Ори ги нал ни на уч ни рад 341:342.2 doi: /zrpfns Др Ф. Се над Га нић, до цент Д р ж а в н и Ун и в е р з и т е т у Но в ом Па з а р у Д

Ори ги нал ни на уч ни рад 341:342.2 doi:10.5937/zrpfns51-14189 Др Ф. Се над Га нић, до цент Д р ж а в н и Ун и в е р з и т е т у Но в ом Па з а р у Де парт ман за прав не на у ке sga nic@np.ac.rs ШТА СЕ КРИ ЈЕ ИЗА Д У А Л И СТ И Ч КО -МО Н И СТ И Ч К Е Д Е БА Т Е У М Е ЂУ Н А РОД НОМ П РА ВУ? Са ж е та к: Рас пра ва о од но су уну тра шњег и ме ђу на родног права тра - је ве о ма ду го и још увек је ак ту ел на. Вре ме ном, ова рас пра ва је уоб ли че на у д в а т е о р и ј с ка с хв а т а ња и о б ја ш ње ња о в ог од н о са ко ји се у п ра в н ој н а у ц и м а н и фе с т у је к р оз м о н и с т ич ко - д у а л и с т ич к у де ба т у. Уп р ко с т о м е ш т о с у нам по став ке ове две те о ри је по зна те, чи ни се да је до дат но ба вље ње арг у м е н т а ц и јом ко ја се у о в ој ра с п ра в и н у д и, в е о м а в а ж н о. На р о ч и т о и з бог то га, што сма тра мо, да јед на од ове две те о ри је, а то је она ко ја за сту па д у а л и с т ич к и п р и с т у п, не м а св оје у т е ме ље ње са мо у п рав у. На п рот ив, ч ин и се да су ар гу мен ти ко је ну ди са мо по ку ша ји, да се под пла штом на из глед п ра в не а р г у м е н т а ц и је, оп ра в да он а ј кон ц е п т с хв а т а ња м е ђ у н а р од н ог п ра - в а, ко ји з а п ра в о з н а ч и ње го в у не га ц и ј у. Ов о н а р о ч и т о а ко се п о с т а в ке д у а - л из м а с т ав е у о д н о с с а с а в р е м е н и м м е ђ у н а р о д н и м п р а в ом и с а в р е м е н и м с хв а т а ње м д р ж а в н ог с у в е ре н и т е т а. Ст о га с м а т ра м о да д о да т н и о с в р т н а о в у п р о бл е м а т и к у м о ж е б и т и ко р и с т а н. Из м е ђ у о с т а л ог и з а т о, ш т о с а р а з в о је м м еђ у н а р о д н о г п р а в а и п р о ш и р и в а њ е м д е ј с т в а њ е г о в и х н о р м и н а од н о се ко је т е н ор м е ра н и је н и с у ре г у л и са л е, о в а ра с п ра в а б и в а и з н о в а а к т у е л и з о в а н а. К љу ч не р е чи: м о н и з а м, д у а л и з а м, м е ђ у н а р од н о п ра в о, с у в е ре н и т е т. 1. УВОД Те о риј ска де ба та о од но су из ме ђу у н у т ра ш њег и ме ђу на род ног п ра ва још увек је при сут на. До бро је по зна то да се у те о ри ји од нос уну тра шњег и међу на р од ног п р а в а, у гл а в ном по к у ша в а о б ја сн и т и к р оз с у ко б д в а с у п р о т на 153

Др Се над Ф. Га нић, Шта се крије иза дуалистичко-монистичке дебате... (стр. 153 166) сх вата ња: мо н изма и д уал изма. 1 Ова д ва ра зл ич ита теоријска става и л и у чења ни су са мо прав не кон струкције или чисти схо ла стич ки при сту пи ме ђу на родном пра ву као та квом, већ у се би кри ју и раз ли чи то идеј но или по ли тич ко по ре к ло. 2 Не су м њи во је да се да на с ме ђу на род но п ра во ба ви п и т а њи ма ко ја су не ка да би ла у ис к љу ч и вој на длеж ност и д р жа ва. То за д и ра ње ме ђу на род ног пра ва у до мен оно га што се не ка да сма тра ло на ци о нал ним, 3 у из ве сном смислу ства ра страх од то га, да би та кво де ло ва ње ме ђу на род ног пра ва мо гло да угро зи др жав ну су ве ре ност. Овај страх при су тан је ка ко код ма лих та ко и код ве ли ких и моћ них др жа ва. Ма ле и сла бе др жа ве сма тра ју, да се под пла штом ме ђу на род ног пра ва на ме ће во ља ве ли ких, док се ве ли ке др жа ве са по до зре - њ ем од но с е сп ра м међунар одног п рав а смат рајућ и да и м, начело сувер ене јед н а ко с т и д рж ав а, онемог ућ ав а п рир од н и п ри м ат ко је би, к а ко сма т р а ју, тре ба ле да има ју у ме ђу на род ној за јед ни ци у ви ду, ка ко то не ки ау то ри дефи н и ш у, ле г а л и зо в а не хе г емон ије. 4 Иако је ов ај опор т у н и з а м д р ж а в а са мо је дан од чи ни ла ца за што је овај те о риј ски спор оп стао као отво ре но пи та ње у ме ђу на род ном пра ву, он се у су шти ни сво ди на рас пра ву о од но су сна га у н у т ра ш њег и ме ђу на род ног п ра ва, од но сно, ба ви се п и т а њем: ко јем од ова два си сте ма прав них нор ми (под усло вом да при хва ти мо овај ду а ли зам нор ми) тре ба да ти пред ност? Ако се др жи мо мо ни стич ке шко ле, он да би тај од нос био ре шен са мом концепц ијом мон изма, т ј. у н у т ра ш ње п ра во мо ра ло би се са о бра зи ти ме ђу на род ном пра ву као ви шој нор ми и оно би ва жи ло са мо уко - ли ко је са гла сно с тим нор ма ма. 5 У мо н и с т и ч кој кон цеп ц и ји, нор ме ме ђу народ ног и у н у т ра ш њег п ра ва не п ри па да ју ра з л и ч и т и м п ра в н и м си с т е м и ма и не ма ју ра з ли чи т у п ри ро д у, оне са мо има ју ра з ли чи т у п равн у снаг у. У монизм у, нор ма ме ђу на род ног пра ва, увек је над ре ђе на на ци о нал ној нор ми у слу ча ју да до ђе до њи хо ве кон к у рен ц и је од но сно су ко ба. Обрат но, у ко л и ко би смо се др жа ли по став ке ко ју нам ну ди ду а ли зам, он да би нор ме међународног и унутрашњег пра ва за пра во пред ста вља ле два одво је на правна система, међусоб - но не з а ви сна, ко ја р е г у л и ш у по т п у но ра з л и ч и т е о блас т и и и мају по тп уно р а з л и ч и т е и з в о р е. 6 У с л у ча ју ев ен т у а л ног с у ко ба но р м и ов а д в а р а з л и ч и т а по рет ка, пред ност се да је нор ми уну тра шњег пра ва. 1 О то ме: Ро до љуб Етин ски, Ме ђу на род но јав но пра во, Прав ни фа кул тет: Цен тар за из давач ку де лат ност, Но ви Сад 2007, 73. 2 Сми ља Авра мов, Ми лен ко Кре ћа, Ме ђу на род но јав но пра во, Савремена админи - стра ци ја, Бе о град 2001, 37. 3 Ви д е т и о т о м е: Б е р н а д е т И. Б о р д а ш, Ра з в ој м е ђу н а р од н о г п р и в а т н о г п р а в а Ун и је у с л у ж б и о с т в а р и в а њ а њ е н и х ц и љ е в а, З б о р н и к р а д о в а Пр а в н о г ф а к ул т е т а у Но в о м С а д у (Збор ник ра до ва ПФНС) 4/2016, 1384. 4 О то ме: Ga ri Simp son, Ve li k e s i l e i o d m e t n i č k e d r ž a v e, Be o grad ski cen tar za ljudks prava, Be o grad 2006, 25-371. 5 Mi lan Bar toš, Me đu na rod no jav no pra vo: I Knji ga, Kul tu ra, Be o grad 1954, 37. 6 Hans Kel sen, P r i n c i p l e s o f In t e r n a t i o n a l L a w, Re in hart&com pany, New York 1959, 404. 154

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 2. Д У А Л И СТ И Ч КО -МО Н И СТ И Ч К Е Д Е БА ТА И ЊЕ Н А А К Т У Е Л НО СТ Иа ко нам је на ме ра да под се ти мо да је це ла рас пра ва на не ки на чин в е ш т ач к и по с т а в љ е на т е да д у а л и с т и ч к и п ри с т у п не ма у по ри ш т е у п р а ву, а ко уоп ш т е п ри х в а т и мо к а о ис т и н и т у по с т а в к у да с а в р е ме но ме ђу на р од но п р ав о уоп ш т е по с т о ји, до дат но с е по з а ба ви т и п и т а њ ем од но с а у н у т р а ш њ ег и ме ђу на род ног пра ва ипак је ва жно. И то не са мо због то га што је ово пита ње још увек ак ту ел но, не го и због, ка ко то ис ти че про фе сор Да ни ло Ба ста: љу т е бор бе из ме ђу не по м и р љи ви х м и ш ље ња ка да је у да на ш њој си т у а ц и ји о том од но су реч. 7 Пре не го што да мо ар гу мен те за тврд њу ко ју смо из не ли, же ли мо да нај пре под се ти мо на не ке вр ло ва жне по ла зне осно ве ко је у ко нач ни ци и усме ра ва ју це лу ду а ли стичко -монистичку де ба ту. Нај пре, те за да су унутра шње и ме ђу на род но пра во два одво је на прав на си сте ма, по ти че из де ла док т ри не ко ја ме ђу на р од ном п р а ву уоп ш т е по ри че о бјек т и в н у п р а в н у п риро ду, од но сно, мо гућ ност да може обавезива ти без са гла сно сти оног ко тре - ба д а с е о ба в е же. Д у а л и с т и ч к у т е о ри ју к а р а к т е ри ше с т а в д а ме ђу н а р од но п р а в о не о ба в е з у је д р ж а ву у ко л и ко с е она не и з ја сн и да п ри х в а т а п р а ви ло међу на род ног пра ва. Ка ко је ме ђу на род на нор ма не обавезује све док то држа ва не же ли, та ко је та нор ма не мо ра оба ве зи ва ти чак ни у си ту а ци ји ка да д р ж а в а п ри с т ане д а бу де о б а в е з а н а. К а ко с е у ко о р д и н ат ам а д у а л ис т и чке кон цеп ци је др жа ва ја вља као ен ти тет ко ји не тр пи хи је рар хи ју, то по што вање пра ви ла на ко ја се др жа ва оба ве за ла по ста је не из ве сна окол ност за ко ју ни ко не мо же да ти га ран ци је. Овај па ра докс при ме тио је и Гу став Рад брух у ма е с т р а л ној д и ле м и ко јом с е и л у с т ру је јед на г о т о в о а п с у рд на си т у а ц и ја до ко је нас до во ди ду а ли стич ка те о ри ја. Он то чи ни на сле де ћи на чин: Ако ни ка ква ви ша нор ма не оба ве зу је мо ју да на шњу во љу мо јом ју че - ра шњом во љом, он да се не мо же об ја сни ти за што она мо ра би ти об ве за на њо м е. 8 Овај па ра докс се мо же ја вити само у концепцији која искључује могућ - ност да из над др жа ве мо же ста ја ти прав ни по ре дак ви ши од ње. Ду а ли стич ки кон цеп т је с т о г а с а мо ло г и ча н и з да на к и де је о а п с о л у т и з а ц и ји д р ж а в не с у- ве ре но сти и у окви ру тог кон цеп та, та иде ја по ку ша ва да бу де об ја шње на и бра ње на п ра в н и м ра з ло зи ма. Ка ко се д у а л и с т и ч ка т е о ри ја на сла ња на и де ју о при стан ку др жа ве да бу де ве за на пра ви лом ко је је ди но на тај на чин за др жаву мо же и по сто јати као пра во ко је је оба ве зу је, то се це ла кон струк ци ја 7 Да ни ло Н. Ба ста, Сло бо дан Јо ва но вић и Ханс Кел зен, А н а л и Пр а в н о г ф а к ул т е т а у Б е о г р а д у (Ана ли ПФБ), 1-4/ 2001, 33. 8 Г ус т а в Р а дб р у х, Ф ил оз оф ија п р ав а, П р а вн и ф ак у лт е т Ун ив е рз ит ет а у Б еог р ад у, Бе о град 2006, 197. 155

Др Се над Ф. Га нић, Шта се крије иза дуалистичко-монистичке дебате... (стр. 153 166) међун ар одног п р а в а св о д и н а с а мо о б а в е зи в а њ е д р ж а в е. Ме ђу т и м, к а ко с е п ри ме ћу је с а мо о ба в е зи в а њ ем с е мо же о б ја сн и т и св е, с а мо јед но не, на и ме то да, ако међународно право треба да по сто ји, мо ра по сто ја ти и оба ве зи вањ е не ког т р е ћег, на о сно ву ко јег би с ло б од но с а мо о с ло ба ђа њ е од на в од ног с ло б од ног с а мо о ба в е зи в а њ а п р ед с т а в љ а ло по в р е д у п р а в а. 9 По сто је и дру ги при сту пи ко ји се не мо гу свр ста ти ни ти у је дан те о ријск и конце п т а ко ји у св ом к р ај њ е м р е з у л т а т у, но р ме ме ђу н а р од ног п р а в а сво ди на уну трашње норме екстерне кому ни ка ци је др жа ве. Та ко је под утица јем Хегело ве апсолутно суверене држа ве ме ђу на род но пра во об ја шња ва - но к а о в а њ ско д р ж а в но п р а в о. 10 Ме ђу т и м ов ај кон цеп т, ко ји оч и т о к л и зи ка др жав ном со лип си зму, ко ји је ме ђу тим у све ту мно штва др жа ва над ре а- л а н, не мо же да о б ја сн и кон с ен з у а л не п р а в не од но с е д р ж а в е с а ен т и т е т и ма над ко ји ма она не вр ши сво ју су ве ре ну власт, а то су дру ге су ве ре не др жа ве. Та ко с е дог ма о а п с о л у т ном с у в е р е н и т е т у ја в љ а к а о кон цеп т, ко ји не мо же о б ја сн и т и, з а ш т о би њ е не но р ме о ба в е зи в а ле би ло ко ју д ру г у с у в е р е н у д р - жа ву? Или, за што би те нор ме би ле ви ше ње не не го што су нор ме те дру ге д р ж а в е с а којом с е у г о в ор но о ба в е з у је? А ко д в е д р ж а в е ск лапају међус о бно би ла те рал ни уго вор и ти ме ства ра ју пра во ко је по ста је за кон у окви ру њи хо - вог др жав ног под руч ја, он да ни ти јед на од њих не мо же твр ди ти да су прави ла уго во ра ис кљу чи во ствар ње не во ље, јер би се тим не ги ра ла во ља дру ге д р ж а в е, а с а м и м т и м и њ ен, б ар ем онол ико в р ед а н с ув ер ен ит е т кол ик и је с у в е р е н и т е т д ру г е д р ж а в е у г о в о р н и це. Да к ле, а ко ме ђу на р од н и у г о в о р на - с та је са гла сно ш ћу во ља д ва ен т и т е та ко ји сва к и за се бе т врд и да је а псол у тно су ве рен, ка ко је он да мо гу ће, да те исте ме ђу на род не уго во ре ко ји тво ре одно с е ја в но п р а в ног к а р а к т е р а, д р ж а в а ск л а па кон с ен з у с ом, а ко је ја сно да с у од но си јав но прав ног ка рак те ра та кви, да је дан од су бје ка та у од но су на друге мо ра има ти овла шће ња вла сти, би ти у ја чој по зи ци ји (p o si t i o n e d i s u p re - m a z i a) у од но су на њих? 11 К ако з ат и м о бјасн ит и т о, да међунар одн и у г ов о - ри у чи јем ства ра њу је уче ство ва ла и во ља не ког дру гог су ве ре на, уоп ште мо г у и м а т и сн а г у у н у т р а ш њ ег пор е тк а д р ж ав е који њ ене г р ађ ане једн ако о ба в е з у је к а о и з а ко н и ко је д р ж а в а с а мо с т а л но п р о п и с у је. И не с а мо т о, в ећ с е ме ђу на р одн и м у г ов орима, који су и зра з в ољ е више сувер ена, даје п римат у од но с у на з а ко не и д ру г е оп ш т е а к т е на ц и о на л ног з а ко но да в с т в а, ко ји с у и з р а з в ољ е с а мо једног с ув ер ена. 12 То с е јед ино може о бјасн ит и ч ињ ен ицом по с т о ја њ а он и х но р м и ко је у х и је р а р х и ји з а у зи ма ју ви ше ме с т о у од но с у на 9 Ibid., 196-197. 10 Ju r aj A n d r a s s y, B o ž i d a r Ba ko t ić, B u d i sl av Vu k a s, Me đ u n a r o d n o p r a v o 1, Škol ska knji ga, Za greb 1998, 4. 11 Рат ко Мар ко вић, Устав но пра во и по ли тич ке ин сти ту ци је, Прав ни фа кул тет Уни - вер зи те та у Бе о гра ду, Бе о град 2008, 17. 12 Ви д е т и ч л а н 19 4. с т а в 4. Ус т а в а Ре п у б л и ке С р би је, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 98/06. 156

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 нор ме по је ди нач них др жа ва. То су нор ме ко је не фа во ри зу ју ни ти дис крими ни шу би ло ко га, не го су нор ме ко је нам го во ре да ар гу мент ко ји ва жи за јед ну др жа ву мо ра ва жи ти и за ону дру гу. На тај се на чин са гла сност во ља д в а с у в е р е н а п р е т о че н а у међун ар одн и у г о в о р, ви ше не ја в љ а к а о с т р а но тки во или пак тки во ко је се ла жно пред ста вља као во ља ис кљу чи во јед ног су ве ре на, иа ко зна мо да је у ње го вом ства ра њу, ако уоп ште го во ри мо у међу на род ном уго во ру, мо рала учествовати, барем још најмање, једна сувере - на во ља. То да ме ђу на род ни уго вор пред ста вља са гла сност во ља две др жав е п о с еб и п р едс т ав љ а једн о п р ав ил о м еђу н а р од н о г п р а в а ко је г о в о р и о јед ном од на чи на соп стве ног ства ра ња. Јер је ме ђу на род но пра во та кво да, к а ко т о к а же Ке л з ен, р е г ул ише с опс т в ено с т в а р а њ е а њ е г о в о с т в а р а њ е је с т е њ е г о в а в л а с т и т а фу н к ц и ја. 13 Да ље ис ти че Кел зен сле де ће: Када две др ж а ве за к љу ч у ју ме ђ у на род н и уго в ор, оне фу нк ц и о н и ш у као ор га ни ме ђу народног п рава. Предс т авници две уговорне с т ране заједно чине ме шо вит ор ган ко ји ства ра уго вор ну нор му. То је ор ган ме ђу на род не за јед - н и ц е ко ј у са ч и ња в а оп ш т е м е ђ у н а р од н о п ра в о. У т ом м е ш о в и т ом ор га н у, п ре дс т а в н и ц и уго в ор н и х с т ра н а с у са с т о ја к ор га н а. Међ ун а р одн и п о реда к о с т а в ља с в а ком д р ж а в н ом п ра вн ом п оре т к у да о д ре д и п о је д и н ц а ко ји је, као п ред с т ав н и к др ж а ве, над ле ж ан да за к љу ч у је уго в о ре са п ред с т ав н и ком дру ге др жа ве. Сто га је пред став ник уго вор не др жа ве на пр вом ме сту (дел и м и ч а н) ор га н м е ђ у н а р од не з а је д н и ц е, а т е к н а д р у гом м е с т у ор га н с в о је в л а с т и т е д р ж а в е. 14 При ме њу ју ћи ме ђу на род ни уго вор на сво јој те ри то ри ји, држава приме - њу је ме ђу на род но пра во на сво јој те ри то ри ји и сто ји иза ње га сво јим мо но - по лом при ну де на исти на чин на ко ји то чи ни и ка да је реч о ње ном на ци о- нал ном пра ву. На тај се на чин и ар гу мент да нор ме ме ђу на род ног пра ва не са др же аде кват не санк ци је јер ме ђу на род на за јед ни ца не рас по ла же ме ха низм и ма к а ж њ а в а њ а по је д и на ца, опо в р г а в а. З а п р а в о је ис т и на, да с е д р ж а в а, к а о и н т е г р а л н и де о и о р г а н ме ђу на р од но п р а в ног по р е т к а с т а в љ а у с л у ж бу међународног п ра ва, 15 и п ре у зи ма оба ве зу и з вр ше њ а са н к ц и ја ме ђу на род н и х судова на пример. Примери за то јесу извршење пресуда Међународ ног кривич ног су да али и ad hoc међунар одн и х к ри ви чн и х т рибуна ла. 16 Вр ло чес т о се нор ма ме ђу на род ног пра ва има при ме ни ти на исте оне од но се на ко је се п ри ме њу је и на ц и о на л на нор ма. С а ма нор ма ме ђу на р од ног п р а в а р а зл ик у је се од нор ме уну тра шњег пра ва, не по то ме што се она од но си на не ку дру гу 13 Ханс Кел зен, О п ш т а т е о р и ја д р ж а в е и п р а в а, П р а в н и ф а к у лт е т Ун ив е рз ит ет а у Бе о гра ду, Бе о град 2010, 464. 14 Ibid. 15 С е н а д Ф. Ган и ћ, Е м и р А. Ћ ор ов и ћ, П р и нц и п у н и в е р з а л н о г в а ж е њ а к р и в и ч н о г з а ко н о д а в с т в а и п и т а њ е д р ж а в н о г с у в е р е н и т е т а, Збор ник ра до ва ПФНС, 1/2013, 251. 16 Ви де ти: Ми лан Шку лић, Ме ђу на род ни кри вич ни суд, Прав ни фа кул тет Уни вер зи - те та у Бе о гра ду До си је, Бе о град 2005, 554-560. 157

Др Се над Ф. Га нић, Шта се крије иза дуалистичко-монистичке дебате... (стр. 153 166) дру штве ну ствар ност, не го због то га, што се у од но су на на ци о нал не нор ме ја вља као le x su per i or. Али не са мо из раз ло га што је др жа ва као по је ди нач ни ен ти тет та ко ја сто ји иза те нор ме, не го што иза ње сто ји и це ло куп ни ме ђуна род ни по ре дак. Оно што ва жи за нор му у чи јем је ства ра њу др жа ва учество ва ла, тим пре мо ра ва жи ти за оне нор ме у чи јем ства ра њу она и не мо ра уче ство ва ти, а да је те нор ме јед на ко оба ве зу ју, ка кве су нор ме из ре да Ius Co gens-a. Твр ди ти да се нор ме ме ђу на род ног пра ва ти чу од но са из ме ђу др жава док се уну тра шње нор ме ти чу од но са из ме ђу др жа ве и ли ца на ње ној тери то ри ји, тврд ња је ко ја се је ди но мо же бра ни ти у си ту а ци ји у ко јој се норме ме ђу на род ног пра ва ни на ко ји на чин не би ре флек то ва ле на уну тра шњу ствар ност у са мој др жа ви. Ка ко то ме ђу тим ни је слу чај јер је до ма ће за ко нода в с т в о у в е л и ком де л у и мп лемент ац ија међунар одног п р ав а, т о је пок ушај да се из ме ђу ова два прав на кор пу са на пра ви суп стан ци јал на раз ли ка, ис кључ и в о де м а г о ш к и. К а ко с е ис т и че к а д а би ме ђу н а р од но п р а в о р е г у л и с а ло са мо од но се из ме ђу др жа ва (па и од но се из ме ђу др жа ва и ме ђу на род них ор ган и з а ц и ја и и з ме ђу с а м и х ме ђу на р од н и х о р г а н и з а ц и ја), а у н у т р а ш њ е п р а в о само односе између т и х л ица и њихове соп с т ве не д р жа ве, п ро блем оч и глед но не би по с т о ја о. 17 Исти на је да је сва ки др жав ни по ре дак, ор ган ски по ве зан са ме ђу на род ним прав ним по рет ком и по сред ством тог по рет ка са сва ким дру гим др жав ним прав ним по рет ком, та ко да се сви прав ни по ре ци ста па ју у је д а н и н т е г рир ан и п р а вн и сис т ем. 18 Не м а с у п с т а н ц и ја л н и х р а з л и к а и з - ме ђу ова два прав на си сте ма, јер се и у јед ном и у дру гом као суп стан тив ни е ле мен т ја в љ а но р ма ко јом с е, ко нач но, р е г у л и ше по на ша њ е чо в е к а. 19 Разл и ке по с т о је с а мо у уло зи ко ју д р ж а в е и ма ју у п р о це с у с т в а р а њ а и п ри ме не по је ди них пра ви ла и то у том сми слу, што се у од но су на нор ме ме ђу на родног п ра ва, по је д и нач на д р жава јав ља врло че с то, п ре као и м п ле мен та тор не го као за ко но да вац. И то не у сми слу да се од др жа ве тра жи да бу де пу ки извр ши лац пра ви ла ме ђу на род ног пра ва, не го због то га, што се од ње не траж и са гла сно с т з а она п ра ви ла ко ја с е сво јом у н и ве р з а л но ш ћу и в р ед но с т и ма ко је се њи ма шти те, опи ру би ло ка квом дру гом раз ло гу ко јим би се оправ дало њи хо во кр ше ње. То су пра ви ла ко ја су утка на у ху ма ни стич ку ори јен тац и ј у м е ђу н а р одн о г п р ав а, које је н ако н с в е т с к и х р а т о в а и з м е ђу о с т а л о г, п р е у з е ло уло г у з а ш т и т н и к а људ и нез ависно од т ог а ко је њихов с ув ер ен. То ме ђу т и м је с т е ка ра к т е ри с т и ка оп ш т ег ме ђу на род ног п ра ва. Ка да би ме ђу нар од но п р а в о де ло в а ло ис к љу ч и в о к а о па р т и к у л а р н и си с т ем ко ји би у с ф е ру св о је р е гле мен т а ц и је о б у х в а т а ло с а мо не ке д р ж а в е и л и г ру пе д р ж а в а, он да 17 С а њ а Ђ а ји ћ, Пр а к т и к ум з а м е ђ у н а р о д н о ја в н о п р а в о, Прав ни фа кул тет: Цен тар за из да вач ку де лат ност, Но ви Сад 2007, 175. 18 Х. Кел зен (2010), 464. 19 Hersch La u ter pacht, T h e Fu n c t i o n o f L a w i n t h e I n t e r n a t i o n a l C o m m u n i t y, C l a r e n d o n Press, Ox ford 1933, 3. 158

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 би смо чак и има ли ар гу мен те да твр ди мо је реч о на ро чи том си сте му ко ји се као c orp u s separat u m т иче односа и змеђу нек и х д рж а в а у којима вољ а т и х држава одређује и степен њиховог учешћа у односним облицима међу државног о р г а н и з о в а њ а. Ме ђу т и м, к а да г о в о ри мо о оп ш т ем ме ђу на р од ном п р а ву ко је де л у је e r ga o m ne s, та ар гу мен та ци ја не мо же да бу де при хва ће на. Јер оп ште ме ђу на род но пра во као пра во ко је сто ји из над др жа ва ја вља се као п р а в о ко је ч и н и де о у н и в е рз а лне х ијер арх и је п р а в н и х но р м и у од но с у н а ко је се на ци о нал не нор ме ра зних др жа ва ја вља ју као нор ме, ко је у окви ру при зна тих над лежно сти испољавају специфич но сти сва ког по је ди ног на цио - нал ног прав ног си сте ма. Вр ло че сто и на на ци о нал ном пла ну има мо при сутан ду а ли зам прав них нор ми на тај на чин, што се јед не нор ме ја вља ју као нор ме чи ји је из вор фе де ра ци ја док се дру ге нор ме ја вља ју као нор ме чи ји је из вор фе де рал на је ди ни ца. Твр ди ти пак, да се ра ди о нор ма ма ко је се од но се на р а з л и ч и т у д ру ш т в е н у р е а л но с т, зна ч и ло би не г и р а т и било к а к ву п р а вн у в е з у и з ме ђу ф е де р а ц и је и ф е де р а л н и х је д и н и ца, т е ко нач но, ис к љу ч и т и и з хи је ра р хи је је дан од два корпуса унутардржавних пра вила, што би за после - д и ц у и м ал о н ег ир ањ е п р а вн е с н аг е с о пс т в е н о г ус т а в а од р е ђ е н е д р ж а в е. Прем да је п ри ме р фе де ра ц и је п ри ме р је д и н с т ве ног д р жа в ног под ру ч ја, т о не зна чи да се иста ло ги ка не мо же при хва ти ти и на ме ђу на род ном пла ну. На ме ђу на род ном пла ну она се тим пре мо ра при хва ти ти, јер се на ме ђу на родном пла ну мо же до го ди ти да др жа ву оба ве же пра ви ло на ко је она ни ка да ни је п ри с т а ла. Та ко се не ш т о па к, не може дог од ит и федера л ној јед ин иц и у н у т ар фе де ра л не д р жа ве ко ја је под ру ч је сво је са мо с т а л но с т и заш т и т ила већ сам и м уста вом, у чи јем ства ра њу је мо ра ла уче ство ва ти и ње на су ве ре на во ља. На ме ђу на род ном п ла н у ме ђу на род но п ра во и не п ре т ен д у је да бу де п ра во ко је од на ц и о на л ног за ко но да в ца же л и да од у зме и ш т а од ње г о ви х ком пе т ен ц и ја. О но п р е т ен д у је да бу де п р а в о ко је ће на ц и о на л ном з а ко но да в ц у од р е д и т и гра ни це ис под ко јих и пре ко ко јих он не мо же ићи. У од но су уну тра шњег и ме ђу на р од ног не по с т о ји ком пе т и ц и ја нор м и, је р с у норме и једног и д руг ог по р е т к а де о је д и н с т в е ног си с т е ма но р м и ко је с е р а з л и к у ју с а мо у с т е пе н у а п с т р а к т но с т и и п р а в ној сна зи, и у т ом је д и н с т в е ном си с т е м у, но р ме ме ђуна род ног пра ва се ја вља ју као ап стракт ни је и ја че у од но су на на ци о нал не но р ме по је д и нач н и х д р ж а в а. 3. ЗА Ш ТО Д У А Л И СТ И Ч КО -МО Н И СТ И Ч К А Д Е БА ТА ЈОШ УВЕК ТРА ЈЕ? За што, ако се чи ни да се ду а ли стич ки при ступ не мо же оправ да ти правном а р г у мент ац и јом, р а с п р а в а о од но с у у н у т р а ш њ ег и ме ђунар одног п р ав а и да ље тра је? Од го вор на ово пи та ње за ви си од од го во ра на пи та ње: за што 159

Др Се над Ф. Га нић, Шта се крије иза дуалистичко-монистичке дебате... (стр. 153 166) још увек тра је рас пра ва о то ме: да ли су др жа ве ап со лут но су ве ре не тј. правно нео гра ни че не или не? Ка ко смо на то ука за ли у укуп но сти про бле ма ко је смо у овом ра ду ела бо ри ра ли, ра ди се о то ме, да се би ло ка кво ис траж и в а њ е оп ш т ег к а р а к т е р а међунар одног п р а в а, в ећ на с а мом с т а р т у на ла зи у кон ф р он т а ц и ји с а дог мом о с у в е р е н и т е т у. 20 Та дог ма је то ли ко ја ка да се на мо мен те за бо ра вља на то, да се у об ја шње њу од но са из ме ђу др жа ве и међу на род не за јед ни це, као и у об ја шње њу од но са из ме ђу ме ђу на род ног и унут р а ш њ ег п р а в а, мо р а мо в о д и т и р а з ло зи ма ме ђу на р од ног а не у н у т р а ш њ ег пра ва. Али не у том сми слу да ме ђу на род но пра во сма тра мо као кор пус п р а ви л а с у п с т а н ц и ја л но д ру к ч и ји х од он и х ко је и ме н у је мо у н у т р а ш њи м п ра вом д р жа ва, већ к а о ко рп усом п равила ко ји се у х и је рар х и ји на ла зи и з на д ових дру гих. Јер ми ни ка да се на ла зи мо на те ре ну уну тра шњег пра ва не сагле да в а мо н и т и це н и мо ус т а в у од но с у на з а ко не, в ећ с а гле да в а мо и це н и мо з а ко не у од но су на ус т а в. Укол ико дак ле од но с у н у т ра ш њ ег и ме ђу на р од ног пра ва бу де мо објашњавали полазећи од на ци о нал них про пи са, је ди ни одго вор ко ји мо же мо да ти је сте, да по том пи та њу не по сто ји је дин ствен став. Та ко је у јед ном у в од ном коме нт ару А м ер и чко г ч ас оп ис а з а м еђ ун ар о дн о п ра в о од п р е не ко л и ко де це н и ја ис т а к н у т о, да по с т о је ћ а п р а к с а ко ја с е одно си на ме ђу на р од но п р а в о у на ц и о на л н и м ус т а ви ма н и је п р о и з в е л а н и т и је да н т ек с т у а л н и о б л и к ко ји је з а до био оп ш т е п ри х в а т ањ е. 21 Раз лог то ме је ч и њ е н и ца, да с е д р ж а в е п р е ма ме ђу на р од ном п р а ву по с т а в љ а ју на не п ри н- ци пи је лан на чин. Та ко се осе ћа тен ден ци ја да се, у си ту а ци ја ма ка да се о с е ћ а ју моћ н и м д р ж а ве и не о св р ћу м но г о на сво је ме ђунар одне о бавезе, док ће се, с д ру г е с т ра не, у си т уац ијама када се осе ћа ју ра њи ви м и л и од го вор н и м, з а к л и њ а т и н а в е р но с т ме ђу н а р од ном п р а ву и њ е г о в и м н а че л и м а, ш т о ћ е ко нач но до би т и св о ју по т в р д у и у ус т а ви ма. При ме ри ус т а в а би в ш и х а г р е - сор ских др жа ва у Дру гом свет ском ра ту, као и при ме ри уста ва бив ших ком у н и с т и ч к и х з е ма љ а ко је с у у ме ђу на р од ном п р а ву п р е по зна ле г а р а н ц и ју свих оних пра ва за ко ји ма су де це ни ја ма ва пи ле, упра во по твр ђу ју овај став. 22 Не по сто ја ње уни форм не прак се др жа ва ка да је реч о на чи ну на ко је се од ређу ју пре ма ме ђу на род ном пра ву до ка зу је ме ђу тим још не што, а то је, да се д у а л и с т и ч к а кон цеп ц и ја у о б ја ш њ е њу од но с а у н у т р а ш њ ег и ме ђу на р од ног права заснива на субјективизму и државном опор ту ни зму. Она из на ла зи оно - л ико м ног о о б ја ш њ е њ а и р е ше њ а з а од но с е ов а д в а п р ав а кол ико је м ног о др жав них раз ло га ко ји ма та ре ше ња иду у при лог. За то она за пра во, сма трамо и н и је на у ч н и кон цеп т не г о кон цеп т у ру к а ма по л и т и ке, а по л и т и ча ри с у с е у в ек у п и њ а л и д а св о је р а сп р ав е о б ог ат е п р а вном с ад рж ином к ако би у 20 Ibid. 21 Vla dlen S. Ve reshche tin, New Con sti tu ti ons and the Old Pro blem of the Re la ti on ship betwe e n I n t e r n a t i o n a l L aw a n d Na t i o n a l L aw, E u r o p e a n Jo u r n a l o f In t e r n a t i o n a l L a w, 1/ 1996, 29. 22 Ibid., 30. 160

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 очи ма јав но сти оно што нам ну де пред ста ви ли, не као соп стве ну во љу или же љу, већ као са мо и су шта стве но пра во. То је мо гу ће учи ни ти и због то га што се, ка ко то ис ти че Шмит: Сва ко уоб ли ча ва ње по ли тич ког жи во та... нал а зи у не по с р ед ној, у з а ја м ној в е зи с а спе ц и фи ч н и м на ч и н и ма м и ш љ е њ а и а р г у мен т о в а њ а п р а в ног ж и в о т а. 23 Зб ог т о г а од г о в о р е на мо н и с т и ч ко -д у а - ли сти ч к у де ба т у не мо же мо на ћ и у кон цеп ти ма ко ји тај п ро блем об ја шња ва ју на ц и о на л н и м и д р ж а в н и м р а з ло зи ма, и з б ог т о г а је у п р а ву с у д и ја Л а у т е р - пахт (L a u te r p a c h t) ка да ис ти че, да је пи та ње од но са уну тра шњих за ко на са ме ђу на р од н и м п ра вом, п и т ањ е на које одг овор да је ме ђу на р од но п ра во. 24 То је пот пу но ло гич но јер се ме ђу на род ном пра ву не мо же оспо ри ти уни вер - зал на вред ност и те жња да ста ви у сво ју за шти ту, не по је ди нач не др жав не и н т е р е с е, не г о и н т е р е с е ме ђу на р од не з а јед н и це к а о це л и не. У т ој з а ш т и т и, ме ђу на р од но п р а в о н и на ко ји на ч и н не у г р о ж а в а с а мо с т а л но с т д р ж а в а. Је р су ве ре н и т е т у односима и змеђу д рж ав а озна ча в а не з а ви сно с т. 25 На п р о т и в, међуна род но пра во ту са мо стал ност шти ти. Али са мо сталност не значи апс о л у т а н не о г р а н и чен спољ н и с у в е р е н и т е т н и т и зна ч и не по ко р но с т д р ж а в е су пер и ор ном п рав ном по ре т к у. 26 Та са мо ста л ност зна чи ау то но ми ју јед ног по ли тич ког ен ти те та vis-à-vis другог, себи равноправног неза ви сног ентитета. 27 4. ДУ А ЛИ ЗАМ И ДОГ МА О НЕО ГРА НИ ЧЕ НОМ С У ВЕ РЕ Н И Т Е Т У Д Р Ж А ВЕ Д у а л ис т и чк а конце пц ија однос а н ац ион а лног и међун ар одног п р ав а јесте је дан те о риј ски при ступ, је дан на чин ра су ђи ва ња о ме ђу на род ном праву и њ е г о в ом до м а ш а ју, ч ији је д иск у р с н у ж но н ас лоњ е н н а а полог ет ик у д о г м е о н е ог р ан ич ен о м д рж а вн о м с ув ер ен и т е т у. И п а к, т а д о г м а п о с т а је упит на већ оног тре нут ка ка да се др жа ва су о чи са прав ном ре ал но шћу ко ја п о с т о ји и зв а н г р ан иц а њ ен е н ац ион а лн е ј у р и с д и к ц и је, а ч и ји с е п р а в н и ефек ти и те како п ротеж у у н утар ти х г раница. Ју ри сп ру ден ци ја Ме ђу на род ног су да прав де али и његовог институционалног претходника, Сталног суда ме - ђуна род не прав де, пру жа више него довољно аргумена та за тврдњу, да, уко - л и ко д р ж а в а же л и о с т в а ри т и св о је и н т е р е с е на ме ђу на р од ном п л а н у, мо р а п рих в ат ит и ч ињ ен иц у д а и х не може о с т в а ри т и по зи в а ју ћ и с е ис к љу ч и в о 23 Karl Šmit, Tr i v r s t e p r a v n o n a u č n o g m i š lje n ja, Do si je, Be o grad 2003, 7. 24 Ви д е т и: A. F. M. M a n i r u z z a m a n, St a t e C o n t r a c t s i n C o n t e m p o r a r y I n t e r n a t i o n a l L aw: Mo n i s t ve r s u s D u a l i s t C o n t r o ve r si e s, E u r o p e a n Jo u r n a l o f In t e r n a t i o n a l L a w, 2/2001, 311. 25 Б о ја н Н. Т у б и ћ, Ре ш а в а њ е т е р и т о р и ја л н и х с п о р о в а у м е ђу н а р од н о м п р а в у, Зборник ра до ва ПФНС, 4/2015, 1862. 26 Ant hony Carty, Ph i l o s o p h y o f In t e r n a t i o n a l L a w, Edin bu rgh Uni ver sity Press, 2007, 116. 27 Ibid. 161

Др Се над Ф. Га нић, Шта се крије иза дуалистичко-монистичке дебате... (стр. 153 166) на соп стве ни прав ни по ре дак. На ро чи то не уко ли ко је тај по ре дак, и у нај мањој ме ри су про тан по рет ку ме ђу на род ног пра ва. 28 Мо ни стич ко -ду а ли стич ка де ба та ипак оста је при сут на, пре као академск а ра с п ра в а ко ју до п у ш т а д ијалект ик а д ру ш т в ене м ис л и а мањ е к а о дебат а ко ја мо же и з ме н и т и не ш т о у нач ин у на који је ус т р ојен међунар одноп р а вн и по ре дак. Оно што за бри ња ва ме ђу тим, је сте чи ње ни ца, да се по след њих пар де це ни ја, од носно у периоду од нестанка би по лар не струк ту ре у ме ђу на родној з а јед н и ц и, ко ја је, ко л и ко т о л и ко до п ри но си л а р а в но ме р ној д ис пе р зи ји си ле, б о р ба п р о т и в дог ме о не о г р а н и че ном с у в е р е н и т е т у по че л а в о д и т и на дру га чи ји на чин. У тој бор би пред ња че ве ли ке си ле да на шњи це. Та бор ба међут и м нем а з а ц и љ а фи р м а ц и ју п р и н ц и п а ме ђу н ар одног п р ав а који с у устро је ни на на чин да сва ка по је ди нач на др жа ва у њи ма мо же пре по зна ти, п ре све га, соп ст ве ни ин те рес. Ц и љ те борбе је сте ма ни п у ла ци ја ме ђу на род ним п ра в ом до ме р е њ е г о в ог по т п у ног не г и ра њ а. Зб ог т о г а с е у т и м с л учајевима б орба п р от и в дог ме о не о г ра н и че ном су ве ре н и т е т у не ја в љ а к а о б ор ба ко јом се же ли ус поста ви ти при мат ме ђу на род ног по рет ка над по рет ком по је динач них др жа ва, већ при мат она квог ме ђу на род ног пра ва ко ји је скро јен по мери малог, али из у зет но моћ ног кру га др жа ва. Та тен ден ци ја у ме ђу на родн и м односима, која у с еби и нкорпорише ра зл ич ит у арг умент ац ију која само на из глед има прав ну фор му, отва ра вра та но вој вр сти су бјек ти ви зма ко ји је д и р е к т н а по с ле д и ц а не пос т ојањ а а дек в а т не, к а ко је К а р т и (Carty) н а з и в а с у п р а д р ж а в не мо ћ и. 29 Ка ко је реч о по ја ви ко ја пре ти да на ру ши чи та ву с т ру к т у ру међун ар одноп р а вног пор е тк а, т о см а т р а мо в а ж н и м до д а т но с е освр ну ти на овај про блем. 162 5. УМЕ СТО ЗА КЉУЧ КА Про фе сор Ђор ђе вић нас у јед ном свом ра ду под се ћа да је ме ђу на родна за јед ни ца на ша те жња и на да и да тај по јам по сто ји ви ше у све сти љу ди и у њи хо ви м же љ а ма. 30 Н ије п р офес ор Ђ ор ђе ви ћ да о ову кон с т а т а ц и ју з б ог то га што њо ме же ли да из не се свој лич ни став пре ма иде ји ме ђу на род ног о р г а н и з о в а њ а. Н ап р от и в, он ист иче д а је ме ђу н а р од н а з а јед н и ц а по ја м н а ко ме т р е б а и н си с т и р а т и и ко ји т р е б а ис п у њ а в а т и н ајв ећ и м в р еднос т им а чо в е ча н с т в а и људ ске ц и вил из ац ије. 31 Та конс т ат ац ија је с амо пот в рда р а с - 28 Ви де ти о то ме: Се над Га нић, До п р и нос са ве т о да в не ул о ге ме ђ у н а род ног с у да п ра в де у ту ма че њу и раз во ју ме ђу на род ног пра ва, ма ги стар ски рад, Правни факултет Универзите - та у бе о гра ду, Бе о град 2010, 132-137. 29 A. Carty, 116. 30 С т е в а н Ђ о р ђ е в и ћ, Ме ђу н а р одн а з аједн и ц а - с т в а рно с т и л и жељ а?, Ан ал и ПФБ, 1-4/ 2001, 465. 31 Ibid., 467.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 ко р а к а ко ји по с т о ји на п у т у, г о т о в о в е ч и т ог с т р е м љ е њ а к а и де а л у. Та ко је и ме ђу на род на за јед н и ца са сво ји м ме ђу на род н и м п ра вом би ла и ос т а ла и де а л ко ме још увек те жи мо. Она ме ђу тим за раз ли ку од мно гих иде а ла оста је дости жна у том сми слу, што до сти ћи тај иде ал за ви си ис кљу чи во од спрем ности свих ње них чла ни ца да за јед но ра де на оства ре њу ци ље ва на ко је су се о бавез а ле. Та сп р ем но с т ме ђу т и м н и је у век п ри су т на. Ра злог е з а т о т р ебамо тра жи ти у оно ме о че му је по сао Сло бо дан Јо ва но вић ка да је ис ти цао да: С је д не с т ра не, н а ц и о н а л н а с в е с т, ко ја с в о га п о т п у н ог и зраз а н ал аз и са мо у су ве ре ној др жа ви, још увек је ја ка. С дру ге стра не, ја вља се јед на м н о го ш и ра с в е с т - с в е с т оп ш т е ч о в е ч а н с ка, ко ја с у в е ре н у д р ж а в у с м а т ра као смет њу за ства ра ње правне заједнице ви шег ступ ња, ко ја би об у хва - ти ла све др жа ве као сво је чла но ве. До кле год се не по ка же ко ја је од те две с вес т и јач а, неће се м оћ и реш ит и п ит ање о од но с у и з ме ђ у др ж а в ног п ра в а и м е ђ у н а р од н ог. 32 По ка зу је се ме ђу тим, да је на ци о нал на свест јед но а да је по на ша ње д р ж а в а на међуна р од ном п ла н у, не ш т о с а сви м д ру г о. Но, не з а ви сно од т о г а, ка ко т о ис т и че п ро фе сор Фо и г т (Rüdi ger Vo igt): С об зи ром на гло ба л и за ц и ју еко ном ских и еко ло шких про бле ма. ко ја др жа ву скло ну да дје лу је на сво ју ру ку ре до ви то осу ђу је на не у спјех, чи ни се, да је ба рем на пр ви по глед, по мало п ре у зе т но г о во ри т и о д р жа ви као на ц и о на л ној суд би н ској за јед н и ц и. 33 Са вре ме но дру штво ипак ка рак те ри ше ве ћи сте пен сен зи бил но сти на случа је ве кр ше ња људ ских пра ва а са мим тим и јед ног огром ног кор пу са ме ђун а р од н и х п р а ви л а ко г ен т ног к а р а к т е р а. С д ру г е с т р а не, ја сно је д а ж р т в е кр ше ња људ ских пра ва, где год оне би ле, ни су у то ли кој ме ри за бри ну те за њи хов к улт у рн и и на ц и о на л н и и ден т и т е т, 34 ко л и ко за заш т ит у елемен т арн и х пра ва и сло бо да без ко јих тај иден ти тет не зна чи ни шта. Ни је оста ло са криве но да јед на те иста др жа ва мо же би ти оа за сло бо де за соп стве ни на род али и ти ра нин за све дру ге на ро де. Та ко не ке др жа ве, ма ко ли ко се тру ди ле да сво је поступке правдају разлозима међународног права, нису међутим одоле - ле да га не прин ци пи јел но кр ше и то на на чин, ко ји кат ка да до би ја и бру талне ф о рме. Жељ а з а пол ит и чком дом ин ац ијом не к и х ч л а н и ца ме ђу н а р од не з а јед н и це, ко ја је од у в ек сма т р а на не спо ји в ом с а и де јом ме ђу на р од ног п р а - в а, п р а ће на је д ис т а н ц и р а њ ем ме ђу на р од ног п р а в ног по р е т к а од си ле, ко јој не же ли да при зна прав ни зна чај већ је свр ста ва у оквир по ли ти ке. 35 Ипак, ка ко то ис ти че Симп сон (G a r r y S i m p so n): у н у т а р ме ђу на р од ног д ру ш т в а 32 На ве де но пре ма: Д. Ба ста, 34. 33 Rüdi ger Vo igt, Ko li ko nam dr ža ve tre ba?, Po li t i č k a m i s a o, 2/2002, 29. 34 E m m a n u e l l e J o u a n n e t, U n i v e r s a l i s m a n d I m p e r i a l i s m : T h e Tr u e - Fa ls e P ar ad o x o f I n t e r n a t i o n a l l aw?, E u r o p e a n Jo u r n a l o f In t e r n a t i o n a l l a w, 3/ 2007, 390. 35 Ni c o K r i s ch, I n t e r n a t i o n a l L aw i n Ti m e s of He ge m o ny : Un e q u a l Po we r a n d t h e Sh a pi n g of the In ter na ti o nal Le gal Or der, E u r o p e a n Jo u r n a l o f In t e r n a t i o n a l L a w, 3/ 2005, 370. 163

Др Се над Ф. Га нић, Шта се крије иза дуалистичко-монистичке дебате... (стр. 153 166) и зв е сно је по с т о ја њ е јед не моћ не е л и т е д р ж а в а, ч и ји с у пе р и о р а н с т а т ус ма ње си ле п ри зна ју ка о по л и т и ч к у ч и ње н и ц у, ко ја сл у ж и ка о основ за од ре - ђе не кон сти ту ци о нал не при ви ле ги је, пра ва и оба ве зе, при чему се међусоб - ни од но си си ла уну тар ели те уре ђу ју углав ном у скла ду с на че лом су ве ре не јед н а ко с т и. 36 П р о б л е м је м е ђу т и м, ш т о с е и с т и н с к а ус п о с т а в а с у в е р е н е јед на ко с т и мо же до г о д и т и с а мо у си т у а ц и ји јед на ке сна г е д р ж а в а. 37 У прот и в ном је по не к и ма, су ве ре на јед на кос т д р жа ва са мо ар т и фи ц и јел на и н т е - лект уа лна т в о р е ви на. 38 Ре а л но с т је ме ђу т и м т а к в а, да с е д р ж а ве ме ђу с о б ом раз ли ку ју у сна зи и та раз ли ка ни је ме ђу тим са мо она у вој ном, не го и у сва ком дру гом сми слу. Иако Симпсон примат који ова привилегована група др жа ва има, кри тич ки име ну је ле га ли зо ва ном хе ге мо ни јом у ме ђу нар од н и м од но си м а и ме ђу н а р од ном п р а ву, не мо же с е т в р д и т и д а т о б а р ем де л и м и ч но н и је т ач но. У Савет у б е зб едно с т и Ује д и њ е н и х на ц и ја, т е л у ко ме међународноправ ни по ре дак да је нај ве ћа овла шће ња уну тар ин сти ту ци о - на л не с т ру к т у р е ме ђу на р од не з а јед н и це, и з а и с т а је с т е п ри с у т а н ле г а л и з о - ва ни при мат ко је стал не чла ни це УН има ју у од но су на оста ле др жа ве. Профе сор Ко шу тић сто га ис ти че да: не са мо што др жа ве ни су јед на ке, не го ни су н и јед на ко ог р а н и че не ме ђу на р од н и м п р а в ом. 39 Ме ђу тим, иде ја је би ла да нај ве ће и нај моћ ни је др жа ве светa по не су и нај ве ћу од го вор ност и оба ве зу у очу ва њу ме ђу на род ног ми ра и без бед но сти, она ко ка ко су то учи ни ле и у по след њем свет ском ра ту. Про блем је што се под из го во ром очу ва ња ми ра и без бед но сти у све ту, за о би ла зе ле гал не ме ђу на род не ин сти ту ци је, па се так ве и н т е р вен ц и је ја в љ а ју к а о нај т е ж и о б л и к ис по љ а в ањ а пол ит ике силе. 40 На тај се на чин дезавуишу напори успоставе међународног друштва на принц и п и м а м е ђу н а р од н о г п р а в а, у с к л а д у с а ко ји м с е д рж а вн и с ув ер ен ит е т ја в љ а к а о п ри н ц и п, ко ји да на с је д и но у ме ђу на р од ном п р а ву мо же ц р пе т и свој ле г а л и т е т. Сав р емена р еа лно с т у међунар одн и м односима с е на ж ало с т, мо же оп и с а т и не ш т о и з ме њ е ном О р в е лов ском си н т а г мом да с у све др жа ве су ве ре не али да су ипак не ке су ве ре ни је од дру гих. Не прин ци пи јел ним по наша њ ем ја к и х д р ж а в а, на р о ч и т о с т а л н и х ч ла н и ца С а в ет а б е зб еднос т и У Н- а, од ко ји х не ке, и л и з а о би л а з е т у о р г а н и з а ц и ју в ој но и н т е р в е н и ш у ћ и и у ситу а ци ја ма ко је се не мо гу прав да ти са мо од бра ном или би ло ка квим раз ло - зима ме ђу на р од ног п р а в а, док не ке св о ју фу н к ц и ју ис ц р п љу ју кон с т а н т н и м ве том ко ји па ра ли ше би ло ка кав на пор да се ре а гу је у си ту а ци ја ма ка да је 36 G. Simp son, 90. 37 A n t o ny A n g h ie, I m p e r i a li s m, S o v e r e ig n t y a n d Ma k i n g o f In t e r n a t i o n a l L a w, C a m b r id ge Uni ver sity Press, 2004, 130. 38 Ibid. 39 Ра до мир Д. Лу кић, Бу ди мир П. Ко шу тић, Увод у пра во, П р а в н и ф а к у л т е т Ун и в е р - зи те ту у Бе о гра ду Слу жбе ни гла сник 2008, 31. 40 Mi len ko Kre ća, Me đ u n a r o d n o ja v n o p r a v o, Slu žbe ni gla snik, Be o grad, 2008, 181. 164

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 то по треб но, на но се ве ли ку ште ту ме ђу на род но прав ном по рет ку и ме ђу на - род ној за јед ни ци као це ли ни. Ме ђу тим, то ни ка ко не тре ба да нас на ве де на з ак ључа к да међунар одно п р ав о не пос т оји. Уп р а в о с у п р о т но, т а к в е о б л и ке по на ша њ а је д и но з а х в а љу јућ и међунар одном п ра ву и њ е г о ви м п ри н ц и п и ма м и и п р е по зна је мо к а о п р о т и в п ра в не и не з а ко н и т е. Да не пос т оји т о мерило, он да би у ме ђу на род ним од но си ма све би ло до зво ље но, а та да пра во ио на ко не би има ло не ког ве ли ког сми сла, јер би се пре тво ри ло у му зу оно га ко има сна гу да га на ме ће свим дру ги ма. Због то га је ду а ли стич ки при ступ ко ји у д р ж а ви и њ е ној в о љи ви ви је д и но в р е ло и з ко јег и з ви р е св е ко л и ко па и ме - ђународно право тако близак овим покушајима инстру ментализације међуна род ног пра ва, и због то га ар гу мен ти ко је он ну ди, не ма ју прав ног ослон ца. 165

Др Се над Ф. Га нић, Шта се крије иза дуалистичко-монистичке дебате... (стр. 153 166) Se nad F. Ga nić, Ph. D., As si stant Pro fes sor Sta te Uni ver sity of No vi Pa zar De part ment of Law Sci en ces sga nic@np.ac.rs What is be hind the Du a list and Mo nist De ba te in International Law? Ab s t ra c t: D i sc u s sion on th e re la t i on ship b e t we e n in te r n al a n d in te r n a t i o n al law ta kes a very long ti me and is still on go ing. Over ti me, this di scus sion is shaped in to two the o re ti cal un der stan ding and ex pla na ti on of this re la ti ons, which ma ni fe sted in the le gal sci en ce thro ugh the du a list and mo nist de ba te. De spi te the fact, that the ba sics of the se two the o ri es are known to us, it se ems that the ad diti o nal de a ling with the ar gu ments that ha ve been of fe red in this de ba te are very im por tant. Espe ci ally be ca u se we be li e ve, that one of the se two the o ri es, and this is the one that re pre sents the du a li stic ap pro ach, do es not ha ve its fo un da tion only in law. On the con trary, it se ems that the ar gu ments of du a list the ory, of fers only at tempts to se e mingly un der the gu i se of le gal ar gu ments, ju stify the con cept of un der stan ding of in ter na ti o nal law, which ac tu ally me ans its ne ga tion. Especi ally, if the ba sics of du a lism are pla ced in re la tion with the con tem po rary in terna t i o nal law and the mo der n con cep t ion of sta te so ve re ig nt y. T he re fo re, we be li e ve that furt her re vi ew of this is sue can be use ful. Be ca u se the ex ten ding the ef fects of the norms of in ter na ti o nal law, which is the pro cess that fol lows the de ve lop ment of this branch of law, this de ba te be co mes ac tu a liyed over and over again. Keywords: mo nism, du a lism, In ter na ti o nal Law, So ve re ignty. Да тум при је ма ра да: 01.06.2017. 166