Poezija.vp

Слични документи
Bilten pdf

OVAKO SREDWI VEK Marko Popovi} VLADARSKI I VLASTEOSKI DVOR U SREDWEM VEKU

Document2

Slide 1

Распоред испита у продуженом октобарском испитном року школске 2018/19. године ПИСМЕНИ ИСПИТИ ПЕТАК I ГОДИНА ПРОСТОРИЈА 9.00 часова ФИЛО

180 година школе

Распоред испита у продуженом октобарском року школске 2015/2016. године НЕДЕЉА часова часова I ГОДИНА Писмени испити ФИЛОЗОФИЈА

РАСПОРЕДА ИСПИТА У ЈАНУАРСКО-ФЕБРУАРСКОМ РОКУ

Raspored ispita - juni NNV.xlsx

РАСПОРЕД ИСПИТА У ОКТОБАРСКОМ ИСПИТНОМ РОКУ ШКОЛСКЕ 2017/18. ГОДИНЕ ЗА РЕДОВНЕ СТУДЕНТЕ УЧИТЕЉСКОГ ФАКУЛТЕТА И СТУДЕНТЕ СА ЗАВРШЕНОМ ПА, ВИШОМ ИЛИ ВИС

Кајл Скот: Србија и Косово да се врате преговорима; Наш став остаје непромењен, циљ остаје исти - опсежни споразум о нормализацији

Matematiqki fakultet Univerzitet u Beogradu Iracionalne jednaqine i nejednaqine Zlatko Lazovi 29. mart 2017.

ODSJEK: ENGLESKI JEZIK I KNJIŽEVNOST ISPITNI TERMINI 2018/19 PREDMET (zimski semestar) redovni ispitni termin ) popravni ispit (

Microsoft Word - Pravilnik o nastavnoj literaturi doc

DETINJSTVO qxd

Crna Gora JAVNA USTANOVA GIMNAZIJA SLOBODAN ŠKEROVIĆ KRITERIJUM OCJENJIVANJA MUZIČKA UMJETNOST II razred filološke gimnazije MUZIKA _ MOJ JEZIK IV raz

Microsoft Word - Algebra i funkcije- napredni nivo doc

GB 3 [27-31].qxd

Microsoft Word Istorija Dinamike Naucnici doc

1, 2, 3, кодирај! Активности циклуса 4 Пројект «Аркадне игре» - Час 6: Програмирање падања новчића (наставак) Доминантна дисциплина Математикa Резиме

Microsoft Word - ASIMPTOTE FUNKCIJA.doc

43. RVP

Студијски програм УЧИТЕЉ за стицање стручног назива Дипломирани учитељ Р.бр. 1. РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА по семестрима и годинама студија за студијски програ

ОСНИВАЊЕ ЈЕДИНСТВЕНОГ ФАКУЛТЕТА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ УЧИТЕЉА И ВАСПИТАЧА

IErica_ActsUp_paged.qxd

Microsoft Word - PJESME - antologija.doc

ЛИТЕРАРНА СЕКЦИЈА Ред.бр. теме Aктивности Циљеви Начин остваривања програма Кораци у активностима Евалуација Време реализације I Формирање Литерарне с

Bo`idar Stojanovi}* PRIMENA ZA[TITNIH ODSTOJAWA OKO OPASNIH POSTROJEWA U URBANISTI^KIM I PROSTORNIM PLANOVIMA Urbanizam i prostorno planirawe Rezime P

Microsoft PowerPoint - Ispitivanje povezanosti Regresija redovni decembar 2007 [Compatibility Mode]

Microsoft Word - KVADRATNA FUNKCIJA.doc

*Међународни пројекат* Основна школа Данило Киш,Србија и Основна школа Литија,Словенија

Социолошки преглед, vol. XLVII (2013), no. 3, стр Vesna Nikoli}-Ristanovi} UDK: :344(4) Viktimolo{ko dru{tvo Srbije Pregledni rad Beo

3 Fantastika.vp

Edin Okanović

Универзитет у Београду

-Alda Šlender

Konkurs za izbor

Feng Shui za ljubav MONTAZA 3:Feng Shui_Love Int. Mech.qxd

svet oko nas i - izdanje 3.qxp

Kraljevo, grad u Srbiji qxd

Наставничко веће (среда) 2014 године У 18 и 30 часова "Нисмо ми ти који говоримо ријечи. Ријечи су те које говоре о нама." Иво Андрић

Microsoft Word II semestar Procedura april 2017.docx

Jesus the Great Teacher Serbian PDA

JUS informacije

LIRIKA pregled pojmova

KORICE 09 Dalibor.qxd

broj 086.qxd

Razgovor 27

Koliko je zdrava medicinska (bolnička) dijeta?

DISKRETNA MATEMATIKA

PDF: Ђоковић помаже српску цркву у Француској, коју су подигли Руси (видео)

ЈАНУАР 2019.

03.qxd

Орт колоквијум

Microsoft Word - Newlsetter A5_RS.docx

Основна школа Základná škola Браћа Новаков bratov Novakovcov Краља Петра Првог 103 Kráľa Petra I Силбаш Silbaš Тел/факс: 021/

Ekonomija Regiona - Ispitna Pitanja - Seminarski Maturski Diplomski Radovi

NULTI.vp

ПРИЛОГ 5 СЛОЖЕН ПОСЛОВНИ ПЛАН ЗА МЕРУ 3 1

Elementarna matematika 1 - Oblici matematickog mišljenja

ФЕБРУАР 2015 Фебруар је био променљив уз честе падавине, поготово у првој и трећој декади месеца. Од почетка месеца до 11. фебруара и поново од

Print AVCommand.PDF

Jesus the Great Teacher Serbian

2-16.qxd

Орт колоквијум

19.qxd

РАСПОРЕД ИСПИТА Испитни рок Април Београд Рб Предмет Датум Време Сала 1 Психологија :00 Немањина 28 2 Основи ТВ продукције

Kvadratna jednaqina i funkcija 1. Odrediti sve n N takve da jednaqina x3 + 7x 2 9x + 1 x 2 bar jedno celobrojno rexee. = n ima 2. Ako za j-nu ax 2 +bx

Основна школа Základná škola Браћа Новаков bratov Novakovcov Краља Петра Првог 103 Kráľa Petra I Силбаш Silbaš Тел/факс: 021/

PRIJAVNI FORMULAR Program stipendisanja novinara u oblasti izveštavanja o ljudskim pravima Ime i prezime podnosioca/aplikanta: Naziv projektnog

Bojenje karti iliti poučak o četiri boje Petar Mladinić, Zagreb Moj djed volio je igrati šah. Uvijek mi je znao zadati neki zanimljiv zadatak povezan

broj47.qxd

PADRE PIO, Čudesni život

УПОЗНАВАЊЕ Ова вежбанка, намењена деци млађег и средњег предшколског узраста (4 5 година), садржи разноврсне и забавне активности предвиђене за свакод

PHM bos 13_09.qxd

Microsoft Word _Vipnet_komentar_BSA_final.doc

VISOKA TEHNI^KA [KOLA STRUKOVNIH STUDIJA MILORADOVI] MIROLJUB M A T E M A T I K A NERE[ENI ZADACI ZA PRIJEMNI ISPIT AGRONOMIJA, EKOLOGIJA, E

07 Linkovi-3.vp

broj70.qxd

TEMA: Tematska i vrstovna podjela lirskih pjesama KLJUČNI POJMOVI: domoljubna pejsažna i ljubavna pjesma himna haiku OBRAZOVNA POSTIGNUĆA: razlikovati

Основна школа Základná škola Браћа Новаков bratov Novakovcov Краља Петра Првог 103 Kráľa Petra I Силбаш Silbaš Тел/факс: 021/

Ponedjeljak, S L B E N I G L A S N I K B i H Broj 35 - Stranica 17 PRAVILNIK O IZMJENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O PRIMJENI ZAKONA O POR

Fondan dekoracija :) Vol.1 :) + DARIVANJE :)

Popularna matematika

Критеријуми оцењивања ученика МАТЕМАТИКА Веће другог разреда Наставни предмет обухвата следеће области: - Природни бројеви до Геометријска тела

LJE Radio Bar d.o.o. Opština-Bar Ulica-Bulevar Dinastije Petrovića H14 Šifra djelatnosti Matični broj IZVJEŠTAJ O FINANSIJSKOM POSLOVAN

PROJEKTOVANJE I PRIMENA WEB PORTALA Snežana Laketa Osnovna škola Vuk Karadžić, Vlasenica kontakt telefon:

ZAKON

My_P_Red_Bin_Zbir_Free

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ Распоред часова предавања и вежби на ОАС, МАС и ДАС Пролећни семестар школске 2018/2019 Ниш Март 2019.

Microsoft Word - inicijalni test 2013 za sajt

Negativni naslovi, pozitivan ton kako mediji u Srbiji vide vojne vežbe, mirovne misije i IPAP Pavle Nedić Beograd, 2019

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВН

ПРЕДЛОГ

PREDMET: MAKROEKONOMIJA

Vreme: :55 Medij: beta.rs Link: Autori: Redakcija Teme:

Microsoft Word - A5_Analyseraster_Serbisch.docx

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ и технолошког развоја ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВН

Транскрипт:

ANTOLOGIJA IMA@ISTI^KE POEZIJE Nikola @ivanovi} ANTOLOGIJA IMA@ISTI^KE POEZIJE Ima`izam Godine 1904. mladi student matematike, T. E. Hjum, izba~en je sa Kembrixa zbog buntovni~kog pona{awa. Napustiv{i studije bio - logije iste godine, otputovao je u Kanadu. [iroki prerijski pejza` ga je op~inio: "Po prvi put sam osetio potrebu ili neizbe`nost pisawa stihova kada sam po`eleo da stvorim neobi~an kvalitet ose}awa koje je uzrokovano ravnicom i prostranim horizontima zapadne Kanade." Vrativ{i se u Evropu po~eo je da u~i vi{e o likovnoj umetnosti, kwi`evnosti i filozofiji. Godine 1907. po~eo je da slu{a predavawa Anrija Bergsona, Remija de Gurmona i @ila Goltjera u Briselu. Godine 1908. po~eo je da formira sopstvenu poetiku i skupio oko sebe grupu pisaca. Nazivali su se Klub pesnika. Ovoj grupi nije pripadao niko od kasnijih ima`ista, niti je tada postojao termin "ima`izam". Hjum je napisao nekoliko pesama da ilustruje svoju teoriju. Grupu je u jednom novinskom ~lanku o{tro osudio F. S. Flint. Iz ovoga sukoba i `ive rasprave koja je usledila, nastalo je prijateqstvo Hjuma i Flinta. Flint je u to vreme ve} bio zagovornik slobodnog stiha i smatralo se da zna vi{e o savremenim francuskim pesnicima od bilo kog u Londonu. Hjum i Flint su formirali novu pesni~ku grupu. Prvi sastanak odr`an je 25. marta 1909. na Ajfelovoj kuli (po kojoj je grupa i dobila ime). Sastajali su se u Sohou ~etvrtkom uve~e. Govorili su o savremenoj poeziji i tome kako bi je trebalo zameniti slobodnim stihom po uzoru na japanske forme tanka i haikai, kao i o jevrejskoj poeziji. Veliki uticaj na grupu, po Flintovim re~ima, izvr{ili su francuski simbolisti. 101

102 U aprilu 1909. grupi se prikqu~io dvadesetpetogodi{wi Ezra Paund. Paund je ve} do{ao do sli~nih stavova. U oktobru 1908. napisao je u pismu Vilijamu Karlosu Vilijamsu koja su "najve}a dostignu}a poezije": 1. slikati stvari kako ih vidim 2. lepota 3. oslobo enost od didaktike 4. samo je stvar lepog pona{awa ako ponavqa{ ono {to je radilo nekoliko drugih qudi da bi to uradio boqe ili bar jednostavnije; kona~na originalnost se, naravno, ne dovodi u pitawe. Godine 1911. grupi se prikqu~uje i Hilda Dulitl (H. D.). Ona je u Americi ve} bila verena sa Paundom, ali je wen otac raskinuo veridbu. U Londonu je upoznala Ri~arda Oldingtona za koga }e se uskoro udati. Oboje su gajili veliku qubav prema gr~koj poeziji. Te godine je Harijet Monro (kriti~ar ^ikago tribjuna) osnovala ~asopis Poezija i postavila Paunda za stranog zastupnika. Hjum je za to vreme poha ao predavawa Anrija Bergsona o slici (the im age), a Paund je gotovo odmah posle toga slu{ao Hjumova predavawa o Bergsonu. Formirali su novu grupu. Hilda Dulitl i Ri~ard Oldington su se sastajali sa Paundom u ~ajxinici u Kensingtonu. Tom prilikom su mu davali svoje pesme da ih kritikuje. Na jednom takvom sastanku, u prole}e 1912. Paund je Hildi Dulitl i Ri~ardu Oldingotonu, na wihovo iznena ewe, rekao da su ima`isti. Poslao je nekoliko wihovih pesama Harijeti Monro da ih objavi u Poeziji. U propratnom pismu je napisao: "Ovo je takva ameri~ka stvar koju mogu pokazati ovde u Parizu, a da ne ispadnem budala. Objektivna - bez iskliznu}a; neposredna - bez ekspresivne upotrebe prideva, bez metafora koje ne mogu dozvoliti ispitivawe. To je precizan govor, precizan kao gr~ki!" Iste godine Paund objavquje svoju ~etvrtu zbirku pesama Protivudarci. Kao dodatak kwizi uneta su, kako ih je on nazvao, "sabrana pesni~ka dela T. E. Hjuma," sa bele{kom u kojoj se po prvi put na{la od{tampana re~ - ima`ist. Marta 1913. u Poeziji su objavqeni prvi poeti~ki tekstovi ima`ista. Ima`izam F.S. Flinta i Nekoliko nemoj Ezre Paunda. U wima je slika definisana kao "ono {to predstavqa intelektualni i emocionalni kompleks koji postoji u jednom trenutku". Flint je postavio slede}a pravila: 1. neposredna obrada "stvari" bila ona subjektivna ili objek - tivna 2. apsolutno ne koristiti re~ koja ne doprinosi predstavqawu

ANTOLOGIJA IMA@ISTI^KE POEZIJE 3. kada je u pitawu ritam: komponovati prema muzi~koj frazi a ne prema metronomu. Paund je ovim stavovima dodao jo{ neke: 1. ne koristi suvi{ne re~i ni prideve koji ne{to ne otkrivaju 2. kloni se apstrakcije 3. ili nemoj koristiti ukras uop{te, ili koristi dobar ukras 4. ne cepkaj svoju stvar u odvojene jambove; ne umrtvqavaj svaki stih na kraju, da bi naredni po~eo u uzdi`u}em tonu. Slede}i korak bilo je pravqewe antologije sa Hildom Dulitl i Ri~ardom Oldingtonom kao centralnim figurama. Paund je `eleo da afirmi{e wihov rad. Kasnije je priznao da je naziv ima`izam "izmi{qen da se lansiraju H. D. i Oldington pre nego {to je ijedno imalo dovoqno pesama za samostalnu zbirku." Antologija je objavqena marta 1914. pod nazivom Des Imaginistes. U antologiji su se na{li F. S Flint, S. Kenel, Ejmi Lovel, Vilijem Karlos Vilijams, Xejms Xojs, Ford Medoks Hefr, Alen Apvard i Xon Kurnos. Oldington je rekao da petoro wih (Kurnos, Hefr, Apvard, Xojs i Kenel) nisu pravi ima`isti. Ima`isti su lo{e primqeni i u Americi i u Britaniji. U Londonu su mnogi kupci vra}ali svoje primerke kwige u kwi`are u kojima su ih kupili. Nije bilo predgovora da objasni nove tehnike, a naslov je bio pomalo pretenciozan i kripti~an. Ubrzo dolazi do sva e izme u Flinta i Paunda. Paund je zamerio Flintu {to je u antologiju uneo ranije pesme koje su samo prepravqene u duhu ima`izma. Za Labudovu pesmu je ~ak rekao da nije siguran nije li starija verzija zapravo boqa ima`isti~ka pesma. Paund je u jednom pismu Harijet Monro izjavio da nema ni{ta sa najavqenom antologijom Neki ima`isti~ki pesnici. Paund se prikqu~io vorticizmu, is kqu~ivijoj formi ima`izma. Vorticizam je izgra en kao suprotnost futurizmu, koji je po Paundovim re~ima bio "ubrzani impresionizam... {irewe umetnosti povr{ine". U septembru 1914, napisao je ~lanak o vorticizmu: Postoji vrsta poezije u kojoj muzika, ~ista melodija, kao da izbija u govor. Postoji i druga vrsta poezije u kojoj slika ili skulptura kao da "ulaze u govor". Prva vrsta poezije je dugo nazivana "lirikom"... druga vrsta poezije je isto toliko stara i cewena kao lirika, ali je do nedavno niko nije imenovao. Ibik i Liu ^e su predstavqali "sliku". Dante je veliki pesnik zato {to je poznavao ovu ve{tinu, a Mil ton je naduvan zato {to je nije poznavao. Slika je najdaqe mogu}e udaqavawe od retorike. Retorika je umetnost preobla~ewa neke 103

neva`ne stvari da bi se za neko vreme podvalilo publici... Kao "kriti~ki" pokret, "ima`izam" se od 1912. do 1914. trudio da poeziju uzdigne na nivo proze. Zna~ajnije je Paundovo pravqewe razlike izme u ima`izma i simbolizma u istom ~lanku: Simbolizam se bavio "asocijacijom" (zdru`ivawem pojmova), kao u aluziji, pa ~ak i alegoriji. Degradirali su simbol na status re~i, u~inili su ga oblikom metronomije. Neko mo`e biti "simboli~an", na primer, tako {to koristi re~ "krst" u zna~ewu "su ewe". Simbolisti~ki "simboli" imaju fiksirane vrednosti, kao brojevi u aritmetici, kao 1, 2 i 7. Ima`isti~ke slike imaju promenqiva zna~ewa kao znaci a, b i h u algebri... pesnik mora koristiti sliku zato {to je vidi ili ose}a, ne zato {to misli da je mo`e upotrebiti da u~ini ubedqivijim neki eti~ki ili ekonomski sistem... Paundovom napu{tawu grupe svakako je doprinelo uplitawe Ejmi Lovel, koja je `elela da Paundov despotizam zameni "~istom demokratijom". Imala je jak karakter i dosta novca. Pod wenim uticajem dogovoreno je da se objavquju godi{we antologije Nekih ima`isti~kih pesnika. Pesnici bi bili pore ani po alfabetskom redu i svaki od wih bi birao pesme kojima `eli da se predstavi. Ejmi Lovel je na sebe preuzela objavqivawe kwiga u Bostonu i Londonu. Paund nije pristao da u~estvuje pod takvim uslovima. U prikazu antologije iz 1916. u Poeziji stoji: "Na`alost, ima`izam je sada po~eo da ozna~ava svaku poeziju pisanu u nerimovanom i nepravilnom stihu, a 'slika' - koja se polako vra}a ~ulu vida - po~ela je da ozna~ava neku vrstu pikturalne impresije." Posle te kwige Ejmi Lovel je odlu~ila da ne objavquje vi{e antologija. Teorijski stavovi T. E. Hjuma T. E. Hjum nije bio originalan mislilac, ali je brzo i lako asimilirao ideje, na primer ocenu skulpturalne poezije @ila Goltijera, Bergsonovu ideju pro`imawa (interpenetracije), ideje Teodora Riboa i Remija de Gurmona. I sam Paund je Gurmona ~itao pre nego {to je sastavio prvi ima`isti~ki man ifest i do{ao do teorijske samostalnosti. Mada komplikovane i zamr{ene, Hjumove teorije su ukazale na put ima`izma. 104

ANTOLOGIJA IMA@ISTI^KE POEZIJE Na prvom mestu stoji wegovo razlikovawe romanti~nog i klasi~nog. Po wemu je koren romantizma u tome {to ~ovek ose}a da je "pojedinac beskona~na riznica"; i ako bi se dru{tvo reorganizovalo uni{tavawem tla~iteqskog reda, ove mogu}nosti bi dobile {ansu i do{lo bi do napretka. Klasi~no je suprotnost romanti~nom: "^ovek je neobi~no definisana i ograni~ena `ivotiwa ~ija je priroda sasvim nepromenqiva. Jedino pomo}u tradicije i organizacije ne{to pristojno mo`e nastati od wega." Hjum napada romanti~arsku sentimentalnost: "Za wih stih uvek zna~i izra`avawe nekih emocija koje su grupisane oko beskrajnosti sveta......protivim se nemarnosti koja ne smatra da je pesma pesma ako ne jadikuje i ne tu`i zbog ovog ili onog." Poezija skore pro{losti je za Hjuma ponor romanti~arske dekadencije: "Ne}emo imati novi procvat stiha dok ne do emo do novih tehnika, novih pravila, da im se okrenemo..." Prorekao je da dolazi "period suvog, strogog, klasi~nog stiha". @udeo je za verom klasi~nog pesnika koji nikad ne zaboravqa svoju kona~nost, tu granicu ~oveka. Uvek ima na umu da je pome{an sa zemqom. Mo`e sko~iti, ali se uvek vra}a nazad; nikada ne odleti u vazduh koji ga okru`uje. Od Bergsona je preuzeo razliku intelekta i intuicije. Intelekt samo analizira, dok je intuicija sme{tawe umetnika "nazad u sam predmet nekom vrstom simpatije, ru{e}i granicu koju prostor stvara izme u wega i wegovog modela". Jako je zna~ajan odlomak iz Hjumovog prevoda Bergsonovog Uvoda u metafiziku: "Mnoge razli~ite slike, uzete iz razli~itih kategorija, mogu, slivaju}i svoja dejstva, usmeriti svest u preciznu ta~ku gde se mo`e uhvatiti izvesna intuicija." Hjum je zakqu~io da je proza sprovodnik intelekta, poezija intuicije. Iz Problema stila Remija de Gurmona, Hjum je preuzeo i razvio ideju da je jezik uvek u trenutku umirawa i da neprestano mora dobijati novu dozu metafora. "Mo`e se re}i da su slike ro ene u poeziji. Koriste se u prozi i, na kraju, umiru dugom dosadnom smr}u u `urnalisti~kom engleskom. Poezija je direktan govor, direktan zato {to se bavi slikama. Indirektan govor je proza, zato {to koristi slike koje su umrle i postale govorne fig ure." Zajedno sa Flintom, Hjum je uo~io da su simbolisti, koji su dominirali francuskom poezijom izme u 1880. i 1900, oslobodili francusku poeziju tiranije konvencionalnih formi; i to tako {to su, vo eni Gistavom Kanom i pesnicima poput @ila Laforga, razvili tehniku slobodnog stiha. Hjumov ciq je bio da revitalizuje jezik. @eleo je sve` pristup: "Moramo suditi o svetu iz polo`aja `ivotiwe, izostavqaju}i Istinu... @ivotiwe se nalaze u stawu u kome je i ~ovek bio pre nego 105

106 {to je simboli~ki jezik izmi{qen. Hjum je insistirao na tome da }e ako se re~enica ili fraza posmatraju kao jedinice zna~ewa umesto re~i, odnos izme u re~i u re~enici ili frazi doneti iskru sve`ih analogija koje otkrivaju posebno, pojedina~no, intuiciju. Da bi se to postiglo, poezija se mora osloboditi romantizma i postati impersonalna, ~vrsta. Ovaj stav o impersonalnosti i objektivnosti poezije vodio je do druge osobenosti ima`ista - wihove odbojnosti prema moralizatorskom tonu vorticista.