoje}ih i budu}ih potro{a~a. Sobzirom da lokacije postoje}ih trafostanica nisu najpovoqnije za napajawe novoplaniranih objekata potrebno je predvideti lokaciju za novu trafostanicu "Rubin 3" snage do 1000kVA. 8.2.3. Opis re{ewa sa UTU Ovim planom je planirana trafostanica 10/0.4kV "Rubin 3" snage do 1000kVA ~ija je lokacija data na situaciji. Napajawe TS 10/0.4kV "Rubin 3" izvesti iz TS 10/0.4kV "Rubin 2" kablovskim 10kV vodom po trasi datoj na situaciji. Ovim planom je predvi ena i trasa podzemnog kablovskog voda 10kV "Rubin 3" - " Moravska" za rezervno napajawe kompleksa "Rubin". Postoje}e Trase kablovskih vodova se zadr`avaju sa nu`nim izmenama zbog formirawa saobra}ajnica. Napajawe novoplaniranih objekata bi}e delom na regalima kroz objekte, a delom podzemno po trasama datim na situaciji. Pored ograde planirana je bezbednosna spoqna rasveta trase kablova spoljne rasvete date su na situacionom prilogu. Unutar kompleksa planirana je rasveta saobra}ajnica i platoa, trasa kabla rasvete saobra}ajnica i platoa data je na situaciji. Projekat i radove izvoditi u skladu sa ovim uslovima, predhodnim uslovima nadle`ne elektrodistributivne organizacije u, va`e}im tehni~kim propisima i preporukama uz obavezno prisustvo nadzornog organa. 8.3. Energofluidi Preduze}e Rubin poseduje sopstvenu kotlarnicu za proizvodwu vodene pare pritiska 6 bar-a. Tri kotla obezbe uju ukupan kapacitet od 18 t/h. Konverzijom mazutnih gorionika kombinovanim gasno-mazutnim ste}i }e se uslovi za kori{}ewe prirodnog gasa. Snabdevawe kotlarnice prirodnim gasom treba da se obezbedi iz mre`e gradskog gasovoda.

Detaqni plan regulacije kompleksa preduze}a D.P. Rubin u 22 Gasovodom pre~nika 114,3h3,6mm (krak 02-10 gradske gasovodne mre`e) izvedenim od ~eli~nih bez{avnih cevi od materijala ^1212(JUS C.B5.221) napaja se MRS kapaciteta 2000 Nm 3 /h prirodnog gasa, pritiska 1,5-2 bar-a. Razvodni unutra{wi gasovod od MRS do kotlarnice predvi en je tako e od ~eli~nih bez{avnih cevi pre~nika 168,3h4,5mm od materijala ^1212. Trasa gasovoda i polo`aj MRS definisan je grafi~kim prilogom. Krak gradskog gasovoda 02-10 postavqa se podzemno sa minimalim nadslojem zemqe od 1,0 m. U delu trase gasovoda ispod saobra}ajnice pove}ava se debqina zida cevi gasovoda. Razvodni unutra{wi gasovod se postavqa nadzemno na stubovima. Polo`aj magacina tehni~kih gasova odre en je grafi~kim prilogom. Kapacitet magacina je: A. Gorivi gasovi C 2 H 2 C 3 H 8 - C 4 H 10 NH 3 H 2 12 boca ( 6 punih + 6 praznih) 12 boca ( 6 punih + 6 praznih) 6 boca (3 pune + 3 prazne) 2 boce (1 puna + 1 prazna) B. Negorivi gasovi SO 2 Ar N 2 Vazduh 30 boca ( 18 punih + 12 praznih) 2 boce (1 puna + 1 prazna) 2 boce (1 puna + 1 prazna) 2 boce (1 puna + 1 prazna) C. Kiseonik 30 boca ( 18 punih + 12 praznih) Polo`aj rezervoara za ugqendioksid definisan je grafi~kim prilogom a kapacitet rezervoara je 5 t. 8.4. Telekomunikacije 8.4.1.Postoje}e stawe U granicama predmetnog plana, u ulici Nade Markovi}, sa leve strane u trotoaru, gledano iz pravca Kru{evca prema Kraqevu, nalaze se podzemna TT kanalizacija i podzemni TT kabl polo`en direktno u zemqu, kao i opti~ki TT kabl. Od postoje}eg TT okna u ulici Nade Markovi} do Upravne zgrade i portirnice postoji kablovska TT kanalizacija. Ove instalacije su snimqene i kartirane. Unutar poslovnog kompleksa DP Rubin postoji lokalna ra~unarska mre`a, realizovana opti~kim kablovima, vazdu{nim putem (preko mosta, pomo}u sajli i po fasadi objekata) i podzemno u za{titnim PE i PVC cevima. Trase postoje}ih opti~kih kablova orjentaciono su ucrtane na situacionom listu, pa je potrebno obratiti se Geodetskoj upravi u kako bi se

Detaqni plan regulacije kompleksa preduze}a D.P. Rubin u 23 izvr{ilo wihovo snimawe i kartirawe. Isto je potrebno uraditi i za deo TT instalacija unutar kompleksa - TT razvod izme u objekata. 8.4.2. Planirano stawe Planirani objekti bi}e prikqu~eni na telefonsku i lokalnu ra~unarsku mre`u preko postoje}ih instalacija i vodova, a preko kojih }e biti ostvarena veza sa telefonskom centralom i ra~unarskim centrom. Tako e se planira podzemna veza izme u postoje}ih objekata tamo gde ona ne postoji (za izme{tawe vazdu{nih kablova u podzemne kada se za to steknu uslovi). Trase podzemnih za{titnih PVC cevi fi 110mm i PE cevi 50mm za naknadno provla~ewe telefonskih i opti~kih kablova date su u grafi~kom prilogu. Kapaciteti kablova bi}e odre eni glavnim projektom, zavisno od potreba investitora. Neznatna odstupawa od trasa definisanih planom su mogu}a zavisno od prilika na terenu i programa razvoja telekomunikacionog sistema DP Rubin, pod uslovom da su odpo{tovana propisana rastojawa od drugih infrastrukturnih sistema i bi}e precizno definisana prilikom obrade urbanisti~ko-tehni~kih uslova. Ovim planom omogu}ava se izgradwa i drugih telekomunikacionih instalacija, video nadzora poslovnog kompleksa i sl., a wihova lokacija bi}e precizno definisana urbanisti~ko-tehni~kim uslovima, a u skladu sa uslovima nadle`nih preduze}a. Prikqu~ewe poslovnog kompleksa na opti~ki kabl u ulici Nade Markovi}, ~ime bi bilo ostvareno pove}awe TT kapaciteta, br`i pristup internetu i kori{}ewe drugih servisa,bi}e ostvareno prema naknadnim uslovima Telekom-a. Projektnu dokumentaciju i radove izvoditi prema ovom elaboratu, izdatim urbanisti~ko tehni~kim uslovima, kao i va`e}im tehni~kim propisima i preporukama za ovu vrstu telekomunikacionih instalacija i uz obavezno prisustvo nadzornog organa. 9. Regulacija zelenih i rekreativnih povr{ina Zelenilo u kompleksu preduze}a "Rubin" ima za{titnu, higijensko-sanitarnu i dekorativnu ulogu. Oko postoje}ih objekata naro~ito ispred upravne zgrade prostor je ura en. Zelenilo ~ine grupacije visokih ~etinara, li{}ara i `bunastih vrsta, a na ulaznom delu u kompleks nalazi se fontana sa ve}im cvetnim povr{inama. Postoje}e zelenilo se zadr`ava na neophodnim intervencijama zbog izgradwe objekata i kompozicionog povezivawa sa novoprojektovanim zelenilom. Planirano zelenilo izborom vrsta i razme{tajem treba pre svega podrediti higijensko-sanitarnoj ulozi. Po obodu kompleksa, a naro~ito oko kompost jame zelenilom formirati ja~i pojas sa ulogom vizuelne izolacije. Odnos visokih li{}ara i ~etinara u okviru kompleksa bi trebalo da bude 70%:30%, sa izborom dve do tri dominantne vrste. U drugom (visinskom) spratu drvenastih vrsta pored li{}arskih vrsta koristiti piramidalne ~etinare zbog zimskog efekta, u smislu dekorativnosti, ali i higijensko-sanitarnog zna~aja. Sve neizgra ene povr{ine zatravniti a upotrebu `bunastih i cvetnih povr{ina ograni~iti na istaknute delove kompleksa (ulazi u kompleks i objekte i sl.). Detaqna razrada prostora, razme{taj sadwe, uskla ivawe sa objektima visokogradwe, niskogradwe i instalacija i izbor vrsta bi}e data u projektima parternog ure ewa. 10. Pravila parcelacije Planom parcelacije vr{i se spajawe postoje}ih katastarskih parcela u jedinstvenu gra evinsku parcelu kompleksa preduze}a.

Detaqni plan regulacije kompleksa preduze}a D.P. Rubin u 24 Ukidaju se sve granice parcela unutar kompleksa preduze}a ukqu~uju}i i parcele k.p.br.3005 i 3006 koje se vode kao putne. Korekcije koje se vr{e u odnosu na postoje}e granice su u delu sa kontaktnim parcelama k.p.br.2980 i 2984/3 tako da se prihvata fakti~ko stawe. U delu parcela k.p.br. 3063/1,3063/2 i 3063/3 prihvata se fakti~ko stawe ograde kompleksa na terenu i pripaja se deo parcele k.p.br.5971/1(putna) kompleksu. Deo parcela k.p.br. 3063/1,3063/2 i 3063/3 ostaje van kompleksa, namewen izgradwi pristupne saobra}ajnice za kontaktne parcele namewene stanovawu. Ukoliko ne do e do realizacije planiranog pro{irewa kompleksa na ra~un parcela k.p.br. 3014 i 3015 zadr`ava se postoje}a fakti~ka na mestu zidane ograde. U tom slu~aju povr{ina koja se pripaja kompleksu od parcele k.p.br.3014 iznosi 2.65 ara, a povr{ina koja se pripaja kompleksu od parcele k.p.br.3015 iznosi 2.68 ara. Gra evinsku parcelu 1a ~ine katastarske parcele 2982 i deo parcele 2980. Gra evinsku parcelu 1 ~ine deo katastarske parcele 2984/3; 3016; delovi 3063/3,3063/2,3063/1,5971/1; 3000;3001;3005; deo 3006; delovi 3014 i 3015; i 3013 sve KO Kru{evac. Do re{ewa koja su data ovim planom do{lo se neposrednim uvidom na terenu, dokumentacijom koja je bila dostupna i data na uvid. Javno gra evinsko zemqi{te ~ini parcela k.p.br.5938/1ko Kru{evac. /pristupni put/ Ovim planom odre ene su granice potencijalnih gra evinskih parcela ~ija }e povr{ina biti utvr ena po preno{ewu plana na teren.mogu}e su odre ene korekcije granica parcela datih planom parcelacije, u ciqu uskla ivawa grafi~kog priloga sa stawem na terenu, a na osnovu overe i saglasnosti stru~ne slu`be Direkcije za urbanizam i izgradwu Kru{evac. Ukoliko se u postupku sprovo ewa plana stvore novi uslovi za ve}a odstupawa u odnosu na plan parcelacije, promene }e se realizovati kroz novi plan, tj. izradom Urbanisti~kog projekta. Osnov za navedena planska akta je dokaz o pravu kori{}ewa. 11. Pravila izgradwe objekata na parcelama 11.1. Graditeqsko nasle e sa za{ti}enim nepokretnim kulturnim dobrima Na podru~ju Plana nije zabele`eno ni jedno za{ti}eno nepokretno kulturno dobro. 11.2. Pravila izgradwe na slobodnom prostoru Stepen iskori{}enosti i koeficijent izgra enosti na parceli Planirani stepen iskori{}enosti parcele 29.57% Planirani koeficijent iskori{}enosti parcele 0.56 Dozvoqene namene objekata - Na prostoru obuhva}enom planom planirana je izgradwa proizvodnih poslovnih objekata i objekata prate}e namene koji su u funkciji osnovne namene - industrija. Osnovnu planiranu namenu bloka nije

Detaqni plan regulacije kompleksa preduze}a D.P. Rubin u 25 mogu}e promeniti, ali je mogu}a sadr`ajna korekcija planiranih objekata u okviru planirane namene bloka. Neophodan nivo obezbe enosti parking prostora - Na podru~ju plana planirano je pove}awe postoje}eg parking prostora izgradwom novog parkinga u isto~nom delu kompleksa kapaciteta 53 parking mesta i zapadnom delu kompleksa kapaciteta 40 parking mesta. Uslovi ogra ivawa parcele i ure ewa zelenila - Pod ogra ivawem se misli na ogra ivawe prema javnim povr{inama, odnosno prema susednim parcelama. Obavezno je ogra ivawe celog kompleksa ogradom visine 1.6m.- 2.2m. Ogra ivawe gra evinske parcele vr{i se u skladu sa op{tim pravilima regulacije.maksimalna visina zidane ograde ne sme biti ve}a od 2.20m. Preporuka je da se za ogra ivawe gra evinske parcele prema javnim povr{inama, a naro~ito i obavezno prema javnom putu koristi `iva ograda ili transparentna, sa kapijama za kolski i pe{a~ki ulaz maksimalne visine 1.6m. koja mora da zadovoqi odre ene urbanisti~ko-estetske kriterijume koji }e se bli`e definisati kroz obradu urbanisti~ko-tehni~kih uslova. Op{ti uslovi horizontalne urbanisti~ke regulacije: Pozicija objekta u odnosu na gra evinsku liniju - Polo`aj objekta na parceli odre en je grafi~ki i dat je gra evinskom linijom. U grafi~kom prilogu data je horizontlna regulacija odnosno gra evinska linija objekata, koja }e bli`e biti definisana kroz Urbanisti~o-tehni~ke uslove. Me usobna udaqenost objekata - prostornim rasporedom novoplaniranih objekata data je udaqenost objekata tako da su po{tovani uslovi bezbednosti i za{tite i mogu}e intervencije. Okvirna rastojawa data su u grafi~kom prilogu i bli`e }e biti data kroz obradu Urbanisti~ko-tehni~kih uslova. Rastojawe osnovnog gabarita od susednih gra evinskih parcela -Minimalno rastojawe objekata od susednih parcela iznosi 1.0m. Kod novoplaniranih objekata minimalno rastojawe objekata od susednih parcela iznosi 3.0m Op{ti uslovi vertikalne urbanisti~ke regulacije: Spratnost - Visina objekta definisana je propisanom spratno{}u za svaki planirani objekat. Visina objekata na ravnom terenu je rastojawe od nulte kote (ta~ka preseka linije terena i vertikalne ose objekta) objekta do kote slemena. Visina objekata na strmom terenu u svemu prema ~lanu 22. Pravilnika o op{tim pravilima urbanisti~ke regulacije i parcelacije (Sl. glasnik RS br.37 od 21.10.1998.godine). Ta~na visina objekata bi}e definisana prilikom izdavawa Urbanisti~kotehni~kih uslova, a po propisima za odre enu namenu objekta. Visina prostorija u objektima za proizvodwu mora biti najmawe 3.0m, a magacinske i pomo}ne prostorije najmawe 2.8m. Kote prizemqa - Kota poda prizemqa ne mo`e biti ni`a od nulte kote, a najvi{e +1.20m od nulte kote. Kota poda prizemqa novoplaniranih objekata za proizvodwu mora biti u nivou kote pristupnog platoa. Od ovoga se mo`e odstupiti samo ukoliko to zahteva proizvodna tehnologija pa se odre ena denivelacija u odnosu na plato savladava pristupnim rampama. Arhitektonsko-gra evinski uslovi: Uslovi gra ewa - Osnovni zahtevi u pogledu arhitektonskog oblikovawa objekata, tip krova, krovna konstrukcija, materijal za obradu spoqnih delova objekata, obrade spoqnih otvora, stepen razu enosti gabarita objekata i sl. prepu{taju se izboru investitora i projektanta uz slede}e obaveze i preporuke: Za novoplanirane sadr`aje obavezno predvideti kose krovove vode}i ra~una o izboru krovnog pokriva~a. Izbor pokriva~a prilagoditi uslovima gradwe u industriji. Pri projektovawu obezbediti harmoni~nost urbane celine. Za obradu koristiti materijale koji odgovaraju budu}oj nameni objekata.