МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ О ЧАСУ ОСНОВНА ШКОЛА,,БОШКО ПАЛКОВЉЕВИЋ ПИНКИ,, СТАРА ПАЗОВА УЧИТЕЉ: Анђелка Рувидић РАЗРЕД: Четврти НАСТАВНА ТЕМА: Осврт уназад - прошлост НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Други српски устанак ТИП ЧАСА: Обрада ЦИЉЕВИ ЧАСА: Самостално стицање знања, кроз индивидуални рад на тексту, о Другом српском устанку, могућност напредовања личним темпом кроз рад по нивоима сложености; оспособљавање за уочавање узрочно-последичних веза између догађаја као и између поступака личности и догађаја, развијање самосталности у раду. ЗАДАЦИ ЧАСА: ОБРАЗОВНИ ЗАДАЦИ: Усвајање знања о узроцима избијања Другог српског устанка, о времену и месту договарања, о вођи и важнијим личностима Другог српског устанка, о већим биткама и о преговорима Милоша Обреновића са Турцима и исходима тих преговора. ФУНКЦИОНАЛНИ ЗАДАЦИ: Оспособљавање ученика да уочавају узрочнопоследичне везе између догађаја који су претходили Другом српском устанку и самог устанка; да уочавају везу између неких поступака личности и последица; оспособљавање за упоређивање (живот пре устанка и након преоговра са Турцима; вођа устанака), оспособљавање за самосталну процену и тумачење неких поступака, оспособљавање ученика за самостално учење и напредовање и за повезивање градива. ВАСПИТНИ ЗАДАЦИ: Развијање самосталности у раду; развијање и подстицање идеје за даље самостално проучавање историје српског народа; развијање потребе за аргументовање личног мишљења, развијање потребе за тумачењем поступака, развијање саосећања према људима који су живели под турском влашћу. НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: метода рада на тексту, метода усменог излагања, метода разговора. НАСТАВНА СРЕДСТВА: рачунар, бим пројектор, уџбеник, листићи са текстом за ученике, листићи по нивоима сложености, листићи са додатним текстом и задатком, презентација. НАСТАВНИ ОБЈЕКАТ: учионица са бим пројектором ОБЛИК РАДА: фронтални, групни.
АКТИВНОСТ УЧЕНИКА: Слушају народну епску песму Почетак буне против дахија, подсећају се градива са претходних часова, сазнају чињенице о Другом српском устанку кроз индивидуални рад личним темпом. АКТИВНОСТ НАСТАВНИКА: Припрема потребан материјал (дат у прилогу). Усмерава ученике на рад. Проширује ученичка знања. РЕЗУЛТАТИ ЧАСА ИСХОДИ: Ученици су самостално стекли основна знања везана за Други српски устанак (узроци избијања, година почетка, важније личности и битке, исходи преговора са Турцима). КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА: *Матовић Вера и др. Природа и друштво, Едука, Београд, 2008. *http://www.srpskikod.org/sr КОРЕЛАЦИЈА : Српски језик - усмено и писмено изражавање уводни део часа кроз разговор о правилном писању и о народним епским песмама; - писмено изражавање кроз рад на листићима Ликовна култура кроз рад на додатном задатку, упознавање са делом Паје Јовановића ТОК ЧАСА УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Слушање одломка из народне епске песме Почетак буне против дахија. Поразговарати са ученицима о утисцима везаним за песму и подсетити се народних епских песама и њихових одлика. Објаснити да је ову песму певао слепи гуслар Филип Вишњић, а касније је записао Вук Караџић. Даљи разговор водити са циљем подсећања на претходно градиво: ко су биле дахије и како су владале, до чега је довела таква власт дахија, шта се догодило 1804. године када су дахије сазнале за српски план о подизању устанка, када и где је донета одлука о подизању Првог српског устанка, ко је изабран за вође, како је завршен Први српски устанак.
ПОЧЕТАК БУНЕ ПРОТИВ ДАХИЈА НАРОДНА ЕПСКА ПЕСМА ИСТИЦАЊЕ ЦИЉА ЧАСА И НАЈАВА НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: Данас ћемо учити о Другом српском устанку, разлозима његовог подизања, месту одлуке, вођи и важнијим личностима... Након записа наслова поразговарати са ученицима зашто је реч српски написано малим словом а како ћемо писати у реченици израз Други српски устанак, ако није на почетку реченице. ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Упознати ученике са начином рада. На овом часу ће учити самостално. Сви ученици ће добити текст о Другом српском устанку (прилог 1), који треба пажљиво да прочитају. Након неког времена, добиће задатке које треба да ураде и да на тај начин сами провере колико су научили из текста. Сваки листић има пет питања чији одговори се налазе у тексту, зато је битно да пажљиво читају и осете шта је битно у тексту и те информације да упамте. Након тога ученицима поделити листиће за проверу наученог (прилог у презентацији) и то тако што група А преставља основни ниво знања, груп Б средњи ниво а група В напредни ниво знања ученика. Уколико неко од ученика раније заврши са радом добија додатни задатак (прилог 2). Помоћу презентације проверавамо тачност одговора свих група. Ученици означавају своје одговоре као тачне или нетачне на листићима. Даљи изглед презентације:
ДРУГИ СРПСКИ УСТАНАК ГРУПА А 1. КАДА И ГДЕ ЈЕ ДОНЕШЕНА ОДЛУКА О ПОДИЗАЊУ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА? 2. КО ЈЕ ИЗАБРАН ЗА ВОЂУ УСТАНИКА? Одлука о подизању Другог српског устанка донешена је на црквени празник Цвети, 1815. године у Такову. За вођу Другог српског устанка изабран је Милош Обреновић. Милош Обреновић 4. СРБИЈА ЈЕ ПОСТАЛА КНЕЖЕВИНА, У ОКВИРУ ТУРКСКОГ ЦАРСТВА, А КО ЈЕ БИО ПРВИ СРПСКИ КНЕЗ? За првог српског кнеза изабран је Милош Обреновић. Кнез Милош Обреновић 5. КО ЈЕ ИМАО НАЈВИШУ ВЛАСТ У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ? Највишу власт у Кнежевини Србији имао је турски владар.
1. КАКАВ ЈЕ БИО ЖИВОТ СРПСКОГ НАРОДА У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ПРВОГ И ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА? Након неуспеха Првог другог српског устанка положај српског народа постао је још тежи, Турци су се светили. ГРУПА Б 2. ШТА СЕ ДОГОДИЛО НА ЦРКВЕНИ ПРАЗНИК ЦВЕТИ, 1815. ГОДИНЕ У ТАКОВУ? 3. НАВЕДИ ЗНАЧАЈНИЈЕ БИТКЕ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА И ШТА ЗНАШ О ЊИМА. На црквени празник Цвети, 1815. године, у Такову састале су се неке српске старешине и донеле одлуку о подизању Другог српског устанка. За вођу устаника изабран је Милош Обреновић. Значајније битке Другог српског устанка су: битка на Љубићу (08. 05. 1815. године)и битка на Дубљу. У бици на Љубићу посебно се истакао Танаско Рајић, који је погинуо бранећи српке топове. Црква брвнара у Такову 4. ШТА ЈЕ ДОВЕЛО ДО ТОГА ДА СРБИЈА ПОСТАНЕ КНЕЖЕВИНА, А МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ КНЕЗ? 5. ШТА ЗНАЧИ ТО ДА ЈЕ СРБИЈА ПОСТАЛА КНЕЖЕВИНА У ОКВИРУ ТУРСКОГ ЦАРСТВА? Милош Обреновић био је храбар ратник али и мудар и лукав преговарач тако да је успео да заврши преговоре са Турцима са великим успехом по српски народ. Срби добијају дозволу да сами управљају својом државом, подижу школе и цркве а Србија постаје кнежевина на чијем челу је био Милош Обреновић као први српски кнез. Србија је постала кнежевина у оквиру Турског царства што значи да је највишу власт у Кнежевини Србији и даље имао турски владар.
1. ЗАШТО ЈЕ, КАДА И ГДЕ ДОНЕТА ОДЛУКА О ПОДИЗАЊУ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА? ГРУПА В Након гушења Првог српског устанка Срби падају у још тежи положај од оног у којем су били пре устанка. Турци се свете на најразличитије начине. Срби одлучују да опет морају ратовати. У Такову, 1815. године, на црквени празник Цвети, српске старешине доносе одлуку о подизању Другог српског устанка. За вођу устанка изабран је Милош Обреновић. 2. КО ЈЕ И ЗАШТО ИЗГОВОРИО ЧУВЕНУ РЕЧЕНИЦУ: ЕТО МЕНЕ, ЕТО ВАС РАТ ТУРЦИМА!? ОБЈАСНИ, КАКО ТИ РАЗУМЕШ ОВУ РЕЧЕНИЦУ. 3. У КОЈОЈ БИЦИ И КАКО СЕ ИСТАКАО ТАНАСКО РАЈИЋ (КАДА СЕ ДЕСИЛА ТА БИТКА)? КОЈА ЈЕ ДРУГА ПОЗНАТА БИТКА ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА? Наведену реченицу изговорио је Милош Обреновић приликом избора за вођу устаника, у Такову. Реченица говори о томе да он спреман улази у рат и да очекује помоћ и подршку својих сународника. Танаско Рајић се посебно истакао у бици на Љубићу (08. 05. 1815.) у којој је погинуо бранећи свој народ и српске топове. Друга позната битка је битка на Дубљу. Танаско Рајић 4. ПО ЧЕМУ СУ СЕ РАЗЛИКОВАЛЕ ВОЂЕ ПРВОГ И ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА? 5. ОПИШИ ЖИВОТ СРБА ПОСЛЕ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА ТЈ. ОД 1830. ГОДИНЕ И УПОРЕДИ ГА СА ЖИВОТОМ ПРЕ УСТАНКА. Разлика између вођа два српска устанка је у томе што је Милош Обреновић, за разлику од Ђорђа Петровића Карађорђа, био добар преговарач и на тај начин је желео да оствари српске циљеве. Пре устанка Србија је била у јако лошем положају. Турци су мучили српски народ који није имао никаква права. Од 1830. године Срби добијају право да сами управљају својом државом, имају своје судије, могу да се баве трговином, сами скупљају порезе, отварају цркве и школе и др. Србија постаје кнежевина у оквиру Турског царства, што значи да највишу власт и даље има владар Турског царства. Милош Обреновић изабран је за владара Кнежевине Србије и добија титулу кнеза. Ђорђе Петровић Карађорђе Милош Обреновић Након провере настављамо разговор о: ТАКОВСКИ ГРМ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ ЈЕ: Таковски грм Срби су одлуку о подизању устанка донели код цркве, испод храста, који је постао познат као «таковски грм». У тај храст је након неког времена ударио гром и прецепио га на пола. Код «таковског грма» је био подигнут дворац Обреновића, 1902. године, који је изгорео 1915. године. Сада на том месту стоји помен кнезу Милошу и ове речи: Овај грм ће време да осуши И камени стуб ће да поруши Али Србија вечито остаће И Милоша име спомињаће 1823. године, донео одлуку да се Савиндан, 27. јануар, слави као дан школе; донео одлуку да се служба у црквама држи искључиво на језику који је Сава одредио; допринео оснивању првог позоришта у Србији, 1834. године, у Крагујевцу, тадашњој престоници; инсистирао да се обнови Саборна црква у Београду; инсистирао да Београд добије Богословију...
КНЕЖЕВИНА СРБИЈА КНЕЖЕВИНА СРБИЈА Србија је била кнежевина до 1882. године. Застава Грб - Химна: Боже правде - Језик: српски - Валута: динар ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Након провере и синтезе градива следи систематизација кроз игру Тачно нетачно. ТАЧНО - НЕТАЧНО ТАЧНО - НЕТАЧНО Други српски устанак је подигнут одмах након неуспеха Првог српског устанка, тј. 1813. године. Одлука о подизању Другог српског устанка донета је у Орашцу. 1 2 Други српски устанак је подигнут одмах након неуспеха Првог српског устанка, тј. 1813. године. Одлука о подизању Другог српског устанка донета је у Орашцу. Вођа устаника, током Другог српског устанка, био је Милош Обреновић. Веће битке Другог српског устанка су битке на Мишару и на Делиграду. 3 4 Вођа устаника, током Другог српског устанка, био је Милош Обреновић. Веће битке Другог српског устанка су битке на Мишару и на Делиграду. Милош Обреновић познат је као добар преговарач. За време владавине кнеза Милоша обновљена је Саворна црква у Београду и основана Богословија. 5 6 Милош Обреновић познат је као добар преговарач. За време владавине кнеза Милоша обновљена је Саворна црква у Београду и основана Богословија. Нетачно, Први српски устанак је угушен 1813. године, а Други српски устанак је подигнут 1815. године. Нетачно, одлука о подизању Првог српског устанка донета је у Орашцу, 1804. године, а одлука о подизању Другог српског устанка донета је у Такову, 1815. године.
Тачно, а вођа устаника током Првог српског устанка био је Ђорђе Петровић Карађорђе. Нетачно, ове две битке су се догодиле за време Првог српског устанка (1806. године), а веће битке Другог српског устанка су битка на Љубићу и на Дубљу (1815. године). Тачно, захваљујући његовим преговорима са Турцима Србија је постала кнежевина у оквиру Турског царства, а он кнез; Срби су имали доста више слободе него пре устанка и преговора сами су сакупљали порезе, имали су своје судије, подизали цркве и школе... Тачно. КРАЈ За домаћи задатак ученици треба да пронађу информације о Милошу Обреновићу (његовом животу, одлукама, поступцима) помоћу интернета или енциклопедија, да их укратко запишу и да дају свој коментар на пронађене информације.
Прилог 1 текст дат ученицима Други српски устанак Неуспех Првог српског устанка довео је до тога да су Срби привремено изгубили државу. Турци су се вратили, а за српски народ поново су наступили тешки дани. Турска освета била је велика, сурова и пуна насиља. Срби су увидели да морају, поново, ратовати и борити се за своју слободу. Српски народ почео је подизати буне, од којих је најзначајнија Хаџи-Проданова буна, подигнута 1814. године која се сматра уводом у Други устанак. На црквени празник Цвети, 1815. године, неке српске старешине окупиле су се у Такову, испред цркве. Том приликом је донета одлука о подизању новог устанка, Другог српског устанка. За вођу устаника, овом приликом, изабран је учесник Првог српског устанка Милош Обреновић. Позната је његова реченица тада изговорена: Ето мене, ето вас рат Турцима! Збор у Такову Милош Обрновић Устаници су, за кратко време, победили Турке у неколико битака и ослободили већи део Србије. Највеће борбе вођене су на Дубљу и на брду Љубић, код Чачка. Љубићка битка (или битка на Љубићу) почела је 08. маја 1815. године. Током борбе се посебно истакао Танаско Рајић, који је погинуо бранећи српске топове. У Љубићу, данас, постоји школа која носи име овог јунака. Сукоби су трајали краће него у Првом устанку, јер је Милош Обреновић преговорима са Турцима покушао да оствари интересе Срба. Већ након неколико година, Турци су прихватили неке предлоге Милоша Обреновића; а од 1830. године Срби су добили право да сами управљају својом државом, подижу школе и цркве (обновљена Саборна црква у Београду, основана Богословија), да имају своје судије, да тргују, сами скупљају порезе и др. Србија је постала кнежевина, у оквиру Турског царства, а Милош Обреновић постао је њен први владар кнез. Највишу власт у Кнежевини Србији и даље је имао турски
владар. Милош је основао династију Обреновић. После њега, државом су владали његови синови Михаило и Милан. Прилог 2 додатни задатак *Слика коју видиш је дело нашег великог сликара Паје Јовановића, под називом Други српски устанак. *Напиши, шта мислиш, кпји је дпгађај приказан, кпје личнпсти, каквп је распплпжеое приказанп и пстале утиске.