ЉУ Б О М И Р К А К Р К ЉУ Ш МАЈ СКА СКУП ШТИ НА У СВОМ И НА ШЕМ ВРЕ МЕ НУ 142 СА Ж Е ТА К: Срп ск и на р од н и по к р е т з апоче о је к а о о

ЉУ Б О М И Р К А К Р К ЉУ Ш МАЈ СКА СКУП ШТИ НА У СВОМ И НА ШЕМ ВРЕ МЕ НУ 142 СА Ж Е ТА К: Срп ск и на р од н и по к р е т 18 48. з апоче о је к а о одјек и део европ ске ре во лу ци је 1848. го ди не ње го ви ци ље ви би ли су у к идање фе у да л н и х од но са и г ра ђа н ска ра в но п ра в нос т, а л и у п р вом ре ду пра ва на род но сти и те ри то ри јал на ау то но ми ја. Без на ционалн и х п ра ва и сло бо да би ла би и л у зор на сва и н д и ви д у а л на по л и т и ч ка пра ва и сло бо де. Мајск а ск у пш т и на од р жа на је у Срем ск и м К ар лов ц и ма 1/13. и 3/15. ма ја. У њој су у че с т во ва л и п ред с т а в н и ц и сви х сло је ва с рп ског на р о да од ц р к ве н и х је рар ха до се љ а к а, де се т до пе т на е с т х и љ а да љу ди, из го то во свих срп ских кра је ва. Иза бра ни су па три јарх и војвода, с рпск и народ п роглашен је за пол ит и чк и слобода н и независа н, под Домом аус т ри јск и м и к руном у г а рском. Српск у Војв одовин у ч и н и ће Срем с Гра н и цом, Ба ра њ а, Бач к а с бе чеј ск и м Д и с т ри к т ом и Шај ка шким ба та љо ном и Ба нат с Гра ни цом и Ди стрик том ки киндским. Од лу ке о про гла ше њу достојан ства па три јар ха и вој во де, слобо де и п рава с рпског народа и осн ива ње Срп ске Вој во до ви не до не т е су јед но гла сно и јед но ду шно и оду ше вље но по здра вље не. Своје од л у ке Ск у п ш т и на је за сно ва ла на ис т о риј ск и м п ра ви ма царским привилегијама и новим прин ци пи ма ли бе рал не гра ђанске ми сли при род ном пра ву као осно ву и из во ру пра ва чо ве ка, грађани на и на ро да, сло бо ди, као нај ви шем ци љу и нај ве ћој вред но сти. И с а м и м св оји м с ас т ав ом, одл ук а ма ко је је до не ла, и на ч и ном н а ко ји је т о у ч и н и л а, М ај с к а с к у п ш т и н а је п р ед с т а в и л а с р п с к и на род као једин стве ни по ли тички субјект и по ли тич ку сна гу. Скупшти на је обележила почетак српског националног покрета као борб е з а г р а ђ а н ск а и н а ц и о н а л н а п р а в а, п р ед с т а в љ а л а к љу ч н у т ач к у у ф орм и ра њу нац иона лне св ес т и и в е л и к и ко ра к на п у т у р е ша в а њ а

с р п с ко г н а ц и о н а л н о г п и т а њ а. Тад а је с р пс к и н ар од ф о рм ул ис а о с в ој н ац ион а лн и и пол ит и чк и п р ог р а м р а в но п р а в но с т с р п с ког н а р о д а и т е р и т о р и ја л н а ау т он ом ија у т ад а ш њи м о ко л н о с т и м а и д р ж а в н и м ок ви ри м а, њ е г о в о је д и н с т в о и не з а ви сно с т к а о к р ај њи ц и љ, с ло б о д а г р а ђ а н и н а по је д и н ц а у сви м њ е н и м ви до ви м а. Тај про грам у осно ви ни је ме њан до кра ја по сто ја ња Мо нар хи је. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: Ре в о л у ц и ја 18 48, С р п с к и н а р од н и по к р е т, Мај ск а ск у п ш т и на, Срп ск а Вој во д и на, с рп ск и на ц и о на л н и п рог ра м. По чет ком 1848. у фран цу ској скуп шти ни је је дан њен угледн и по с л а н и к д р а ма т и ч н и м р е ч и ма и з р а зио о с е ћ а је ко је је де л и л а ве ћи на Евро пља на: Ми спа ва мо на вул ка ну... зар не ви ди те ка ко з е м љ а по но в о по д рх т а в а? Д и же с е в е т а р р е в о л у ц и је, ол уја је н а по мо лу. До га ђа ји ко ји су усле ди ли би ли су за и ста бур ни. У ис т орији моде рног свет а било је већ и х ре во л у ц и ја од ове, 1848. го ди не, и мно го успе шни јих од ње, али се ни јед на ни је проши ри ла бр зо по пут по жа ра, пре ла зе ћи гра ни це и зе мље, па и океане. У Ф ра н ц у ској, из во ри ш т у и жа ри ш т у европ ск и х ре во л у ц и ја, ре п у бл и ка је п ро гла ше на 24. фе бру а ра. До 2. мар т а п ро ш и ри ла се у ју го за пад ну Не мач ку, до 6. мар та у Ба вар ску, до 11. мар та за хвати ла је Бер лин, 13. мар та Беч, од мах за тим Ма ђар ску, а 18. мар та Ми ла но. У то ку не ко ли ко сед ми ца ни јед на вла да на под руч ју ко је да нас по кри ва де се так европ ских др жа ва ни је се одр жа ла. Ре во луци ја 1848. би ла је по тен ци јално и прва светска револуција, а у европској по ве сти је ди но је она за хва ти ла и раз ви је не и за о ста ле де ло ве кон ти нен та. Би ла је то нај ра ши ре ни ја и нај ма ње успе шна ре во луци ја. Шест ме се ци на кон по чет ка мо гао се са си гур но шћу предвидети њен оп шти слом, осам на ест ме се ци на кон по чет ка сви сру ше ни ре жи ми из у зев јед ног су ус по ста вље ни, а је ди ни из у зе так, Франц у ск а ре п у бл и к а, д ис т а н ц и ра ла се ко л и ко г од је би ло мо г у ће од по бу не ко јој је д у г о ва ла сво је по с т о ја ње. Ре во л у ц и ја 1848. би ла је на зва на про ле ће на ро да, али као и сва ко про ле ће, ни је по тра ја ла. З е м љ е з ах в аћене р ев ол уц ијом р а зл и ков але с у с е у поглед у с в ог и с т о р и јс ког н а с л е ђ а д р у ш т в е н е, е ко ном с ке и по л и т и ч ке струк ту ре. Основ ни прин цип ре во лу ци о нар ног гра ђан ства, про глашен још у Фран цу ској ре во лу ци ји, прин цип на род ног су ве ре ните та, до пу њен је је дим но вим на ци о нал ним су ве ре ни те том. Ре вол у ц и ја 1848. г о д и не у ве ла је на ц и о на л но п и т а ње на ве л и ка вра т а у то ко ве евр оп ске исто ри је, у Евро пи је по че ло да се про би ја на че ло на род но с т и, п ра во на ро да на са мо о п ре де ље ње. Сто га је ра зу м љи во да је ре во лу ци ја са по себ ном же сти ном за хва ти ла ве ли ко ви шена ц и о на л но Хаб збу р ш ко цар с т во. По ред Не ма ца и Ит а л и ја на, ко ји су се бо ри л и да с т во ре је д и н с т ве не д р жа ве, Цар с т во је об у х ва т а ло 143

и ве ли ки број дру гих на ро да, нај ве ћим де лом сло вен ских, ко ји су з а х т е в а л и на ц и о на л н у р а в но п р а в но с т. Тако с у т оков и р ев ол уц ија и њи хо в а о б е л е ж ја б и л и в е о м а раз ли чи ти у зе мља ма где су из биле. И у ре во лу ци о нар ним по крети ма по је ди них на ро да би ло је раз ли чи тих фа за, ка да су би ли делимично тран сфор ми са ни и са ми по ли тич ки ци ље ви, а и пу теви ко ји су ко ри шће ни за њи хо во оства ре ње. Срп ски на род ни по крет 1848. за по чео је као ја сан од јек и део ев р оп ск и х р е в о л у ц и ја, о че м у не д в о см и с ле но св е до че и п р в е по л и т и ч ке и з ја в е још ма р т ов ск и х да н а, а л и и о б р а з ло же њ е ц и љ е в а п р о к ла мо ва н и х на Мајској ск у пш т ин и и од л у к а ко је је она до не ла. У мар ту и апри лу 1848. на ста ле су број не пе ти ци је срп ског станов н и ш т в а у г р а н и ча р ск и м р е г и мен т а ма, с е о ск и м оп ш т и на ма и г р а до ви ма. У њи ма с у по с т а в љ а н и п р в ен с т в е но з а х т е ви с о ц и ја л не природе уки да ње фе у дал них, кмет ских од но са и установљење по ли тич ких и еко ном ских сло бо да. Ме ђу тим већ та да се, а в р е ме ном св е ја сн и је и п р е ц и з н и је, у з а х т е в а њи м а н а гл а ш а в а ју п р а в а на р од но с т и и т е ри т о ри ја л н а ау т о но м и ја. Срп ска, као и све дру ге на род но сти, тре ба да бу ду при зна те на т е ме љу сло б о де, јед на кос т и и брат с т в а. На п рвом мес т у ист иче с е с лоб ода, нез ависно с т и целок у пно с т с рп ског на р о да, п ри зна њ е срп ског име на као на род ног име на и пра во сла вља као озна ке ве ре. Ве з а но с а п ри зна њ ем на р од но с т и, је зи к а и ћ и ри л и ч ног п и сма је и призна ње пу них пра ва пра во слав ној цр кви и ње ним вер ни ци ма. Ср би же ле да оста ну под ау стриј ском кру ном, али зах те ва ју с оп с т в е н у т е ри т о ри ју, з а кон ско п ри зна њ е и у т е ме љ е њ е це ло к у п но с т и с рп ског на р о да и не з а ви сн у у н у т р а ш њу на р од н у у п р а ву. У Срп ско војвод с т во ( ре ђе се по м иња ла деспот овина) у ш л и би Срем, Ба нат, Бач ка и Ба ра ња са Војном грани цом и ди стрик ти ма. По главар це лог срп ског на ро да би ће вој во да, под ко јим ће би ти срп ски ма ги стра ти и чи нов ни ци, као и вој на си ла. За ко но дав ну власт има ће срп ски Са бор. Са вез са дру гим ау стриј ским на ро ди ма утврди ће се на осно ву јед на ко сти, сло бо де и брат ства. У про гла су ко ји је гру па но во сад ских гра ђа на на че лу са Ђор ђем Стра ти ми ро ви ћем упу ти ла сво јим су гра ђа ни ма 21. мар та сто ји: 144 Сло бо да кру жи све том, она је и у на шој зе мљи по ди гла сво је о л т а р е. С в е з а п р е ке с ло б о д и с у о т к ло њ е не, мо же мо с е не сме т а но бо ри ти за нај ви ша до бра чо ве ка и гра ђа ни на. У про гла су се по ми њу и при род на пра ва на род но сти и ве рои спо в е с т и. И а ко с е да љ е г о в о ри о н у ж но с т и по ш т о в а њ а з а ко на, исто вре ме но се на по ми ње да ће они би ти за ме ње ни бо љим.

Про глас је штам пан на три је зи ка срп ском, не мач ком и мађар ском. У мар тов ским да ни ма 1848. го ди не Ср би су при хва ти ли паро ле и про гра ме ко је су ис ти ца ле во ђе ма ђар ског по кре та. Још на с в о ји м п р в и м п о л и т и ч к и м с к у п о в и м а, у Пе ш т и 17 19. м а рт а и по т ом у Но в ом С а д у 27. ма р т а, и з р а ж а в а л и с у п у н у с о л и да р но с т са ма ђар ским ре во лу ци о нар ним по кре том и спрем ност да се зајед н и чк и, с а д р аг о м б р аћ о м М ађ ар им а, б ор е з а о с т в ар ив ањ е либерал них циљева који су постављени, претпостављајући оправда но да ће ли бе рал не па ро ле ко је су сву да буч но ис ти ца не би ти и оства ре не и да ће гра ђан ске сло бо де и пра ва об у хва ти ти и на цио на лне з аједн ице, а не само г ра ђа не појед и нце. Б е з нац иона лн и х п р а в а и с ло б о да би л а би и л у з о р на св а и н д и ви д у а л на по л и т и ч к а пра ва и сло бо де. При па д н и ц и с ло в ен ск и х на р о да Мо н а р х и је, в е л и к и м де лом у ста ту су за ви сних се ља ка, кме то ва, би ли су спрем ни да се придру же Ма ђа ри ма у бор би за уки да ње фе у дал ног си сте ма, за грађан ска пра ва и сло бо де, под ра зу ме ва ју ћи под сло бо дом и на ци о на л на п р а в а на ц и о на л н у р а в но п р а в но с т, п р а в о у по т р е б е св о ји х је зи ка, на род ног име на и дру го. Ме ђу т и м, ча к н и мар т ов ск и ом лад и нц и и ма ђар ск и л и бе ра л и у Бу дим пе шти ни су би ли спрем ни да не ма ђар ским на родима призна ју било какву национал ну по себ ност. Ма ђар ски ре во лу ци о нарн и за ко н и п ри зна ва л и су са мо и н д и ви д у а л на г ра ђа н ск а п рава, а л и не и пра ва ко лек ти ви те та, на род но сти. Већ з а х т е в а њ а пе ш т а н ск и х Ср ба, у ме р е на у св а ком по гле д у, окре ну та ви ше про шло сти не го са да шњо сти, иза зва ла су у ма ђарској ја внос т и нез адов ољс т в о, о т пор и с у мњичењ а з а с епарат из а м, ч а к и у к р у г о в и м а м а р т о в с ке о м л ад ин е, н ајр ев ол уц ион а рн ије г де ла ма ђар ског по кре та. Раз лог њи хо вог не за до вољ ства био је јасно из ра жен Ср би хо ће да се ис по ље као н а ц и ја, а у Ма ђар ској по сто ји са мо јед на на ци ја, а то је ма ђар ска, што зна чи да Ср бима (и дру гим не ма ђа ри ма) у Ма ђар ској при па да исто то ли ко права као и Ма ђа ри ма, али са мо као си но ви ма ма ђар ске на ци је. Сви у че сн и ц и у ма ђар ском по к рет у де л и л и су ис т у м и са о, п ри х в а т а л и је д и нс т ве н у докт ри н у о по л и т и ч ком на р о д у по ла зе ћ и од дог ме да је Угар ска на ци о нал на др жва и има ли јед нак став пре ма не ма ђарским на ро ди ма. Уче сн и ц и н а ц и о н а л н и х по к р е т а нем ађ а р ск и х н а р о д а у б р з о су оце ни ли и мар тов ске омла дин це и ма ђар ске ли бе ра ле као нац и о н а л и с т е ко ји с у п ри ме њи в а л и не јед н а ке к ри т е ри ју ме н и с у п ри зна в а л и на ц и о на л н у и н д и ви д у а л но с т не ма ђа р а и т и ме ја сно по ка за ли да без об зи ра на то ко ли ко се тру де да ли кви ди ра ју 145

приви ле го ван положај мађарског племства и са ми на сто је да очув а ју п ри ви ле г о в а н и по ло ж ај ма ђа р ске н а ц и је. У по чет ку, у пр вим да ни ма ре во лу ци је и јед ни и дру ги су се за ва ра ва ли Ма ђа ри да ће се на род но сти за до во љи ти ин ди ви дуал ним по ли тич ким пра ви ма, а при пад ни ци на род но сти да ће им Ма ђа ри при зна ти на ци о нал на пра ва. Али већ то ком апри ла поста ло је ја сно да се но ва ма ђар ска власт из гра ђу је на на ци о нал ном прин ци пу. У раз говору српске депутације са Ла јо шем Ко шу том, не прико сно в е н и м в о ђом ма ђа р ске р е в о л у ц и је, до ш ло је до с уд б о но сног п р е о к р е т а у с рп ско -ма ђа р ск и м од но си ма. Ко ш у т је од био з а х т е в да се Ср би ма при зна ју пра ва као на ро ду. У д р жа ви мо же би т и са мо је дан по ли тич ки на род ма ђар ски, а Ср би тре ба да се за до во ље с т и ца њ ем п у не г р а ђа н ске р а в но п р а в но с т и и г р а ђа н ск и х с ло б о да ко је ће их из јед на чи ти са свим оста лим гра ђа ни ма Уга р ске. Из јавио је у љу ти ни да ће, уко ли ко Ср би оста ну при сво јим зах те ви ма, то пи та ње ре ша ва ти мач. 146 * * * О не у спе ху сво је ми си је срп ска де пу та ци ја је 20. апри ла обаве сти ла на род оку пљен у Но вом Са ду. Вла да не при зна је ни српске п ри ви ле г и је, па је на с т а ло по т п у но но в о по л и т и ч ко с т а њ е о ко јем цео срп ски на род тре ба да ка же сво ју реч, али ма ђар ске в л а с т и н и с у до п у с т и ле од р ж а в а њ е на р од не ск у п ш т и не ко ја би с е о т о ме и з ја сн и л а, не г о с а мо ц р к в е ног с а б о р а. Не ко л и ко г о в о р н и ка ука за ло је на на ме ру вла де да по ма ђа ре Ср бе, о че му све до чи и у в о ђ е њ е м а ђ а р ског је зи к а у с рп ске ц р к в е не по с ло в е (о ба в е зно во ђе ње ма тич них књи га на ма ђар ском је зи ку и уче ње ма ђар ског је зи ка у на род ним шко ла ма). На то је огор че ни на род из са бор не цр кве из нео ма тич не прото ко ле во ђе не на ма ђар ском је зи ку и спа лио их. По сле то га, ма са на р о да с е у п у т и ла у Ср ем ске К ар лов це. Од м и т р о по л ит а Рајач ић а зах те ва ли су да се са зо ве ве ли ка на род на скуп шти на. Ма да је митро по лит по ку шао да уми ри на род, пред ло жив ши да се пре са бо ра одр жи не ка вр ста при прем ног са ве то ва ња, био је при мо ран да се са гла си са тим да се скуп шти на одр жи 1. ма ја у Но вом Са ду. Скуп шти на је одр жа на у Срем ским Кар лов ци ма 1/13. и 3/15. ма ја 1848. У Кар лов ци ма се оку пи ло мно штво љу ди, из го то во сви х с рп ск и х к ра је в а. По ред и з а бран и х деп ут ат а било је п рису тно мно го све та и из дру гих обла сти Мо нар хи је, из Ср би је и Цр не Го ре, а број уче сни ка про це њу је се на де сет до пет на ест хи ља да. О к у п и л а с е ом л а д и на, в е л и ко ш кол ц и, и н т е лек т у а л ц и, св е ш т е на

л и ца, г р а ђа н и (т р г ов ц и и з а на тл и је), г р а н и ча ри и с е љ а ц и. Би ло је и око две хи ља де Ср би ја на ца и не ко ли ко Цр но го ра ца. На че лу званич не срп ске де ле га ци је на ла зио се ста ри про та Ма те ја Не на довић, уче сник Пр вог српског устан ка. Свој го вор на Мај ској скуп шти ни ми тро по лит Ра ја чић за почео је ре чи ма: Н а р од н и н а з а п а д у е в р о пе ј ском р о д и в ш и с е по к р е т до п р е о је већ и до на шег бла го сло ве но га и ми ло га на ро да и оте че ства. Сви н а р о д и т р а же св о ја п ри р о ђ е н а, о б а че и з г у б љ е н а и л и о т е т а п р а в а, сви су се као из ду бо ко га сна про бу ди ли, спе ше, да! и стре ме се са св ом си лом д а и з г у бљ е но н а ђу, а о т е т о о т м у. Пр а в а сви м н ар од им а о б ш т а је с у: н а р од но с т, је зи к, с а мо с т а л но с т, в е р а, з а ви ч ај, с лоб од а м и с л и т и и м и с л и св о је с ло в ом и л и п и смом д ру г и м а с а о б ш т и т и... И Ср бин, да кле, мо ра сва сво ја при род на, по ли ти че ска и верозакона пра ва, би ла она из гу бље на или оте та, на траг до би ти и ужи ва ти. У го во ру на Мај ској скуп шти ни, ко ји га је и про сла вио као го вор ни ка, про то син ђел Ни ка нор Гру јић на гла сио је нужност оживља ва ња на род них пра ва, из бор вој во де под чи јим би се вођ ством ус р е до т о ч и ле на р од не сна г е. У ов ом в е л и ком ча с у с ло б о де, у но вом све ту, на гла сио је, срп ски на род не сме да бу де бу де по след њи, тре ба да бу де ве ли ки, и да се сло бо дан мо же упо ре ди ти са дру гим с ло б од н и м на р о д и ма. Скуп шти на је 1/13. ма ја иза бра ла ми тро по ли та Јо си фа Ра јач ића за па т ријарха, а п уков н и ка Ог ул и нске г ран ичарске рег именте Ст ев ана Шуп љи кца з а в ојв од у. На с т а ви вш и ра д 3/15. ма ја, до не ла је св о је нај в а ж н и је од л у ке с рп с к и н а р од је п о л и т ич к и с л о бо да н и не за ви сан, под До мом ау стриј ским и кру ном угар ском. Срем с Г ра н и цом, Ба ра ња, Бач ка с бе че јс к и м Дис т р и к т ом и Шај ка ш к и м ба та љо ном и Ба нат с Гра ни цом и Ди стрик том кикиндским прог л а ше н и с у за Срп с к у Вој в о до в и н у. Пр о гла шен је по л ит и чк и с ав е з са Тро јед ном к ра ље ви ном Хрват ске, Славон и је и Да л ма ц и је, с т и м ш т о ће се п ре ц и зн и ји усло ви т ог савез а у т врд ит и к асн ије. И з абра н је од бор (ка сни је на зван Глав ни од бор), као ор ган ко ји ће ру ко вод и т и на р од н и м по сло ви ма. Пр о гла ше на је са мо с т а л нос т ру м у н ске на род но сти. Од ре ђе не су де пу та ци је: пр ва ко ја је тре ба ло да подне с е ск у п ш т и н ске од л у ке в л а да о ц у, д ру г а да и х с а оп ш т и Хр в ат ском с а б о ру и т р е ћ а, ко ја ће у чес т в ов а т и на Слов енском конг р ес у у Пра гу. О скуп штин ским од лу ка ма на род је оба ве штен штам па ним про гла сом, на чи јем по чет ку сто ји: 147

148 Ул и смо п ри ви ле г и ја м а ж и в о т и д а до смо п и сме н у д у х... Пр ви пут по ја ви смо се да нас као На род, од ка ко смо као тај пре сто год и н а по ја в љи в а т и с е п р е с т а л и. Ка кав је ка рак тер има ла Мај ска скуп шти на и у че му је био значај ње них од лу ка, ко је су пре суд но ути ца ле на да љи по ли тич ки жи вот срп ског на ро да у Угар ској? У ис т о ри ји Ср ба у Х а б з бу рш кој мо нар х и ји ц р к в е но -на р од н и сабори били су је ди ни об лик по ли тич ког жи во та нај ви ше по лит и ч ко и ц р к ве но п ред с т а в н иш т во с рпског на р о да. По ре к ло са б о ра је у ск у по ви ма нај у глед н и ји х п р ед с т а в н и к а ц р к в е и на р о да, ко ји су одр жа ва ни још под тур ском вла да ви ном, а пред ста вља ли су и св о је в р сн и на с т а в а к с р ед њ о в е ков н и х д р ж а в н и х с а б о р а. К а о о бичај но п р а в на ус т а но в а п р е не т и с у с аб ори и у но ву д р ж а ву, а п р а в о њи хо вог одр жа ва ња по твр ђе но је пр вом при ви ле ги јом ца ра Lеополда I. Ме ђу њи ма се из два ја ју три са бо ра ко ја су има ла еми нент но по л и т и ч к и к а р а к т е р: Те м и ш в а р ск и с а б о р, М ај ск а ск у п ш т и н а и Бла г о ве ш т енск и сабор. Мада је најваж н и ји с рп ск и по л и т и ч к и ц и љ т е ри т о ри ја л на ау т о но м и ја нај п р е ц и зн и је и нај по т п у н и је био ф о р м у л и с а н на Б ла г о в е ш т ен ском с а б о ру, к а ра к т е р п ра в е на р од не скуп шти не има ла је са мо Мај ска скуп шти на. Она је би ла на род на скуп шти на у пу ном сми слу те ре чи. У њој су уче ство ва ли пред став ни ци свих сло је ва срп ског на ро да од ц р к в ен и х јер а рх а д о с ељ ак а. И п ор ед т о г а ш т о је н е ко л и ц и н а углед них љу ди у срп ској сре ди ни, због опре зно сти, стра ха и неи з в е с но с т и, к а о ш т о че с т о у т ак в и м с м у т н и м в р е ме н и м а би в а, сма тра ла цео по ду хват опа сним и нео д ме ре ним, уче сни ци скупш т ине с у св е одл уке донел и јед ногл асно и једнод уш но. Бу рн и м ова ци ја ма и са оду ше вље њем по здра ви ли су про гла ше ње до стоја н с т в а п ат ри ја р х а и в ој в о де, с ло б о де и п р а в а с рп ског н а р о д а и осни вање Срп ске Вој во до ви не. И са мим сво јим са ста вом, одлукама ко је је до не ла, и на чи ном на ко ји је то учи ни ла, Мај ска скупш т и н а је п р ед с т а ви л а с рп ск и н а р од к а о је д и н с т в е н и пол ит и чк и су бјект и по ли тич ку сна гу. Вој нич ки са же то об ја снио је раз ло ге одр жа ва ња Мај ске скупш т и не и с у ш т и н у њ е н и х одл ук а к а пет а н Ш ајк аш ког б ат аљ он а Пу т н и к 18. маја у св ом зв а н и чном и зв е ш т а ју Сл а в он ско - с р ем ској г е нера лној ко ма н д и, по ч и јем је на ло г у п ри су с т во в а о ск у п ш т и н и. Срп ски на род је, пи ше он, био крај ње огор чен по ступ ци ма Ма ђара, ка да су ови у след ству сво јих са бор ских за кљу ча ка го ди не 1840. же ле ли да на мет ну ма ђар ски је зик, та ко што је на ре ђе но да се учи у срп ским на род ним шко ла ма и да цр кве не књи ге на ње му

бу ду во ђе не. Ово је темишвар ски епископ пр ви при хва тио и спровео, на нај ве ћу љут њу це лог срп ског на ро да, јер се ти ме же ле ло да сп р о в е де од на р о ђи в а њ е и т а ко би ло з а п р е ће но да ће Ср би ма (к а о сна ж ном п ле ме н у) би т и у н и ш т е но још п ре о с т а ло нај све т и је п ра во сло бо де ве ро и спо ве с т и, ц р к ва и ш ко ле. Ка да да на с у це лом све т у на ро ди тра же сво ја пра ва, на гла сио је Пут ник, ве ро вао је и српски на род да мо же да на сту пи као на ци ја, да би по вра тио пра ва из при ви ле ги ја ко ја је не ка да имао. Због то га се на род оку пио по оп ште из ја вље ној во љи, на са ве то ва ње, ко је је у Кар лов ци ма сазв а о а р х и е п и скоп и м и т р о по л и т к а р ло в ач к и Јо сиф Рајач и ћ. О в а на р од на ск у п ш т и на, с а с т а в љ е на од оп у но мо ће н и х п р ед с т а в н и к а це лог с рп ског н а р о д а, ко ји ж и ви у Хр в ат ској, Сл а в о н ији, Б ачкој ж у п а н и ји (и Ш ај к а ш ком б ат аљ он у), Б а н а т у и о с т а л ој Уг а р с кој п р о гл а си л а с е з а на р од н и кон г р е с. Под ву к а о је од л у к у ск у п ш т и не да је срп ски на род по ли тич ки сло бо дан и не за ви сан под До мом ау стриј ским и оп штом кру ном угар ском. По сле пре ци зног на вођ е њ а о с т а л и х ск у п ш т и н ск и х одл ук а, з ак љу ч ио је: То је с рп ск а Кар та Ве ли ка по ве ља сло бо де. Два су те ме ља на ко ји ма је Мај ска скуп шти на за сно ва ла своје од лу ке. Сви до та да шњи срп ски зах те ви обра зла га ни су историј ским пра ви ма цар ским при ви ле ги ја ма с кра ја XVII и по четка XVI II ве ка. При ви ле ги је су Ср би увек до след но ту ма чи ли као у г о в о р е на ч и њ е не с а ау с т ри ј ск и м ца р ем, у г о в о р е ко је с у ск ло п и ли са вла да о цем као ор га низова на за јед ни ца, на род, са сво јим стар е ш и н ам а, д ухо вн и м и в ој н и м, с в оји м м аг и с т р а т и м а и в ој н о м си лом као Communitas Nati onis Rascianae. То ком XVI II ве ка приви ле г и је с у ме њ а не и до п у њ а в а не, а л и т а ко ш т о с у п р а в а ко ја с у са д р ж а ле услов љ ав ана, ог ран ича в ана и су ж ав ана. На С к у пш т ин и је на гла ше но да срп ска пра ва по чи ва ју на при ви ле ги ја ма и да се оне ск у п ш т и н ск и м од л у к а м а с амо ож ив љују. У св о ји м по л и т и ч к и м зах те ви ма Ср би су се чвр сто др жа ли при ви ле ги ја, не за то што су би л и кон зе р в ат и вн и и подло ж н и п р еве л иком у т ицају св оје ц рк ве, као што су че сто би ли оп ту жи ва ни, не го због то га што је то био је ди ни прав ни основ њи хо вог по ло жа ја и све ма њих пра ва. Ипак, на са мој Мај ској скуп шти ни пре ва гу је сте кла но ва, л иб ер а л н а г р ађ а н с к а м и с а о, п од ч и јом з а с т а в ом с у с е п од иг л и е в р опс к и р ев ол у ц и о н а р н и по к р е т и. Од л у ке М ај с ке с к у п ш т и н е би ле су у пу ном скла ду са на че ли ма ко ји ма су се 1848. ру ко во ди ле и ре во лу ци је у дру гим зе мља ма. И у го во ри ма ко ји су на скуп штин и д р ж а н и, и у од л у к а ма ко је је до не л а и њи хо в ом о б р а з ло же њу ис так нути су прин ци пи про гла ше ни још у Фран цу ској ре во лу цији, а осна же ни и про ши ре ни 1848 при род но пра во као основ и из вор пра ва чо ве ка, гра ђа ни на и на ро да сло бо да, као нај оп шти ји 149

и нај ви ши циљ, у пр вом ре ду сло бо да на род но сти, али исто време но и под јед на ко и људ ска и гра ђан ска пра ва. Тај осо бе ни спој два ју си сте ма ор га ни зо ва ња дру штва и држ а в е, на п р ви по глед п р о т и в р еч н и х: п ри ви ле г и ја л н и х п р а в а к а о о б л и к а пе р с о н а л н и х п р а в а св ој с т в е н и х ф е у д а л ном, с т алеш ком си сте му, с јед не стра не и но вих на че ла гра ђан ског дру штва слобо де, прав не јед на ко сти и рав но прав но сти с дру ге, био је ну жна послед и ца положаја с рпског на ро да у Хаб збу р ш кој мо нар х и ји, а л и и с п е ц иф и чн ос т и с ам о г н ас т а нк а а у с т р и ј с к е ц а р е в и н е и њ е н е струк ту ре. У то ку ре во лу ци је 1848. го ди не до шао је до пу ног изра жа ја су коб, у ства ри су дар прин ци па ле ги ти ми те та на ко јем је Мо н а р х и ја по ч и в а л а и п ри н ц и п а н а р од но с т и ко ји је т а д а по че о св ој не з а у с т а в љи ви п р о до р. У го во ру на са мој Мај ској скуп шти ни то двој ство ја сно је обра зло жио је дан од ње них нај угледни јих уче сни ка, Ни ка нор Грујић, ма да ни је при па дао гра ђан ству, оном дру штве ном сло ју ко ји је 1848. го ди не по вео по кре те у свим зе мља ма где су се ја ви ли, не г о ц р к в е ној је р а р х и ји: 150 М и н и с м о о с н ов ал и з а хт ев а њ а н а ш а, н и т и ји о с н и в а м о н а п ра ву исто риј ском... на ма су п ри ви ле г и је на ше у то ли ко са мо за основ слу жи ле у по слу на шем, што смо по њи ма мо гли сло бод но пр ви ко р а к у ч и н и т и у с а мо с т а л ном н а ше м ж и в о т у и њ е г а оп р а в д а т и. У о с т а лом ов о ви ше н и с у в р е ме н а ис т о ри ј ск и п р а в а и п ри ви ле г и ја, ов о с у в р е ме н а н а р од но с т и, ко ји м а с е с а мо с т а л но с т н а п ри р од ном пра ву на ро да... осни ва и по твр ђу је... Већ у Гру ји ће вој зна ме ни тој бе се ди био је на го ве штен и крај њи, нај ва жни ји циљ срп ског По кре та, ма да о ње му ни је би ло, ни ти је у та да шњим окол но сти ма мо гло би ти од ре ђе ни је сро че ног и из ричи ти јег по ме на у са мим скуп штин ским од лу ка ма. У го во ру је наро чи то на гла сио да је ма ја ме се ца 1848. срп ски на род по сле ду гог вре ме на по но во ис ту пио као На род! Тај пр ви дан ме се ца ма ја и пр ви је дан срп ског на род ног жи во та! Ду хо ви слав них пре да ка на ла жу срп ском на ро ду да ује ди ни сво је раз дро бље не и рас ко мад а н е д е л о в е ко ји с у с е п о с л е н ес р е ћн е ко с ов с ке б и т ке о т у ђ и л и је дан од дру гог. Од мах по сле Мај ске скуп шти не, 18. ма ја, об ја вљен је у Вестн и к у, та да је ди ном ли сту ко ји је у тек ро ђе ној Вој во до ви ни по чео да из ла зи, увод ник под на сло вом Шта је 1-га Ма ја, на Вос кре сен и је Н а р одн и С р б с к и Уг о в ор а, н ајв аж н ије, и св аког в н им ан ија н ај до с т ој н и је би ло?. О п и с а в ш и од у ше в љ е њ е ко је је в л ад ало, у че сн и ке, т ок ск у п ш т и не, г ов о р е и н а к р а ју и з б о р п а т ри ја р х а и

вој во де, за пи тао се уред ник шта је од све га то га у ства ри нај важ н и је. Ва жан је из бор вој во де и па три јар ха, али је још ва жни је то што је по кре нут дух на ро да, то што је на род из ра зио сво ју во љу! Д у х н а р о д а ож и в о т в о рио је с ло в о ис т о ри ј ск и х п р а в а. По ру ч у је он и ма ко ји бу д у ч у в а л и з а в е ш т а њ е п р е да к а, оне у г о в о р е ко ји с у са да пре до че ни на ро ду, да се од са да не од лу чу је ни шта о на ро ду, а про тив на ро да! Ипак, оно што је сма трао за нај ва жни је за пи сао је на кра ју: Нај ва жни је је, за што све ту исти ну да та ји мо? то, што су да нас са ми они ко ји су са ће са ри уго ва ра ли, оне исте гла ве, оне исте пр си, оне исте креп ке ми шце, оно исто све тло ору жи је. све бо ље и вер ни је са чу ва но не го у нас, амо пре шли и од на ше с т в ар и, с т в а р к а о с в о ј у н а п р а в и л и, С р б и ј а н ц и т о у г о в ор и вш и, С е р би ја н це з а п р е в а р е не д р же и они по пра на пра ва из гро ба зо ву. За то ма сом до ђо ше, ви ди ше, говори ше, и во здух пуц ња вом уз му ти ше. На Мај ској скуп шти ни уче ство ва ли су Ср би из го то во свих краје ва где их је и би ло, по ка за ло се је дин ство срп ског на ро да са обе ју с т ра на ре ка, ово с т ра ног и онос т раног с рпс т ва, по ка за ло се ја сно да у суд бо но сним тре ну ци ма борбе за слободу је дин ство на ро да предста вља не ми нов ни услов и је ди ни пра ви пут да се она и осво ји. * * * Двор ни је при знао ни срп ску скуп шти ну ни ње не од лу ке, те су Ср би би ли сма тра ни за по бу ње ни ке и од стра не дво ра и од Мађа ра. Ма ђар ској вла ди би ла је пре да та и упра ва над Вој ном грани цом, ко ја је би ла до та да пот чи ње на не по сред но дво ру. И пре одр жа ва ња Мај ске скуп шти не ма ђар ска вла да спро во ди ла је реп р е си је п р о т и в Ср ба у в о ђе њ ем п р е ког с у да, а М ај ск у ск у п ш т и н у је про гла си ла за не за ко ни ту и ње не од лу ке за не ва же ће. Глав ни од бор по чео је да де лу је од мах по сле Скуп шти не. Пр ви њ е г о ви ко р а ц и би л и с у о сн и в а њ е но ви х, н ар одн и х о рг ан а в л а с т и, на р од н и х од б о р а и под одб ор а. Припа д н и ц и ма не с рп ск и х на род но сти упу тио је про гласе, објашњавају ћи од лу ке Скуп штине и ње не ци ље ве. Про глас ру мун ском на ро ду за вр шен је ре чи ма: Сви на ро ди тре ба да су сло бод ни, као што сви љу ди тре ба да су као љу ди сло бод ни. Сви на ро ди тре ба да су ме ђу со бом јед на ки, би ли они ма ли, или ве ли ки, сла би или ја ки, као што сви љу ди тре ба да су јед на ки би ли они ма ли, или ве ли ки, бо га ти или убо ги! 151

Оце нив ши да је ору жа ни су коб са Ма ђа ри ма не из бе жан, Одбор је упу тио по зив сви ма за оруж је спо соб ни ма да се при пре ме, иза бе ру се би ста ре ши не и до ђу у Кар лов це, а гра ни чарске официре и вој ни ке по звао да бра не срп ску на род ну ствар и ца ра. На пад на К арловце п ред у зе т је на з а по ве с т ко ма н да н т а Пе т р о в а ра д и н ске регименте Храбовског, на други дан Духова, 12. јуна. Несразмерно ма њим сна га ма, до та да оку пље ним у Кар лов ци ма, на пад је био од би јен. На пад на Кар лов це зна чио је по че так срп ско-ма ђарског ра т а. Ср би су во д и л и рат ра д и и з во је в а њ а по се б не Војвод ине, оч у в ањ а св оје н ар однос т и, ц рк в е и језик а. М ађ ари с у см ат р ал и Ср бе за из дај ни ке, ко је тре ба уни шти ти. По сле на па да за по че ло је ма сов но оку пља ње на ро да и ор гани зо ва ње на род не вој ске. На род ној вој сци при дру жи ле су се чит а в е г р а н и ч а р с ке је д и н и ц е и С р б и о ф и ц и р и у Гр а н и ц и, ш т о је до п ри не ло и њ е ној в е ћој сн а зи и б о љ ој о р г а н и з а ц и ји. В ој ск а с е ок у п љ ала у в ојн и м лог ори ма. З а п рив р еменог кома нда нт а с рпске вој ске, до до ла ска вој во де Шу пљик ца, име но вао је Глав ни од бор Ђ о р ђ а С т р а т и м и р о в и ћ а, под ч и ји м је в ођ с т в ом с р п ск а н ар одн а вој ска из во је ва ла низ сјај них по бе да. * * * Приморан и да б орбу з а с лоб од у и ра вноп ра вно с т, з а одбран у и оч у в а њ е св о је н а р од но с т и, по в е д у и о ру ж а н и м п у т ем, Срби у Ју ж ној Уг арској н и су би л и п р еп уш т ен и с амо св оји м снаг ама. Већ на са мом по чет ку Срп ског на род ног по кре та, мар та ме се ца че трде сет осме пи сао је Јан ко Ша фа рик у из ве шта ју срп ској вла ди о при ли ка ма у Сре му, Бач кој и Ба на ту: На Ср би ју су све очи окрену те и сви од ње ве ли ко де ло ис че ку ју. На Мај ској скуп шти ни би ло је мно го омла ди на ца из Ср би је, ме ђу њи ма и Јо ван Ри стић и Је врем Гру јић, та да ђа ци бе о град ског Л и це ја, а бу д у ћ и ис т а к н у т и с рп ск и д р ж а в н и ц и. И з К а р ло в ач ког вој ног ста на упу тио је Је врем Гру јић 10. ав гу ста по зив на мла деж у Срби ји, нарочито намењен члановима Дружине младежи књаже ско - с рп ског л и це у ма да с е п ри д ру же б ор би з а с рп ск у слоб од у. По зив је за вр шио ва тре ним ро до љу би вим ре чи ма: Ко остане врати ће се са ча шћу да би мо гао на пред ићи, а ко пад не, по ги нуо је као ју нак, као Ср бин за род, за ми лу на род ност срб ску. Обо ји ца су и са ми ак тив но уче ство ва ли у бор ба ма као доб р ов о љц и. О т о м е к а к а в је б и о од је к з б и в а њ а у В ој в о д о в и н и у К не же ви н и Ср би ји за п и са о је ка сн и је Јо ва н Р и с т и ћ: Уче ш ће Ср ба из кне же ви не у суд би ни Ср ба угар ских би ло је то ли ко, да се сва ки 152

успех и сва ки по раз на ле вој оба ли Са ве и Ду на ва осе ћао ду бо ко у са мом ср цу Шу ма ди је. Од п р ви х да на ма ја до б р о в ољ ц и с у п р е л а зи л и по је д и нач но, а већ у ју н у је по че ло ор г а н изова но у п ућ ива ње, на че м у се на ро ч и то а н гажовао И л ија Гарашан и н. Од авг ус та је на чел у добровољаца био д р ж а в н и с а в е т н и к С т ев а н Пе т р ови ћ К н и ћ а н и н. Б е з њи хо в е помоћ и с рпск а на р од на в ој ск а т е ш ко би ус пе ла да с е с уп р о тс т ави м а ђ а рс кој в ојс ц и, н ес р аз м е рн о б р ој н ијој и б о љ е н а о р у ж а н ој и опре мље ној. Срп ски по крет у Ју жној Угар ској имао је у Ср би ји сна жну по др шку вој ну, фи нан сиј ску и мо рал ну. Во ђе По кре та од р ж а в а ле с у с т а л не кон т а к т е с а с рп ском в ла дом и д рж а вн иц има К неже ви не Срби је. Н и су п р ед у зи ма л и н и ш т а н и р е шав ал и в аж на п и т а њ а док о т о ме н и с у п р е т ход но ч у л и м и ш љ е њ е с рп ске в л а де. У г о в о ру који м је о т в о рио С е пт е мб а р ск у ск у п ш т и н у 18 48. го ди не, па три јарх и упра ви тељ на ро да Јо сиф Ра ја чић одао је призна ње по мо ћи ко ју је Срп ском народном покрету пружила Кнеже ви на Ср би ја: У т руд ном по хо д у в о је ном, с бла г о да р но с т и ју п ри зна т и в а љ а, да не би смо мо гли да ле ко, а мо жда ни пр вог ко ра ка учи ни ти, да н а м б р а ћ а С е р б љи К њ а же в с т в а С р б ског у по моћ п ри т е к л и н и с у... О т с т р а не мо је, к а о п ри в р е ме ног Уп р а ви т е љ а, и о т с т р а не Гл а в ног От бо ра оста је им веч ни дуг бла го дар но сти. Уве рен сам да Слав на С к у п ш т и н а ис т а ч у в с т в о в а н и ја де л и. На п ре да к, л ис т де мо к р ат ске и н т е л и г ен ц и је, д ру г и с рп ск и лист ко ји је из ла зио у Вој во ди ни, об ја вио је 21. де цем бра вест о са х ра н и војводе Шуп љи кца. Војвода је п р ем ин уо у брзо по дочек у г ру пе с р би ја н ск и х до бр о во љ а ца, а њ е г о ве по след њ е р е ч и би ле су: Нек ви ди Евро па ка ко брат бра ту по ма же. Као што су у то ку Пр вог срп ског устан ка Ср би из Ау стри је по ма га ли уста ни ци ма у бор би за осло бо ђе ње од осман ске вла сти, т ако с у до б р о в о љ ц и и з С р би је 18 48. и 18 49. св е с рд но пом аг ал и св о ји м с у на р од н и ц и ма у нас т о ја њу да одб р ане и с ач ув ају Српск у Вој в о до ви н у ко ју с у п р о гл а си л и. * * * С д р у г е с т р а н е, п о м о ћ ко ј у с у С рб и и з К н е же в и н е С р б и је п ру ж и л и св о ји м с у на р од н и ц и ма и њи хо в о не по с р ед но у че ш ће у те шким бор ба ма во ђе ним 1848 1849. го ди не би ли су од не ма лог зна ча ја и за са му Кне же ви ну. 153

Сво де ћи по стиг ну ћа про текле године, београдске Србске нови не су у бро ју од 1. ја ну а ра 1849. го ди не за бе ле жи ле: 154 Из све га то га ди пло ма ци ја са да је већ ја сно уви ди ла, да Ср бија има ве ли ки уплив на пле ме на око ло сто је ћа, да окром упли ва има и во ље, да јим по мог не, а окром во ље и моћ, да ји одр жи. Тим она по ста је и у об штем мње ни ју, као што је до са да у са мом де лу би ла, јед н а од н ај в а ж н и ји т оч к и н а ис т о к у, ко ју д и п ло м а ц и ја у бу д у ћ и м св о ји м по л и т и ч н и м ком би н а ц и ја м а у ови м с т р а н а м а не ће н и к а ко, ни ти мо же из ви да из гу би ти. У исто ри ји препорођења наше младе државе државе обележ а в а г о д и на 18 48 -ма но в о до ба ме ђу на р од ног ж и в о т а њ е ног, з а п ис а о је Јо в а н Р и с т и ћ 1887. г о д и не у св о јој с т у д и ји о спољ аш њи м од но си ма Ср би је. Та да је Ср би ја пр ви пут из и шла из сво јих ге о граф ских гра ни ца у ши ри свет и, као др жа ва, до шла у до дир са д ру г и м д р ж а в а ма. Углед ни фран цу ски исто ри чар Сан-Ре не Та љан ди је, члан Францу ске ака де ми је, а од 1870. го ди не и до пи сни члан Срп ског уче ног дру штва на пи сао је да је до та да Ср би ја од се бе да ва ла зна ке живо та са мо као са став ни део Осман ске ца ре ви не, а...пр ви пут је 1848. она узе ла уче шћа у спо ља шњим до га ђа ји ма, вр ши ла пра во ми ра и ра та у сво је вла сти то име, из вр ши ла де ло су ве рен ства. Та ко се по ка за ло да је Срп ски на род ни по крет имао ве ли ки ути цај на це ли срп ски на род. Че тр де сет осма је од и гра ла зна чај ну уло г у не са мо у ра з во ју на ц иона лне свес т и и нас т а нк у пол ит и чког п р о г р ам а С р б а у Ју ж н ој Уг а р с кој, н е г о је и с к у с т в о р ев ол уц ије до п ри не ло и р а з в о ју с рп ске д р ж а в но с т и, п р ед с т а в љ а ло и к ру па н ко рак на пу ту ва зал не Кнежевине Србије ка већој самосталности. * * * У по гле д у Срп ског на р од ног по к р е т а 18 48. г о д и не, од с а мог в р е ме на њ е г о в ог до г а ђа њ а, у ма ђа р ск и м по л и т и ч к и м к ру г о ви ма, у ев р оп ској ја в но с т и и у по зн и јој ис т о ри о г р а фи ји п р е о в л а ђи в а ло је ми шље ње да је Покрет имао кон трареволуционарни и реакционар ни ка рак тер. Та кви ста вови заснивани су искључиво на чињени ци да су се Ср би та да бо ри ли про тив Ма ђа ра, а у де мо крат ским кру го ви ма ве ћи не европ ских зе ма ља вла да ло је уве ре ње да је мађар ски по крет имао истин ски ре во лу ци о нар ни ка рак тер. Ка да је реч о срп ским оче ки ва њи ма од са мог по чет ка, од мартов ских да на, и о уве ре њу да се у Ма ђар ској ра ди о ре во лу ци ји ко ја ће и по је д и н ц и м а и сви м н а р о д и м а до не т и с ло б о д у, о т р е ж њ е њ е

је на с т у п и ло в р ло б р з о. Тр а г и ч н и т ок к а сн и ји х до г а ђа ја к р в а ви рат из ме ђу Ср ба и Ма ђа ра и те шка бор ба за очу ва ње не са мо елемен тар них пра ва на ро да већ и са мог ње го вог оп стан ка до не ли су с рп ском н а р о д у о с у д у и ж и г кон т р а р е в о л у ц и о н а р но с т и, ч а к и у редо ви ма та да нај ли бе рал нијих и најрево луционарнијих европских ми сли ла ца. При ли ком по ку ша ја да се до не се суд о њи хо вој ре во лу ци о н а р нос т и и л и кон т р а р е в о л у ц и о н а р но с т и, мо р а с е и м ат и у вид у нео бич но ком плек сан ка рактер ма ђарског и покрета других народа у Мо нар хи ји 1848 1849. године, тешко раз мр си ве ли ни је со ција л н и х и на ц и о на л н и х ч и н и ла ца т и х по к ре т а, к а да су у по је д и н и м фа з а ма у п р ви п л а н и з би ја л и р а з л и ч и т и д ру ш т в е н и с ло је ви ко ји с у у њим а у чес т в ов ал и и њихов и не у в е к је д и н с т в е н и ц и љ е в и. Они су те шко мо гли да се по ре де са дру штвом та да шње Фран цуске, што би до пу шта ло и да се по ре де по ли тич ки про гра ми и поли тич ке иде о ло ги је ре во лу ци о на ра, као и пој мо ви ко ји су их деф и н и с а л и. Та ко је о б ја ш њив а и ч ињ ен иц а д а н и н ајв ис п р ен ији по л и т и ч к и м и с л и о ц и т о г а в р е ме н а и н ај с ло б о д о у м н и ји д у хо в и ни су ни има ли мо гућ но сти ни ти су би ли у ста њу да са гле да ју све ч и њ е н и це и до не с у о сно в а не с у до в е. Јед а н ис т ори ч а р р е в о л у ц и ја т о је к р а т ко р е зи м и р а о: Би т и ре во лу ци о нар 1848. зна чи ло је исто што и би ти про тив сло вен ских на ц и о на л н и х т е ж њи, а п р е ћу т н и с у ко б и з ме ђу п р о г р е си в н и х и р е а к ц и о на р н и х на р о да м но г о је до п ри не о п р о па с т и р е в о л у ц и је 1848. С рп ск и н а р од н и по к р е т био је не о спо р но р е в о л у ц и о н а р а н. Је р, од ф ор м у ла ц и је р е в о л уц иона рног ма р к и з а Кон дор с е а па до са вре ме н и х ау т о ра, ре во л у ц и ја се де фи н и ше као осва јање слободе. Тежња ка слободи, ка њеном осваја њу или про ши ри ва њу за јед ничка је свим ре во лу ци ја ма. Пре ма то ме, сло бо да као циљ су штин ско је о б е ле ж је р е в о л у ц и је. Ср би ма је п р е ба ц и в а но да н а р од но с т це не ви ше од с ло б о де. Апри ла 1848. го ди не Ђу ро Да ни чић је у пи сму Ју сти ну Ми ха и лови ћу пи сао ка ко је у не ким но ви на ма ре че но:...да је сло бо да пре ча од на род но сти. Ја не бих ре као да је та ко. По ми сли те шта би би ло да с у Ср би на Ко с о ву на р од но с т и з г у би л и ме с т о с ло б о де. Сло б о да се мо же кад год до би ти кад се из гу би, али кад се на род ност и з г у б и н и к а д с е н е м о ж е д о б и т и. Н а р од н о с т м о ж е б е з с л о б о д е оп ста ти на сви је ту, али сло бо да без на род но сти не мо же се ни пом и с л и т и. То што су Ср би осе ћа ли да им је угро жен и на ци о нал ни иденти тет и сам оп ста нак као на ро да и у по ли тич кој бор би на пр во мес т о, к а о нај п р е ч у по т р е бу ис т и ца л и од бр а н у св о је на р од но с т и, 155

би ла је не ми нов на по сле ди ца по ли ти ке ко ја је во ђе на у Мо нар хији. Оса м с т о че т р де се т о сме је т ада д в адесе тд вог од иш њи М илет и ћ ја сно ука зао на дво лич ну по ли ти ку оних ко ји су на сто ја ли да увере Ср бе да тре ба да се за до во ље лич ним, гра ђан ским сло бо да ма, и да их убе де да су њи ма ап сор бо ва на на ци о нал на пра ва, ко ја су пре ма то ме су ви шна: 156 С а д п и т а м ја под м у к ле не м ач ке и м а ђ а р ске н а з о ви-ко смо по л и т е и демок рат е, који Славене п р ед свет ом оц рн ише, да нар одно с т ви ше не го сло бо ду це не, пи там их, ка ква је то сло бо да, што учи ни, д а Не м ц и по же л и ше јед н у и с ло б од н у Не м ач к у, Та л и ја н и јед н у и с л о б од н у Ит а л и ј у, По љ а ц и јед н у и с л о б од н у По љ с к у? А ко је т о са ма сло бо да љу ди као др жав них гра ђа на, и ако им је она до вољ на, з а ш т о он и по же л и ше и з не п ри р од ног св ог с а ју з а д р ж а в ног у п рир од н и с а ју з р а с ко м а д а ног н а р о д а св ог п р е ћ и? Не би л и мо гл и г р а ђа н ск у с ло б о д у и у с адаш њ ем с ајуз у д р ж а в ном у ж и в а т и? П а з а ш т о не? Јер бо су ра ди не са мо као по је ди ни љу ди и др жав ни гра ђа ни не го и као на род сло бод ни би ти; а то је оно, што и ви ра ди те, а на ма за зло при ма те. Ко р и с т е ћ и и с к љу ч и в у п о л и т и к у м а ђ а р с ко г в о ђ с т в а б е ч к и двор је на род но сти ма по ну дио по моћ, др же ћи се сво је ста ре, али у век де ло т вор не по л и т и ке; непог р еш иво је од р ж а в а о и под с т и ца о не по м и рљи вост еле мен тар н и х и н те ре са сво ји х на ро да, изг рад и вш и до с а в р шен с т в а т а к т и к у в л а да ви не, ко ја ће по с т а т и по с ло ви ч на и ко ја ће обез бе ди ти ду го веч ност Мо нар хи је. Не ке од њих (на родно сти), или бар њи хо ве во ђе, сма тра ли су цар ство при влач ни јим од с удбине коју би и м доне о е ксп а нзион ис т и чк и н ац ион ал из а м по пут не мач ког или ма ђар ског. У та квим усло ви ма на ста ла је и по зна т а и з р е к а че ш ког по л и т и ча р а Ф р а н т и ше к а П а л а ц ког, да би Ау стри ју тре ба ло из ми сли ти ка да не би по сто ја ла. С р би у р е в о л у ц и ји н и с у би л и п у ко о ру ђ е б е ч ке к а м а р и л е, к а ко с у и х оп т у ж и в а л и ма ђа р ск и п и сц и. Срп ск и на р од н и по к р е т н и је и мао н и ка к ви х ве за са Ау с т ри јом. Ау с т ри ја је осу ђивала Србе, од би ја л а њи хо в е з а х т е в е и по ма г а л а М а ђа ри ма да у г у ше с рп ск у ре во л у ц и ју. Срп ска Вој во д и на, п ро гла ше на и из г ра ђе на у т о к у ре во л у ц и је, н и је мо гла да се су п ро т с т а ви ау с т риј ској ца ре ви н и, ко ја је Ср бе т ре т и ра ла ка о по м и ло ва не по бу ње н и ке. У сеп т ем бру, ка да је рат из ме ђу Ср ба и Ма ђа ра већ у вел ико т рајао, Аус т рија је почела поход п ро т и в ма ђар ског ус т а н ка. Та ко су се т а да и н т е реси с рпск и х ус т а н ик а и Аус т рије с л уч ај но и б е з п р е тходн и х в ез а и дог ов ор а по ду да ри ли, те су се Ср би и Ау стри ја у том тре нут ку на шли на истом фрон ту пре ма Ма ђа ри ма.

То је зн ач ило с амо д а с у у р ев ол уц ији 18 48 18 49. и нт ер еси срп ског на ро да и ау стриј ске мо нар хи је би ли бра ње ни истим начи ном, бор бом про тив истог не при ја те ља ко ји им је, ипак, угрожа вао раз ли чи та до бра и на раз ли чит на чин. Ка да је бор ба за врш е н а, п р ес т ал о је и б л аг о н ак л о н о т р п љ ењ е с р п с ко г н а р о д а од с т р а не Ау с т ри је. К о л и к о ј е с л у ч а ј н о б и л о п о к л а п а њ е и н т е р е с а у с т а н и к а и Ау стри је и то са мо с об зи ром на Ма ђа ре тач но су за па зи ли још и Или ја Га ра ша нин и Све тозар Милетић. Га ра ша нин је пи сао Кнић а н и н у 10. мар т а 1849. г о д и не, од г о ва ра ју ћ и г а од на ме ре да т ра ж и при јем код ау стриј ског ца ра:...не ка Цар и ње го ва око ли на зна ду да сте ви на род Срб ски на тој стра ни под по ма га ли, а не ње га, и сво ју пол зу ако је у том на шо, не ка слу ча ју пре пи ше, а не ва шој на мје ри...; и по то ме бо ље је да с е мо же н а р од С р б ск и в а шом з а с л у г ом п р о т и ву ц а р а по с л у ж и т и, н е ж е л и Ц а р п р от ив у н ар од а Че с т в аш а и н а р о д а о в д а ш њ е г, а и нт е р е с, ч и н и м и с е, н ар од а т амош њ е г и з и ск у је д а ви ов ај ко р а к ни по што не чи ни те, осо би то са да кад тај цар, ко му ви на по двор е н и је оће т е да и де т е, т а ко под ло, с на р одом по с т у па, з а ко ји на р од сте ви то ли ке жер тве чи ни ли... А Ми ле тић, два де сет и пет го ди на ка сни је, ка да су се до га ђаји могл и по смат рат и већ из изве сне ис т оријске пе рспект иве, т врд и: По че т а к је с рп ског н а р од ног по к р е т а ч и с т о н а р од ног зн а ч а ја био, из вор и ко рен му је био је ди но у све сти на ро да о сво ме пра ву и у д у ж но с т и с а мо од б р а не... И нт е р еси н а р о д а и д и н а с т и је с у с р е л и су се у том ра ту на ис то ме пу ту. То је све. * * * Срп ски на род ни по крет, у кри лу че тр де се то сма шке про маш е н е р е в о л у ц и ј е, у к о н с т е л а ц и ј и од н о с а у с а м о ј Мо н а р х и ј и и при ли ка у Евро пи ни је имао ни ка квог из гле да да по стиг не сво је циље ве. За вр ше так ре во лу ци је до нео је Ср би ма, по по знатим Миле ти ће вим ре чи ма, као на гра ду оно што су Ма ђа ри до би ли као казну: нај пре оп сад но ста ње, па он да ап со лу ти зам, стегу и прекоме р не т е р е т е. Ц а р ск и м п а т ен т ом 18. но в ем б р а 18 49. о сно в а но је Вој в од с т в о Ср би ја и Та м и ш к и Б а н ат, по с е б н а а д м и н ис т р ат и вн а област, ко ја ни је би ла ни срп ска ни ау то ном на. Ње но тра ја ње покла па се са пери о дом пот пу не цен тра ли за ци је др жа ве тзв. Бахо ви м а п с о л у т и змом. К ри з а Мо на р х и је к р а јем пе де с е т и х г о д и на 157

при мо ра ла је двор на ре фор ме и уступ ке, а је дан од нај круп ни јих ус т у п а к а д а т и х М а ђ а ри м а би ло је у к и д а њ е и т а к в ог Војв одс т в а Ср би је и Та м и ш ког Ба на т а и ус по с т а в љ а ње и н т е г ри т е т а у г ар ск и х зе ма ља у де цем бру 1860. По крет је од нео мно го жр та ва. Ис ход кр ва вог ра та би ла су, по ред број них из гу бље них жи во та, и огром на ма те ри јал на ра зар а њ а, ч и је с у по с ле д и це биле д уг от р ај не, и од ко ји х с е на р од н и је б р з о н и л а ко опо р а вио. Ме ђу т и м, по р е ч и ма д в о ји це зна ме н и т и х ис т о ри ча р а, н и по р а же не р е в о л у ц и је не г у б е св е св о је т е ко ви не и не про ла зе без ду бо ког тра га, а 1848. ни је би ла са мо крат ка ис т о ри ј ск а еп и з о да б е з по с ле д и ца. Пр ем да п р о ме не ко је је до не ла ни су би ле оне ко је су ре во лу ци о на ри же ле ли, а ни је их ни ла ко од р е д и т и у ок ви ри ма по л ит и чк и х р еж има, з акона и и нс т ит уц ија, оне су ипак би ле ду бо ке. Од лу ке Мај ске скуп шти не и крат ко трај но фак тич ко по стоја њ е Срп ске Вој в о до ви не 18 48 18 49. г о д и не би л и с у т е ме љ по л и т и ч к и х п р о г р а м а ко ји ћ е н а с т а т и у с л е д е ћ и м д е ц е н и ја м а, к а д а бу ду дру штве но и по ли тички стасали они сло је ви срп ског друштва ко ји су мо гли са пу ном сна гом да из не су иде је чи ја је кли ца ни кла у то ку Про ле ћа на ро да, али та да још ни је има ла усло ва и да се раз ви је. Пр ави но си оц и л иб ер а лн и х и демок р атск и х сх в ат ањ а н ис у у то ку че тр де сет осме би ли, ни ти су мо гли би ти во ђе По кре та ни па т ри ја рх Ра ја ч и ћ н и Ђ о р ђе С т р а т и м и р о ви ћ. О снов не т ач ке с рпског по ли тич ког про гра ма уоб ли чио је у сво јим по гле ди ма на тада ш њ е до г а ђа је и с уд би н у с рп ског н а р о да и њ е г о в е пе р спек т и в е мла ди Све то зар Ми ле тић. Ис та као је и ја сно ар ти ку ли сао став да с ло б о да под р а з у ме в а не с а мо с ло б о д у по је д и н ца, л и ч но с т и не г о и з а јед н и ц а, ко ле к т и ви т е т а, г р а ђ а н ск а п р а в а и с ло б оде и п р ав а на ц и о на л н и х з а јед н и ца п ри нц ипе који ће у по т о њи м де це н и ја ма би ти угра ђе ни у срп ске по ли тич ке про гра ме. 158 * * * И Бла го ве штен ски са бор 2. апри ла 1861. го ди не, по след њи пар ла мент ово стра ног срп ства, за сно вао је сво је од лу ке на те кови на ма 1848 зах те ва се по себ на те ри то ри ја, ор га ни зо ва на на на ц и о на л ној о сно ви и ау т о но м и ја. Ау т о ном на с рп ск а т е ри т о ри ја под н аз ив ом В ој в о д и н а с рп ск а о б у х в а т а л а би п р о ви н ц и ја л н и и гра ни чар ски Срем, до њу Бач ку са Шај ка шком, Ба нат са Вој ном границом. На тој те ри то ри ји би по сто ја ла са мо стал на срп ска по лит и ч ка орга н и за ц и ја. За к љу ч ц и Бла г о ве ш т ен ског са бо ра наиш л и су на једнод у ш но п р от ив љ ењ е сви х пол и т и чк и х фа кт ора у Уг арској.