PowerPoint Presentation

Транскрипт

1 INTEGRISANI (PROJEKTNI) PRISTUP UČENJU I PLANIRANJU Dr Danica Veselinov, dr Nataša Sturza Milić

2 INTEGRISANI (PROJEKTNI) PRISTUP UČENJU I PLANIRANJU Strategija učenja i podučavanja. Kurikulum je dinamičan, fleksibilan, kontekstualan. Učenje je autentično. Podstiče kolaborativno učenje učesnika u projektu. Obezbeđuje kontekst za razvoj dispozicija za celoživotno učenje. Obezbeđuje kontekst za uključivanje dece iz osetljivih društvenih grupa. Razvija partnerski odnos dece i vaspitača. Podstiče otvorenost prema problemskim situacijama i zadacima (iz realnog života). Podstiče organizacijske i komunikacijske sposobnosti dece. Obezbeđuje primenu inovativnih metoda poučavanja. Učenje pomoću metoda saradničkotimskog rada. Inicira korelaciju s drugim područjima naučnosti i ljudske delatnosti.

3 Projektni pristup učenju se bazira na tome da se prilikom učenja razvije određeni proizvod. Glavni cilj projekta jeste pronalaženje odgovora na pitanja o temi koju postavi ili dete mlađeg uzrasta, ili vaspitač, ili vaspitač koji radi sa decom mlađeg uzrasta. Sadržaj izvire iz dečjih interesovanja. Karakteristike na kojima se zasniva učenje zasnovano na projektu: svaka grupa ili pojedinac, u okviru postavljenog problema, dobija posebne zadatke koje samostalno rešava; poželjno je da grupa bude mala, ali heterogena, kako bi deca koja bolje napreduju pomagala deci koja manje napreduju; projekat se organizuje oko aktuelnih pitanja koja vaspitač i deca smatraju važnim i sl.

4 Projekti su različiti (istraživački, manuelni, sportski, umetnički ) i treba da sadrže sledeće elemente: postavlja se problem, planira se način i tok rešavanja problema, rešava se problem, rezultati se proveravaju i evaluiraju. Sadržaj projekta se organizuje oko problema koji se istražuje i pitanja za čijim se odgovorima traga, a ne prema disciplinama ili vrstama aktivnosti. Učenje je autentično deca uče na različitim mestima i sa drugim odraslima iz svog životnog okruženja. Svaki projekat ima finalni proizvod: prezentaciju, foto galeriju, vebsajt, novine, brošuru i sl., što predstavlja autentičnu dokumentaciju projekta. Vaspitač/nastavnik je u funkciji konsultanta, koistraživača.

5 Svrha projektnog pristupa je stvaranje uslova u kojima će deca mlađeg uzrasta: samostalno i lako usvojiti znanja uz korišćenje različitih izvora; naučiti da primenjuju usvojena znanja u rešavanju praktičnih problema, kao i kognitivne, komunikativne veštine stečene kroz rad u različitim grupama; razvijati veštine istraživanja i veštine razmišljanja. Vrednovanje projekta se može obavljati svakodnevno ili na kraju izrade projekta. Prednost svakodnevne procene je u tome što deca imaju uvid u svoj napredak. Takvo vrednovanje pruža mogućnost i vaspitaču da promeni ili poboljša dalje korake. Ovakav pristup učenju pruža elementarne narative samoregulisanog učenja.

6 Dinamika razvijanja projekta se ostvaruje kroz tri faze projekta, koje čine mapu projekta. I faza OTVARANJE II faza RAZVIJANJE III faza ZATVARANJE

7 I FAZA OTVARANJE Uvažavanje dečjih predloga, ideja i pretpostavki njihove inicijative za projekat. na osnovu Razmena prethodnih iskustava, znanja, doživljaja vezanih za pitanja u projektu (kroz razgovor, crtanje, konstruisanje, pisanje, pokret i sl.). Formulisanje problema na osnovu pitanja, postojećeg znanja i iskustva. Projekat ide kući deca razgovaraju u svojoj porodici o svojim iskustvima vezanim za pitanja/problem u projektu. Izrada početnih panoa.

8 II FAZA RAZVIJANJE Učenje iz različitih izvora (film, slikovnice, internet, enciklopedije za decu, situaciono učenje i sl.). Istraživanje na različitim mestima u lokalnoj sredini. Istraživanje u vrtiću sa poznavaocima problematike i drugim odraslima iz lokalne zajednice. Istraživanje i predstavljanje (kroz pokret, dijagrame, mape, tabele, šeme, konstrukcije crtanje, slikanje, oblikovanje, pisanje, fotografisanje, snimanje...). Otvaranje mogućih novih pitanja. Izrada procesnih panoa.

9 III FAZA ZATVARANJE Sažimanje, povezivanje i primena iskustava u projektu kroz različite načine izražavanja. Refleksija: sažimanje i objedinjavanje dokumentovanih podataka o procesu učenja za stvaranje priče, kako bi se projekat podelio s drugima. Predstavljanje roditeljima i drugim učesnicima projekta autentične dokumentacije prikupljene u projektu iz perspektive dece i odraslih. Evaluacija projekta iz perspektive druge dece i odraslih, roditelja, članova lokalne zajednice koji su učestvovali u projektu. Slavljenje učenja/otkrića u projektu: završna priča o projektu. Izrada slavljeničkih panoa.

10 U NASTAVKU PREZENTACIJE POGLEDAJTE PRIMER PROJEKTA IZ PRAKSE

11

12 Zašto dinosaurusi? Kako smo došli na ideju? Ko je učestvovao u planiranju projekta? Primetili smo da su deca često bila zainteresovana za razgovor o dinosaurusima. Interesovalo ih je kako su dinosaurusi izgledali, ćime su se hranili, zašto liče na guštere, kada su živeli, zbog čega su bili veliki i još mnogo toga. Predložili smo deci da zajedno istražujemo svet dinosaurusa i deca su sa oduševljenjem prihvatila ideju. Razmenjivali smo ideje, uvažavali predloge dece i napravili okvirni plan koji je sadržao aktivnosti, učesnike projekta, vreme trajanja projekta i potreban materijal za realizaciju projekta. Plan je bio fleksibilan, pa smo ostavili mogućnost da, tokom realizacije plana projekta, nešto promenimo, dopunimo ili eliminišemo. Odredili smo zadatke i aktivnosti projekta.

13 Zadaci Podsticanje istraživačkog učenja. Podsticanje i razvijanje dečje mašte. Podsticanje razvoja fine motorike kroz modelovanje, crtanje, bojenje, seckanje, rezanje, lepljenje. Razvijanje grube motorike kroz pokretne igre, dramatizaciju. Bogaćenje rečnika novim rečima dinosaurus, tiranosaurus, triceratopsaurus, paratosaurus, pterosaurus, brontosaurus, biljojedi, mesojedi i dr.

14 Zadaci Uočavanje razlika između biljojeda i mesojeda. Sticanje novih znanja o dinosaurusima i njihovom načinu života pomoću priča, crtanih filmova, igračaka, bojanki, konstruktorskih materijala. Razvijanje saradničkih odnosa i komunikacije. Podsticanje dečje kreativnosti. Podsticanje logičkog zaključivanja. Usvajanje matematičkih pojmova (manje veće, niže više, kraće duže, lakše teže).

15 TOK PROJEKTA: UČENJE IZ RAZLIČITIH IZVORA

16 DIDAKTIČKO-METODIČKA SREDSTVA RADA: KNJIGE, BOJANKE, IGRAČKE, SLIČICE, ORIGAMI

17

18 KREĆEMO SE SA DINOSAURUSIMA DA LI MOŽEŠ DA LETIŠ KAO DINOSAURUS? SKOČI I DOHVATI PTEROSAURUSA NAPRAVI STEGOSAURUSA ALI, NOGAMA!

19 Sakupi jaja dinosaurusa Štafetna igra: Napravite prvi dinosaurusa!

20 Nacrtajmo tragove, isecimo ih i hodajmo na različite načine po tragovima dinosaurusa

21 Bežimo od T-REKSA preko provalije povlačeći se za konopac

22 Pokretna igra: pronađi u pesku zakopana jaja dinosaurusa Motivacija za igru je fotografija i informacija o fosiliziranim jajima dinosaurusa koja su stara 80 miliona godina i pronađena u kineskoj provinciji Džeđang. Izvor N

23 Izvor N

24 SARADNJA DECE, VASPITAČA I DRUGIH UČESNIKA PROJEKTA

25 REFLEKSIJA: AUTENTIČNA DOKUMENTACIJA

26