Ори ги нал ни на уч ни рад : doi: /zrpfns Др Бра ни слав Р. Ри сти во је вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом

Ори ги нал ни на уч ни рад 343.55:340.132 doi:10.5937/zrpfns52-17978 Др Бра ни слав Р. Ри сти во је вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду B. Ri st i v o je v ic @ p f.u n s.a c.r s ДА ЛИ ЈЕ ЗА КОН О СПРЕ ЧА ВА ЊУ НА СИ ЉА У ПО РО Д И Ц И ЗА К А ЗАО? 1 Са ж е т а к: Пи с а ц с е у р а д у ба в и м о г у ћ и м у з о р ц и м а н а г л о г п о в е ћ а њ а б р о ја у б и с т а в а и са м о у б и с т а в а у п о р о д ич н ом н а с и љу у Ср б и ји о ко м е у п о - с л е д ње в р е м е и з в е ш т а в а ј у ч а к и о рг ан и з ад у ж е н и з а ње г о в о с п р о в о ђ е ње. Пре м а њи м а б р ој у б и с т а в а у п о р о д ич н ом н а с и љу н а г л о п о в е ћ а о. О н о ш т о с у м н о г и и з в е ш т а ч и о в и х д о га ђа ја з а бе л е ж и л и, а л и т о м е н и с у п р и да л и н а - р о ч и т у в а ж н о с т је с т е п о да т а к да је ба ре м 2/3 и з в р ш и л а ц а т и х у б и с т а в а од м а х и з в р ш и л о и са м о у б и с т в о. Из овог по да тка пи сац из во ди за кљу чак да их је по све му су де ћи, бу дући да су са мо у би це у пра ви лу очај ни и без над ни љу ди, је дан крај њи без из лаз из жи вот них про бле ма на вео на ова ко екс тре ман ко рак. Пи сац ви ди узрок овоме у неоправ даним и нелегитиминм квазисанкција ма Зако на о спре ча - ва њу на си ља у по ро ди ци. Наиме, хи тне мере, ка ко и х на зи ва За кон, с у по св и м св о ји м м а т е р и ја л н и м са др ж а ји м а и од л и ка м а к р и в ич не са н кц и је. И т о в р ло те шке санк ци је. Оне ко је од у зи ма ју чо ве ку мо гућ ност да ви ди сво ју по ро - ди цу и да жи ви у сво јој ку ћи. Шта ви ше, оне се из ри чу по је дин цу ко ји ни шта ни је ура дио, т зв. мо гу ћем учиниоцу насиља у по ро ди ци. На жа лост, за ра з ли к у од к л а с ич н и х к р и в ич н и х са н кц ија које се и зр и ч у од с т ра не с у да у к р и в ич н ом п о с т у п к у, о в е с е и з р и ч у о д с т р а н е п о л и ц и је н а ко н п а р д е с е т и н а м и н у т а раз го во ра са чо ве ком ко га За кон на зи ва мо гу ћи учи ни лац на си ља у по ро диц и. Ре чј у, з акон од ав а ц је и зм ис л и о ф у н кц и о н а л н и е кв и в а л е н т н а ј т е ж и х к р и в ич н и х санк ц и ја не о п т е ре ће н к р и в ич ном п ро це д у ром одно сно не к у в р с т у кв а з и ка з н и ко ја се и з р и че кв а з и у ч и н и о ц у к р и в ич н ог де л а у кв а з и п р о ц е д у р и. 1 Рад је на стао као ре зул тат ра да на про јек ту Прав но - без бед но сни аспек ти бор бе про - тив на си ља у по ро ди ци у ци љу очу ва ња по ро ди це као еле мен та одр жи вог раз во ја, ко ји фи - н а н с и р а Ау т о н о м н а п о к р а ји н а В ој в о д и н а, По к р а ји н с к и с е к р е т а р и ја т з а в и с о ко о б р а з о в а њ е и н а у ч ноис т р аж ив ач к у де л а т но с т, а ч и ји но си л а ц је Пр а в н и ф а к у л т е т Ун и в е р зи т е т а у Но в ом С а д у. 137

Др Бра ни слав Р. Ри сти во је вић, Да ли је Закон о спречавању насиља у породици... (стр. 137 152) Т и м е је с т в о р и о х иб р и д са с м рт он ос н и м п о с л е д и ц а м а. К р и в ич н а ре п ре с и ја ко ја се до жи вља ва од стра не адре са та кри вич ног пра ва као крај ње не оправда на и не ле ги тим на увек во ди крај њем от по ру и од би ја њу ко ја ис хо ду је по - гор ша њем и за о штра ва њем дру штве не по ја ве ко ју би на вод но да ре ши. Ово деј с т во Закона је п ојача но узбудљи в и м и е не г ич н и м и з ве ш т а ва ње м с рп с к и х м е д и ја о н а ј н а с т ра н и ји м м и н а ј ч уд н и ји м с л у ч а је в и м а н а с и ља у п о - р о д и ц и. Пр е ув е л и ч а в а њ е м п р о б л е м а ш а љ е с е је д н а и с к р и в љ е н а с л и ка о в е патолошке дру штве не по ја ве ко ја се ме ха ни зми ма Тардовог За ко на ими таци је ум но ж а в а у ж алос ној уб ил ачко - самоуб ил ачком с т рас т и. Законодав а ц је мо ра да до нај ви шег сте пе на за о штри бол, гнев и оча ја ње ка да је ус пео на са мо да на ве де љу де да уби ја ју, не го и да окон ча ју сво је жи во те. К љу ч не р е чи: фе ми цид, си у и цид, хит не ме ре, на си ље у по ро ди ци, кваз и ка з не. 138 УВОД Под ова квим или слич ним на сло ви ма се већ од са мог ње го вог сту па ња н а сн а г у и з в е ш т а в а 2 о р е з у л т и т и м а п ри ме не З а ко н а о сп р еч ав ању н асиљ а у п о р о д и ц и ( у д аљ е м т е кс т у : З ако н). 3 И а ко је п о м п е з н о н а ја в љ и в а н к а о ко н ач но р е ше њ е з а п р о б е ле ме по р о д и ч ног н а си љ а у Ср би ји 4 њ е г о в е м а њ - ка во сти су ви дљи ве и ја сне. Оне су огле да ју, на пр вом ме сту, у бро ју смрт них ис хо да ко је има мо у по ро дич ном на си љу у Ср би ји. Та ко, пре ма ве сти ма ко је ш и ре он и који су за д у же н и за ње г о во сп ро во ђе ње, у Србији се некол ико п ут а по ве ћао број уби је них же на у по ро дич ном на си љу, у по ре ђе ње са истим пе рио дом про шле го ди не. 5 На жа лос т са мо ма ло број н и ма н и је п ромак ла ч ињен ица 2 З а ко н о с п р е ч а в а њу н а с и љ а у п о р о д и ц и з а к а з а о у п р а к с и?, Н1, 7. јул 2017, http:// r s. n1i n f o. c om /a 281692/ Ve s t i / Ve s t i / Z a k o n - o - s p r e c a v a n j u - n a s i l j a - u - p or od ic i - z ak az a o - u - p r a ks i. html, 22. мај 2018; Уби је но три пу та ви ше же на не го про шле го ди не, да ли је За кон за ка зао?, РТС, 18. април 2018, ht t p:// w w w.r t s.rs/p a ge /sto r i e s/sr/stor y/125/d r u st vo/3109 024/u bi je n o - t r i - p u ta - -v i s e - z e n a - n e g o - p r o s l e - g o d i n e - d a - li - je - z a k o n - z a k a z a o. h t m l, 22.мај 2018; 3 За кон о спре ча ва њу на си ља у по ро ди ци За кон, Слу жбе ни гла сник РС, број 94/16. 4 Бра в о д р ж а в о, На кон а к ц и је Ку ри ра усв о јен За кон о сп р е ча в њу на си љ а у по р о д и ц и, Ку рир, 24. но вем бар 2016, h t t p s:// w w w. k ur i r. r s / v e s t i /d r u s t v o /2557015/ k u r i r - t v - p r e n o s i - u z i v o - - k on fe re n ci ja - u - p a la t i- sr bi ja - ste fa n o v ic - o - a k ci ji- i s k lju ci- n a si lje, 22. мај 2018; Од 1. ју на на си ље ви ше не ће мо жи да се са кри је, По л и т и ка, 27. мај 2017, h t t p:// w w w.p olit ik a.r s /s r /c l an a k /381535/ O d -1- j u n a - n a s i lje - u - p o r o d i c i -v i s e - n e c e - m o c i - d a - s e - s a k r i je, 22. мај 2018. 5 Пре ма из ја ви Ве сне Ста но је вић ко ор ди на тор ке Са ве то ва ли шта за на си ље у по ро - ди ци да тој РТС-у уби је но је 18 же на од по чет ка го ди не, што је три пу та ви ше не го про шле г о д и н е: ф н 1; П р е м а и з ја в и З о р а н а П а ш а л и ћ а, З а ш т и т н и к а г р а ђ а н а, у б и је н а 21 же н а, ш т о је у по ре ђе њу са 29 за це лу про шлу го ди ну дра стич но по ве ћа ње : Па ша лић: Од по чет ка го - д и не у би је на 21 же на, Да нас, 17. април 2018, ht t p s:// w w w.d a n a s.rs /d r u st vo/p a sa lic - o d - p o c e t k a - -g o d i n e - u b i je n a -21- z e n a /, 22. мај 2018.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 да је у бли зу 2/3 тих слу ча је ва уби ста ва же на, из вр ши лац уби ства на кон свог а к т а у ч и н ио и с а мо у би с т в о. 6 О с т а в љ а ју ћ и на с т р а н у св е ме т о до ло ш ке и д ру г е с л и ч не не до у м и це и п р о бле ме не о д г о в а р а ју ћег и з в о ђе њ а з а к љу ча к а о к р е т а њу с т о пе не ке в р с т е к ри м и на л и т е т а, о с т а је ч и ње н и ца да је бр ој у би је н и х же на зна чај но по ра с т а о у од но су на исти пе ри од про шле го ди не. Та ко ђе, по пр ви пут се да уо чи ти да и з в р ш и о ц и р е чен и х у бис т ав а, након овог а к т а и з в р ша в а ју и са мо у би с т в а. Свр ха овог ра да ће би ти да по ку ша да пру жи мо гу ћи од го вор на ова к р ет ањ а. Пр ец и зн и је р е че но, р а д ће п ру ж и т и од г о в о р на п и т а њ е з а ш т о с е не ки од лу чу ју да уби ју не са мо сво је же не, не го и се бе на кон уби ства сопстве не же не? Из од го во ра на ово пи та ње ће про из и ћи и од го вор на пи та ње за што се уоп ште од лу чу ју на пр ви ко рак. Овим ра дом пи сац не же ли да по ну ди ко нач ну оце ну деј ста ва За ко на. О ње го вим мањ ка во сти ма и про бле ми ма ко је ће ство ри ти је већ пи сао, та ко да за пи сца ови по да ци, под усло вом да су тач ни, ни су из не на ђе ње. 7 Оно што ће овим ра дом би ти ура ђе но је сте до во ђе ње у ве зу тих штет них по сле ди ца З ако н а ко је је ау т о р в е ћ п р ед ви де о с а по с лед њи м и з в е ш т а ји м а о к р е т а њу бро ја уби ста ва и са мо у би ста ва у по ро дич ном на си љу. 1. П РЕТ ПО СТА ВЉЕ Н Е Ш Т ЕТ Н Е ПО СЛ Е Д И Ц Е ЗА КО Н А У по ме ну тим ра до ви ма пи сац је пред ви део као кључ ну штет ну по сле - д и ц у З а ко на р а с т у р а њ е по р о д и це. И а ко је З а кон на че л но, св о ји м на зи в ом, по св е ћ е н з аш т и т ит и пор од ице, у с уш т ин и, св оји м р ешењим а, он в о д и к а њ еној е р о зи ји. Ра з лог је концепц ија з акона у по тп унос т и о с ло њ ена на и деју за шти те људ ских пра ва тзв. жр тве на си ља у по ро ди ци, а ко ја, бу ду ћи да в о д и по р е к ло и з и де о ло г и је екс т р ем ног и л и р а д и к а л ног ф е м и н и зма, у њ ој ви д и с а мо жен у. 8 Та ко ђ е, ов а и де о ло г и ја, у јед н у не р а с к ид иву це л ин у по - в е з у је на си љу у по р о д и ц и и с ек с у а л н у де л и н к в ен ц и ју, а у з р ок т о ме т р а ж и у дру штве ним уста но ва ма ко је на зи ва па три јар хал ним: 6 По д а т а к је и зн е т у ф о р м и з а к љу чк а н а Ко нф ер е нц ији о ф ем иц ид у у о рг ан из ац ији Ау т о н о м н о г же н с ко г ц е н т р а : Од п о ч е т к а г о д и н е у б и је н о 2 0 же н а, По л и т и к а, 10. мај 2018, h t t p:// w w w. p o li t i k a.r s /s c c /c l a n a k /4 03471/O d - p o c e t k a - g o d i n e - u b i je n o -20 - z e n a, 22. мај 2018. 7 Б р а н и с л а в Р и с т и в о ј е в и ћ, Д а л и ј е н ов и З ак о н о с п р е ч а в а њу н а с и љ а у п о р о д и ц и оп р ед мећењ е појав е т з в. б е зб едносног п р ав а?, Cri men 1/2017, 3-21; Бр а н и с л а в Р и с т и в о је ви ћ, Ра ђа ње по ро дич ног кри вич ног пра ва у Ср би ји: по ро ди ца као ње гова прва жр тва, објавље - но у: Ре ф о рм с к и п р о ц е с и и п о г л а в љ е 23 (г о д и н у д а н а п о с л е) к р и в и ч н о п р а в н и а с п е к т и (ур. Стан ко Бе ја то вић) 2017, 104-113. 8 Ви де ти по гла вље под на зи вом: Крат ка ге не а ло ги ја За ко на: Б. Ри сти во је вић (2017а), 5-6. 139

Др Бра ни слав Р. Ри сти во је вић, Да ли је Закон о спречавању насиља у породици... (стр. 137 152) Нејед на ки од но си мо ћи из ме ђу му шкар ца и же не об ликовани су и уграђ е н и у д ру ш т в е не и н с т и т у ц и је к а о ш т о с у по р о д и ц а, п р а в н и си с т ем, р е л и г и о зн и си с т ем и у в е р е њ а и т а па т ри ја р х а л но с т д ру ш т в а је о сно в а му шког на си ља над же на ма. 9 Овај на вод се не на ла зи у не ком тек сту не ке НВО екс трем не фе ми нис т и чке о р и је н т а ц и је, в е ћ у з в а н и ч ном м а т е р и ја л у з а о бу к у з а по с л е н и х у вас пит но - обра зов ним уста но ва ма у Ре пу бли ци Ср би ји који носи назив Приру ч н и к за п ре вен ц и ју род но за сно ва ног на си ља. На ис т и на ч и н ка ко д р жа ва об у ча ва за по сле не у шко ла ма и вр ти ћи ма, та ко се и бо ри са на вод ним на раста ју ћим та ла сом на си ља у по ро ди ци: екс трем но -фе ми ни стич ким пред ра суда ма о од но си ма из ме ђу по лова. 10 Речју, За кон се не ба ви за ш т и том по ро д и цом од на си љ а в ећ он и м ш т о екст р емна фем ин ис т и чк а и деолог ија назив а р од но з а с но в а но н а с и ље 11 т ј. з а ш т и т ом же не од с ек с у а л ног на си љ а. З а ко но да в а ц по ку шава да плаштом наводне бриге за породицу заогрне појам родно засно - ва ног на си ља ка ко би га лак шe на ка ле мио у срп ски прав ни по ре дак. Он и не може да де л у је д руг ач ије нег о овако како дел ује. А ко је њег ова с т варна сврха да за шти ти же не од сек су ал ног на си ља, а вред но сна по тка За ко на из вор тог с е к с у а л ног н а си љ а ви д и у п ат рија рх а лној и нс т ит уц ији пор од ице, онд а је на чин за ре ше ње про бле ма тог на си ља де мон та жа по ро ди це. Ако не ма поро ди це, не ма род но за сно ва ног на си ља, а ако ње га не ма, не ма ни про бле ма. Из овог раз ло га је пи сац сво је вре ме но пред ви део да ће глав на жр тва овог Зако на би ти по ро ди ца, а не на си ље. 12 Механизми За ко на ко јим су ство ре не прет по став ке за рас ту ра ње и де монт а ж у по р о д и це, з а по т р е б е ов ог р а да н и с у в а ж н и и не т р е ба оп т е р е ћ и в а т и 9 О в ај к а о и д в а н ак н а дн а н ав од а п р е уз ет и с у н а в е д е н о г П р и р у ч н и к а у и з д а њу М и - н ис т а рс т в а п р ос в ет е и У Н ИЦ ЕФ - а и з 2 015. г од и н е. О н ј е п о с т а о з в а н и ч а н м а т е р и ј а л з а о бу к у з а п о с л е н и х у в а с п и т н о - о б а з ов н и м ус т а н о в а м а, а л и и р о д и т е љ а и ђ а к а у ја ч а њу њи - хо в и х к а п а ц и т е т а з а ш т и т е ж р т а в а р од н о з а с н о в а н о г н а с и љ а : С м иљ ан а Гр уји ћ, При руч ник з а п р е в е н ц и ј у р о д н о з а с н о в а н о г н а с и љ а, Бе о град 2015, 5-6, 9. 10 Ме ђу пи сци ма За ко на се на ла зе и ак ти ви сти НВО Ин цест тра у ма цен тар, исте оне ко ја је пи са ла ре цен зи ју за При руч ник. За то и не тре ба да чу ди да су екс трем ни ста во ви ф е м и н и с т и ч ко г је в а н ђ е љ а у г р а ђ е н и у о б а а к т а. 11 З а д о б р о и п р е г л ед н о о б р а з л о же њ е ов о г п ој м а в и д и: El le n Wi l i s, R a d i c a l Fe m i n i s m a n d Fe m i n i s t R a d i c a l i s m, So cial Text 9-10/1984, 91-118: Ра ди кал ни фе ми ни сти де фи ни шу с и л о в а њ е и д р у г е о б л и ке м у ш ке а г р е с и в н о с т и к а о о р у ж је з а с п р о в о ђ е њ е м у ш ке н а д м о ћ и з а к а ж њ а в а њ е жен ског по на ша њ а и л и п р о с т о под с е ћ а њ е ко је је г а зда......ра д и к а л н и фе м и- ни сти твр ди ли су да је си ло ва ње насиље a не секс... Ико но кла сти фе ми ни зма су им пли цит - н о и зједн ач ав ал и хет ер ос е кс уа лн о с т с а с ил ов ањ е м... О н и с у с т в о р и л и... н е о в и к т о р и ја н с к у к ар ик ат у р у м у ш ке с е к с у а л н е п р и р о д е и г е н е р а л и з о в а л и је у с в е п ат р ијарх а лн е одн ос е... С а ов е т ач ке г л ед и ш т а с е кс уа лно н ас иљ е је е с е нц ија и с в рх а м уш ке н а дмоћ и, п ар ад и гм ат и чн а му шка вред ност и сто га фе ми ни стич ка глав на бри га., 113-114. 12 Б. Ри сти во је вић (2017б), 109. 140

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 чи та о ца њи хо вим пот пу ним на во ђе њем, али ни је зго рег под сти ти да су то, по ред ни за квазикривичноправних категори ја, као нај ва жни је и исто вре ме - но н ај по г у б н и је 13 по по р о д и ц у у Ср би ји к а т е г о ри је опа сност од на си ља у п ор од иц и, м ог ућ и у ч ин ил а ц н ас иља у п ор од и ц и, п р о ц е н а н а с и ља у п о р о д и ц и и нај по губ ни ја ме ђу њи ма, она ко ја је ве ру је мо у нај ве ћој ме ри до ве ла до пов е ћ а њ а б р о ја у би је н и х же на и с а мо у би с т а в а и з в р ш и л а ца р е че н и х у би с т а в а, к а т е г о ри ја хит не ме ре. 2. ХИТ НЕ МЕ РЕ ИЗ ЗА КО НА О СПРЕ ЧА ВА ЊУ НА СИ ЉА У ПО РО Д И Ц И: ЊИ ХО ВА П РА В Н А П РИ РО Д А З а кон по зна је д в е 14 в р с т е х и т н и х ме р а: 1) ме р а п ри в р е ме ног уда љ е њ а у ч и н и о ца и з с т а на и 2) ме р а п ри в р е ме не з а б р а не у ч и н и о ц у да кон т а к т и р а жр тву на си ља и при ла зи јој. За што се ме ре на зи ва ју хит ним ни је ја сно. Ни ти За кон н ит и Образ ложење које п рат и његов Предлог 15 то не објаш њава ју. И пак, Обра зло же ње има не ких на зна ка шта оне тре ба да пред ста вља ју. Та ко пре ма ње го вом сло ву хит ним ме ра ма се учи ни лац на си ља:...ли ша ва из ве сних пра ва на уштрб за шти те жр тве на си ља у стро го нормираном по ступ ку. Хит не ме ре је су је дан од ин сти ту та ко јим се спре чава по на вља ње на си ља или мо гућ ност да до ње га до ђе мо жда пр ви пут. И з Образожењ а сазнајемо да х и тне мер е и ма ју п р е вен т и в н и к а ра к т е р и у слу ча је ви ма ка да је на си ље већ усле ди ло. Из на зи ва хит них ме ра је са свим ја сно у че му је њи хо ва са др жи на. Пр вом хит ном ме ром се не до звоља ва ли цу ко ме је из ре че на да бо ра ви у соп стве ној ку ћи или ста ну. Дру гом хит ном ме ром се не до зво ља ва ли цу ко јем је из ре че на да сту пи у ве зу не ким с р ед с т в ом оп ш т е њ а, н п р. т е л е ф о ном, с а л и це м ко је з акон н аз ив а ж рт в а на си ља или да јој фи зич ки при ђе. Хит не ме ре пре ма сло ву Обра зло же ња има ју свр ху да за шти те жр тву на си ља: Ус к р а ћ и в а њ е од р е ђе н и х п р а в а у ч и н и о ц у на си љ а, ко је с е ис по љ а в а у и з ри ца њу х и т н и х ме ра, п р ед с т а в љ а сп р е ча в а њ е на си љ а, а л и и з а ш т и т у жр тве од учи ни о ца на си ља, да кле, ме ру за шти те жр тве. 16 13 Б. Ри сти во је вић (2017а), 11-18. 14 За кон, чл. 17. 15 Пред лог За ко на ко ји са д р ж и Обра з ло же ње је до с т у па н на и н т е р не т с т ра н и ц и На род не ск у п ш т и не: ht t p://w w w.pa rlament.gov.r s/uploa d /a rch ive/f iles/cir/pdf /predloz i _ zakona /2675-16.pdf, 24. мај 2018. У да љем тек сту: Обра зло же ње. 16 О б р а з л о же њ е, 14. 141

Др Бра ни слав Р. Ри сти во је вић, Да ли је Закон о спречавању насиља у породици... (стр. 137 152) Из њи хо вог са др жа ја и Обра зло же ња се ја сно ви ди се да су хит не ме ре, ко л и ко г од д а с у м аск ир ане д руг и м и ме ном, у с т в а ри к ри ви ч не с а н к ц и је. Њи ма се учи ни о цу на си ља (Обра зло же ње ис тра ја ва на то ме да је учи ни лац на си љ а у ч и н и л а ц к ри ви ч ног де л а 17 ) ог р а н и ча в а ју п р а в а и с ло б о де ( р е п р е - си в не су), од њи х оче к у је спе ц и ја л но п р е вен т и в но деј с т в о, и зрич у с е у св рх у з а ш т и т е не к и х в р ед но с т и (св р х а и м је с у з би ја њ е к ри м и на л и т е т а) и ус т а но - вље не су за ко ном (nu la po e na sin ne le ge). Све у све му ово је опис свих ма тери ја л н и х с а д р ж а ја к ри ви ч н и х с а н к ц и ја. О но ш т о не до с т а је да би оне би ле кри вич не санк ци је је су фор мал ни еле мен ти пој ма кривичне санкције: по - сту пак у ко ме се из ри чу (кри вич ни по сту пак) и ор ган ко ји их из ри че (суд). 18 Речју, х и т не мер е с у у м ат ерија лном см ис л у, односно по св ојој с ад рж ин и, к ри ви ч не с а н к ц и је. К а да с е по гле да к а т а лог к ри ви ч н и х с а н к ц и ја К З - а он да би оне најбл и же биле мерама б е зб еднос т и и т о кон к р е т но ме ри б е з б ед но с т и За б ра н а п р и бл и ж а в а ња и ко м у н и ка ц и је са о ш т е ће н и м. 19 Ко ји је р а злог з б ог којег з аконод ав а ц п р оп ис ује с ад рж и нск и једн у т е исту санк ци ју два пу та? 3. КО ЈА ЈЕ СВР ХА ДУ ПЛИ РА ЊА САНК ЦИ ЈА У ПРАВ НОМ ПО РЕТ КУ? Св р х а з б ог које з аконодав а ц д в а п ут а п р о п и с у је јед н у т е ис т у с а н к ц и ју је сте упра во по ме ну ти не до ста так фор мал них прет по став ки за њи хо во из - ри ца ње. О то ме чи та о це под у ча ва Обра зло же ње ко је ка же да: Ва же ћи срп ски прав ни оквир, ме ђу тим, не са др жи ре ше ња за слу чај ка да се до го ди на си ље у по ро ди ци или ка да пре ти ње го во по на вља ње, да кле, ка да по сто ји кри вич но де ло, али не и за кон ски основ да се учини о цу на си ља од ре ди при твор и та ко он укло ни с по при шта на си ља Је дан од ци ље ва за ко на о спре ча ва њу на си ља у по ро ди ци је да у наш прав ни си стем уне се стан дард пре ма ко ме учи ни лац на си ља не сме да оста не код ку ће, не са мо ка да је на си ље (ти ме и кри вич но де ло) већ учиње но, већ и ка да по сто ји не по сред на опа сност од на стан ка би ло ког об ли ка на си ља (кри вич ног де ла). 20 17 Ви ди фу сно ту 19. 18 По т п у но о пој м у с а н к ц и је и њ е н и м е ле мен т и ма: З о ра н Ст о ја но ви ћ, К р и в ич но п ра в о Оп шти део, Бе о град 2013, 287. 19 Кри ви ч н и за ко н и к, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 85/2005, 88/2005 ис пр., 107/2005 ис пр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, чл. 89а. 20 О б р а з л о же њ е, 14. 142

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 У овој те шко про ход ној шу ми ре чи ко јом се Обра зло же ње тру ди да опи ше свр ху За ко на, па са мим тим и свр ху хит них ме ра као је ди них санкци ја ко је За кон по зна је, ра за зна је се да је ну жно од ре ди ти при твор учи ни о - цу на си ља или га, уда љи ти од ку ће чак и ка да ни је ни шта ура дио, од но сно ка да ни ка квог на си ља не ма, већ по сто ји ка те го ри ја ко ју За кон на зи ва не - по сред на опа сност од на си ља. Ово је кљу чан став за ко но дав ца ка да је овај За кон у пи тању који говори колико је незања, пред ра су да, иде о ло шке остраш ће но с т и и ш т е т ног п у н и т и вог по п у л и зма у г ра ђе но у са д р жај За ко на. О ви м се За ко ном омогућује изрицање једне врсте кло на или екви ва лен та кри вичн и х с а н к ц и ја (к в а зи к ри ви ч н и х с а н к ц и ја?), а л и с е т о в р ш и по т п у но не о п т е - р е ће но сви м не оп ход н и м п р е т по с т а в к а м а з а и з ри ц а њ е п р а ви х к ри ви ч н и х санк ци ја ко је зах те ва кри вич ни по сту пак. Ни је слу чај но да се сти ца ње свих нео п ход них усло ва за из ри ца ње криви ч н и х с а н кц ија у т в р ђу је с е у с ло же ној п р о це д у ри ко ју назив амо к риви чн и п о с т у п а к. Ра з л о г је ч и њ ен иц а д а с у к р ив и ч н е с а н к ц и је н ај р е п р е с и в н и ји ме х а н из а м који д рж ави с т оји на ра сполаг ању. Пр оцед у ра њиховог и з рицањ а је оп т е р е ће на ч и т а ви м н и зом ме ђу с об но су п р о т с т а в љ е н и х и у ра в но т е же н и х пра ва и оба ве за ко је су осми шље не да се обез бе ди нај ве ће мо гу ће јем ство да се оне не ће из ри ца ти ола ко и да се др жа ва не ће њи ма не про ми шље но ко ристи ти. Једино тако оне имају сврху и смисао. Из ри ца ње кри вич них санк ција м и мо по ме н у т е п р о це д у р е и з в р ће њи хо ву св р х у и с а д р ж и н у на о па ко. Од ме р а ко ја и м а ју ц и љ д а с уз бијају к рим ин ал ит е т, оне с е п р ет в ар а ју у мер е д р ж а в но с а н к ц и о н и с а ног на си љ а и т е р о р а на д г р а ђа н и ма. Реч ју, у ме с т о да сп р е ча в а ју к ри м и на л и т е т оне г а под с т и ч у. О в а к в а з ло у по т р е ба к ри ви ч ног пра ва, исто ри ча ри ма је то до бро по зна то, од ли ка је не де мо крат ских и то та - л и т а р н и х о б л и к а в ла да ви не и би ла је у з р ок з а не м и р е, по бу не и р е в о л у ц и је. 4. КО ЈЕ СУ ПО СЛЕ ДИ ЦЕ ОВИХ КВА ЗИ КРИ ВИЧ НИХ СА Н К Ц И ЈА? Утвр ђи ва ње свих могућих последица коришћења овако накарадно про - пи са ног За ко на ни су циљ овог ра да већ са мо јед на, она ко ја је по ста вље на у Уво ду ра да. То је пи та ње да ли је мо гу ће да је при ме на хит них ме ра до ве ла до по ра ста бро ја уби је них же на и са мо у би ста ва из вр ши ла ца тих уби ста ва? Очи то су пи сци За ко на ми сли ли да се жр тва на си ља мо же за шти ти забра ном ко м у н и ка ц и је са л и цем ко је За кон на зи ва мо г ућ и у ч ин ила ц на сиља у по ро ди ци, као и забраном његовог боравка у за јед нич ком ста ну. Ни је не мо - г у ће да с т в а ри с т о је т а ко. Ф и зи ч к и м р а з д в а ја њ ем љу д и он и с е з а и с т а мо г у спре чи ти да до ђу у би ло ка кав до дир. На кра ју кра је ва, то је свр ха ме ре безбе до сти из КЗ-а ко ја је би ла узор пи сци ма За ко на. Пи сци За ко на, ме ђу тим, 143

Др Бра ни слав Р. Ри сти во је вић, Да ли је Закон о спречавању насиља у породици... (стр. 137 152) у не по зна ва њу основ н и х, да в но ус по с та в ље н и х, п ра к т и ч но п ро ве ре н и х и још н е ос п ор ен и х н ач ел а п ол ит ике с уз б ијањ а к р им ин ал ит ет а з аб ор ав љ ај у н а одно с ко ји једна рац иона лна к рим ина лна по л и т и к а ус по с т а в љ а и з ме ђу ви ше р а з л и ч и т и х ме р а и ме х а н и з а м а ко је д ру ш т в о и м а н а р а с по л а г а њу у св р х у с о ц и ја л не кон т р о ле к ри м и на л и т е т а. Н а и ме, од но с и з ме ђу ови х ме р а и з г р а - ђу је се на те ме љу на че ла ul ti ma ra tio од но сно на че ло крај њег сред ства у п ри ме н и к а знене п р еп р есије. Шт о је нек а ме р а к а зне не р е п р е си је сна ж н и ја, што ви ше за хва та у пра ва и сло бо де гра ђа на, то се она ка сни је ко ри сти и обр ну то. Ово сто га што ко ри шће ње кри вич ног пра ва има чи тав низ не га тивн и х деј с т а в а по д ру ш т в о и по је д и н ца. З а т о је оно с у п си д и ја р ног к а р а к т е р а у од но су на сва дру га сред ства ко јим се та со ци јал на кон тро ла кри ми на лит ет а мо же о с т в арит и. Шт авише, чес т о с е п риб ег ав ањ е к риви чној р еп р есији у ц и љу р е ша в ањ а д руш т в ен и х п р облема он и још ви ше з а о ш т р а в а ју. 21 Да ли је ово оно што се де си ло као по сле ди ца при ме не За ко на? Да ли је по ве ћа ње бро ја уби је них у по ро дич ном на си љу по сле ди ца не ле ги тим них ме ра ре пре - си је ко је др жа ва ко ри сти на нео д го ва ра ју ћи на чин? Си гур но је да ма ло ко ја на у ка рас по ла же ме то до ло ги јом ко ја би мо гла да на то пи та ње од го во ри без остат ка. До дат но тре ба ре ћи да би сво ђе ње сложе ног сп ле т а окол но с т и ко ји ус ло в љ а в а ју ч и њ е њ е не ког к ри ви ч ног де л а на са мо је дан услов ко ји би био на зван узо р ком по гре шно. Ипак, ни је не мо гу ће, са јед ним со лид ним про цен том из ве сно сти, ре ћи да је онај услов ко ји је пресуд но до п ри не о да до ђе до, к а ко ме д и ји и з ве ш т а в а ју, д рамат и чног повећ ањ а б р о ја у би с т а в а у по р о д и ч ном н а си љу б е з гл а в а и не п р о м и ш љ е н а п ри ме н а не ле г и т и м и х и не о п р а в да н и х р е п р е си в н и х ме р а но в ог З акон а. До пор ас т а бро ја уби је них же на је до шло тек на кон при ме не За ко на. Пре ње га ни је би ло ни ка квих зна ко ва ко ји би упу ћи ва ли на то да је до шло до не ког на глог по реме ћа ја у по љу по ро дич ног на си ља код нас. Је ди ни по ре ме ћај је упра во За кон и ње го ве хит не ме ре. Осим но вог За ко на ту је и не ве ро ват но по ве ћа ње оби ма из ве шта ва ња у ме ди ји ма о по ме ну том кри ми на ли те ту, са на гла ском на најна с т ран ије и нај не о би ч н и је њ е г о в е с л у ча је в е (б е з о б зира ш т о он и у у к у пној ње го вој ма си уче ству ју за не мар љи во) ко је је, са свим мо гу ћем, по за ко ни то - сти ма Тар до ве тзв. Те о р и ј е и м и т а ц и ј е 22 д о в е ло д о пов ећ ањ а о бим а ов ог к ри м и на л и т е т а. 21 З о р а н С т о ја н о в и ћ, По л и т и к а с у з б и ја њ а к р и м и н а л и т е т а, Но ви Сад 1991, 33-37. 22 Га б р и е је л Та рд је у с в о ји м д е л и м а о б ја ш њ а в а о п о ја в у к р и м и н а л и т е т а п у т е м з а ко н а ими та ци је. Љу ди опо на ша ју од но сно ими ти ра ју кри ми нал но по на ша ње дру гих ако су изложени обавештењима, вестима или било каквој пред ста ви о кри ми на ли те ту дру гих. Опо - н а ш а њ е с е у с л у ч а ј у з л о ч и н а о п р ед м е ћу је п р в о у в и д у м о д е, а з а т и м н а в и ке к р и м и н а л н о г по на ша ња. Опо на ша ње иде од ви ших и ути цај них сло је ва у дру штву ка ни жим. Тард је имао с н а ж а н у т и ц ај н а с т в а р а њ е с о ц и о л о ш к и х т е о р и ја к р и м и н а л и т е т а, а н а р о ч и т о т з в. Те о р и ја у чењ а к рим ин а л ног пон аш ањ а: М ил а н М ил ут ино ви ћ, К р им ин ол ог ија, Бе о град 1985, 117-118. 144

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 Да кле, вр ло је мо гу ће да је до по ве ћа ња уби је них у по ро дич ном на си љу до ш ло у п ра во ш т о на че ло послед њег с редс т ва н и је у ва же но код п и са њ а овог З ако на. У п р а к си с е о с т в а ри ло у п р а в о о б р н у т о на че ло: не ке к в а зи к ри ви ч не ме р е ко је по т п у но у с а д р ж ају одг ов арају к риви чн и м с а н кц ијама су од оног а што би тре ба ло да бу ду, по след њег сред ства (ul ti ma ra tio) по ста ле не са мо пр во сред ство (pri ma ra tio) већ, по све му су де ћи, и је ди но сред ство (so la ra tio). На п р ву на зна к у не ч и јег не з а до в ољ с т в а с т а њ ем у по р о д иц и, п ри јав а с т р ах а на п ри ме р, а к т и ви р а с е и с т а в љ а у по г он к в а зи к ри ви ч но п р а в н и ме х а н и зм и ко ји во де ква зи санк ци ја ма. Нај бо љи до каз то га је ка те го ри ја мо гу ћег учини о ц а ко ју по зна је З а кон. 23 Иа ко чо век ни шта ни је ура дио (ина че се не би звао мо гу ћи учи ни лац) ни ти је ко га мал тре ти рао ни ти на пао, са мо на основу стра ха ко ји се по ја ви код жр тве 24 (страх је јед но од ме ри ла 25 ко јим се полиција руково ди ка да од ре ђу је хит не ме ре) до ла зи до из ри ца ња ових квази санк ци ја ко ји ма се не ко раз два ја од сво је де це (хит на ме ра за бра не учин и о ц у д а кон т а к т и р а ж р т ву и п ри л а зи јој) и и з ба ц у је и з св о је к у ће (х и т н а ме ра уда ље ња учи ни о ца из ста на). Реч ју, за оно за шта је ина че по тре бан читав кри вич ни по сту пак (ако је у питању из ри ца ње ме ре без бед но сти за бране ком ун ик ац ије и п рибл иж ав ањ а ош т ећеном) и л и бра ко ра звод н и по с т у па к ( у с л у ча ју р а з в о да б р а к а и њ е м у св ој с т в е не по де ле и мо ви не и од р е ђи в а њ а ста ра тељ ства) у ко ји ма се води контрадиктор на рас пра ва и сва ка од за ин те - р е с ов ан и х с т р ана до би ја п ри л и к у да од г о в о ри на на в о де оне д ру г е п р е не г о што из гу би стан и де цу, а ко ји се во де пред шко ло ва ним су ди ја ма или суд ским ве ћи ма, са да тре ба по ла са та раз го во ра са обич ним, на крат ким кур се ви ма п р и у че н и м, по л и ц ај це м. О в ај не ло г и ч н и и ш т е т н и п р е о б р а ж ај о с нов н и х кри вич но прав них на че ла је вр ло ве ро ват но са у зро ко вао по ве ћање броја убис т а в а и с а мо у би с т а в а ч л а но в а по р о д и ца. Н а и ме, г р а ђа н и св а ко ко ри ш ће њ е с а н к ц и је ( у ов ом с л у ч а ју к в аз ис а н кц ије) с уп р о тно њ е ној с у бис и д ија р ној п ри р о д и ви де к а о не ле г и т и м но и не о п р а в д а но. 26 Може с е с амо з ам ис л и т и ко л ико г а г р ађ ан и посм ат р ају не оп р а вд ан и м и не ле г и т и м н и м к а д а с е оно ко ри сти у по ро ди ци. Ти ути цај ни ји сло је ви или по је дин ци су у овом слу ча ју они ко ју су пр ви учи ни ли уби ства у о к в и р у п о р о д и ч н о г н а с и љ а о ко ји м с у м е д и ји п р е н а г л а ш е н о, п р еком е рн о и п р еш ир око и з в е ш т а в а л и. О н и с у т и м и з в е ш т ав ањ е м по тп уно несв есно и неже љ ено добил и полож ај т з в. и н ф л у е н с е р а. То с у л и чн ос т и које с у с в оји м с т в а рн и м и л и п р е т п ос т а в љ е н и м п ол ож а је м, ау то ри те том, зна њем или ути ца јем у ста њу да ути чу на на ви ке дру гих. 23 За кон, чл. 3, ст. 2. 24 Ако је ли це ко је ни шта ни је ура ди ло За ко ном име но ва но као м о гу ћ и у ч и н и о ц а наси ља, ка ко он да и жр тва ни је м о гу ћ а ж р т в а? 25 П р и п р о ц е н и р и з и к а н а р о ч и т о с е в о д и р а ч у н а о т о м е...... д а л и ж р т в а д о ж и в љ а в а страх и ка ко она про це њу је ри зик од на си ља. : За кон, чл. 16. 26 C l a u s Ro x i n, S i n n u n d G r e n z e n s t a t li c h e r S t r a fe: S t r a f r e c h t li c h e G r u n d l a ge n - P r o b l e m e, Ber lin-new York 1973, 13-14. 145

Др Бра ни слав Р. Ри сти во је вић, Да ли је Закон о спречавању насиља у породици... (стр. 137 152) 4.1. Да ли је до жи вљај не ле ги тим не и нео прав да не санк ци је нај д ра ма т и ч н и ји у по р о д и ц и? По ро ди ца је из у зет но осе тљи ва, сло же на и сло је ви ти ја дру штве на устано ва. У ду хов ном сми слу, по ро ди ца је си гур но нај ин тим ни је и си гур но најбе збед ни је ме сто у ко јем чо век мо же да се на ла зи. У њој до би ја по др шку и по т по ру за све сво је д ру ш т вене под ух ват е и п рег н у ћа, она га ч и н и хра бри ји м и ја ч и м. Ис т о вре ме но, ко л и ко по ро д и ца ч и н и чо ве ка ја ч и м т о л и ко г а ч и н и и сла би јим. За хва љу ју ћи за шти ти ко ју по ро ди ца пру жа, он је у њој и нај о го ље - ни ји и нај ра њи ви ји. Ово сто га што је она по след њи за бран и уто чи ште чо ве ка пред спољ ним све том, ње гова брана и бари је ра пред на је здом вањ ских не пријат но сти. У њој се на ла зе ње го ви во ље ни, ка кви год би ли, и у ко јем се он, ка кав год био, са њи ма по за јед ни ча ва у то ви ше би ће. У ње му он про ла зи сво је нај леп ше, а не ка да и сво је нај т у ж н и је т ре н у т ке. На жа лос т, у не к и м сит у а ц и ја ма, т у ће до ж и ве т и и своје најгоре т ре н у т ке и сво ја нај ве ћа ра з о ча ра ња. Чо век мо же да се осе ћа из да ним са мо од оних ко ји ма је мир не ду ше мо гао да ок ре не леђа и којима је пок лон ио своје п уно по ве ре ње. У ма те ри ја л ном см и сл у по ро ди ца је ме сто у ко ме се пре ла ма, сти че и сли ва ње го ва це ло жи вот на теко вина. Ту су он и са којима из ч ис те пож р т во ва не љу ба ви 27 де л и п ло до ве свог на пор ног ра да и ко ји ће га и по смр ти на сле ди ти и ужи ва ти ње го во има ње. Нај ма ње што мо же да оче ку је је за хвал ност, по што ва ње и ува жа ва ње од оних са ко ји ма он ра до без на кна де то ком жи во та де ли сво је бла го ста ње. Реч ју, сво се чо ве ко во по сто ја ње и би ти са ње ис цр пљу је у два ви да, духов ном и мат е ри ја л ном. И оба се од у зи ма ју х и т н и м мерама 28 пот езом неуког и у п ла ше ног пе р а на д ле ж ног по л и ц и ј ског с л у ж б е н и к а 29 на кон р а з г о в о р а с а чо ве ком ко ји н и ш т а н и је у ра д ио (мо г у ћ и м у ч и н и о цем) ко ји с е о ба в љ а у ш т о к р а ћем р о к у. 30 Чи тав је дан жи вот, сва ње го ва по стиг ну ћа и сви ње го ви падови, сви њ е г ови била нси и р ач ун и св оде с е у не ко л и ко де с е т и на м и н у т а од стра не по ли цај ца ко ји у тој по ро ди ци ни кад у њој жи вео, ни кад у њу ни као же љен гост ни као љу ти не при ја тељ ни је био, ни кад у њој те рет и му ку ни је но сио, ни кад се у њој жр тво вао. 27 С р п с к и је с и р о м а ш а н р е ч и м а ко је о п и с у ј у р а з л и ч и т е в р с т е љу б а в и п а с е с т о г а о н сл у ж и п ри де ви ма у з и ме н и ц у љу ба в. Њи ма се сл у ж и да би до био та на на нос т из ра за и фи но ћу је з и к а ко ја је н е о п ход н а д а б и с е р а з л и ко в а л е в р с т е љу б а в и. Грч к и је т у б о г а т и ји и з р а з и м а. Ов де се ра ди о грч ком из ра зу а га п е, што би се у срп ски нај бли же пре ве ло као по жр тво ва на љу б а в, а ко ји с е н а ј б о љ е р а з у м е к а д а с е с у п р о т с т а в и еро су, с т р ас т в ен ој љуб ав и одн ос н о з а љу б љ е н о с т и. До б р о о б ја ш њ е њ е ов е р а з л и ке д а је: И л и ја Шу г а је в, Јед ном за цео жи вот: раз го во ри са сред њо школ ци ма о бра ку, по ро ди ци и де ци, Бе о град 2006, 3-13. 28 Х и т н а ме р а п р и в р е ме не з а б р а не у ч и н и о ц у д а кон т а к т и р а ж р т ву и п р ил аз и јој; Х и т - на ме ра при вре ме ног уда ље ња учи ни о ца из ста на; За кон, чл. 16. ст. 2. 29 За кон, чл. 13. ст. 1. 30 За кон, чл. 15. ст. 1. 146

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 Не ма дру гог об ја шње ња за што је до шло до то га да се крај ње не при родно, некол ико п у т а по в е ћ а б р ој с м р т н и х и с хо д а код пор о д и ч ног н аси љ а у Ср би ји. Не зна чи овај за кљу чак да је у свим тим слу ча је ви ма во ђен по сту пак пред ви ђен овим За ко ном. Мо жда и ни је и ве ро ват но ни је. То ни је ни нео п ходно. Ме диј ска ха ла бу ка ко ја пра ти но ви За кон, крај њи на пор ко ји је др жа ва уло ж и ла да у оп ш т ој ја в но с т и п ред с т а ви мо г ућ но с т и но вог Зако на исходова о је г е не ра л но п р е вен т и в н и м дејс т вом. Наж ало с т, у п и т а њу је јед но, на р о ч и т о, и з о па че но г е не ра л но п ре вент и вно дејс т во Закона. До ње г а је дош ло з ат о ш т о је сам За кон из о па чен. Сви су да нас упо зна ти са из о па че ним деј ством За кон а п у т е м не лег ит им и х и не оп р а вд ан и х х и тн и х мер а. С в есн и мо г у ћнос т и по т п у ног окон ча њ а сви х в р ед н и х с а д р ж а ја у св о ји м ж и в о т а, не к и љу д и (од не ко лико десетина хиљада у чијим породица ма по сто је про бле ми без об зира да ли се се во де по ступ ци за из ри ца ње ква зи санк ци ја по но вом За ко ну или не) с у о че н и с а по т п у ном не г а ц и јом св о је л и ч но с т и по с т а ју очај н и и па да ју у без на ђе. Та ко је у не ко ли ко де се ти на по ро ди ца до шло је до уби ста ва же на и самоубис т ав а м ужев а, у бица своји х жена. Н и т и јед но у би с т во же не у ови м слу ча је ви ма не би во ди ло за кључ ку ко ји се из во ди у овом тек сту. Овом за кључк у в о д и по д а т а к д а с у у в ел икој в ећ ин и т и х с л уч ајев а у ч и н и о ц и у бис т а в а ж е н а у п ор од и чн о м н ас иљу и с т ов р ем ен о и з в р ш и л и с а м о у б и с т в а. Уб и ц е у би ја ју и з р а з л и т и х р а з ло г а. С а мо у би це с а мо и з јед ног, и з по т п у ног оча ја, без на ђа и без из ла за. 5. ЗЛО У ПО ТРЕ БА ХИТ НИХ МЕ РА КО ЈА МО ЖЕ ДА ВО ДЕ ДО ПО РА СТА НА СИ ЉА У ПО РО ДИ ЦИ Је да н од ш т е т н и х деј с т а ва без гла ве п ри ме не За ко на под па ро лом н ул т е т о ле ра н ц и је на си љ а 31 би ће по ве ћ а њ е, не с а мо бр о ја у би с т а в а и с а мо у би с т а- ва у по ро дич ном на си љу, већ и уоп ште оби ма на си ља у по ро ди ци. Пре ве лик те рет ста вљен је на пле ћа по ли ци је у слу ча је ви ма по во дом ко јих се во ди по с т у па к по овом за ко н у. Про гла ша ва ју ћ и по л и ц и ју за без г ре ш н у 32 ми ни стар оче ку је пре ви ше од ње. Ни у нај бо љим усло ви ма по ли ци ја ни је без гре шна, ни ти де лу је и ра ди без гре шке, а ка мо ли да на осно ву јед ног крат ког раз гов о р а по т п у но по у зда но п р е т по с т а ви бу д у ће по на ша њ е по је д и н ца. Св е с т а н св е с л а б о с т и по ло ж а ја у ко ји г а с т а в љ а З а кон, с јед не с т р а не не мо г ућ но с т и да п р оцен и буд у ће на си л н и ч ко по на ша ње, а с д ру г е с т ра не мог уће к а зне а ко 31 Сте фа но вић : Тре ба нам нул та то ле ран ци ја на си ља, по ли ци ја не ма пра ва на гре - шку, Но в о с т и, 24. но вем бар 2017, h t t p:// w w w. n o v o s t i.r s / v e s t i / n a s l o v n a /d r u s t v o /a k t u e l n o. 29 0. ht ml:697612- S te fa no v ic -Tre ba- na m - n ul ta- to le ra n ci ja- na si lja- p o li ci ja- ne ma- pra va- na- g re sk u, 9. јун 2018. 32 Ibid. 147

Др Бра ни слав Р. Ри сти во је вић, Да ли је Закон о спречавању насиља у породици... (стр. 137 152) по г ре ш и у п ро це н и, сва к и по л и ц иј ск и сл у жбе н и к ће од ре ђи ва т и х и т не ме ре, без об зи ра да је био у ста њу да пра вил но про це ни њи хо ву по тре бу или не. 33 На тај на чин ће сви слу ча је ви при ја ва за на си љу у по ро ди ци по овом за ко ну за вр ша ва ти са хит ним ме ра ма без об зи ра да ли су за и ста нео п ход не. То ће до ве сти до то га да се хит не ме ре та мо где ни су по треб не до жи вља ва ју као не прав де и не ле ги тим не, о че му је већ пи са но у тек сту, што ће опет до ве сти до од го во ра и от по ра оних ко ји су њи ма по го ђе ни. Та ре ка ци ја мо же да се вр ло л ако п р ет в ори у нов о насиљ е односно З а кон в р ло л а ко св о ји м б е см и с ле н и м ре ше њи ма мо же да по с т а не но ви г е не ра т ор на си ља. У п и т а њу је ис т и из о паче н и г е не ра л но п ре вен т и в н и механ из а м деловањ а з акона 34 за ко ји пи сац овог текста мисли да је иза звао по ре ме ћај сто пе кри ми на ли те та о ко јем из ве штава ју ме ди ји у Ср би ји, а ко ји је по вод за пи са ње овог тек ста. На рав но, у слу ча ју овог За ко на у пи та њу је лош и ште тан ге не рал но пре вен тив ни учи нак. Д ру г о ш т е т но деј с т в о п ри ме не З а ко на би ће б р ој не з ло у по т р е б е ов а ко ис хи тре них и не про ми шљених квазисанкција као што су хитне мере. Из разго во ра са по л и цај ц и ма ко ји воде пост у пке по но вом За ко н у у ра з л и ч и т и м П У 35 ау тор са зна је да су љу до вр ло бр зо схва ти ли мо гућ но сти но вог За ко на и да се ње го ве мо гућ но сти зло у по тре бља ва ју у бра ко ра зводним парницама. На - и ме, из раз ло га ко ји су го ре већ опи са ни (страх од соп стве не од го вор но сти) у слу ча ју сва ке при ја ве по ли ци ја ће од мах и без мно го раз ми шља ња од ре ђи ват и х и т не ме ре. Ово ће з ло у по т ре бља ва т и он и брач н и пар т не ри ко ји се сп ре - ма ју з а р а з в од. Н а и ме, з а деј с т в а бр а ко р а зв од не па р н и це ко ја с у а на лог на х и т н и м ме ра ма (с т а ра т ељ с т во на д де цом и ис к љу ч и во ра с по ла г а ње брач ном имо ви ном 36 ) по треб но је пар го ди на ду гог, спо рог и за мор ног по ступ ка, много нов ца и жи ва ца. Ов де се то све ре ша ва јед ним те ле фон ским по зи вом у ко ме се при ја ви страх од дру гог су пру жни ка. И он ре ша ва све. Не ма су да, не ма по с т у п ка м и ре ња, не ма де ље ња и мо ви не, не ма на пор ног на т е за ња око до п риноса брач ној т е ко ви н и. Же ље оног су п ру ж н и к а ко ји је п р ви ок ре н уо т е ле фон по л и ц и ји би ће ис п у ње не у по т п у но с т и и т ре н у тно. Штавише, ш т о је не ко ма ње до п ри нео за јед ни ч ком брач ном ж и во т у, би ло д у хов но у ви д у бри ге 33 По л и ц ај ц у п р е т и п е т г о д и н а з а т в о р а : Ж р т в а с е ж а л и л а д а је м у ж м а л т р е т и р а, о н је п р о ц е н и о д а н е м а р и з и к а од н а с и љ а у п о р о д и ц и. Д в а д а н а к а с н и је је у б и је н а., Блиц, 10 ја н у а р 2018, h t t p s:// w w w.blic.r s/ ve st i / h ro ni k a /p o li c aj c u - p re t i- p e t - go d in a - zat vora - z rt va - se- zalila - - d a - je - m u z - m a l t r e t i r a - o n - p r o c e n i o /8 x s1h92, 9. јун 2018. 34 З а ко н и и м а ј у г е н е р а л н о п р е в е н т и в н о д е ј с т в о к а д а с е н е п р и м е њу ј у (п р о п и с и в а њ е м за ко на гра ђа ни има ју увид у етич ки вред но сни по ре дак за ко но дав ца), та ко је оно и за миш љ е н о, а л и и к а д а с е п р и м е њу ј у (в и д е в ш и п р и м е н у з а ко н а г р а ђ а н и н у ч в р ш ћу је с о п с т в е н е е т и ч ке и в р ед н о с н е б а р и је р е к р и м и н а л и т е т у). 35 У пи та њу су кан ди да ти на ма стер сту ди ја ма ПФ у НС ко ји ра де ма стер ра до ве на те му ана ли зе прак се но вог За ко на у раз ли чи тим ПУ. 36 Х и т н а м е р а з а б р а н е ко н т а к т ир ањ а је е к в и в а л е н т с т а р а т е љ с т в а н а д д е ц о м, д о к је хит на ме ра за бра не бо рав ка у ста ну екви ва лент ис кљу чи вог рас по ла га ња имо ви ном. 148

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 око де це, би ло ма те ри јал но у ви ду ра да и сти ца ња, има ће ви ше под сти ца ја да по сег не за ла жном при ја вом. Ма ње је уло жио па ма ње мо же да из гу би, а при т о ме добија све. Ме ха н и за м из ри ца ња х и т н и х ме ра ће бит и једа н од снаж н и х по кре та ча раз во да та мо где не ма раз ло га за та ко не чим. А та мо где га мо жда и има (ло ши по ро дич ни од но си, пре ми шља ња су пру жни ка да ли да се ра зила зе или не...) би ће ко нач ни и пре те жни ар гу мент у не до у ми ци да ли да се брак од р ж и и л и не. О в а к ве з ло у по т ре бе За ко на ће ис хо до в а т и у по ве ћ а њу бр о ја раз во да и по ве ћа њу оби ма на си ља у по ро ди ци код оних ли ца ко ја су оштеће на хит ним ме ра ма хит ним ме ра ма из ре че ним на осно ву ла жних при ја ва. ЗА К ЉУ Ч А К Не с п о р н о је д а с у м е х а н и з м и и г е н е р а т о р и к р и м и н а л н о г п о н а ш а њ а сло же н и и м но г о знач н и. Из овог ра з ло г а н и је мо г у ће је да н услов п ро гла си т и з а п р е т е ж а н и л и ис к љу ч и ви к а да на у к а по к у ша в а да р а з о т к ри је ме х а н и з а м ко ји ус ло в љ ав а к р ет ањ е одр еђ ене с т опе к р им ин ал и т ет а. И п а к, у с л уч ају ко ји је по вод за овај текст не ки од усло ва ко ји ути чу на по ве ћа ње се про сто ну де за по ло жај пре те жног усло ва (то зна чи узро ка) од но сно за крив це. Раз лог за уво ђе ње но вог За ко на у срп ски прав ни по ре дак ни је био не ки на р о ч и т и по р е ме ћ ај с т о п и ов е в р с т е к ри м и на л и т е т а у з е м љи. 37 Као и у вел и ком б р о ју д ру г и х с л у ч ајев а З акон је у в еде н к а о по с ле д и ц а а н г а жо в а њ а екс т р ем но ф е м и н и с т и ч к и х не в л а д н и х о р г а н и з а ц и ја и њихов ог у т иц аја н а орга не в лас т и, а не ра ц и о на л не к ри м и но ло ш ке а на л и зе с та ња од ре ђе не вр с т е к ри м инал ит ет а. 38 Реч ју, н и је би ло н и к а к ве по се б не по т ребе за ови м Законом. 37 За ко н у је п р е т хо д и ла т зв. На ц и о на л на с т ра т е г и ји з а сп р е ча в а њ е и с у з би ја њ е на си љ а н а д же н а ма у пор од иц и и у п а р тне рск и м односима, (Слу жбе ни гла сник РС, број. 27/2011, у д а љ ем т ек с т у: С т р ат ег ија). Стра те ги ја је из ве ла за кљу чак да је ова кав За кон нео п хо дан на о сно ву ис т ра ж и в а њ а ко ја с у бла г о р е че но не до в ољ на з а т а ко не ш т о, к а ко о би мом и з а х в а т ом та ко и ме то до ло ги јом. Та ко Стра те ги ја у свом 5. де лу ко ји но си на зив Ана ли за ста ња по миње са мо 4 ис тра жи ва ња. Пр во, Вик ти мо ло шког дру шта Ср би је из 2001. го ди не, на узо р ку од 700 же на из це ле Ср би је од ко јих је 39% про це на та од би ло да уче ству је. Дру го, Ау то ном ног жен ског цен тра из 2003. го ди не, на узо р ку од 1456 же на са мо у Бе о гра ду од ко јих је 40% одби ло да у че с т ву је. Тр е ће, Ви к т и мо ло ш ког д ру ш т в а Ср би је и з 20 0 9. г о д и не, на у з о р к у од 516 же на у АП Вој во ди ни од ко јих је 43% од би ло да уче ству је. Че твр то, Ром ског жен ског цен тра из 2010. го ди не, на узо р ку од 169 же на из ром ске по пу ла ци је од ко јих је 11% од би ло да учес т ву је. У пе ри о д у од 15 г о д и на (12 од к а да је де ло у в е де но у к ри ви ч но з а ко но да в с т в о Ср би је) са мо 4 ист раж ивања, на ова ко си ро ма ш ном у зо р к у, са к рај ње у п и т ном ме т о до ло ш ком осно вом јер су ис пи та ни ци ис кљу чи во же не, а у јед ном ис кљу чи во ром ске же не, је бла го ре че но не до - вољ но за би ло ка кав ио ле осно ван за кљу чак о ста њу ове со ци о па то ло шке по ја ве у рав ни це ле Ср би је. Тим пре ни је до вољ но за ова ко ра ди кал не за хва те у прав ни по ре дак. 38 За кон је ожи во тво ре ње дру гог ци ља по ме ну тог у Стра те ги ји ( уво ђе ње но вих ре - ше њ а......ко ји ма с е......о б е з б е ђу је де ло т в ор на з а ш т и т а ж р т а в а на си љ а ). И з с а ме Ст ра т е г и је са зна је мо да су је и з ра д и ле п ред с т а в н и ц и /е, екс пе р т и /к и ње ор г а н и з а ц и ја ц и ви л ног д ру ш т в а, 149

Др Бра ни слав Р. Ри сти во је вић, Да ли је Закон о спречавању насиља у породици... (стр. 137 152) Ни је утвр ђе но ни на ко ји на уч но ве ро до сто јан на чин да се сто па ове вр сте кри ми на ли те та зна чај но про ме ни ла па да је ова кав За кон по тре бан или неопхо д а н. Је д и н и не с у м њи в пор емећ ај у о бл а с т и ов е в р с т е к ри м и н а л и т е т а, а ко ји се да уста но ви ти обич ним по сма тра њем као на уч ном ме то дом, је сам За кон и ње го ве хит не ме ре. Осим по ме ну тог да се уста но ви ти, овом истом ме т о дом, јед на не з а б е ле же но в е л и к а ме д и ј ск а па ж њ а ко ја је да т а но в ом З а - ко ну и ње го вим ме ра ма. Са мим тим је и по је ди ним слу ча је ви ма на си ља у по р о д и ц и у ко ји м с у в о ђ е н и по с т у п ц и по но в ом З а кон у д ат а п р ев ел ик а и ни чим за слу же на па жња. Из гле да да је за ко но да вац под ле гао кла сич ној и у на у ц и в ећ оп и с а ној по ја ви пу ни тив ног по пу ли з м а ко ја је у Ср би ји већ дава ла сво је отров не за ко но дав не пло до ве. 39 Ово су је ди ни но ви чи ни о ци ко ји ути чу на обим по ја ве на си ља у по роди ци у Ср би ји. Ап со лут но ни шта дру го се не да уста но ви ти. Мо жда би се овом за кључ ку ра да да ло при го во ри ти да је он за сно ван на по сма тра њу као јед ној ре ла тив но про стој и грешкама подложној научној методи. То је не - с у м њи в о т ачно. А л и н и је н и ш т а по г р е ш н и је од ме т оде коју је п р имен ио з а ко но да в а ц к ада је з ак ључ ио да је ов ај За кон не о п хо да н Ср би ји. Не по с т о је н и к а к в а д у г о р оч н а, оп с е ж н а и св е о бу х в а т н а н а у ч н а ис т р а ж и в а њ а ко ја би об у хва та ла на си ље у по ро ди ци. Ви ше за кљу ча ка о кре та њу на си ља у по ро - дици законодавац преузима из новинарских извештаја или мањкавих истражи ва ња фе ми ни стич ких НВО него из озбиљ них из во ра. Сто га се ме то до ло - г ији овог ра да нема п риг оворит и више не г о самом з аконода вном пос т у пк у. 40 Ако се као је ди на од сту па ња у обла сти ове вр сте кри ми на ли те та да ју п ри ме т и т и с а м З а кон и ме д и ј ск и ба лон ко ји г а ок ру ж у је, он да не ма р а з у м- ни јег од го во ра од оног ко ји упра во у њи ма ви ди узро ке мо гу ћег по ра ста сто пе на си ља у по ро ди ци и уби ста ва у ње му. Рад је по ну дио и од го во ре како је до шло до то га. Хитне ме ре су ква зи санк ци је ко је су са др жај но исто вет не са санк ци ја - ма кри вич ног пра ва, али се не из ри чу у по ступ ку ко ји њи ма пре то ди. Све с ло же не и п а ж љи в е п р о це д у р е ко је с у о см и ш љ е не с а ц иљ ем д а с е сп р еч и ола ко из ри ца ње кри вич них санк ци ја од но сно да се до бро про ми сли да ли мре жа ор га ни за ци ја и ин сти ту ци ја ко је се ба ве за шти том жр та ва сек су ал ног и род но за сно - ва ног на си ља као што су: Мре жа Же не про тив на си ља, Ла брис, Ин цест тра у ма цен тар, Це н т а р з а п р о м о ц и ј у з д р а в љ а же н а, О а з а с и г у р н о с т и, Уд р у же њ е р о м к и њ а О с в и т и д р у г е: С т р а т е г и ја, с т р. VII. У пи та њу су све НВО екс трем ног фе ми ни стич ког устрој ства. 39 Б р ан и с л а в Р и с т и в о је в и ћ, Пу н и т и в н и п о п у л и з а м с р п с ко г з а ко н о д а в ц а : к р и т и ч к а а на л и з а т зв. Ма ријиног з акона, о бјав љ ено у: Нов а ре ше ња у ка з не ном за ко но дав с т в у Ср б и је и њи х о в а п р а к т и ч н а п р и м е н а (ур. Стан ко Бе ја то вић), Бе о град 2013, 319-338. 40 Вр ло је ве ро ват но да се има при го во ри ти и ма ње за то што је пи сац ових ре до ва у п о с м а т р а њу н е о п т е р е ћ е н п о т р е б о м д а о п р а в д а хо н о р а р е ко ји с у н а п л а ћ е н и н а п р о је к т и м а стра них, што др жав них што НВО, ор га ни за ци ја ко ји ма је фи нан си ра но уво ђе ња овог За ко - на у срп ски прав ни по ре дак. 150