3 Fantastika.vp

Транскрипт

1 PROZA Aleksandar B. Nedeqkovi} DOSADA[WI DOKTORATI I MAGISTARSKI RADOVI (IZ OBLASTI SF) U SRBIJI (1) Prvi doktor. Autor velike dvotomne Enciklopedije nau~ne fantastike (Beograd, 1990) 1) magistrirao je na Filolo{kom fakultetu u Beogradu godine, sa temom: "Antropomorfizam i motiv prvog kontakta u delima Artura Klarka" a doktorirao na samom kraju decembra godine, sa temom: "Nastanak nau~ne fantastike kao `anra umetni~ke proze" 2) (2) Drugi doktor. Aleksandar B. Nedeqkovi} magistrirao je godine sa temom: "Kwi`evna obrada putovawa u svemir kao teme u ameri~koj nau~nofantasti~noj kwi`evnosti 20. veka" a doktorirao 12. oktobra godine (dakle, skoro dvanaest godina posle dr sa temom: "Britanski i ameri~ki nau~nofantasti~ni ro man sa tematikom alternativne istorije (aksiolo{ki pristup)". (3) Tre}i doktor. Tre}i srpski nau~ni radnik u ovoj oblasti je dr (nije ni u kakvoj rodbinskoj vezi sa dr koja predaje englesku kwi`evnost na Filozofskom fakultetu u Ni{u, na Departmanu za anglistiku; magistarski rad odbranila je godine, sa naslovom: "Nastanak i trajnost mita o Franken{tajnu" a u novembru godine (dakle, {est godina posle Nedeqkovi}a) odbranila je doktorsku disertaciju ~iji naslov glasi: 339

2 340 "Tema dvojnika u engleskoj prozi 19. veka" gde je naglasak na nekoliko dela me u kojima su novela "^udni slu~aj dr Xekila i gospodina Hajda" (Rob ert Luis Stivenson, 1886, nesumwivo klasi~no delo nau~ne fantastike) kao i ro man Slika Dorijana Greja (Oskar Vajld, 1891, klasi~no delo fantazije). jasno ka`e da wena disertacija nije "iz oblasti nau~ne fantastike" nego je, naprosto, iz engleske kwi`evnosti, ali ipak nema sumwe da ta tre}a disertacija koju pomiwemo zahvata SF oblast, i to ne marginalno nego bitno. Zahvata i oblast horora. {iroko postavqa pojam "dvojnik", obuhvataju}i i mnoge siblinge (bra}u, sestre) pa zato i mo`e da na e dvojni~ke parove ili tandeme, kao binarne opozicije, u samim temeqima mediteranskih mitologija - tu su Eva i woj suprotna Lilit, Hrist i Satana, Romul i Rem, Prometej i Epimetej, itd. Ona uzima u obzir i malo poznatu pri~u Edgara Alana Poa "Vilijem Vilson". Jedno va`no poglavqe (str ) ove disertacije nosi naziv "Dvojnik u faustovskoj' kulturi i kwi`evnosti", ali, izgleda da ne koristi taj termin ( faustovski') na onaj na~in kao Dejan Ogwanovi} u naslovu svoje kwige Faustovski ekran (2007) nego vi{e u skladu sa tekstom Vlade Uro{evi}a "Fantastika i nau~na fantastika: srodnosti nasuprot svim razlikama" iz ni{ke "Gradine" iz ) Bogata kulturolo{ka gra a u ovoj disertaciji zahvata i gotske romane (koji su, striktno uzev, fantazija, dakle pripadaju tom `anru, ali su neki od wih, istorijski, odigrali ulogu proto-sf), a zahvata i mnoge druge oblasti fantazije (religijske, naro~ito); pronalazi dvojni{tvo i tamo gde to nikad ne biste o~ekivali - u klasi~nom romanu [arlote Bron te Xejn Ejr (1847) i jo{ na ponekim iznena uju}im mestima; ali, po na{em uverewu, bukvalno zna~ewe re~i dvojnik najkonkretnije je zastupqeno, u ovoj diser - taciji, novelom o Xekilu i Hajdu. Ova pri~a, o Xekilu i Hajdu, je realni pojmovni sto`er ~itave disertacije, jer ta dvojica jesu pravi dvojnici, u naju`em smislu te re~i. Ujedno oni su verovatno najpoznatiji dvojnici u celom SF `anru. Za razliku od toga, doktor Viktor Franken{tajn i wegovo ve{ta~ki sklopqeno stvorewe (an - droid) bez imena, nisu stvarno dvojnici, osim u jednoj {irokoj kulturolo{koj perspektivi, koja onda zahvata i dvojni{tvo kao metaforu otu ewa ~oveka od samoga sebe, itd. Po na{em utisku, dakle, doktorska disertacija jeste o SF, jer je centralni stub te disertacije, weno glavno realno pojmovno upori{te (bez obzira na {irinu wenog zahvata), ipak pripovest Roberta Luisa Stivensona o Xekilu i Hajdu. Centar nikako ne mo`e biti Vajldov fantazijski (ne SF) Dorijan Grej, jer wegova slika na

3 PROZA platnu iza zavese, koja postepeno stari i ispoqava posledice mo ralnog raspada, nije pravi dvojnik, ne ka`e ni{ta, ne ide nikud, to je samo slika. Disertacija kao neki ogromni ogrta~ {iroko razmahnut po prostorima "me u javom i med snom", ipak je ~vrsto prikop~ana za ple}a doktora Xekila i gospodina Hajda. (4) ^etvrti doktor. Novica Petrovi}, zaposlen na anglis - tici na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, odbranio je 7. jula godine na tom fakultetu magistarski rad: "Motiv entropije u delu Tomasa Pin~ona i X. G. Balarda" 4) Pin~on i Balard su objavqivali prete`no dela u `anru fantazije, ali sa jakim SF elementima, ali je Balard imao i nesumwivo SF dela, prema tome, Balard je i SF pisac. Novica Petrovi} je zatim, 6. jula godine, na istom fakultetu odbranio doktorsku disertaciju sa temom: "^ovek i kosmos u delu Artura Klarka i Stanislava Lema". Treba znati da na Filolo{kom fakultetu u Beogradu postoji i kolega veoma sli~nog imena, a to je dr Novica Petkovi}, koji nije anglista, nego srbista; ~ak i u {tampi su ih ponekad me{ali. Anglista, i ~etvrti doktor SF, je Petrovi}. Jedan raniji, sporni slu~aj. - Interesantno je pitawe diser - tacije Ferida Muhi}a. Po nekim interpretacijama, on je prvi na jugoslovenskom prostoru doktorirao iz oblasti nau~ne fantastike. U pomenutoj enciklopediji na str. 479, izri~ito ka`e:"muhi}, Ferid. Jugoslovenski izu~avalac SF `anra. (...) Diplo - mirao je na Filosofskom fakultetu u Skopqu, da bi po boravku u Parizu i SAD odbranio, kao prvi u Jugoslaviji, doktorsku tezu iz nau~ne fantastike". Me utim, to je bilo u Makedoniji, a ne u Srbiji, a Muhi}eva teza ima naslov: "Negativna utopija 20. stole}a - ispitivawe srodnosti sa - vremene utopijske i negativno utopijske ne navodi kad, dakle koje godine, niti na kom jeziku, je Muhi} odbranio disertaciju. Ali, u "Siriusu" br. 81, marta 1983, tada{wi glavni urednik tog ~asopisa, Borivoj Jurkovi} (koji je preminuo 4. juna godine, u Zagrebu, nakon duge bolesti) pi{e da je Muhi} doktorirao 28. decembra godine, dakle ta~no dve godine pre i da je u disertaciji insistirao na "distinkcijama fantastika - nau~na fantastika - utopija - negativna utopija", {to nas navodi na sumwu da je ta disertacija, ipak samo jednim delom o SF, a prete`nim svojim delom o ne~emu drugom. Jedan podatak koji mo`e nekoga iznenaditi, ali je ta~an: disertacija dr Darka Suvina, svetski proslavqenog (i sigurno jednog 341

4 od deset najve}ih svih vremena) prou~avaoca SF, odbrawena u Zagrebu, nema nikakve veze sa SF, nego je o ne~em sasvim drugom. Magistarski radovi: Na Filolo{kom fakultetu u Beogradu je maja godine Goran Boji} magistrirao sa temom: "Tipovi imaginacije u SF romanu" 5) Boji} zasad nije doktorirao. Na anglistici Filozofskog fakulteta u Novom Sadu radi dr Zorica \ergovi}-joksimovi} koja je aprila odbranila magi - starski rad sa naslovom: "Utopija i distopija u modernom engleskom romanu (Oldos Haksli, Xorx Orvel, Entoni Barxis)" Wena doktorska disertacija, me utim, je iz druge oblasti. Va{ skromni gorepotpisani izve{ta~ mogao bi ovom prilikom, ako dopustite, da se ne~im pohvali, u vezi sa naslovima. Naime, ako analiziramo svih tih deset naslova magistarskih i doktorskih radova (od {est osoba; ili, ako bismo ukqu~ili i sporni slu~aj, Ferida Muhi}a, kao jedanaesti naslov), vidimo da su re~i "nau~na fantastika" eksplicitno prisutne kod dr samo u naslovu doktorske disertacije, kod Gorana Boji}a samo u magistarskom radu, a jedino kod Nedeqkovi}a u oba naslova, i magistarskog rada a i doktorske disertacije. Kod drugih ne. U realnim uslovima opstanka u srpskom akademskom prostoru, ovo Nedeqkovi}u nije bilo ba{ najcelishodnije; bilo je, mo`emo se izraziti na engleskom, "looking for trouble" jer je lako mogao biti osporen kao trivijalan, kao ki~ i {und, pa se to moglo zavr{iti kao biografija pojedinca karijerno sasvim nastradalog, ili, da se izrazimo malo u ruskom stilu, "pogib{ega". Na celom eks-jugo - slovenskom prostoru, eto, jedino je Nedeqkovi} eksplicitno, naslovom, vezao i svoj magistarski, ali i svoj doktorski rad ba{ za nau~nu fantastiku. ^itavu karijeru, takore}i. To je bila jedna velika upornost, poprili~no nesmotrena, otprilike na principu "postupiti opravdano i iskreno, pa, nek bude {to bude!" Ali, eto, nije se to lo{e zavr{ilo, provukao se nekako kroz osporavawa, a danas i predaje studentima anglistike u Kragujevcu, na Filolo{ko- -umetni~kom fakultetu - FILUM-u, predmet "Britanska i ameri~ka nau~na fantastika" kao obavezni dvosemestralni predmet na ~etvrtoj godini studija. Jedno predavawe im je, me utim, nedavno odr`ao dr Novica Petrovi}, kao gostuju}i profesor, tako da sad imamo dva univerzitetska predava~a nau~ne fantastike, ali samo jednog stalnog. Me utim dobri su izgledi, sada sa bolowskom reformom 342

5 PROZA srpskih "unervoziteta", 6) da }e se ovaj predmet, SF, pojaviti kao redovni nastavni predmet i drugde. Ali, opet, samo na anglistici, a na srbistici, izgleda, jo{ ne. Dopuna: bukvalno pre nekoliko minuta dobili smo od Zorana Pe{i}a Sigme informaciju da je Mladen Kalpi} (koji je diplomirao filozofiju godine) nedavno, dakle godine 2007, magistrirao na Fakultetu dramskih umetnosti - FDU, u Beogradu, na odseku za film i medije, sa temom "Fenomen serijala Zvezdani ratovi - Star Wars (estetska i medijska analiza)", i da je men tor bila prof. dr Nevena Dakovi}. Eto - ode filologiji monopol! Zapravo je na{ pregled obuhvatio samo magistarske i doktorske radove na filologiji, a da li ih je jo{ bilo, i koliko, na FDU, o tome bi trebalo uraditi posebno istra`ivawe. 1) Te{ko je poverovati, ali, Zoran je to napisao sam. Obi~aj je da enciklo - pediju pi{u mnogobrojni saradnici, recimo, pedeset wih, a da neko bude urednik, i onda se taj urednik smatra za autora enciklopedije. Me utim, Zoran - sve Zoran, Enciklopedija nau~ne fantastike, Beograd, "Prosveta", 1990, dva toma. 2) Ovo je pro{irio dodaju}i deset SF pri~a, tako da je nastala kwiga koja je ujedno i doktorska disertacija, sa fusnotama i bibliografijom, ali i Zoran, Savremenici budu}nosti, pri~e i tvorci nau~ne fantastike, Beograd, "Narodna kwiga", Ali posle godine on se sasvim distancirao od SF. 3) Uro{evi}, Vlada, Fantastika i nau~na fantastika: srodnosti nasuprot svim razlikama, Ni{, "Gradina", br. 7-9 za godinu, str ) Objavqeno kao pogovor u: X. G. Balard, ^etvorodimenzionalni ko{mar, Beograd, "Fabrika kwiga ", 2005, str ) Tri kqu~na poglavqa ovog rada imate na: 343

6 344 6) Srpski pesnici nadrealisti govorili su, pre Drugog svetskog rata, za univerzitet, da je "unezveritet", a mi danas verujemo da bi, sa ovoliko hitnog posla oko na{e bolowske tranzicije, boqe odgovarao izraz "unervozitet".