07 Linkovi-3.vp

Транскрипт

1 LINKOVI Mirko Demi} METAMORFOZE ^UDA KOD DANILA KI[A ^itaju}i dobre pisce de{avuju se pred nama ~uda ^esto na po~etku neke re~enice, kad vidimo kako se pomaqa jedna misao, mi zastanemo zadivqeni i upla{eni. I sa nevericom se pitamo: "Je li mogu}no?..." Ivo Andri} Misterija je ne{to bez ~ega ne mo`emo pribaviti nikakvo znawe o sebi samima. Bela Hamva{ Kako je proza Danila Ki{a sve vi{e obilovala grozni~avim tragawem za ~asnim qudima i pouzdanim svedocima, verodostojnim dokumentima i ironijom kao korektivom svakog pateti~nog uzleta, uporedo, ali prikriveno, tiwala je i sna`na potreba za ^udom, kao posledwom potvrdom literarne vrednosti i autenti~nosti. Ako se slo`imo da ^udom, nazovemo one ~iwenice i situacije koje se ne daju ili ne mogu objasniti bilo kojim racionalnim argu - mentom, a wihovo prisustvo dokazom da se pa i ^udo Lit er a ture nikad do kraja ne mo`e razumeti. Takvi potresi i ozarewa trajno mewaju sudbine pojedinaca, ali i dalekose`no uti~u na tok ~itave lit er a ture. U prilog tome mo`e nam poslu`iti tvrdwa Ernesta Kasirera, po kojem se ni nauka, ni moralnost, ni zakon ni dr`ava (a mi bi smo rekli - ni kwi`evnost) ne mogu podi}i na sopstvenim temeqima. Uvek 307

2 je potrebna pomo} natprirodnog, ka`e on, da bi se oni doveli do pravog savr{enstva. Prob lem ~uda je Danila Ki{a zaokupqao od samih po~etaka razmi{qawa o literaturi. U svom eseju O iracionalonom, objavqenom godine, dok se jo{ u~io pesni~kom zanatu, on ni jednog trenutka nema dilemu da je "iracionalno bitan elemenat umetnosti". Vladan Desnica, Ki{ov duhovni srodnik, u eseju-dvojniku (Marginalije o iracionalnom) jo{ je eksplicitniji: "... ta svaki umjetnik ide za tim da prodre u iracionalno. Po tome, u osnovi, umjetnik i jest umjetnik, po tome se wegov rad i funkcija u bitnosti razlikuju od rada i funkcije u drugim duhovnim bavqewima." U istoriji svetske kwi`evnosti bilo je poku{aja da se to ospori ili prenebregne. Podsetimo se da je jedna od kqu~nih Malar - meovih zamerki upu}enih Parnasovcima bila da uzimaju stvari u celosti i tako ih prikazuju. "Na taj na~in u svemu tome nedostaje misterija; oni li{avaju ~itaoca da sami stvaraju", obrazla`e on. Ve} u ranoj fazi Ki{ovog stvarala{tva, nastala je ona re~e - nica napisana povodom Pustoline Vladana Radovanovi}a. On izme u ostalog pi{e: "... zastajem na granici gde po~iwe mucawe, makar morao da zapo~nem svoj ro man re~enicom: Zatekoh ujutro qudske tragove u pesku." Kasnije, tu re~enicu on }e videti kao "neku vrstu magijske anticipacije" svog budu}eg romana Pe{~anik. ^udo lit er a ture Kao ~oveku koji je u literaturi na{ao svoju glavnu preokupaciju i trajnu opsesiju, wemu je posve prirodna bila vera u ^udo Lit er a - ture. A da bi se postiglo ^udo, vaqalo je ovladati sredstvima i metodama kojima se Ono dose`e. Zahvaquju}i obiqu wegovih autopoeti~kih opservacija, saznajemo da su to: ~arolije, ~ini, valerijevski charmes, objektivne slike, la`ne bele{ke, dokumenti (stvarni ili la`ni) kojima se nagoni ~italac da piscu "veruje na re~". U intevjuu datom godine povodom Pe{~anika, Ki{ od Ma - rine Cvetajeve prihvata definiciju umetni~kog dela, po kojoj je ono "plod truda i ~uda". Desetak godina kasnije (1985), opet u jednom intervju, ovog puta povodom dobijene Andri}eve nagrade za Enciklopediju mrtvih, Ki{ poja{wava {ta to pod ^udom podrazumeva. On ka`e: "U svakoj kwi`evnoj tvorevini ima udela ne{to {to druga~ije ne mo`emo da dosegnemo, ono {to ni sami ne znamo, {to na drugi na~in ne mo`e da postoji."..."jer ma koliko tuma~ili, ostaje neka ~iwenica, neki el e ment neobja{wen i neobja{wiv i za mene samoga. To je ono {to Cvetajeva naziva ~udom." 308

3 LINKOVI Ki{ je uporan u podse}awu da je bavqewe kwi`evno{}u sumwiva i ta{ta rabota ("`ivi i pi{e izme u nade i bezna a"), neprekidno zapitan nad wenim krajwim smislom. Prihvatawem Sartrove konstatacije da "kwige ipak ne~emu slu`e", on ostavqa prostor nade, a ona se o~ituje kroz veru u ~udo. Uveren je da se literatura iz mase pisanih spomenika izdvaja upravo po prisustvu metafizi~kog. Pojavni registar ^uda Mansarda je proizvod vere u ^udo Lit er a ture, ~udo dovoqno jako da, bar na trenutak, odmeni i sam `ivot. U tom delu ^udo je kontrolisano. Boja`qivo mu se ispituju granice, pa je otuda i ni`eg reda. Ve} u Psalmu 44 ^udo se manifestuje na druga~iji na~in. Ono se javqa u obliku "intrige". U koncentracionom logoru, toj fabrici smrti, glavna junakiwa se pora a, a potom i uspe{no be`i sa detetom iz logora i spasava se. Sli~nost sa starozavetnim ~udima je nepobitna. Novoro en~e se, u romanu, ~ak poredi sa "svetim ~edom vitlejemskim". Po Ki{ovom svedo~ewu, tokom pisawa Ba{te, pepela, iz wegove porodi~ne arhive nestalo je o~evo pismo iz godine, ostaju}i, tako, neupotrebqeno u romanu. Pisac je poverovao da je pismo trajno izgubqeno, ali se ono, kasnije, "kao nekim ~udom" opet pojavilo i iniciralo pisawe Pe{~anika. U formalnom smislu, ono predstavqa ep i log, a u stvari je kost oko koje se domi{qa meso romana. U Pe{~aniku se ~udo javqa u vi{e oblika. Ono je svoje prste ume{alo prilikom pada jedine viqu{ke od mesinga iz ormara, prilikom wegovog izno{ewa iz ku}e. Ono se pojavquje i u nastavku, prilikom ru{ewa ku}e iz koje E. S. samo {to je iskora~io. U vlasti ^uda je i pacov koji je negde u dubini zida proglodao onaj presek sila na kojem se gra evina do tada dr`ala, a mo`da i prezriv pogled E. S. na biv{e boravi{te. Ki{ je pri`eqkivao ~udo i prilikom prevo ewa poezije. Jedino pomo}u wega bilo je izvodqivo "ono {to je najte`e, mo`da i nemogu}no preneti u prevodu poezije: taj fon, taj teret tradicije, to 'diferencijalno ose}awe'". To se najboqe vidi na primeru prevo ewa pesama Ma rine Cvetajeve, gde od tri-~etiri pesme koje su mu ponu ene da prevede - jedna jedina je "uspela", dirnuta rukom ^uda. U tekstu "Serenata Milo{a Crwanskog", a `ele}i da pesmu prevede na francuski, Ki{ napomiwe: "...u izboru same pesme bio sam vo en, osim poeti~no{}u, jo{ i temom (qubavnom), relativnom 309

4 jednostavno{}u leksi~ke gra e, kratko}om same pesme i, naravno, svemogu}im slu~ajem" (podvukao M. D.). Upravo taj slu~aj to ^udo, omogu}ilo je Ki{u da mu se pesma "otvori", da procveta "takoreku} sama od sebe" i poka`e svoju skrivenu i do tad nepoznatu stranu. Uostalom, ne ti~e li se ^uda i "milost uobli~ewa" - omiqena sintagma Danila Ki{a? Po wemu, samo onaj materijal koji prevlada isku{ewe najte`ih proba - postaje dostojan te milosti, postaje - umetni~ko svedo~anstvo! Sa ~udom, vis a vis A onda, ^udo izlazi iz zabrana lit er a ture. Ono prestaje da bude u funkciji lit er a ture, ve} literatura preuzima funkciju objave ^uda. "Sutradan,... ili kroz dva dana" po{to je zavr{io rad na pri~i Grobnica za Borisa Davidovi~a, Ki{ ulazi u jednu kwi`aru u Bordou i u odeqku gde stoje dela "o magiji i okultnim naukama" nalazi kwigu o inkviziciji u ~ijem sadr`aju nailazi na pri~u o nekom Baruhu i "shvata, na brzinu, da je taj Baruh po ne~emu ro eni brat Borisa Davidovi~a". U napomeni ispod pri~e Psi i kwige, izme u ostalog, Ki{ zapisuje: "Slu~ajno i iznenadno otkri}e ovog teksta, otkri}e koje se vremenski podudara sa sre}nim zavr{etkom rada na povesti pod naslovom Grobnica za Borisa Davidovi~a imalo je za mene zna~ewe ozarewa i mirakla: analogije sa pomenutom pri~om u tolikoj su meri o~igledne da sam podudarnost motiva, datuma i imena smatrao Bo`jim udelom u stvarala{tvu, la part de Dieu, ili avoqim, la part de Di able." Potvrdu trajnog Ki{ovog zanimawa za ~uda nalazimo u wegovoj ostav{tini. Jedan tekst sa katalo{kim pregledom ^uda koja su se odnosila na Grobnicu za Borisa Davidovi~a upravo nosi pomenuti naslov: La part de Dieu ili Bo`ji udeo u stvarala{tvu. Slede}e ^udo, a vezano za istu kwigu, Ki{u se obznawuje u Beogradu, prilikom upoznavawa jednog francuskog bra~nog para. U pariskom listu Mond od prethodnog dana, kojeg je bra~ni par poneo sa sobom, Ki{ nehotice nailazi na podatak da je pre dva dana umrla Majka Mari-Ivon, benediktinka koja je poznavala Eduarda Erioa, junaka Ki{ove pri~e Mehani~ki lavovi. U ~lanku se navodi kako je ona sa Erioom vodila i kasnije {tampala svoju prepisku, {to Ki{a navodi na novi izvor podataka o ovom neobi~nom ~oveku. Za detaq prisutan u istoj pri~i, Ki{ konstatuje kako je avo opet ume{ao svoje prste. On se odnosi na proizvoqno dato ime ruskom umet niku (Sokolovu) koji je, me u hiqadama, crtao portrete Sta - 310

5 LINKOVI qina. Ne{to kasnije, u jednoj studiji o ruskom slikarstvu, ta proizvoqnost }e se potvrditi kao verodostojna. U Post Scriptumu Enciklopedije mrtvih Ki{ ne propu{ta da objavi novo ^udo: "Enciklopedija mrtvih prvi put je {tampana u beogradskoj 'Kwi`evnosti', maj-jun Osoba koja je sawala ovaj san, i kojoj je pri~a posve}ena, jednog je dana otkrila, ne bez ~u ewa bliskog drhtaju, da su weni najintimniji ko{mari ve} materijalizovani u tvrdom kamenu, kao kakav ~udovi{an spomenik. Nekih {est meseci posle tog ko{marnog sna, i po{to je ova pri~a ve} bila {tampana, jedan je magazin bio objavio, pod naslovom 'Arhive',... ~lanak...". Ono {to Ki{ova pri~a Enciklopedija mrvih priziva, uveliko rade mormonski arhivari u podzemnim hodnicima Stenovitih planina u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Enciklopedija mrtvih - kwiga o ^udima U posledwoj kwizi objavqenoj za Ki{ova `ivota sva prethodno opisana "vankwi`evna" ^uda, samo su dodatno potvr ivala onu nisku ^uda koja postoje unutar same kwige. Pisac gr~evito nastoji da dokumentuje ^uda, {to predstavqa wegov novi iskorak u odnosu na kwigu Grobnica za Borisa Davidovi~a. Tu ~iwenicu kao da niko nije video ili nije `eleo da vidi, sem Jovana Deli}a, koji u analizi pri~e Ogledalo nepoznatog, samo usput konstatuje: "Ova pri~a, kao uostalom i cijela kwiga, brani postojawe ~uda i uvjerava nas u neodgonetnutost svijeta i ~ovjeka". Daqe nije i{ao. Enciklopedija mrtvih obiluje ~itavim spektrom ~uda, uvek novih i razli~itih od prethodnog, kako ^udima i dolikuje. Ve} u prvoj pri~i, Si mon ^udotvorac, opisani doga aj se de{ava "sedamnaest godina posle smrti i ~udesnog uskrsnu}a Isusa Nazare}anina", kada je "pri~a o ~udima i uskrsnu}u tog Nazare}anina po~iwala da dobija na svojoj verodostojnosti"... Si mon ^udotvorac je onaj koji ho}e, poput Hrista (a "wegov zanat su ~uda"), da doka`e kako poseduje sposobnost stvarawa ~uda. Si mon je, dakle, onaj koji opona{a ~uda, ali i onaj koji izra`ava sumwu u Hristov nauk i Wegova ^udesa. On tvrdi da "~uda nisu nikakav dokaz pravednosti" i da "slu`e kao posledwi dokaz samo za lakoverni puk". Me utim, Simonov poduhvat pokazuje kako je mogu}e poleteti na "krilima vere", ali nikako i leteti, ~ine}i uzaludnim poku{aj da ^udo u~ini qudskim. U ovoj pri~i sre}emo i apostola Petra, koji "nije verovao u ~uda osim u ~uda vere". Legenda o spava~ima - pri~a o najve}em od svih ^uda - ^udu Vaskrsnu}a, makar ono bilo i kratkotrajno. Pored ^uda Vaskrsnu}a neizostavno je prisutno i ^udo Neverovawa u wega. Ogledalo nepo - znatog je pri~a o ^udu anticipacije. U prvi mah se ~ini da je Ki{ 311

6 dokumentarno{}u poku{avao da se suprotstavi ^udu, da ga razume. Me utim, pre }e biti da on upravo dokumentarno{}u brani legitimnost ^uda i da zna kako bi bilo pogubno poku{avati da se Ono do kraja razume. Kwiga kraqeva i budala svedo~i o ^udu Jedne Kwige i pogubnim posledicama koje ona mo`e da ima po qude. ("Mnoge kwige nisu opasne. Opasna je samo jedna"). Svedo~anstvo o kwigama koje imaju ~udesnu i bogohulnu ambiciju da dosegnu mo} svetih spisa, a vera u takve kwige neizostavno donosi tragi~ne posledice. Pri~a o majstoru i u~eniku, uostalom kao i ve}ina ostalih pri~a ove kwige, mo`e da se ~ita i kao pa rab ola o pisawu. Ali, ni ona nije bez ^uda. To je nagove{teno ve} na samom po~etku, napomenom da se pri~a odvija u Pragu, "gradu misterija". Ono {to Ki{a zanima jeste ^udo Puno}e i ^udo Privida Puno}e, dakle, kako se "magijom re~i i ~arolijom nedore~enog" posti`e Puno}a? I kako ste}i sposobnost da se razlu~i ^udo Puno}e od ^uda Privida Puno}e? U pri~i Crvene marke sa likom Lewina sre}emo se sa jednim od najve}ih ^uda - ^udom Qubavi, koja neminovno prerasta u "mahnitost qubavi", qubomoru koja se po svojoj razornosti mo`e uporediti sa "stra{nim ma~em revolucije". Slavno je za otadxbinu mreti govori o veri u ^udo osu enog na smrt, uprkos tome {to Ono, na kraju, izostaje. Pri~a Apatrid (objavqena posthumno u kwizi Lauta i o`iqci) po svemu onom {to je pratilo weno nastajawe potvr uje da joj je pre bilo mesto u kwizi Enciklopediji mrtvih nego pri~i Posmrtne po~asti. (Iz Ki{ove ostav{tine doznajemo da se dvoumio oko uvr{tavawa te pri~e u sadr`aj Enciklopedije mrtvih). U propratnoj bele{ci Mirjane Mio~inovi} saznajemo i to da Ki{ovo zanimawe za Edena fon Horvata datira od pariskog izdawa wegovih drama. Iako {turo dati Horvatovi biografski podaci, Ki{u oni postaju kwi`evno interesantni. Bilo je potrebno desetak godina da se ponovo desi ^udo. Ki{ nailazi na doktorsku disertaciju o Horvatu, iz koje doznaje dovoqan broj informacija koje }e biti podsticajne za pisawe pri~e. I tu, u toj pri~i, ^udo se obznawuje na krajwe bizaran na~in; junak gine u Parizu od otkinute grane usred nevremena, iako mu je, pre toga, u Amsterdamu jedan mag prorekao skori "doga aj koji }e iz temeqa izmeniti wegov `ivot". Podmuklo dejstvo ^uda na biografiju Udeo ^uda u Ki{ovom delu je nepobitan i toliko prisutan da se to prelilo i na wegov `ivot. Dok pi{e pripovetku Enciklopedija mrtvih, on i ne sluti da ispisuje i sopstvenu biografiju. Ki{ je u jednom danu, svedo~i Filip Da vid, do`iveo potpisivawe ugovora sa ameri~kim izdava~em i saznawe da je oboleo od neizle~ive bolesti. 312

7 LINKOVI One iste od koje je oboleo i wegov junak iz pripovetke Enciklopedija mrtvih. On to i priznaje u jednom intervjuu iz godine: "Bio sam prili~no zapawen kad sam pro{log novembra i s m saznao da imam rak plu}a. Rekao sam s m sebi: to ti je kazna. Pe riod u kojem sam napisao ovu pri~u (Enciklopediju mrtvih - prim. M. D.) podudarao se naravno sa razvojem mojeg sarkoma, moje guke. Ta paralela nije mogla ostati bez zna~aja za mene." U svojim se}awima, Ki{ naziva ^udom i okolnost {to mu otac ostaje `iv za vreme pokoqa Srba i Jevreja u Novom Sadu godine, na zale enom Dunavu. To ^udo se ogledalo u tehni~kom problemu koji su imali egzekutori; rupa u probijenom ledu sporo je "primala" likvidirane. ^udo je i kad mu otac "nestane" u koncentracionom logoru Au{vic. On se pravda: "Moja rana biografija, a pogotovo biografija moga oca, suvi{e su romaneskne, suvi{e neobi~ne i bizarne e da bi mi se moglo verovati na re~. Sve to jako li~i na fantaziju, da ne ka`em na fantastiku"... Pisac se, daqe, pita: "Zar nije za jednog pisca ~udo, koje se grani~i sa fantastikom, da mu je otac bio pisac Reda vo`we!?" Ki{ovo ve} legendarno vajkawe na svoju lewost i elaboracija postojawa "stvarala~kih ciklusa" i "smena godi{wih doba" samo je dobar paravan kojim skriva svoje i{~ekivawe ^uda. Priznati da o~ekuje Wegov mig bilo bi huqewe. U tu svrhu napisao je i dramu ~ija je osnovna tema "jedan od smrtnih grehova" - lewost (Drveni sanduk Tomasa Vulfa), ali je odmah priznao da tu manu najlak{e pra{ta. "~amotiwa velikih napora je najgora", ka`e u svojoj Kwizi nespokoja Fernando Pesoa i dodaje: "~amotiwa je najte`a kada ne mo`e da se opravda lewo{}u". Ni Ki{ nije bio ubedqiv kriju}i se iza lewosti. Kao {to po istom pitawu nije bio ubedqiv ni Ivo Andri}. (Jedino Vladan Desnica pi{e svoju Pohvalu lijenosti, misle}i na ono {to prethodna dvojica prikrivaju). ^esto se citira Ki{ovo vjeruju "...u dokument, u ispovest, u igru duha (podvukao M. D.)... to je neka vrsta svetog trojstva...", i gotovo uvek se olako prelazi preko tre}eg segmenta tog "trojstva". Nije dovoqna ni pi{~eva napomena da je "literatura uzno{ewe... dar Boga ili \avola, svejedno, ali najve}i dar...". U jednom intervjuu Ki{ s tugom govori kako danas svet bespogovorno veruje u ^uda nauke, i "uprkos wima", on se opredequje za ^udo umetnosti ~ije nas iskustvo u~i "jednom mogu}nom saznawu, u~i nas sumwi", a to umetni~ko saznawe je "posledwa instanca, posledwe uto~i{te qudskog duha". U wegovim tekstovima, kako umetni~kim tako i teorijskim, re~ slu~ajno (Crwanski je to nazivao - komedijantom Slu~ajem), uvek ima 313

8 dodatnu te`inu i dubqe zna~ewe. On na jednom mestu i ka`e kako je moderna kwi`evnost nastala u slu~ajnom dodiru stvari. "Misterija je dva koje je zapravo jedan", ka`e Bahofen, a Lesli Stiven poja{wava: "Religija bez misterija je religija bez Boga". Mo`da je znao i posumwati u zna~aj ^uda tokom prve faze svog stvarala{tva, u "pri~ama {egrtovawa" (Rani jadi, Ba{ta, pepeo, Pe{~anik), ali ga je Ono pohodilo sve ubedqivije i nedvosmislenije u Grobnici za Borisa Davidovi~a i Enciklopediji mrtvih. U tim dvema kwigama Ki{ je dotakao "kwi`evnost koja po~iwe da vodi sopstveni `ivot, kwi`evnost kao bolest". Upravo zahvaquju}i ^udu, Ki{ovo delo }e biti jednako predmet glorifikacije i osporavawa, ali nikad do kraja razumqivo i odgonetqivo. Marginalije o ^udu ^udo nije sa ovog sveta i ne podle`e zakonima ovog sveta. ^udo nije ni sa onog sveta, jer da je tako - ne bismo bili svesni izuzetnosti ^uda. ^udo je gromoglasno pra`wewe i varni~ewe prilikom dodira ovog i onog sveta. Ako je umetnost plod Truda i ^uda, ne treba `iveti u uverewu da je Trudom mogu}e dosegnuti ^udo. Kada bi to bilo istina, onda bi skribomani svakodnevno bili u milosti ^uda. Me utim, ne treba se nadati da }e ~udo pasti s neba i sa sobom doneti i Trud. Do ^uda se sti`e strpqewem, po{tewem, dosledno{}u i logikom koju nala`e samo istinska literatura. ^udo je ona mera umetnosti koja ne mo`e da se opona{a, prizove, predvidi, potkupi i odobrovoqi. Ono {to svaki pisac zna - bio on darovit ili ne - jeste da ^udo stoji u dosluhu sa Darom i Talentom i da se do Wega ne sti`e pre~icama. Kome je znati`eqa jedini kompas, a tra`ewe na~in `ivqewa, kome je intelektualna hrabrost nu`da, a literatura posledwe ostrvo smisla - taj je ve} zakora~io u predele ^udesnog. Zaludno je pronicati u smisao postojawa ^uda; Ono samo je Smisao. Ne `ivi se od ^uda; za Wega se `ivi. Za ^udom se ne traga, Ono se zaslu`uje. ^udo se ukazuje samo odabranima i zato - "ne budi nezadovoqan svojom sudbinom, jer ti si izabranik". 314