и сво је по ла зи ште као ме сто свог ис хо ди шта, на кра ју за кљу чу је да она то у ства ри не ће: Ска чем, у но ћи, мр клој као веч ност: Ја, у ства ри, не же лим да умрем. Ни кад! Та ко се ва пај про тив смр ти и ус клик за жи вот из ове при че ука зују као мо то чи та ве збир ке Ве нац за oца. От по чев ши и за вршивши збирк у р еч им а посв еће н и м у м р лом оц у, ау т о р к а ов ом к њи г ом з а п р а в о с л а ви жи вот и ње гов при род ни ток. На т а ш а А Н ЂЕ Л КО ВИ Ћ ЧИ ТА ЊЕ ГРА ДА УЗ СМЕТ ЊЕ НА ВЕ ЗА МА Та т ја н а Ја н ко в и ћ, Пр и с в а ја њ е Ве н е ц и је, Н а р од н а б и б л и о т е к а В у к К а р а џић, Кра гу је вац 2018 У чи та њу све у куп них кул ту ро ло шких и исто риј ских од ра за градо ва кључ ну уло гу мо же игра ти сам град, са сво јом за ди вљу ју ћом физич ком ле по том, али и оно што се у ње го вом ма те ри јал ном на сле ђу не ви д и и не д ȃ л а ко од г о не т н у т и. Док с е г р а д у в о де н и х п у т е в а ко ји н и с у са мо ули це већ и ча роб на огле да ла ди ви Лу ис Мам форд у свом де лу Г р а д у и с т о р и ји, у ф о к у с у и нт ер ес ов а њ а Тат јане Ја нкови ћ јес т е ч ит ањ е В е н е ц и је п о с р ед с т в ом к њи же в н о г п а м ћ е њ а, д о ко је г с е у с а в р е м е н ом све ту не до пи ре без бор бе са смет ња ма на ве за ма. Ж а н р к р а т к е п р ич е о б ел еж ић е д ос ад аш њ е с т в а р а л а ш т в о н а ш е сп и с а т е љи це. О б ја ви л а је к њи г е Пр и ч а баб и н о г с ин а (2008) и Дан а с с а м би ла у на шој ку ћи (2015, 2016), у ко ји ма се на ра тив гра ди од хро но то па бли ског глав ном ју на ку, а ње гова емотивна и има ги нар на пу то ва ња уо квир е н а с у љу б а в љу б л и ж њи х. О п р е де љ е њ е з а п и с а њ е п р о з е у њ е ној но в ој књи зи до би ја ау тен тич ну ве зив ну списатељску нит литерарно утемељ ењ е у вид у п ут о в ањ а. Дож ив љ аји п р оист е к л и и з с у с р е т а по је д и н ц а с а р а з л и ч и т и м ме с т и ма, оп ле ме њ ен и иск ус т в ом л ит ер ат ур е, п р ет в ар ају с е у п у т о п и сн у п р о з у о д у хов ном у з а ја м ном п р о ж и м а њу чо в ек а и г р ад а. У оваквом амбијенту настаје пло доносни сусрет, мо ме нат над град ње личн о г и с к у с т в а и ск у с т в о м с в е т а, ко ји у к њ и з и Та т ја н е Ја н ков и ћ д об ија но во име при сва ја ње. Мо т о н а п р в ој с т р ан иц и к њиг е п р е у з е т и з де л а Јо с и ф а Бр од с ког (...и ја сам осе тио ка ко сам за ко ра чио / у соп стве ни пор трет, / са чи њен од хлад ног ва зду ха ) им пли ци ра при чу о са мо спо зна ји и из ве сној иници ја ци ји је дин ке пред од ра зом ле по те и уни вер зал не вред но сти. Иниц ија ц и ја с е п р в ен с т в е но од но си н а по т р е бу п у т о п и сц а д а, п р е м а р е ч и м а В л ад и м и р а Гв оз д ен а (Кос м из а м с р пс ко г м о д е р н и с т и ч ко г п у т о п и с а), 355
оде и з в а н в р е ме н ско -п р о с т о р не де т е р м и н и с а но с т и. О ву т еж њу, којом с е п о с т и ж е о п и с н е ч е г д а љ е г, е с е н ц и ј а л н и је г од х р о н о т о п а, Г в о з д е н к њи же в но т е о р и ј с к и од р е ђу је к а о ко с м и з а м. По п у т Бр од с ког, ко ји је за ко ра чио у вла сти ти пор трет, Та тја на Јан ко вић пре у зи ма уло гу гонд о л ије р а у м е а н д р и м а м и т с ко г в р е м е н а и п р о с т о р а. Ис т о р и о г р а ф с ке ч и њ е н и це, и н ф о р м а ц и је и св а ко од р е ђ е њ е Ве не ц и је к а о не че г а ш т о је по стоја ло, а да нас је са мо ту ри стич ка атрак ци ја и по ли гон за фотог р афис ањ е, код н а р а т о р а бу д и н а с у ш н у же љу з а б е г ом и о т к ло ном од на сил но ука лу пље ног ам би јен та. Из ове же ље ро ђен је ко сми зам Прис в а ја њ а Ве н е ц и је. П р ед ч и т а о ц е м је п у т о п и с а ц з а т е ч е н у т у р и с т и ч кој г р у п и ко ја у п р а т њи в о д и ч а од л а зи у Ве не ц и ју г р а д ле по т е и д у б о ке з а гле д а но с т и у п р о ш л о с т. Ло г о р е и ч н и и з р а з т у р ис т и ч ко г в о д и ч а з а у з и м а п о с е б н о место у књи зи. Ње гов за да так је да усме ра ва ту ри сте оп штим ин фор маци ја ма са же тим освр ти ма на кул тур но и сто риј ске зна ме ни то сти. Путо пи сца ко ји ства ра књи жев ност у се би, док хо да, раз гле да и упи ја ау дит и в не, ви з у е л не и о л ф а к т и в не с л и ке Ве не ц и је, р е т о ри ч ко г о в о р к а њ е у ве ли кој ме ри оме та и де кон цен три ше. Не пре ста на рас при ча ност ту рис т и ч ког в о д и ч а, бу к а д ру г и х т у р и с т а и од б ле сц и б л и це в а с а њи хо в и х фо то а па ра та ра за ра ју ви зи ју ле по те и оду ше вље ња пред чу дом ар хи текту ре и умет но сти. Чи та лац до би ја мо гућ ност да осе ти ону,,смет њу на веза ма која угњетава лирски су бјект чуве ног Ла ли ће вог пре пе ва Плав е г р о бн ице М ил ут ин а Б оји ћ а. О с а у т еме љ е њ а у б а ш т и н и не до к у ч и в а је у та квом ам би јен ту, због че га се на ра тор упу ћу је у бег од гру пе и у с а м о с т а л н о т у м а р а њ е д у хо вн о м д р а г уљ а рн иц о м у л аг ун и. В аж н о ј е н а з н а ч и т и д а је у к њиз и н а в иш е м ес т а и с к а з а н а д и с т и н к ц и ја и з м е ђу п уког к р ет а њ а ( и з ме ш т а њ е т е л а ) и о би л а ск а т у ри с т и ч к и ат р а кт и вн и х ло к а л и т е т а с јед не с т р а не и с д ру г е у н у т р а ш њ е г п у т о в а њ а, н а с т а лог и з лич не по бу де и же ље за спо зна јом фи зич ки уда ље них али ду хов но веом а б л и с к и х п р е д е л а :...с в е с а м с и г у рн и ја д а с в ако п ут ов ањ е п оч ињ е из ну тра. Чак и да је по сто ја ла мо гућ ност да ра ни је кре нем на пут ве рујем да се не бих по ме ри ла с ме ста са мо би се мо је те ло из ме сти ло. Би ло је по т р е б но до р а с т и сн у, о с е т и т и с е в р ед ном њ е г о в ог о с т в а р е њ а, са ња ти га до вољ но ду го, до по и сто ве ће ња с њим. (...) Тек он да се пред пут ни ком отва ра пут. Пут оп исна п р оз а Пр исв ајање Венец ије о бил ује фра гмент арн и м а л и је з г р о ви т и м е с е ји с т и ч к и м р е ф е ри с а њи м а н а од р е ђ е не т е ме, к а о н п р. о уло зи фо то гра фи је у фор ми ра њу не до вољ но жи вих се ћања. За разлик у од м а с е ко ја не п р е с т а но ф о т о г р а фи ше и уд а љ а в а с е с а ло к а л и т е т а, Ја н ко ви ће ва у ви ђа да фо т о г ра фи ја н и је до вољ на за и н т ен зи в н и до ж и в љај: Ф о т о г р а фи је ће о с т а ви т и л а ж а н у т и с а к з а у с т а в љ е н и т р е н у т а к де ло ва ће као треп тај у вре ме ну про ве де ном ис пред фре са ка, ко је под ра зу 356
мев а р а з гле д а њ е б е з ж у р б е и од а би р о бје к т а з а с л и к а њ е. З а н и м љи в а је чи ње ни ца да је Брод ски, је дан од три има ги нар на са го вор ни ка пу то писц а ов ог де л а, т а ко ђ е био у п у ће н у д и с т и н к ц и ју и з ме ђу ф о т о г р а фи је и р е а л ног с а гле д а в а њ а св е т а (з а ко је је, и п а к, по т р е б но ви ше в р е ме н а од једног з а м р зн у т ог т р еп т а ја бл и ц а), је р је био си н ф о т о г р а ф а у с овје тској м о р н а р и ц и. В р е м е у к њи з и Тат јан е Ја нков и ћ м е р љ и в о је и е г з и с т и р а с а мо у т р ен уц им а с а гле д а в а њ а, с а ме р а в а њ а в е л и ч и не у ме тн и чког дел а ко је з ас л уж ује п аж њу. О в ак а в о с ећ ај з а в р е м е п р ои ст ич е и з с в ес т и о до с т ој но с т и, и з по ш т о в а њ а и у в е р е њ а д а р е це п ц и ја у ме т но с т и мо р а д а по с т о ји. По зн а в а њ е к њи же в ног и к у л т у р о ло ш ког п а м ће њ а п у т о п и сц а в од и у п р о це с п ри св а ја њ а и и н т е н зи в н и је г до ж и в љ а в а њ а Ве не ц и је. Н а ов ај на чин оно оп ште, ин фор ма тивно, постаје рафи ни ра но, ду бље уте ме љено у оку по сма тра ча, ко ји се не ми ри ла ко са Кју бри ко вим по гле дом кроз ш и р ом з а т в о р ене оч и: Н акон д ан а п р ов е деног ш и р ом о т в о р е н и х оч и ју те шко је скло пи ти кап ке и пре пу сти ти се сну. Ка да се очи скло пе, наста је пи са ње из ну тра: Ћу тим, ослу шку јем и пи шем. Но си о ци књи жев ног пам ће ња (Јо сиф Брод ски, до жи вља јем Ве нец и је зи м и, М и лош Ц р њ а н ск и Љу б а в љу у То с ка н и и То мас Ман Смр ћу у Ве н ец и ји) с в о ји м л ит ер а рн и м в из ијам а с т в ор ил и с у код с п ис ат ељ иц е же љу и им пулс за пу то ва њем и за личним дожи вљајем и литераризацијом. Књи жев ност је лек ти ра за пу то ва ње пре пу то ва ња, слич но ли тер а р н о м п ое тс ко м п о с т у п к у у Б р од с ко м д н е в н и к у Јо в а н а Х р ис т ић а ; а л и и за оне о би че но за м р за ва ње и смеш та ње т ре н у т ка у веч нос т и у по сед сим бо лич ког тра ја ња: Отва рам вра та на бал ко ну мо ре је и да ље ту. Ужи вам у чу ду ко је је са мо ју трос чу до док се Хри сти ћев лир ски субје к а т у п у ш т а у и м а г и н а р но п у т о в а њ е и з в л а с т и т е с о б е, н ар ат о р к њиг е Пр ис в а ја њ е Вен ец и је о с е ћ а по т р е бу д а и з р е а л ног а м би је нт а пот оне у има го ло шке ду би не за да те ствар но сти. Свест о Дру гом ко је се уни верз а л и з у је и с е м а н т и з у је к а о и св о је, п р е т а че с е у п ри ч у о ле по т и а к т у е л ној с амо овде, с а да : А л и, и з в а н Ве не ц и је, ле по т а к у п љ е ног одев ног п р ед ме т а не с т а је, о б е см и ш љ а в а с е; ко ч и ја с е п р е т в а р а у бу н де ву, ко њи у м и ше в е. К њи г а је п р оже т а п ри чом о лепот и која...не п рипада, она пос т оји. Ле по т а з а Та т ја н у Ја н ко ви ћ под јед н а к и м и н т е н зи т е т ом по с т о ји у сви м в ре ме н и ма, док је з а Ра с т к а Пет р овић а к а о п ут оп исца п ресуда н садаш њи до жи вљај, а про шлост је че сто до дат ни те рет за спо зна ју ле по те. Истори ј ске п р ет ензије сви х в ла да ра св е т а у к љу ч и в а ле с у и од но ше њ е рат н и х тро фе ја и нај ра зли чи ти јег рат ног плена. Након че твр тог кр ста шког по хода оп љ ач к а н је Кон с т а н т и но пољ, а у оби м ном рат ном п р тљ а г у на ла зи л и су се и тзв. ко њи Све тог Мар ка. На сил ном узи ма њу ста ро грч ког и ви зант и ј ског м а т е ри ја л ног н а с ле ђ а у ов ој к њи зи с у п р о т с т а в љ е но је д у хов но 357
п ри сва ја ње и у г ра ђи ва ње в ла с т и т е к улт уре у јед н у ш и ру, ц и ви л и з а ц и ј ск у б а ш т и н у. С в е ш т о је ле по у Ве не ц и ји мо же п ри п а д а т и св а ко ме ко и м а св е с т о ле по т и и њ е ном зн а ч а ју з а ч и т а в о чо в е ч а н с т в о; св а коме ко жел и се бе у г ра д ит и у у ме т н и ч ко наслеђе. Уме тнос т је не мо г у ће по се до ва т и, па ни ле по ту ко ја из ње про из и ла зи: Све што је ле по при па да Ве не ци ји, као укра де ни ко њи Све тог Мар ка, као Ати ни не гла ве од бе лог ка ме на, као ко зна шта све... Истин ски има мо са мо оно што не ма мо, оно што не мо же мо из гу би ти. На и ме, пу то пи сац за гле дан у оча ра ва јуће чудо реф л е кс з ап а дн е а нт и чке ц ив ил из ац и је бу д и о с е ћ ај у д у б и н и в л а с т и т е св е с т и и у ви ђ а д а је п у т у Ве не ц и ју п у т о в а њ е ме а н д ри м а Ви з а н т и је и це ле а н т и ч ке ц и ви л и з а ц и је. К љу ч н а с т и л ск а п а р а д и г м а к њи г е од но си с е н а по с т у п а к и з јед н а ча в а њ а д в а фе но ме на под и з в есном т ензијом Д ру г ог с а св о ји м ; ч и н по тира ња имагинарних грани ца у културном дискурсу. Брисање дистинк ци је из ме ђу свог и ту ђег при сут но је на сва ком ко ра ку овог ру копи са, на ми кро и ма кро пла ну, лич ном и ко лек тив ном, чак и пол ном ар хе тип ском: У сва ком слу ча ју, ево ме у Ве не ци ји у ту ђој обу ћи, па још и у му шкој! Ис по ста ви ло се да су удоб не, да су пра ви из бор. Пу т о п и с а ц же л и д а м а к а р н а т р е н до с е г не не ви д љи в о, с е н ком з а р о б љ е н о, т р а н с ц е н д е н т но. Ја нко в ић ев а с р ећ е с п ом ен ике, г р ађ ев ин е и д ру г о м а т е ри ја л но н а с ле ђ е, д и ви с е ч у д у, а л и од м а х по р ед т о г а у ви ђ а и љу де у сим би о зи са за те че ним ам би јен том. Са пре ду бе ђе њем и из грађе ном п р ед с т а в ом п ри бл и ж а в а и м с е и у це ло к у п ној њи хо в ој по ја в но с т и и з гле д у, по к р е т и м а и г е с т о ви м а, у ви ђ а оно ш т о он и н и с у у кон т е к с т у тре нут не ствар но сти, али би мо гли би ти у мит ском окви ру. Ова кав посту пак за па жа ња и учи та ва ња осо бе но сти пред ме ти ма, љу ди ма и по јав а м а си г н а л и зи р а сп и с а т е љ к и н т р е н у т н и о т к лон од п р о ш ло с т и (а л и не и од б а ш т и не!) у не к у д ру г у т р а д и ц и ју, м и т ск и св е в р е ме н у, искон ск у: Чим се уђе а ула зи се нео сет но, као кроз би ло ко ја отво ре на вра та н а и ђ е с е н а ч ув ар а г р об љ а. (...) Од т р ен у тк а к ад а с а м о к р ен ул а л еђ а чу ва ру гро бља, он се не ким ге стом а мо жда ни ти ме, мо жда ни чим што има ве зе са њим са мим, већ са не чим из ван ње га, ру жом ко ја цве та у з ње г о ву но г а ви ц у и л и ц и гле н и м зи дом и за ње г о ве гла ве п ре о бра жа ва у мо ју пред ста ву о ње му. И знам да ћу га за пам ти ти та ко пре о бра же ног, ни на лик оно ме ка кав је за и ста. Та ко се, од пр вог по гле да, све што ви дим у Ве не ц и ји п р е о б р а ж а в а у мо ју Ве не ц и ју... Гон до ле, основ но пре во зно сред ство у Ве не ци ји, осим што су неи з ос т а вн и де о т е к с т а п у т о п и с а, п ри ло же не с у и у ви д у 35 ис т о в е т н и х ф от ог р аф и ја. По ч е т а к с в а ко г од ф р а г м е н а т а у к њ и з и, ко ји п р и к а з у ј у по сте пе но по ме ра ње кроз про стор Венеци је, обележен је карактеристичн и м ц р но - б е л и м о т и ском н а ко је м је п р ед с т а в љ е н а г он до л а у по к р е т у. По се та сваког но вог ме ста про пра ће на је овим пе ча том ко ји је сте за 358
ш т и т н и зн а к ви з у е л н и и де н т и т е т с а в р е ме не Ве не ц и је. У п р е т ход ном л и т е р а р ном о с т в а р е њу Та т ја не Ја н ко ви ћ ( Да нас сам би ла у на шој ку ћи, д ру г о до п у њ е но и з д а њ е, 2016 ) т а ко ђ е је з а с т у п љ е н е ф е к а т усме р а в а њ а ч и т а о ц а ви з у е л н и м п у т о к а зи м а. Ре ч је о н а с лов ној ф о т о г р а фи ји м р т в е при ро де са прозор ским ок ном из ко јег иси ја ва пеј заж, крајње сугестивно, с а мо у јед ном у гл у. Ф о т о г р а фи ја с е ф р а г ме н т а р но с т в а р а, и з п ри че у п ри ч у н а с т а је де т а љ по де т а љ, д а би н а к р а ју ф о р м и р а л а це л и н у. С е м а н т и ч к и з а м а х ов ог п у т о п и с а к р о з т е кс т и ф о т о г р а фи је о с л и к а в а п у т од р а с у л а, п у ко т и не до уо к ви р е не це л и не. Од х а о с а у р а з у л а р е ној м а си т у ри с т а н а по че т к у к њи г е, до о с е ћ а ја з а до в о љ с т в а и с р а с т а њ а с а Ве не ци јом на са мом кра ју: Пре ла зим пре ко Тр га као да му при па дам, без о с е ћ а њ а р а с т а ја њ а. Је зик Пр и с в а ја њ а Ве н е ц и је до бар је чи та о чев са ве зник, због сво је п и т ко с т и и до б р е с т и л ске у р а в но т е же но с т и. Од а би р ле к си ке и з г о в о р а сва ко д не ви це ве ш т о се п ре л и ва у ко ло п ле т ме т а фо ра, пе р с о н и фи к а ц и ја, по р е ђе њ а, па све до сло же н и ји х а ле г о ри ј ск и х и ме т о н и м и ј ск и х с т и л ск и х укра са. Ве о ма чест троп упра во је ме то ни ми ја Ве не ци ја, ко ја се но ћу г а си (к р ет ањ е њ е н и х с т а нов н и к а и т у ри с т а је њ а в а), д а њу бу д и и с л. Гра де ћ и ау т ен т и ч н у ау д и т и в н у сл и к у Ја н ко ви ће ва че с т о п ри бе г а ва се би свој стве ном го вор ном чи ну по сред ством ве што увре же них пер со ниф и к а ц и ја с т в а р а ау т о ном но л и т е р а р но с а з в е ж ђ е: По в р е м ен о, у ход у, н а гло с е о т в о ри т и ш и н а. Ћу т и св е тло п ри т а је но у к а п и л а ри м а ф е њ е р а, ћу те цр не руч ке на про зор ским кап ци ма и, из над све га, ћу ти ка мен под м о ји м с т о п а л и м а, с т а р п е т с т о г о д и н а. То је т р е н у т а к и з в а н в р ем ен а, д р а г о це но б е с т е ж и н ско с т а њ е. Го в о р н а р а т о р а је гл а с оног по је д и н ц а ко ји же ли да ми мо и ђе ту ри стич ког во ди ча, че сто без ма пе и пот пу но слоб одно да и мен ује п р едмет е, појаве и у т иске дајућ и и м в ла с т и т у озна к у, а не пре у зи ма ју ћи већ за да то и на мет ну то озна че но. Под сти ца ње чи та о ца, са др жа но већ у на сло ву де ла, да упо зна проц е с п р и с в а ја њ а Д ру г ог и п р и б л и ж а в а њ а у н и в е р з а л ном, од в е ш ћ е г а до св е о бу х в а т ног ч и т а л ач ког до ж и в љ а ја. К а о ш т о је н а в е де но у р е це н зи ји Рад ми ле Ги кић Пе тро вић, Јан ко ви ће ва у Ве не ци ји, про сто ру душе вне си т о с т и и з а ш т и ћ е но с т и, успе в а д а у г р а д и с е б е, св оју с е нк у у од с јај не и з ме р не св е тло с т и и ле по т е. Пр и с в а ја њ е Ве н е ц и је по к а з у је н а који на чин се мо же до жи ве ти су шти на ка да сви го во ре о ого ље ној форм и и к а ко д и с а т и у мо ру м но ш т в а и би т и св е с т а н не ви д љи в ог, ко л и ко год би ле ја ке смет ње на ве за ма. Ми л а н Г РО МО ВИ Ћ 359