Пре глед ни чла нак :33 doi: /zrpfns Др Цвје та на М. Цвјет ко вић, аси стент са док то ра том Уни вер зи тет у Но вом Са ду Пр

Пре глед ни чла нак 628.4.043:33 doi:10.5937/zrpfns52-17410 Др Цвје та на М. Цвјет ко вић, аси стент са док то ра том Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду C.C v je t k o v ic @ p f.u n s.a c.r s Др Лу ка O. Ба ту ран, аси стент са док то ра том Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду L. Ba t u ra n @ p f.u n s.a c.r s УЛО ГА ЕКО НОМ СК И Х И Н СТ РУ М Е Н А ТА У У П РА ВЉА ЊУ ОТ П А Д НОМ А М БА Л А ЖОМ ЗА ПИ ЋЕ 1 Са же так: Еко ном ски ин стру мен ти по ста ју све ва жни ји део по ли ти ке заштите живот не сре ди не, па се та ко ко ри сте и као инструмент управљања от пад ном ам ба ла жом за пи ће. Ме ђу тим, они мо гу би ти препрека функ ци ониса њу уну тра шњег тр жи шта Уни је, па се о њи ма не ко ли ко п у та и з ја шња вао Суд прав де Европ ске уни је. Циљ ра да је да се утвр ди ко ји еко ном ски ин струмен ти се при ме њу ју у упо ред ном пра ву, пр вен стве но у ч ла ни ца ма Уни је, ка ко би се под ста к ли ра з ли чи ти об ли ци по нов ног ис ко ри шће ња а м ба ла же за п и ће, као и усло ви ко је мо ра ју ис пу ни ти да би би ли у са гла сно сти са пра вом Уни је. К љу ч не ре чи: а м ба л а ж а за п иће; е кономс к и и нс т р уме нт и; п рош ирен а од го в ор н о с т п р о и з в о ђа ч а; с и с т е м п о в ра ћ а ја де п о з и т а; е ко л о ш к и п о ре з и. 1. У ВОД Н А РАЗ М А Т РА ЊА Ра с т ж ив о тног с т а нд а рд а и р а зв ој т е хно ло г и ја до в е о је до по в е ћ а ног с т в а р ањ а а мбал а ж ног о т п а д а. А ко с е по см а т р а ју ч л а н и це Ев р оп ске у н и је, п р е м а по д а ц им а и з 2014. г од ине, с т в ор ено је 162,9 к илог р ам а а мба л аж ног 1 Рад је посвећен Про јек ту Би о ме ди ци на, за шти та жи вот не средине и право (еви - д е н ц и о н и б р ој 179 0 79), који с е у ц ел ос т и ф ин а нс ир а и з с р едс т ав а о б е зб еђ ен и х од с т р ан е М и н и с т а р с т в а п р о с в е т е н а у ке и т е х н о л о ш ко г р а з в о ја. 259

Др Цвје та на М. Цвјет ко вић, Др Лу ка O. Ба ту ран, Улога економских... (стр. 259 274) о т п а д а по с т а нов н и к у, 2 с тим да је удео ам ба ла же за пи ће у укуп ном амба ла жном от па ду око 20%. 3 П иће с е мо же п аков ат и у једнок р а тн у и пов р а тн у а мб ал аж у. 4 Ако се има у ви ду да од ла га ње от пад не ам ба ла же на де по ни је, са јед не стра не, узроку је не по вољ не ефек те по жи вот ну сре ди ну, и да је, са дру ге стра не, у пит а њу в р е да н р е с у р с ко ји с е мо же да љ е ис ко ри ш ћ а в а т и, т р е ба ло би т е ж и т и у по т р е би по в р ат не а м ба л а же и р а з л и ч и т и м о б л и ц и ма да љ ег ис ко ри ш ће њ а јед но к р ат не а м ба л а же з а п и ће. Та ко, у по т р е бљ е не а л у м и н и ју м ске кон з е р в е с е ско р о у це ло с т и мо г у ис ко ри с т и т и з а п р о и з в од њу но ви х, у з м и н и ма л а н у т р оша к ене р г и је. 5 Слич но је и са пла стич ним (ПЕТ) фла ша ма 6 ко је се мо гу ис ко ри сти ти за про из вод њу раз ли чи тих про из во да, па и но вих фла ша. Упркос увре же ном ми шље њу да су еко ло шки не по доб не, оне су, упра во, због мо гућ но сти ре ци кли ра ња еколошки прихватљиве, тј. постају еколошки про - блем 7 са мо ако се са њи ма аде кват но не по сту па. 8 Го ди не 2016. на тлу Уније, по пр ви пут, ви ше пла сти ке је ре ци кли ра но не го што је од ло же но на де по н и је. 9 То ме је, св а к а ко, до п ри не ла и п ри ме на еко ном ск и х и н с т ру ме на т а. Циљ ра да је да се утвр ди ко ји од број них еко ном ских ин стру ме на та се при ме њу ју у упо ред ном пра ву, пре све га у чла ни ца ма Уни је, ка ко би се подс т а к л и р а з л и ч и т и о б л и ц и по нов ног ис ко ри ш ће њ а а м ба л а же з а п и ће, к а о и да се са гле да ју ис ку ства ових зе ма ља у њи хо вој при ме ни. На сто ја ће се утвр - д и т и и ус лови које економск и и нс т румент и у о бла с т и у п ра в љ а њ а о т па д ном ам ба ла жом за пи ће мо ра ју ис пу ња ва ти да би би ли у скла ду са пра вом Уни је. 2 Н ајв ише је с т в о р е но у Х р в а т с кој, а н ај м а њ е у Не м ач кој. Ви д. Pa c k i ng Wa s t e St a t i s t ic s, h t t p://e c.e u r o p a.e u /e u r o s t a t /s t a t i s t i c s - e x p l a i n e d /i n d e x. p h p / Pa c k a g i n g _ w as t e_ s t at is t i c s, 4. март 2018. го ди не. 3 C o m mu n i c a t io n f r o m t h e C o mm i ssio n B e ver age Pa ck ag i n g, D ep osit Sy s t e m s a n d Fr e e Mo ve ment of Go ods, Of fi cial Jo u r nal of the Eu ro pean Union С 107/1 of 9 May 2009. 4 Јед но к рат на а м ба ла ж а је п р о јек т о в а на ра д и ко ри ш ће њ а са мо јед ном, а по в рат на је она ко ја се, на кон вра ћа ња од стра не по тро ша ча, по нов но упо тре бља ва за исту на ме ну. Вид. чл. 5, ст. 1, тач. 2)-3) За ко на о ам ба ла жи и ам ба ла жном от па ду, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 36/09. 5 Вид. Pal pa De po sit Re fund System, h t t p s:// w w w.p a l p a.f i / b e v e r a ge - c o n t a i n e r - r e c y c li n g / d e p o s i t - r e f u n d - s y s t e m /, 16. март 2018. го ди не. 6 У пи та њу су фла ше ко је су на пра вље не од по ли е ти лен -те реф та ла та, вр сте пла сти - ке која с е д а н а с н ај ви ше ко ри с т и. О не с у п р е п л а ви ле с а в р е ме н а т рж иш т а, п рв е нс т в ено, з б ог з б о г н ис к е ц ен е п р о и з в од њ е, м а л е т е ж и н е, а т р а к т и в н о г и з г л е д а, о т п о р н о с т и н а у д а р ц е, л акоћ е т р а н с п о р т а и с л. Ви д. Јo v a n Sr e d o je v ić et al., P r i je d log si s t em a z a u p r avljanje o tp a dn o m PET a m b a l a ž o m u z o n i r e g i o n a l n e d e p o n i je Mo š ć a n i c a, Ma š i n s t v o 3/2016, 173. 7 Не сме се за не ма ри ти ни то да се пла сти ка до би ја из нео б но вљи вих из во ра енер ги је. 8 Неадеква тан трет ман се ве зу је за њи хо во од ла га ње на де по ни је, јер за у зи ма ју ве - ли ки про стор и има ју ве о ма дуг пе ри од раз град ње. 9 П о од л а г ању п л а с т и к е н а д е п он иј е п р е д њ а ч е з е м љ е п о п у т Х р в а т с к е, Р у м у н и ј е, Бу г а р с ке и Грч ке, д о к с е н а д н у л е с т в и ц е н а л а з е Не м ач к а, Хо л а н д и ја, Д а н с к а и Ау с т р и ја. Н ај ви ше с т о пе р ец ик л ир ањ а у б ед љив о с у у Чеш кој и Нем ачкој. Ви д. Pla stics the Facts 2017, Pla stics Eu ro pe, Brus sels 2018, 30, 32, 36. 260

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 2. ПРИ МЕ НА ЕКО НОМ СКИХ ИН СТРУ МЕ НА ТА У У П РА ВЉА ЊУ ОТ П А Д НОМ А М БА Л А ЖОМ ЗА П И Ћ Е При род на до бра су јав на до бра ко ја се не раз ме њу ју на тр жи шту, тј. нема ју св оју цен у, па с е о т уда чес т о недов ољно рац иона лно корис т е. Наи ме, ко рисник живот не сре ди не при ли ком до но ше ња еко ном ских од лу ка не узима у о б зи р т р о ш ко в е по в е з а не с а у по т р е б ом ж и в о т не с р е д и не, од но сно он п р е ба ц у је на д ру ш т в о (екс т е р на л и з у је) т р о ш ко в е ко ји с у на с т а л и њ е г о ви м а к т и вн ос т им а. 10 Уп р ав о п от р еб а з а и нт е р н а л и з а ц и јо м т и х т р о ш ко в а, т ј. н е г а т и вн и х е кол ош к и х е кст е рн ал ија 11 д ов е л а је д о п р и м е н е е ко н о м с к и х и нс т румен ат а у пол ит иц и з аш т ит е ж ив о тне с р ед ине. О н и с е з а сн ив ају н а то ме да се ценама одвраћају потенцијални загађивачи од еко лошки не по - доб них ак тив но сти. Има ју две основ не функ ци је: фи скал ну и еко ло шку, тј. он и о б е з б е ђу ју фи на н си ј ск а с р ед с т в а, а л и и под с т и цај з а по с т у па њ ем ко је је при ја тељ ски на стро је но пре ма жи вот ној сре ди ни. 12 У упо ред ном пра ву сре ћу се број ни еко ном ски ин стру мен ти: пре но сив е дозв оле, 13 еколо ш к и по р е зи сх в а ће н и у н ај ш и р ем см ис л у р еч и, 14 еко лош ке с у б в ен ц и је и под с т и ц аји, р а зл ич ит и ви до ви од ш т е т а и ком пен з а ц и ја, так се за не по што ва ње еко ло шких стан дар да, га ран ци је из вр ше ња, про шир е н а од г о в о рно с т п р о и з в о ђ а ч а, и тд. 15 По ш т о је о т п а д нег ат и вн а еколош к а е кст е рн ал ија ко ја н а с т а је п р о и з в од њ о м, од н о с н о п о т р о ш њ о м од р е ђ е н и х до ба ра, при ме на еко ном ских ин стру ме на та је за жи ве ла и у по ли ти ци упра - вља ња от па дом, па и оним на ста лим ко ри шће њем ам ба ла же за пи ће. Ипак нај ве ћи зна чај у овој обла сти има ју по ре зи схва ће ни у нај ши рем сми слу р е ч и и од г о в о рно с т п р о и з в о ђ а ч а з а с пе ц и фи ч не в р с т е о т п а д а (а м б а л а ж а, во зи ла, итд.). 16 10 Гор да на Илић По пов, Еко л о ш к и п о р е з и, П р а в н и ф а к у л т е т у Б е ог р ад у, Б еог р а д 20 0 0, 27-28. 11 Е кс т е р н а л и је п р ед с т а в љ а ј у п о з и т и в н е и л и н е г а т и в н е у ч и н ке ко ји н а с т а ј у з а т р е ћ а л и ц а у т р а н с а к ц и јам а и змеђу к уп ац а и п р од ав ац а, а која н ис у о бух в аћ ен а т рж иш ном ценом. Вид. Ibid., 28. 12 Ma r k e t - B a s e d In s t r u m e n t s fo r E n v i r o n m e n t a l Po li c y i n E u r o p e, Eu r o p e a n E n v i r o n m e nt Agency, Co pen ha gen 2005,13. 13 Вид. Лу ка Ба ту ран, Ства ра ње тржишта пре но си вих до зво ла ра ди сма ње ња еми - с и ја г а с о в а ко ји п р о и з в о д е е ф е к а т с т а к л е н е б а ш т е у Ре п у б л и ц и С р б и ји, З б о р н и к р а д о в а Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду 2/2012, 509-521. 14 Ви д. Ц вје т а н а Ц вје т ко в и ћ, Е ко л о ш ке н а к н а д е к а о и н с т р у м е н т з аш т ит е ж ив о тн е с р е д и н е, Збо р ник ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду 2/2014, 387-389. 15 Е c o n o m i c I ns t r u m e n t s f o r Po l l ut i o n C o nt r o l a n d N a t u r a l R e s o u r c e s M a n a g e m e n t i n OECD Co un tri es: A Sur vey, OECD, Pa ris 1999, 15-49; Mar ket -Ba sed In stru ments for En vi ron - men tal Po licy in Eu ro pe, 6; Г. Илић По пов, 77-218. 16 E m m a Wa t k i n s et al., Us e o f E c o n o m i c In s t r u m e n t s a n d Wa s t e Ma n a ge m e n t Pe r fo r m a n - ces Fi nal Re port, Eu ro pean Com mis sion, Brus sels 2012, 3. 261

Др Цвје та на М. Цвјет ко вић, Др Лу ка O. Ба ту ран, Улога економских... (стр. 259 274) 2.1. Пр о ш и р е на од г о в ор но с т п р о и з в о ђа ча Кон цеп т п р о ш и р е не од г о в о р нос т и п р о и з в о ђ а ч а н а с т а о је у Ш в ед ској почет ком 90 -их го ди на 20. ве ка. Ње го ва су шти на је у пре ме шта њу од го вор - ности за про из во де, од но сно за раз ли чи те фа зе жи вот ног ци клу са про из во - да, као што су по вра ћај, ре ци кли ра ње и ко нач но од ла га ње, на про из во ђа че еко ло шки не по доб них про из во да, уме сто на по тр о ша че и др жа ву. 17 И код ов ог еко ном ског и н с т ру мен т а р е а л и з у је с е п ри н ц и п з а г а ђи в ач пла ћа, с тим да у уло зи за га ђи ва ча ни је по тр о шач, већ про из во ђач, као субјек т ко ји и г р а к љу ч н у уло г у у и з б е г а в а њу з а г а ђи в а њ а, п р в ен с т в е но, к р оз д и з ајн п р о и з во да ко ји удо во љ а ва еко ло ш к и м з а х т е ви ма (еко -д и з ајн). 18 Да к ле, од г о в о р но с т п р о и з в о ђа ча је еко ном ск а, 19 јер сно си у це ло сти или де ли мично т р о ш ко в е п рик уп љ ањ а, р ец ик л ир ањ а и л и коначног одлаг ањ а п р ои зв ода ко је с т а в љ а на т р ж и ш т е, т а ко да је мо т и ви с а н да д и з ај н и р а п р о и з в о де ко ји тра ју ду же и ко ји се лак ше тре ти ра ју по сле упо тре бе. 20 Од г о в о рно с т п р о и з в о ђ а ч а мо же д а буде и нд ивид уа лн а и колект и вн а. Код ин ди ви ду ал не од го вор но сти про из во ђач од го ва ра за соп стве не про изво де, а код ко лек тив не про из во ђа чи од ре ђе не гру пе про из во да пла ћа ју на - кна ду за уче шће у од го ва ра ју ћим ор га ни за ци ја ма (енг. Pro du cer Re spon si bility Or ga ni sa tion PRO ор га ни за ци је), ко је пре у зи ма ју одговорност за актив - но с т и св о ји х ч л а но в а ко је с е од но с е на по нов но ис ко ри ш ће њ е п р о и з в о да и за оства ри ва ње по ста вље них ци ље ва у по гле ду сто па по нов ног ис ко ри шће - ња ам ба ла же. Иа ко ин ди ви ду ал на од го вор ност обез бе ђу је сна жни ји под стицај за еко ло шки при хва тљи вим про ме на ма, и то због не по сред ни је ве зе са по је ди нач ним брен до ви ма, рет ко се при ме њу је, јер је огра ни че на на слу ча - јев е п р о д а је п р о и з в о д а л и м и т и р а н о м к р у г у ко р и с н ик а. С а д р уг е с т р ан е, нај в а ж н и ја п р ед но с т ко лек т и в не од г о в о р но с т и је т р о ш ков на е фи к а сно с т. 21 Про ши ре на од го вор ност про извођа ча се мо же ја ви ти у раз ли чи тим об - ли ци ма. Пр ви об лик је кла сич ни вид про ши ре не од го вор но сти про из во - ђа ча (оба ве за при хва та ња про из во да), ко ји под ра зу ме ва по ста вља ње оба ве - 17 Tho mas Lindhqvist, E x t e n d e d P r o d u c e r Re s p o n s i b i l i t y i n C l e a n e r P r o d u c t i o n: Po l i c y P r i n c i p l e t o P r o m o t e E n v i r o n m e n t a l I m p r o v e m e n t s o f P r o d u c t S y s t e m s, D o c t o r a l D i s s e r t a t io n, Lund Uni ver sity, Lund 2000, 29, 37-38. 18 D e v e l o p m e n t o f G u i d a n c e o n E x t e n d e d P r o d u c e r Re s p o n s i b i li t y, Fi n a l Re p o r t, Eu r o p e a n Com mis sion DG En vi ron ment, Brus sels 2014, 6, 28-29. 19 П р о и з в о ђ а ч и м о г у и м а т и и д р у г е в и д о в е од г о в о р н о с т и, к а о ш т о је и н ф о р м а т и в н а, што зна чи да мо ра ју оба ве сти ти јав но сти о еко ло шким обе леж ји ма про из во да ко је про изво де. Вид. T. Lindhqvist, 39. 20 Ibid., 38. 21 E m m a Wa t k i n s et al., EPR in the Pla stic EU Stra tegy and the Cir cu lar Eco nomy, In stitu te for Eu ro pean En vi ron men tal Po licy, Brus sels-lon don 2017, 4, 20; D e v e l o p m e n t o f G u i d a n c e o n E x t e n d e d P r o d u c e r Re s p o n s i b i li t y, 29. 262

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 з н и х и л и н е об а в ез н и х ц иљ ев а у п ог л ед у с т о п е п р и к у п љ а њ а и п о н о в н о г ис ко ри шће ња од ре ђе них про из во да и ма те ри ја ла и припи си ва ње одго вор - но с т и п ро и з вођач има /т рг овц има за т ре тма н п рои звода по окончању њихо вог ж и в о т ног в е к а, од но сно з а о с т в а ри в а њ е п р е т ход но по с т а в љ е н и х ц и љ е в а. Та к а в о б л и к п р о ш и р е не од г о в о р но с т и и од г о в а р а ју ћ а PRO о р г а н и з а ц и ја с е с р е ће, п ример а р а д и, у Б е л г и ји. Д ру г и о б л и к под р а з у мев а о бав ез у п л аћ а њ а на пред не на кна де за члан ство у PRO ор га ни за ци ја ма, чи ја ви си на за ви си од еко ло ш к и х о б е ле ж ја а м ба л а же. И л у с т р а ц и је р а д и, у Ит а л и ји и Ф р а н ц у- ској про из во ђа чи и уво зници плаћају за чланство накна ду чија висина зависи од ко л и ч ине а мбал аже с т ав љ ене на т рж иш т е и в рс т е мат е ри јал а од којег је на пра вље на, с тим да се мо же до дат но по ве ћа ва ти или сма њи ва ти у за висно сти од то га да ли се ам ба ла жа мо же ре ци кли ра ти, да ли са др жи ин струкци је о сор ти ра њу и сл. Тре ћи об лик је си стем по вра ћа ја де по зи та. 22 С о б зи р ом на т о да т р е ћ и о бл и к п р ош и р ене одг ов орнос т и п р ои зв ођача показује извесне особености у поређењу са дру га два чи ста об ли ка, ње го - ва по дроб ни ја ана ли за за слу жу је по себ ну па жњу. 23 2.1.1. По в ра ћ а ј де п о з и т а С и с т ем по в р а ћ а ја де по зи т а к ар а кт ерише п л аћ ањ е дод атног и знос а н а це н у по т ен ц и ја л но з а г а ђу ју ћег п р о и з в о да, ко ји с е в р а ћ а а ко з а г а ђи в а њ е буд е и з б е г н у т о в р аћ ањ е м п р ои зв од а и л и њ е г о в и х о с т а т а к а. 24 У пи та њу је својевр сна комбинација пореза по јединици про да тог про из во да и суб венц и је по је д и н и ц и в р а ће ног п р о и з в о да. 25 Њ е г о в о у в о ђе њ е мо же да бу де о ба в е зно и до б р о в ољ но. При ме р а р а д и, си с т ем по в р а ћ а ја де по зи т а је о ба в е з а н у Ш в ед ској и Е с т о н и ји, 26 док у Финској н и је. 27 Уп р ко с до б р о в ољ но с т и, у Ф и н ској је нај в е ћ и де о п р о и з в о ђа ча и уво зни ка у овом си сте му, јер се на ам ба ла жу за пи ће ко ја ни је у ње му пла ћа ак ци за у из но су од 0,51 евра по ли тру. 28 22 Вид. E. Wat kins et al. (2017), 10-11, 35, 38-45. 23 По в р а ћ ај д е п о з и т а б и с е м о г а о т р е т и р а т и в и ш е к а о с п е ц и ф и ч а н о б л и к п р о ш и р е н е од го вор но сти про из во ђа ча. Вид. Em ma Wat kins et al. (2012), 6-7. 24 Glos sary of Sta ti sti cal Terms, https://stats.oecd.org/glos sary/, 18. март 2018. го ди не. 25 M a r g a r e t Wa l l s, D e p o s i t - Re f u n d S y s t e m s i n P r a c t i c e a n d T h e o r y, Re so ur ces for the Futu re, Was hing ton D.C., 2011, 10. 26 Pa t Mc C lo u g h a n, Re port on the Pro po sed De po sit and Re turn System for Be ve ra ge Conta i ners in Ire land, Re pak, Du blin 2017, 5. 27 Н ај в а ж н и ја PRO о р г а н и з а ц и ја ко ја у п р а в љ а ов и м с и с т е м о м је PAL PA. Го ди не 2004. уста но вљен је и си стем за ам ба ла жу ко ја се мо же по но во пу ни ти, а ко јим упра вља PRO орга ни за ци ја E k o p u l l o, као и соп стве ни (ин тер ни), си сте ми тр го ва ца на ма ло. Вид. Sa rah Ettlin ger, De po sit Re fund System (and Pac ka ging Tax) in Fin land, In sti tu te for Eu ro pean En vi ron - men tal Po licy, 2016, 1; Pal pa De po sit Re fund System. 28 S. Et tlin ger, 2. 263

Др Цвје та на М. Цвјет ко вић, Др Лу ка O. Ба ту ран, Улога економских... (стр. 259 274) Што се ти че ам ба ла же за пи ће об у хва ће не си сте мом повраћаја депозита, при сут на су ра зно ли ка ре ше ња. Та ко, у Ау стри ји је у овај си стем укључе н а с а мо по в р а т н а а м б а л а ж а, у Ф и н ској, Е с т о н и ји и Ш в едској о б е в рс т е а м б а л а ж е (а л ум ин иј у мс к е ко нз е рв е, П Е Т ф л а ш е и с т а к л е н е ф л а ш е), н а Ис ла н д у и у Нор еш кој с амо једнок ратна а мбалаж а, а у Хола нд ији с амо П ЕТ фл а ше. 29 У Хр в ат ској з а по в р ат н у а м ба л а ж у си с т ем по в р а ћ а ја де по зи т а н и- је оба ве зан, док за јед но крат ну ам ба ла жу је сте. 30 На ви си ну де по зи та ко ји се вра ћа по тро ша чи ма углав ном ути цај има ју вр ста и за пре ми на ам ба ла же за пи ће. То је слу чај, на при мер, у Фин ској. 31 Ме ђу тим, сре ћу се и ре ше ња да је ви си на де по зи та иста за сву ам ба ла жу, али да укљу чи ва ње у си стем под ра зу ме ва да је она од ре ђе не за пре ми не. Та ко, у Хр в а т ској је у си с т ем по в р аћ аја депозит а у к ључен а с амо он а а мб ал аж а з а пи ће за пре ми не ве ће од 0,2 ли тра, а у Ли тва ни ји из ме ђу 0,1 и 3 ли тра. 32 По вра ћај от пад не ам ба ла же за пи ће мо же се вр ши ти на про дај ним мести ма (руч но или пре ко ау то ма та) или у по себ ним цен три ма, 33 као што су тзв. ре ц и к ла ж на д во ри ш т а. 34 По пра ви лу, сва ки про да вац ко ји про да је пи ће има обавезу да п реузме о тпа дн у а мбалаж у а ко ис п у ња ва п ро с т ор не и т ех н и ч ке ус ло в е з а њ е но п р е у зи м а њ е и ск л а д и ш т е њ е. 35 Да би се по вра тио де по зит, ам ба ла жа за пи ће мо ра ис пу ња ва ти од ре ђе не усло ве (мо ра би ти ис пра жње - на, не сме би ти згње че на, бар-код мо ра би ти ви дљив и чи тљив, итд.). 36 С т о па в р а ћ а њ а а м ба л а же з а п и ће ко ја је у си с т е м у по в р а ћ а ја де по зи т а је при лич но ви со ка. Та ко, у пе ри о ду од 2014. до 2016. го ди не, у Фин ској је за ПЕТ фла ше из но си ла 92%, за ме тал не кон зер ве из ме ђу 96% и 97%, а за 29 A E u r o p e a n Re f u n d i n g S c h e m e fo r D r i n k s C o n t a i n e r s, Eu r o p e a n Pa r l i a m e nt, Lu xe m b o - urg 2011, 12-15; Ni ek De prez, D ep osi t - Ref u n d S c h em e s fo r O n e -Wa y B e v e r a ge Pa c k a g i ng, M a s t e r The sis, Uni ver sity of Gent, Gent 2016, 22. 30 Чл. 14, ст. 2, чл. 22, ст. 1 Pravilnikа o am ba la ži i ot pad noj am ba la ži i am ba la žnom otp a d u, Na r o d n e n o v i n e, br. 88/15, 78/16, 116/17. 31 Та ко, из но си 0,10 евра за пла стич не бо це ма ње од 0,35 ли тра, 0,2 евра за пла стич не бо це 0,35-1 ли тра, а 0,40 евра за пла стич не бо це пре ко 1 ли тра. За све ста кле не фла ше изно си 0,10 евра, а за ме тал не кон зер ве 0,15 евра по кон зер ви. Сто пе су исте и у ал тер на тив ном си сте му (Eko pul lo), осим за ста кле не фла ше за ко је је про пи сан де по зит у из но су од 0,40 евра по ли тру. Вид. S. Et tlin ger, 1-2. 32 Ч л. 2 2, с т. 2 P r av i l n i k а o a m b a l a ž i i o t p a d n oj a m b a l a ž i i a m b a l a ž n o m o t p a d u ; B e ve r a ge C o n t a i n e r D e p o s i t L a w s Wo r l d w i d e, h t t p:// w w w. b o t t l e b i l l.o r g / l e g i s l a t i o n / w o r l d. h t m, 24. март 2018. го ди не. 33 Та ко, д о м а ћ и н с т в а у Ф и н с кој в р а ћ а ј у а м б а л а ж у н а п р о д а ј н и м м ес т им а, а ш кол е, р е с т о р а н и, хо т е л и и д р у г и с л и ч н и с у бје к т и п р е ко д о б а в љ а ч а н а п и т а к а. Ви д. Pa l p a D e p o - sit Re fund System. 34 То је слу чај у Хр ват ској. Реч је о над зи ра ном огра ђе ном про сто ру на ме ње ном одво је ном при ку пља њу и при вре ме ном скла ди ште њу по себ них вр ста от па да. Вид. Go spo da re nje ot pa - dom, h t t p://w w w.f z o e u.h r/h r/go s p o d a r e n je_o t p a d o m /r e c i k l a z n a_d v o r i s t a /, 23. март 2018. го ди не. 35 Чл. 24 Pravilnikа o am ba la ži i ot pad noj am ba la ži i am ba la žnom ot pa du. 36 Чл. 26 Pravilnikа o am ba la ži i ot pad noj am ba la ži i am ba la žnom ot pa du. 264

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 ста кле не фла ша из ме ђу 88% и 89%. 37 У Хр ват ској је сто па вра ћа ња у 2014. г о д ин и и з носил а 93,6%, 38 у Не мач кој 98,5%, у Хо лан ди ји око 95%, итд. 39 Н а с т о п у по в р а ћ а ја не у т и че с а мо ви си на де по зи т а, не г о и бл и зи на и фу н к- ц ио н а л но с т си с т е м а в р а ћ ањ а, н ав ике, с т ав ов и и е коло ш к а св е с т г р ађ ан а, по с т о ја њ е к а м па њ а ко ји ма с е г р а ђа н и и н ф о р м и ш у и под с е ћ а ју на п р а ви л а сор ти ра ња и зна чај ре ци кли ра ња уоп ште, итд. 40 О це на си с т е ма по в ра ћ а ја депозит а з а а м ба ла ж у з а п и ће би ла је п р ед ме т студиje ОЕCD-a, у ко јој је за кљу че но да је у пи та њу скуп си стем 41 ко ји захт е в а по с т о ја њ е р а з ви је не и н ф р а с т ру к т у р е з а р е ц и к л и р а њ е, к а о и да њ е г о в о уво ђе ње има сми сла са мо ако се же ли сма њи ти от пад од ам ба ла же за пи ће, од но сно ако је ова вр ста от па да озби љан про блем. У про тив ном, уво ђе ње депозит а значајно не би по в е ћ а ло с т о пе р е ц и к л и р а њ а, је р оне н ис у значај но ве ће у зе мља ма ко је има ју овај си стем. 42 2.2. По ре зи По је д и не д р ж а в е с у с е оп р е де л и ле да у в е д у по р е з е 43 на п р о и з в о де ч и је збрињавање по окон ча њу ве ка тра ја ња не по вољ но де лу је на жи вот ну сре - ди ну, 44 од но сно по р е з е ко ји п р а в е р а з л и к у и з ме ђу с л и ч н и х п р о и з в о д а н а о сно ву еко ло ш к и х о б е ле ж ја ма т е ри ја л а од ко јег је на п р а в љ е на а м ба л а ж а. 45 Иде ја је да се уво ђе њем по себ не вр сте по ре за на ам ба ла жу 46 и н т е р на л и з у ју н е г а т и в н е е ко л о ш ке е кс т е рн ал ија које у з р ок ује а мб а л а ж а з а п ић е која је окон ча ла свој жи вот ни век. 47 При ме ра ра ди, по рез на ам ба ла жу за пи ће се сре ће у Нор ве шкој, с тим да је пред ви ђе но из у зи ма ње од пла ћа ња ако је сто па ре ци кли ра ња из над 95%. По ред то га, по сто ји и до дат ни по рез ко ји се на пла ћу је на сву јед но крат ну ам ба- 37 Pal pa De po sit Re fund System. 38 В и д. G o s p od a r e n j e o t p a d o m, h t t p:// w w w. f z oe u. h r / h r /g o s p o d a r e n j e _ o t p a d o m / p o s e b - n e_ k a t e g o r i je_ o t p a d a /a m b a l a z n i_ o t p a d /, 27. март 2018. го ди не. 39 N. De prez, 24, 26. 40 Pal pa De po sit Re fund System. 41 До овог за кључ ка до шло се и не ким дру гим сту ди ја ма у ко ји ма су ана ли зи ра ни дан ски, не мач к и и хо ла н д ск и си с т е м и по вра ћа ја де по зи та. Ви д. N. De prez, 22, 24; P. McClo ug ha n, 15-18. 42 P. McClo ug han, 3, 19-20. 43 Под овај по јам под во де се и на кна де и ак ци зе 44 Ви д. Ц вје т а н а Ц вје т ко в и ћ, Ул о г а п о р е з а у у п р а в љ а њу о т п а д о м у д р ж а в а м а ч л а н и - ца ма Евр оп ске уни је, Збо р ник ра до ва Прав ног фа кул те та у Ни шу 75/2017, 36. 45 A Eu ro pean Re fun ding Sche me for Drinks Con ta i ners, 20-21. 46 Ц. Цвјет ко вић (2017), 40-41. 47 Шт о с е т и ч е ко р и ш ћ е њ а п о с т ојећ е п ор ес ке с т р у к т у р е, т е о р е т с к и б и л о б и м о г у ћ е да се спро ве де ди фе рен ци ја ци ја сто па ПДВ за ам ба ла жу за пи ће на пра вље ну од ре ци кли - р а н о г м а т е р и ја л а. Ме ђу т и м, т а к в о р е ш е њ е н е б и о б е з б е д и л о е ко л о ш ке д о б р о б и т и, т а ко д а с е не п р е по ру ч у је. Ви д. M a g nu s He n n lo ck et al., Eco no mic Po licy In stru ments for Pla stic Wa ste A re vi ew with Nor dic Pe r spec ti ves, Te ma Nord,Co pen ha gen 2014, 92. 265

Др Цвје та на М. Цвјет ко вић, Др Лу ка O. Ба ту ран, Улога економских... (стр. 259 274) ла ж у за п и ће не за ви сно од с т о пе ре ц и к л и ра ња. 48 Сл и ч но ре ше ње је усво је но и у Есто ни ји, где се на сву ам ба ла жу, па и на ам ба ла жу за пи ће, ста вље ну на т р ж и ш т е п ла ћа спе ц и фи ч н и по рез, ч и ју осно ви ц у ч и н и је д и н и ца ме ре к и- лог р а м, 49 с тим да су про пи са на из у зи ма ња у за ви сно сти од то га да ли су о с т в а р е н и по с т а в љ е н и ц и љ е ви у по гле д у њ е ног по новног искориш ћењ а. 50 Сре ћу се и ре ше ња, по пут прет ход но опи са ног фин ског, да се по рез пла ћа само на ам ба ла жу за пи ће ко ја ни је об у хва ће на си сте мом по вра ћа ја де по зи та. 266 3. ЕКО НОМ СКИ ИН СТРУ МЕН ТИ У УПРА ВЉА ЊУ ОТ ПАД НОМ АМ БА ЛА ЖОМ ЗА ПИ ЋЕ У ПРА ВУ ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ И ПРАК СИ СУ ДА ПРАВ ДЕ ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ 3.1. Про пи си Европ ске уни је На ни воу Уни је усво јен је ве ли ки број ди рек ти ва ко је се од но се на управ љ а њ е о т па дом. 51 Ка да је у пи та ње ам ба ла жа за пи ће, од по себ ног зна ча ја с у Д и р ек т и в а о о т п а д у, ко ја, и з ме ђу о с т а лог, у в о д и и п ри нц и п з аг ађив ач пла ћа, прин цип про ши ре не од го во р но сти про из во ђа ча и прин цип хи је ра - р х и је о т па да, 52 к а о и Д и р ект ив а о а мбала ж и и а мбалаж ном о тпад у ( у даљ ем т ек с т у: Д и р ек т и в а 94/62). 53 Д и рек т ива 94/62 са д р ж и не ко л и ко од ре да ба ко је су зна чај не у кон т ек с т у еко ном ск и х и н с т ру ме на т а ко ји с е ко ри с т е у у п ра в љ а њу о т па д ном а м ба ла же за пи ће. Та ко, у чл. 1 је про пи са но да је њен циљ ускла ђи ва ње на ци о нал них з а ко но д а в с т а в а у поглед у у п р ав љ ањ а а м ба л а жом и а м ба л а ж н и м о т п а дом, к а ко би с е до п ри не ло ц и љ е ви ма з а ш т и т е ж и в о т не с р е д и не, с а јед не с т р а не, и о б е з б е д и ло фу н к ц и о н и с а њ е у н у т р а ш њ ег т р ж и ш т а Ун и је и и з б е гл а ог р а - н и че њ а кон к у р ен ц и је и и н т р а ко м у н и т а р не т р г о ви не, с а д ру г е с т р ане. У ч л. 5 је п р о п и с а но да д р ж а в е ч л а н и це мо г у ох р а б ри в а т и си с т е ме по нов не у по - тре бе ам ба ла же, али да они мо ра ју би ти у са гла сно сти са при мар ним пра вом Ун и је. Ч л. 7 п р о п и с у је д а ћ е д рж ав е ч л а н и це усв о ји т и од г о в а р а ју ћ е ме р е 48 B o tt le Bi l l Res ou rc e s G uid e No rw ay, h t t p:// w w w.b o tt l eb ill.o r g / l eg is l at i o n / w o r l d / n o r - way.htm, 26. март 2018. го ди не. 49 С т о п а з а в и с и од в р с т е м а т е р и ја л а. Ви д. B o t t le Bi l l Re s o u r c e s G u i d e E s t o n i a, http:// w w w.b o t t l e b ill.o r g / l e g i s l a t i o n / w o r l d /e s t o n i a. h t m, 26. март 2018. го ди не. 50 Ibid. 51 Hand bo ok on Im ple men ta tion of EC En vi ron men tal Le gi sla tion, Eu ro pean Com mis sion, Brus sels 2008, 397-593. 52 D i r e c t i ve 2 0 0 8 / 98 / E C of t h e E ur op e a n Pa rl iam e n t a n d of t h e C ou nc i l of 19 Nove mb e r 2 0 0 8 o n Wa s t e a n d Re p e a l i n g C e r t a i n D i r e c t i ve s, O f f i c i a l Jo u r n a l o f t h e E u r o p e a n Un i o n L 312 of 22 No vem ber 2008. 53 Eu ro p e a n Pa r l i a me nt a nd C o u n ci l D i r e c t i ve 94/62/ EC of 20 D e ce m b e r 1994 on Pa c k a g i ng and Packaging Waste, Official Journal of the European Com mu ni ti es L 365/10 of 31 De cem ber 1994.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 како би ус по ста ви ле си стеме за повраћај и /или прикупљање коришћене амба ла же и/или ам ба ла жног от па да, али и си сте ме по нов не упо тре бе или понов ног ис ко ри ш ће њ а, у к љу ч у ју ћ и и р е ц и к л и р а њ е, а св е к ако би с е њиме нај а де к в ат н и је у п р а в љ а ло. О ви си с т е м и т р е ба да с е јед на ко п ри ме њу ју на до ма ће и ино стра не про из во де и да бу ду отво ре ни за уче шће свих еко номских су бје ка та и пред став ни ка вла сти. У чл. 18 је на гла ше но да др жа ве члани це не ће спреча ва ти ста вља ње на њи хо ва тр жи шта амбалаже ко ја испуњава усло ве пред ви ђе не Ди рек ти вом 94/62. 3.2. Прак са Су да прав де Европ ске уни је У ства ра њу пра ва Уни је зна чај ну уло гу има Суд прав де Европ ске уније (у да љем тек сту: Суд прав де) ко ји ста вља ван сна ге на ци о нал но за ко нодав ство ко је је у су прот но сти са пра вом Уни је. До са да шње ис ку ство у прим е н и Д и р е к т и в е 9 4 /62 је п о к а з а л о д а н а р о ч и т о с е к т о р а мб ал а же з а п и ћ е мо же да на ру ши кон ку рен ци ју на тр жи шту Уни је и да до ве де до фраг мент а ц и је у н у т р а ш њ ег т р ж и ш т а, 54 иа ко се не мо же за не ма ри ти њен до при нос ујед на че њу сто па ре ци кли ра ња ме ђу чла ни ца ма. За јед нич ко тржиште Уније претпоставља забрану мера држава чланиц а ко је до в о де до не јед н а ког т р е тм ан а (д иск рим ин ац и је) и ог р ан ич ав ањ а ( р е с т ри кц ије) з аг а р а н т о в а н и х с ло б о да. 55 По ред то га што УФЕУ про пи су је о сно в е ко ји оп р а в д а в а ју д иск рим ин ат о рне н ац ион а л не мер е, 56 Суд прав де је р а з вио п р а к с у по ко јој на ц и о на л не р е с т ри к т и в не ме р е мо г у оп с т а т и а ко су ис пу ње ни од ре ђе ни усло ви (енг. ru le of re a son con cept), и то: она се мо ра п ри ме њи в а т и на не д и ск ри м и на т о р а н на ч и н; њ е но по с т о ја њ е мо р а на ла г а т и јав ни ин те рес; мо ра би ти по де сна за оства ри ва ње ци ља ко ји јој се при да је; мо р а би т и по ш т о в а н п ри н ц и п п р о по р ц и о на л но с т и. 57 3.2.1. Слу чај C-302/86 58 У овом слу ча ју оспо ре на је од ред ба дан ског за ко но дав ства ко ја је огран и ча ва ла ста в ља ње на т р ж и ш те п и ћа у ам ба ла ж и ко ју н ије одобрио на д леж н и 54 Н ај о ч и т и ји п р и м е р з а т о је п р и л а г о ђ а в а њ е а м б а л а же з а х т е в и м а с в а ко г п о је д и н ач - ног тр жи шта на ко је се ро ба пла си ра. Вид. Com mu ni ca tion from the Com mis sion Be ve ra ge Pac ka ging, De po sit Systems and Free Mo ve ment of Go ods. 55 О појму дис кри ми на ци је и ре стрик ци је: Цвје та на Цвјет ко вић, Дискриминаторни пореск и т ре т ман п ре но са не по к ре т но ст и са ста но ви ш та по ре за на ка п и та л не до би т ке у п рак си Су да прав де Европ ске уни је, Збо р ник ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду 3/2017, 1139-1140. 56 Вид. чл. 52 Con so li da ted Ver sion of the Tre aty on the Fun cti o ning of the Eu ro pean Union. 57 Ben Ter ra, Pe ter Wat tel, Eu ro pean Tax Law, Klu wer Law In ter na ti o nal, Alp hen aan den Ri ja 2008, 33-34. 58 Jud gment of the Co u rt of 20 Sep tem ber 1988 in Ca se C-302/86. 267

Др Цвје та на М. Цвјет ко вић, Др Лу ка O. Ба ту ран, Улога економских... (стр. 259 274) о р г а н. 59 Да н ск а је о б р а з ло ж и л а на в е де но р е ше њ е ч и њ е н и цом да по с т о је ћ и си с т ем по в р а ћ а ја де по зи т а не би фу н к ц и о н и с а о а ко би б р ој одо б р е не а м ба - ла же био ве ћи од 30. Пра ви ло је ка сни је про ме ње но та ко да је, под усло вом успос т а в љ а њ а си с т е м а по в р а ћ а ја де по зи т а, и не о до б р е н а а м б а л а ж а (о си м ме тал не) мо гла би ти ста вље на на тр жи ште у ко ли чи на ма ко је не пре ла зе 3000 хект ол ит ара г о д и ш њ е по п р о и з в о ђа ч у и з а п и ћ а ко ја с е п р о да ју од с т ра не с т ра н и х п ро из во ђа ча ка ко би се т е с т и ра ло т р ж и ш т е. Ко м и си ја је сма т ра ла да се на ве де н и м решењем нарушава слобода к ре та ња до ба ра, од но сно да се ц и љ за шти те жи вот не сре ди не на ко ји се по зва ла дан ска стра на као оправ да ње за ре с т ри к т и в н и т ре т ма н мо г а о по с т и ћ и на на ч и н ко ји је ма ње ог ра н и ча ва ју ћ и по ин тра ко му ни тар ну тр го ви ну. Ис так ну то је да je ино стра ним про из во ђа чима оте жан увоз пи ћа на дан ско тр жи ште, јер им се мо же ус кра ти ти одо бре ње и за а м ба ла ж у ко ја се мо же по но во у по т ре би т и, т ј. ко ја је еко ло ш к и по доб на, а да дру га оп ци ја за њих (коришћење само одобрених типова амбалаже) ствара до дат не т рош ко ве. Са д руг е с т ране, оп ре де ље ње за ко ри ш ће ње нео до бре не ам ба ла же зна чи ће из ла га ње кван ти та тив ним огра ни че њи ма. С уд п р а в д е је б ио г л е д и ш т а д а је ус т а но в љ а в а њ е с ис т ем а пов р аћ аја де по зи т а з а не о до б р е н у а м ба л а ж у не о п хо да н е ле ме нат си с т е ма ко ји и ма з а ц и љ д а о б е з б е д и по нов н у у пот р ебу а мб ал аже, однос но д а с у е в е нт уа лн а ог р а н и че њ а ко ја њ е г о в о ус т а но в љ а в а њ е на ме ће оп р а в да на еко ло ш к и м р а з - ло зи ма. Утвр ђе но је да је тај си стем, иа ко не обез бе ђу је мак си ма лан сте пен п о н о в н е у п о т р еб е, 60 п од ес а н з а о с т в ар и в а њ е е ко л о ш к и х ц и љ е в а, а л и д а п р о п и си в а њем ог ра н и че њ а у поглед у кол и ч и не у ве зе ног п и ћ а у не о до бре ној а м ба л а ж и н и је удо в о љ е но п ри н ц и п у п р о по р ц и о на л но с т и, т и м ви ше, је р ће уве зе но пи ће има ти ма ли удео у укуп ној по тро шњи, пр вен стве но, због обав е з е ус по с т а в љ а њ а си с т е м а пов р аћ аја де по зи т а. Д а к ле, С уд п р а в де је био с т ав а д а је н ав еден а одр едб а у с уп р о тнос т и с а з аб р аном к в а нт ит ат и вног ог р а н и че њ а у в о з а. 3.2.2. Слу ча је ви С-463/01 61 и С-309/02 62 У оба слу ча ја ис пи ти ва на је не мач ка нор ма пре ма ко јој про из во ђа чи и д ис т ри бу т е ри п ић а и мају о бав ез у да з амене у чеш ће у глоба лном сис т ем у з а п рик у п љ а њ е кориш ћене а мб ал аже сис т е мом по в р а ћ а ја де по зи т а а ко уде о 59 Д а в ањ е одоб р ењ а с е може уск р ат ит и а ко а мб ал аж а н ије т е хн и чк и подесн а з а сис т е м п о в р а ћ а ја, а ко је а м б а л а ж а ко ја је п о д е с н а з а и с т у у п о т р е бу в е ћ од о б р е н а и а ко п р ед в и ђ е н и си стем по вра ћа ја не обез бе ђу је да се до вољ ни удео ам ба ла же по но во ко ри сти. 60 П р в е н с т в е н о з а т о ш т о с е код н е о д о б р е н а а м б а л а же, з а р а з л и к у од од о б р е н е, п о в р а - ћај мо же из вр ши ти са мо код оних тр го ва ца ко ји су про да ли пи ће. 61 Jud gment of the Co u rt (Grand Cham ber) of 14 De cem ber 2004 in Ca se C-463/01. 62 Jud gment of the Co u rt (Grand Cham ber) of 14 De cem ber 2004 in Ca se C-309/02. 268

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 од ре ђе них пи ћа (пи ва, ви на, ми не рал не во да, со ко ва и ви на) ко ја се па ку ју у по врат ну ам ба ла жу пад не ис под 72%, то ком две уза стоп не го ди не, и то у р о к у од ше с т ме с е ц и од д а н а о б ја в љи в а њ а т а к в ог по д а т к а. 63 По што су се ис п ун и л и з акон ск и ус ло ви, з а х т е в а но је ус по с т а в љ а њ е сис т ем а пов р аћ аја де по зи та за јед но крат ну ам ба ла жу од 1. ја ну а ра 2003. го ди не. У слу ча ју С-463/01 Ко ми си ја је сма тра ла да се спо ме ну том нор мом дово ди у пи та ње од ред ба примарног права о за бра ни кван ти та тив них огра ниче њ а у в о з а и з ме ђу д р ж а в а ч л а н и ца, 64 али и се кун дар но за ко но дав ство, и то о фла ши ра њу при род них ми не рал них во да, пре ма ко ји ма се оне мо ра ју флаш и р а т и н а и з в о ру 65 и чл. 1, 5 и 7 Ди рек ти ве 94/62. Ко ми си ја је би ла ста ва да на ме та ње оба ве зе ко ри шће ња по врат не ам ба ла же ни је у скла ду са принц и п о м п р о п о р ц и о н а л н о с т и, је р ћ е у о в о м с л у ч а ј у з н ач ит и д а и н ос т р ан и п р о и з в о ђа ч и мо р а ју да ша љу п р а зн у а м ба л а ж у на уда љ е не де с т и на ц и је, т ј. ме сто пу ње ња. Не мач ка стра на је твр ди ла да они на рас по ла га њу има ју и дру гу оп ци ју, а то је да ко ри сте јед но крат ну ам ба ла жу, али уз оба ве зу устано в љ а в а њ а де по зи т а. С уд п ра в де је ис т а к а о да п р ела з а к на си с т ем по в ра ћ а ја де по зи т а с т в а ра до дат не тро шко ве за сва ког про из во ђа ча и ди стри бу те ра, али да су за прои з в о ђ а че п ри р од не м и не р а л не в о де и з д ру г и х ч л а н и ц а т и т р о ш ко ви в е ћ и з б ог в е ћег с т е пе на ко ри ш ће њ а јед но к р ат не п л а с т и ч не а м ба л а же. С а д ру г е с т ра не, п р е ла з а к на по в рат н у а м ба ла ж у во д ио би до дат н и м т р о ш ко ви ма, је р би то, у све тлу пра ви ла да во да мо ра би ти фла ши ра на на из во ру, зна чи ло да с е т а к в а а м б а л аж а мор а т р а нспо рт ов ат и н а ме с т о п у њ е њ а. С уд п р а в де је, да кле, био ста ва да не мач ко ре ше ње, ка да је у пи та њу јед но крат на ам ба ла жа, п р ед с т а в љ а п р еп р е к у и н т ра ко м у н и т ар ној т р г о ви н и и да н и је од зна ча ја ш т о се пред ви ђа са мо оба ве за уста но вља ва ње де по зи та, а не и за бра на уво за та - кве ам ба ла же. Овај ор ган је био ми шље ња да сва ка ме ра ко ја оме та увоз мо р а би т и к в а л и фи ко в а на к а о ме р а ко ја до в о д и до к в а н т и т а т и в не р е с т ри к- ци је, не за ви сно од то га што је у пи та њу ма ла пре пре ка и што је мо гу ће да п р о и з в о д и бу д у с т а в љ е н и н а т рж иш т е н а д ру г е н а ч и не, т ј. ко ри и ш ће њ е м по в р ат не а м ба л а же. Сле де ћи ко рак је био да се утвр ди да ли ова ре стрик тив на ме ра мо же про ћи ru le of re a son тест. Суд прав де је ис та као да на ве де но ре ше ње оправ- 63 На кон што удео по врат не ам ба ла же пад не ис под 72%, тре ба да се спро ве де но во ис тра жи ва ње, и то у ро ку од 12 ме се ци од об ја вљи ва ња та квог по да тка. Ако и оно по ка же да је удео по врат не ам ба ла же на тр жи шту ис под 72%, тре ба да се уста но ви си стем по враћа ја де по зи та у ро ку од шест ме се ци. 64 Вид. чл. 34 Con so li da ted Ver sion of the Tre aty on the Fun cti o ning of the Eu ro pean Union, Of fi cial Jo u r nal of the Eu ro pean Union C 326/49 of 26 Oc to ber 2012. 65 Ar tic le 3 of Co un cil Di rec ti ve of 15 July 1980 on the Ap pro xi ma ti on of the Laws of the Me m b e r St at e s Rel at i n g t o t h e E x plo i t a t i o n a n d M a r ke t i n g of Na t u r a l M i n e r a l Wa t e r s, O f f i c i a l Jo u r n a l o f t h e E u r o p e a n C o m m u n i t i e s L 229/1 of 30 Au gust 1980. 269

Др Цвје та на М. Цвјет ко вић, Др Лу ка O. Ба ту ран, Улога економских... (стр. 259 274) да но еко ло шким раз ло зи ма, јер по врат на ама ба ла жа има еко ло шке пред но - сти над јед но крат ном, па и по це ну да ино стра ни про из во ђа чи мо ра ју поврат ну ам ба ла жу тран спор то ва ти на уда ље не де сти на ци је. Утвр дио је и да је о н а п од ес н а з а р е а л и з а ц и ј у е ко л о ш к и х ц и љ е в а, 66 а л и д а т р а н з и ц и о н и пе ри од од ше с т ме с е ц и (и з ме ђу о б ја в љи в а њ а да по в р а ћ ај де по зи т а мо р а да бу де уста но вљен и ње го ве им пле мен та ци је) ни је до во љан да омо гу ћи про - и з в о ђа ч и ма м и не р а л не в о де да п рилаг оде св оју п р ои зв одњу нов ом сис т ем у, т ј. да н и је удо в о љ е но п ри н ц и п у п р о по р ц и о на л но с т и. У слу ча ју С-309/02 под нет је зах тев Су ду прав де да до не се од лу ку о п р е т ход ном п и т а њу ко је с е т и ца ло с а гл а сно с т и но р ме о од р е ђи в а њу к в о т а, од но сно уде л а по в р ат не а м ба л а же на не мач ком т р ж и ш т у и о ба в е з е ус т а но - вља ва ња си сте ма по вра ћа ја де по зи та са чл. 1, 5, 7 и 18 Ди рек ти ве 94/62 и чл. 28 ЕС (за бра на кван ти та тив ног огра ни че ња уво за). Под но си о ц и з а х т е в а у гл а в ном по с т у п к у с у и з в о зи л и п и ћ а у Не мач к у ко ри сте ћи јед но крат ну ам ба ла жу ко ја је би ла под ло жна по нов ном ис ко ришће њу. Све док ни је до шло до па да уде ла по врат не ам ба ла же на не мач ком тр жи шту би ли су из у зе ти из си сте ма по вра ћа ја де по зи та. Јед но од по ста вље них пи та ња је би ло да ли је др жа ва ма чла ни ца ма д о п у ш т е но д а ф а в о р и з у ју сис т еме поновне у пот р еб е а мб ал аже з а п ић е у од но с у на јед нок р атн у а мбалаж у која је подлож на поновном искориш ћењу? С уд п р а в де је од г о в о рио д а Д и р е к т и в а 9 4/62 не ус т анов љ ав а х ијер арх ију између поновне употребе и поновног искоришћења амбалаже и да не искључ у је ме р е ко ји ма је ц и љ да с е п р о мо ви ш у си с т е м и по нов не у по т р е б е а м ба - л а же. По в о дом п и т а њ а да л и с е п р о и з в о ђа ч и ма и д и с т ри бу т е ри ма ко ји п и ћ а па ку ју у јед но крат ну ам ба ла жу ко ја је под ло жна по новом искоришћењу мо - же до пу сти ти да ис пу не сво је оба ве зе на став ком учешћа у постојећем сис т е м у п ри к у п ља ња а м ба лаж ног о тпада, Суд п ра в де је да о не г а т и ва н од г о вор, али је ис та као да је за пре ла зак на си стем по вра ћа ја де по зи та бит но да бу ду ис п у њ е н и од р е ђе н и ус ло ви. Та ко, но ви си с т ем би мо р а о да бу де под јед на ко по де сан за оства ри ва ње ци ље ва Ди рек ти ве 94/62, не би смео да по сто ји времен ски дис континуитет у замени једног система другим, економским субјек ти ма мо ра би ти обез бе ђе но су штин ско уче сто ва ње у овом си сте му под јед на ким усло ви ма, с тим да им мо ра би ти оста вљен ра зу ман пе ри од за п рилаг ођава ње мет ода п рои зводње и д ис т ри бу ц и је за х т е ви ма но вог си с т е ма. Ка да су у пи та њу по тро ша чи, ва жно је да им се обез бе ди до во љан број ме ста 66 Гл а в н и а р г у м е н т је б и о д а е ко л о ш ке п р ед н о с т и с и с т е м а п о в р а ћ а ја д е п о з и т а и м а ј у з н а ч ај н у п р е в а г у у од н о с у н а ч и њ е н и ц у д а од р е ђ е н а а м б а л а ж а м о р а б и т и т р а н с п о р т о в а н а на ме сто пу ње ња. Ис кљу чи ва ње из овог си сте ма пи ћа ко је се тран спор ту је на уда ље не дес т и н а ц иј е б и н а р у ш и л о ко н к у р е н ц и ј у и д е с т и м у л и с а л о ко р и ш ћ е њ е п о в р а т н е а м б а л а ж е, од н о с н о п о в е ћ а л о б и ко л и ч и н у од л о же н о г о т п а д а. 270

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 за по вра ћај ам ба ла же, та ко да мо гу вра ти ти свој де по зит и без од ла ска на и н и ц и ја л но ме с т о к у по ви не. Ко нач но, по след ње пи та ње је би ло да ли чл. 28 ЕС ис кључује споменуту не мач ку нор му? Суд прав де је по шао од то га да на ве де на од ред ба има ре стрик ти ван ка рак тер, јер пре ла зак на но ви си стем узро ку је до дат не тро - шко ве ко ји су ве ћи за про из во ђа че и ди стри бу те ре из дру гих чла ни ца, и то због ор га ни за ци је, тран спо р та и ве ћег сте пе на ко ри шће ња јед но крат не амб а л а же. Ме ђут и м, и ст а кн ут о је д а је р ес т р и кц ија о п р а вд ан а е кол ош к и м раз ло зи ма, осла ња ју ћи се на ар гу мен та ци ју о пред но сти ма по врат не ам ба - ла же, али да тре ба утвр ди ти 67 да л и је удов ољ ено п ри н ц ип у п ропорц и о на л- но ст и, од но сно да л и је п роизвођач има и д ист рибутерима остављен разу ман т р а н зи ц и о н и пе ри од з а п ри л а г о ђа в а њ е но в ом си с т е м у. 68 Ако је од го вор потвр дан, члан 28 ЕС не ис кљу чу је пра ви ло у пи та њу. 3.2.3. Слу чај С-198/14 69 У овом слу ча ју под нет је зах тев Су ду прав де да до не се од лу ку о претход ном пи та њу ко је се ти ца ло фин ске од ред бе о ак ци зи на од ре ђе ну ам ба - ла жу за пи ће. 70 На и ме, ра ди ло се о то ме да је ком па ни ја са се ди штем у Есто н ији, коју во д и го спо д и н В., п ре ко и н тер не т ст ра н и це п ро да ва ла фи н ск и м д р ж а в љ а н и ма а л ко хол н а п и ћ а. По ш т о њи хов у в оз н ије п ри јавио фи н ск и м ца рин ским вла сти ма, огла шен је кри вим за по ре ску ута ју и не по сто ја ње дозво ле за про да ју ал ко хо ла. У жал би је тра жио уки да ње пре су де, а ал тер нат и в но под но ше њ е з а х т е в а С у д у п р а в де з а до но ше њ е од л у ке о п р е т ход ном п и т а њу, је р је см а т р а о д а је спо ме н у т а од р ед б а у с у п ро тнос т и с а п р ав ом Ун и је. П р е м а ф и н с ко м з а ко н о д а в с т в у о б а в е з у у ч е ш ћ а у с ис т ем у п ов р аћ аја де по зи т а п роизво ђа ч и и у во зн и ц и мо г у ис п у н и т и и с т ва ра њем од г о ва ра ју ћ и х ор га ни за ци ја, ако би им би ло не ис пла ти во да са ми оси гу ра ју раз ли чи те видо ве по нов ног ис ко ри шћења амбалаже. Прописано је и да се обаве зе у оквиру т и х о р г а н и з а ц и ја мо р а ју п р а в ед но р а с по де л и т и, в о де ћ и р а ч у на о п ри р о - ди и оби му де лат но сти, као и да се свим су бјек ти ма мо ра оси гу ра ти при ступ под јед на ким усло ви ма. 67 То је п р е п у ш т е но н а ц и о н а л ном с у д у који је з а т р а ж ио од л у к у у п р е т ход ном п и т а њу, тј. овај ор ган тре ба да од ре ди да ли је оспо ре ном од ред бом оста вље но до вољ но вре ме на за с у ш т и н с ко у ч е с т в о в а њ е у с и с т е м у п о в р а ћ а ја д е п о з и т а. 68 У од лу ци у слу ча ју C-463/01 Суд прав де је утвр дио да пе ри од од шест ме се ци не удо во ља ва овом на че лу. 69 Jud gment of the Co u rt (Fifth Cham ber) of 12 No vem ber 2015 in Ca se C-198/14. 70 У р а д у н е ћ е б и т и р а з м о т р е н з а хт е в з а д он ош ењ е п р е тходн е одл уке који с е т иц а о фин ских про пи са о ал ко хо лу. 271

Др Цвје та на М. Цвјет ко вић, Др Лу ка O. Ба ту ран, Улога економских... (стр. 259 274) Суд ко ји је упу тио зах тев сма трао је да при ме на на ци о нал ног за ко нода в с т в а у гл а в ном по с т у п к у о т в а р а не ко л и ко п и т а њ а у по гле д у п р а в а Ун и- је. У кон тек сту ак ци зе на ам ба ла жу за пи ће од зна ча ја су би ла пи та ња ко ја су се од но си ла на то да ли од ред бе фин ског за ко но дав ства тре ба ту ма чи ти у све тлу чл. 110 (јед нак по ре ски трет ман до ма ћих и про из во да из дру гих чла ни ца) или чл. 34 УФЕУ (забрана квантитативних ограничења увоза), одно сно да ли ове од ред бе УФЕУ, као и чл. 1, 7 и 15 Ди рек ти ве 94/62 ис кључу ју про пис ко ји уво ди ак ци зу на од ре ђе ну ам ба ла жу за пи ће ако она ни је у к љу че на у си с т ем по в р а ћ а ја де по зи т а? Суд прав де је утвр дио да је ова ак ци за на ци о нал ни по рез и да је оту да тре ба оце њи ва ти са ста но ви шта чл. 110 УФЕУ. Иа ко је го спо дин В. ис ти цао да с у ус ло ви з а и з у зи ма њ е од о ба в е з е п л а ћ а њ а а к ц и з е по с р ед но д ис к ри м и- н а т о р н и, је р с е п р о д а в а ц ко ји т р г о в и н у о б а в љ а п у т е м и нт е рн ет а н а њи х ни ка да не мо же по зва ти, као и да је си стем по вра ћа ја пре те ран тро шак за п р о да в це, 71 Суд прав де ни је био та квог ми шље ња. На и ме, ис так ну то је да и до ма ћа и ино стра на ам ба ла жа има ју јед на ке мо гућ но сти да се на њих приме н и и з у зи ма њ е. Шт о с е т и че т р о ш ко в а и т е ш ко ћ а у поглед у успос т ав љ ањ а и фу н к ц и о н и са њ а си с т е ма по вра ћ а ја де по зи т а, С уд п ра в де је ист ак а о да, ча к, и да се утвр ди њи хо во по сто ја ње, они су исто вет не и за ма ле при вред не субјек те са се ди штем у Фин ској и ван ње. За кљу че но је, да кле, да на ци о нал ни п р о п и с ко ји у в о д и а к ц и з у н а од р е ђ е н у а м б а л а ж у з а п ић е н ије п р от ив а н пра ву Уни је, као и да доприноси реализаци ји ци ље ва по ста вље них у Ди ректи ви 94/62. 4. ЗА К ЉУ Ч Н А РАЗ М А Т РА ЊА Е ко ном с к и и н с т ру ме н т и по с т а ју св е в а ж н и је с р ед с т в о у у п р ав љ ању от пад ном ам ба ла жом за пи ће, јер је циљ сва ке др жа ве подстицање коришће - њ а по в р ат не а м ба л а же и р а з л и ч и т и х о б л и к а по нов ног ис ко ри ш ће њ а јед но - к р ат не а м ба л а же Упо ред но прав на ана ли за је по ка за ла да се од еко ном ских ин стру ме на - т а у ов ој о бл а с т и нај че ш ће п ри ме њу је си с т ем по в р а ћ а ја де по зи т а. И а ко ов ај еко ном ски ин стру мент да је нај ве ћи под сти цај за еколошки пожељним по - на ша њем, у пи та њу је скуп си стем ко ји не га ран ту је по ве ћа ње сто па ре ци- 71 Гос п о д и н В. је и с т а к а о д а с е н а в е д е н и а р г у м е н т п о с е б н о од н о с и н а о н е п р о д а в ц е ко ји п р е ко и н т е р н е т а о б а в љ а ј у т р г о в и н у и з д р у г е д р ж а в е ч л а н и ц е, је р о н и м о р а ј у, н е с а м о да пла те чла на ри ну за уче шће у овом си сте му, већ и да ис пу не дру ге оба ве зе (нпр. да на а м б а л а ж и з а п и ћ е н а в е д у од р е ђ е н е п о д а т ке, д а п од н е с у г а р а н ц и ј у и с л.). С а д р у г е с т р а н е, и с т а к а о је д а ус п о с т а в љ а њ е в л а с т и т о г с и с т е м а п о в р а ћ а ја н и је з а њи х е ко н о м с к и и с п л а т и в а о п ц и ја. 272

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 к л и р а њ а. Њ е г о в а и м п ле мен т а ц и ја с е п р е по ру ч у је у он и м з ем љ а ма у који ма је от пад на ам ба ла жа за пи ће озби љан про блем, али у ко ји ма исто вре ме но по с т о ји до б р а и н ф р а с т ру к т у р а з а р е ц и к л и р а њ е и р а з ви је на еко ло ш к а св е с т г р а ђа на. По ре зи схва ће ни у нај ши рем сми слу ре чи се знат но ре ђе сре ћу и њи хов а п ри ме на је ви ше не к и ви д к а зне з а не о с т в а ри в а њ е по с т а в љ е н и х ц и љ е в а у погле ду стопа поновног искоришћења амбалаже за пиће или за неучество - ва ње у си сте му по вра ћа ја де по зи та. Упр кос то ме што су на чел но по ста вље - н и к а о п ра т е ћ и и н с т ру мен т нек и м д руг и м еко ном ск и м и н с т ру мен т и ма, С уд п р а вде је одл уч ив а о о њихов ој с агласнос т и с а п р ав ом Ун и је, не у кон т екс т у з а б р а не к в а нт и т ат и вн и х ог р ан ичењ а у в оз а, к а о ш т о т о ч и н и код си с т е м а по враћаја депозита, већ у контексту одредбе о јед на ком по ре ском трет ма ну. Да би економ ски ин стру мен ти у обла сти упра вља ња отпадном амба - ла жом за пи ће оп ста ли у кон тек сту функ ци о ни са ња уну тра шњег тр жи шта Уни је, бит но је да не на ру ша ва ју основ не сло бо де на ко ји ма оно по чи ва, да не на ру ша ва ју кон ку рен ци ју и да се јед на ко при ме њу ју на до ма ће и ино стране п р о и з в о де. По р ед т о г а, к а да је у п и т а њу си с т ем по в р а ћ а ја де по зи т а, С уд прав де сма тра да је ва жно да бу де по де сан за оства ри ва ње ци ље ва Ди ректи ве 94/62, да је свим еко ном ским су бјек ти ма омо гу ће но да уче ству ју у ње му под јед на ким усло ви ма и да им је оста вљен ра зу ман пе ри од за прила гођа ва ње новом систему. Када су у питању потроша чи, важно је да посто - ји до во љан број ме ста за по вра ћај ама ба ла же. А нал из а неко л и ко од л у к а С у да п р а в де по к а з а ла је да п римена сис т ема по в р а ћ а ја де по зи т а, по с е б но к а да је у п и т а њу јед но к р ат на а м ба л а ж а, мо же да бу де п р е п р е к а с ло б о д и к р е т а њ а до ба ра. Ра з лог з а т о леж и у ч ињ ен иц и да функ ци о ни са ње овог си сте ма ства ра до дат не тро шко ве, који су већи за про - из во ђа че и ди стри бу те ре из дру гих чла ни ца, и то због ор га ни за ци је, транс п о р т а, п р и л а г о ђ а в а њ а з а х т е в и м а с в а ко г п о је д и н ач н о г т р ж и ш т а и в е ћ е г с т е пе н а ко ри ш ће њ а јед но к р а т не а м б а л а же. Ме ђу т и м, с по зи в ом н а ru le of re a so n док три ну Суд прав де је у не ко ли ко сво јих од лу ка за у зео став да јавни ин те рес (за шти та жи вот не сре ди не) на ла же ус по ста вља ње си сте ма по - вра ћа ја де по зи та, па и по це ну огра ни ча ва ња сло бо де кре та ња до ба ра. Ме - ђу тим, да би та кав си стем оп стао нео п ход но је да бу де удо во ље но и принц ип у п р о по р ц и о н а л но с т и. У а н ал из ир ан и м одл ук ам а, С уд п р а вде је био ста но ви шта да је овај услов за до во љен ако је про из во ђа чи ма оста вљен до - в о љ но д у г т р а н зи ц и о н и период з а п рил аг ођ ав ањ е но в ом сис т ем у. Такођ е, м и ш љ е њ а је да д р ж а в е ч л а н и це не сме ју на ме т а т и би ло к а к в а ог р а н и че њ а у по гле д у ко л и ч и не у в е з е н и х п и ћ а а ко је а м б а л а ж а о б у х в а ће н а си с т е мом по в р а ћ а ја де по зи т а, не з а висно од т ог а ш т о з а т у а м ба л а ж у н и је о б е з б е ђ ен мак си ма лан сте пен по нов не упо тре бе. Ова кав став је оправ дан, јер је на чла ни ца ма да овај еко ном ски ин стру мент учи не ефи ка сним. 273