ANTOLOGIJA IMA@ISTI^KE POEZIJE Nikola @ivanovi} ANTOLOGIJA IMA@ISTI^KE POEZIJE Ima`izam Godine 1904. mladi student matematike, T. E. Hjum, izba~en je sa Kembrixa zbog buntovni~kog pona{awa. Napustiv{i studije bio - logije iste godine, otputovao je u Kanadu. [iroki prerijski pejza` ga je op~inio: "Po prvi put sam osetio potrebu ili neizbe`nost pisawa stihova kada sam po`eleo da stvorim neobi~an kvalitet ose}awa koje je uzrokovano ravnicom i prostranim horizontima zapadne Kanade." Vrativ{i se u Evropu po~eo je da u~i vi{e o likovnoj umetnosti, kwi`evnosti i filozofiji. Godine 1907. po~eo je da slu{a predavawa Anrija Bergsona, Remija de Gurmona i @ila Goltjera u Briselu. Godine 1908. po~eo je da formira sopstvenu poetiku i skupio oko sebe grupu pisaca. Nazivali su se Klub pesnika. Ovoj grupi nije pripadao niko od kasnijih ima`ista, niti je tada postojao termin "ima`izam". Hjum je napisao nekoliko pesama da ilustruje svoju teoriju. Grupu je u jednom novinskom ~lanku o{tro osudio F. S. Flint. Iz ovoga sukoba i `ive rasprave koja je usledila, nastalo je prijateqstvo Hjuma i Flinta. Flint je u to vreme ve} bio zagovornik slobodnog stiha i smatralo se da zna vi{e o savremenim francuskim pesnicima od bilo kog u Londonu. Hjum i Flint su formirali novu pesni~ku grupu. Prvi sastanak odr`an je 25. marta 1909. na Ajfelovoj kuli (po kojoj je grupa i dobila ime). Sastajali su se u Sohou ~etvrtkom uve~e. Govorili su o savremenoj poeziji i tome kako bi je trebalo zameniti slobodnim stihom po uzoru na japanske forme tanka i haikai, kao i o jevrejskoj poeziji. Veliki uticaj na grupu, po Flintovim re~ima, izvr{ili su francuski simbolisti. 101
102 U aprilu 1909. grupi se prikqu~io dvadesetpetogodi{wi Ezra Paund. Paund je ve} do{ao do sli~nih stavova. U oktobru 1908. napisao je u pismu Vilijamu Karlosu Vilijamsu koja su "najve}a dostignu}a poezije": 1. slikati stvari kako ih vidim 2. lepota 3. oslobo enost od didaktike 4. samo je stvar lepog pona{awa ako ponavqa{ ono {to je radilo nekoliko drugih qudi da bi to uradio boqe ili bar jednostavnije; kona~na originalnost se, naravno, ne dovodi u pitawe. Godine 1911. grupi se prikqu~uje i Hilda Dulitl (H. D.). Ona je u Americi ve} bila verena sa Paundom, ali je wen otac raskinuo veridbu. U Londonu je upoznala Ri~arda Oldingtona za koga }e se uskoro udati. Oboje su gajili veliku qubav prema gr~koj poeziji. Te godine je Harijet Monro (kriti~ar ^ikago tribjuna) osnovala ~asopis Poezija i postavila Paunda za stranog zastupnika. Hjum je za to vreme poha ao predavawa Anrija Bergsona o slici (the im age), a Paund je gotovo odmah posle toga slu{ao Hjumova predavawa o Bergsonu. Formirali su novu grupu. Hilda Dulitl i Ri~ard Oldington su se sastajali sa Paundom u ~ajxinici u Kensingtonu. Tom prilikom su mu davali svoje pesme da ih kritikuje. Na jednom takvom sastanku, u prole}e 1912. Paund je Hildi Dulitl i Ri~ardu Oldingotonu, na wihovo iznena ewe, rekao da su ima`isti. Poslao je nekoliko wihovih pesama Harijeti Monro da ih objavi u Poeziji. U propratnom pismu je napisao: "Ovo je takva ameri~ka stvar koju mogu pokazati ovde u Parizu, a da ne ispadnem budala. Objektivna - bez iskliznu}a; neposredna - bez ekspresivne upotrebe prideva, bez metafora koje ne mogu dozvoliti ispitivawe. To je precizan govor, precizan kao gr~ki!" Iste godine Paund objavquje svoju ~etvrtu zbirku pesama Protivudarci. Kao dodatak kwizi uneta su, kako ih je on nazvao, "sabrana pesni~ka dela T. E. Hjuma," sa bele{kom u kojoj se po prvi put na{la od{tampana re~ - ima`ist. Marta 1913. u Poeziji su objavqeni prvi poeti~ki tekstovi ima`ista. Ima`izam F.S. Flinta i Nekoliko nemoj Ezre Paunda. U wima je slika definisana kao "ono {to predstavqa intelektualni i emocionalni kompleks koji postoji u jednom trenutku". Flint je postavio slede}a pravila: 1. neposredna obrada "stvari" bila ona subjektivna ili objek - tivna 2. apsolutno ne koristiti re~ koja ne doprinosi predstavqawu
ANTOLOGIJA IMA@ISTI^KE POEZIJE 3. kada je u pitawu ritam: komponovati prema muzi~koj frazi a ne prema metronomu. Paund je ovim stavovima dodao jo{ neke: 1. ne koristi suvi{ne re~i ni prideve koji ne{to ne otkrivaju 2. kloni se apstrakcije 3. ili nemoj koristiti ukras uop{te, ili koristi dobar ukras 4. ne cepkaj svoju stvar u odvojene jambove; ne umrtvqavaj svaki stih na kraju, da bi naredni po~eo u uzdi`u}em tonu. Slede}i korak bilo je pravqewe antologije sa Hildom Dulitl i Ri~ardom Oldingtonom kao centralnim figurama. Paund je `eleo da afirmi{e wihov rad. Kasnije je priznao da je naziv ima`izam "izmi{qen da se lansiraju H. D. i Oldington pre nego {to je ijedno imalo dovoqno pesama za samostalnu zbirku." Antologija je objavqena marta 1914. pod nazivom Des Imaginistes. U antologiji su se na{li F. S Flint, S. Kenel, Ejmi Lovel, Vilijem Karlos Vilijams, Xejms Xojs, Ford Medoks Hefr, Alen Apvard i Xon Kurnos. Oldington je rekao da petoro wih (Kurnos, Hefr, Apvard, Xojs i Kenel) nisu pravi ima`isti. Ima`isti su lo{e primqeni i u Americi i u Britaniji. U Londonu su mnogi kupci vra}ali svoje primerke kwige u kwi`are u kojima su ih kupili. Nije bilo predgovora da objasni nove tehnike, a naslov je bio pomalo pretenciozan i kripti~an. Ubrzo dolazi do sva e izme u Flinta i Paunda. Paund je zamerio Flintu {to je u antologiju uneo ranije pesme koje su samo prepravqene u duhu ima`izma. Za Labudovu pesmu je ~ak rekao da nije siguran nije li starija verzija zapravo boqa ima`isti~ka pesma. Paund je u jednom pismu Harijet Monro izjavio da nema ni{ta sa najavqenom antologijom Neki ima`isti~ki pesnici. Paund se prikqu~io vorticizmu, is kqu~ivijoj formi ima`izma. Vorticizam je izgra en kao suprotnost futurizmu, koji je po Paundovim re~ima bio "ubrzani impresionizam... {irewe umetnosti povr{ine". U septembru 1914, napisao je ~lanak o vorticizmu: Postoji vrsta poezije u kojoj muzika, ~ista melodija, kao da izbija u govor. Postoji i druga vrsta poezije u kojoj slika ili skulptura kao da "ulaze u govor". Prva vrsta poezije je dugo nazivana "lirikom"... druga vrsta poezije je isto toliko stara i cewena kao lirika, ali je do nedavno niko nije imenovao. Ibik i Liu ^e su predstavqali "sliku". Dante je veliki pesnik zato {to je poznavao ovu ve{tinu, a Mil ton je naduvan zato {to je nije poznavao. Slika je najdaqe mogu}e udaqavawe od retorike. Retorika je umetnost preobla~ewa neke 103
neva`ne stvari da bi se za neko vreme podvalilo publici... Kao "kriti~ki" pokret, "ima`izam" se od 1912. do 1914. trudio da poeziju uzdigne na nivo proze. Zna~ajnije je Paundovo pravqewe razlike izme u ima`izma i simbolizma u istom ~lanku: Simbolizam se bavio "asocijacijom" (zdru`ivawem pojmova), kao u aluziji, pa ~ak i alegoriji. Degradirali su simbol na status re~i, u~inili su ga oblikom metronomije. Neko mo`e biti "simboli~an", na primer, tako {to koristi re~ "krst" u zna~ewu "su ewe". Simbolisti~ki "simboli" imaju fiksirane vrednosti, kao brojevi u aritmetici, kao 1, 2 i 7. Ima`isti~ke slike imaju promenqiva zna~ewa kao znaci a, b i h u algebri... pesnik mora koristiti sliku zato {to je vidi ili ose}a, ne zato {to misli da je mo`e upotrebiti da u~ini ubedqivijim neki eti~ki ili ekonomski sistem... Paundovom napu{tawu grupe svakako je doprinelo uplitawe Ejmi Lovel, koja je `elela da Paundov despotizam zameni "~istom demokratijom". Imala je jak karakter i dosta novca. Pod wenim uticajem dogovoreno je da se objavquju godi{we antologije Nekih ima`isti~kih pesnika. Pesnici bi bili pore ani po alfabetskom redu i svaki od wih bi birao pesme kojima `eli da se predstavi. Ejmi Lovel je na sebe preuzela objavqivawe kwiga u Bostonu i Londonu. Paund nije pristao da u~estvuje pod takvim uslovima. U prikazu antologije iz 1916. u Poeziji stoji: "Na`alost, ima`izam je sada po~eo da ozna~ava svaku poeziju pisanu u nerimovanom i nepravilnom stihu, a 'slika' - koja se polako vra}a ~ulu vida - po~ela je da ozna~ava neku vrstu pikturalne impresije." Posle te kwige Ejmi Lovel je odlu~ila da ne objavquje vi{e antologija. Teorijski stavovi T. E. Hjuma T. E. Hjum nije bio originalan mislilac, ali je brzo i lako asimilirao ideje, na primer ocenu skulpturalne poezije @ila Goltijera, Bergsonovu ideju pro`imawa (interpenetracije), ideje Teodora Riboa i Remija de Gurmona. I sam Paund je Gurmona ~itao pre nego {to je sastavio prvi ima`isti~ki man ifest i do{ao do teorijske samostalnosti. Mada komplikovane i zamr{ene, Hjumove teorije su ukazale na put ima`izma. 104
ANTOLOGIJA IMA@ISTI^KE POEZIJE Na prvom mestu stoji wegovo razlikovawe romanti~nog i klasi~nog. Po wemu je koren romantizma u tome {to ~ovek ose}a da je "pojedinac beskona~na riznica"; i ako bi se dru{tvo reorganizovalo uni{tavawem tla~iteqskog reda, ove mogu}nosti bi dobile {ansu i do{lo bi do napretka. Klasi~no je suprotnost romanti~nom: "^ovek je neobi~no definisana i ograni~ena `ivotiwa ~ija je priroda sasvim nepromenqiva. Jedino pomo}u tradicije i organizacije ne{to pristojno mo`e nastati od wega." Hjum napada romanti~arsku sentimentalnost: "Za wih stih uvek zna~i izra`avawe nekih emocija koje su grupisane oko beskrajnosti sveta......protivim se nemarnosti koja ne smatra da je pesma pesma ako ne jadikuje i ne tu`i zbog ovog ili onog." Poezija skore pro{losti je za Hjuma ponor romanti~arske dekadencije: "Ne}emo imati novi procvat stiha dok ne do emo do novih tehnika, novih pravila, da im se okrenemo..." Prorekao je da dolazi "period suvog, strogog, klasi~nog stiha". @udeo je za verom klasi~nog pesnika koji nikad ne zaboravqa svoju kona~nost, tu granicu ~oveka. Uvek ima na umu da je pome{an sa zemqom. Mo`e sko~iti, ali se uvek vra}a nazad; nikada ne odleti u vazduh koji ga okru`uje. Od Bergsona je preuzeo razliku intelekta i intuicije. Intelekt samo analizira, dok je intuicija sme{tawe umetnika "nazad u sam predmet nekom vrstom simpatije, ru{e}i granicu koju prostor stvara izme u wega i wegovog modela". Jako je zna~ajan odlomak iz Hjumovog prevoda Bergsonovog Uvoda u metafiziku: "Mnoge razli~ite slike, uzete iz razli~itih kategorija, mogu, slivaju}i svoja dejstva, usmeriti svest u preciznu ta~ku gde se mo`e uhvatiti izvesna intuicija." Hjum je zakqu~io da je proza sprovodnik intelekta, poezija intuicije. Iz Problema stila Remija de Gurmona, Hjum je preuzeo i razvio ideju da je jezik uvek u trenutku umirawa i da neprestano mora dobijati novu dozu metafora. "Mo`e se re}i da su slike ro ene u poeziji. Koriste se u prozi i, na kraju, umiru dugom dosadnom smr}u u `urnalisti~kom engleskom. Poezija je direktan govor, direktan zato {to se bavi slikama. Indirektan govor je proza, zato {to koristi slike koje su umrle i postale govorne fig ure." Zajedno sa Flintom, Hjum je uo~io da su simbolisti, koji su dominirali francuskom poezijom izme u 1880. i 1900, oslobodili francusku poeziju tiranije konvencionalnih formi; i to tako {to su, vo eni Gistavom Kanom i pesnicima poput @ila Laforga, razvili tehniku slobodnog stiha. Hjumov ciq je bio da revitalizuje jezik. @eleo je sve` pristup: "Moramo suditi o svetu iz polo`aja `ivotiwe, izostavqaju}i Istinu... @ivotiwe se nalaze u stawu u kome je i ~ovek bio pre nego 105
106 {to je simboli~ki jezik izmi{qen. Hjum je insistirao na tome da }e ako se re~enica ili fraza posmatraju kao jedinice zna~ewa umesto re~i, odnos izme u re~i u re~enici ili frazi doneti iskru sve`ih analogija koje otkrivaju posebno, pojedina~no, intuiciju. Da bi se to postiglo, poezija se mora osloboditi romantizma i postati impersonalna, ~vrsta. Ovaj stav o impersonalnosti i objektivnosti poezije vodio je do druge osobenosti ima`ista - wihove odbojnosti prema moralizatorskom tonu vorticista.