SVESKE MATICE SRPSKE Бр. 60 Покренуте УРЕДНИШТВО Др Горана РАИЧЕВИЋ (уредник Серије књижевности и језика) Др Љубомирка КРКЉУШ (уредник Серије др

SVESKE MATICE SRPSKE Бр. 60 Покренуте 1985. УРЕДНИШТВО Др Горана РАИЧЕВИЋ (уредник Серије књижевности и језика) Др Љубомирка КРКЉУШ (уредник Серије друштвених наука) Др Ира ПРОДАНОВ (уредник Серије уметности) Др Јован МАКСИМОВИЋ (уредник Серије природних наука) Штампање ове свеске финансирано је из Легата инж. Лазара и Савете Стојковић

ISSN 0352-7700 СВЕСКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ ГРАЂА И ПРИЛОЗИ ЗА КУЛТУРНУ И ДРУШТВЕНУ ИСТОРИЈУ Серија уметности Св. 17 РЕДАКЦИЈА СЕРИЈЕ УМЕТНОСТИ Проф. др Ира Проданов (Академија уметности у Новом Саду) Проф. др Александра Кучековић (Факултет ликовних уметности у Београду) Милена Лесковац (Српско народно позориште у Новом Саду) РЕЦЕНЗЕНТИ Проф. др Соња Маринковић (Факултет музичке уметности у Београду) Проф. др Маријана Кокановић Марковић (Академија уметности у Новом Саду) Доц. др Наташа Црњански (Академија уметности у Новом Саду) Нови Сад 2019

САДРЖАЈ Немања Совтић: О позоришном питању 1919. године у дневном листу Јединство под управом Петра Коњовића........................ Милан Милојковић: Културни живот Новог Сада 1920. године на основу написа у дневним новинама Јединство....................... Ира Проданов Крајишник: Трагом написа о раду опере Српског народног позоришта из дневних новина Јединствo (1921)............... Бојана Мијатовић: Електрични концерти у Београду и Нишу (1894/1895) у огледалу српске штампе..................................... Соња Јанков: Савремена ликовна критика у Србији стање и потенцијали........................................................ Бранка Б. Кнежевић: Појава турске речи чалапи у живопису Рамаће. УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ.......... 7 23 33 39 55 69 73 5

UDC 070JEDINSTVO 792(497.113 Novi Sad) 1919 78.071.1:929 Konjović P. Др Не ма ња Сов тић О ПО З О РИ Ш НОМ П И ТА ЊУ 1919. Г О Д И Н Е У ДНЕВ НОМ ЛИ СТУ Ј Е Д И Н СТ ВО ПОД У П РА В ОМ П Е Т РА КО Њ О ВИ Ћ А * Са жетак: Днев не но ви не Је динство ва жан су из вор за про у ча ва ње култ ур е Нов ог С а д а и з ме ђу д в а св е т ск а р а т а. То ком п р в е г о д и не и зл ажењ а л ис т а, 1919, управ ник је био срп ски ком по зи тор Пе тар Ко њо вић. Исте го ди не ре шав а н је с т а т ус С рп ског н а р од ног по з о ри ш т а у но в ој д р ж а ви К р а љ е ви н и С р б а, Хр в а т а и Сло в е на ца. И з на п и с а у Је д и н с т в у, од ко ји х је в е ћ ин у с ас т авио Пет а р Ко њ о ви ћ, с а зн а је мо д а с е ов ај ком по зи т о р и м у зи ч к и п и с а ц з а л а г а о з а е т а т и- за ци ју по зо ри шта, док је Дру штво за СНП же ле ло са мо у пра ву. У дру гој по - ло ви ни го ди не по ле ми ка је пре ра сла у отво ре ни су коб. К љу ч н е р е ч и: Је д и н с т в о, Пе т а р Ко њ о в и ћ, С р п с ко н а р од н о п о з о р и ш т е, Дру штво за СНП, Кра ље ви на СХС. С п и с а т е љ ск и оп ус Пе т р а Ко њ о ви ћ а (1883 1970) на ста јао је упо ре до са ком по зи то ро вим му зич ким де ли ма. По ред му зи ко граф ског кор пу са ко ји, између о с т а лог, у к ључ ује с т уд ије о Ст ев ан у Мо к ра њ ц у и М и ло ју М и ло је ви ћу, и з би р ке т ек с т о в а Лич н о с т и, К њи га о м у з и ц и с рп с кој и с л а в е н с кој и Ог л е д и о м у з и ц и, Ко њ о ви ћев сп и с а т е љ ск и р а д о б у х в а т а п р е в о де опе р ск и х л и бр е т а, пе сн и ч к а о с т в а р е њ а и по з о ри ш н у к ри т и к у. Де л ат но с т Пе т р а Ко њ о ви ћ а к а о м у зи ч ког п и сца би ла је п ред ме т п р о у ча в а њ а Рок са н де Пејо ви ћ ( Pe jov ić 1994; Пе јо вић 1999), док су ње го ве на пи се о по зо ри шту, пр вен стве но оне о уметн и чкој п р о д у кц ији Српског нар одног поз ориш т а у Но в ом С а д у, о бра ђи в ал и Је ле на Глу ши ца (Глу ши ца 2011) и Не ма ња Сов тић (Сов тић 2017). Ко њо ви ће ва п исана реч о м узиц и и позориш т у не о тк рива само и зврсног по зна ва о ца умет но сти већ и брит ког жур на ли сту, про ниц љи вог ко мен та - т о р а к у лт у рн о г ж ив от а и о ш т ро г п ол ем и ч а р а с а и д е о л о ш к о м а м б и ц и ј о м. * О вај текст је део про јек та Дн е в н е н о в и н е Је д и н с т в о и з в о р з а п р оуч ав ањ е м уз и чке к ул т у р е Но в о г С а д а и з м е ђ у д в а р а т а ко ји, у окви ру ра да Оде ље ња за сцен ске умет но сти и м у з и к у М а т и це с р п ске у Но в ом С а д у, фи н а н си р а М и н и с т а р с т в о з а к у лт у ру и и нф о рм ис ањ е Ре п у б л и ке С р б и је. 7

Н а ц и о н а л но, а л и и п р о ју г о с ло в ен ск и о ри јен т и с а н, Коњ ови ћ је у ме тн и чк а п ит ањ а по смат ра о у све тл у д ру ш т ве но -ис т о ри ј ск и х (не)п рил ик а, ч ији је био по сма трач и учесник. Есе ји стич ка еру ди ци ја Пе тра Коњовића добро је позната, а ње гов из лет у но ви нар ске во де по чет ком 1919. го ди не остао је до да на с не до в ољ но ис т р а же но под ру ч је. У овом ра ду ак це нат је ста вљен на пред ста вља ње гра ђе. На ме ра је да се до п ринесе буд ућ и м ис т ра ж и ва њи ма по све ће н и м ра све тља ва њу Ко њо ви ће вог мно го стру ког кул тур ног прегала штва, зарад поступног стварања целокупног мо за и ка ком по зи то ро ве бога те био графије (Глушица 2011: 80). Изабрани су члан ци из Је д и н с т в а, нов ос а д ског д невног л ис т а ч ији је Коњ ови ћ био управ ник то ком исто риј ски зна чај не 1919. го ди не. Је зик ни је ускла ђен са савре ме ним пра во пи сним нор ма ма, већ су на пи си пре не ти у из вор ном ви ду. У члан ци ма је дат осврт на пред ста ве у об но вље ном по зо ри шту, а кри ти ко вано је и по на ша њ е п у бл и ке. По ле м и к а о по з о ри ш ном п и т а њу р е з ул т и р а л а је з а ош т р eним то ном у спо ру са Дру штвом за Срп ско на род но по зо ри ште. Ко мен тар при ка зи ва ча ука зу је на мо гу ће ту ма че ње пре до че них на пи са, нуде ћ и по т ен ц и ја л на и н т е р п р е т а т и в на усме р е њ а ко ја не т р е ба до ж и в е т и к а о ау т о ри т а р н у ч и т а л ач к у с у г е с т и ју. 1. По з о ри ш на к ри т и к а Од осни ва ња днев ног ли ста Је д и н с т в о Пе тар Ко њо вић је бе ле жио своје у т и ске о у ме тн и чкој п р од у кц ији Срп ског нар одног поз ориш т а у рубриц и По з о ри ш т е. Уп р ко с т о ме ш т о је и н и ц и ја л и ма П. К. по т п и с а на с а мо п р в а, вр ло оштра кри ти ка ко ма да Се оски лола, дослед ност при сту па и је зич ко -стилска кон зи стент ност у ни зу дру гих чла на ка под у пи ре прет по став ку о Ко њо виће вом ау тор ству. По пра ви лу је реч о крат ким освр ти ма ко ји са др же основ не ин фор ма ци је о до га ђа ју и ау то ров кри тич ки суд. По хва ле су би ле ре зер ви сане з а озби љ н и је ко ма де ж а н р ов ск и од р е ђе не ис т о ри ј ском т емат иком (Хајд у к Вељ ко), л и р ском и н т р о спек ц и јом (Пер ћин) и со ци јал ном дра мом (На да). С дру ге стра не, пре ма ла ким ко ма ди ма као што су Се о с к и л о л а и Мој де ра н Ко њо вић се ре зо лут но по ста вио, из ја вљу ју ћи да је скан да ло зно (...), скроз неде мо к ратск и и не са ве сно и не у к у сно, нај го ре и нај ба на л ни је п ри ка зе да ва ти за на род, је р је и на ро д у по т ре бно и з но сит и само ва љ а н у и по ш т е н у у ме т нос т. Ко њ о ви ће в е по з о ри ш не к ри т и ке у д нев ном л и с т у Је д и н с т в о р е з о н и р а ју с а ком по зи т о р о ви м р а н и је п р о к л а мо в а н и м с т а в ом да по з о ри ш т е т р е ба да и ма про свет но-умет нич ку функ ци ју, а не да бу де из вор за ба ве и ра зо но де. * * * 8

Пе так, 25. 4. 1919.; По зо ри ште: Ју че с а м гле д а о у н ашем Н ар одном По з о ри ш т у п р ед с т а ву ко ја је би л а, б е з ус т ру ч а в а њ а ћу р е ћ и, ск а н д а ло зн а. При к а зи в а о с е С е о ск а Ло л а. Гле д а о с а м с а мо по л а ч и н а, је р с а м т о л и ко мо г а о и з д р ж а т и. А ко је н а ше По з о ри ш т е з а т о об но ви ло свој рад, да да је ова кве при ка зе, он да је ште та за сав тај по сао и но вац. По т р е б но је н а р о ч и т о под ву ћ и д а је ск р о з не де мо к р а т ск и и нес ав есно и не у к у сно, нај г о ре и нај ба на л н и је п ри к а зе да ва т и з а на р од, је р је и на р о д у по - т ре б но и з но си т и са мо ва љ а н у и пош т ен у у ме тнос т и. О Позориш т у ћемо, и наче, г о в о ри т и још. П. К. Сре да, 30.4. 1919.; По зо ри ште: * * * У недељу је п р ед п уном к ућом дав а н Д ра г а ш и ћев ис т о ри ј ск и ко ма д Хај д у к Вељ ко. Иа ко овај ко мад за да на шње вре ме већ гу би сво ју ак ту ал ност, наш на род га ра до гле да и пра ти са ужи ва њем. Хај дук Вељ ка је играо Г. Ва си ље вић као сво ју ста ру до бру уло гу, у ко јој се и да нас до бро одр жао. Г. Спа сић (Му ла па ша) је та ко ђер играо до бро. Чу ли смо и гу сле, у ко је је гу дио и пе вао Г. Ра ду ло вић, добар уче ник пок. др. Бо шка Пе тро ви ћа, од чи је смр ти их рет ко чу је мо у Н. Са ду. Ко мад је ина че до ста до бро ишао. Је дан ар гу мент ви ше да се, по ред на родне сим па ти је, мо же још др жа ти на по зор ни ци. Су бо та, 3.5. 1919.; По зо ри ште: * * * С и ноћ н и п ри к а з чеш ке комед ије Пе рћ и н од Г ђ е Виков е -Куњ ет и цке д а о је, по с ле м но г и х р а з о ч а р е њ а, јед но и н т и м н и је в е че у н а ше м т е а т ру. М но г о с е, п ри са с т a в љa њи ма репе рт оара, дек ламова ло, до са да, о сло вен ском ре пе р т о а ру, али се он ни је, или је два ви део. Сад смо ви де ли до бру че шку ствар, и то тре ба озна чи ти као успех и на пре дак на шег по зо ри шта. Дру ги успех је у при ка зу. Г. дра ма тург Др. Су бо тић је, ре жи јом ово га кома да, ус пео да на на ш у, у век та ко у ко че н у сце н у до не се да х ж ивота и иск ренос т и у оном што се при ка зу је. Це ла пред ста ва је би ла уми ве на, има ла је рит ма и очевид но је спо соб на да ожи ви ин те ре се за на ше сло вен ске ства ри. Глу ми ла се до бро, го спо ђе чак вр ло до бро. Јед но би се мо гло, па жњом, пос т и ћ и: д и к ц и ја је п р е ма ло мо д ул а т и в на. Св ак и о рг а н и де св ојом, скор о п р ав ом ли ни јом. Ме ђу тим је це ла ска ла то но ва, ко ји се не до ди ру ју, и то ути че ма ло мо но то но. Утвр ди ће мо јед но ус пе ло ве че. Оно зна чи да чо ве ку ко ји је с до вољ но инте ре са, уку са и по зна ва ња по зо ри шта, као што је слу чај с дра ма тур гом Др. Суб о т и ће м, т р е б а о си г у р а т и мо г у ћ но с т и н т е н зи в н и је г р а д а. И ов а ко и х је т а ко ма ло ко ји су, код нас, за тај по сао. 9

* * * Не де ља, 11. 5. 1919.; По зо ри ште: У с р е д у и че т в р т а к да в а на је у поз ориш т у Х аје рма нс ов а Н ада ( Хола н дск и р иб ар и). Може мо од м а х р е ћ и д а је ов о био је д а н од н ај у спел ији х ком ад а ов е с е з о не. О в а до б р а с о ц и ја л н а д р а м а, у ко јој с е и з но си т е ш к и, п а т н и ч к и ж и в о т При мо р а ц а, ко ји, у п р ко с ж и в о т ној не си г у р но с т и ко јој и х и зл аже мор е, одл аз е н а мо р ск у п у ч и н у р а д и ко р е х ле б а, м но г о је з а н и м а л а н а ш у п у б л и к у. Мо р е, у пе сма ма ве л и к и х пе сн и к а, к а о си м вол не и с рц п ног вре ла Веч не Ле по т е, Ве л и ке Тај не, Ч а ри, и Мор е, к а о си мв ол З а ш т и тн ик а сир от и х, б едн и х, којим а п руж а из вор жи во та! Па, ипак, има љу ба ви за род ни крај и та мо. Ко м а д је, у це л и н и, до б р о и г р а н. По је д и не сце не, н а р о ч и т о у по с лед њ е м чи ну, би ле су од ја ког ефек та. Спо ми ње мо г-ђу Ди нић ку (у нај ја чој уло зи), Г-ђе Ра ја ч и ћ к у, Х а џ и ће ву (на р о ч и т о у по с лед њ ој сце н и), Ва си љ еви ћк у, Г-ђу Ленск у, Г. Г. Ва си ље ви ћа, Спа си ћа, Ди ни ћа, од мла ђих Ку сту ди ћа (у по чет ку ма ло пре - т е ру је), Јо в а но ви ћ а. По не ли смо ути сак да се у на шем По зо ри шту мо гу игра ти и до бре ства ри, и до бро. Не де ља, 8. 6. 1919.; По зо ри ште: * * * С а Шу м а хе р о в ом и Л и п ш и цо в ом в е с е лом и г р ом Мој де р а н р е пе р т о а р н и је д обио н и ш т а. Је д а н ко м а д б е з и к а к в е л и т е р а р но у ме тн и чке в р еднос т и, ко ји је ди но спа са ва на по зор ни ци до бра игра. Овај ко мад је мо гао од мах би ти з а ме њ е н с а м но г о д ру г и х в е с е л и х и г а р а, п а и с а т а ко ви м а од ко ји х по з о ри ш т е и ма, си г у р но, и ру ко п и с е на ра с по ло же њу, са мо да с е по т ру д ило да и х пот раж и. Пра зних ко ма да је већ би ло до ста. Игра је би ла, за то, бо ља, и та ко је пу бли ка, ипак, не ка ко ухва ти ла ра чун. Гђи ца Лен ска у уло зи Ли те (де ран) би ла је вр ло до бра. Ње на игра је при род на и ла к а, к ре т ње до с т а од ме ре не и си г у р не, и са уло г а ма сво је вр с т е она з а у зи ма на на шој по з ор н и ц и ле по ме с т о. Пу бл и к а ју је ра до гле да ла и наг рад ила а п лауз ом. Те ш ко ће у је зи к у јој с а мо сме т а ју у и з в е сн и м мо ме н т и м а, но с а в е сн и м р а дом ће бр зо пре ћи и пре ко то га. Г. Ди нић (Ро кус) био је у свом еле мен ту и сво јом и г р ом д рж а о в е с е ло р а с по ло же њ е п у бл и ке. Г ђ а Х а џ и ћ к а, у у лози Уле, појав ом и ле пом игром би ла је сим па тич на и до бра. Г. Кран че вић је, та ко ђер, играо до бро. Игра је у глав ном ишла до бро, и по ред му зи ке ко њич ке ди ви зи је и при су ства на ших дра гих Бе о гра ђа на, ку ћа је би ла у ле пом рас по ло же њу. 2. О пу бли ци Ко њ о ви ће в о по до з ри в о око је, с в р е ме на на в р е ме, по глед у п у ћ и в а ло и к а п убл иц и, п р е у сме ра в а ју ћ и фо к ус с п р о д у к ц и је на р ецепц ију позориш н и х ко ма да. На стра ни ца ма Је динс т ва пу бли ка је хва ље на, али и ку ђе на због свог д р ж а њ а п р е, т о ком и на кон п р ед с т а в а. Ре ч и з а х в а л но с т и у п у ћ и в а не с у з б ог 10

п ри в р же но с т и п у бл и ке По з о ри ш т у ис о л и д ној по с е т и, б е з ко је ов а ус т а но в а у т еш к и м м ат ерија лн и м п рил ик ам а не би оп с т а л а т о ком п р в е по с ле р а т не г од ине. К ри т ике с у ц иљ але н а под из ањ е поз ориш не а л и и опш т е к у лт ур е посет илаца, о слањ ајућ и се на и деју о в а сп и т но - обра зов ној уло зи у ме т но с т и, али и на еле мен те ори јен та ли стич ког и бал ка ни стич ког дис кур са. * * * Уто рак 29. 4. 1919.; По Но во ме Са ду по зо ри шна пу бли ка: И з гле д а д а с е н а ш а п уб л ик а н а г алери ји по п р а ви л а. Је с т е л и би л и н а п р е - м и је ри Се о ско г а ло ле? Зар н и је би ла у ме ре н и ја не г о ра н и је? Н и је би ло до вик и ва ња н и зви ж да ња! Ка ко ће би т и на оста л и ма ви де ће мо; же л и мо, да га ле ри ја бу де при стој на. То, у оста лом, тра жи до бар глас на шег на ро да. Нас је свет ски рат раз гла сио по це лом све ту не на на шу ште ту! Свет нас је по чео це ни ти па зар ми са ми се бе да не це ни мо! Ду жност је на ша, да бу де мо озбиљ ни, но до вољно т ре зве н и. И де т е л и у но во са д ске би о ско пе? До бро и де т е, па је с т е л и ви де л и к а ко се Ма ђа ри понашају? Деру се, довик у ју се, зви ж де и ц вр к а ју усна ма, к а д се на плат ну љу бе. Ала је то цвр ка ње од врат но, а још од врат ни је, кад се на ђе и по не к а н а ш а бу д а л а, п а ц в р к а! При ч ај т е до б р е м а ђ а р ске о с о би не, је р он и и м а ју до брих осо би на, а чу вај те се бо ле сног хи сте рич ног цвр ка ња! А и Мађари тре - ба, да се ок а н у ра з у зда но с т и, је р ће је д и но т ре зве но ш ћу по п ра ви т и оно, ш т о је њи хо ва нео б у зда ност по ква ри ла. Има ју ли Ма ђа ри у сво јој но вој др жа ви предња ка учи те ља или је на род оста вљен сам се би? Hom me ma sque * * * Че твр так, 3. 7. 1919.; Из Кан це ла ри је Срп ског на род ног по зо ри шта: Н а ш е је п о з о р и ш т е з а в р ш и л о п р в у с в о ј у с е з о н у у о с л о б о ђ е н ој д р ж а в и у је д и њ е ног н а р о д а. Не к а је х в а л а он и м а, ч и ја и ме н а з б ог њи хо в е ск р ом но с т и не ћемо д а спо м и њ е мо ко ји о б но ви ше по з о ри ш т е! Пу бл и к а је поз ориш т е с јајно по мо гл а. Ев а л а с рп ској п у б л и ц и у Но в ом С а д у. Уп р а в а б л а г о д а ри сви м а он и м фи р м а м а и по р о д и ц а м а, ко је с у по з ајм љи в а ле с т в а ри по з о ри ш т у, а н а р о ч и т о у глед ној фи р м и М и ла на Сар ла т и ћа и ком п., ко ја је це ле се зо не да ва ла бес п лат но нов мебл на упо тре бу. Упра ва је учи ни ла све, да се зо на што бо ље ис пад не, а од се зо не, кад се у упра ви све ње зи не енер ги је пот пу но раз ви ју, све ће би ти бо ље. Хва ла и до ско ра ви ђе ња! * * * Сре да 13. 8. 1919.; Пу бли ка не ка са ма па зи на ред: При ме т и л и смо д а с е п у б л и к а, н а р о ч и т о н а же ле зн и ч кој с т ан иц и, т ол ико гу ра у трам вај, те ни не че ка да се пр во си ђу пут ни ци, ко ји су до шли трам вај ским 11

ко л и ма. Он да н и је ч у до а ко се на ма ђар ском је зи к у, и з п у бл и ке, ч у је по л у гла сна при мед ба, да смо бал кан ци и да та квог не ре да не ма ни у Афри ци. Пу бли ка не ка са ма па зи на ред. * * * Пе так 17. 10. 1919.; У па жњу по зо ри шне упра ве. О не ди сци пли но ва но сти ве ли ког де ла на ше пу бли ке мо гло би се до ста пис а т и. С е т и мо с е с а мо кон це р а т а К р а љ е в е Га р де, к а д а је Г. К а пе л н и к Би н и ч к и, з б ог с т а л ног у л а же њ а и л у пе, у некол ико м а хо в а х т е о д а п р е к и не и з в о ђ е њ е. То исто ви ди мо сва ко ве че и у на шем по зо ри шту. И ако се, пре чи но ва, два пут да је знак звон це том да ће пред ста ва уско ро по че ти, ипак ни је мо гу ће раз у ме ти поч е т а к н и ј е д н о г ч и н а з б о г ж а г о р а и л у п е у л а з е ћ и х. Н е к а п о з о р и ш н а у п р а в а на ре ди, да се за вре ме чи но ва ни ко не сме пу шта ти уну тра, а исто та ко не ка упо зо ри на ред и оне осо бе ко је па зе на кар те, а ко је че сто, сво јим до ви ки ва њем и трч ка ра њем, мно го до при но се оно ме не ре ду. 3. О по зо ри шном пи та њу С т а т ус С р п ског н а р од ног поз о р иш т а у и н с т и т у ц и о н а л н и м ок в и р и м а но во о сно ва не Кра ље ви не Ср ба, Хр ва т а и Сло ве на ца т ек је т ре ба ло од ре д и т и у вре ме ка да је Ко њо вић по стао управ ник Је д и н с т в а. Овај ком по зи тор се гор љи во за ла гао за што скорије ре ша ва ње позоришног питања, прижељкују ћ и е т а т и з а ц ију. У Аус т р оуг а р ској је делов а њ е С Н П- а би ло у на д ле ж но с т и Дру штва за Срп ско на род но по зо ри ште, ко је је, иа ко над зи ра но, има ло ау тоно м и ју у в о ђе њу по з о ри ш н и х по с ло в а. Св е с т о е т н и ч кој по с е б но с т и Ср ба и бри г а о њи хов ој на ц и о на л ној к ул т у ри би л и с у т р ај но оп р едељ ењ е Д руш т в а за СН П. Ре пе р т о ар ск и ком п ро м и си би л и су усло в ље н и по п у лар но ш ћу беч ке и пе штан ске опе ре те код срп ског гра ђан ства. Ко њо ви ћев по зив на дис кон тин уит е т с а п р еђаш њи м с т ањ ем био је о с лоњ ен на но ве д ру ш т ве но по л и т и ч ке окол но с т и. Пре ђа ш ња свр ха По зо ри ш т а, на че м у је и н си с т и ра ло Д ру ш т во за СН П, пос т ала је, п р ема Коњ о вићу, б е сп р едме тна у д рж ави која је о с т в арила ве ков не те жње за осло бо ђе њем и ује ди ње њем Ср ба. Сто га је тре ба ло, сма - т р а о је ов ај ком по зи т ор, б е скомп р ом и сно с е ок р е н у т и п р о ф е си о на л и з а ц и ји и уметничком ран гу као је ди ном кри те ри ју му за из бор позоришних представ а. У ск л а д у с а но ви м д р ж а в н и м р а з ло г ом, по же љ н и ји и де о ло ш к и сме р од ет но на ци о нал ног по стао је (ју го)сло вен ски. Је дан чла нак пот пи сан је иници ја ли ма Б. П., ве ро ват но га је на пи сао глав ни уред ник Је д и н с т в а Б о г о љу б Пре шић. Нај ве ћи зна чај има ви дов дан ски чла нак Пе тра Ко њо ви ћа у ко јем ов ај с рп ск и ком по зи т о р п р ви п у т о т в о р е но по зи в а н а е т а т и з а ц и ју Н а шег По з о ри ш т а. 12

* * * Че т в р т а к, 1. 5. 1919.; ПО ЗО РИ Ш Т Е Срп ско Н а р од но По з о риш т е у Нов ом С а д у: Пи та ње овог на шег на род ног те а тра ула зи, као део пи та ња о нашој нацио - нал ној умет но сти, у наш кул тур ни про грам, и као у мно гом дру гом, ми смо и ов де за нов ред ства ри. Под но вим усло ви ма за свој оп ста нак и раз ви ја ње, на ше На род но По зо ри ште мо ра до ћи под но ву ме ру: ње гов за да так ни је ви ше да спаса ва и бу ди на ци о нал ну свест, он је про ме њен у за да так да про ши ру је свест о оп ш т ој и р а сној у ме т н и ч кој к у л т у ри. З а т о, по т р е б но је и з в е с т и по де л у р а д а, или, ка ко баш у овај мах ствар сто ји, оста ти на по де ли ко ју је, кад је об но вљен р а д у на шем По з о ри ш т у, с т в орила нев ољ а. Тр еба о с т ат и п ри одл уц и да Српско На род но По зо ри ште у Но вом Са ду ра ди са мо на дра ми, или ако се хо ће и музич ка драм ска умет ност, што је је дан са свим по се бан по сао, тре ба осно ва ти, уз драм ску, и по себ ну му зич ку тру пу. У нас има мно го усло ва за му зич ку дра му: код нас се му зи ка во ли, ви ше се во ли не го што се по зна је, и ниг де ви ше не го у По зо ри шту. Пи та ње о уво ђе њу м у зи ч ке д р а ме, з а ко ју је, р е к л и смо, по т р е б н а по с е б н а т ру п а у но в о с а д ском по зоришту, за ни ма на шу пу бли ку жи во. То пи та ње ин те ре су је и све ју го сло венс к е у м е т н и ч к е к р у г о в е. Ре ш е њ е т о г п и т а њ а, д о б р о п р а в и л н о и к о р и с н о и п о на шу умет ност и по на шу пу бли ку, тра жи жр тве. Глав на је ствар, ме ђу тим, да се у по слу са мог По зо ри шта не начи ни збр ка. Пр во до бру дра му, па он да му зи ку. О том пи та њу го во ри ће мо, у овој ру бри ци, че шће. * * * Не де љ а, 4. 5. 1919.; ПО ЗО РИ Ш Т Е Пр ед о б но ву р е пе р т о а р а у С рп. Н а р. По з о ри ш т у Го с п о д и Ме р о д а в н и м а: На ше по зо ри ште оста је код нас до кра ја ово го ди шње се зо не. Оно, у овај мах, не мо же ни ку да да се кре не, и ми смо ду жни да му то го сто прим ство укаже мо из мно го раз ло га. Но во сад ска пу бли ка, увек ско ро јед на и иста, би ла је, ист и на, оптерећена, од зим ус неп рестано, м но г и м кон цер т и ма, за ба ва ма, ве се л и м ве че ри ма; по се ћи ва ла до ста вред но мно га пре да ва ња, па је ипак по ка за ла, са задо вољ с т вом конс т ат ујемо, и своју љуба в п рема нашем позориш т у у п уној мери. О н и који во де По зо ри ш т е мо гл и су, да к ле, са од зи вом п у бл ике бит и з адовољн и. О з а до в о љ с т ву п у б л и ке, д а бу де мо ис к р е н и и о бје к т и в н и, не би смо мо гл и т о исто ре ћи. По з о ри ш но п и т а њ е, к а о де о к у л т у р ног н а ше г п р о г р а м а, м и ћ емо и м ат и вазда п ред очима. Прави лно сх ваћени инте ре си и са јед не и са д ру ге ст ра не, ви ше до б р е в о љ е и р а з у ме в а њ а, по мо ћ и ће б р же м р е ш а в а њу ов ог а в а ж ног п и т а њ а. Ми ћемо, овом при ли ком, да ти са мо не ко ли ке на по ме не. До са да шње по гре - ш ке у и з б ору р е пе р т о а р а, р еж ији и свим а д ру г и м не до с т а ц и м а, и з ви њ а в а л а је Уп ра ва са м но г и м, вр ло че с т о и оп ра в да н и м, ра з ло зи ма. Ве л и к де о ре пе р т о а ра, гл у м ач ке и по з о ри ш не г а р де р о б е, не с т а о је. Н и је с е д а к ле мо гло д ру г а ч и је и бо ље. Пу бли ка је те раз ло ге при ми ла: До да нас су се, ме ђу тим, при ли ке про ме - н и ле. По з о ри ш т е и м а т е ри ја л но б о љ е с т о ји, мо же и мо р а д а д а и у р е пе р т о а ру и у ре жи ји ви ше. 13

Ка д т ра ж и мо м но го ви ше ра з у ме ва ња и па ж ње у из бо ру ре пер то а ра, на ма је јед н а с т в а р од м а х ја сн а: Тр е б а п р е св е г а по в е ри т и ов ај по с а о д в о ји ц и, т р о ји ц и љу ди ко ји има ју сми сла и раз у ме ва ња за ову ствар. Јер где их је мно го од го ворних, ни је у ства ри ни ко. Мно го њих ниг де не ра де свој по сао, на ро чи то кад мно го по з в а н и х м и не м а мо. Ув е с т и д об ру д р ам у која з аис т а п р едс т ав љ а у ме тно с т, мо ћи ће са мо љу ди ко ји тај по сао раз у ме ју. Ако се да кле, на ре пер то ар не бу де м но г о ви ше п азило нег о дос а д, м и неће мо од поз ориш т а и м ат и м ног о корис т и. З а р е ж ију в р е д и т о и с т о. М и и м а мо д р а м а т у р г а, ко ји по к а з у је и в о љ е и см и сла з а по зо ри ш т е, па м у т реба о с т авит и одрешене руке и у реж ији и у м ног о че му дру гом. Тек ако он не ис пу ни оче ки ва ња, не ка до ђе дру ги. Тре ба му да кле да ти при ли ке да ра ди што ви ше и да ра ди сло бод но. Пре све га тре ба са слу шати и ње го ве пред ло ге у из бо ру ре пер то а ра. Ина че, за што је код По зо ри шта? Има мо још јед но ва жно пи та ње: по де ла уло га. И у то ме се код нас гре ши. На ше По зо ри ште има, у овај мах, са мо две вр сте глу ма ца: ста рих и мла дих. Н а ш и с т а ри и м а ју, б е с у м њ е, м но г о з а с л у г а з а н а ш у по з о риш н у у ме тно с т. О н и с у с еб е и св ој ж ив о т посв ет ил и Поз ориш т у. М и мор амо о њима в од ит и р ач уна, о то ме не ма сум ње. И баш за то, ми ми сли мо да је пот пу но оправ да но, да се њихов полож ај о л а к ш а. О н и и г р а ју м но г о, п р е м но г о. И г р а ју, више п ут а, и т аков е уло ге, ко је ни су ви ше за њих. Не сме се до зво ли ти да они од сво је умет нич ке ре п у т а ц и је, не а де к ват ном по де лом уло г а, са д још г у бе. О н и су сво је у ме т н и ч ко Ја да ли, и ми ће мо их са за до вољ ством увек гле да ти у уло га ма ко је им при ста ју. За што, на при мер, да је дан ста ри ји глу мац мо ра да игра Ру дол фа у Чер га шком Ж и в о т у к а о љу б а в н и к а М и ме, ко јој, ви д и с е до б р о, мо же би т и о т а ц. С и г у р но ни ње му ни је угод но, а и ми ће мо ра ди је гле да ти мла дог глум ца, у пр кос евенту алним недостацима, него за љу бљеног старца, који, са свима особинама ста - ри јег чо ве ка, оти ма се да си лом ство ри од се бе стра сног, буј ног, пу ног тем пера мен та и жи во та, мла дог чо ве ка. У н ашем гл у м ач ком под м л а т к у м и и м а мо, у в е р е н и смо, и т а ко ви х, ко ји с у д о б р и м ко р а ц и м а по ш л и у ме тн и чкој буд у ћнос т и у с ус р е т, т е и м т р еб а д ат и при ли ке да ра де, да ти им во ље за рад. Тре ба их што пре при пре ма ти за ве ће уло ге, ко је ће бр зо до ћи на ред. Они не сме ју то до че ка ти не при прав ни. На ши с т а ри ји гл у м ц и и м а ју в е о м а п ле ме н и т по с а о. Бу д у ћ но с т м л а д и х је у њи хо ви м ру ка ма. Ако ста ри глум ци, ко ји су сво јим са ве сним ра дом учи ни ли мно го за на шу умет ност, ство ре до бре или бо ље на след ни ке, ми ће мо уме ти да им бу демо за хвал ни. Не ра ди се, да кле, о мо мен тал ној мо гућ ност или по тре би за да нас, већ о буд ућ но с т и наше г а По з о ри ш т а. Све док не ма мо гл у мач к и х ш кола, м и поз ориш не по тре бе мо ра мо на овај на чин за до во ља ва ти. Ово не ко ли ко при ме да ба ре кли смо из уве ре ња, и из љу ба ви пре ма По зо - ри шту. На да мо се и же ли мо да да љи рад бу де бо љи рад у на шем по зо ри шту. Б. П. * * * Су бо та, 28. 6. 1919.; На ше На род но По зо ри ште: Ових да на са стаје се Главна Скупштина Дру штва за Срп ско На род но По - зо ри ште. По зив за ту скуп шти ну нас је из не на дио јер он из но си је дан са свим ша блон ски днев ни ред, као да се за Дру штво за Срп ско На род но По зо ри ште

овим ра том и сло бо дом до ко је смо до шли ни шта ни је де си ло. На ше кул тур не п ри л и ке, ме ђу т и м, п р о ме н и ле с у с е и з ко р е н а, п а и н а ше Н а р од но по з о ри ш т е ула зи у јед ну са свим но ву фа зу и у нов жи вот. Да, и на ше Срп ско На род но По з о ри ш т е у В ој в о д и н и. До ју че то по зо ри ште бе ше ин сти ту ци ја ко ја је жи ве ла са свим сво јим по - себ ним жи во том, она ко ка ко се у овој ма ђар ском кул ту ром оштро оме ђе ној и ож и че ној с р е д и н и, мо гло и у ме ло. За да т а к т о г а у ме т н и ч ког з а во да т ек у д ру г ом ре ду бе ше умет ност а у пр вом ре ду одр жа ва ње ве зе ових кра је ва са срп ском све шћу, књу жев ним је зи ком и са срп ском драм ском по е зи јом. И тај је за да так ово по зориш т е изврш ило: у ови х педесе т и не ко л и ко г о д и на на ро ч и т о у п р ве д ве тре ћи не те епо хе, оно је тај за да так ис пу ни ло вр ло ча сно. Ма да је у по след њој тре ћи ни, ка да је и на шем дру штву по че ла сла би ти кич ма, знат но кло ну ло до п р ед р а т ног ско р о т р а г и ч ног ж и в о т а р е њ а, оно д а н а с, мо же д а у т в р д и д а н а по - ри оних плод них и ле пих го ди на у пр ве две тре ћи не ње го вог жи во та не бе ху у з а л уд. Ме ђут и м, д ан а с и од д а н а с н аш е Н ар одн о Поз ор иш т е н е м ож е ж ив ет и ви ше, не го у нај те шњој ве зи са свом умет но шћу у на шој об но вље ној ра си. Од с у т р а оно не мо же би т и д ру г о не г о по к р е т ач и с а р а д н и к н а пок р ет а њу он и х и де ја и т е ж њи ко је с л у же р а з в о ју н а ше р а сне у ме т но с т и и у ме т н и ч ке к у л т у р е. До ју че на ц и о на л но -ва с п и т но, оно, од су т ра, мо ра да бу де у ме т н и ч ко ва с п и т но по з о ри ш т е. Не т реба, међут и м, нароч ит о подв ла ч ит и, да т ом сут раш њем задатк у наше Н а р од но По з о ри ш т е не мо же од г о в о ри т и у д а н а ш њ ој мо р а л ној и м ат ери ја лној сво јој сна зи. Јер, тај склоп и са став у оп ште ни је ор га ни за ци ја, та мо рал на и ма те ри јал на свој ства ко ја оно има, ни су уоп ште сна га. Се зо на ко ју смо има ли ове го ди не у Но вом Са ду, да ла је јед ну по у ку: ако с ло б о д а и мо же д а до ђ е и з не н ад а, у ме тн и ч к а к у л т у р а, к а о н и к у л т у р а уоп ш т е, не мо же. И док нам, у вре ме на ци о нал них от по ра, нај зад и ни је би ло ста ло до то га да ли љу би тељ или струч њак ра ди на овој ства ри, јер нам је глав но било да се уоп ште ра ди, до тле, са да, не мо же мо ни за ми сли ти ни прeостати да се и да ље одр жа ва та по мет ња у уло га ма, и да се и да ље ди ле тан ти пле ту у ства ри, ра ди ко јих не жи ве и ко је не по зна ју до вољ но. Хва ла сви ма ко ји су у вре ме ту ђег п ри т и ск а р ад и л и на од р ж а в ању наш и х на р од н и х и н с т и т у ц и ја па и По з о ри ш т а, али да нас, да по но ви мо: свак на сво је ме сто. И за то: и у На род ном По зо ри шту у умет нич кој (иа ко она то ни кад ни је би ла) и у ма те ри јал ној упра ви то га Позо ри шта, има да свр ши ера ди ле тан ти зма. У Б е о г р а д у, у М и н и с т а р с т ву Пр о св е т е, о сн и в а с е у ов ај м а х Уме т н и ч к и Од с ек који ће одс а д в од ит и сву б риг у о целок у пној н ашој у ме тн и чкој к улт ури: о по з о ри ш т и ма, у ме т н и ч к и м ш ко л ама, м уз ејима. Св е дотле док наше д руш т в о кул тур но то ли ко не оја ча да уђе у так ми че ње с др жа вом, да је нај зад, и оби ђе. Пре ма том, за на ше На род но по зо ри ште и за Дру штво ко је се за то По зори ште до да нас бри ну ло, има из тог све га, да се по ву че са мо јед на кон зе квенци ја, на днев ни ред Глав не Скуп шти не то га дру штва да се ста ви са мо је дан пред мет: То Дру штво и ма да л и кв и д и ра и све што спа да у пи та ње Срп ског Народ ног По зо ри шта и што је у ве зи с њим да се пре да Ми н и с т а р с т в у Пр о с в е т е. Уме т н и ч к и Од с е к т о г а М и н и с т а р с т в а, ко је м ће с т а ја т и н а по мо ћ и м и ш љ е њ а н аш и х н ај с т ру чн ији х људ и, зн аће в е ћ н аћ и и н ајб ољу одл ук у з а д аљу с удбин у С рп ског Н а р од ног По з о ри ш т а у В ој в о д и н и. Пе т а р Ко њ о в и ћ 15

16 4. На чел на и лич на не сла га ња На пи си о по зо ри шном пи та њу ко ји су се по ја ви ли на стра ни ца ма Је динства то ком дру ге по ло ви не 1919. го ди не ука зу ју на про ме ну на чи на ко му ник а ц и је а к т е р а з а и н т е р е с о в а н и х з а р е ш а в а њ е ов ог п и т а њ а. Н а и ме, н а че л н а не сла га ња о ре ша ва њу суд би не По зо ри шта пре тво ри ла су се у лич ни конфл и к т и змеђу Пе т ра Ко њ о ви ћ а и Д ру ш т в а з а СН П, ч и ји с у с е п р едс т а вн иц и огла ша ва ли на стра ни ца ма днев ног ли ста За с т а в а. У члан ку од 14. ав гу ста 1919. Ко њо ви ћ је за у зео ош т ар с т а в, на зи ва ју ћ и су п ро т н у с т ра н у у по ле м и ц и д и ле т а н т ск и м љу би т е љи м а у ме т но с т и ко ји з а до б р е п а р е п р о д а ју јед но рђа во ка ри ки ра ње умет но сти. Ко њо вић је у истом члан ку јав но об зна нио да п ред у зи ма и н и ц и ја т и ву за реша вање п ита ња новоса дског позориш та, и то у Бе о г ра д у ч и ме је ис ка зао ам би ц и ју да по зи ц и ју по сма т рача у овом сложеном про це су за ме ни ме стом ко је је бли же ди рект ном од лу чи ва њу. (Сво ју управ љ ач к у а сп и ра ц и ју Ко њ о ви ћ ће о с т в ари т и 1921. г од ине). О кт обарск а одл ук а в л а де о е т а т и з а ц и ји по з о ри ш т а п р е не т а је у Је д и н с т в у б е з с л а в о до би т н и х екс кла ма ци ја, прем да је реч о ис хо ду ко ји је Ко њо вић при жељ ки вао. Је д и н ство је пот ом извеш т авало и о сви м а дм ин ис т ра т и в н и м (ме ђу)ко ра ц и ма ко ји с у п р ед у з и м ан и т о ком по д р ж а в љ е њ а. По с л ед њи у н из у ч л ан ак а о тк р ив а Ко њо ви ће ву озло је ђе ност због ре ше но сти Дру штва за СНП да институцио - на л ни кон ти н у и тет Срп ског народног позоришта суп ротставе етатизацији. Као иде о ло шки оквир за овај непо мирљиви став Ко њо вић је пре по знао ре ги о - на л н у, к ул т у р о ло ш к у и у н ут ар е тн и чк у не т рпељиво с т и змеђу Срба п р ечана и Ср б и ја н а ц а, к а ко гл а си њи хо в о и де о ло г и з о в а но од р е ђе њ е. * * * Че твр так, 14. 8.1919.; Око по зо ри шта: С а З ас т авин и м е с т ет ич арим а, у с т в а ри р е ф о р ме н а ше г по з о ри ш т а, ја с е н е ћу у п у ш т а т и у о б ја ш њ а в ањ а. Мен е н е и з аз ив а н и њихов о д ек л ам ов ањ е о то ну, ко јим се има ју да пи шу ства ри ко је иду пред јав ност. З а с т а ви н т е а т е р м а н г о в о ри о не кој о л и м п и ј ској ви си н и с ко је ја то бо же го во рим о умет но сти. Да раз у ме не што о ства ри, тај би ди ле тант знао да ја сто јим на оној ли ни ји са ко је се та ствар ра су ђу је у свим умет нич ким круго ви ма ко ји ствар зна ју и ко ји ма је до ње искре но ста ло. Са свим је не ве што заб а ш у ри в а њ е п р а ви х мо т и в а, к а д с а р а д н и к З а с т а в е к а же, д а б а ја г и и м а п р е - чих по сло ва у др жа ви од по зо ри шта. И кад има пре чих по сло ва, он да ће на ши д и л е т а н т с к и љу б и т е љ и п о з о р и ш т а и д а љ е з а д о б р е п а р е п р о д а в а т и јед н о рђ а в о к а ри к и р а њ е у ме т но с т и. Међут и м на у м ирење с т ру чњак у у Зас т ави а за обавеш т ење свима он има ко ји с е иск р е но и н т е р е с у ју з а поз ориш т е, мада с е не намећу да у п р ав љ ају њи м, тре ба ре ћи да Бе о град да нас има љу ди и да зна ка ко ће ре ши ти пи та ње но вос а д ског т е а т р а. Не д а в но с а м г о в о рио с а у п р а в н и ком б е о г р а д ског по з о ри ш т а, Г. М ил ан о м Гр ол о м, и зм еђу о с т ал о г, и о н о в о с а д с ко м п о з о р и ш т у. Г. Гр о л је

и з ја вио д а ће д р ж а в а, од но сно у ме т н и ч к и од с е к М и н и с т а р с т в а Пр о св е т е, в а н с у м њ е, п ри х в а т и т и но в о с а д ско по з о ри ш т е, а л и т о мо р а би т и т ек а ко с е с т в ори ап со лут но ta bu la ra sa са да на шњим ста њем, па да до ђе до јед не но ве со лид не и у ме т н и ч ке о р г а н и з а ц и је. То је би ла и мо ја ми сао још кад сам пр ви пут, пред Ви дов дан, го во рио о по зо ри шту. И то схва та и сва ки ин те ли гент ни ји члан Д. за С. Н. П., осим оних, на равно, који управљају овом бедном ру и ном не ка да шњег, та ко ча сно ак тив - ног Срп. Нар. По зо ри шта. П. К. * * * Пе так, 10. 10.1919.; Од лу ка вла де о По зо ри шти ма: 1. Н а че лно с е од р е ђу ју т ри к ат ег орије н а р од н и х по з о ри ш т а у К р а љ е в с т ву Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца: а, три др жав на (на ци о нал на) у Бе о гра ду, За гре бу и Љу бља ни; б, пе т обласн и х суб вен ц и о н и сан и х: у Ско п љу, Но вом Са ду, Са ра је ву, Сп л и т у и Осе ку; в, по тре бан број град ских (пу ту ју ћих), за сад: у Ни шу, Кра гу јев цу, Ва раж д и н у и М а ри б о ру. Уз т о, Н а р од но По з о ри ш т е у С ко п љу а д м и н и с т ри р а ће к а о сво ју фи ли ја лу по зо ри ште у Би то љу, а На род но По зо ри ште у Но вом Са ду адм и н и с т ри р а ће к а о св о ју фи л и ја л у по з о ри ш т е у Вр ш ц у. 2. Народ на Об ла сна По зо ри ш та ор га н и зо ва ће се у по гле д у Уп раве и ос талог н а о с н о в у с а д а ш њ е г з а ко н а о Н ар одн о м Поз ор иш т у у Б е ог р ад у, и д об и в а ћ е стал не др жав не суб вен ци је. Осим оног у Ско пљу, за ко је је та суб вен ци ја већ од ре ђе на у д р жа в ном бу џе т у, за ос т а ла об ла сна на род на по зо ри ш т а п ред ви ђа се за сад го ди шња суб вен ци ја по 100 000 кр. с пра вом осо бља на до дат ке и ску по ћу. 3. Об ла сним На род ним По зо ри шти ма ко ја би оста ла у при ват ној екс плоа - т а ц и ји М ин и с т а р Пр о св е т е до де љи в а ће, и з п р ед ви ђ е не с у ме од 10 0 0 0 0 к рун а, с р а зме р н у г о д и ш њу н а г р а д у з а г а је њ е н а ц и о н а л не и ви с о ке с т р а не у ме т но с т и. 4. За г ра д ск а, од но сно п у т у ју ћ а на р од на по зо ри ш т а у Ва ра ж д и н у и Ма рибо ру, пред ви ђа се по 20 000 кру на го ди шње по мо ћи. 5. По р ед ко м и си је з а р е ф о р м у З а ко н а о Н а р од ном По з о ри ш т у, М и н и с т а р Пр о све т е, у спо ра зу м у са М и н и с т р ом Фи на н си ја, од ре д и ће ко м и си ју з а и з ра д у про јек та уред бе о јед ном за јед нич ком по зо ри шном пен зи о ном фон ду. Ми ни стар ски Са вет Кра љев ства Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца у сед ни ци сво - јој од 1. 10. 1919. г. у све му је усво јио про дло же но ре ше ње Ми ни стра Про све те. * * * Сре да, 12. 11. 1919.; Скупштина Друштва за Српско Народно Позориште : Уп р а в н и Од б о р Д ру ш т в а з а С р п. Н а р. По з о р и ш т е по з и в а св е ч л а но в е дру штва на скуп шти ну ко ја ће се одр жа ти у Но вом Са ду 23. но вем бра о. г., у про сто ри ја ма Ма ти це Срп ске. На днев ном ре ду је на ро чи то ре ша ва ње о бу дућно сти Срп. Нар. По зо ри шта, па се умо ља ва ју чла но ви да на скуп шти ну у потпу ном бро ју до ђу. 17

* * * Не де ља, 30. 11. 1919.; Управ ник по зо ри шта: За у п рав н и ка по зо ри ш та у Но вом Са д у по с та в љен је Г. Све т и слав Пе т ро ви ћ, п р о ф е с о р д ру г е б е о г р а д ске г и м а н зи је. * * * Че т в р т а к, 4. 12. 1919.; С к у п ш т ина Д руш т в а з а Српско Нар одно Позориш т е: У не де љу је од р ж а н а, у с а л и М а т и це С рп ске с ед н и ц а Д ру ш т в а з а С рп ско Н а р од но По з о ри ш т е. И а ко по т р е ћ и п у т с а зи в а н а, ов а ск у п ш т и н а је и м а л а н а оку пу, осим чла но ва управ ног Од бо ра, је два тек не ко ли ко чла но ва. Из пре вели ке љу ба ви пре ма на шем Ме зим че ту ваљ да. Пр ед лог о п р о гл а ше њу Но в о с а д ског По з о ри ш т а О б л а сн и м По з о ри ш т е м, са се ди штем у Но вом Са ду, и пре ла же њу у др жав не ру ке при мљен је на скупш т и н и с т и м д а је д а н у ж и од б о р с т у п и у п р е г о в о р е с а ме р од а вн и м ф а кт орим а ра ди не ких мо ди фи ка ци ја у пи та њу да љег оп стан ка дру штва за Срп. Нар. По - з о ри ш т е с а и з в е сн и м де ло к ру г ом. П р и м љ е н ј е п р е д л о г, д а с е ч л а н о в и м а П о з о р и ш н е Д р у ж и н е у р а ч у н а ј у р а т не г о д и не у г о д и не с т а л ног с л у ж б о в а њ а. С т а њ е д ру ш т в е н и х фу н д а ц и ја и и ме тк а н ије с е мо г ло п р е г л е д а т и, бу д у ћ и д а је к њи г о в ођ а и б л аг ајн и к био сп р е чен д а до ђ е н а С к у п ш т и н у. И з аб р а т је од б о р, ко ји ће п р е гле д а т и н а к н а д но р а ч у не. Уп р а в у По з о р и ш т а ћ е н а с ко р о п р и м и т и н о в и у п р а в и т е љ Г. Пе т р о в и ћ и по че т и р а д н а р е о р г а н и з а ц и ји д ру ш т в а. * * * Сре да, 17. 12 1919.; Пи та ње на шег По зо ри шта: Чар дак ни на не бу ни на зе мљи. П р е к о п о л о в ин у с т ол ећ а с к р аћ уј е в р е м е и в е с е л о с е з а б а в љ а н е к а к а в Управ ни Од бор кро је ћи ка пе на шим дра гим глум ци ма. Кад је ов да шње позо ри ште тре ба ло шти ти ти од обес ти Ма џа ра и Не ма ца, кад му је пред све том ва ља ло да ти леп про свет ни и умет нич ки об лик, он да је ду жност те ша ке учених љу ди има ла још не ка кав сми сао. Да нас ви ше не. Срп ском На род ном По зо ри шту у Но вом Са ду сто је два пу та на рас по ла гању: да пре ђе у др жав не ру ке и да се спа се, или да оста не као што је и да про падне. Ме ро дав ни то зна ју, али... али они не да ју Србијанцима своје Позориш т е; он и хо ће д а с а ч у в а ју и с а м и не г у ју в ој в о ђ а н с к у к ул т у р у ; они не мо гу пу сти ти на сло бо ду сла ву је, кад има ју та ко ле пу кр лет ку. Све је то ле по и кра сно, го спо до и з Уп р а в ног Од б о р а! А л и с е м по з ор иш не би б л и о т е ке и г а р де р о б е, ко ју с у глум ци кр ва вим зно јем сте кли, има те ли још не што сво је? Кад су ско ро сви гл у м ц и Срби ја нц и, намер ав ат е л и, да б е з њи х и он и м д р оњ ц и ма не г у је т е в а ш у по зо ри шну кул ту ру? Има ли под не бом че сти тог чо ве ка, ко ји би вам одо брио, да због згра де, ко ју вам је усту пио Г. Дун ђер ски, зло ста вља те умет ни ке??. 18

Јок бр а т е! Н и да ч у ју! Ук ме т и л и с е љу д и у Срп ском Н а р од ном По з о ри ш т у као Не ко га зда Ив ку на сла ву и пре ћеш оте ра ти ће ла вог сти хо твор ца из словен ске Ри је ке, не го што ћеш њих по ди ћи са удоб них фо те ља глу мач ког по зо риш т а. П а, д а! Б о же мој, ш т а би р ад ил и р а с п у ш т е н и ч л а но ви Уп р а в ног Од б о р а у срп ској до сад ној Ати ни, ако би се од ре кли ове при јат не играч ке? Ко би имао по ч а сн а ме с т а у по з о ри ш т у? К а д би и м с е опе т у к а зи в а л а з ан им љив а п рил ик а да их умет ни ци пре кли њу за ко ру хле ба? Но, па до бро! Они хо ће да оста ну, јер ве ру ју: кад смо га чу ва ли пре ко поло ви ц у в е к а, би ће мо у с т а њу, д а г а и д а љ е од р ж а в а мо. Мо же т е?! Мо же т е л и си р о т и м гл у м ц и м а д а т и п р е ко по т р е б не до п л а т ке з а ск у по ћу? Мо же т е л и и м о си г у р ат и пе н з и је? Мо же т е л и це ле з и ме г р е ја т и ов о р а з л уп ано поз ориш т е? Мо же те ли га за кр пи ти? Мо же те ли ста ви ти но ве де ко ра ци је? Мо же те ли по прави т и на ка ра д не п ре во де по зо ри ш н и х дела? Мо же т е л и гл у м це по ш т е де т и ра зн и х не прав ди? Мо же те ли...? До ђа во ла, за што вас пи там? Не мо же те!! Ви ни шта не мо же те! Да би сте сте кли глас до брих па три о та, оте ли сте глум ци ма из уста и да ли др жа ви на за јам 50 000 кру на. Да би ра се ја ли раз дор и мр жњу ме ђу чла но ви ма по зо ри шта, да ли сте не спо соб ној г-ћи К. 850 К а јед ној од пр вих срп ских глуми ца г-ђи Д. 450 кру на, је дом г-ну Кок. 700 а до бро по зна том дру гом глум цу т о л и ко и с т о. О ц е њ и в а л и с т е г л у м ц е н е п о њ и хо в и м с п о с о бн ос т им а в е ћ п о оде лу и ода но сти Управ ном Од бо ру. Је дан мла ди глу мац мо лио вас је, да му као и оста лим дру го ви ма по ви сите пла ту. Ре кли сте му да је у пра ву а од ла га сте ре ша ва ње ње го вог жи вот ног п и т а њ а, н ад ају ћ и с е в а љ д а д а ћет е некол ико д ан а к асн ије и м ат и више с ав ес т и. Он од вас ни је тра жио ми ло сти њу, већ је уљуд но мо лио, да се по пра ви учи ње на му не прав да. Ре ци те сад, ка кве сте ко ри сти има ли од то га, што сте од ње го ве си р о т и њ е о т к и н у л и не ко л и ко с т о т и н а к ру н а и ш т о с т е г а т и ме п ри мо р а л и д а рас про да сво је књи ге?! Чи та о ци се у чу ду пи та ју: за што сви глум ци као је дан чо век не уста ну против зла ко је их гу ши и још го рег, ко је им се спре ма. На жа лост они си не моћ ни је р с у не с ло ж н и, а не с ло ж н и је р је не п р а в д а с т в о ри л а ме ђу с о б но не по в е р е њ е и мр жњу. Али, ма ка ко да се раз ли чи то осе ћа ју, ве руј те, го спо до из Управ ног Од бо ра, сва ко ме сте глум цу си њи те рет на ср цу и сви же ле да се осло бо де ва шег не сно сног јар ма. Но во сад ско по зо ри шно пи та ње до са ди ло је већ г -ну ре фе рен ту у Бе о град у и он в ећ пе р е ру ке. Ко ри с т е ћ и с е ови м, не ко л и ко не с а в е сн и х љу д и ра де сви м с р ед с т ви м а д а оне мо г у ће оп с т а н а к гл у м ц и м а, ко ји с у о с т а в љ е н и н а м и ло с т и не ми лост. Све сно или не све сно ови кра сни Ср би пот по ма жу ти ме рад је врејск и х би о ско па, ма џар ск и х к а ба ре а и з а ба ва. И ма и т а ко на и в н и х ко ји ве ру ју, да не м а по де сног у п р а в н и к а, а не зн а ју, д а гл у м ач к и п ри ја т е љи од в р а ћ а ју св а ког но вог кан ди да та, пла ше ћи га мизерним ста њем по зо ри шних при ли ка у Вој во - ди ни. Ово ме се до да је на ив на ша ла: да глум ци не мо гу до би ти до пла так без управ ни ка. Про но се се раз не вер зи је а у сва ке су крат ке но ге. Да је ов да ш ње по зо ри ш т е од ма х по сле осло бо ђе ња п ре ш ло у д р жа в на ру ке, а мо гло је, сва ки би глу мац до био на име до плат ка нај ма ње 8000 кру на и он да би се са пу но во ље и мо гућ но сти ра ди ло, да ово по зо ри ште, као што је не кад би ло, бу де је дан од нај бо љих ту ма ча ју го сло вен ске умет но сти. Још се не зна ко ли ко је све г. Јо ва но вић крив. Али за ње го ву нео д луч ност и не ис кре ност, ср дач но бих же лео да му се ово до го ди: 19

К а д с е но в о с а д ско по з о ри ш т е о с ло б о д и Уп р а в ног Од б о р а од и г р а ће с е уо би ча је на це ре мо ни ја. Г. про фе сор са тре нут ним гла сом и до ста па то са за вр - ши ће свој све ча ни го вор ре чи ма: Ми смо ра ди ли за вас ка ко смо нај бо ље зна ли. Мо лим, не за бо ра ви те на на ше жр тве. Бу ди те срећ ни!... Оби чај је, да се по сле ово га ру ку је и да при сут ни по здра ве го вор ни ка са три пу та ура, што би се у на шем слу ча ју да ло до бро за ме ни ти гром ким уа!!! * * * Че твр так, 25. 12. 1919.: Днев ник: Г. Бран ис а л в Ђ. Нуш и ћ, н аче лн и к у ме т н и ч ког М и н и с т а р с т в а Пр о св е т е, ба ви се ових да на у Но вом Са ду. На сед ни ци Управ ног Од бо ра за Срп. Нар. По з о ри ш т е Г. Ну ш и ћ је з в а н и ч но и з в р ш ио п р е л а з По з о ри ш т а у д рж а вне руке, што је иза зва ло оп ште одо бра ва ње. На ову ствар ће мо се још освр ну ти. * * * Су бо та, 27. 12. 1919.: Днев ник: Г. Ко с т а Лук о ви ћ, но ви у п р а вн и к Поз ориш т а, дол ази к р оз некол ико д ан а у Но ви Сад, да при ми упра ву По зо ри шта. Г. Лу ко вић ће, ка ко смо из ве ште ни, о т по че т и од м а х по с а о око р е о р г а н и з а ц и је по з о ри ш не и с а н и р а њ а т е ш к и х по - з о ри ш н и х п ри л и к а. 20 5. За кљу чак Уп р ко с Ко њ о ви ће ви м до б ри м на ме р а ма, к а о и л и ч ном а н г а ж ма н у ко ји се није сводио са мо на пу бли ци стич ку ак тив ност, ета ти за ци ја се ни је по ка - з а ла к а о п раво решење з а Српско нар од но позориш т е у међуратном период у. Про ме на на зи ва СНП-а у На род но по зо ри ште у Но вом Са ду би ла је ди рект на по сле ди ца по др жа вље ња. Пре и ме но ва ном те а тру су по том го ди на ма сма њива не суб вен ци је, а ло кал на штам па, на кло ње на тра ди ци о на ли стич кој по лити ци и из ве сном ло ка ли стич ком за до вољ ству, оспо ра ва ла је и ми ни ми зи ра ла сва к и вред н и ји по к у шај ко ји је ч и н и ло На род но по зо ри ш т е ( Вол к 1992: 134). На кон по жа ра у ко јем је из го ре ла згра да Дун ђер ског (1928), Ми ни стар ство п ро све т е је фу зи о н и са ло На род но по зо ри ш т е у Но вом Са д у и На род но ка зал и ш те у Оси је к у. На че ло Но во са д ско - оси јеч ког по зо ри ш та по с та в љен је та да Пе тар Ко њо вић. Ово по зо ри ште има ло је ам бу лант ни де ло круг од Спли та и Ш и б е н и к а, до Ча ков ца и С у б о т и це. По ш т о је ве л и к и бр ој гл у ма ца на п у с т ио Но в о с а д ско - о си јеч ко по з о ри ш т е, оно је у к и н у т о 1934. г о д и не. Но ви С а д је т а да до био Сек ц и ју бе о г ра дског Нар одног по зо ри ш т а з а Д у на в ск у ба но ви н у, ко ја је 1936. г о д и не п р е и ме но в а на у На р од но по зо ри ш т е Д у на в ске ба но ви не. Дру штво за СНП се још 1922. го ди не дис тан ци ра ло од опи са ног ин сти туц иона лног л ут ања. Осно ва ло је сво ју т ру п у ко ју је из д р жа ва ло од соп с т ве н и х сред ста ва, уз скром ну фи нан сиј ску по моћ ба но ви не и жу па ни ја.

Живот и де ло Пе тра Ко њо ви ћа на ста ви ли су да се пре пли ћу са ме ђу рат - ном по зо ри шном сце ном. На кон што је про вео не ко ли ко ме се ци на че лу Н а р од ног по з о ри ш т а у Но в ом С а д у т о ком п р в е по ло ви не 1921. г о д и не, ов ај ком по зи т ор по с т а је д и рек т ор Опе ре Хр ват ског на род ног ка за л и ш т а и ос т а је на тој по зи ци ји до 1926. го ди не. На кон бо рав ка у За гре бу, Ко њо вић је пре у зео Но во са д ско - о си јеч ко по зо риш т е. На мес т о у п ра вн ик а Х Н К-а в ра т ио се 1933. и ос тао до 1935. го д и не. Из бо ром за п ро фе со ра Му зи ч ке акаде м и је у Бео г рад у 1939. Ко њ о ви ћ је окон ч а о св о ју ру ко в о д и л ач к у к а ри је ру у ју г о с ло в ен ск и м по зо ри шти ма. Ду бок траг у исто ри ји те а та ра на овим про сто ри ма оста вио је б е с ком п р о м и сн и м з а л а г а њ ем з а п р о ф е си о на л не с т а н да р де и ви с ок у ме т - н и ч к и н и в о по з о ри ш ног де ло в а њ а. Л И Т Е РА Т У РА Гл у ш ица, Јелена (2011). Пе тар Ко њо ви ћ и Срп ско на род но по зо ри ш те. Збо р ник Ма т и це срп ске за сцен ске умет но сти и му зи ку, бр. 45: 79 91. Пе јо вић, Роксанда (1999). Му зич ка кри ти ка и есе ји сти ка у Бе о гра ду (1919 1941). Беог р а д: Ф ак у л т е т м у з и ч ке у ме т но с т и. Совт и ћ, Немања (2014). Д нев не но ви не Је дин с т во, Пе т ар Ко њо ви ћ, ба л ка н и за м и јед на мо гу ћа исто риј ска сли ка о Срп ском на род ном по зо ри шту (1861 1941). У: М у з и ко л о г и ја к а о ч и т а л а ч к и р е ф л е кс. Но в и С а д: А к а д е м и ја у м е т но с т и Но в и С а д. 71 84. Pe jo v ić, Roksa nd a (1994). K r i t i k e, čla n ci i p o seb ne p u bli k a ci je u sr p sk oj m u z ič k oj proš lo st i (1825 1918). Be o grad: Fa kul tet mu zič ke umet no sti. Volk, Pe tar (1992). Po z o r i š n i ž i v o t u S r b i ji: 1835/1944. B e o g r a d : I ns t it ut z a p oz o r i št e, f i l m, ra dio i te le vi zi ju FDU. Dr Ne ma nja Sov tić ON THE THE A TER QU E STI ON IN 1919 IN THE DAILY NEW SPA PER J E DI N ST VO UN DER THE MA NA GE MENT OF PE TER KO NJO VIĆ Summary Daily new spa per Je d i n s t v o is an im por tant so u r ce for studying the cul tu re of No vi Sad bet we en the two world wars. Du ring the first year of pu blis hing the new spa per, the m a n a ge r wa s Se r bia n c om p o s e r Pe t a r Ko njo v ić. Ko njo v ić s c r e a t i ve c o n t r i bu t io n t o t he Ser bian mu sic sce ne is an un qu e sti o na ble hi sto ri cal fact, but it is less known that Ko njo vić was al so a fru it ful mu si cal wri ter, and even jo ur na list. The sta tus of the Ser bian Na ti o nal The a ter in the new sta te King dom of Serbs, Cro ats and Slo ve ni ans was one of the main to pics on the pa ges of the new spa per that Ko njo vić ma na ged. From the ar tic les in Je din stvo, which mostly we re writ ten by Pe tar Ko njo vić him self, one co uld con clu de that Ko njo vić has been advo ca ting for the eta ti sa tion of the the a ter, whi le the So ci ety for Ser bian Na ti o nal 21

The a ter wan ted self-go vern ment. In the se cond half of the 1919 po le mics grew in to an open con flict bet we en op po sing si des. Key words: Је д и нс т в о, Pet a r Konjov ić, Se rbia n Nat ion a l T heat r e, Socie t y for S N T, King dom of Serbs, Cro ats and Slo ve nes. ДР НЕ МА ЊА СОВ ТИЋ Уни вер зи тет у Но вом Са ду А к а де м и ја у ме т но с т и Но ви С а д К а т е д р а з а м у зи ко ло г и ју и е т но м у зи ко ло г и ју n e m a nja. s ov t ic @g m a i l.c om 22

UDC 070JEDINSTVO 316.7(497.113 Novi Sad) 1920 Д р Ми л а н Ми л ој ко в и ћ КУЛ ТУР НИ ЖИ ВОТ НО ВОГ СА ДА 1920. ГО ДИ НЕ НА ОСНО ВУ НА ПИ СА У ДНЕВ НИМ НО ВИ НА МА Ј Е Д И Н СТ ВО * С а ж е т а к : У т е к с т у ћ е б и т и с аг л ед а н и н ај з н а ч ај н и ји д о г а ђ а ји н а п о љу ку л ту ре у Но вом Са ду то ком 1920. го ди не, на осно ву чла на ка у ор га ну Де мо - к р а т ске с т р а н ке, д не в н и м но ви н а м а Је д и н с т в о. Ка ко је у овој го ди ни до шло до и м п ле ме н т ац ије о б р аз овн и х и п р осв е т н и х п л а но в а це н т р а л н и х в л а с т и у В ој в о д и н и, н ај в и ш е п а ж њ е је п о с в е ћ е н о р е ф о р м и п о с т о јећ и х о б р аз овн и х и п росве т н и х и н с т и т у ц и ја, ка о и осн и ва њу но ви х, т е ра с п ра вама о п ра вц у у којем о б р аз ов ањ е у К р аљ ев ин и т р еб а д а с е к р е ћ е, ш т о је р е з у л т и р а ло р е ф о р м а м а М а т и це с р п с ке и о с н и в а њ е м О пер е и Муз и чке ш коле. Пор ед т ог а, м уз и чк и жи вот гра да је са гле дан кроз на ја ве и при ка зе кон церт них де ша ва ња, ре пер то - а ри и н а с т у п и с у ис по љ а в а л и зн а ко в е опо р а в к а од р а т не к ри з е и усме р а в а л и пу бли ку ка но вом, пан сла вен ски ори јен ти са ном ства ра ла штву го сти ју из Руси је и дру гих гра до ва Кра ље ви не. Кључ не ре чи: кул тур ни жи вот, Но ви Сад, му зи ка, Је дин ство, днев не нови не, М а т и ц а с рп ск а, м у зи ч ке и н с т и т у ц и је, м у зи ч к а к ри т и к а. 1. Увод Овај рад се осла ња на ис тра жи ва ња об ја вље на у тек сту под на зи вом Прил о з и п р о у ч а в а њу м у з ич ког ж и в о т а Но в ог Са да н а о с н о в у а н а л и з е ч л а н а ка у д н е в н и м н о в и н а м а Је д и нс т в о (Mилојковић, Сов тић 2014: 31 46), те се де та љи у ве зи са осн и ва њем и у ред н и ч ком по л и т и ком ча со п и са не ће по себ но об ра ђиват и, оси м у сл учају новина и п роме на, ко ји х у 1920. г о д и н и н и је би ло пу но. На и ме, ор ган Де мо крат ске стран ке у Kраљевини (Кра љев ству) Ср ба, * Овај текст је део про јек та Дн е в н е н о в и н е Је д и н с т в о и з в о р з а п р оуч ав ањ е м уз и чке к ул т у р е Но в о г С а д а и з м е ђ у д в а р а т а ко ји, у окви ру ра да Оде ље ња за сцен ске умет но сти и м у з и к у М а т и це с р п ске у Но в ом С а д у, фи н а н си р а М и н и с т а р с т в о з а к у лт у ру и и нф о рм ис ањ е Ре п у б л и ке С р б и је. 23

Хр ва та и Сло ве на ца, под на зи вом Јед и нс т в о (Јед и нс т в о 1920: 351), 1 осно ван 1919. г о д и не, на с т а вио је са из ла же њем, п ро мо ви ш у ћ и и де је но ве, за јед н и ч ке др жа ве и сва ко днев но (осим по не дељ ка и пра зни ка) оба ве шта ва ју ћи гра ђанст во о ак т у ел н и м до га ђа ји ма из све та и ок ру же ња. По себ но се ч ин и значај н и м сег мент но ви на ко ји се од но сио на кул тур на зби ва ња, има ју ћи у ви ду да су с е у ов ој г од ин и одиг рал и в аж н и дог ађа ји з а ра зв ој к улт у рног и, конк р е тно, му зич ког жи во та Но вог Са да. Написи ко ји су по све ће ни кул ту ри мо гу се по де ли ти на текстове о приред ба ма и ма ни фе ста ци ја ма пе вачких удруже ња, по ле ми ке и фељ то не о школству и обра зо ва њу, умет нич ку кри ти ку, ве сти и огла се о из да ва штву, умет ничк и м р е к ви зи т и ма, и н с т ру мент и ма, р е к л аме и д руг у економск у п р опаг а нд у. С об зи ром на то да је циљ овог ра да са гле да ва ње кул тур ног жи во та гра да у 1920. го ди ни са ак цен том на кул тур не те ме ко ји ма је по све ће но нај ви ше прос т о р а, к а о и м у зи к у, у т ек с т у ће би т и п р ед с т а в љ е н и нај зна чај н и ји до г а ђа ји у ве зи са пи та њи ма обра зо ва ња и школ ства, те Ма ти це срп ске, а за тим ће се ф о к ус п р е ме с т и т и на у ме т н и ч к у к ри т и к у, од но сно, на на п и с е о м у зи ч к и м до г а ђа ји ма. 2. На п и си о к ул т у р н и м и н с т и т у ц и ја ма и п ро б ле м и ма ш ко л с т ва Пр о бле м и и до г а ђа ји у в е зи с а к ул т у р ом ко ји ма је п ри да в а но нај ви ше па жње у Је дин с т в у, би л и су веза н и за д ве нај зна ча н и је и н с т и т у ц и је ове вр с т е у Но вом Са ду Ма ти цу срп ску и Срп ско на род но по зо ри ште, као и две нове уста но ве Но во сад ску опе ру и Срп ску му зич ку шко лу. Но ви не су ре дов но и з ве ш т а ва ле о Ма т и ч и н и м ск у п ш т инама, донесен и м од лу ка ма и ак тив но сти ма ко је су пред у зи ма ли чла но ви Ма ти це срп ске. На осно ву на пи са у Је дин с т в у, мо же се за кљу чи ти да је 1920. го ди на би ла ве о ма те шка за Ма ти цу, бу ду ћи да су пред њу по ста вља ни иза зо ви са ка квим се н и је су о ча в а ла под ау с т р о у г арском в лаш ћу. На и ме, у но вој д р ж а ви је у ви ше на вра та обра зла га но да Ма ти ца мо ра има ти но ви устав, с об зи ром на то да је ста ри био об ли ко ван та ко да се укло пи у смер ни це ко је су ау стро у гар ске в ла с т и би ле на ме т а ле с р одн и м ус т ано в ама (Је д и н с т в о 1920: 211 213). На црт но вог уста ва је об ја вљи ван у на став ци ма 4. и 5. фе бру а ра, а у не ко ли ко краћ и х о св р т а ис т а к н у т е с у М а т и ч и не т е ш ко ће, п р е св е г а фи на н си ј ске а з а т и м и ор га ни за ци о не при ли ком из бо ра но вих чла но ва с об зи ром на то да су и та пра ви ла би ла до но ше на ка ко би се омо гу ћио при јем чла но ва (али и сти- 1 На по ме на у ве зи са на во ђе њем чла на ка из днев них но ви на: с об зи ром на то да ве ћи на чла на ка у Је дин ству ни је пот пи са на (они ко ји је су, пот пи са ни су ини ци ја ли ма или не пот пуним име ни ма, што је у тек сту на зна че но), на кон го ди не из да ња на ве ден је ред ни број ли ста у ко јем се чла нак на ла зи. 24

пен д и р а њ а с т у де на т а ; Jединство 1920: 197 ) ко ји н и с у би л и ау с т р о у г а р ск и по да ни ци, тј. оних из Kраљевине Ср би је и Kраљевине Цр не Го ре (Је д ин с т во 1920: 378). Са мим тим, ве ли ки број ака та и про це ду ра мо рао је би ти при лаго ђен но вим окол но сти ма, о че му су ау то ри Је дин ства по вре ме но из ве шта - ва ли. Зна чај но је по ме ну ти да је цен трал на власт из Бе о гра да на сто ја ла да п р у ж и п о д р ш к у М а т и ц и ус т у п а њ е м о п р е м е, п р о с т ор ија и м ат ер ија лн и х до ба ра Од с е к а з а на р од но п р о све ћ и в а њ е ко ји је ра з фор м и ра н, о че м у г о во ри из ве штај са сед ни це об ја вљен 30. сеп тем бра (Је д и н с т в о 1920: 402). Ау то ри чла на ка о обра зо ва њу ко ји су нај че шће об ја вљи ва ни у на став цима, обрађивали су ову те м у из ра з ли чи т и х у гло ва, а ли са заједни чк им фок у сом на еду ка ци ји што ве ћег бро ја мла дих љу ди у ду ху за јед ни штва сло вен ских на ро да, ко ји под ра зу ме ва и зна ча јан удео му зич ког и ши рег умет нич ког образ ов ањ а, п р едс т ав љ еног к а о е лемен т д ухов ног р а з в о ја, с а по с е б н и м зна ча јем при фор ми ра њу ста бил не и це ло ви те лич но сти. У т ом см исл у је по се б но и л ус т рат ив а н опш и рн и ч лана к О в реднос т има и за да ци ма п и сме но ст и у да на шње вре ме ко ји је пот п и сао п роф. Ја ко вље ви ћ (Је дин ство 1920: 197), у ко јем се обра зла же зна чај укуп ног и си сте ма ти зо ва ног обра зо ва ња за на пре дак дру штва у це ли ни, ка ко би се на те ме љу ши ро ко дос т у п н и х оп ш т и х на с т а в н и х п р о г р а ма мо гле ф о р м и р а т и с т ру ч не о б р а з ов не уста но ве сред ње и ви со ке шко ле ко је су, ка ко ау тор уви ђа, нео п ход не за еко ном ски на пре дак зе мље. Kако се ис ти че, дру штво ће учи ни ти не ма лу ко рист тој све тој ства ри, ако се по сво јим скром ним сна га ма за ло жи мо за рад око ш и ре њ а, у т в р ђи в а њ а и ра з ви ја њ а п и сме но с т и, а с т и м у једно и нег ов ањ а оних ду шев них те ко ви на ко ји ма је пи сме ност са мо сред ство, да се пре ма да на ш њ ем з а х т е ву в р е ме на и п р е ма мо г ућ но с т и п ри л и к а по с т и г н у мо г у ћ и иде а ли ма те ри јал ног и етич ког бла го ста ња (Је дин ство 1920: 197). Он, та кође, до да је: Шта зна чи учи ни ти на род по доб ним за кул ту ру, не го учи ни ти га скром ним и по доб ним за ко ри стан и пло дан рад (Јединс т во 1920: 197), чи ме још јед ном не д в о см и с ле но на гл а ша в а је д и н с т в о ма т е ри ја л ног и е т и ч ког ко јем тре ба да стре ми са вре ме но обра зо ва ње у Kраљевини. У још јед ном оп шир ном члан ку, под на зи вом Не ш то о шко ли, ово га п у та по т п и с а н и м с а М. Ја ко в љ е ви ћ (Је д и н с т в о 1920: 220 225), ис так ну ти су међус о бн а пов ез ано с т и зн ач ај у једн аченог у мног и физи чког о б р аз о в ањ а, али и ра да, а ау тор је, чи ни се, оти шао и ко рак да ље, на гла ша ва ју ћи зна чај ли ков них умет но сти и за на та, као и му зич ког обра зо ва ња у сред њим шко лама, да ју ћи пред ност укуп ном по зна ва њу свих умет но сти (ме ђу ко ји ма по себ - но ме сто при па да књи жев но сти) над струч ним уса вр ша ва њем у спе ци ја лизо ва ним шко ла ма. По ред ових на пи са, че сте су би ле ве сти о уред ба ма и ак ци ја ма вла де у в е зи с а о б р а з о в а њ ем, к а о и ко мен т а ри с т ру ч њ а к а и з а по с ле н и х у ш ко л а ма. Та ко се у ве сти ма од 5. фе бру а ра мо же ви де ти да је вла да до не ла уред бу о оснива њу м у зи ч к и х шко ла у Вој во ди ни, п ре ко у ме т ни ч ког одеље ња Мини старства 25

п ро свете (Јединство 1920: 220). Kако се ис ти че, због не до вољ них фи нан сиј ских с р ед с т а в а, ов е ш ко ле би ће п ри в ат ног к а р а к т е р а, а од л у к у ће сп р о в о д и т и и на д гле да т и и н спек т ор оде љ е њ а Пет а р Kоњ ови ћ, би в ш и гла в н и и од г о в ор н и уред ник Је д и н с т в а. У веома де таљној полемици под називом Наше просветно питање (Јединство 1920: 358 362), аутор М. Ди мит рије ви ћ к роз не ко ли ко по гла вља из но си проблеме ус постављања но вих начи на образовања и оснивања /реорганиза - ц ије и н с т и т у ц и ја. K а о п ри марн и з а дат а к з апослен и х у п р освет и се пос т ав љ а централизација просветних власти, тј. успо ста вља ња је дин стве ног си сте - ма школ ства у це лој зе мљи, а с тим у ве зи је и ре ор га ни за ци ја про свет них в л а с т и у Вој в о д и н и, ко ја би у к љу ч и в а л а у в о ђе њ е р е ф е р е на т а з а св е н и в о е ш кол с т ва, као и за соц ија лна п итања нас та вног ка д ра, ко ји би би л и за д у же н и да надгледају спро во ђе ње од лу ка Ми ни ста р ства. Ау тор даје предлоге за оснива ње два ин спек то ра та, у Пан че ву и Но вом Са ду, ко ји би би ли за ду же ни за сред ње и струч не шко ле, а још де сет окру жних над зор ни штва би над гле да ло о снов не ш ко ле. З а ба ви ш т а, сма т р а, т р е ба у к и н у т и у с рп ск и м и с ло в ен ск и м с ред инама и п рет ворит и и х у ш коле, а забави ље с рп к и ње по сла т и у к ра је ве где ве ћим де лом жи ве стра ни еле мен ти, ка ко би де ца од ма лих но гу учи ла срп ски је зик (Једин ство 1920: 358 362). Што се основ них шко ла ти че, предла же се да сва ко ме сто има че тво ро го ди шњу шко лу, а сва ко сре ско ме сто осмо го ди шњу. Ау тор, срод но М. Ја ко вље ви ћу, на гла ша ва да шко ле тре ба повезати са народним духом, ка ко не би би ле су прот ста вље не се о ском станов н и ш т ву, т е сма њи т и р а з л и ке и з ме ђу г р а ђа на к а ко би х а р мо н и ја и з ме ђу на р о да и и н т е лек т у а л а ца би л а по т п у н а (Је д и н с т в о 1920: 358 362). Kао и у ве зи са Ма ти цом, је дан од нај зна чај ни јих про бле ма но ве вла сти би ло је увође њ е с рп ск и х з а ко на у ш ко ле у Вој в о д и н и ко је с у још у в ек фу н к ц и о н и с а ле п ре ма ма ђа р ск и м закон има, а посебна па ж ња је посвећена у ређивању нач ина ис пла та на став нич ких за ра да, ко ји би био у скла ду са це ном жи во та у ме сту у ко јем на став ник жи ви и ра ди (Јед и нс т в о 1920: 358 362). Ау тор се освр нуо и на на чин ра да у Про свет ном оде ље њу, струч ност за по сле них и њи хо ве компе тен ци је за рад у овом вла ди ном те лу, као и на про бле ме при ку пља ња и об ра де ста ти стич ких ин фор ма ци ја, пла ни ра ње бу џе та за про све ту и про бле - ма д р ж а њ а п ри в ат н и х ча с о в а, т е ко ру п ц и је у М и н и с т а р с т ву и Пр о св е т ном оде љ е њу (Је д и н с т в о 1920: 358 362). Ч и н и с е да с у ов а на с т о ја њ а цент ра лн и х в лас т и донек ле и р еал из ов ана, с об зи ром на то да је 24. ав гу ста об ја вље на и вест о осни ва њу срп ске му зич ке шко ле у Но вом Са ду, ко ја ће по че ти са ра дом 1. сеп тем бра 1920. го ди не, са 18 на став ни ка. На во ди се да ће се пр ве го ди не вр ши ти упис уче ни ка за следе ће и н с т ру мен т е: к л а ви р, ви о л и н а, ви о лон че ло, кон т р а ба с, х а р фа, фл а у т а, кла ри нет, обас-фа гот, кар не тру ба, валд хорн и цуг по за у на, со ло и хор ско пева ње. Упи сни на је 10 ди на ра ме сеч но, а шко ла ри на 25. У истом бро ју је на јав љ е но и о сн и в а ње Уме т н и ч ке ш ко ле у Но вом Са д у, са з а нат ск и м оде љ е њем. 26

При пре ме за отва ра ње Опе ре у Но вом Са ду на ја вље не су 13. ав гу ста нап и сом у којем се оп исују започет и т ехн и чк и радови на а да пт ац ији позо риш т а и на ја вљу је по ве ћа ње про сто ра за ор ке стар. Та ко ђе, позива ју се за ин тере со - ва ни да се при ја ве за ау ди ци ју за пе ва че, а ис ти чу се и про бле ми у при према ма, као и бор ба ко ју су му зи ча ри и управ ни ци во ди ли ка ко би до би ли подр шку Ми ни ста р ства (Је динство 1920: 364), (Је дин ство 1920б: 365), (Је дин ство 1920: 368). Пр ва пред ста ва Ба рон Тренк Ср ећ к а А л би н и ја, и з в е де на je 29. но вем бра 1920. го ди не. И а ко је оч и т о да с у по је д и н и п л а но ви в л а де р е з ул т и р а л и кон к р е т н и м ре ше њи ма, уред ни штво Је дин ства је да ло при ли ку и за по сле ни ма да из несу сво је м иш ље ње у на п и си ма по т п и са н и м са гла с и з у ч и т е љ ск и х к ру г ова, и у њи ма је нај че ш ће у к а зи в а но на не г а т и в не с т р а не ж и в о т а п р о св е т а р а и т е ш ко ће са ко ји ма се су о ча ва ју у сва ко д нев ном по сл у. Јед на од њи х је, су де ћ и пре ма на пи су од 21. ав гу ста, би ла и то што су учи те љи у Вој во ди ни ра ди ли пре ма тзв. је зу ит ском за ко ну, ко ји је на мет ну ла још ма ђар ска власт ка ко би се на став но осо бље оба ве за ло да по ред на ста ве у шко ла ма уче ству је и у бо го слу же њи ма. Дру гим речима, наставни ка дар је био под ре ђен Ми ни стар - ству про све те, али и вер ским вла сти ма, што је зна чај но оте жа ва ло жи вот учи те ља и до во ди ло до на пу шта ња овог по зи ва. У члан ку се апе лу је на но ве вла сти да учи те ље осло бо де оба ве зе по ја ња у цр ква ма и са слу жи ва ња прил и ком в е р ск и х о б р е да, бу д у ћ и да је М и н и с т а р с т в о п р о св е т е п р ед њи х, к а ко се на во ди, по ста ви ло ве о ма те шке за дат ке, о ко ји ма је већ би ло ре чи (Јед и н ство 1920а: 370), (Је д и н с т в о 1920: 393). У ве зи с тим је зна чај но по ме ну ти на пи се о жи во ту на ших сту де на та у Пра г у, U ко ји ма се оп т и м и ст и чн и м и помало еп ск и м то ном по зи ва г ра ђан ст во да по мог не при сти пен ди ра њу, ка ко на ши бу ду ћи ака дем ци не би би ли по знат и и по св ом ск р ом ном ма т ерија лном с т а њу. Пос е бно с е наглашав ају успеси н а ш и х с т у ден а т а, к а о и зн а ч ај њи хо в ог о б р а з о в а њ а з а р а з в ој но в е д р ж а в е (Је дин ство 1920: 344), (Је динс тво 1920б: 370), (Јединс тво 1920: 371). Са ци љем да се омо гу ће што бо љи усло ви за жи вот и сту ди ра ње, осно ва на је и За дру га ака де ми ча ра из Вој во ди не, ко ја је пре све га на сто ја ла да при ку пи нов ча на сред ства за осни ва ње Вој во ђан ске мен зе у Пра гу, а за тим и да ор га ни зу је п р е в о з с т у д ен ат а, б р ин е о њ ихов о м с м е ш т а ј у и з д р а в љу у н о в о н а с т а л о м и но с т р а н с т ву. 3. Му зи ч к и до г а ђа ји Шт о се ре порт ажа и нап иса о у ме тн и ч к и м до г а ђа ји ма т и че, у ред н и ш т во из Хле бар ске 19 је по себ ну па жњу по све ћи ва ло на сту пи ма из во ђа ча из сло - вен ск их зе ма ља, п ре сто ни це и оста лих ве ћ их г ра до ва Кра ље ви не, с об зи ром на то да су њи хо ве при ред бе го то во увек би ле у скла ду са др жав ном по ли ти ком 27

је динства на рода у новој држави, као и промоције стваралаштва аутора сло - вен ских на ро да. Пе в ач к а д ру ш т в а с у у ов ом пе ри о д у, ч и н и с е, з а д р ж а л а в е о ма ис т а к н у- то ме сто у кул тур ном жи во ту Но вог Са да, ка кво су има ла и у XIX ве ку, те је о њи хо вим на сту пи ма увек пи са но са пу но оп ти ми зма уз ис ти ца ње важно сти ко је има ју за осло бо ђе ње на ше зе мље. Нај че шће су на сту пи ових уд ру же њ а би л и о р г а н и з о в а н и у ф о р м и кон це р т а с а и г р а н ком, а п ри лог од улазн ица био је на ме њ ен по ма г а њу си р о ма ш н и м у че н и ц и ма, си р о т и ш т и ма, а л и и у на п ре ђе њу ра да д ру ш т а ва. Ове ор г а н и за ц и је су вр ло че с т о ме ђу соб но с а ра ђив але, т е с у г о с т о в а њ а нај че ш ће би ла по в од з а д ружењ е и з бл иж ав ањ е чла но ва. Та ко се мо же ви де ти да је на Бо жић ној за ба ви са игран ком за натлиј ског пе вач ког дру штва Не вен, одр жа ној у са ли хо те ла Сло бо да, на сту пила кра љев ска вој на му зи ка Шу ма диј ске ди ви зи је, а при лог од ула зни ца је наме њен набавци заставе д руштва. Током вече ри, м у зи ч ке тач ке сме њи ва ле су се са по ет ским, а на про гра му су би ли: Уве р т и ра (ни је на ве ден ау тор), Го сп о ди усли ши Д и м и т ри ја Б о р т њ а н ског, с ло в ач к а на р од на пе сма Њи т ра, њи т ра у аран жма ну за му шки хор, До ђи, до ђи Мило ја Ми ло је ви ћа, Ју нач ки збор Јо сифа Ма ри н ко ви ћа и Kрв за род Да во ри на Јен ка (Је дин с т во 1920: 192). Ка сни је, 30. ја ну а ра, чла но ви хо ра дру штва Не вен су на ја вље ни као го сти на за бавном по у ч ном с е л у с рп ске жен ске ч и т а о н и це По се с т р и м а, као уче сни ци у му зич ком де лу про гра ма (Је д и н с т в о 1920: 207). На јава за концер т Васил ија Федоровића K иба л ч и ћа, хоровође руске ц рк ве у Же не ви, и ње го вог ан сам бла у по зо ри шту Дун ђер ског, више пута је поно - вље на на стра ни ца ма но ви на, а кри ти ка Вла ди ми ра Kустудића, по ред то га што је јед на од рет ких ко ја је пот пи са на пу ним име ном, са др жи и ве о ма пози тив ну оце ну ве дри не и скла да ру ског ан сам бла, као и ла ко ћу ко јом ди ригент во ди сво је пе ва че. Ан самбл је по ред овог на сту па пе вао и то ком слу жбе у са бор ној цр кви истог да на (Је д и н с т в о 1920: 202), (Је д и н с т в о 1920а: 205). Уз ове успе шне кон церт не на сту пе мо гу се по ме ну ти и кон церт Учи тељског пе вач ког дру штва из Љу бља не од ко јег је при ход био на ме њен учи тељској си р о ча д и (Јед и нс т в о 1920: 342), као и ве о ма за па жен на ступ ака дем ског пе вач ког дру штва Бал кан из Загреба, током Уметничког концерта са игранком ко ји је при ре ђен у са ли хо те ла Сло бо да (Је д и н с т в о 1920а: 365). При ход је био на ме њен фон ду си ро ма шних уче ни ка. Ово дру штво пе ва ло је истог да на и п ри л и ком с л у же њ а п а р а с т о с а по г и н у л и ма у р а т у. Та ко ђе, кон це р т с а сви р ком и пе смом Но в о с а д ске а к а дем ске ом л а д и не у С ом б о ру оце њ ен је као ве о ма зна чај но до стиг ну ће овог дру штва (Је д и н с т в о 1920: 359). С у де ћ и п ре ма по ме н у т и м на п и си ма у Је д ин с т в у, је дан од нај зна чај ни јих кон церт них про сто ра у гра ду би ла је ве ли ка дво ра на хо те ла С л о бо да, у којој су го то во сва ког ме се ца при ре ђи ва ни раз ли чи ти му зич ки до га ђа ји и приред бе. Што се со ли стич ких кон це ра та ти че, нај че шће је пи са но о го сто ва њима ру ск и х в о к а л н и х у ме т н и к а, ко ји с у на св о ји м р е си т а л и ма п р ед с т а в љ а л и 28

у гла вном ре пе р т о ар са ч и њен од ком по зи ц и ја и н сп и ри сан и х фол к лором, ш т о су ау тори ч ланака нароч ито ист ицал и. Такође, певачка техн ика и ви рт у озност, као и суп тил но ди на мич но ни јан си ра ње го сту ју ћих пе ва ча и сви ра ча, на глаша в а н и с у к а о њи хо ви нај зна чај н и ји и н т е р п р е т а т и в н и к в а л и т е т и. За ни мљи во је да ни су увек на во ђе на име на умет ни ка, те, на при мер, на ја в а кон це р т руск и х у ме тн ик а с амо позив а г рађане на до г ађај који ч ине пе сма, сви р ка на ви о ли ни и игра у на род ном оде лу (Је д и н с т в о 1920: 341), док на пис Ру ски кон церт на во ди да ће на сту пи ти гђа Гор ска из мо сков ске опе р е, гђа Д и би р ја ко в а и з оде ске опе р е и гђа Б о ло г ов ск а ја, п р в а ба ле ри на и чланица Kраљевског срп ског на род ног по зо ри шта у Бе о гра ду, те Бо ло гов - ски, ба ри тон, та ко ђе члан овог ан сам бла (Је д и н с т в о 1920: 348). Сли чан је и текст под на зи вом Ве ли ки кон церт ру ских пе ва ча, у ко јем је је ди но поме нут ве о ма до бри ба си ста Мељ ни ков (Је д и н с т в о 1920: 350). Уред ни штво Је д и н с т в а је, као и у прет ход ној го ди ни, по себ ну па жњу по све ћи ва ло ак тив но сти ма умет ни ка из Хр ват ске, а на ро чи то су би ли ис такнути на ступ плесне уметнице Алме Јеленске, чланице балета хрват ске Опе - ре у За гре бу, ко ји је одр жан у по зо ри шту Дун ђер ског (Је д ин с т во 1920б: 205), кон це р т ба си с т е з а г р е бач ке опе р е Ар нол да Фле г е л а у С л о бо д и (Је д и н с т в о 1920: 361), а на ја вље на је тур не ја Злат ка Ба ло ко ви ћа о ко јем је Је дин с т во у 1919. години веома посвећено писало по Франц уској, Енгле ској и словеначк им гра до вима (Јединство 1920: 398). С дру ге стра не, кон церт Ли ли Ла сло у Слобо д и 17. ав гу ста, на ко јем су из ве де на де ла Ге о р га Фри дри ха Хен дла (Ge org Fr i e d r ich Ha n del), Јо х а на С е ба с т и ја на Б а х а (Jo h a n n Se ba st i a n n Ba ch), Ф р е де - ри ка Шо пе на (Fre de ri que Cho pin) и Ан ри ја Ви је та на (Henri Vi euxtemps), пот - п и са н и М. K. је вр ло не г а т и в но оце н ио ка о не до вољ но п ри п ре м љен, ис т и- чу ћи да се ви о ли нист ки ња не на ла зи ду шом у ат мос фе ри и тех ни ка јој је да ле ко од са вр шен ства (Је д и н с т в о 1920: 376). По ред ових, у Но вом Са ду су та да на сту па ли и со пран Ана Ми кла уч и п и ја н и с т а Ер не Ла њи, т а ко ђе у Сло бо ди (Је дин с т во 1920: 382). Кри ти ка ни је би ла на кло ње на ни кон цер ту Ло бло вић Фењ веш, чи јим су из во ђа чи ма при зна те со лид на тех ни ка и вир ту о зност, али уз ис ти ца ње да се не мо же упо ре ди ти са (Ја ном) Kубеликом, ко ји је за ау то ра кри ти ке при мер свет ског у ме т н и к а (Је д и н с т в о 1920: 408), (Је д и н с т в о 1920: 418). За ни мљи во је да су и со ли стич ки на сту пи по вре ме но би ли про жи ма ни ре ци та ци ја ма и го во ре - ним тач ка ма, о че му све до чи и на пис од 6. ок то бра о кон цер ту ру ског ба са Ев ге ни ја Ма ри ја ше ца у Сло бо ди, на ко јем је го сто ва ла гђа Ман све то ва. Певач ки део про гра ма су чи ни ли Сп а в а ј у ћа к ње г и њи ц а А лек с а н д ра Б ор од и на, Ста ри ка плар Алек сан дра Дар го ми шког, Го њец Ни ко ла ја Рим ског -Kор са - ко ва, а го шћа је из ве ла пе сму у про зи од Тур ге ње ва Kако су ле пе бе ле с в еж е р уж е, ме ло д и ј ск у де к л а м а ц и ју под н а зи в ом Вил е и сплет ру ских на род них пе са ма (Је д и н с т в о 1920: 407), (Је д и н с т в о 1920: 409). 29

4. За к љу чак На осно ву пре гле да не гра ђе, мо же се за кљу чи ти да је 1920. го ди ну у но во сад ском кул тур ном жи во ту обе ле жи ло пре све га увођење и имплемент и р а њ е но ви х з а ко на и в л а д и н и х у р е да ба, ко ји ма с е на с т о ја л а ус по с т а ви т и цен трал на власт, на по љу школ ства и пи сме но сти. Ове обла сти су у члан ци ма у Је дин ству са гле да не као нео п ход не за ус по ста вља ње си сте ма тич не и рац и о на л не д р ж а в не у п р а в е и у к у п н и р а з в ој по је д и н ца, у в а ж а в а ју ћ и њ е г о в е скло но сти и екс пер ти зе, а у ду ху за јед ни штва ју жно сло вен ских на ро да и по - што ва ња на род них оби ча ја и тра ди ци је. Кон крет не пре пре ке им пле мен та - ци ји ових на сто ја ња би ли су ма ђар ски и ау стро у гар ски за ко ни на ко ји ма су по чи ва ле већ по сто је ће ин ст и т уције, које су ујед но би ле и те мељ ра з во ја но ви х, за ми шље них као на до град ња и до пу на оних на ста лих пре ује ди ње ња. Са - м и м т и м, било је не о п ход но па ра ле л но р е фор м и са т и цен т р е п и сме но с т и к а о што су Ма ти ца срп ска и му шке и жен ске шко ле свих ни воа, те ства ра ти услове за осни ва ње и, ко нач но, осни ва ти но ве шко ле са на став ним пла но ви ма ко ји од ра жа ва ју но ви по ре дак и на став н и м ка д р ом ко ји мо же п редават и на српском је зи к у. У т ом см и с л у с е о сн и в а њ е Срп ске м у зи ч ке ш ко ле к р а јем а в г у с т а и но во сад ске Опе ре у но вем бру мо гу сма тра ти нај зна чај ни јим ре зул та ти ма по - ме н у т е с т р а т е г и је и у јед но до г а ђа ји ма г о д и не, к а да је о и н с т и т у ц и о на л ном р а з в о ју р еч. Што се му зич ког жи во та ти че, он је у 1920. го ди ни по стао знат но ра знов р сн и ји не г о ш т о је т о био р а н и је, з а х в а љу ју ћ и г о с т о в а њи ма ру ск и х, ф р а н- ц у ск и х и м а ђа р ск и х у ме т н и к а. Ве л и к а с а л а хо т е л а Сло бо да је очи то би ла цен тар м у зи ч к и х де ша ва ња, а најпосећен ији догађаји су и даље бил и нас т уп и пе в ач к и х д ру ш т а в а и з З а г р е ба, Љу бљ а не, Б е о г р а да и о с т а л и х в е л и к и х г р а - дов а К р а љ е ви не. К ри т и ч а ри је д и н с т в а с у о с т а л и н а ис т и м с т ановиш т им а ко ја с у и ма л и и у 1919. г о д и н и, и де а л и з у ју ћ и с ло в ен ске у ме т н и ке и њи хо в е ин тер пе та ци је (до ду ше, не у сва ком слу ча ју), а би ва ју ћи оштри ји у за па жа - њи ма и за кључ ци ма ка да је реч о на сту пи ма умет ни ка ко ји не до ла зе из словен ских сре ди на. Има ју ћи то у ви ду, мо же се за кљу чи ти да је 1920. за но восад ску кул ту ру би ла ве о ма зна чај на го ди на, ко ја је оста ви ла трај ни бе лег, п р е св е г а на м у зи ч ком ж и в о т у г р а да, о сн и в а њ ем в а ж н и х и н с т и т у ц и ја ко је и да нас по сто је у од ре ђе ном ви ду и жи во писно шћу, те пан сла ви стич ком усме - р е њу кон це р т ног ж и в о т а. ЛИТЕРАТУРА (1920). (Чла нак без на сло ва). Је д и н с т в о. бр. 192, 7. ја ну ар. (19 2 0). О в р едн ос т им а и з ад ац и м а п ис м ен ос т и у д а н а ш њ е в р е м е. Је д и н с т в о. бр. 197, 16. ја ну ар 1. фе бру ар. 30

(1920). Из бор сти пен ди ста Ма ти це срп ске. Је д и н с т в о. бр. 197, 16. ја ну ар. (1920). В ел ик и у ме т н и ч к и кон це р а т. Је д и н с т в о. бр. 202, 23. ја ну ар (исти чла нак је штам пан и 24. ја ну а ра). (1920а). Конце р т Ва си л и ја Ф е д о р о ви ћ а К и б а л ч и ћ а. Је д и н с т в о. бр. 205, 27. ја ну ар. (1920б). Уме тн и ч ко в е че. Је д и н с т в о. бр. 205, 27. ја ну ар, 1920. (1920). Срп ска жен ска чи та о ни ца По се стри ма. Је д и н с т в о. бр. 207, 30. ја ну ар. (1920). Устав Ма ти це срп ске (на црт). Је д и н с т в о. бр. 211, 4. фе бру ар. (1920). Му зич ке шко ле у Вој во ди ни. Је д и н с т в о. бр. 212, 5. фе бру ар. (1920). Устав Ма ти це срп ске (на ста вак). Је д и н с т в о. бр. 213, 6. фе бру ар. (1920). Не што о шко ли I књи ге или рад?. Је д и н с т в о. бр. 219, 14. фе бру ар. (1920). Не што о шко ли I књи га или рад? (на ста вак). Је дин с т во. бр. 220, 15. фе бру ар. (1920). Не што о шко ли I књи га или рад? (на ста вак). Је дин с т во. бр. 222, 18. фе бру ар. (1920). Не што о шко ли II књи жев ност или умет ност?. Је д и н с т в о. бр. 223, 19. феб ру а р. (1920). Не што о шко ли II књи жев ност или умет ност? (на ста вак). Јединс т во. бр. 224, 20. ф е б руа р. (1920). Не што о шко ли II књи жев ност или умет ност? (свр ше так). Је дин с тво. бр. 225, 21. ф е б руа р. (1920). Ру ски умет нич ки кон церт. Је д и н с т в о. бр. 341, 16. јул. (1920). Кон цер т у ч и тељ ског пе вач ког д ру ш т ва из Љу бља не. Једин с тво. бр. 342, 17. јул. (1920). Ап сол вен ти сред њих шко ла. Је д и н с т в о. бр. 343, 18. јул. (1920). Апел Вој во ди ни! Је д и н с т в о. бр. 344, 20. јул. (1920). Ру ски кон церт у Но вом Са ду. Је д и н с т в о. бр. 348, 24. јул. (1920). Ве ли ки кон церт ру ских пе ва ча. Је д и н с т в о. бр. 350, 27. јул. (1920). Про ме на у на зи ву на ше др жа ве. Је д и н с т в о. бр. 351, 28. јул. (1920). На ше про свет но пи та ње I IV. Је д и н с т в о. бр. 358 362, 6 10. ав густ. (1920). Кон церт наше академске омладине у Сомбору. Јед и нс т в о. бр. 359, 7. ав густ. (1920). Кон церт г. А. Фле ге ла. Је д и н с т в о. бр. 361, 10. ав густ. (1920). Опе ра у Но вом Са ду. Је д и н с т в о. бр. 364, 13. ав густ. (1920а). Ака дем ско пе вач ко дру штво Бал кан из За гре ба, Је дин ство. бр. 365, 14. ав густ. (1920б). Пе ва чи за но во сад ску Опе ру. Је д и н с т в о. бр. 365, 14. ав густ. (1920). При пре ме за но во сад ску Опе ру. Је д и н с т в о. бр. 368, 18. ав густ. (1920а). О цр кве ном по ја њу учи те ља. Је д и н с т в о. бр. 370, 21. ав густ. (1920б). За на ше ака де ми ча ре. Је д и н с т в о. бр. 370, 21. ав густ. (1920). Тран спорт за ђа ке. Је д и н с т в о. бр. 371, 22. ав густ. (1920). Кон церт гђи це Ла сло. Је д и н с т в о. бр. 376, 28. ав густ. (1920). Сја јан успех ак ци је за пра шке сту ден те. Је д и н с т в о. бр. 377, 31. ав густ. (1920). Ре фор ма Ма ти це срп ске. Је д и н с т в о. бр. 378, 1. сеп тем бар. (1920). Конце р а т. Је д и н с т в о. бр. 382, 5. сеп тем бар. (1920). Учи тељ ски дод так на ску по ћу. Је д и н с т в о. бр. 393, 18. сеп тем бар. (1920). Умет нич ки тур неј Злат ка Ба ло ко ви ћа. Је д и н с т в о. бр. 398, 23. сеп тем бар. 31

(1920). Ма ти ца срп ска и др жа ва. Је д и н с т в о. бр. 402, 30. сеп тем бар. (1920). Гостовање уметника на виолини Ло бло вића. Јед и нс т в о. бр. 408, 7. ок то бар. (1920). Кон церт г. Ма ри ја ше ца. Је д и н с т в о. бр. 407, 6. ок то бар. (1920). Конце р т Ев г е н и ја М а ри ја ше ц а. Је д и н с т в о. бр. 409, 8. ок то бар. (1920). Конце р т Ло б ло ви ћ - Ф е њ е ш. Је д и н с т в о. бр. 418, 19. ок то бар. М и лој кови ћ, М ила н и Не ма њ а Сов т и ћ (2014). При ло зи п р о у ча в а њу м у зи ч ког ж и во т а Но вог Са да на осно ву ана ли зе чланака у днев ним но ви на ма Је д и н с т в о. У: Тради ци ја као ин спи ра ци ја. Ба ња Лу ка: Ака де ми ја умјет но сти у Бањој Луци, 31 46. D r Mi l a n Mi loj k o v i ć CUL TU RAL LI FE OF NO VI SAD DU RING 1920 BA SED UPON WRI TINGS IN DAILY NEW SPA PER J E DI N ST VO (UNITY) Summary The pa per re vi ews the most pro mi nent cul tu ral ha pe nings in No vi Sad du ring year 1920, ac cor ding to ar tic les pu blis hed in daily new spa per Je d i n s t v o, o r g a n of D e mo c r a t ic party. Sin ce this was the year of im ple men ta tion of edu ca ti o nal plans in Voj vo di na, ma de by c e n t r a l go ve r n me nt, t he mo s t d e t a i le d ob s e r va t i o n s we r e m a d e r e g a r d i ng r e fo r m s of e d u c a t ion a l a nd c u l t u r a l i n s t i t u t i on s, a s wel l a s fo u n d i ng new one s, b esid e s p olem ic s a nd re se ar ches of di rec tion whe re lec tu ring in new King dom sho uld be po in ted. All this en de a vors re sul ted in re form of Ma ti ca srp ska and fo un da tion of Ser bian mu sic school and Ope ra in No vi Sad. Apart from this, con cert per for man ces we re re vi e wed thro ugh a r t ic le s a n d c r i t i q u e s of g u e s t s a n d d o m e s t ic i n t e r p r e t a t i o n s of m o s t ly Sl a v ic pi e c e s, wh ile m ajor it y of p opul at ion s t i l l p r e fe rr e d p opul a r s ong s p r es e nt e d by choi r s of a m at eu r a nd a c a d e m ic mu sic s o c i e t i e s. Key words: Cul tu ral li fe, No vi Sad, mu sic, Unity, new spa pers, Ma ti ca srp ska, mu sic in sti tu - t i o n s, mu sic c r i t i q u e. Д Р М И Л А Н М И ЛОЈ КО ВИ Ћ Уни вер зи тет у Но вом Са ду А к а де м и ја у ме т но с т и Но ви С а д К а т е д р а з а м у зи ко ло г и ју и е т но м у зи ко ло г и ју m i l a n mu z @g m a i l.c o m 32

UDC 070JEDINSTVO 782(497.113 Novi Sad) 1921 Др Ира Про да нов ТРА ГОМ НА ПИ СА О РА ДУ ОПЕ РЕ СРП СКОГ Н А Р ОД НОГ ПО З О РИ Ш ТА И З Д Н Е В Н И Х НО ВИ Н А ЈЕДИНСТВO (1921) * С а ж е т а к : У тек сту се нај пре до но си чла нак На ш а оп е р а у це ли ни преуз е т и з д н е в н и х н ов ин а Јед и нс т в о, a у на став ку сe а н ал из ир ај у п р им едб е ко је не по зна ти ау тор у ње му упу ћу је на ра чун Упра ве Опе ре, пре све га у ве зи с а р е пе р т о а р ом, а по т ом а н г а ж м а ном опе р ског о с о б љ а, од но сно а н с а м б л а. Ко н ач но, ком п а р а ц и ја с а д и н ам иком делов ањ а б еог р а дске О пер е у к аз ује н а не з а до в о љ с т в о т е м пом п ри п р е ме опе р а и м а л и м б р о је м н а с т у п а но в о с а д ске Опе ре. Су де ћи по је зи ку и де та љи ма ко је ано ним ни ау тор на во ди, реч је о особи ко ја је би ла ст ру ч но м у зи ч к и обра зо ва на. Све п ри мед бе на ра ч у н ре пер то а ра, не а н г а жо ва но с т и пе ва ча, т е на ч и на по сло ва њ а мо г у ће је т ра н спо но ва т и на сада шњи тре ну так, на осно ву че га се да за кљу чи ти да се ма ло шта про ме ни ло у последњих стотину година у функциони са њу је ди не вој во ђан ске опе р ске ку ће. К љу ч н е р е ч и: опе р а, опе р е т а, р е пе р т о а р, С рп ско н а р од но по з о ри ш т е. 1. Фељ тон На ша опе ра 1 (До но си мо овај чла нак из пу бли ке у же љи да се на ша пу бли ка ви ше и н т е р е су је за на ше по зо ри ште) Ка да смо чу ли да се опе ра осни ва у Но вом Са ду, ми смо се од ср ца овом кул тур ном на прет ку об ра до ва ли, пре у зев ши се би да ће мо раз ви так њен прат ит и, и не ће мо дозвол ит и да се сувише ст рогом к рит иком вољ овог рада к вари. И да нас не ће мо то да ч и н и мо, ш та ви ше, хо ће мо у сва ком по гле д у овој на шој нај но - ви јој кул тур ној уста но ви да изађемо на су срет, да исту одр жи мо и уна пре ди мо. * О вај текст је део про јек та Дн е в н е н о в и н е Је д и н с т в о и з в о р з а п р оуч ав ањ е м уз и чке к ул т у р е Но в о г С а д а и з м е ђ у д в а р а т а ко ји, у окви ру ра да Оде ље ња за сцен ске умет но сти и м у з и к у М а т и це с р п ске у Но в ом С а д у, фи н а н си р а М и н и с т а р с т в о з а к у лт у ру и и нф о рм ис ањ е Ре п у б л и ке С р б и је. 1 Чла нак На ш а оп е ра из но ви на Је д и н с т в о, Но ви Сад, 1921, бр. 498, пре у зет је у це ли ни да би се раз у мео ка сни ји текст у ко јем се кри тич ки раз ма тра ју аспек ти овог на пи са. 33

34 У по след ње вре ме, све се ма ње пи ше о опе ри и ње ном ра ду. То др жим да је погре шно, јер како ће позвани фак тори са зна ти ми шље ње пу бли ке те упо знати њен укус на осно ву ко јег се, до не кле, и пра вац и рад опе ре мо ра кре та ти. Навршу је се ра ду опе ре шест ме се ци (по че ло се још ав гу ста ме се ца) и мо ра мо призна ти да смо за то ли ко вре ме на ви ше оче ки ва ли од оно га што нам је пру же но. Има ли смо све га три опе ре и три опе ре те од ко јих је јед на (Ма м з е л Ни т у ш) в рл о б рз о и шч ез л а с а р еп е рт о ар а. Н аш е м иш љ ењ е је д а и с ам а у п р ав а г уб и во љу за озби љан рад, јер се не на ла зи она ки од зив у пу бли ци ка кав би ра ду и тру ду и ма те ри ал ним жр тва ма од го ва рао. То се до ка за ло код опе ре. На ша публи ка ра ди је по се ћу је опе ре те, те ту се до не кле и њен укус ква ри; и на рав но је да по сле слат ки ша чор ба не мо же да при ја. Ми тре ба пу бли ку за опе ру да раз гре ва мо, да је у том прав цу вас пи та ва мо. Но на жа лост ни Вер тер, ни То с ка ни су би ли у ста њу да за до би ју сим па ти ју ши ре пу бли ке. Обе ове опе ре још за с а д н и с у по де сне з а н а ше ов д а ш њ е п ри л и ке. По г р е ш но је би ло с а ис т и м а по - че ти, јер да би ове би ле раз у ме ва не од ве ћег де ла слу ша ла ца, тре ба пр во укус пу бли ке да се раз ви је. Мо гло се по че ти са лак шим опе ра ма из ко јих су ме лод и је н а шој п у бл и ц и в е ћ по зн ат е, т е к а д с е оне ви де пе р с о н и фи ц и р а не н а би н и, по че ће се схва ћа ти по ма ло опе ра уоп ће и ње зин зна чај, схва ти ће се: Ка р м е н, Хо фм ан ов е п р и ч е, Ми њ о н, Пр о д а н а н е в е с т а, и дру ге слич не ства ри, јер има до с т а ме ло д и ч н и х опе р а ко је би мо гле п у б л и к у и e n m a s s e п ри в л а ч и т и. Пу ч и- ни и Ма сне се већ те же схва ћа ју. То су му зи ча ри ко ји су по шли са свим но вим м од е рн и м м у з и ч к и м п р а в ц е м, н а р о ч и т о Пу ч и н и ко ји је, с т в о р и в ш и н е ш т о са свим нео бич но, мо рао са сво јим но вим ор ке страл ним ефек ти ма и сам се би да кр чи пут; из ме ђу оста лог имао је хра бро сти да јед ну стро гу фор му у хармо ни ји пре кр ши и упра во из не на дио је овим цео му зич ки свет са сво јом мо же се ре ћи не чу ве но сме лом Qu in ten fol ge, те она ко ја је до тог мо мен та ва жи ла за н ај г р ђи п р е с т у п у х а р мо н и ји, по с т а л а је од јед ном о ри г и н а л н а ; Пу ч и н и њ о ме т а ко д и в но и л у с т ру је мо т и в ж а ло с т и, п р а зно ће и ус а м љ е но с т и (пе см а п а с т и р а у 4 ч и н у). Пу ч и н и с а ја ком к а р а к т е ри с т и ком в о д и т е м у с а ко јом и з р а ж а в а ч а с р а до с т, ч а с м р ж њу, ж ало с т, о св ет у и в а н р ед но је ус пе о о ри г и н а л но ш ћу св о ји х мо ти ва. Ту тре ба раз у ме ти илу стра ци ју и бо ју то но ва, у ко ји ма су ка ко Пу чин и је в е т а ко и М а сне о в е опе р е п р е б о г а т е. То је в е ћ је д а н ви ш и к у л т, мо ме н т и ко је т р е б а у ме т и с х в а т и т и, а в е ћ и н а н а ше п у б л и ке не р а з у ме још т о и о с т а је, за то, пре ма це лој опе ри хлад на. И он да, те шко је да ва ти То с к у к а д и не м а мо п р а ву и н т е р п р е т а н т к и њу з а ту уло гу, ко ја би у драм ским мо мен ти ма би ла до вољ но ја ка, јер не мој мо за бо - ра ви ти да ми рас по ла же мо го то во са мо по чет ни ци ма, ме ђу ко ји ма је пре о владао лир ски со пран. Та ко с у н а с т у п и л а код опе р е д в а ог р ом н а кон т р а с т а ; и л и с е д ају п уб л иц и не р а з у м љи в е и не с х в а ће не опе р е, и л и в е ћ од а в но п р е ж и в е ле опе р е т е. М и смо с ра до шћу при ми ли по чет ком се зо не обе ћа ње од упра ве да се не ће да ва ти опе ре те, то јест бар оне већ отр ца не, ко је су нам још пре ви ше го ди на до са диле, и ко је с у сви ше г р т и по у л и ц а м а з ви ж д у к а л и. Та ке смо опе р е т е с л у ш а л и он д а, к а д још н и смо р а с по л а г а л и с а в е л и к и м опе р ск и м о с о б љ е м и з а с е б н и м опер ским ор ке стром са два ка пел ни ка, као што је да нас слу чај, ка да и не ма опе рет ског осо бља, не го чла но ви Опе ре и Дра ме игра ју у опе ре та ма. Ми смо пре ра та код по зо ри шта има ли јед ну опе рет ску пе ва чи цу и јед ну су бре ту, све га две жен ске сна ге, ко је су у не ких де се так опе ре та игра ле и по кад кад и по ко ју опе ру са до ста успе ха при ка зи ва ле; да кле ви ше не го што се оч е к и в а л о. Д а н а с р а с п о л а ж ем о с а в е л ик и м о п е р с к и м п е р с о н а л н о м, с а м о 8

опе р ск и х пе ва ч и ца и ма мо од ко ји х су ве ћ и на свр ше не у че н ице п рофесора Бечке А ка де м и је Фо р с т е на, и сла в ног т е но ри с т е Бу ра ја на, ка о и гласовит ог п рофесора Ре са, те осим ових још не ко ли ко до брих сна га Ру са и Ру ски ња. Из ме ђу оста лог има и та квих ко је још ни је дан пут пред јав ност у опе ри ни су иза шле. Шта је то ме узрок? Ка да има мо, као што је го ре на ве де но, два ка пел ни ка др жим да би се и ви ше мо гло по сти за ти на по љу Опе ре, јер ка да се мо же јед на опе ре та за 10 14 да на на врат на нос да ство ри што се не би мо гла јед на опе ра лак шег стила не го Вер тер и То с ка з а д у п ло т о л и ко в р е ме н а с а в л а д а т и? То би ко ри сн и је и озби љ н и је било и п убл ик а би мес т о оперет е у недос т атк у ис т е посећ ивала опе ре, што се ја сно код Бе о град ске опе ре ви ди, где се не да ју ни ка кве опе ре те и пу бли ка ме сто ових по се ћу је опе ру и на ви ка ва се на њу та ко да се та мо по једи не опе ре 10 15 пу та да ју, као што је код нас са опе ре та ма слу чај. (Бе о град су ла не од 1. фе бру а ра до кра ја ју на, за све га 5 ме се ци се дам опе ра при ка за не: Ма дам Бе тер флај, Т р у ба д ур, Ка ва ле р и ја р у с т и ка на, Ев ге н и је О ње г ин, Џа м и ле, Вер тер и Че р га ш и Бо е м, о си м ови х би ло је бе з бр ој г о с т о ва њ а опе р ск и х пе ва ча и пе в а ч и ц а). По г р е ш но је би ло опе р ск у с е з о н у о т в о ри т и с а опе р е т ом, је р пос ле Б ар он а Т ре н ка, где се по ја вљу је на би нио жив коњ и где се пу ца, што се на шој пу блици без пре фињеног укуса боље допада ни је мо гао Вер тер са сво јом лир ски-сент и ме н т а л ном р а д њ ом и о р ке с т а л н и м ле по т а м а н а ш св е т д а з а до в о љи. Мо гло би се и са из ме ном уло ге ве ће про ме не ство ри ти, да у јед ној уло зи ви ше пе вач а од но сно пе в а ч и ц а ч у је мо, к а д а в е ћ с а т а ко в е л и к и м о с о б љ е м р а с по л а же мо. Ми хо ће мо да упо зна мо све чла но ве и чла но ве опер ског осо бља, а та ко исто тре ба сви ма да ти при ли ке да до ђу до ру ти не; не сме се до зво ли ти да се по јед и н и пе в а ч и и л и пе в а ч и це ф а в о ри з у ју и л и п р о т е ж и р а ју. Ус л ед рђ а в о с а с т а в љ е н о г р еп е р т оар а, д ол аз е н ар а вн о и д о ф ин а нс и јс ке п ри л и ке у к ри т и ч а н по ло ж ај. Д а би с е оне кол ико т ол ико од рж ав але, сп р ем ају се на бр зу ру ку опе ре те, са мо да би се ма те ри јал но мо гли одр жа ти; јер јед но опе рет ско ве че до но си 12 16.000 кру на, али се ти ме ви ше ште ту је на опе ри, а наро чи то на дра ми, ко ју пу бли ке усљед опе ре те по чи ње да пренебрегава. Сва - к а ко с е он ај н а ш ф ри в о л а н л а к т он и л ак р д и је у опе р е т а м а б о љ е до п а д а ју, не г о озбиљ ни ја рад ња опе ре, јер му зи кал на дра ма тј. опе ра има за да так да обра зу је п у б л и к у з а ле по и св а к а ко је ко ри сн и ја од о т р ц а н и х опе р е т а à l a Гроф од Лукс е м б у р г а, До л а р с ка Пр и н ц е з а и слич не ства ри. Ми се на да мо да ће нов управ ник би ти чо век од уку са и да ће гво зде ном ру ком на сто ја ти да се овај за вод кул ту ре на ви ши сте пен по диг не, те да се не би одо м а ћ и ле к а б а р е т ске опе р е т е код н а ше г по з о ри ш т а, ко је би мо ж д а н а по - с ле т к у ис т и сн у ле св а к и о з би љ а н р а д н а д р а м и и опе ри. Од с у ви ше с л а т к и ш а мо же сто мак да се по ква ри. Са же љом да упра ва што ис трај ни је на ста ви за по че ти рад, да се до ђе, нај зад, на пра ви пут же ли мо јој: сре тан на ста вак! * * * Иа ко су но ви не Је дин ство би ле гла си ло ко је је ис црп но пра ти ло днев но - по ли тич ке вести, рад актуелних политичких партија, те изве штава ло о спољн о п о л и т и ч к и м д о г а ђ а ји м а и з р а з л и ч и т и х о б л а с т и д р у ш т в а и е кон о м и је, Х. 35

број н и на п и си по све ће н и су к ул т у ри и, у том кон т ек с т у, т екс товима о м узиц и и му зич ком жи во ту. То се у пр вом ре ду од но си на рад Срп ског на род ног по зо ри шта и у окви ру ње га Опе ре ко ја, прем да су ко мад с пе ва њем и опе рет а не г о в а н и и р а н и је, до би ја св ој п р ви п р а ви опе р ск и а н с а м бл т ек 1920/21. г о д и не. 2 Је д и нс т в о у том сми слу штам па ма хом крат ке ве сти о то ме шта се и з в о д ило и к ако је п рим љ е но. Так ви т екс т о ви с а с т о је с е од све г а не ко л и ко р е че н и ца: 36 У пе т а к, 22. с е п т е м б р а, д ру г и п у т је од л и ч но п ри м љ е н а опе р е т а Је с е њи м а н е в а р од К. Б а ко њ и, м у з и к а Е. К а л м а н а 3, у ко јој с у с е н а р о ч и т о и с т а к л и гђице Лев ов а, Ол ивијери и А вир овићев а, а г г. К р а њчеви ћ, К леменч и ћ и О џ и ћ (Је д и н с т в о 1922: 973). Ме ђу тим, има и на пи са ко ји пре тен ду ју да бу ду му зич ке кри ти ке, као што је слу чај са члан ком из 24. сеп тем бра 1922, бр. 974, где се ва ло ри зу је упра во опе р е т а Је се њи м а не в а р ре чи ма да ни је то бог зна ка кво умет нич ко де ло, али се та опе ре та при јат но гле да и слу ша (Је д и н с т в о 1922: 974), што зна чи да је не по зна ти ау тор обра тио па жњу на ква ли тет умет нич ког де ла али и на из во ђа че, чим пи ше да је г. Крањ че вић сво ју те шку и во де ћу уло гу до стој но из вр ш ио (Је дин с тво 1922: 974), а да су збо ро ви би ли вр ло до бро из веџ ба ни (Је д и н с т в о 1922: 974). Ау то ри ве ћи не тих крат ких освр та су ано ним ни, одно сно по т п исив а н и с у и н и ц и ја л и м а и л и с а мо јед н и м с лов ом, п а је т еш ко у т в р д и т и ч и ји с у. У м но г и м т ек с т о ви ма ко ји г р а ђа не о б р а з у ју к а о п у бл и к у, по себ но се ис ти чу про бле ми ко ји се од но се на фор ми ра ње ре пер то а ра Српског на род ног по зо ри шта и ста во ви у ве зи са њим. Члан ци као што су Је ли с к у п о п о з о р и ш т е или За ш т о Но в о са ђа н и не и д у у п о з о р и ш т е? (Је д и н с т в о 1921: 510) све до че о бри зи због оси па ња пу бли ке, док не ки дру ги ис ти чу 2 Опе ра, а ка сни је и Опе ре та, осно ва не су у се зо ни 1920/1921. По ред стал ног опер ског ан сам бла, ан га жо ва ни су ди ри ген ти Хин ко Мар жи нец и Ло вро Ма та чић. Пр ва опе ре та Барон Тренк С р е ћ к а А л б и н и ја и з в е д е н а је 29. н о в е м б р а 19 2 0. г о д и н е. По р ед д о м а ћ и х п е в а ч а, у ан сам блу су би ли и ру ски и че шки умет ни ци: Бо же на и Ка ре ла Дуб ска, Еми на Шил до ва, В е р а Го р с к а ја, М ил а Ле в о в а, М а т и л д а К р а љ, М и л и ц а А в и р о в и ћ, М и ц и к а Ол и в и је р и И л и ћ, Је л к а Јо ц и ћ, М их аи ло Вер онв о лкон ск и, Ви кт о р Григ о рје в, А ле кс а нд а р Тр ош ћ а нск и, С е рг е ј Н и ко л а је в и ћ, Ис а к А р м и д и, Н и ко л ај Б а р а н о в, Е в г е н и је М а р ја ш е ц, Д р а г о м и р К р а н ч е в и ћ, Кле менс Кле мен чић, Дра гу тин Вр ба њац, Ми лан Оџић, Па ја Ба нац и дру ги. Број чла но ва хо ра ни је био ста лан и кре тао се од 24 до 36 пе ва ча. Не го ван је стан дард ни опе р ски ре перт о а р: Тос к а, К ав ал е р и ја р у с т и к а н а, Т р а в и ја т а, Т р у б а д у р, Вер тер, Ма д а м Б а т е р ф л а ј, Прода н а не ве с т а,ђа м и ле, Па ја ц и, Ча ро б н и с т ре л а ц, Ри го ле т о, Се в и љ с к и бе р бе р и н, Хо ф м а но ве п р и ч е, Ев г е н и је О њ е г и н, К а р м е н, Па ја ц и и др. Опе рет ски ре пер то ар је био мно го ши ри јер је при пре ма оперетa би ла ма ње захтевнa: Ци ган ска љу бав, Кло-Кло, Кне ги ња чар да ша, Баја д е р а, Г р о ф и ц а Ма р и ц а, Ле п а Је л е н а, Т р и д е в о ј ч и ц е, Шко л а з а љу б а в н и ке, Геј ша, Ор феј у п а к л у, Пе р и ко л а, Ма дам По м п а д у р и д р. Међ ут и м, з б о г м ал и х с у бв е нц ија и н ед ов о љн и х п р и хо д а, од л у ко м м и н и с т р а п р о с в е т е 14. о к т о б р а 19 2 4. С р п с ко м н а р од н о м п о з о р и ш т у је уки ну та Опе ра, а кра јем мар та 1927. и Опе ре та. По сле то га опе р ске и опе рет ске пред ста ве да ва не су са мо по вре ме но. Упор. <https://www.snp.org.rs/?pa ge_id =3106> 23. 11. 2018. 3 Еме рих Кал ман (1882 1953), ма ђар ски опе рет ски ком по зи тор.

не пи сме ност у по гле ду пи са ња про гра ма кон це ра та, и у њи ма се ка же да су објаве Позори ш не у п ра ве и до са да би ле не п и сме не, а л и т ре ћ и си м фо н и ј ск и кон церт ту че ре кор де у том по гле ду (Је д и н с т в о 1921: 498). По себ но се изд в а ја ф е љ т он На ш а оп е ра где су си сте ма тич но и ве о ма струч но из не ти сви аспек ти ра да Опе ре на кон ње ног ше сто ме сеч ног ра да. У тек сту На ш а оп е ра, на и ме, од мах се на по чет ку ау тор жа ли да се о О пе ри не п ише до в ољ но. Од с у с т в о ч л а н а к а у д не в ној ш т а мп и о делов ању овог завода за к ул т у ру и за зи ва и сма ње но и н т е ре со вање за њег а. Ме ђут и м, ау тор је мно го ви ше за бри нут за по гре шне пр ве ко ра ке и не до во љан број при пре мље них де ла у пр вих шест ме се ци ра да ку ће. По себ но се уо ча ва за брин у т о с т у по гле д у з а х т ев но с т и и з в о ђе њ а Вер те ра и То с ке, као пр вих опе ра у се зо ни 1920/21, али и мо гућ но сти да их пу бли ка раз у ме. Про це на да су наведене опере п ревише теш ке за ауд итори ју м, све до ч и о ау то ру као опе р ском знал цу, по себ но ако се има у ви ду ње гов став о Пу чи ни ју као мо дер ном компо зи то ру, ко ји ко ри с т и чак и па ра лел не к ви н те, не у о би ча јене за његово време, бо га те му зич ке бо је, те спе ци фи чан на чин об ра де мо ти ва у раз ли чи тим распо ло же њи ма. С дру ге стра не, при пре ма све га три опе ре и три опе ре те за по ла г о д и не, у по ре ђе њу са се да м бе о г ра д ск и х п ре м и је ра за г о т о во ис т о вре ме, из да на шње пер спек ти ве де лу је као ве о ма ам би ци о зна ак тив ност, ако се има у ви ду да по след њих го ди на Опе ра Срп ског на род ног по зо ри шта не ма ви ше од две пре ми је ре го ди шње, од ко јих се че сто де ша ва да је јед на за пра во об но ва. Д ру г и в а ж а н а спек т ко ји до т и че не по зна т и п и с а ц од но си с е на по де л у уло га и ан га жо ва ње опе р ског особља. Ода бир ре пер то а ра ис ти че се мо - р а о би би т и у з р о ко в а н и а де к в а т н и м гл а с о ви м а а н с а м бл а, ш т о оч и глед но ни је слу чај бу ду ћи да за То с к у к у ћ а н и је и ма л а п р а ву и н т е р п р е т а н т к и њу (Је д и н с т в о 1921: 498). При ту жба да се за исту уло гу не сме њу ју раз ли чи ти с о л и с т и, к а ко би сви би л и р а в но ме р но а н г а жо в а н и и т и ме с т и ца л и ру т и н у, с у г е р и ш е н а н е р а в н о п р а в н о с т у п о д е л и у л о г а и н е д о в о љ н о у ч е ш ћ е с в и х чла но ва и чла ни ца Опе ре у до но ше њу ре пер то а ра. Тре ћи аспект на ко ји се освр ће ау тор је сте фи нан си ра ње опе ре. Ко мен тар да ре пер то ар ни је до бро по ста вљен во ди ка кон ста та ци ји о оси па њу пу блике, ко ја н е д о в о љ но о б р а з о в а н а р а д и је по с е ћу је оп ер е т у. Б р ој оп ер ет а ра сте ка ко се мо же за кљу чи ти а по се ће ност те шких опе ра опа да, чи ме је у г ро же но фи на н си ра ње у к у п не се зо не. На осно ву овога мо же се зак ључ и т и да је текст пи сао не ко ко ку ћу по зна је из ну тра, бу ду ћи да се ја сно на во ди и за ра да од по сло ва ња. Оно што је још јед на за ни мљи вост тек ста је сте стал на род на осе тљи вост ка да је реч о осо бљу. Ау тор ни ка да не упо тре бља ва тер мин члан у му шком ро ду, а да га од мах за тим не упо тре би и у жен ском. Текст На ш а оп ера а кт уела н је и дана с. На и ме, т р е н у т н и п р о г ра м О пе р е СНП чи ју осно ву пред ста вља ју де ла гво зде ног ре пер то а ра као што су Трав и ја т а Ђ. Вер ди ја или Б о е м и Ђ. Пу ч и н и ја, з а ч и њ ен је де лом с а в р е ме н и м 37

оства ре њи ма на ци о нал ног усме ре ња, као што је опе ра Д. Де спи ћа Поп Ћи ра и поп Спи ра, и л и ре ви ја л н и м кон це р т и ма на ко ји ма се из во де по п у лар не арије кла сич ног ре пер то а ра, уз из ле те ан сам бла у поп и рок жа нр. Пу бли ка ра дије до л а зи на ов а к в е до г а ђа је, док и н т е р е с о в а њ е з а опе р ске п р ед с т а в е опа да. Све га не ко ли ко со ли ста и солистк иња носи читав репертоар. Преок ре т у самом СНП учи њен је пре ба ци ва њем ин тер пре та ци је му зичког - сценских оства - ре ња и на драм ски ан самбл, те је упра во он пре у зео те рет из во ђе ња жан ра м ју зи к л а. У т ом кон т ек с т у, а н с а м бл Д р а ме ( у з по је д и не г о с т у ју ће а к т е р е из Опе ре), из во ди де ла као што су Вој в о ђа н с ка рап со д и ја на му зи ку Г. Ленђе ла и Ви о л и н и с т а н а к р о в у Џо зе фа Стеј на и Џе ри ја Бо ка. Ка да се раз мо тре при мед бе не по зна тог ау то ра из фељ то на, те шко је оте ти се ути ску да су пробле ми Опе ре СНП по сле го то во сто ти ну го ди на оста ли пот пу но исти. ЛИТЕРАТУРА (1921). Јед и нс т в о. бр. 510, 15. фе бру ар. (1921). На ша опе ра. Је д и н с т в о. бр. 498, 3. фе бру ар. (1921). Тре ћи сим фо ниј ски кон церт. Је д и н с т в о. бр. 498, 3. фе бру ар. (1921). Јед и нс т в о. бр. 974, 24. сеп тем бар. Dr Ira Pro da nov ON THE TRAIL OF THE AR TIC LE ABO UT THE WORK OF OPE RA OF SER BIAN NA TI O NAL THE A TRE IN THE DAILY NEWS PA PER Ј Е Д И Н СТ ВО (1921) Summary In the fo cus of the pa per is the ar tic le Our Ope ra ori gi nally prin ted in daily new spaper Je d i n s t v o (1921). Af ter pre sen ting the re prin ted ver sion of it, the aut hor com ments the con tent of the ar tic le which is writ ten in the form of cri tic of the first newly esta blis hed Ope ra s se a son in Ser bian Na ti o nal The a tre. The analysis shows that the anonymo us wri ter of the cri tic paid at ten tion to the cho sen re per to i re of the first se a son, to the in ter pre ta tion of works, to the au di en ce de ve lop ment and to the fi nan cial sup port of the Ope ra. In compa ri son with the si tu a tion to day, it is con clu ded that everything old is new again i.e. the old pro blems of run ning the ope ra ho u se still exist now days in exactly the sa me way. ДР ИРА ПРО ДА НОВ Уни вер зи тет у Но вом Са ду А к а де м и ја у ме т но с т и Но ви С а д К а т е д р а з а м у зи ко ло г и ју и е т но м у зи ко ло г и ју i r a p r o d a nov k r a ji s n i k @g m a i l.c om 38

UDC 070(=163.41) 1894/1895 783.6:061.237(497.11) 1894/1895 Б о ја н а Ми ја т о в и ћ ЕЛЕК ТРИЧ НИ КОН ЦЕР ТИ У БЕ О ГРА ДУ И НИ ШУ (1894/1895) У ОГЛЕ ДА ЛУ СРП СКЕ ШТАМ ПЕ * С а ж е т а к : Пр ед ме т ис т р а ж и в а њ а у ов ом р а д у с у т а ко з в а н и е ле к т ри ч н и кон це р т и ко ји с у од р ж а н и у а п ри л у 189 4. и ја н у а ру 1895. г о д и не н а р е л а ц и ји Бе о град Ниш. Ор га ни за тор концерата би ла је По штан ско -те ле граф ска за - д ру г а, ко ја и х је р е а л и з о в а л а у с а р а д њи с а пе в ач к и м д ру ш т ви м а С т а н ко в и ћ и з Б е о г р а д а и Бран ко и з Н и ш а. По р ед пе в ач к и х д ру ш т а в а, н а кон це р т и м а с у н а с т у п и л и и В ој н а м у з и к а и з Н и ш а и о р ке с т а р К а р л а Ме р т л а и з Б е о г р а д а. Од а б р а не ло к а ц и је з а р е а л и з а ц и ју кон це р а т а би ле с у с а ле к а ф а н а Ко л а р а ц у Б е о г р а д у и Ев р о п а у Н и ш у. По р ед м у зи ч ког де л а п р о г р а м а, о р г а н и з о в а не с у и и з ло ж б е е ле к т р о т е х н и ч к и х до с т и г н у ћ а. При к а з а н и т е х н и ч к и и з у м и би л и с у н ај мо де р н и ји у о б л а с т и т е ле г р а ф ског и по ш т а н ског с а о б р а ћ а ја. О р г а н и з а - ц и о н и одб о р од л у ч и о је д а с р п с ком г р а ђ а н с т ву п р ед с т а в и н о в е п р о н а л а с ке пу тем хор ског пе ва ња ко је је кра јем 19. ве ка би ло нај за сту пље ни ји об лик музи ч к и х а к т и в но с т и с т а нов н ик а С рбије. Пр еношењ е з ву чн и х т ал ас а с а в ел ике уд а љ е но с т и п у т е м м и к р о ф о н а и з ву ч н и к а би ло је к р е а т и в но ко ри ш ће њ е н ајно ви ји х и з у м а н а по љу е ле к т р о т е х н и ке. К ључ не ре чи: елек т ри ч н и кон це р т, пе вач ко д ру ш т во Ст ан ко в ић, пе вач ко д ру ш т в о Бран ко, По ш т а н ско - т е ле г р а ф ск а з а д ру г а, т е ле г р а ф ск а и з ло ж б а. 1. Увод Не сва ки да шњи му зич ки до га ђа ји, на зва ни елек трич ни кон цер ти, ор - г а н и з о в а н и с у у Б е о г р а д у 1894. и Н и ш у 1895. г о д и не под по к р о ви т е љ с т в ом По штан ско -те ле граф ске задруге. Употре ба на уч них до стиг ну ћа из тог вре - ме на п ри ву к ла је ве л и к у па ж њу ја в но с т и, ш т о се мо же п риме т ит и у сад р жају и бро ју но вин ских чла на ка и из ве шта ја о кон цер ти ма. Има ју ћи у ви ду друштве ни зна чај хор ског пе ва штва у то вре ме, ор га ни за то ри кон цер та до не ли * Ова сту ди ја про и за шла је из исто и ме ног се ми нар ског ра да, ко ји је ра ђен на тре ћој г о д и н и о с н ов н и х с т у д и ја м у з и ко л о г и је, н а А к а д е м и ји у м е т н о с т и у Но в о м С а д у, м е н т о р д р М а р и ја н а Ко к а н о в и ћ М а р ко в и ћ. 39

су одлуку да као из во ђа че ан га жу ју пе вач ка дру штва Стан ко вић из Бе о града и Бран ко из Ни ша. На кон цер ти ма су, по ред во кал них ан сам ба ла, на ступ и л и и и нс т руме н т а л н и с а с т а ви В ој не м у зи ке и з Н и ш а и о р ке с т а р К а р л а Ме ртл а и з Б еог р ада. Бр ојн и с ол и с т и, к ако и н с т ру мен т а л н и т а ко и в о к а л н и, св о ји м на с т у пом с у о б о г а т и л и ов ај м у зи ч к и до г а ђај. По р ед м у зи ч ког де л а в е че ри, по с е б н у па ж њу п ри ву к л а је и и з ло ж ба р а зно в р сн и х т е ле ф он ск и х и те ле граф ских апа ра та ко ја је оста ви ла сна жан ути сак на по се ти о це. У до ма ћој м у зи ко ло ш кој л и т е р а т у ри до с а да н и је би ло о би м н и ји х с т у- д и ја посвећен и х наведен и м концерт има. Елект ри чн и концерт и пом ињу се у књи га ма Рок сан де Пе јо вић (Пе јо вић 1894: 102 102; 1994: 180; 2001: 94) и у студ и ји Соње Ц ве т ко ви ћ ( Ц ве т ко ви ћ, 2014). Ме ђу т и м, обе ау тор ке на во де са мо кон церт из 1895. го ди не. Зна ча јан из вор ин фор ма ци ја за овај рад пру жи ли су и злож б ен и к ат алог који је објави ла Пош т а н ско - т е ле г ра ф ск а з а д ру г а 2010. г о д и не и сл и ч н и ра до ви у и з да њу По ш т е Ср би је (Јо в а но ви ћ, По пов ск и 2010). Упра во сто га па жња је би ла пр вен стве но усме ре на на ар хив ски рад, од но сно на ис тра жи ва ње на пи са о на ве де ним кон цер ти ма у ондашњој штампи. О конце р т и ма су из ве ш т а ва л и л и с т о ви Срп ске новинe, ко је су из ла зи ле у Бе о г ра д у и Н иш у, Ниш лија из Ни ша и Ср бо бран из За г ре ба. За н и ма ње за елек т ри ч не кон цер те по ка зао je и Ди ми три је Ц. Ђор ђе вић, ка да је на кон че ти ри де це ни је на пи сао чла нак о елек трич ном кон цер ту из 1895. го ди не, у днев ном ли сту По л и т и ка, на тај на чин ука зу ју ћи на ва жност овог до га ђа ја. Чи ње ни ца је да је зна чај ну уло гу у мо дер ни за ци ји мла де Кне же ви не, а к а с н и је и К р аљ ев ин е С рб ије, и м а о п ош т а н с к и и т е л е г р а ф с к и с а о б р а ћ ај. При п р е ме з а у в о ђ е њ е ја в ног по ш т а н ског с а о б р а ћ а ја у С р би ји з а по че т е с у још 1835. г о д и не, на кон до ношењ а Ср ет ењског ус т ав а. Прв а пош т а о т в ор ена је пет го ди на ка сни је у Бе о гра ду, а пр ви за кон ски акт ко ји се од но си на уређе ње по штан ске слу жбе у Ср би ји до нет је 1843. го ди не. Пр ви те ле гра фи по јави л и су се све г а де се т г о д и на по сле п ри ме не елек т ри ч не т е ле г ра фи је у све т у. Те ле г ра ф ск и саобра ћ ај у Ср би ји зв а н и ч но је з а по че о са радом 15. март а 1855. г о д и не ус по с т а в љ а њ ем ме ђу н а р од не т е ле г р а ф ске в е з е с а Ау с т ри јом, док је апри ла исте го ди не са ра дом по чео и уну тра шњи са о браћај. Телефонска лин и ја п р ви п у т је и н с та л и рана 1883. г од ине у Бе о г ра д у на п р вом сп ра т у зг ра де у ко јој се на ла зи ла ка фа на Т ри ли с т а ду ва на, на углу да на шњих ули ца Кне за М и лош а и Буле в ар а к р аљ а А лекс а нд р а. Три г о д и не к а сн и је ус по с т а в љ е на је ме ђу ме сна т е ле ф он ск а в е з а з а по т р е б е д в о р а и д р ж а в н и х по с ло в а и з ме ђу Б е о г р а д а и Н и ш а. Пр ви р а з г о в о р н а в ел и кој уд аљ енос т и в од ил и с у к р а љ Ми лан Обре но вић и Ми лу тин Га рашанин (Ми хај лов, Ми шић 2008: 239 264). Зна чај ну уло гу у раз во ју му зич ког жи во та у Kраљевини Ср би ји има ла су пе вач ка дру штва. Зна тан удео oнa су има ла у раз во ју му зич ке пи сме но сти, је р с у с е под њи хо ви м по к р о ви т е љ с т в ом и у п р о с т о ри ја ма о т в а р а ле ш ко ле ко је су чла но ви ма хо ра пру жале основно му зич ко обра зо ва ње. Пе вач ка дру штва су пред ста вља ла нуклеус из којег су се стварали и обликовали институцио- 40

нални, програмски и доминантни вредносни оквири срп ске му зи ке, па тако и с ред и ш њи т окови конс т ру иса њ а високоу ме т н и ч ког на ц и о на л ног м у зи ч ког ства ра ла штва (Ми ла но вић 2016: 73). Стога је и одлука организатора електрич них кон це ра та да на ступи певачких дру шта ва бу ду пре не се ни на по ме - ну ти на чин, био и оче ки ван из бор. 2. На ја ве кон це ра та у штам пи У р а з ма т р а ној ш т а м п и, кон це р т и с у би л и озна че н и к а о е лек т ри ч н и, а а но н и м н и ау т о ри т ек с т о в а с у с а од у ше в љ е њ ем, а л и и не в е ри цом, и з в е ш т а - ва ли о овим до га ђа ји ма. Ва жно је при ме ти ти да је у го то во свим члан ци ма а к це нат био п ре све г а на п ред с т а в ља њу но ви х на у ч н и х до с т и г н у ћа, а ау т о ри с е н и с у де т а љ н и је о св р т а л и на м у зи ч к и де о п р о г р а ма. К а ко с е д ру ш т в е н и жи вот у Ср би ји то ком 19. ве ка ве ћим де лом од ви јао у ка фа на ма, не тре ба да и з не на ђу је ш т о с у оне и з а б р а не з а ме с т а од р ж а в а њ а по ме н у т и х кон це р а т а ( Нуш и ћ 198 4: 59). Одабране лок ац ије з а р е а л и з а ц и ју кон це ра т а би ле с у с а ле ка фа на Ко л а ра ц у Бе о гра ду и Ев р о п а у Ни шу. Пре ма члан ку из ли ста Ни ш л и ја, елек трич ном кон цер ту из 1894. претхо дио је проб ни тест. Про ба је од лич но про те кла и бе о град ски и ни шки те лег ра фи с т и мо гл и с у да до бр о ч ују једн и д ру г е. Му зи ч к у т ач к у т ом п ри л и ком из вео је нишки те ле гра фи ста Ми хај ло Пе тро вић, ко ји је у штампи био предс та в љен као из вр с та н пе вач. Пе т ро ви ћ је пе вао у з п ри по моћ не ко л и ко сво ји х д ру г о ва на т е ле фо н у, на кон чег а је услед и ла сви р к а на ви о л и н и ( Не по знат ау тор 1894а: 2). У члан ку ни су на ве де на име на дру гих пе ва ча. По нов но ус поста вља ње те ле фон ске и ми к ро фон ске ве зе из ме ђу Бе о г ра да и Ни ша на ја вље но је за 9. април 1894. го ди не. У Српск и м нов и на ма на ја вље но је да ће хор пе ва ти две вр ло ле пе пи је се (Не по знат ау тор 1894в: 2). У из ве шта ју са кон цер та ис т и х но ви на на по ме н у т о је да је на ја в а е лек т ри ч ног кон це р т а о б ја в љ е на у го то во свим днев ним ли сто ви ма пре сто ни це, али се не на во де де таљ ни ји по да ци (Не по знат ау тор 1894д: 2). У на ја ви конце рт а и з 1895. г од ине, пор ед и мена п рир еђив ача, назначено је и тач но вре ме по чет ка до га ђа ја, али и сво је вр сни ко декс облаче ња. На поме - ну то је да се на кон церт до ла зи у обич ном оде лу (Не по знат ау тор 1895а: 2). На кон цер ту је био при су тан знат но ве ћи број по се ти ла ца у од но су на конце р т и з 1894. г о д и не, ш т о у к аз ује на пора с т и нт ер ес ов ањ а п убл ике, а у једно и на ве ћу су му до бро вољ них при ло га ко ји су ску пље ни у ко рист де це прем и н у л и х ч л ано в а По ш т а н ско - т е ле г р а ф ске з а д ру г е. Ме ђу по з и в н и ц а м а з а концерт, штам па ним у Не мач кој, би ле су две по себ но ди зај ни ра не, на ме ње - не к р а љу А лек с а н д ру О б р е но ви ћу и на у ч н и к у Н и ко л и Те с л и. И де ја од б о р а би ла је да се, по ред про мо ви са ња те ле граф ских и те ле фон ских апа ра та тог вре ме на и са к у п ља ња до бро т вор ног п ри ло г а, елек т ри ч н и кон це р т по све т и 41

Н и ко л и Те сл и, је р је да о ве л и к и до п ри нос на у ц и на по љу елек т ро т ех н и ке. У де т а љ н и јем из ве ш т а ју са елек т ри ч ног кон це р т а из 1895. г о д и не Д и м и т ри је Ц. Ђор ђе вић ко ри сти тер мин Те сли но ве че (Ђор ђе вић 1936). 3. Му зич ки део про гра ма Д и ри г ен т хо р а Ст а н ко в и ћ у в р е ме од р ж а в а њ а кон це р а т а био је С т е в а н С т о ја но ви ћ Мо к р а њ а ц, док је на че л у пе в ач ке д ру ж и не Б ра н ко био Сте ван Н и к ш и ћ Ла ла. 1 По р ед ови х пе в ач к и х д ру ш т а в а, у че сн иц и конце рт а бил и су већ помен ут и војн и оркес т ри и з оба г ра да. О ркес т ром и з Беог рада руковод ио је че шки му зи чар Карл Мертл, док је са ста вом из Ни ша ди ри го вао Сте ван Ра до са вље вић. По је ди ни чла но ви хо ра на сту пи ли су на кон цер ти ма као со - ли сти. На концер ту 1894. го ди не као со ли сти у Бе о гра ду на сту пи ли су по знат и гл у м ц и Н а р од ног по з о ри ш т а у Б е о г р а д у Св е т и с л а в Д и н у ло ви ћ и З о р к а То до си ћ. 2 Услед не до с тат ка по да така о де л у конце рта који се одвијао у Н иш у, по зна т о је и ме с а мо јед ног с о л и с т е М и х а и л а Пе т р о ви ћ а. Н а р ед не г о д и не с у у Б е о г р а д у к а о с о л и с т и на с т у п и л и Је в р о си ма Не д и ћ и М и х ај ло Ко с т и ћ. Ка да је у пи та њу део про гра ма ко ји се од ви јао у Ни шу, еви дент но је да је ов о г а п у т а у п л а н у би ло више с ол ис т и ч к и х т а ч а к а. У к в а р т е т у с у пе в а л и С т е в а н Н и к ш и ћ Л а л а, т е ле г р а фи с т а М и х ај ло Пе т р о ви ћ, а и ме на п р е о с т а ле д в ојице с о л ис т а с у не по зн а т а. При л и к у з а с о ло н а с т у п добил и с у С т ев а н Ра д о с ав љ ев и ћ и н ар едн и к в ојне м уз ике у Н и ш у М и ло р а д Пе т р о в и ћ. К а о с о л и с т а на с т у п ио је и С а в а М и ја л ко ви ћ, ко ји је п р е по че т к а м у зи ч ког де л а програ ма одр жао го вор. Оба кон цер та би ла су ор га ни зо ва на та ко да је пр ви део про гра ма об у- х в а т а о и з в о ђе њ е м у зи ч к и х н у ме р а, а у д ру г ом де л у п у бл и ц и с у би л и п р едс т а в љ е н и т е ле ф о н и и т е ле г р а фи и з т ог пе ри о да. Пр е по че т к а м у зи ч ког де ла про гра ма на кон цер ту 1894. го ди не, До бри во је Ар на у то вић, управ ник бе о - градских поштанских станица, у кратким цр та ма је при сут ном ску пу предс т а вио ис т о ри јат по ш т е у с т а ри м ц и ви л и з а ц и ја ма, на гл а сио њ е н у в а ж но с т у том пе ри о ду и об ја снио од че га за ви си њен та да шњи на пре дак. За тим су Са ва Ми јал ко вић и Ми лан Не дељ ко вић ре ци то ва ли сти хо ве срп ских књижев ни ка. У но вин ским члан ци ма о про грам ском де лу кон цер та у Ни шу не по ми ње се да ли је не ко одр жао го вор пре по чет ка из во ђе ња му зич ких та ча ка. 1 Сте ван Ник шић Ла ла био је све стра на умет нич ка лич ност. Ве ћи део жи во та про вео је у Ни шу, где је ра дио као про фе сор ли ков не кул ту ре, али и ства рао свој ли ков ни опус. По р ед л и ков не у ме т но с т и, он с е з а л а г а о и з а р а з в ој по з о ри ш ног и м у з и ч ког ж и в о т а у Н и ш у. (Рајчевић 1979: 159 190) 2 И а ко је Д и н ул о в и ћ б и о је д а н од п оз н а т ији х г л ум ац а т ад аш њ е п оз ор иш н е с ц ен е, у п е р и о д у к а д а с е ко н ц е р т од р ж ав а о у Н ар одн о м п оз ор иш т у б и о је а нг ажов а н к а о р ед ит е љ (Јо ва но вић 2007: 296 297). 42

Та ко ђ е, не по с т о ји по д а т а к д а је де к л а мо в а њ е с т и хо в а би ло с а с т а в н и де о про гра ма, као што је то би ло у Бе о гра ду. Н а р едне г о д и не с у п р е по че т к а и з в о ђ е њ а м у з и ч к и х н у ме р а у с а л а м а Ко лар ца и Евро пе го во ре одржали Бранислав Бујдић у Београду, и Сава Мија л ко ви ћ у Н и ш у. Го в о р е ћ и о р а з в о ју е лек т ри ц и т е т а и њ е г о в ој п ри ме н и у те ле гра фи ји, освр ну ли су се и на до стиг ну ћа Ни ко ле Те сле и ње гов зна чај на по љу елек тро тех ни ке. У м у зи ч ком п р о г р а м у ов а д в а е лек т ри ч на кон це р т а би ло је р а з л и к а. На кон це р т у 1894. го д и не м у зи ч ке тач ке су п р во из ве л и а нса мбл и у Беог ра д у, док их је нишка пу бли ка слу ша ла. По том су за бе о град ску пу бли ку наступил и у че сн и ц и и з Н и ша. Кон це р т у Б е о г ра д у је з а по че о и зв ође њ ем Кра ље вс ке хим не ко ју је сви рао ор ке стар Кар ла Мер тла, на кон че га је усле дио по ме нут и г о вор Добри во ја Ар на у т о ви ћ а. По сле г о во ра пе вач ко д руш т во Ст анко в ић из ве ло је Мо к ра њ че ву III ру ко вет и При мор ске на пје ве. По т ом су на с т у п и л и З ор к а То до си ћ и Св ет ис ла в Д ин улови ћ, ко ји с у и з в е л и д у е т Да в о ри на Јен к а До мо в и на. О њи хо вом пе ва њу у Срп ск и м но в и на ма за пи са но је: И ово га вече ра пу бли ка их је за до вољ но слу ша ла по здра вља ју ћи свр ше так ду е та аплау з ом. ( Не по знат ау т ор 1894д: 2). Ус ле д и ле су р е ц и т а ц и је С а ве М и ја л ко ви ћ а и М и л а на Не де љ ко ви ћ а. М и ја л ко ви ћ с е оп р е де л ио з а с т и хо в е Јан Хус Ђу р е Ја к ш и ћ а, а Не де љ ко ви ћ з а к њи жев но де ло На р о д и ћ М и ло р а да Ша п ча н и на. По ш т о је п р ви де о п р о г р а ма у Б е о г р а д у з а в р шен, ус ле д и л и с у на с т у п и вој ног ор ке стра, хо ра Бран ко и со ли ста из Ни ша. Као со ли ста на во ди се већ по ме н у т и М и х а и ло Пе т р о ви ћ. Пр е не г о ш т о је по че о де о кон це р т а ко ји с е пре но сио из Ни ша у Бе о град, пу бли ка је упо зо ре на да бу де ти ша ка ко би се бо ље чуо пре нос. Нај пре је из ве де на Срп с ка х и м н а ко ју је од сви р а л а н и ш к а Вој на му зи ка под ди ри гент ском па ли цом Сте ва на Ра до са вље ви ћа. Оду ше - вље на ква ли те том зву ка публика је крај химне поздравила громким аплаузом. К а о н а р ед н а н у ме р а н а ја в љ е н а је с о ло пе см а не по зн а т ог ком по зи т о р а под на зи вом Пи в с ка. Узев ши у об зир да је по ме ну то де ло је ди но у про гра му кон це р т а на ме њ е но с о л и с т и, ло г и ч но би би ло п р е т по с т а ви т и да г а је и з в е о Ми ха и ло Пе тро вић. По том је пе вач ко дру штво Бран ко из ве ло хор ску компо зи ц и ју Иси до р а Б а ји ћ а Кој ти ку пи, а ор ке стар Вој не му зи ке Ма р и нс к и марш, н еп оз н ат о г а ут ор а. И ако је у ш т а м п и б и л а н а в е д е н а ко м п о з и ц и ја Српс ка з ора као део ре пер то а ра, не на во де се по да ци о ње ном ау то ру, као ни ком је са ста ву би ла на ме ње на. О ква ли те ту зву ка ко ји је пу бли ка мо гла чу ти у Колар ц у сведоч и п римедба аут ора Српск и х нов ина: Певачко д руш т во је два се чу ло, али је за то флиг хор ни ста од нео по бе ду. И нај ду бљи и нај ви ши т о но ви ч у л и с у с е в р ло до б р о. Св р ше т а к б е ја ше по зд р а в љ ен од у ше в љ е но. (Не по знат ау тор 1894д: 2) На кон му зич ког де ла про гра ма у Ни шу је по че ла и г р а н к а, а и з в е сн и п р о ф е с о р Д р а г у т и но ви ћ п р ед ло ж ио је г о с т и ма у Б е о - г ра д у да бр з о ја вом че с т и т а ју и бла г о да р е су де ло в а ч и ма кон це р т а у Н и ш у. 43

У истим но ви на ма на по ме ну то је да Пред лог би од мах, акла ма ци ом, при мљен. (Не по знат ау тор 1894д: 2). Про г ра м елек т ри ч ног кон це р та из 1895. г о д и не био је кон ц и п и ра н та ко да на сту пи ор ке стара, хо ро ва и со ли ста бу ду из во ђе ни на из ме нич но у Бе о граду и Ни шу. Пр ва тач ка про гра ма би ло је де ло Бе ли орао Јо си фа Ма ри н ко ви ћа у и з в о ђе њу пе в ач ког д ру ш т в а Ст а н ко в и ћ ко ји м је д и ри г о в а о Мо к р а њ а ц. У чланку из Срп с к и х н о в и н а за бе ле же но је да је Ст а н ко в и ћ ову ком по зи ц и ју од лич но от пе вао, али да се по сле ње ног за вр шет ка оче ки вао знак да је ни шка п убл и к а ч у л а и з в о ђ е њ е: И н т е р е сно је било, к а д а по с ле св р ше ног пе в а њ а сва ко оче ки ва ше шта ће се ја ви ти из Ни ша т. ј. да ли су чу ли пе ва ње. (Непо знат ау тор 1895в: 2). Ка да су до би ли по твр дан од го вор из Ни ша, пу бли ка и ор га ни за то ри ус хи ће но су га по здра ви ли апла у зом. Сле де ћ а ком по зи ц и ја би л а је Ја ко да ц а р ја Ф р а н че ск а С ин ик а коју с у о т пе в а л а че т и ри ч л а н а пе в ачке д руж ине Бран ко. Со ли сти су би ли Сте ван Ник шић Ла ла, Ми хај ло Пе тро вић и још два пе ва ча чи ја се име на не по ми њу. 3 Пре не г о ш т о су по ме н у т и из во ђа ч и по че л и са пе ва њем, бе о г ра д ска п у бл и ка се у м и ри ла у и ш че к и ва њу п ре но са из Н и ша. О к ва л и те т у зву ка све до ч и на п ис из Срп с к и х н о в и н а: И у сред те ти ши не чу ло се ле по и раз го вет но пе ва ње н и ш к и х пе ва ча. Нај д у бљи и нај ви ш и то но ви ле по се рас по зна ва ху. Ре ч и пе сме та ко исто. Па чак и гла со ви по је ди них пе ва ча као: г. г. Ник ши ћа Ла ле, Мијајла Пе тро ви ћа, ле по су се чули и распознава ли. (Не по знат ау тор 1895в: 2). Ус лед иле су композиц ије Хајд у к Ве љко Ст е в а на Ст о ја но ви ћ а Мо к ра њ ца у из во ђе њу ор ке стра Кар ла Мер тла, на кон че га су из ве де на де ла Ој, Не ве не, Не в е не и Из г у бље н о ја г ње, у ко јем је уло га со ли сте на флиг хо р ну при па ла во ђи нишког војног оркестра Сте вану Радоса вље ви ћу. Ком по зи ци ја Из г у бљено јаг ње оста ви ла је сна жан ути сак на при сут не гра ђа не ко ји су и пре кра ја ком по зи ци је по че ли да апла у ди ра ју у знак одо бре ња. К а д а с е б е о г р а д ск а п у бл и к а у м и ри л а, н а сце н у с у с т уп ил и Јев р осим а Не дић и Ми хај ло Ко стић. От пе ва ли су ду ет Мор ја ки композитора Констант и на Пе т р о ви ћ а Ви л б оа. Св е до ча н с т в о о м у зи ч к и м спо с о б но с т и ма с о л и с т а до но си од ло ма к из ш т а м пе: Њи хо во је пе ва ње т а ко у ме т н и ч к и и ле по из ве - де но, да су до и ста пот пу но за слу жи ли онај и оно ли ки апла уз од по се ти ла ца. Д ру ж и на Ст а н ко ви ћ и ма с е по но си т и св о ји м ч ла но вима. ( Непознат аут ор 1895в: 2). Ше ста ну ме ра по ре ду био је ду ет Да л м а т и н с к и ш а ј ка ш Ар м и на Шр а б е ца. 4 Ус лед т ех н и ч ког ош т е ће њ а но ви н ског ч л а н к а н и је мо г у ће ус т а - но ви т и и ме на с о л и с т а ко ји с у и з в е л и н у ме ру. Ко мен т а р ко ји с т о ји у з по мен ов е м у зи ч ке т ач ке св е до ч и о не обзи рнос т и п убл ике, је р је омет ала с л ушањ е 3 С об зи ром на то да се као још је дан со ли ста по ми ње Са ва Ми јал ко вић, мо же се претпо ста ви ти да је узео уче шћа и у овом квар те ту. 4 Ар м и н Шр а б е ц (18 4 4 1876 ) био је ком позит о р и филолог. С т уд ије филолог ије з ав рш ио је у Б е ч у, а м у з и к у је и з у ч а в а о у Х р в а т с ко м г л а з б е н о м з а в о д у. Ра д и о је к а о у н и в е р з и т е т с к и п р о фе с ор и м у зи ч к и к ри т и ча р у ча с о п и с у Ви је н а ц. Ком по но вао је де ла за ви о лон че ло и клавир, нпр. Сан сви ле, хо ро ве као што је Да л м а т и н с к и ш а ј л а ш и дру ге. (Ковачевић 1977) 44

ну ме ре из Ни ша: У Бе о гра ду се до бро чу ло, а чу ло би се још и бо ље, да пу бли ка бе ја ше ти ша. (Не по знат ау тор 1895в: 2). И з в о ђе њу п р е о с т а ле че т и ри ком по зи ц и је у Срп с к и м н о в и н а м а н и је по - св е ће на по с е б на па ж њ а, в ећ с е на в о д и да с у св е од сви ра не и о т пе в а не в е о ма до бро, али да је нај ве ће оду ше вље ње код пу бли ке иза звао ду ет Сте ва на Радо с а в љ е ви ћ а и М и ло р а да Пе т р о ви ћ а. При па д н и ц и н и ш ког в ој ног о р ке с т р а сви р а л и с у Ди в е р т и с м а н. Као ау то ра де ла Ђор ђе вић у свом члан ку име нује из ве сног Па у ли ја и ујед но на по ми ње да је у пи та њу ду ет из сла вен ских песама (Ђорђевић 1936). Ком по зи ци ја за по чи ње Ра до са вљевићевом со ли стичком де о ни цом, за тим се при дру жу је Пе тро вић те ула зи ор ке стар. Пре ма изв е ш т а ју Срп с к и х н о в и н а, ком по зи ц и јом Ди в е р т и с м а н з а в р ш ио с е м у зи ч к и део ма ни фе ста ци је, док Ђор ђе вић на во ди да се у Ни шу сви рао у про ду же њу Та тар ски марш од Про шче ка (Ђор ђе вић 1936). 5 У ч л а н к у о б ја в љ е ном у Ср бо бра н у на ла зи се по да так да су на кон гро мо гла сног апла у за из Бе о гра да у Н и ш у о т пе в а л и Мно га ја ље т а, а за тим у Бе о гра ду Живе о ( Непознат аут ор 1895б: 3). По да так о про гра му ко ји је на ве ден у С р б о б р а н у не по ми ње се у д ру г и м но ви н ск и м ч ла н ц има посв ећен и м е лек т ри ч ном кон це р т у, иа ко с у они де таљ ни је пи са ли о овој ма ни фе ста ци ји. Ре пе р т о ар извођача елект ри чн и х кон це ра т а, иа ко жа н ров ск и ра зно л и к, од и с а о је на ц и о на л н и м д у хом. Њи хо ви на с ло ви, к а о и т ек с т о ви в о к а л н и х ком поз иц ија, ја с но оц р т а в а ју с о ц и ја л но - по л и т и ч к и и к у лт у рн и конт е кс т Србије 19. в е к а. Музи чк и конс т ит уент и д иск у рс а пат риот изма, з апажен и на по ме н у т и м кон це р т и ма, до м и н и ра л и су на п ро г ра м у пе вач к и х д ру ш т а ва све до 1914. го ди не. Ни у јед ном члан ку из 1894. го ди не не по ми ње се ква ли тет из во ђе ња музи ч к и х н у ме ра, н и т и се ве ћа паж ња посвећује м узи чком дел у ман ифес тац ије. Ак це нат ве ћи не чла на ка је на ква ли те ту зву ка и на чи ње ни ци да је сва ки на ступ иза зи вао оду ше вље ње при сут них зва ни ца у оба гра да, што опи су је текст из ли ста Ни ш ли ја: Про г ра м кон це р т а т е ле г раф ско по ш т а н ске за д ру г е си ноћ, ис па о је сјај но и п реко очек ивања. Како песме т ако и п ијесе одсвиране у Ни шу, чу ле су се вр ло до бро у Бе о гра ду. (Не по знат ау тор 1894г: 2). Ау то ри чла на ка о елек трич ним кон цер ти ма нај ви ше па жње при да ли су де ск ри п ц и ји тех н и ч к и х екс по на та по п у т те ле г раф ск и х апа ра та и те ле фо на, ко ји с у сма т р а н и зна ц и ма п р ед с т о је ћег мо де р ног до ба. Н а р ед н и оде љ а к и з члан ка у Срп ск и м но в и на ма поткрепљује ову тврд њу: По крај ван ред но лепо и з в е де не и уде ше не де ко р а ц и је с а ло на, у ис т о ме ће би т и и з ло же н и и р а зн и те ле граф ски апа ра ти по чев од оних нај при ми тив ни јих па све до ових ко ји ма се на це ло ме зе мљи ном ша ру слу жи. По сле ова два де ла про гра ма на сту пиће игран ка. Као што се ви ди, про грам а и це ла са др жи на ове за ба ве би ће у 5 У т о к у ис т ра ж и ва ња н и су п ро на ђе не до дат не и н фор ма ц и ја о ком по зи т о ри ма Па у л и у и Пр о ш че к у, ко је Д и м и т ри је Ђ ор ђе ви ћ на во д и к а о ау т о ре де ла Ди ве р т и с ман и Та тар ски марш. 45

под пу ном сми слу је дин стве ни. На ро чи то овај дру ги део про гра ма за слу жује осо би ту па жњу. (Не по знат ау тор 1894в: 2). 4. Из ло жбе те ле граф ских апа ра та и те ле фо на У штампи из разматраног периода опи су је се из ло жба тех нич ких до стигну ћа у Бе о гра ду, али не и она у Ни шу. На кон кон цер та у оба гра да је усле ди ла и г р а н к а, а л и де т а љи о до г а ђа ју у Н и ш у н и с у оп и с а н и у до с т у п ној ш т а м п и (Не по знат ау тор 1894в: 2). На јед ном сто лу био је на ме штен ве ли ки број теле граф ских и по штан ских апа ра та, а на сре ди ни сто ла био је ве ли ки бу кет цве ћа ко ји су ни шке но ви не на зва ле бри љант ни бу кет. Био је ис пу њен елект ри ч ном све тло ш ћу, од но сно елек т ри ч н и м си ја л и ца ма ко је су се на ла зи ле у ње му. Ни је по зна то да ли је овај бу кет био са ста вљен од при род ног или ве штачког цве ћа, јер се по да ци из је ди на два до ступ на из во ра ли сто ва Ни ш л и ја и С р п с ке н о в и н е, не по кла па ју. Чла нак из ли ста Н иш л ија на во ди да је бу кет ч и н и ло п ри р од но ц в е ће. С ег мен т и з ч ла н к а оп и с у је не о би ч н и бу ке т: Је да н в е л и к и бу ке т зв а н и б ри љ а н т н и бу ке т, би ће од п ри р од ног ц в е ћ а ис п у њ ен елек т ри ч ном све тло ш ћу; елек т ри ч на сврз ка за па ле ње ц и г а ре т а; елек т ро ва на во да у јед ном су ду, а на дну бу ке ти ћи од цве ћа и но вац; пре ли ва ње бо ја у ду ги не бо је по мо ћу елек три ке. (Не по знат ау тор 1894б: 2). На су прот то ме, у члан ку из С р пс к и х н ов ин а н аил аз и с е н а с уп р о тн у тврд њу: На сре ди ни сто ла био је је дан ве ли ки бу кет цве ћа не при род ног, у ко ме су би ле у ме тн ут е е лек т ри ч не сијал ице т е је и з гле да о д и в но. ( Не по знат ау тор 1894д: 2). Је дан од екс по на та ко ји је при ву као па жњу по се ти ла ца би ла је ве ли ка ва за са во дом на чи јем дну су би ли по то пље ни бу ке ти цве ћа и новац. Ша љи ва функ ци ја овог из ло жбе ног де ла при ка за на је у тек сту из Српски х н о в и н а: По ред сто ла бе ја ше јед на по ве ћа ва зна у ко јој је би ло по то пље ног цве ћа. У ту ваз ну би ла је спро ве де на елек трич на стру ја те је оне, ко ји су хтели узе ти цве ће пе кло ја ко што је, на рав но, иза зи ва ло смеј. Ја ук пре ва ре них го сти ју иза зи вао је оп шти смех код оста лих. За ни мљив по да так из ни шких но ви на по м и њ е да с е сп р ов ође њ ем с т рује у в а з у по с т и з а ла и л у зи ја д у г и н и х бо ја у во ди. По мо ћу елек трич не стру је по кре нут је и вен ти ла тор, чи ја је наме на би ла да слу жи као рас хлад ни уре ђај за при сут не го спо ђи це. На из ло жби је пред ста вљен и Ху гов апа рат, ко ји је за ме нио осо бе ко је су би ле за ду же не за пи са ње те ле г ра ма штам па јућ и све оно, што се на ка си бу де ра ди ло. (Не по знат ау тор 1894д: 2). Мор зе ов апа рат на ла зио се у са ли и био је по ве зан са глав ном л ин и јом, п а је би ло мо г у ће п у т ем њ е г а с л а т и б е с п л ат не т е ле г р а ме ш и р ом Ср би је и у и но с т р а н с т в о. По р ед по ме н у т и х т ех н и ч к и х до с т и г н у ћ а, в е л и к у п а ж њу по с е т и л а ц а п ри ву к л а је ус по с т а в љ е н а т е ле ф он ск а и м и к р о ф он ск а ве за из ме ђу Бе о гра да и Ни ша. 46

Из над из ло жбе ног сто ла на ла зи ла су се два зна ка је дан је био по штанска тру ба са му њом, а дру ги по штан ски грб. По ред по ме ну тих зна ко ва сво је ме сто су про на шла и три мо но гра ма. Два су пред ста вља ла по чет на сло ва Пош т а н ско - т е ле г р а ф ске з а д ру г е, а п р е о с т а л и је био А, ш т о је по че т но с ло в о к р а љ е в ог и ме на. З а н и м љи в о је да с у мо но г р а м и би л и и з р а ђе н и од п ри бл и- жно 1600 сит них елек трич них си ја ли ца (Не по знат ау тор 1894д: 2). У ве зи са кон цер том и изложбом 1895. го ди не је за пи са но да су на зи дове ка фа на Кол ара ц и Ев роп а биле пос т ав љ е не т ру б е ве ћ и х д и мен зи ја ко је су слу жи ле као звуч ни ци, а ма ње тру бе су се на ла зи ле на сре ди ни са ла и предс т а в љ а л е с у м и к р о ф о н е. Ра д и п о с т и з а њ а ја ч е г з в у к а, м а њ е т р у б е б и л е с у усме ре не у раз не прав це. У дру гом углу са ле Ко л а ра ц био је по ста вљен сто за ко јим су се де ле рад ни це по штан ског оде ље ња. Њи хов за да так био је да п р о да ју спе ц и ја л но з а ову п ри л и к у ш т а м па не по ш т а н ске ма р к и це с а л и ком Н и ко ле Те с ле. У т р е ћем у гл у с у би л и по с т а в љ е н и т е лег ра фск и а па рат и који су п р е ко б е о г ра д ске цен т ра ле би л и по в е з а н и с а це л и м св е т ом. На т ај на ч и н, п у бл и к а је мо гла да ша љ е св о је т е ле г ра ме у би ло ко ји де о све т а. За н и м љи в о је и да је ви ше од пе де сет те ле гра ма упу ће но Ни ко ли Те сли, у чи ју је част дог а ђ ај и п ри р еђ ен. С ад рж аји ови х т елег р ам а у гл а вном с у носил и порук у гра ђа на: да га [Николе Тесле] се ње го ва бра ћа се ћа ју и да га при ли ком прир е ђи в а њ а кон це р т а с рп ск и по ш т а ри и т е ле г р а фи с т и не з а б о р а в љ а ју ( Ђ о р - ђе вић 1936). Ка сни је те ве че ри сти гао је те ле грам од Ми хај ла Пу пи на у ко јем из ве шта ва при сут не да Ни ко ла Те сла жа ли што ни је мо гао лич но до ћи на за ба ву п ри ре ђе н у у ње г о ву ча с т, због сво ји х по сло ва, и, бла г о да ре ћ и за д ру зи на та ко ле пој па жњи, же ли јој на пре дак у ње ним по сло ви ма. Те ле грам је из Њу јор ка у Бе о град сти гао за не пу на два са та, што је у то вре ме би ло веома бр зо. Као и на елек трич ном кон цер ту из прет ход не го ди не, и на овом су би ли и з ло жен и букет и ц в ећ а у в аз ама н амењ е н и п ри с у т н и м да ма ма. При л и ком по ку ша ја да се из ва ди је дан од бу ке та из во де могла се осетити елек трич на стру ја, али, пре ма ре чи ма Ди ми три ја Ц. Ђор ђе ви ћа, она не уби ја, већ са мо ма ло про др ма (Ђор ђе вић 1936). Ме ђу тим, чла нак из Срп ск и х но в и на на во д и да је услед пу шта ња стру је тем пе ра ту ра во де та ко по ра сла да кад је не ко хтео цве ће узе ти, тре бао је са ве ли ком смо тре но шћу то да учи ни, ка ко се не би опе као (Не по знат ау тор 1895в: 2). Дан уо чи кон цер та и из ло жбе 1895. го ди не до го дио се квар на јед ној од жи ца ко је су по ве зи ва ле ка фа не у Бе о гра ду и Ни шу и због то га је од ло жен п о ч е т а к ко нц е рт а. Ч и м с у о рг ан из ат ор и с аз н ал и з а к в а р и п р ијав ил и г а, н а д р е ђ е н и с у у по с л и л и св е т е ле г р а ф ске с т а н и це д а т р аже мес т о п р е к ид а. П р и с у т н а п у б л и к а по с т а ја л а је с в е н е р в о з н и ја, п а је у п р а в а одл уч ил а д а о т в о ри и з ло ж бу т е ле ф он ск и х и т е ле г р а ф ск и х а па р а т а, ко ја је п л а н и р а на з а по сле кон цер та, и да на тај на чин сми ри на пе тост. Ка да је уста но вље но да је пре кид код Ла по ва и ка да је он по пра вљен, је дан од чла но ва при ре ђи вач ког 47

од б о р а р е к а о је: Го спо до! Мо л и мо з а т и ш и н у... Пр о г р а м по ч и њ е!, ч и ме је непла ни ра но од и грао уло гу бу ду ћих спи ке ра и во ди теља програма ( Ђорђе - вић 1936). 48 5. Ути сци пу бли ке и зна чај елек трич них кон це ра т а На ја в љи в а н к а о је да н кон це рат к а к вог Б е о г ра ђа н и у Б еог рад у још н ису ни кад чу ли (Не по знат ау тор 1894б: 2) и пред ста вљан као до га ђај чи ји прог р а м а и це л а с ад рж ин а ов е з а б ав е биће у подп уном см ис л у јед и нс т в ен и (Не по знат ау тор 1894в: 2), мо же се ре ћи да је кон церт из 1894. го ди не ис пун ио оче к и в а њ а п ри с у т ног ау д и т о ри ју ма. Л и с т о ви Српс ке н ов ине и Ниш л ија на во де да је био ве о ма успе шан. Три јумф овог до га ђа ја до дат но се уве ћа ва, је р с у п р е т ход н и по к у ша ји да с е ус по с т а ви т е ле ф он ск а в е з а 1885. г о д и не с а Ни шом би ли без у спе шни. Осим у пре сто нич ким и ни шким ли сто ви ма електрич ни кон церт имао је од је ка и у за гре бач ким но ви на ма Ср бо б ра н, чи ји је уред ник у том пе ри о ду био Па вле Јо ва но вић. У члан ку је на ве де но да је у пи та њу кон церт је дин стве ног са др жа ја, као и да се све што је из во ђе но у д ру г ом де л у п р о г р а м а ч уло л ије по у с ал и у Биог р ад у, у којој с е и звиђ а о пр ви дио кон цер та (Не по знат ау тор 1894ђ: 6). Кра јем апри ла 1894. го ди не у ли сту Ни ш ли ја об ја вљен је чла нак у ком се на л а зи и н ф о р ма ц и ја да ће ло к а л н и по ш т а ри и т е ле г р а фи с т и с р е д и ном ма ја при ре ди ти кон церт у окви ру ко јег ће би ти ор га ни зо ва на из ло жба те ле граф - ских апа ра та и по штан ских спра ва та да не по зна тих гра ђа ни ма Ни ша. Да је за ни шку пу блику планирани догађај био од ве ли ког зна ча ја ука зу је ко ментар ау то ра: Ми с не стр пље њем оче ку је мо дан, кад ће мо до би ти при ли ку да у Н и ш у ви д и мо и ч у је мо ов ај з а и с т а св а ч ије паж њ е дос т оја н новит е т. Н ије по зна то да ли је план о кон цер ту са из ло жбом ре а ли зо ван или штам па тог пе ри о да ни је ис пра ти ла до га ђај, јер у да љим бро је ви ма ли ста не ма по ме на о сл и ч ном дог ађа ју, иа ко су у ред н и ц и но ви на с по у здане с т ране и звеш т ен и (Не по знат ау тор 1894ђ: 2). Ути сци са оба кон цер та би ли су вр ло слич ни. Пу бли ка је иза шла за дов ољна зву ч н и м екс пе ри мен т ом и и з ло же н и м т ех н и ч к и м а па ра т и ма. Пр е но с зву ка био је у скла ду са та да шњим раз во јем те ле фо на. Но ви не пи шу да је у по гле ду при пре ме кон церт из 1895. го ди не био мно го бо љи у од но су на претходни. По ми ње се да је пла ни ра но још слич них до га ђа ја, али до дат не ин форма ц и је у т а да ш њ ој ш т а м п и н и с у о б ја в љ е не. Е лек т ри ч н и кон це р т ко ји је По штан ско - те ле граф ска за дру га ор га ни зо ва ла ока рактерисан је као стручњ ач к и и п у н з ан им љив ос т и з а св аког а. Био је м ан иф ес т ац ија од в ел иког зна ча ја, што по ка зу је чла нак из Ср бо б ра н а пре пун хва ле. Ау тор овог чланк а ис к а з а о је ч у ђе њ е к а ко је у п р ко с в е л и кој р а з да љи н и и з ме ђу Б е о г р а да и

Н и ша к в а л и т е т звук а био в еома доба р, к а о и емо ц и је и з а зв а не код п ри с у т не п у б л и к е: У Б и о г р а д у ј е с в ир а о ц ел ок у п н и Ме р т л о в о р к е с т а р т р и ч е т и р и пу та, а за тим је пе вач ка дру жи на Стан ко вић у му шком и мје шо ви том хо ру от пје ва ла не ко ли ко ко ма да; и све се у Ни шу вр ло до бро чу ло, ма да се у Ниш из Би о гра да же ље зни цом до ђе за шест са ти. А кад је у Ни шу пје ва ла пе вач ка д ру ж и н а Бр а н ко, сви п ри с у т н и у Би о г р а д у би л и с у пот р е с ен и и оп ијен и сјај ним успе хом. (Не по знат ау тор 1895б: 3). Конце р т и з 1895. г о д и не п ри ву к а о је п а ж њу к њи же вн ик а Бр ан ис л ав а Ну ши ћа и он у свом тек сту пи ше да се од ве ли ког бро ја кон це ра та ор га ни зова них у са ли Коларца наведени концерт из дваја као један нео бичан концерат и на зи ва га чу дом сво је га до ба (Ну шић 1984: 118). Сма трао га је нео бич ним управо због на чи на ре а ли за ци је. Ве ру ју ћи у ино ва тив ност и тех нич ки на пре - да к т е ле г р а фи је и т е ле ф о н и је у Ср би ји, Ну ш и ћ је з а б е ле ж ио да је п у бл и к а са кон цер та оти шла ве о ма за до вољ на и пу на ди вље ња и не слу те ћи шта ће до би т и, по с ле не п у не т ри де це н и је, с а р а д ио - т е ле г р а ф ом и т е ле ф о ном (Ну шић 1984: 119).,,Елек трич ни кон цер ти би ли су мно го ви ше од кон це ра та две ју пе вачк и х д ру ж и на. Ра з лог з б ог ко јег по ме н у т е хо р о в е но ви н ск и ч л а н ц и и ме н у ју к а о у че сн и ке и и н и ц и ја т о р е ма н и ф е с т а ц и је и ви ше с е кон цен т ри ш у на м у- зич ке ну ме ре ко је су пе ва ли вр ло је ја сан, има ју ћу у ви ду уло гу пе вач ких д ру ш т а в а у Ср би ји т о ком 19. в е к а. Од л у к а у п р а в е По ш т а н ско - т е ле г р а ф ске за д ру г е да а н г а ж у је хо ро ве и њи хо ве со л и с т е по ка зу је оп ра в да не т ен ден ц и је тог пе ри о да. Ка ко Та тја на Мар ко вић на во ди, пе вач ка дру штва су у то вре ме би ла сво је вр сни мостови комуникације међу Србима, настањеним у Краље - ви ни, као и ван ње них гра ни ца (Мар ко вић 2005: 138). Е лек т ри ч н и кон це р т и би л и с у је д и н с т в е на в р с т a до г а ђа ја у с рп ском дру штву у по след њој де це ни ји 19. ве ка. Убр за ни на пре дак на по љу елек трот ех н ике в е рно од с л и к а в а и х у мо ри с т и ч н а и з ја в а јед ног од по с е т и л а ц а ов е ма ни фе ста ци је у Ни шу: Да је не ко ре као пре ово га кон цер та са мо на петна ест го ди на, да ће до ћи вре ме ка да ће се у Ни шу мо ћи слу ша ти оно што се пе ва ло и сви ра ло у Бе о гра ду, и обрат но, за ње га би се си гур но ка за ло да му ни су све ко зе код ку ће (Ђор ђе вић 1936). Ва жност ко ју су ови кон цер ти има ли по ка зу је и за ин те ре со ва ност Бра - ни сла ва Ну ши ћа да у јед ном од сво јих тек сто ва о Бе о гра ду опи ше кон церт из 1895. го ди не, док Ди ми три је Ђ. Ђор ђе вић, ујед но и уче сник кон цер та, да је до с т а дет а љ н и ји оп ис по ме н у т ог кон це р т а у св ом ч ла н к у и з По л и т и ке, на пи са ном по во дом 41. го ди не од одр жа ва ња ове нео бич не из ло жбе. Екс пе - римент и које је Пош танско -телег рафска за д ру га из ве ла у са ра д њи са пе вач к и м д ру ж и на ма Ст ан ко в ић из Бе о гра да и Бран ко из Ни ша, и са ор ке стром Кар ла Мертла и нишком Вој ном му зи ком би ли су је дин стве ни у вре ме ре а ли за ци је. 49

50 При лог 1: По зив ни ца за елек трич ни кон церт из 1895. го ди не (Јо ва но вић, По пов ски 2010)

При лог 2: До пи сна кар та за елек трич ни кон церт из 1894. го ди не (Јо ва но вић, По пов ски 2010) 51

52 ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА Ђор ђе вић, Ди ми три је Ц. (1936). Пре 41 го ди ну, на ши по шта ри при ре ди ли су у Београ ду и Ни шу ве ли ке све ча ности у част Ни коле Тесле. Пол ит ика. 28. 05. 1936. Не по знат ау тор (1894). Из ло жба са кон цер том. Ни ш л и ја. 21. 04. 1894. Не по знат ау тор (1894а). Те ле фон ска ве за. Ни ш л и ја. 24. 03. 1894. Не по знат ау тор (1894б). Елек трич ни кон це рат. Ни ш л и ја. 31. 03. 1894. Не по знат аутор (1894в). Про грам елек трич ног кон цер та. Срп ске но ви не. 09. 04. 1894. Не по знат ау тор (1894г). Сјај но. Ни ш л и ја. 10. 04. 1894. Не по знат ау тор (1894д). Са елек трич ног кон цер та. Ср п с ке н о в и н е. 13. 04. 1894. Не по знат ау тор (1894ђ). У Ни шу се пје ва ло, а у Би о гра ду слу ша ло. Ср бо бран. 16. (18.) 04. 1894. Не по знат ау тор (1895а). Задруга теле графско-по штан. Осо бља. Срп ске но ви не. 24. 01. 1895. Не по знат ау тор (1895б). Би о гра ђа ни и Ни шли је. Ср б о б р а н. 31. 01. 1895. Не по знат ау тор (1895в). Са елек трич ног кон цер та. Ср п с ке н о в и н е. 02. 02. 1895. Ви де нови ћ, Јелен а (20 07 ). Ни ш ка ц р кв е н о п е в а ч ка д р у ж и н а Б р а н ко 120 г о д и н а. Ниш: Са бор ни храм Св. Тро ји це. Јо в а но ви ћ, М и ло р а д, Д р а г о љу б Попов ск и (2010). 170 г од ин а п ош т е Срб ије. Б еог р а д: Ј П П Т Т с аоб р а ћ а ја С р би ја. Јо в а нови ћ, З. Т. (20 07 ). Д и н у ло ви ћ, С в е т и с л а в. У: Ср п с к и б и о г р а ф с к и р е ч н и к. Но ви Сад: Ма ти ца срп ска. Ковачевић, Крешимир (1977). Шрабед, Армин. У: Музичка енциклопедија 3, Ор Ж, до датак. Загреб: Југсловенски лексикографски завод. Мар ко вић, Та тја на (2005). Трансфиг урације српског ро ман т и зма му зи ка у кон тек с т у с т у д и ја к улт у р е. Б е о г р а д: Ун и в е р з и т е т у ме т но с т и у Б е о г р а д у. Ми ла новић, Биља на (2016 ). Европ ске му зич ке прак се и об ли ко ва ње на ци је кроз креи р а њ е н а ц и о н а л н е ум е т н и ч ке м у з и ке у С р б и ј и у п р в и м д е ц е н и ја м а X X в е к а. Б е о г р а д: Ун и в е р з и т е т у Б е о г р а д у. М и х ај лов, С аш а, Би љ а н а М и ш и ћ (20 0 8). П а л а т а Гл а в не по ш т е у Б е о г р а д у. На сле ђе. IX/239 264. Ну шић, Бра ни слав (1984). С т а р и Б е о г р а д. Бе о град: Про све та. Пе јо ви ћ, Рок са н да (1984). Срп ско м уз ич ко и звођа ш т во: 1831 1941. Б е о г ра д: Уд ру же ње м у з и ч к и х у ме т н и к а С р би је. Пе јови ћ, Рокс а нд а (19 9 4). К р ит ике, ч л а нц и и п ос е бн е п убл икац ије у с р пс кој м уз и чкој п р о ш л ос т и: 1825 1918). Бе о град: Фа кул тет му зич ке умет но сти у Бе о гра ду. Пе јо вић, Роксанда (2001). Срп ска му зи ка 19. ве ка. Бе о град: Фа кул тет Му зич ке умет - но с т и. Пе тро вић, Ви до сав (2000). Ниш у де ли ма пу то пи са ца од IV до XX ве ка. Ниш: Пун та. Рајчевић, Угљеша (1979). Стеван Никшић-Лала: (1853 1938). У: Годишњак града Београда, XXVI. Београд: Радиша Тимотић. 159 190. Сто ја но вић, Ду брав ка (2012). Кал др ма и ас фалт ( ур ба ни за ција и европеизација Београ да (1890 1914). Бе о град: Удру же ње за дру штве ну исто ри ју.

B o ja n a Mi ja t o v i ć ELEC TRIC CON CERTS IN BEL GRA DE AND NIS (1894/1895) A RE FLEC TION IN SER BIAN PRESS The pur po se of this re se arch is di sco ve ring of unu sual con certs that to ok pla ce in Ser bia at the end of the ni ne te enth cen tury. The events we re cal led elec tric con cert and they we re held in April 1894 and Ja nu ary 1895 on Bel gra de Nis re la tion. The or ga ni zer of the con certs was Po stal and Te le graph Cle rks As so ci a tion who se idea was to re a li ze t he se con ce r t s i n co o pe r a t ion w it h si n g i ng so ci e t i e s Stan ko vic from Bel gra de and Bran ko from Nis. Asi de to sin ging so ci e ti es, Mi li tary mu sic from Nis and Karl Mertl s or che stra to ok part at the se pro jects as well. Cho sen lo ca ti ons for the con certs we re halls of fa mo us ta verns Ko la rac in Bel gra de and Evro pa in Nis. The con certs con si sted of two parts mu si cal pro g r a m a nd ex h i bi t i on of i n ve n t i on s i n ele c t r i cal e n g i ne e r i ng. Show n ex po ne nt s we r e t he l a t e s t i n no va t i o n s i n t he f i eld of p o s t a l a nd t e le g r a ph t r a f f ic. T he o r g a n i z a t io n com m it tee de cided to represent new d iscover ies to Serbia n cit izens t h roughout cho i r si n g i ng which re pre sen ted one of the most com mon form of mu si cal ac ti vi ti es du ring that pe riod and la ter on. Long-dis tan ce tran smis sion of so und wa ves with the help of mic rop ho nes and speaker s re pre sented a creat ive u se of latest i nvent i on s i n t he f i eld of elec t r i cal en g i ne e r i ng. Ele c t r i c a l c o n c e r t s we r e not o n ly c r e a t i ve, but a l s o m a n a ge d t o i n t e r e s t p r e s e nt a u d i e n c e in mu sic and sci en ce. Key words: ele ct r ic c onc e r t, Si ng i ng socie t y St a n ko v ic, Si n g i ng so ci e t y Br a n ko, Po s t a l a nd t e le g r a ph a s s o c i a t io n, t e le g r a p h ic ex h i bi t i o n. БО ЈА НА МИ ЈА ТО ВИЋ, студент мастер студија Уни вер зи тет у Но вом Са ду А к а де м и ја у ме т но с т и Но ви С а д К а т е д р а з а м у зи ко ло г и ју и е т но м у зи ко ло г и ју b o ja n a m i ja t o v ic93@g m a i l.c om 53

54

UDC 75.01(497.11) Со ња Јан ков СА ВРЕ МЕ НА ЛИ КОВ НА КРИ ТИ КА У СР БИ ЈИ СТА ЊЕ И ПО ТЕН ЦИ ЈА ЛИ С а ж е т а к : У р а д у с е и з но си не ко л и ко р а з л и ч и т и х т е о ри ј ск и х п ри с т у п а л и ков ној к ри т и ц и и з а п а ж а њ е но од с у с т в о у ме д и ји м а, ш т о је а н а л и зи р а но н а у з о р к у хе ме р о т е ке Му з е ја с а в р е ме не у ме т но с т и В ој в о д и не ко ји с е од но си н а п р о г р а м Му з е ја у 2014. г о д и н и. Н а в о де с е и н и ц и ја т и в е у ме т н и к а ко је с у у т ом пе ри о ду имале за циљ да ревитализују ли ков ну кри ти ку у Ср би ји. У цен тралном де лу, рад до но си две сту ди је слу ча ја као при ме ре до бре прак се. Јед на студ и ја с е ф о к у си р а н а По р т а л з а к у л т у ру Ју г о и с т оч не Ев р о пе S E E c u lt.o r g ко ји к у л т у р н и м де ш а в а њи м а у р е г ион у, т е и л иковној у ме тнос т и, п рис т уп а спољ а, с об зи ром на то да ни је њи хов про ду цент и ор га ни за тор. Дру га сту ди ја се односи н а С а в е з уд ружењ а л иковн и х у ме т н и к а В ој в о д и не ко ји је 2018. г о д и не по к р е н уо п р о г р а м Ре ц е н з и је СУ Л У В, те има уну тра шњи при ступ ли ков ној к ри т и ц и, к ре и ра ју ћ и је за п ро г ра ме ч и ји је ор га н и за тор. У за к љу ч ном де л у ра да, су м и ра се з а ш т о су на ве де н и п ри ме ри до бре сме р н и це з а у на п ре ђе ње л и ков не кри ти ке у Ср би ји и пред ла же на ко је би још на чи не то мо гло да се ура ди. К љу ч не ре ч и: л и ков на к ри т и к а, SE E c ult.or g, С У Л У В, с а в р е ме на у ме тно с т, л и ков н а у ме т но с т. У По ј м о вн и к у с у в р е м е н е ум је т н о с т и М и ш ко Шу в а ко в и ћ д е ф и н и ш е к ри т и к у к а о т е о ри ј ск у и п ра к т и ч н у д и сц и п л и н у ко ја и н и ц и ра, п р е по зна је, ар ти к у ли ра, п ра ти, по сре д у је и те о риј ск и ин тер п ре ти ра ак т у а л н у у мје т ни ч к у п р о д у к ц и ју и ж и в о т сви је т а у м је т но с т и ( Шу в а ко ви ћ 20 05: 330). По ме н у т и ау тор, пра те ћи исто риј ски раз вој кри ти ке, пра ви ди стинк ци ју из ме ђу днев - не нови н ске к рит ике, к рит ике у с т ру чн и м час оп исима, г але ри јско -м у з ејске к ри т и ке и фа к ул т е т ске к ри т и ке ко ја је усме р е на п р вен с т ве но на о бра з о в а њ е м ла д и х к ри т и ча ра. Ка ко ће мо ви де т и у овом ра д у, во де ћ и са вре ме н и 1 а к т е ри 1 Ли ков на кри ти ка је увек са вре ме на, у сми слу да је увек ак ту ел на, с тим што че сто с а д р ж и пог л ед у н а з а д би ло н а р а н и је р а д о в е у м е т н и к а и л и н а с л и ч н е и з ло ж б е, п р е т ход н а и з д а њ а м а н и ф е с т а ц и је о ко јој г о в о р и и с л. У ов о м р а д у ћ е м о, м е ђу т и м, г о в о р и т и н ај в и ш е о ли ков ној кри ти ци ко ја је са вре ме на у сми слу да се ти че умет но сти 21. ве ка и ко ја је ре а лизо ва на у по след њих пет го ди на. 55

у про дук ци ји ли ков не кри ти ке у Ср би ји ука зу ју на то да је днев на но вин ска к ри т и к а по т п у но и ш че з л а, док о б р а з ов н у и г а ле ри ј ско -м у з е ј ск у к ри т и к у п р е у зи ма ју не з а ви сне о р г а н и з а ц и је. К а ко ис т и ч у ор г а н и з а ц и је које су с а ра ђи в а ле на п р о јек т у Cr i t i ci ze T hi s!, с о б зи р ом да мејнс т ри м ме д и ји к ул т у ру т р е т и р а ју к а о з а ба ву (...) к ри т и к а је осу ђе на на ме с т и м и ч но по ја в љи ва ње у спе ц и ја л и зо ва н и м ча со п и си ма наме ње ним ве о ма уској и претежно академској пу бли ци. Пра ви но вин ски крит и ч к и п рик ази ско р о с у с а сви м и ш че з л и (C r i t i c i ze T h i s!, он лајн 2011). На од с у с т в о к ри т и ке у к а з у ју и ча с о п и си з а у ме т но с т и к ул т у ру, ме ђу ко ји ма је Ли ков ни ж и вот. Увиђајућ и да наг ра де Лазар Три фу но ви ћ 2 и Па вле Ва сић 3 н и су знат но до п ри не ле а фи р ма ц и ји л и ков не к ри т и ке, у р ед н и ш т во ча с о п и с а је о сно в а ло но ву на г р а д у р а д и под с т и ца њ а р а з в о ја к ри т и ч ке м и с л и и п и с а - њ а у п р а в о к р аћ и х, с а же т и х ф о р м и л и ков н е к р и т и ке која је д ан а с г от ов о за мр ла. На гра да је на ме ње на ли ков ним кри ти ча ри ма мла ђе и сред ње ге нера ци је, до 40 го ди на ста ро сти. По л а з е ћ и од д и ск у си је да л и је к ри з а л иковне к рит ике пос лед иц а и л и узрок кри зе у умет но сти, Зо ран Па вло вић још 1965. ука зу је на бит не функци је ли ков не кри ти ке, али и на оно на шта кри ти чар тре ба да се фо ку си ра да би успе шно оба вио свој по сао. Ње гов рад се окре ће баш овом зна чењ ском с ег мен т у к ри т и ке, не т о л и ко њ е ној к ри т е ри о ло ш кој о сно ви и ме т о до ло г и ји, м а д а ис т и че д а и змеђу ови х с ег ме н ат а пос т о ји н ај д у бљ а ме ђу с о б н а в е з а и уза јам на за ви сност. Пре ма Па вло ви ћу, ли ков на к ри ти ка има т ро ја к у фу нк ци ју. Пр ва функ ци ја је ње но ак ту ел но деј ство при че му се она ја вља као ин струмен т помо ћу које г је у ме т н и чко де ло по т в рђ ено к а о р еал ит е т ( П ав лови ћ 1965: 3). Кри ти ку Па вло вић ви ди као пр ву реaкцију на умет нич ко де ло ко јом оно по ч и њ е да по с т о ји к а о ж и в и деј с т ву ју ћ и е с т е т и ч ко -д ру ш т в е н и ч и н и- лац (Па вло вић 1965: 3). При то ме ис ти че да је кри ти чар кључ ни ак тер у рецеп ци ји умет нич ког де ла код нај ши ре пу бли ке, те да тре ба да от кри је унут р а ш њ е в р ед но с т и де л а ко је г а од р е ђу ју к а о е с т е т ско -у ме т н и ч к и ч и н и л а ц (Па вло вић 1965: 3), у че му се очи та ва еду ка тив на функ ци ја кри ти ке, као и да от кри је ко ји мо мен ти од ре ђу ју де ло као со ци о ло шки фе но мен. 2 Н а г р а д а з а л и ков н у к р и т и к у Л а з а р Тр и фу н о в и ћ д о д е љу је с е од 19 93. г о д и н е, а од 2001. ре зул ти ра ау тор ском из ло жбом ла у ре а та у Ли ков ној га ле ри ји Кул тур ног цен тра Бе о - г р а д а, ш т о је н а с т а в а к т р а д и ц и о н а л н е и з л о ж б е К р и т и ч а р и с у и з а б р а л и ко ја с е о р г а н и з у је од 1969. го ди не. По чет ком сва ке го ди не, из ло жба Кри ти ча ри су изабрали представља одре - ђе не аспек те ак ту ел ног умет нич ког ства ра ла штва по из бо ру ли ков них кри ти ча ра и исто - р и ч а р а у м е т н о с т и. 3 На гра да Па вле Ва сић се до де љу је од 1995. го ди не за тек сто ве из обла сти при мењ е н е у м е т н о с т и и д и з ај н а о б ја в љ е н е у с в и м в р с т а м а с т р у ч н и х п у б л и к а ц и ја (м о н о г р а ф и је, к њ и г е, з б о р н и ц и), з а т е о р и ј с к и и к р и т и ч к и р а д о п р и м е њ е н и м у м е т н о с т и м а о б ј а в љ е н и м у м ед иј им а, к а о и з а а ут о рс к е и зл ож б е у з одг о в ар ај у ћ и с т р у ч а н т е к с т (и з в о р: УЛ У П УДС <ht t p://w w w.u lupu d s.o r g. r s / Na g r a d e I P r i z n a nja _ Pa vle _Va sic. ht m> 2. 12. 2018). О ви к рит еријум и оста вља ју ма ло про сто ра да се на гра да до де ли за кра ће фор ме ли ков не кри ти ке ко је су наме ње не днев ној или пе ри о дич ној штам пи. 56

Д ру г а фу н к ц и ја л и ков не к ри т и ке је д ру ш т в е на, је р к ри т и к а у т и че к а о п у но в а ж а н фа к т о р у ф о р м и р а њу с т а т у с а у ме т но с т и и и ма не з а х в а л н у, а л и ве о ма зна чај н у, уло г у да успос т ав љ а т ачне р елац ије и од рж а в а п рих в а тљиве в е з е и з ме ђу у ме т но с т и и д ру г и х о б л и к а ма н и ф е с т а ц и је св е с т и ( П а в ло ви ћ 1965: 3), од ко јих као при мер на во ди иде о ло ги ју, ко ју би смо ми по ве за ли са култур ном политиком. Имајући посредничку улогу изме ђу уметника и друштва, кри ти ка би, пре ма Па вло ви ћу, мо ра ла има ти ви ше уде ла у по слу око с р е ђи в а њ а ма т е ри ја л ног мо мен т а у ме т н и ч ке п р о и з в од њ е ( П а в ло ви ћ 1965: 3), што упра во и спа да у до мен кул тур не по ли ти ке, али и по ли ти ке уоп ште. Тре ћи вид функционалности критике је, пре ма Па вло ви ћу, ње на култур но -исто риј ска ми си ја, јер критика у себи но си сли ку о есте тич ко -умет ничк и м сх ва т а њи ма свог до ба ко ја су опе т од ра з ш и рег сх ва т а ња с т а ња д у хо ва, с т а њ а д у хов не к л и ме, с т а њ а а к т у е л н и х и де а л а јед ног до ба и с р е д и не и т о иде а ла ко ји ни су ис кљу чи во ве за ни за умет ност (Па вло вић 1965: 3). Д ру г и м ре ч и ма, л и ков на к ри т и к а је она ко ја с т в а ра ис т о рију у ме тнос т и, а л и не са вре мен ске д ис т а н це и су о че на са не до с т ат ком по да т а ка, не г о in si tu, на ли цу ме ста. Као та ква, она има ка па ци тет да ути че на по бољ ша ње усло ва у ко ји ма умет ни ци ства ра ју, али и на ства ра ње но вих умет нич ких пра ва ца. Пре ма Шу ва ко ви ћу, кри ти чар пре у зи ма ак тив ну уло гу у до га ђа њи ма у свије т у у м је т но с т и. К ри т и ч а р н а д је л у н и је п ри ви ле г и р ан и т е ор е т ич а р нег о су ди о ник и ли су рад ник у том до га ђа њу. Кри ти чар као су ди о ник је не по сред ни пратилац умјет ни ка, ко ји с умјет ни ком ства ра ат мос фе ру на ста ју ћег умјет - нич ког по кре та (Шу ва ко вић 2005: 336). 1. Ли ков на кри ти ка у Ср би ји 2014. го ди не: ста ње и ре ак ци је Л и ков на к ри т и ка у д ру г ој де це н и ји 21. ве ка у Ср би ји је у из у зе т но не по - в ољ ном с т а њу. При ме р а р а д и, у р а д у ће с е а на л и зи р а т и хе ме р о т е к а Му з е ја са вре ме не у ме т но с т и Вој во д и не да би се ви де ло ко л и ко об ја ва о п ро г ра м и ма Му з е ја и з 2014. г о д и не и ма к а р а к т е ри с т и ке л и ков не к ри т и ке. К а ко је т е г о - д и не све о бјав љ е не ве с т и о Му зе ју с а к у п љ а ла п р о фе сиона лна а г енц и ја, и ма се пот пун увид у ко јим се све кон тек сти ма Му зеј по ја вљи вао у ме ди ји ма. Го ди не 2014, МСУВ је про ду ци рао или уго стио 16 из ло жби, 4 два се мина ра о ме наџ мен ту у кул тури, три филмска фестивала, две радиони це, кон- 4 Те и з ло ж б е с у, х р о но ло ш к и: Пе р с п е к т и в е 12, Г р у п а 143: Ра д и к а лн о м иш љ ењ е, Мод е л з а С а в а м а л у, Ат л а с и м а г и н а р н и х м е с т а, Pl a c e s o f D e s i r e: ум е т н и ч к а с ц е н а Б р е м е н а, Ол г а Јеврић: скулптуре и фо то гра фи је, Та ди ја Ја ни чић: Бај ке за не ва ља лу децу, Бреда Бе бан: Назов и м о т о љуб а в, Го р а н Ј у р е ш а: С л и ко в н а ж р т в а, П р о је к а т Ра з л и ке р е т рос пе кт и в а, 14 x 14: Do nu menta, Искуство простора: пејзаж у фотографији, Стрип као жи вот: Луна и Повратак на Лу ну, Mul ti Flex & Happy Trash: Час ана то ми је мр тве при ро де и дру штва, Ме м о р и ја на си ља и сно ви о бу дућ но сти, Ђор ђе Ивач ко вић: Гест у бе лом ква дра ту. 57

ф е р ен ц и ју, т ри би н у, Б а л к а н ск и ком п ју т е р ск и кон г р е с, ф о ру м о с а в р е ме ној уметности и кул ту ри, ма ни фе ста ци ју Фо то ма ра тон, концерт, четири предава ња, пет про мо ци ја књи га, а уз то су се у ње му одр жа ле и пре зен та ци је од ређ е н и х п р о је к а т а, р а до в а у ме т н и ч к и х ко лек т и в а, не в л ад ин и х о рг ан из ац ија и ја в н и х колекц и ја с а в р е ме не у ме т но с т и. 5 М но г е од и з ло ж би с у о б у х в а т а ле п р а т е ће в е че р њ е п р о г р а ме п р е з ен т а ц и је, п р о јек ц и је и р а з г о в о р е, док је з а п р о п р ат н и де о св а ке и з ло ж б е би ло з а к а з а но ја в но с т ру ч но в о ђе њ е к у с т о с а. По р ед т о г а, у п р а в о с у и з ло ж б е он и до г а ђа ји ко ји би т р ебало да добију одјек у ли ков ној кри ти ци. Св а к а од и злож би Муз еја је била п р оп ра ће на у ме д и ји ма, к а о и и з ло ж б е које с у о рг ан из ов ал и к ус т о си Му з еја у д руг и м г р адовим а. 6 Међут и м, ов о ме диј ско при су ство је има ло фор му на ја ве, где су чак и ду жи при ло зи би ли он и ко је с у п ри п р е м и л и к у с т о си и м у з еј ск а с л у ж ба з а од но с е с а ја в но ш ћу. О би м н и је н ајав е ко је и м а ју т ен ден ц и ју п ри к а з а о б ја в љи в а о је, и још у в ек о б ја в љу је, по р т а л S E E c u lt.o rg који у з м ат ерија л који је п рип р ем ио Муз е ј, укљу чу је и кон цеп те не ко лико изложених ра до ва, што је ви дљи во на ле генда ма у ка та ло гу или на из ло жби. Ме ђу тим, од свих из ло жби те го ди не, са мо с у д в е до би ле л и ков не к ри т и ке, 7 то јест јав но ис ка зан став не ког струч ног ли ца ко је их је по се ти ло. То су текст Љи ља не Ћин кул у По л и т и ц и о и з ло жби Та д и је Ја н и ч и ћ а Ба ј ке з а не в а ља л у де ц у (об ја вљен 3. 6. 2014, стр. 12) и текст Ми ле не Мар ја но ви ћ у Бли цу о из ло жби Бре де Бе бан На зо ви мо то љу бав (15. 4. 2014, стр. 29) и то не ка да је би ла отво ре на у МСУВ, већ ка да је би ла по ставље на у Кул тур ном цен тру Бе о гра да, о че му пи ше и Љи ља на Ћин кул у Пол и т и ц и (4. 5. 2014, стр. 14). Да кле, прак тич но је са мо јед на је ди на ли ков на кри ти ка на пи са на о из ло жба ма под кро вом МСУВ то ком це ле 2014. го ди не. По ред то га, Игор Бу рић је кроз два при ло га у но во сад ском ли сту Дневник ис п ра т ио до г а ђај F. U. C. K. MSUV (об ја вље ни 30. 6. и 1. 7), а Ма ри ца Радој чић Ум на је у По л и т и ц и о б ја ви л а не к р о лог по в о дом см р т и Ол г е Је в ри ћ (Неисп у ње на жеља Олге Јеврић, 1. 3, стр. 14). У не ко ли ко слу ча је ва, из ло жбе су ис такнуте кроз ин тер вјуе са уче сни ци ма или ку сто сима: Данас је интервјуи са о М иш к а Шу в а ко ви ћ а по во дом и з ло ж бе Г р у п а 143: Рад ика лно м иш љење, Днев ник је ин тер вју и сао Мају Бу џаров и Предрага Шиђанина поводом наступа ња у окви ру из ло жбе Пр и г у ш е н а е г з и с т е н ц и ја на Тај ва ну ко ју је ор га низ о в а о МС У В, ис т и л ис т је и н т е р вју и с а о Је ле н у То до р ови ћ пов одом и злож б е Атлас има ги нар них ме ста, а Вре ме Сло бо да на Ши ја на по во дом до би ја ња на- 5 Ви ше о про гра ми ма МСУВ то ком 2014. вид. Со ња Јан ков, Еду ка тив ни по тен ци јал Му з е ја с а в р е м е н е у м е т н о с т и В ој в о д и н е, Ме т о д и ч к и в и д и ц и (7, 2016) 47 63. 6 То су из ло жбе Ли н и ја н о в а, Ма п и р а њ е п р о с т о р а а н т р о п о л о г и ја п у т о в а њ а, 16. Бијен а л е у м е т н о с т и у П а н ч е в у Ли н и је в р е м е н а: д о к у м е н т и 19 81 2012, као и из ло жбе у ко ји ма је Му зеј био парт нер дру гим ин сти ту ци ја ма по во дом на сту па ња у Бе чу и Же не ви. 7 О в де не ра ч у на м к ри т и ке/п ри к а з е и з ло ж би МС У В ко је с а м с а мо и н и ц и ја т и в но п и с а ла за Б92 јер они ни су по ка за те љи ствар ног при су ства кри ти ке у ме ди ји ма. 58

г ра де Тра д и ц и ја а ва н г ар де на кон ре т ро спек т и ве у МСУ В. Про г ра м Му зе ја је и н д и р ек т но био у ф о к у с у и по в о дом до де љи в а њ а д ру г и х на г р а да: к а да је и з ло ж ба Ур о ш Ђу р и ћ: с т ра т е г и је е кс ц е са би ла у ужем из бо ру за По л и т и к и н у на г р а д у и к а да је к у с т о с Му з е ја Не б ој ша М и лен ко ви ћ до био Н а г р а д у П ав ле Васи ћ з а к а т а лог С л о б о д а н Ши ја н: м о р а ћ у д а с к р ен е м! Ви з уе лн и е кс п е р и м е н т и 1960 2012. Му зеј је имао зна чај но при су ство у ме ди ји ма те го ди не ка да је Ми ни старство кул ту ре одо бри ло сред ства за от куп умет нич ких де ла. Та да је МСУВ до био нај ве ћи из нос за от куп јед ног ра да. У пи та њу је би ло 9.996.000,00 дина ра за от куп ви део-ра да Исповест Ма ри не Абра мо вић, што је до би ло и крити ку Иго ра Бра ку са за Мон до, 1. 9. 2014, али и кри ти ку умет нич ких ко лек ти ва који су пос т ав љал и о т ворена п исма и изјаве на сво ји м веб с т ра н и ца ма. Му зеј је по но во био у ж и ж и па ж ње ка да се п ре г о ва ра ло са Му зе јом Вој во д и не, са чи јим јед ним оде ље њем дели зграду, пово дом из ме шта ња тен ка ра ди ре конструк ци је пла тоа. Упр кос то ме, оста је чи ње ни ца да је ли ков на кри ти ка о постав ка ма у Му зе ју из у зет но ма ло за сту пље на у ме ди ји ма, ко ји све ма ње имају ру бри ке п р ед ви ђе не з а ов ај ви д и з ве ш т а в а њ а о у ме т н и ч к и м де ша в а њи ма. Као ре ак ци ја на ту ре ал ност, све ве ћи број умет ни ка, исто ри ча ра и те о рет и ча р а у ме т но с т и на л а зи а л т е р на т и в на р е ше њ а з а о б ја в љи в а њ е т ек с т о в а о њи хо в ој п р о д у к ц и ји. Го ди не 2013. осно ва на је С у п е р в и з у е л н а, он л ајн м а г ази н з а с ав р емен у у ме т но с т ко ји до но си р а з г о в о р е, ви з у е л не е с е је, по р т ф о л и ја у ме т н и к а, а л и и к ри т и ке у ру б ри ц и Мо н и т ор. Уред нич ки од бор чи не умет ни ци и исто рич а ри у ме т но с т и А н а Б ог д а но ви ћ, К а т а ри н а Ко с т а н д и нови ћ, Жо л т Ко в ач, Иси до ра М. Ни ко лић и Иван Шу ле тић. Ма га зин је до са да об ја вио око 250 л и ков н и х к ри т и к а и п ри к а з а. Го д и н у да на к а сн и је, м л а де у ме т н и це Јо в а на С у д и ма ц и С а н д р а С т о ја но ви ћ по к р е н у ле с у блог на ко јем с у о б ја в љи в а ле ис к љу ч и в о св о је л и ч не с т а в о в е и з а к љу ч ке (С у д и ма ц, С т о ја но ви ћ, он л ајн 2014) о са вре ме ној у ме т но сти. Од авг уста до сеп тем бра исте го ди не об ја ви ле су са мо пет кри ти ка, од че га три о из ло жба ма Хо ћеш ли ме и су тра во ле ти? Стефа не Са вић (Кул тур ни цен тар Бе о гра да, 31. јул 23. ав густ 2014), (Ест)ети ка н а ц и о н а л и з м а д и з а јн з а т у р бо ф ол к Б о ја н а К ри ш т о фи ћ а ( M i k s e r Ho u s e, 28. ав густ 3. сеп тем бар 2014) и То ли ко сам пу на ка ме ња да се је два кре ћем На та ше Ко кић (Ре монт, 1 19. сеп тем бар 2014), по том осврт на де ша ва ња и из ја ве по во дом про ме не ста ту са Ок то бар ског са ло на и кри ти ку фил ма Варва ри (2014) са освр том на филм Клип (2012). Све кри ти ке ука зу ју на не до рече но с т и, концепц и јске р а зуђ енос т и и по в р ш но с т и од а б р а н и х у ме т н и ч к и х п р о је к а т а и п р а к си. Исте 2014. го ди не по кре нут је и он лајн ча со пис/пор тал Де Ма т е р и ја л и з а ц и ја уме т но с т и к а о ме с т о з а к ри т и к у, а на л и зу и п р о м и ш љ а њ е с а в р е ме не умет нич ке те о ри је и прак се. Пор тал је по кре нут са уве ре њем да на ло калној сце н и по с т о је у ме т но с т и к ул т у р а л не п р а к с е ко је де л у ју а к т и ви с т и ч к и 59

као а ген си по л и т и ч ке п ро ме не, а л и да не посто ји а де к ва тан и н ст и т у ц и о на л н и, ни ва нин сти туци о нал ни про стор ко ји је по тре бан за њихову проблематизац и ју, сагледавање и а нал изу ( ДеМат ери ја ли за ци ја уме т но с т и, он лајн 2014). До са да су на пор та лу об ја вљи ва ли Бер нард Kолудровић, Бо ја на Пи шкур, Бо шко Про стран, Бо жи дар Ман дић, Да ни ло Пр њат, Дра ган Ђор ђе вић, Ду шица По по вић, Еле ни Ф., Иси до ра Илић, Ива Kовач, Ива на Мом чи ло вић, Изи дор Б а р ш и, Је ле на Ве си ћ, Јо в а н Јо ви ћ, Јо же Б а р ш и, Лу к а Пе т ру ш и ћ, М и к л а вж Kомељ, М и ла н Ра к и та, М и лош М и ле т и ћ, М и на Л. Хен ри к сон, М и ра н Мо хар, М и р ја на Д р а г о с а в љ е ви ћ, М и р ја на Ра до в а но ви ћ, М и р ко Н и ко л и ћ, Не б ој ша М и л е н ко в и ћ, Не б ој ш а М ил ик и ћ, Нел а Тон ко в и ћ, Н и ко л а Де д и ћ, Ра д о њ а Ле по с а ви ћ, Ре на Ра д ле, Ро ме о Kод р а, С е зг и н Б ој н и к, Сл а в ко Ти мо т и је ви ћ, Слоб ода н K а ра ма н и ћ, Срђа н Ту н и ћ, С у з ана М и лев ск а, С у з а на Ву к с а но ви ћ, Све бор Ми џић, Све тла на Су ба шић, Вла дан Је ре мић, Вла ди мир Бје ли чић, Вла ди мир Је рић, Зо ран На сков ски и Че до мир Ја ни чић. Ове три ини ци ја ти ве би ле су по кре ну те и одр жа ва не из чи стог ен ту зија зма у че сн и к а ко ји с у у нај в е ћем б р о ју би л и у ме т н и ц и по в о к а ц и ји. Њи хо - в а од р ж и во с т и кон т и н у и т е т су с т ог а у по тп унос т и з ависил и од ист рајнос т и умет ни ка да се са мо ан га жу ју на том по љу или да при сту пе не ком прав ном те лу пре ко ко јег би мо гли да апли ци ра ју за сред ства, што је учи ни ла С уп е р ви зу ел на. Ка ко је Де Ма те ри ја ли за ци ја умет но сти укљу чи ла ве ћи број ау тора, њи хо во самос т а лно дело вање вре менск и т раје и и мају снажа н пот енц ија л да на с т а в е да де л у ју, ма к а р о б ја в љи в а л и с а мо т ек с т о в е ко ји и з р а з л и ч и т и х р а з л о г а н ис у б ил и о бјав љ ен и н а д р уг и м м ес т им а (н ед ос т ат а к с р едс т ав а, уред нич ка од лу ка, итд.). 60 2. Сту ди ја слу ча ја: SE E c ul t.o r g Пор тал за кул ту ру Ју го и сточне Европе SEEcult.org је активна мултиме - ди јал на он лајн плат фор ма ко ја се фо ку си ра на умет ност и кул ту ру у ре ги о- н у. О сно в а н је 20 02. г о д и не у Б е о г р а д у р а д и до п ри но с а р а з в о ју о т в о р е не к ул т у рне и у ме т н и ч ке сце не у Ср би ји и Ју г о и с т оч ној Ев р о п и, п р о мо ви с а њ а м ул т и к ул т у р а л не и ме ђу н а р од не с а р а д њ е у р е г и о н у и ш и р е, ох р а б ри в а њ а р а з м ен е и д еја, р а зв оја к р ит и ч к и х с т ав о в а и п р е в а з и л а же њ е с т е р е о т и п а (S E E c u lt.or g, он л ајн 20 02). И ма и н ф о р ма т и в н у, к ул т у р о ло ш к у, ед у к а т и в н у, п р е з ент ац ион у и до к у мен т а ц и о н у фу н к ц и ју, а л и и улог у значајног а кт ер а у у м ре жа ва њу и по ве зи ва њу срод н и х ор га н и за ц и ја и де лат н и ка у ре г и о н у. Оси м што је ме диј ски спон зор најзначајни јих институција и манифестација у области кул ту ре у Ср би ји и ре ги о ну, SE E cult.or g је је дан од во де ћих про ду це нат а и нф о рм ац ија о к у лт у рн и м дог ађ ајим а у сви м о бл ас т им а с т в ар ал аш т в а (в и з у е л н е у м е т н о с т и, к њиже вн о с т, а рх ит е к т у р а, н а с л е ђ е, ф и л м, м у з и к а, по зо ри ш т е, с т ри п), ка о и к ул т у р не по л и т и ке, ед у ка ц и је, на у ке и т ех но ло г и је.

Ка лен дар до га ђа ја на пор та лу укљу чу је ви ше од 500.000 ин фор ма ци ја, а осим њега, портал садржи неколико рубрика ко је покривају део тих до гађаја, укључ у ју ћ и ба ш ру бри к у К р и т и ке, пор т ф о л ио у ме т н и к а и п р од у к ц и ју с т в ор ен у у ок ви ру р е г и о на л н и х п р о је к а т а. За по тре бе овог ра да, фо кус је на про јек ти ма и де лат но сти SEEcult.org порта ла ко ји се ти чу ли ков не кри ти ке. Од 2012. го ди не, S E E c u lt.or g р е а л и з у је п р ојек ат Во ђење који док умент ује и п рик азује к ус т оск а и у ме тн и ч к а вође њ а к р о з и з ло ж б е у Б е о г р а д у и д руг и м г р адо ви м а у С р би ји. Ме д и ј ск а а р х и в а п ро јек т а об у х ва т а ви део -за п и се, фо т о -до к у мен т а ц и ју и т ек с т у а л не за п и се о п р е ко 9 0 и з ло ж би. О си м ов ог п р о јек т а ко ји с е ф о к у си р а на д и г и т а л и з а ц и ју и ме д и ја л и з а ц и ју р е дов н и х в о ђе њ а, S E E c u lt.or g је у че с т в о в а о у п р о јек т и ма ко ји су ге не ри са ли но ву кри тич ку ми сао. Је дан од њих је C r i t i c i ze T h i s! ко ји се спро во дио од 2011. до 2013. го ди не. По све ћен еду ка ци ји мла дих кри ти чар а и п р о д у к ц и ји к ри т и к а и е с е ја у о бл а с т и к њи жев но с т и, и з в о ђач к и х и виз у е лн и х у ме тно с т и (C r i t i ci ze T hi s!, он лајн 2011), п р о јек ат је био р еа л из ов а н са парт нер ским ор га ни за ци ја ма из Хр ват ске ( Kul tur tre ger/ Bo ok sa и Kur ziv/ Kul tur punkt) и Цр не Го ре (Pli ma), док је из Ср би је осим SEE cult.org уче ство - вао и KPZ Be ton. Н а в е де не о р г а н и з а ц и је с у п ри ме т и ле д а с а в р е ме н а у ме тно с т би вш и х ју г о сло вен ск и х ре п у бл и к а че с т о на с т у па к а о к ри т и к а д ру ш т ве не ре а л но с т и, на ц и о на л н и х м и т о в а и и де о ло г и је, с т е р е о т и па и п р ед р а с у да. Ис т о в р е ме но, у овим зе мља ма до ла зи до зна чај ног опа да ња кри тич ког про ми шља ња сав р е мене у ме тнос т и (C r it icize T hi s!, он лајн 2011), као и про сто ра за кри ти ку. И з т ог р а з ло г а је п р о је к ат з а по че т к а ко би п р о ш и рио к ри т и ч к у д и ск у си ју о са вре ме ној у ме т но сти, п ро д у ци ра ју ћ и к ри ти ч ке тек сто ве к роз т ри арт мо д у ла. По 11 мла дих уче сни ка из Ср би је, Бо сне и Хер це го ви не, Хр ват ске и Цр не Го ре би ло је ода бра но за сва ки мо дул, док су пре да ва чи/мен то ри би ли ка ко из зе мље и ре ги о на, та ко и из све та. Зна чај про јек та је пре по зна ла и Европ ска уни ја и по др жа ла га је у скло пу про гра ма Кул ту ра 2007 2013. К а о сво је вр са н на с т а в а к, 2017. г о д и не је по к ре н у т п р о јек ат Свет око нас к р и т и ч к и п о г л е д и у р е г и ји ко ји је п о с в е ћ е н а ф и р м и с а њу у м е т н и ч ке к р и - т и ке у р е г и о н у. Пр о је к ат је р е а л и з о в а н у па р т не р с т ву с а о р г а н и з а ц и ја ма и з Хр в ат ске ( Ku r z iv и Ku l t u r t r e ge r), Сло в е н и је (SCCA Љу бљ а на) и Македо н ије (Кон тра пункт). Јед но од кључ них пи та ња о ко јем се ди ску то вало током про - јек т а је ко л и ко је к ри т и к а ус ло в љ е на т р а н с ф о р ма ц и ја ма ме д и ј ског по љ а и т р а н с ф о р ма ц и ја ма у по љу у ме т н и ч ке п р о и з в од њ е. Од но сно, ко л и к и у т и цај на умет нич ку кри ти ку имају промене у технологији меди ја, али и интердисц и п л и н а р но с т у ме т н и ч к и х п р о је к а т а. У т ом кон т екс т у, л иковн а к ри т ик а те жи пре ме шта њу из тра ди ци о нал ног тек сту ал ног и штампаног у мултиме - д и ја лне д иг и т а лне ф о рме. У ок в иру п р оје кт а је од рж а н и ја вн и р а зг ов о р Ко ме (не)т реба к ри т и ка (27. мај 2017, Ма га ц и н у Кра љевића Мар ка, Беог ра д) у ко јем су уче ство ва ли Уна Ба у ер, Игор Ру жић, Бра ни слав Ди ми три је вић, 61

М ај а Ћ и р и ћ, И в а н В е л и с а в љ е в и ћ, В л а д и м и р А р с е н и ћ, В л а д а н Је р е м и ћ, Д р а г а н Ђ о р ђе ви ћ, А н т о н и је Ле т и н и ћ, М и к а Бу љ е ви ћ и мо де р а т о р к а Ве сна М и ло с а в љ е ви ћ. Го д и не 2016, SE E c ult.or g и Не з а ви сн и фи л м ск и цен т ар Фил март пок р е - ну ли су про је кат К р ит ика н а дел у ко ји м п р о д у ц и р а ју к р ат ке ви де о - ем и си је о зна чај н и м и з ло ж ба ма у Срби ји с а ц иљ ем р е ви т а л и з а ц и је л и ков не к ри т и ке у обла сти са вре ме них ви зу ел них умет но сти и ука зи ва ња на зна чај еду ка тивне улог е к рит и чке р е ч и на ме њ е не ш и р ој п у бл и ц и (Кр и т и ка на де л у, он лајн 2016). Уред ни ца се ри ја ла Слађана Петро вић Вар гић ис ти че да је за бо ра вље - на ед у к а т и в на уло г а к ри т ике, која с е р е тко о б ја в љу је и т о г о т о во ис к љу ч и во у струч ној ли те ра ту ри и ка та ло зи ма из ло жби, обра ћа ју ћи се пре све га стручној ја в но с т и (К р и т и ка н а де л у, он лајн 2016). Као и про је кат C r i t i c i ze T h i s!, Кри ти ка на де лу при ме ћу је да су мо гућ но сти за об ја вљи ва ње ли ков не крит ике да на с у Ср би ји и з у з е т но сма њ е не пе ри о д и к а је по тп уно у г ашена, к а о и месечни магазини-водичи. У недељ ној штампи се ретко појављује, а у дневној је иш че зла (К р и т и ка н а де л у, он лајн 2016). Ис ти че се да је сто га је дин и п р о с т о р у ко јем је мо г у ћ а р е ви т а л и з а ц и ја [л и ковне к ри т и ке] и н т е р не т (Кри т и ка на де лу, он лајн 2016). Зна чај про јек та је пре по зна ло и Ми ни стар ство кул ту ре и ин фор ми са ња Ср би је и по др жа ло га је. Вред ност овог про јек та ни је са мо у оства ре ној на ме ри да кри ти ком приб л иж и од аб р ан е и зл ож б е п уб л иц и, в е ћ у к р ит и чко м в иш ег л ас ј у које с т в а - р а. И з т ог р а зл ог а с е ов ај п р ојек а т м оже в и д е т и к а о н ај у с п е ш н и ји п р о је к а т S E E c u lt.or g - а у до ме н у а фи р ма ц и је к ри т и ке с а в р е ме не л и ков не у ме т но с т и, иа ко су сви зна чај но раз ли чи ти. Во ђе ња ме д и ја л и зу ју по с т о је ћа во ђе ња ко ја спро во де ку сто си или уметници самих из ло жби. Criticize This! је првенстве - но на ме њен еду ка ци ји се лек то ва них мла дих кри ти ча ра про ду ци ра ју ћи крити ку на тај на чин, док Свет око нас кри тич ки по гле ди у ре ги ји уо ча ва и п р о бле ма т и з у је п р о ме њ е но ме д и ј ско по љ е к ри т и ке. К р и т и ка н а де л у спа ја са зна ња до ко јих се до шло прет ход ним про јек ти ма и у но вим ме ди ји ма сази в а екс т е р не к у с т о с е, к ри т и ча р е и у ме т н и ке да г о в о р е о и з ло ж ба ма у ч и јој ре али за ци ји нису уче ство ва ли, већ за и ста има ју спољ ни при ступ из ло - ж ба м а, де л у ју ћ и к а о по с р едн иц и и з међу њи х и п у бл и ке. При т о ме он и не го во ре за јед но, као на три би ни или окру глом сто лу, не го се кри ти ка сва ког у че сн и к а сн и ма и ем и т у је у р а з л и ч и т и м пе ри о д и ма т р а ја њ а и з ло ж б е, ч и ме се из ло жба и ре кла ми ра то ком свог тра ја ња. 8 Не за ла зе ћ и у д и ск у си ју ко л и ко су у ред н и ц и и се лек т о ри од ре ђе н и х г а- ле ри ја и ма н и ф е с т а ц и ја и ма л и и н т е р е с а и л и а г ен д у да на од р е ђе не на ч и не к ри т и к у ју п р о г ра ме д ру г и х г але рија и ман и фе с т а ц и ја, овај ра д ис т и че до бар фор мат, циљ и за ми сао про јек та за афир ма ци ју ли ков не кри ти ке у Ср би ји. 8 Вид. при лог на кра ју ра да ко ји да је пре глед до са да по зва них кри ти ча ра на де лу ко ји су го во ри ли о ода бра ним из ло жба ма. 62

3. Сту ди ја слу ча ја: СУ ЛУВ Са ве з уд ру жењ а л иковн и х у ме тн ик а Вој во д и не је 2018. г о д и не по к ре н уо п ро је кат Рецензије СУЛ У В који п рат и цело к у па н г о д и ш њи п ро г ра м га ле ри је. Пр о је к ат је р е зул т ат п ра к т и ч не по т р е б е з а т ек с т у а л н и м о св р т ом на и з ло ж б е је р Уд ру же њ е де л у је знат но д ру г а ч и је од г а ле ри ја и м у з е ја ко ји и ма ју св о је ку сто се и уред ни ке ко ји пишу текстове за ода бра ни про грам. Из ло жбе ни про - грам Удру же ња нај ве ћим де лом чи не из ло жбе чла но ва, с об зи ром на то да је то при мар на функ ци је Га ле ри је. Тај део би ра Управ ни од бор, док Пред седништво Удруже ња би ра про гра ме са рад ње ко ји се ре а ли зују са дру гим удруже њи ма, и н с т и т у ц и ја ма и по је д и н ц и ма. Ре цен зи је СУ ЛУВ има ју пр вен стве но уло гу да то ком из ло жбе пру же тексту ал ни осврт, с об зи ром на то да услед фи нан сиј ских сред ста ва Удру же ње не мо же да штам па ка та лог за сваку изло жбу. За јед но са фо то -до ку мен та - ци јом из ло жбе (отва ра ње и по став ка), би о граф ским пода цима о излагачу/ из ла га чи ма и кон цеп том из ло жбе или из ја вом умет ни ка, рецензије се пр во - бит но по ста вља ју на сајт Удру же ња. На тај на чин, оне сре ди ном тра ја ња изло жбе про мо ви шу из ло жбу и под се ћа ју оне ко ји је ни су ви де ли да још има ју вре ме на да то ура де. Ка ко се 2018. го ди не тек на кра ју го ди шњег про гра ма штам пао за јед нич ки ка та лог за целокупан про грам, овај вид пи са ња и пу блико ва ња на сај ту је омо гу ћио не са мо кри тич ки осврт уоп ште не го и ње го ву а к т у е л но с т. Уви ђа ју ћ и од с у с т в о к ри т и ч ке м и с л и у ме д и ји ма и пе ри о д и ц и, Удру же ње је пре у зе ло ини ци ја ти ву и за сво је про гра ме је ан га жо ва ло кри тича ра ко ји ни је део уред нич ког те ла Га ле ри је и ко ји је у кон ти ну и те ту ис пратио све про гра ме и до дао јед ну но ву ди мен зи ју у функ ци о ни са њу Га ле ри је. То ком 2018. г о д и не, че т р на е с т ч л а но в а Уд ру же њ а је и ма ло с а мо с т а л не из ло жбе: Ва ња И г ња ц из ло жба Де в ла, де в ла, Ја сна Гу лан Ц р на се лек ци ја / La selez ione nera, 20 09 2016, До бро Ма рић Ма ре Сл ике, А н ица Ра дошеви ћ Ба бић Ц р т е ж и и гра ф и ке, Бо ја на Kнежевић A Q u e e n of Mon te ne g ro, Мили ца Ден ко вић Ишчашени град, Ја нош Тар ко Хармо нија апс урда, Ви лмош Хар мош Ви ли Игра, Ве ро љуб На у мо вић Де ин ди ви ду а ли за ци ја, Ви о ле та Ла бат М и т ру ш и ћ Око осе, око осо ви не, Зден ка Ма риа Ма дац ки Trash Talk, Драга на Ра ђе но вић Тач ка, ли ни ја, цве т, Ма ри ја Јев тић Да јић Троди мензио на лне с л ике и М аја Ер де љ а н и н До бр и т ре н у ц и. Пр ва из ло жба у го ди ни је тра дици о нал но би ла из ло жба но вих чла но ва, а ове го ди не су то би ли Ани ца Радо ше вић Ба бић, Ђор ђе Ге о рг Ви но кић, Игор Сми ља нић, Или ја Сми ља нић, Kристина Па ла њук, Ма ја Ћук, На та ша Па ни ан, Не над Иг ња тов, Сан дра Јања то ви ћ, Ти ја на Хол перт, Ва ња И г њац, М ла ден Сто ја но ви ћ, Душан Савкови ћ, Ве р о љу б Н а у мо ви ћ и Ем и л иа Ва лен т и ко в а. У ок ви ру са ра д ње са д ру г и м и нст ит уц и ја ма, уд ру же њи ма и по је д и н ц и ма, у Галерији Уд ру же ња се са мо с та л ном из ло жбом п ред с та ви ло шес т у ме т н и ка: Ву к а ш и н Ра д у ш к и и з ло ж ба Ак у м у л а ц и је, Ра де Те пав че вић Tat too, Со ња 63

Јан ков То тал ни цр теж, Со ња Јо Пре о бли ко ва ње симбола, Гер хард Флек ач и Ар м и н Н и м р а -Р у кен ба у е р Т ра го в и, као и Даг мар Гла у сни цер Смит, ко ја је би л а у Но в ом С а д у у ок ви ру у ме т н и ч ког р е зи ден ц и ја л ног п р о г р а ма. Умет ни ци из Вој во ди не су пре ко Удру же ња го сто ва ли у Гра цу на из ло жби We a r Yo u r In si d e O u t (19 30. с еп т ем ба р) и у П а ри з у п р е ко р е зи ден ц и ја л ног п р о г р а м а C i te i n te r n a t i o n ale d e s a r t s. Још с е д а м и з ло ж би је р е а л и з о в а но у ок ви ру ви ше г о д и ш њ е с а р а д њ е с а А к адем ијом у ме тнос т и у Нов ом С ад у, Сту ди ом за мул ти ме ди ја л ну умет ност из Оџа ка (ме ђу на родни фестива л ИМАФ), г а ле ри јом Бел Арт (ме ђу н а р од н а м а н и ф е с т а ц и ја Д у н а в с к и д и ја л о з и) као и но вооствареним са рад ња ма са Умет нич ким ко лек ти вом D. Ö. M. E из Ма ђар - ске, Независним позориштем Meta noia Artope dia из Ма ђар ске, Са ве зом фе мин и с т и ч к и х о р г а н и з а ц и ја ( Ре)ко не к ц и ја из Ср би је, као и Шко лом за основ но и сред ње обра зо ва ње Ми л а н Пе т р о в и ћ, Но ви Сад (Де спо тов ски 2018: 115). То ком це ле го ди не, СУ ЛУВ је ис про ду ци рао укуп но 27 ре цен зи ја за изло жбе у сво јим про сто ри ја ма, уз до дат ни кри тич ки осврт Са ве Сте па но ва на да на ш њу по зи ц и ју уд ру же ња л и ков н и х у ме т н и ка у Ср би ји. Све ове к ри т и ке су вид при бли жа ва ња умет но сти пу бли ци и кроз њих је при ка зан рад ви ше од 80 умет ни ка и ку сто са чи ји је рад при ка зан на из ло жба ма у СУ ЛУВ то ком 2018. го ди не. С а в е з уд ру же њ а л и ков н и х у ме т н и к а В ој в о д и не је и м а о у н ут р аш њи при ступ ли ков ној кри ти ци, то јест ан га жо вао је кри ти ча ра да се освр не на њи хов г о д и ш њи п р о г р а м, з а р а з л и к у од р а н и је а на л и зи р а н и х и н и ц и ја т и в а ко је с у к р и т и ч к и п р и с т у п а л е п р о г р а м и м а ко је је не ко д ру г и р е а л и з о в а о. Уну трашњи при ступ је има ла и Га ле ри ја умет нич ког ко лек ти ва Шок за друга у Но вом Са ду ко ја је то ком 2015. и 2016. го ди не об ја ви ла се ри ју ин тер вјуа са из ла га чи ма ко ји су се код њих пред ста вља ли. Ин те р вјуи ни су би ли класи ч н и, на т у ра л н и, не г о су и ма л и ви ше фор м у д и ск у си је и змеђу а нг а жо ва ног к ри т и ча р а и у ме т н и к а. 9 У окви ру пи та ња, кри ти чар би да вао сво је ви ђе ње из ло жбе, што не би би ло у скла ду са стан дар ди ма кла сич ног ин тер вјуа где би тај чин имао ефе кат на ме та ња од го во ра. Као од го вор на кри ти ча ре во з а па ж а њ е и п и т а њ е, у ме т н и к би по н у д ио ш и р е о б ја ш њ е њ е св ог р а да. О в ај фор мат се показао вр ло успе шним јер омо гу ћа ва пра вљење везе између актуе л ног и р а н и ји х р а до в а у ме т н и к а, по т ом о т в а р а не к а но в а ч и т а њ а р а да, а и под сти че умет ни ка да раз ми шља у дру гим прав ци ма у ко ји ма би мо гао да р а з ви ја св о је с т в а р а л а ш т в о. К а ко с е и н т е р вју од ви ја б е з п ри с у с т в а п у бл и ке и п р ез ент ује с е у п и с а ној ф ор м и с а ф о т о -до к у мен т а ц ијом на с ајт у Галерије, умет ник мо же да му по све ти ви ше вре ме на и раз ми шља ња не го што је то у с л учају в о ђењ а к р оз и злож б е у који ма у че с т вују, р ец имо, к ус т о с и у ме тн и к. 9 Вид., рецимо, раз го вор са умет ни ком Вен де лом Ва шта гом по водом његовог перфор - ман са Чист умет ник ко ји је одр жан 13. ок то бра 2015: <https: //sok za dru ga.com /2015/10 /22 / raz go vor-sa-ven de lom-vas ta gom/> 2. 12. 2018. 64

4. За кључ не смер ни це за уна пре ђе ње ли ков не кри ти ке у Ср би ји При ме ри он лајн ма га зи на и пор та ла Су пер ви зу ел на, Де Ма те ри ја ли за ци ја ум е тн о с т и и SE E cult.or g по ка зу ју да је ли ков на кри ти ка ну жно по треб на у са вре ме ној умет но сти Ср би је, али и да она не на ла зи сво је ме сто у ме ди ји ма, јер је кул ту ру за ме ни ла за ба ва. С дру ге стра не, прак се ко је су за по че ле га ле - ри ја ко лек т и в а Шок з а д р у га и г а ле ри ја Уд ру же њ а л и ков н и х у ме т н и к а Војв о д и не у к а з у ју на т о да не ко л и ко по р т а л а ко ји с е ф о к у си р а ју на с а в р е ме н у умет ност ни су до вољ ни да по кри ју ши ри ну и ра зно ли кост ли ков не умет но - сти у свим гра до ви ма Ср би је. Они су сто га би ли ан га жо ва ли ли ков не крит и ча р е ко ји с у с е ф о к у си р а л и ис к љу ч и в о на њи хо в е п р о г р а ме. У ов о ме би мо гао да их сле ди низ ин сти ту ци ја као што су кул тур ни цен три и за во ди за к улт у ру у ко јима у р еђив ачк и одб ор и к ус т оси у чес т вују у бира њу п р ог рама и ор га ни за ци ји до га ђа ја, али ко ји не пи шу ре дов но тек сто ве о тим про гра - ми ма, као што је то слу чај у му зе ји ма и га ле ри ја ма му зе о ло шког ти па. Ка ко св а к а од ови х и н с т и т у ц и ја и ма св о ју и н т е р не т п р е з ен т а ц ију, а м ног е од њи х пу бли ку ју и ка та ло ге за из ло жбе, оне има ју про сто ра да бар на го ди шњем ни воу ан га жу ју кри ти ча ре ко ји би у кон ти ну и те ту пи са ли о њи хо вим ли ковним про гра ми ма. Уме сто то га, са да шња прак са код њих је да бри гу о тек сту пре пу сте умет ни ку, то јест да умет ник при ло жи свој ис каз о ра ду или да он сам ан га жу је кри ти ча ра или да при ло жи текст ко ји има од ра ни је од не ког к ри т и ча р а. Ука зи ва њем на зна чај ли ков не кри ти ке и по тре бу за њом у са вре ме ној у ме т но с т и, у р а д у је ис т а к н у т је да н в а ж а н де о с а в р е ме не к ри т и ч ке м и с л и ко ји је зна чајно з анемар ен у к улт у рној пол и т и ц и. Ре ви т а л и з а ц и јом л и ков не кри ти ке као по сред ни ка из ме ђу пу бли ке и умет но сти, по ве ћао би се сен зиби л и т е т п р е ма с а в р е ме ној у ме т но с т и (и г е не р а л но к ул т у ри), т е би п у бл и к а има ла ви ше ин те ре со ва ња да је пра ти и да уче ству је у њој. Прилог П р о је к а т К р и т и к а н а д е л у (S E E c u lt.o r g и Не з а ви сн и фи л м ск и це н т а р Фил март) до са да се фо ку си рао на сле де ће из ло жбе о ко ји ма су по зва ни на ве де ни кри ти ча ри на де лу : 11. Гри фон кон курс за нај бо љи гра фич ки ди зајн у Ср би ји, Ре пу бли ци Српској и Ц рној Гори 2014. и 2015. г од ин и ( Галерија Графи чк и колект и в, Бе о град, 13. јун 2. јул 2016) по зва ни кри ти ча ри: (1/3) Ана Сте ва но вић, ис т о ри ч а р к а у ме т но с т и, (2 /3) М ил а н По п а д и ћ, ис т о ри ч а р у ме т но с т и, (3/3) И г ор О ршол и ћ, г рафи чк и д изајне р, доби тн и к наг раде Грифон 20 08. и члан жи ри ја за до де лу на гра да на 11. кон кур су Гри фон 2016; 65

66 И з ложба финал ис т а Наг раде Д им ит ри је Ба ш и че ви ћ Ма н г е лос за 2016. го ди ну (Ре монт, Бе о град, 20. јун 9. јул 2016) кри ти ча ри на де лу: (1/3) Ми ро слав Kарић, исто ри чар умет но сти, (2/3) Ми ли ца Пе кић, исто ри чар - ка умет но сти, (3/3) Са ва Ри сто вић, исто ри чар умет но сти; 17. Би је на ле умет но сти SEE Art Ga tes: Ст а ња с т в а р н о с т и ( П а н че в о, 15. сеп тем бар 15. ок то бар 2016) кри ти ча ри на де лу: (1/3) Сте ван Ву кови ћ, те о ре т и чар у ме т но ст и, (2/3) Маја Ћ и ри ћ, не за ви сна к у сто ск и ња, (3/3) Ср ђан Ту нић, исто ри чар умет но сти; 28. Ме мо ри јал На де жде Петровић Пред су дом (Уметнич ка галери ја Наде ж да Пе т р о ви ћ, Ч а ча к, 24. с еп т ем ба р 1. но в ем ба р 2016 ) к ри т и ча ри на де лу: (1/3) Сне жа на Ста мен ко вић, исто ри чар ка умет но сти, (2/3) Де јан Ср е т е но ви ћ, ис т о ри ча р у ме т но с т и, (3/3) М а ја С т а н ко ви ћ, ис т о ри ча р к а у ме т но с т и; 56. О к т о ба р ск и с а лон Љу ба в н и з а н о с (Му зеј гра да / KЦБ, Бе о град, 23. сеп тем бар 6. но вем бар 2016) кри ти ча ри на де лу: Бра ни слав Ди ми трије вић, исто ри чар умет но сти, (2/3) Не бој ша Ми лен ко вић, исто ри чар уметно сти, (3/3) Да ни је ла Пу ре ше вић, исто ри чар ка умет но сти; М и ло ра д М и ћа Ст ај ч и ћ Сно в и за ле ђе ног чо ве ка 2 ( Гра д ска г а ле ри ја По - же га, 10 28. но вем бар 2016) кри ти ча ри на де лу: (1/3) Kсенија Ма ринко ви ћ, ис т оричарк а у ме тнос т и, (2/3) Мари ја Ра д и с а в че ви ћ, ис т о ри чар к а умет но сти, (3/3) Ве ли мир По по вић, сли кар и те о ре ти чар; Ин т е р/а к ц и ја (Га ле ри ја До ма омла ди не Бе о гра да, 15. но вем бар 2. децем бар 2016) кри ти ча ри на де лу: (1/3) Оли ве ра Пар лић Kарајанковић, до цен т на Вајар ском од с е к у Фак улт е т а л и ков н и х у ме т но с т и у Б е о г ра д у, (2/3) студент ки ње исто ри је умет но сти Ма ри ја на Ва шчић, Kатарина Kо - стандиновић и Со фи ја Ми лен ко вић и мен тор ка/кри ти чар ка на де лу Ана Бог да но вић, ис тра жи вач-са рад ник у Оде ље њу за исто ри ју умет но сти Филозофског факултета у Београду, (3/3) Ду шан Са вић, исто ри чар умет но сти; Милорад Мла де но вић Не по сред ни кон тек сти (Ли ков на га ле ри ја Kул тур - ног цен тра Бе о гра да, 17. но вем бар 10. де цем бар 2016) кри ти ча ри на де л у: (1/3) Уна По по ви ћ, исто ри чар ка у ме т но ст и, (2/3) Си мо на Ог ња но ви ћ, исто ри чар ка умет но сти, (3/3) Ра до ња Ле по са вић, исто ри чар умет но сти, Мла ден Бун да ло По к ре т н и х ро но т о п и (Ре монт, Бе о град, 15. мај 2. јун 2017) кри ти ча ри на де лу (1/2) Ма ја Ћи рић, исто ри чар ка умет но сти и не за ви сна ку сто ски ња, (1/2) Вла ди мир Бје ли чић, историчар уметности; Та ња Осто јић Лек си кон Тâња Осто јић (Са лон Му зе ја са вре ме не умет - но сти, Бе о град, 6. јун 31. јул 2017) кри ти чар ка на де лу: Ана Па нић, ис т о ри ча р к а у ме т но с т и; Иван Пе тро вић Све је до бро ( Га ле ри ја Арт гет, Kултурни цен тар Бе о- гра да, 3 24. ав густ 2017) кри ти ча ри на де лу: (1/2) Ве сна Ми ћо вић, профе сор ка на Но вој ака де ми ји умет но сти, (2/2) Ана Бог да но вић, исто рича р к а у ме т но с т и;

спе ц и ја л и зо в а на ем и си ја п р ед с т а в љ а њ е Га ле ри је Рефле кт ор, ч ланови Уд ру же њ а ви з у е л н и х у ме т н и к а Уж и ца: М и лош Ву ч и ће ви ћ и М а ри ја на Ћу р ч и ћ, ко ји су ко ор д и на т ори п р ојек а т а, и Де ја н K лемен т, ко ор д и на т ор Га ле ри је Ре фл е к т ор. Кри ти чар ка на де лу: Ду ња Рман дић, исто ри чар ка у ме т но с т и; 18. Бијенале у ме тнос т и Про стор ни агенс (Пан че во, 26. мај 17. јун 2018) кри ти ча ри на де лу (1/4) Ма ри ја на Kоларић, исто ри чар ка умет но сти, (2/4) Сте ван Вуковић, теоретичар умет но сти, (3/4) Сел ман Тр то вац, уметник, (4/4) Лав Мре но вић, исто ри чар умет но сти; 57. О кт об а рс к и с алон Ч у д о к акоф о н и је (Бе о град, 15. сеп тем бар 28. ок то бар 2018) кри ти ча ри на де лу: (1/5) Јер ко Де не гри, исто ри чар умет ности, (2/5) Не ла Тон ко вић, исто ри чар ка умет но сти, (3/5) Ни ко ла Шу и ца, ис т о ри чар у ме т но с т и, (4/5) Н и на М и х а љи на ц, т е о р е т и чар к а у ме т но с т и, (5/5) Ви да Kнежевић, исто ри чар ка умет но сти; 29. Ме мо ри ја л На де ж де Пе т рови ћ Limited ( Уме тн и чка галерија Надеж да Пе тро вић, Ча чак, 29. сеп тем бар 2. но вем бар 2018) кри ти ча ри на де лу: (1/4) Ра до ња Ле по са вић, исто ри чар умет но сти, (2/4) Ма ја Ћи рић, исто ричар к а у ме т но с т и, (3/4) М и р ја на Б о ба Ст о ја д и но ви ћ, ви зу е л на у ме т н и ца, до би т н и ца на г ра де 25. Ме мо ри ја ла На де ж де Пе т ро ви ћ 2010, (4/4) Љубиша Си мо вић, исто ри чар умет но сти. ЛИТЕРАТУРА Де спо тов ски, Го ран (ур.) (2018). Пр о д у к ц и ја СУ Л У В 2018. Но ви Сад: Са вез удру же ња л и ков н и х у ме т н и к а В ој в о д и не. Ја н ков, С о њ а (2016 ). Ед у к а т и в н и по т ен ц и ја л Му з е ја с а в р е ме не у ме т но с т и Вој в о д и не. Ме т о д и чк и в и д и ц и. (7): 47 63. П а в л о в и ћ, З о р а н (19 65 ). К р из а к р ит ер иј ум а и фу н кц ион а л н ос т и л иковн е к р ит ике. По ља: ме сеч ник за умет ност и кул ту ру. бр. 80: 3. Шу в а ко ви ћ, М и ш ко (20 05). Пој м о в н и к с у в ре м е не ум је т н о с т и, од р ед н и ца К ри т и к а, За греб: Ho retzky и Гент: Vle es & Be ton. ЕЛЕКТРОНСКИ ИЗВОРИ Cri ti ci ze This! опис пројекта. <http://www.cri ti ci zet his.org /opis -pro jek ta /> 2. 12. 2018. Д е М а т е р и ј а л и з а ц и ј а у м е т н о с т и. <h t t p: //d e m a t e r i j a l i z a c i j aum e tn os t i. c om /o - n a m a / > 2. 12. 2018. Р а з г о в о р с а В е нд ел о м В аш т аг о м, Гал ер иј а Шо к з а д р у г е. < h t t p s: //s o k z a d r u g a.c o m /2015/10/22/raz go vor-sa-ven de lom-vas ta gom/> 2. 12. 2018. SE E cult.or g кри ти ка на де лу. <http://www.see cult.or g /vest /kri ti ka -na-de lu> 2. 12. 2018. 67

S EE c u l t. o r g о Удру же њу. <h t t p: // w w w. s e e c u l t.o r g /o - u d r u z en j u - g r ad an a - s eec u lt o r g > 2. 12. 2018. С у д и м а ц С т ојан ов и ћ. <http://su di mac sto ja no vic.tum blr.com /> 2. 12. 2018. С у п е р в из уе лн а, м а г а з и н з а с а в р е м е н у у м е т н о с т, р у б р и к а М о н и т о р. <http://www. s u p e r v iz ueln a.c o m /c a t e go r y/mo n i t o r/ > 2. 12. 2018. УЛ У П УДС н а г р а д а П а в л е В ас и ћ. <h t t p: // w w w.u l u p u d s.o r g. r s / Na g r a d e I P r i z n a nja _ Pa vle_va sic.ht m> 2. 12. 2018. Ч а с оп ис Лико вн и ж и в о т, о т в о р е н и по з и в. <ht t p s:// w w w.f a c e b o ok.c o m / l i kov n i.z i vot / > 2. 12. 2018. S o n ja Ja n k ov CON TEM PO RARY VI SUAL ART CRI TI QUE IN SER BIA THE CUR RENT STA TE AND PO TEN TI ALS Summary Т he p ap e r b r i ng s s e ve r a l t he o r e t ic ap p r o a c he s t o v i s u a l a r t c r i t i q ue /r ev iew i nclud i ng tho se by Miš ko Šu va ko vić and Zo ran Pa vlo vić. Furt her no tes com ment the ab sen ce of cri ti que in print and web me dia, which is analysed on the ex cerpt form the press-clip ping ar chi ves of the Mu se u m of Con tem po rar y A r t Voj vo di na i n No vi Sad. As a re ac t ion, se ve ral ar tists ini ti a ti ves to ok pla ce in 2014 in or der to re vi ta li se art cri ti que in Ser bia. In the cen tral part, the pa per brings two ca se stu di es. One is re la ted to the Por tal for Cul tu re of So ut h -E a s t e r n Eu r o p e S E E c u lt.o r g which has an ex ter nal ap pro ach to cul tu ral events in the re gion. The se cond ca se study fo cu ses on the Union of As so ci a ti ons of Fi ne Ar tists of Voj vo di na which ini ti a ted the pro ject SULU V Re v i e w s in 2018. As such, it has in ter nal ap pro ach, creat i ng a r t cr it iques for t he prog r a m mes it organ ises. I n t he conclud i ng rema rk s, the aut hor sum ma ri ses why the se exam ples are good gu i de li nes for im pro ve ment of art cri ti que in Ser bia. Key words: art cri ti que, S E E c u lt.o r g, S U LU V, con tem po rary art, vi sual art, fi ne art СО ЊА ЈАН КОВ, док то ранд С а мо с т а л н и к у с т о с Те о ри ја у ме т но с т и и ме д и ја Ун и в е р зи т е т у ме т но с т и у Б е о г р а д у ja n kov s o nja @g m a i l.c om 68

UDC 811.163.41 373.45 Бран ка Б. Кне же вић ПО ЈА ВА ТУР СКЕ РЕ ЧИ Ч А Л А П И У ЖИ ВО ПИ СУ РА МА ЋЕ С а ж е т а к : У р а д у с е а к т у е л и з у је по ја в а не о би ч не т у р ске р е ч и ч а л а п и у ж и в о п и с у с к р а ја 14. в е к а у Ц р к ви С в е т ог Н и ко ле у Ра м а ћ и. До с а д а ш њи м т у- м а че њи м а е т и мо ло г и је и зн а че њ а р е ч и, ко ја с е по ја в љу је у ок ви ру п р ед с т а в е Све т и Н и ко ла из ба в ља м ла дог Ва си л и ја из са ра цен ског роп ст ва, п ри до да та су и з а па жа њ а п р о и з а ш ла и з ис т ра ж и ва њ а ру м у н ског сла ви с т е Јо а на Б ог да на, ко ји је про у ча вао тур ци зме тзв. Бу гар ске хро ни ке, пи са не од 1296. до 1413. го ди не. Кључ не ре чи: Ра ма ћа, тур ци зми, срп ски жи во пис, сред њи век, Све ти Нико л а. Н а в р ш и ло с е по л а с т о ле ћ а од о б ја в љи в а њ а в е ће г р а д а о ц р к ви у с е л у Ра ма ћи у Збор н и к у з а л и ко в не ум е т н о с т и Ма т и ц е с рп с ке (Кне же вић 1968: 121 171). 1 По св о ји м од л и к а ма, Ра ма ћ а је св р с т а на ме ђу спо ме н и ке мо ра в ске ш коле. 2 Нео бич на тур ска теч ч ал ап и у жи во пи су ра маћ ког хра ма ја вља се у сце ни чу да Све тог Ни ко ле који избавља младог Василија из сара ценског ропства (сл. 1). У јед ном тре нут ку, док је Ва си ли је по слу жи вао за сто лом еми ра и же ну, Све ти Ни ко ла се при ка зао еми ру, по ди гао Ва си ли ја и сме стио га иза с еб е н а коњ а, к а ко би г а в р а т ио р о д и т е љи м а. Ем и р, п р ес т р ашен од по ја в е Све тог Ни ко ле, по ср нуо је и пао уна зад. Све ти те љу се обра тио са оче ка луђе ре, за кли њу ћи га Го спо дом Бо гом да га не уби је. Же на, пре пла ше на емиро вим па дом, за ва пи ла је: Ваи, Ваи, ча ла пи, што зна чи: Авај, Авај, прин че. И а ко с у по ја ву т у р ск и х р е ч и у ж и в о п и с у Ра ма ће р а з ма т р а л и с т ру ч њ а ц и з а 1 Том вре ме ну при па да и се ћа ње на дра гу и пле ме ни ту го спо ђу Ве ру Сто јић, ко ја је љуба зно, у свој ству лек то ра, код сво је ку ће пре гле да ла мој ру ко пис ко ји сам до но си ла у де лов и м а. Го с п о ђу С т о ји ћ д о т л е н и с а м п о з н а в а л а, т о т р е б а и с т а ћ и. И з у з е т н у п р ед у с р е т љи в о с т по ка за ла је и уко ли ко је не за тек нем код ку ће. Оста вља ла ми је по ру ку: Зво ни те код Иве. Реч је о Иви Ан дри ћу. Ста но ва ли су вра та до вра та, а зна чај њи хо ве са рад ње по знат је у це лом с в е т у. 2 Јед ном при ли ком про фе сор Во ји слав Ђу рић упи тао ме је да ли знам ко је на пи сао пр ву мо но гра фи ју јед ног спо ме ни ка мо рав ске шко ле. Од го во ри ла сам да не знам. Про фе сор се на то на сме јао, из го во рио мо је име и до дао да је тај спо ме ник Ра ма ћа. 69

т у р ск и је зи к, у п р а к си с е по к а з а ло да не ке р е ч и н и с у до в ољ но р а з у м љи в е. Кра јем 19. сто ле ћа ру мун ски сла ви ста Јо ан Бог дан је у углед ном ча со пи су Ar c h i v f ü r S la v i sc h e Ph i lo lo g ie 3 ме ђу ру ко пи си ма ко ји су до шли из Пе чер ске лав р е у К и јевск у д уховн у а к адем ију, и дент и фи ко в а о т зв. Бу г ар ск у х р о н и к у. До т а д а н и ко м е н и је ус п е ло д а у р а ст ур ен и м о с т а ц и м а о т к р и је бу г а р с ко пи смо (Бог дан 1891: 481, III. 490 500). То се до го ди ло нео че ки ва но, док је Богда н п роучава о ју ж но сло вен ске и з во ре нај с т а ри ји х молда вск и х и в лаш к и х хро ни ча ра. На ђе ну хро ни ку на звао је бу гар ском, јер је сма трао да је на писа на у Бу гар ској и да ју је на пи сао Бу га рин. По ње го вим ре чи ма, хро ни ка би се мо гла на зва ти исто ри јом Тур ске и бал кан ских на ро да, јер опи су је не са мо ис т о ри ју Бу г а р ске и з по с ледњ е г в р емен а њ е не не з а ви сно с т и в е ћ и оп ш т у исто ри ју Ори јен та 14. и 15. ве ка. Хро ни ка го во ри о на ди ру ћој тур ској мо ћи почев од Осма на до Му ха ме да (Мех ме да) у раз до бљу од 1296. до 1413. го ди не, до с т у па њ а на п р е с т о Му х а ме да I. Хр о н и чар н и је о с т а вио св о је и ме; ве р о в ат но је при па дао др жав ној или цр кве ној хи је рар хи ји, а за исто ри ју хро ни ка има ве ли ки зна чај. У Бу г ар ској х р о н и ц и т у р ск а р еч ч ал а п и по ми ње се на шест ме ста у ве зи са историјским до га ђа ји ма. Са др жај хро ни ке (1296 1413) изложен је на бугар - ском (Бог дан 1891: 526 535). По том сле ди пре вод В. Ја ги ћа на ла тин ски за по тре бе за пад них исто ри ча ра (Бог дан 1891: 536 543). Кон с т а н т и н Ји р е чек, ба в ећ и с е ис т о ријом Бу г а р ске, по м и њ е Бу г а р ск у хро ни ку, где се Му ра тов син на зи ва ве ли ки принц, и до да је да је ис точ нот у р ск а в а ри ја н т а р е ч и гл асил а ча ла би. На во ди и дру ге слич не при ме ре те ре ч и, а Му ха мед ( Мех мед) је п ро зва н Кју ри ш џ и Че ле би г о спо дар бо ра ца (Ире чек 1978: 401, 407, 409). По Ха ме ру, у јед ном тек сту реч Бог гла си: тан ри ( Х а ме р 1979: 63). Пр е ма по да ц и ма и з л и т е р а т у р е Та т ја не С т а р о д у б цев, р еч ч ал а п и и њој слич не по сто је у Ма ке до ни ји у не ким спо ме ни ци ма из 14. и 15. ве ка (Ста ро дуб цев 2016: том 2, 215, са нап. 1004 1006). Што се ти че Ра ма ће, ау тор ка сма тра да су сли ке на ста ле при лич но по зно, јер је реч о тур ци зми ма, ко је жи во пи сац ни је до бро пре нео на сли ке. Нен си П. Шев чен ко је у сво јој књи зи о Све том Ни ко ли по гре шно спо ји ла ре до ве у ко ји ма има срп ских и тур ских ре чи, па је та ко чи тав са др жај нат пи са из гу био сми сао и зна чај. Нагла си ла је да та кав нат пис ни је ниг де на шла и да је ве ро ват но на стао на ли цу ме ста (Шев чен ко 1983: 143, 146, 148). По ре чи ма Мар ка Шу и це, Ра ма ћа оста је за го нет ка зна чај на за на шу истори ју, а пи та ње ко је се на ме ће исто ри ча ри ма и исто ри ча ри ма умет но сти оста је и да ље отво ре но (Шу и ца 2000: 153). 3 За тим бро јем сам ду го и без у спе шно тра га ла све док др Ми ли на Ба ри шић ни је сазна ла да га по се ду је Би бли о те ка Ма ти це срп ске у Но вом Са ду. На то је Мар та Ти шма (Уредни штво З б о р н и к а Ма т и ц е с р п с ке з а л и ко в н е ум е т н о с т и) п о с р е д ов ал а код б иб л иот ек арке Та т ја не Б о г о је ви ћ, до би ла т ра же не с т ра н и це т о г а бр о ја, ф о т о ко п и ра ла и х и по с ла ла на мо ју а д р е с у. С в а кој у ч е с н и ц и у т о м п о с р е д о в а њу д у б о ко с а м з а х в а л н а з а и с к р е н у п р и ја т е љ с к у по моћ ра ди сти ца ња но вих са зна ња. 70

При лог 1. Све ти Ни ко ла из ба вља мла ди ћа из са ра цен ског роп ства, ко пи ја фре ске и з Ра м а ћ е ( Га л е р и ја ф р е с а к а, Б е о г р а д. Ф о т о: М и о д р а г М а р ко в и ћ). 71