Ори ги нал ни на уч ни рад :343.85(497.11) doi: /zrpfns Др Сре тен М. Ју го вић, ре дов ни про фе сор К р и м и н а л и с т ич ко

Ори ги нал ни на уч ни рад 343.55:343.85(497.11) doi:10.5937/zrpfns52-18912 Др Сре тен М. Ју го вић, ре дов ни про фе сор К р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д sre te n.ju go v ic @ k p a.e d u.r s ( Н Е)Д Е ЛО Т ВОР НОСТ ЗА КО Н А О СП РЕ Ч А ВА ЊУ Н А СИ ЉА У РЕ П У БЛ И Ц И СР БИ Ј И * Саж е та к: У пр вом де лу ра да ука зу је се на на чел не но мо тех нич ке проп у с т е з а ко н о д а в ц а. По т о м с е а н а л и з и р а ј у н а ј з н а ч а јн ије о др е дб е З ако н а, п о п у т он и х о не п о сред ној оп аснос т и од нас иља у п ород и ц и у с м ис л у Зако на. У цен т ра л ном де л у ра да об ра ђе не с у за кон ске но в и не у п о с т у п а њу п о ли ци је, с по себ ним освр том на од ред бе о хит ним ме ра ма ко је по За ко ну о спре чав а њу н а с и ља у п о р о д и ц и и з р и че п о л и ц и ја. Пр и т ом, у ка з у је се н а п р о п у с т е струч них об ра ђи ва ча у фор му ли са њу од ре да ба о ана ли зи ри зи ка, за др жа - ва њу, и оних ко је се од но се на на ре ђе ње ко јим се из ри чу хит не ме ре. Та ко ђе, до ти чу се и пи та ња суд ске за шти те од на си ља у по ро ди ци. Као по се бан п р о бл е м и с т и че се ( у з а к љу ч к у) од с у с т в о де л о т в ор не п ре к р ш а ј не од го в ор - но сти учи ни ла ца на си ља у по ро ди ци, а то би се мо гло от кло ни ти de le ge fe ren da и з ме на ма ана ли зи раног закона, Закона о ЈРМ и За ко на о п ре кр ша ји ма. К љу ч не р е чи: п о л и ц и ја; н а с и ље у п о р о д и ц и; з а д р ж а в а ње л и ц а; х и т не м е ре. 1. УВОД З а кон о сп р е ч а в а њу н а си љ а у по р о д и ц и 1 (да ље За кон), прак тич но од свог до но ше ња 2016. го ди не, од но сно од по чет ка при ме не (01. ју на 2017. г.) и з а зи в а в е л и к у п а ж њу н а у чне, с т ру чне, по л и т и ч ке и д ру г е ја в но с т и. При том, За кон се, с јед не стра не гло ри фи ку је, углав ном од стра не не вла ди ног * Ра д је н а с т а о у о к в и р у н а у ч н о - и с т р а ж и в ач ко г п р о је к т а б р. 179 0 45, ф и н а н с и р а н о г од стра не Ми ни стар ства про све те, на у ке и тех но ло шког раз во ја и ин тер ног про јек та Кри ми - н а л ис т и чко - п ол иц и ј с ке а к а д е м и је, п од н а з и в о м К р и м и н а л и т е т у С рб ији и и н с т р ум е нт и д р ж а в н е р е а к ц и је, за пе ри од 2015-2019. 1 Слу жбе ни гла сник Ре пу бли ке Ср би је, број 94/2016. 961

Др Сре тен М. Ју го вић, ( Не)д е л о т в о р н о с т З а ко н а о с п р е ч а в а њу н а с и љ а... (стр. 961 975) с ект ор а, р а зл и ч и т и х уд ру же њ а (он и х с а ф е м и н и с т и ч к и м ц и љ е ви ма на ч и је је за ла га ње и до не сен), као и но си ла ца из вр шне вла сти ко ја са по но сом ист и че пе т о ц и ф р е не б р ој ке и з р е че н и х х и т н и х ме р а, а л и с е, с д ру г е с т р а не, и ош т р о к ри т и к у је од с т р а не по је д и н и х т е о р е т и ч а р а. 2 По де љ е н а и оп р еч н а м и ш љ е њ а о З а ко н у, п е р и од од г о д и н у д а н а њ е г о в е п р им ен е, у ч ес т ал о с т при ја ва на си ља у по ро ди ци, као и осам уби ста ва за пр ва два ме се ца 2018. г. з б ог н а си љ а у по р о д и ц и 3, до в ољ н и с у под с т и ц а ји з а а н ал из у њ ег ови х н ајби т н и ји х од р е да ба, на р о ч и т о он и х ко је с е од но с е на но в а по л и ц и ј ск а ов л а - шће ња у спре ча ва њу на си ља у по ро ди ци (хит не ме ре). Као прет ход но пи та ње ја вља се ди ле ма да ли је уоп ште би ло по треб но до но си ти по се бан за кон, бу ду ћи да већ по сто ји плу ра ли зам су бје ка та, ме - х а н и з ама и пос т упак а з а сп р ечав ањ е и с у з би ја њ е на си љ а, од но сно з а ш т и т у без бед но с т и љу д и и и мо вине (пол иц ија, т у ж и ла ш т во, су до ви, ја в не ус т а но ве, про фе си о нал на удру же ња и др.), као и да се кон тро ла на си ља у по ро ди ци спр о во ди ла и пре до но ше ња Закона. Ипак преовладао је став код законодав - ца да по с т о је ћ и мех ан изм и з аш т ит е од на си љ а у по р о д и ц и н и с у до в ољ н и, и д а п р а к т и ч не п р о бле ме т р е б а р е ш а в а т и по с е б н и м з а ко ном. О в о н а р о ч и т о због то га што се сви др жав ни ор га ни, као и јав не уста но ве (цен три за со цијал ни рад) стро го др же сво јих од ре да ба о над ле жно сти, ко је су, уз гред бу ди р е че но и м пе ра т и в не. Ст о г а с е и деја о з акон ској м ул т и с ек т ор ској с а ра д њи чи ни це лис ход ном. Да кле, реч је о то ме да се јед ним за ко ном ус по ста ве одре ђе не но ве над ле жно сти за ви ше ор га на и јав них слу жби, од но сно да се успос т а ви з а конск а коо рд ин ац ија и с ар а дњ а сви х с убјек ат а у сп р еч ав ању на си љ а у по р о д и ц и, б е з ко је не ма е фи к а сне и е ф ек т и в не кон т р о ле на си љ а у по ро ди ци. Мо гло би се ре ћи да је та кав при ступ по се би ис пра ван, али не и неп хо дан бу ду ћи да већ по сто ји мно штво ин сти ту ци ја, по сту па ка и ме ха - ни за ма за шти те од би ло ког об ли ка на си ља, па и на си ља у по ро ди ци. За ко ну се, у за нат ском сми слу мо же упу ти ти низ на чел них и кон кретних но мо тех нич ких и ре дак тор ских при ме да ба, прем да то ни је циљ ра да. Н а че л на је п ри мед ба да пој мов н и а па р ат З а ко на, од но сно њ е г о ви пој мо ви, уста но ве и ин сти ту ти ни су комплементарни са односним појмовима, инстит у т и ма и ус т а новама у п ра вном поре тк у, п редвиђен и х п ре свег а Пород и чн и м за ко ном, За ко ном о по л и ц и ји, ЗК П- ом и д ру г и м за ко н и ма. Ст о г а је у и з ве сној ме ри на ру ше на је дин стве ност прав ног по рет ка (члан 4, став 1 Уста ва Ср би је, као и члан 194. став 1), о ко јој тре ба да во ди ра чу на Устав ни суд. Устав ни суд 2 Б. Р и с т и в о је в и ћ, С. С а м а р џ и ћ, З а ко н о с п р е ч а в а њу н а с и љ а у п о р о д и ц и к р и т и ч к и осврт из угла кри вич ног пра ва, Збо р н и к ра д о в а Пра в н ог фа к ул т е т а у Но в ом Са д у, бр. 4/2017, 1441-1451. 3 Днев не но ви не По ли ти ка од 28. Фе бру а ра 2018. го ди не, 12. Исти из вор на во ди да је то ком 2017. го ди не у по ро дич ном на си љу уби је но 26 же на. 962

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 у п ри ме н и на в е де н и х ус т а в н и х од р е да ба о је д и н с т в е ном п р а в ном по р е т к у ц ен и м е ђу с о б н у ус к л а ђ е н о с т п ојед ин и х з а ко н а с а с т а н о в и ш т а је д и н с т в а прав ног система. Нејединственост се пре све га од но си на ин тен ци ју за ко но - дав ца да се (ско ро увек) из ри чу хит не ме ре, ко је су су прот не ду ху По ро дичног за ко на, пре ма ко јем слич не ме ре стро го ре стрик тив но из ри че суд у судском по ступ ку. За тим, то су за кон ски пој мо ви по ро ди це, не по сред не опа сно - сти од на си ља, као и за др жа ва ње мо гу ћег учи ни о ца на си ља, и др. Без об зира на то што је реч о по себ ном за ко ну (спе ци јал ни за кон), ње го ви ин сти ту ти тре ба да су у ду ху од но сних ин сти ту та из оста лих за ко на, да кле тре ба ло је у ре д и т и са мо посе бнос т и, односно одс т упања од оп ш т и х обе леж ја за кон ск и х пој мо ва из оста лих за ко на. За кон је не ка вр ста le x s p e c i a li s - а, бу ду ћи да се у чла ну 5 ка же да ако За ко ном ни је друк чи је од ре ђе но, на спре ча ва ње на сиља у по ро ди ци у по ступ ци ма про тив учи ни ла ца кри вич них де ла одр ђе них овим за ко ном и на пру жа ње за шти те и по др шке жр тва ма на си ља у по ро дици и жр тва ма кри вич них де ла од ре ђе них овим за ко ном при ме њу ју се КЗ, ЗКП, ЗПП, По ро дич ни за кон и За кон о по ли ци ји. За кон, да кле, има пр вен ство примене у спреча ва њу на си ља у по ро ди ци у од но су на на ве де не за ко не, пре - ма пра ви лу le x s p e c i a li s d e r o ga t le g i ge n e r a li s. Бу ду ћи да се у прак тич ној при ме ни ја вљају ди ле ме ко ји за кон тре ба у кон крет ним случаје вима приме - ни ти, под се ћа ња ра ди тре ба ре ћи да су сви за ко ни у на шем прав ном си сте му једнаке прав не сна ге, не ма ви ше екс пли цит не хи је рар хиј ске по де ле на си стемске и д ру г е з а ко не, ви ше и н и же, к а к в а је по с т о ја л а не к а д у ју г о с ло в ен ском п р а ву. 4 За кон се при мар но при ме њу је, а по ред ње га или уз ње га, у за ви сности од ис хо ди шне кон крет не си ту а ци је при ме њу ју се и дру ги на ве де ни зако ни (суп си ди јар но), да кле и ЗКП. Пре ма то ме, уко ли ко је на си ље у по род и ц и и к ри ви чно де ло, п ри ме њи в а ће се и к ри ви ч но п ра вн и ре ж и м ( КЗ, ЗК П ), а фак тич ко је пи та ње да ли ће се прет ход но из ре ћи и хит не ме ре пре ма За кону, при че му је то прав но по сма тра но мо гу ће, бу ду ћи да је реч о пре вен тив ном З а ко н у. На чел на је при мед ба и то да текст за ко на пре под се ћа на текст из страте ги је не го на текст за ко на. Ви ше је не ка кав прав ни оквир за спре ча ва ње на си ља у по ро ди ци не го прав ни основ. Уз то, за кон ски текст ни је ли шен ре дак тор ских про пу ста и но мо тех нич ких мањ ка во сти, што све отежава ње - г о ву п ри ме н у, на р о ч и т о по л и ц и ј ск и м с л у ж б е н и ц и ма ко ји с у, у не до с т ат к у под з а кон ског п р о п и с а з а њ е г о ву п ри ме н у, п ри н у ђе н и да њ е г о в е п р а зн и не, не до ре че но сти па и кон традикторности сами тумаче и допу њавају. То, разуме с е мо же во д и т и у ар би т рарно с т, опорт ун из а м и неуједначе н у пол и ц и јск у п р а к с у. 4 П р им е р а р а д и с ис т е мс к и ј е б и о р ан иј и ј уг ос л о в е н с к и З а к о н о о с н о в а м а с и с т е м а д р ж а в н е у п р а в е и о С а в е з н о м и з в р ш н о м в е ћу и с а в е з н и м о р г а н и м а у п р а в е и з 19 78. г о д и н е. 963

Др Сре тен М. Ју го вић, ( Не)д е л о т в о р н о с т З а ко н а о с п р е ч а в а њу н а с и љ а... (стр. 961 975) 2. ЗА КОН СКИ ПО ЈАМ ПО РО ДИ ЦЕ И НЕ ПО СРЕД НЕ ОПА СНО СТИ ОД НА СИ ЉА У ПО РО ДИ ЦИ По ро ди ца у европ ском пра ву пре те жно спа да у до мен при ват ног пра ва. Но р м а м а по р о д и ч ног п р а в а у р е ђу ју с е по р о д и ч н и односи. Рец имо, св ађ а, ви ка или ту ча су пру жни ка не сма тра се по вре дом јав ног ре да, због то га што та по вре да ни је учи ње на на јав ном ме сту, ко је је еле ме нат пој ма јав ног ре да (и пре кр ша ја). У на шем пра ву (по ли циј ској и суд ској прак си) у дру гој и трећој Ју го сла ви ји (све до до но ше ња по след њег За ко на о ЈРМ из 2016), сва ђа, ви ка, или ту ча брач них дру го ва сма тра ла се по вре дом јав ног ре да и ми ра, док то да нас, по пра ви лу ни је слу чај, јер стан ни је јав но ме сто. То нам са мо го во ри да не што што је на гра ни ци из ме ђу јав ног и при ват ног пра ва мо же да се пре о кре не у ко рист јав ног или при ват ног пра ва. Ка ко су гра ни це ове по де л е р е л а т и в н е, т о с е пор од иц а може с м а т р а т и к а т е г о р и јом п р и в а т ног п р а в а с а е л е м е н т и м а ја в н о г п р а в а, и л и м е ш о в и т о м к а т е г о р и јо м ја в н о г и при ват ног пра ва. За те од но се за ин те ре со ва на је и др жа ва па су мно ги елемент и л и ч ног по ло ж а ја по је д и н ца р е г у л и с а н и у п р а в но п р а в н и м п р о п и си ма, што зна чи да др жа ва по средством управ не вла сти ин тер ве ни ше и у по ро - дич не од но се и од но се ко ји су са њи ма из јед на че ни. 5 За кон о сп р е ча в а њу на си љ а у по р о д и ц и, су п р о т но По р од и чном з акон у, по ро д и ц и да је бе зо ба л н и кара кт е р. Дефи н и ше је по с ред но, код од ре ђи ва ња на си ља у по ро ди ци, ко је по сто ји пре ма ли цу са ко јим се учи ни лац на ла зи у са да шњем или ра ни јем (под ву као С.Ј.) брач ном или ван брач ном или партнер ском од но су или пре ма ли цу са ко јим је крв ни срод ник у пра вој ли ни ји, а у по боч ној ли ни ји до дру гог сте пе на или са ко јим је срод ник по та зби ни до д ру г ог с т е пе на и л и ко ме је усво ји т е љ, усво је н и к, х рањен и к и л и х ран ит е љ или пре ма дру гом ли цу са ко јим жи ви или је ж и ве о (ита лик С.Ј.) у за јед ничком до м а ћ и нс т ву (ч л а н 3, с т а в 3). З а кон по с р ед но и п р еш ир око одр еђује п о р о д иц у, т ако д а н а с и љ е у п о р о д и ц и, у с м и с л у З а ко н а, м о же п о с т о ја т и и з ме ђу не ка да ш њи х (sic!) парт не ра ко ји су жи ве ли (у про шлом вре ме ну) у з а јед н и ч ком до ма ћ и н с т ву, ш т о је а но ма л и ја. К а д је р еч о од р е ђи в а њу на сиљ а у по р о д и ц и с т ру чн и о брађив ач и п р еузел и су у Закон т еори јско одр еђењ е на си љ а у по р о д и ц и, од р е ђу ју ћ и г а к а о а к т фи зи ч ког, с ексуа лног, псих и чког или еко ном ског на си ља, (члан 3, став 1). При том, за раз ли ку од фи зич ког н асиљ а ко је је л а кше ус т ановит и, пос т оје т еш коће п рил иком у т в рђив ањ а пси х и ч ког и л и еко ном ског насиља. Проблем је, п ри ме ра ра д и код еко ном ског н а си љ а, к а ко п ри в р е ме но р а з д в о ји т и п а р т не р е и з ри ц ањ ем х и тне мер е а ко је је дан еко ном ски за ви сан од дру гог? 964 5 Р. Мар ко вић, Уп р а в н о п р а в о, Бе о град, 2002, 49.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 Најви ше критика у појединим радовима иза зи ва но мо тех нич ко фор мул и с а њ е од р е да ба о не по с р ед ној опа сно с т и од на си љ а у по р о д и ц и. Н а и ме у чла ну 3, став 2 ка же се: Не по сред на опа сност од на си ља у по ро ди ци по стоји ка да из по на ша ња м о г у ћ е г у ч и н и о ц а (и т а л и к С. Ј.) и д р уг и х око лно с т и про из ла зи да је он спре ман да у вре ме ну ко је не по сред но пред сто ји по пр ви пут учи ни или по но ви (и т ал и к С.Ј.) насиљ е у пор од иц и. 6 О в а ко ф орм ул ис а- на не по сред на опа сност има мно го не по зна ни ца, у сми слу шта би би ло кад би би ло. Фор м у ла ц и је мо г у ћ и у ч и н и ла ц и ње г о ва сп рем но с т да у ч и н и на си љ е по п р ви п у т, но мо т ех н и ч к и с у п р о бле ма т и ч не. 7 Ја сно је да је за коно да вац хтео да на гла си пре вен тив ни ка рак тер За ко на и да уста но ви мо гућ ност по ли ци је да ин тер ве ни ше и спре чи на си ље и пре не го што до ње га до ђе. То ни је спо р но, по ли ци ја тре ба да има и има та ква овла шће ња (тзв. пре вен тивна овла шће ња за спре ча ва ње угро жа ва ња без бед но сти), она по сто је у свим п р а в н и м си с т е м и ма (по л и ц и ј ском з а ко нод в с т ву). О т у да и по де л а по л и ц и је на п р ев ент и вн у и р еп р еси вн у ( Немачк а) и л и у п ра вн у и судск у (Ф ра нц уск а). Са мо што је то тре ба ло дру га чи је фор му ли са ти. Као што је по зна то, не ма п ри ме не п ра в а бе з п р е т ход но у т в р ђе н и х ч и ње н и ца. При ме њи в ач п ра в а у век од р е ђе ној ч и њ е н и ч ној си т у а ц и ји (ч и њ е н и ч ном с т а њу) да је одр еђен у п ра вн у ква ли фи ка ци ју. Ов де се мо гла упо тре би ти фор му ла ци ја из не мач ког по лиц и ј ског п ра в а, ко ја п р ед с т ав љ а нек у в рс т у г енера лне к лауз уле а п р ема ко јој је по л и ц и ја у в ек ов ла ш ће на да п ри ме њу је ме р е р а д и о т к ла ња ња не по с ред не опа сности по безбед ност љу ди и имо ви не. Она јед но ставно гласи: ако посто - је ч и ње н и це ко је оп ра в да вају п ре тпос т а вк у у г р о жа ва њ а бе з бед но с т и. Да к ле, d e le ge fe re n d a би се мо гло пред ви де ти да не по сред на опа сност од на си ља у по р о д и ц и по с т о ји а ко по с т о је ч и њ е н и це ко је оп р а в да в а ју п р е т по с т а в к у од не по с редног наси љ а у по р о д и ц и, и л и ко је у к а зу ју на мо г ућ но с т не по с ред ног на си ља. Та кве чи ње ни це мо ра ју по сто ја ти да би по ли ци ја мо гла да ин тер - в е н и ше, у с уп р о т ном, б е з т а к в и х ч и њ е н и ц а о т в а р а с е мо г у ћ но с т л а ж ног п ри ја в љи в а њ а и з ло у по т р е б е ч и т а в ог ме х а н и зм а п р е в ен т и в не з а ш т и т е од н а си љ а. Не о п ход но с т по с т ојањ а ч ињ ен иц а т р еб ало би п р едвидет и и з б ог то га што исту фор му ла ци ју ко ри сти Европ ски суд за људ ска пра ва у пре суда ма по ту жба ма по је ди на ца про тив др жа ва, ко је се од но се на по ли циј ске ме ре, при че му ЕСЉП, на чел но узев, за у зи ма ста во ве да су ме ре осно ва не у ко л и ко су пос т ојале ч ињен ице које оп равда в а ј у п ре т п о с т ав к у у г р о ж а в а њ а б е з б ед но с т и. 8 До ду ше, За ко ном се у чла ну 15, ста ву 1 зах те ва утвр ђи ва ње 6 Б. Ри сти во је вић, 1441-1443. 7 Б. Р и с т и в о је в и ћ, Д а л и је З а ко н о с п р е ч а в а њу н а с и љ а у п о р о д и ц и з а к а з а о З б о р н и к ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду, 1/2018, 145. 8 Д. Си мо вић, М. Стан ко вић, В. Пе тр ов, Људ ска пра ва, Прав ни фа кул тет Уни вер зи - те та у Бе о гра ду, 2018, 129-163, 305-317. Бо јан Ту бић, На си ље у по ро ди ци у прак си Европ ског су да за људ ска пра ва, Збо р ник ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду, 1/2018, 211-225. 965

Др Сре тен М. Ју го вић, ( Не)д е л о т в о р н о с т З а ко н а о с п р е ч а в а њу н а с и љ а... (стр. 961 975) сви х би т н и х ч и њ е н и ца п р е и з ри ца њ а х и т н и х ме р а, а л и с е код од р е ђи в а њ а не по с р ед не опа сно с т и од насиљ а у пор од иц и не з а хт ев ају ч ињ ен ице, ш т о је п р о п ус т с т ру ч н и х о б р а ђи в а ча. Појед ин и к риви чноп ра вн и т ео р ет и ча ри к ри т и к у ју по с т о је ће од р ед б е о не по сред ној опа сно сти од на си ља у по ро ди ци и, из њи хо вог угла су у пра ву, је р не по с т о ји мо г у ћ и у ч и н и ла ц к ри ви ч ног де ла, н и т и пол ицаја ц може бит и про рок, ни ти се мо же су дити могућем учи ни о цу! Али кри вич но прав ни тео - ре т и ча ри че с т о п ре ви ђа ју п ра во (ов ла ш ће ње) по л и ц и је да и н т е р ве н и ше ра д и за шти те без бед но сти (јав не и др жав не), и пре не го што до ђе до ње ног угрожавања, дакле у превентивне сврхе. Та ин тер вен ци ја се озна ча ва као ин тер - вен ц и ја на по л и ц иј ско п рав ној осно ви сп рам и н тер вен ц и је на к ри ви ч но п рав ној (к ри ви ч но п р о це сној) о сно ви. О в а р а з л и к а с е т е ш ко уо ча в а од с т р а не ја в ног ту жи о ца, кри ми на ли стич ког по ли цај ца, су ди је кри вич ног су да, кри вич но - прав них те о ре ти ча ра и практичара, јер њихов професионални резон је кривич но де ло, од но сно има ли или не ма кри вич ног де ла? Али ис хо ди шна разли ка у по сту па њу је бит на и она по сто ји. Пре ма то ме мо гу ће је, и ну жно је да по л и ц и ја п ри ме н и по л и ц и ј ске ме р е р а д и з а ш т и т е ж р т в е на си љ а, а да т е ме ре не мо ра ју да има ју кри вич но прав ни (кри вич но про це сни) кон текст. По - с т о ји м но ш т в о п р е в ен т и в н и х по л и ц и ј ск и х ов л а ш ће њ а и по л и ц и ј ск и х ме р а у по л и ц и ј ском з а ко но да в с т ву, ко је с е у т е св р хе мо г у п ри ме н и т и. 9 Њи хо в а примена озна ча ва се за јед нич ким из ра зом као пре вен тивна полицијска овлашће ња или по ли циј ске ме ре, од ко јих су не ке пре вен тив не а не ке ре пре сив - не. 10 Св а к а ко да по с т у пањ е пол иц ије у с л у ча је ви ма на си љ а у по р о д и ц и и ма до с т а до д и р н и х т а ча к а с а к ри ви ч н и м п р а в ом з б ог к риви чног дела насиљ а у по ро ди ци и при ме не За ко на и на дру га кри вич на де ла из чла на 4 За ко на ( у гл а в ном п р о т и в пол не с ло б о де), а л и ба р т о л и ко и м но г о ви ше и н т ен ц и ја з а ко но да в ца је би ла да бл и же у р е д и по с т у па њ е по л и ц и је и д ру г и х су бје к а т а у ц и љу сп р е ча в а њ а на си љ а у пор од иц и. Д ру г и м р е ч и ма, на си љ е у по р о д и ц и мо же би ти ла тент но, не мо ра (а мо же) исто вре ме но представљати и кривично де ло на си ља у по ро ди ци или дру го кри вич но де ло или пре кр шај, при ч е м у с е т ад а ко р и с т е к р и в и ч н о п р а в н и и п р е к р ш ај н о п р а в н и п о с т у п ц и з а до к а зи в а њ е и с у з би ја њ е. 9 Ви ш е о т о м е: С. Ју г о в и ћ, О б е л е ж ја у п р а в н и х о в л а ш ћ е њ а п о л и ц и је п о л и ц и ј с к и х овла шће ња, На у ка, Без бед ност, По ли ци ја, НБП, бр. 2 /2008, 73-81. Ви де ти и од ред бе о по - л и ц и ј с к и м м е р а м а и п о л и ц и ј с к и м ов л а ш ћ е љи м а у З а ко н у о п о л иц ији и з 2 016. С л. Гл ас н и к Ре пу бли ке Ср би је, бр. 6/2016. 10 С р е т е н М. Ју г о в и ћ, Д а р ко З. С и мо в и ћ, З а кон о по л и ц и ји Ре п у б л и ке С р би је од 2016. г о д и н е - к р и т и ч к и п ог л е д, З б орн и к р ад ов а П р а вн о г ф а к у л т е т а у Н о в о м С а д у, бр. 1/2016, 81, 82. 966

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 3. НО ВИ НЕ У ПО СТУ ПА ЊУ ПО ЛИ ЦИ ЈЕ, ХИТ НЕ МЕ РЕ КО Ј Е И З РИ Ч Е ПО Л И Ц И ЈА За кон пред ви ђа по се бан ре жим за но си о це спре ча ва ња на си ља у по ро - д и ц и, т ј. по л и ц и ју, ја в на т уж илаш т в а, судове и цент ре з а с о ц ија л н и ра д. При том, за ко но да вац у чла ну 2 по гре шно ста ту и ра да је циљ За ко на да на оп шти и је дин ствен на чин уре ди орган из ац иј у (и т а л и к С.Ј.) и по с т у па њ е д р ж а в н и х о р г а на..., к а о да је мо г у ће у р е д и т и о р г а н и з а ц и ју по л и ц и је, т у ж и л а ш т в а и су до ва т и м з а ко ном ( у з г ред ре че но њи хо ва ор г а н и з а ц и ја у ре ђе на је њи хо ви м ма тич ним за ко ни ма). За кон ски је прин цип да се у свим тим ор га ни ма и ус т а но в а ма од р е ђу ју л и ца з а по с т у па њ е у с л у ча је ви ма на си љ а у по р о д и ц и, ко ја су об у че на (спе ци ја ли зо ва на) и од ре ђе на од стра не ста ре ши на тих ор - г а н а и ус т анов а. И п а к, Пол иц ија је с т оже рн а и нс т ит уц ија з а сп р еч ав ањ е на си ља у по ро ди ци из ви ше раз ло га. Пре све га она од мах по са зна њу (прија ви) из ла зи на ме сто до га ђа ја и не п о с ре д н о и кон к ре т н о сп р е ча в а и с у з бија н а с и љ е у п о р о д и ц и, одн ос н о п рв а п р уж а з аш т ит у ж рт в и од (м о г ућ е г) на сил ни ка, а на сил ни ка ста вља под кон тро лу. С дру ге стра не, она је та ко ја о ба в е ш т а в а т у ж и о ца о ч и њ е н и ч ном с т а њу. К р е а т о ри За ко на с у бил и св есн и ч и њ е н и це да је по л и ц и ја и нс т ит уц ија и зв рш не в лас т и, с т ог а су јој додел ил и кључ ну уло гу у кон тро ли на си ља у по ро ди ци. Кад је реч о по сту па њу по ли ци је у слу ча је ви ма на си ља у по ро ди ци, За кон заправо уво ди две но ви не: јед на је тзв. над ле жни по ли циј ски слу жбе - ник (члан 8), од но сно ње го во по сту па ње, а дру га је, у ве зи са тим из ри ца ње х и т н и х ме ра (ч ла н 15, 17 ). Форм улац ија на длеж н и пол иц и ј ск и с л у ж б ен и к је по гре шна, јер кад се та ко ка же он да се за кљу чу је да оста ли по ли циј ски слу жбе ни ци из па тр о ла или са сек то ра ни су над ле жни за по сту па ње у случа је ви ма на си ља у по ро ди ци, што ни је тач но. Због то га је тре ба ло јед но ставно р е ћ и спе ц и ја л и з о в а н и, и л и о б у че н и од р е ђе н и пол иц и јск и с л уж б ен и к (онај ко ји и ма л и цен ц у и л и с е р т и фи к ат). Је р, р а з л и к у је с е по с т у па њ е по л и- циј ских слу жбе ни ка на ме сту до га ђа ја (члан 14, став 1) и по сту па ње надле ж ног пол иц и јског с л у ж б е н и к а, ко ји п ра к т и ч но п р е у зи ма да љ е по с т у па њ е по о б а в е ш т ав ању, однос но д ов ођ ењу н ас и л н и к а и л и мо г у ћ е г у ч и н и о ц а (члан 15). Иде ал на си ту а ци ја би ла би да над ле жни по ли циј ски слу жбе ник увек из ла зи (са па тро лом) на ме сто до га ђа ја на си ља, јер то је im pli ci te иде ја за ко но дав ца, али за то не по сто је ор га ни за ци о не прет по став ке, ни ти је ре - ал но. Због то га се чи ни да би што ве ћи број по ли циј ских слу жбе ни ка (униф о р м и с а н и х) т р е б а л о д а з а в р ш и с п е ц и ја л и з о в а н у о бук у и т им е п ос т ан у над ле жни за по сту па ње у слу ча је ви ма на си ља у по ро ди ци, ка ко би практ и ч но сп р о в о д и л и по с т у па њ е у по т п у но с т и (ба р и з св а ке па т р о ле по је да н по л и ц а ја ц). Н а т ај н а ч и н би с е с т в о ри ле о р г а н и з а ц и о не п р е т пос т а вке б е з п р о ме не о р г ан из а ц и о не с т ру к т у р е и у в е ћ а н и х т р о ш ков а з а дело т в о рн ију 967

Др Сре тен М. Ју го вић, ( Не)д е л о т в о р н о с т З а ко н а о с п р е ч а в а њу н а с и љ а... (стр. 961 975) за шти ту од на си ља, а циљ За ко на био би оства рен. Ко нач но, ели ми ни са ли би с е н е д о с т а ц и ко ји мо г у н а с т а т и п р и л и ком п р е нош ењ а и нф орм ац ија о чи ње ни ца ма са ме ста до гађаја насиља у породици тзв. надлежном полицијском с л у ж б е н и к у, бу д у ћ и да би по л и цај ц и ко ји и н т е р в ен иш у на л иц у мес т а сп р о в о д и л и по л и ц и ј ско по с т у па њ е до к р а ја. По сту па ње по ли циј ских слу жбе ни ка уре ђе но је чла новима 14-18 Зако - на. Са мо не тре ба гу би ти из ви да да је по сту па ње по ли ца ја ца (ко ји из ла зе на ме сто до га ђа ја, па и над ле жних ) у осно ви уре ђе но За ко ном о по ли ци ји и под з а кон ск и м п р о п и си ма з а њ е г о в о и з в р ша в а њ е, ЗК П- ом и д ру г и м з а ко - ни ма, при че му се тим овла шће њи ма и ме ра ма при до да ју овла шће ња и ме ре и з ч л а но в а 14-17 З а ко на (до в о ђе њ е, з а д р ж а в а њ е, п р о це на ри зи к а, х и т не ме - р е). По с т у па њ е по л и ц и ј ск и х с л у ж б е н и к а је, у с т в а ри, опе р а ц и о на л и з о в а њ е по л и ц и ј ск и х ов ла ш ће ња, ко ја се п ри ме њу ју у ск ла д у са т а кт иком пос т упања. Пр е м а т о ме, т а к т и к а по с т у п а њ а и п ри ме н а ов л а ш ће њ а д в е с у с т р а не ис т е с т в а ри, п р а к т и ч ног по с т у п а њ а по л и ц и ј ског с л у ж б е н ик а. Кол ико је в аж но по с т у па њ е т зв. на длеж ног пол иц и јског с л у ж б е н и к а, ис т о т о л и ко је би т но и по с т у па њ е њ е г о ви х ко ле г а на ме с т у до г а ђа ја. Шт а више, од т ог п рима рног по с т у па њ а у м но г о ме з а ви си р е а л но сп р е ча в а њ е на си љ а, к а о и да љ е по с т у- па ње и ко нач но, ка жња ва ње на сил ни ка. По с е ба н п р о п ус т з а ко но да в ца п р ед с т а в љ а не до р е че но с т код од р е да ба о за др жа ва њу ли ца. Је ди не одредбе о задр жа ва њу у За ко ну од но се се на траја ње за др жа ва ња до осам ча со ва (члан 14, став 2) и пра ва ли ца на бра ни о ца и прав ну по моћ у скла ду са Уста вом и за ко ни ма Ре пу бли ке Ср би је (члан 14, с т а в 3). З а ко ном с е не п р ед ви ђа до но ше њ е би ло к а к в е од л у ке, а к т а ко ји м с е за др жа ва ње од ре ђу је (ре шења, закључка и сл.), већ се не по сред но при ме њује З а кон (б е з до но ше њ а по је д и нач ног а к т а). Та ко је по л и ц и ј ско з а д р ж а в а - ње оста ло без не по сред не прав не за шти те, тј. без пра ва на прав но сред ство ко ји м с е п р о в е р а в а з а ко н ит о с т з ад рж ав ањ а, односно б е з с удске конт р оле, ш т о је у с у п р о т но с т и с а ус т а в н и м од р ед ба ма о ог р а н и ча в а њу с ло б о де к р е - та ња из Уста ва Ср би је (члан 36, став 2 и члан 39 Уста ва) и са прак сом ЕСЉП. Да п р о блем бу де в е ћ и и З а кон о по л и ц и ји с а д р ж и у п у ћу ју ће од р ед б е о з а - др жа ва њу ли ца у скла ду са дру гим за ко ни ма. Шта ви ше, у чла ну 86, став 1 и 2 З а ко на о по л и ц и ји к а же с е да с е од л у к а ( р е ше њ е ) о з а д р ж а в а њу до но - си у ск ла д у с а з а ко ном ко ји м с е з а д р ж а в а њ е од р е ђу је. А За кон о сп р е ча в а њу н а с и љ а п р едв иђ а з ад рж ав ањ е, а л и н е п р ед в и ђ а д о н о ш е њ е п о је д и н ач н о г а к т а о з а д р ж а в а њу! То с а мо пот в рђује исп р а вно с т с т ав а појед ин и х аут ор а о т о ме д а З а кон о по л и ц и ји т р еб а д а буде мес т о з а у р еђив ањ е пол иц и јског з а д р ж а в а њ а, к а о ш т о је т о би ло п р е ма з а ко н и ма о у н у т р а ш њи м по с ло ви ма и З а ко н у о по л и ц и ји и з 20 05. г о д и не, п р е ма ко јем би с е р е ше њ е о з а д р ж а в а - њу до но си ло у скла ду са тим за ко ном, осим ка да је реч о за др жа ва њу по 968

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 За ко ну о пре кр ша ји ма, ЗКП-у, или у скла ду са дру гим за ко ном. 11 Ова ко посто ји прав ни ва кум, прав на пра зни на о до но ше њу од лу ке ко јом се за др жа - ва ње од ре ђу је због на си ља у по ро ди ци, уко ли ко се ис по ста ви да не ма еле - ме на т а к ри ви чног и л и п р е к р шај ног де ла, од но сно да с е л ице не з а д рж а в а по од ред ба ма ЗКП-а или За ко на о пре кр ша ји ма. Бу ду ћи да за др жа ва ње (као и до в о ђ е њ е) и м а а к це с о р н и к а р а к т е р, од но сно д а у в ек с л у ж и не ком д ру г ом ц и љу, св р х а з а д р ж а в а њ а је с т е да с е з а в р е ме њ е г о в ог т р а ја њ а у т в р де би т не ч и њ ен и це о дог а ђ а ју, п ри к у п љ а њ ем о б а в е ш т е њ а од (мо г у ћег) у ч и н и о ц а и дру гих по ли циј ских слу жбе ни ка, као и да се из вр ши про це на ри зи ка. По - сто је ћи про блем мо гао би се пре ва зи ћи та ко што би се у За ко ну ели ми нис а л о з ад рж ав ањ е и в р ем е нс к и о г р ан ич ил о т р ајањ е д ов ођ ењ а, које је в е ћ пред ви ђе но За ко ном (нпр. на шест ча со ва и сл.), или за др жа ва ње пот пу но уре ди ло, та ко што би се пред ви де ло до но ше ње од лу ке о за др жа ва њу и по - сту пак суд ске кон тро ле. Про це на ри зи ка ни је ни ка ква но ви на, она ни је ни шта дру го до кон крети зо ва на про це на си ту а ци је ка рак те ри стич на за при ме ну би ло ког по ли цијског овла шће ња. Са мо што се За ко ном (члан 15, 16), по ред то га што се ка же да се про це на ри зи ка за сни ва на до ступ ним оба ве ште њи ма (став 1), да је оквир за ту про це ну (став 2), у сми слу да ли је мо гу ћи учи ни лац ра ни је (у)чи нио на си ље у по ро ди ци и да ли је спре ман да га по но ви, да ли је пре тио у би с т вом и л и са мо у би с т вом, по се д у је л и ору ж је, да л и је мен т а л но б о ле с т а н и л и з ло у по т р е бљ а в а пси хо а к т и в не с у п с т а н це, да л и по с т о ји с у ко б око с т а - р а т е љ с т в а на д де т е т ом и л и око на ч и на од р ж а в а њ а л и ч н и х од но с а де т е т а и родитеља који је мо гу ћи учи ни лац на си ља, да ли је ро ди те љу из ре че на хит - на ме ра или од ре ђе на ме ра за шти те од на си ља у по ро ди ци, да ли жр тва до жи вља ва страх и ка ко она про це њу је ри зик од на си ља. Сми сао тих од реда ба је с т е да с е на д ле ж ном по л и ц и ј ском с л у ж б е н и к у конк р е т из ује ок ви р з а про це ну ри зи ка од на си ља, од но сно да се олак ша до но ше ње од лу ке о из рица њу хит них ме ра. Са мо се по ста вља пи та ње да ли је за ко но да вац у то ме ус пе о. Н аиме, ризи к од на си љ а мо же по с т о ја т и и а ко н и ш т а од на в е де ног не сто ји, као и обрат но, мо гу ће је да ри зик фак тич ки не по сто ји и ако не ки од з а кон с к и х р а з л о г а з а п р оц ен у р из ик а с т оје. 12 З акон од а в а ц у одр едб а м а о про це ни ри зи ка са мо ука зу је о че му на ро чи то тре ба по ве сти ра чу на, а ко - начн у од л у к у до но си с а м на д ле ж н и по л и ц и ј ск и с л у ж б ен и к. При т ом, т р еба има ти у ви ду да је пра во и ду жност (над ле жност) про це не ри зи ка За ко ном да та над ле жном по ли циј ском слу жбе ни ку, а не су ду или не ком дру гом ор ган у. Пр о це на ри зи к а је у на длеж нос т и на длеж ног по л и ц и ј ског с л у ж б е н и к а и 11 С. Ми ле тић, С. Ју го вић, Пр а в о у н у т р а ш њи х п о с л о в а, Бе о град, 2016, 183,184. 12 Ви ше о про це ни ри зи ка : Об рад Сте ва но вић, Да не Су бо шић, Да ли бор Ке кић, Спе - ц ифи ч не к а р а к т е ри с т и ке З а ко н а о сп р еч ав ању н асиљ а у пор од иц и, Зборн и к р а д о в а Пр а вн о г фа кул те та у Но вом Са ду, бр 1/2018, 161, 162. 969

Др Сре тен М. Ју го вић, ( Не)д е л о т в о р н о с т З а ко н а о с п р е ч а в а њу н а с и љ а... (стр. 961 975) оба ве зно п ре тход и доношењу одл уке о и зри ца њу х и т н и х ме ра. У за ви сно с т и од п р о це не ри зи к а з а ви си и од л у к а о х и т н и м ме р а м а. Одр едб е о п р оцен и ри зи ка не ма ју дик ци ју кла сич не дис кре ци о не оце не, већ се по ли циј ски службеник мора определити за ону алтернативу која највише погађа вољу Зако - на, од но сно за ко но дав ца. Као што ка же Р. Мар ко вић, где се има ићи за во љом за ко на, од но сно објективном вољом неког дру гог чи ни о ца (ин те ре си ма слу - жбе С.Ј.), не мо же би т и г о во ра о д ис к ре ц и о ној оце н и. 13 Од ред бе о про це ни ри зи к а с у ви ше н а в е де не к а о сме рн ице, п у т о к а з, р а з ло зи ко ји с е по с е б но има ју узе ти у об зир при ли ком утвр ђи ва ња ри зи ка. Као што се ка же у чла ну 16, став 2 при про це ни ри зи ка на ро ч и т о се во д и ра ч у на о на ве де н и м околно сти ма. Кла сич на дис кре ци о на оце на има дру га чи ју дик ци ју, нај пре се нав о де ус ло ви ко ји м о р а ј у би т и ис п у њ е н и, а по т ом и ус ло ви ( р а з ло зи) з б ог ко јих се мо же нег ат и вно реш ит и нек а у п ра вна с т вар, п ри чем у се доносила ц по је д и нач ног ( у п ра в ног) а к т а оп р е де љу је з а јед но од д в а и л и ви ше јед на ко за ко ни тих ре ше ња, во де ћи при том ра чу на о јав ном ин те ре су. Са овим одред ба ма то ни је слу чај, јер оне пре све га ни су про це сног ка рак те ра, прем да са д р же сла би ју п ра в н у ве з а но с т, од но сно од ре ђе н у (м и н и ма л н у) мо г ућ но с т из бо ра, ка ко би се циљ За ко на што бо ље по сти гао. Ова ко фор му ли са не одр ед б е о ов л а ш ће њу п р о це не ри зи к а ис т о в р е ме но п р ед с т а в љ а ју и д у ж но с т п роцене ризи ка, а л и у ск ла д у са сх ва т а њем ри зи ка за ко но да в ца, а то го то во увек во ди и з ри ца њу хи т ни х ме ра. При ме ра ра ди, до вољ но је да жр тва на си ља и з ја ви да до ж и в љ а в а с т ра х и да п р о це њу је по с т о ја ње ри зи к а од на си љ а (по - след ња фор му ла ци ја из ста ва 2), или да по сто ји би ло ко ји дру ги раз лог из з акон ског ок ви ра а на л и з е ри зи к а, па да по л и ца ја ц у т в рд и ризи к и и зр екне ме ру. Ипак, суд кад од лу чу је о про ду жет ку ме ра, у скла ду са чла ном 19 Зако на ко ји п ред ви ђа в ред но в а ње п ро це не р и з и ка, или у евен ту ал ном суд ском (к ри ви ч ном) по с т у п к у ко ји је по к ре н у т п ро т и в по л и ц иј ског сл у жбе н и ка ко ји н и је и з ре к а о х и т не ме ре, не би тре ба ло да ула зи у ме ри тум про це не ри зи ка над ле ж ног п о л и ц иј с ког с л у ж бе н и ка, је р је За ко ном п ред ви ђе но да п р о це н у ри зи к а в р ш и на д ле ж н и по л и ц и ј ск и сл у ж бе н и к, ко ји мо же о т о ме з а т ра ж и т и ми шље ње цен тра за со ци јал ни рад. Суд мо же са мо да про ве ра ва да ли се на д ле ж н и по л и ц и ј ск и сл у ж бе н и к к ре т а о у гра н и ц а ма ов ла шће ња и да ли је ов ла ш ће ње п р о це не ри зи к а врш ио у ск лад у са ци љем у ко јем му је овла шћење да т о. Сва ко д ру г о суд ско вред но ва ње п р о це не ризик а п редс т ав љ ало би п ре ко ра че ње суд ске на д ле ж но с т и. Ра з у ме се да ви ше х и је рар х и ј ске и н с т а н- це у по л и ц и ји мо г у и т р е ба да в р ше кон т р о л у з а ко н и т о с т и и п р а ви л но с т и про це не ри зи ка (тзв. над зор на или слу жбе на уну тра шња кон тро ла). Хит не ме ре су кључ За ко на, а су де ћи по бро ју из ре че них ме ра сти че се ути сак да је За кон ра ди њи хо вог из ри ца ња и до не сен. На и ме, пре ма по да- 970 13 Р. Мар ко вић, 105.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 ци ма МУП-а Ср би је, са мо до кра ја 2017. го ди не (за пр вих се дам ме се ци п ри ме не З а ко на) и з р е че но је 13808 х и т н и х ме р а! 14 О в а б р ој к а п р о г р е си в но ра сте, што све не спор но го во ри о огром ном (по ве ћа ном) бро ју при ја ва наси ља у по ро ди ци, али мо же да ука зу је и на из ри ца ње тих ме ра због стра ха од од г ов о рнос т и, од но сно р а д и т з в. по л и ц и ј ског пок р и в ањ а и зр е чен и м ме ра ма, у скла ду са ин тен ци јом за ко но дав ца из чла на 15 За ко на. Са из ре ченом х и т ном ме р ом по л и ц и ј ск и с л у ж б е н и к ф о р ма л но п р а в но ма њ е мо же да по г р е ш и, док у с л у ча је ви ма њ е ног не и з ри ца њ а, у ко л и ко с е на си љ е у по р о - д и ц и з а в р ш и с а см р т н и м и л и д ру г и м по с ле д и ца ма, по л и ц и ј ск и с л у ж б е н и к ће г от ов о сиг у р но бит и п р а вно с а н кц ион ис а н з б ог т ог а ш т о н и је и зр е к а о хит ну ме ру. Оту да и то ли ки број из ре че них хит них ме ра. Али, хит не ме ре би тре ба ло да се из ри чу са мо у слу ча је ви ма не по сред не опа сно сти од на сиљ а у по р о д и ц и, а не о л а ко и у в е к. Међут и м, с т ру чн и о б р ађ ив ач и З а ко н а упра во су хте ли да тај уда р ни ин стру мент ста ве у ру ке по ли ци ји, и у том на у му су ус пе ли. Хит не ме ре су пот пу на но ви на у на шем прав ном си сте му, те шко при јем чи ва за на ше усло ве. За кон у чла ну 17, став 2 пред ви ђа две вр сте хит них ме ра: 1) ме ра при вре ме ног уда ље ња учи ни о ца из ста на; и 2) ме ра п ри в р е ме не з а бра не у ч ин иоц у да конт а кт ира ж р т ву насиљ а и п рила зи јој. Мо гу се из ре ћи ку му ла тив но обе ме ре. Хит не ме ре ко је од ре ђу је над ле - ж н и по л и ц и ј ск и с л у ж б е н и к т р а ју 48 ча с о в а од мо мен т а у ру че њ а. Од л у к у о њи хо в о м п р од у жењу д он ос и с уд ија п ојед и н а ц, б е з од р ж а в а њ а р о ч и ш т а, да кле у скра ће ном по ступ ку, а мо гу се про ду жи ти за још 30 да на. При том, не ма з аконског ог р а н и че њ а о бр о ју п р о д у ж а в а њ а ме р а, у За ко н у не с т о ји да с е мо г у п р о д у ж и т и с а мо је да н п у т, т а ко да с е мо г у п р о д у ж а в а т и ви ше п у т а. Од но сне од ред бе ка рак те ри шу не до ре че но сти, од су ство ме ха ни за ма за њихо во спро во ђе ње, кон тро лу и сл. У ве зи са хит ним ме ра ма по ста вља ју се два бит на пи та ња. Пр во пи тање ти че се прав не при ро де на ре ђе ња ко јим се хит не ме ре из ри чу, а дру го, у ве зи са тим, ка кви су (прав ни) ефек ти тих ме ра? Акт ко јим се ме ре из ру чу је с т е п и с а но н а р е ђ е њ е. Н ар еђ ењ е је у с уш т ин и п р а вн и н ал о г з а одр е ђ ено по на ша ње, чи ње ње или нечињење од којег зависи успешно извршење одре - ђен и х по л и ц и ј ск и х з а да т а к а. Конк р е тно, овде с е нар еђењ ем одр еђеном л иц у на ла же при вре ме но уда ље ње из ста на и /или за бра на да кон так ти ра жр тву на си ља и при ла зи јој у тра ја њу од 48 ча со ва, при че му се пре ци зи ра дан и време отпочињања ме ра. Прем да ово на ре ђе ње има обе леж ја по себ ног у прав ног а к т а (ау т о ри т а т и в но с т, кон к р е т но с т, и з в р ш и в о с т, п р а в н и е ф ек т и) 15 з а ко н о - да вац на ре ђе ње о хит ним ме ра ма ни је у пот пу но сти под вео под управ но - 14 По да так са окру глог сто ла о на си љу у по ро ди ци у Вр шцу, од по моћ ни ка ми ни стра К а т а р и н е То м а ш е в и ћ. 15 О пој му управ ног ак та: Д. Мил ков, По ја м у п р а в н о г а к т а, д о к т о р с к а д и с е р т а ц и ја, Бе о град-но ви Сад, 1983, 1-368. 971

Др Сре тен М. Ју го вић, ( Не)д е л о т в о р н о с т З а ко н а о с п р е ч а в а њу н а с и љ а... (стр. 961 975) прав ни ре жим до но ше ња управ них ака та. За ко ном ни је пред ви ђе на суп сиди јар на при ме на За ко на о оп штем управ ном по ступ ку, што зна чи да се поста вља пи та ње мо гућ но сти коришћења прав ног сред ства у управ ном по ступку и ту жбе у управ ном спо ру. След стве но то ме, про из ла зи да је на ре ђе ње из З а ко на ком п ле мен т а р но с а по л и ц и ј ск и м ов л а ш ће њ ем на р е ђе њ а и з З а ко на о по ли ци ји (члан 73, став 1, тач. 1,2,3,8). На ре ђе њем као по ли циј ским овла шћењ ем з а сн и в а с е п р а в н и од но с ко ји и ма о б е ле ж ја о с о б е ног у п р а в но п р а в ног од но с а. Ту с е не по с р ед но п ри ме њу је За кон з а кон к р е т а н с л учај, п ри чем у с е на ре ђе ње од мах и из вр ша ва, ако тре ба и при нуд ним пу тем, ра ди за шти те без бед но сти љу ди и имо ви не, у овом слу ча ју жр тве на си ља. Да кле, реч је о ау т о рит ат и в ној конк р ет из ац ији пол иц и ј ског ов лаш ћењ а нар еђењ а, о с об ене с а д р ж ине, која с е од но си на х и т не ме р е и з За ко на. П и с а но на р е ђе њ е с а д р ж и оне с а с т а в не де ло ве ко ји су п р о п и с а н и За ко ном, а т о су по да ц и о до но си о ц у, п р а в ном о снову доношењ а, под ац и о л иц у коме с е мер е и зрич у и њихов о тра ја ње, дан и час из ри ца ња хит не ме ре и оба ве зу ли ца да се по ис те ку ме ре јави пол иц ијском сл ужбен ик у. Наређење још са д р ж и и оба ве ш т е ње а д ре са т у да суд мо же на пред лог ту жи о ца хит ну ме ру да про ду жи за 30 да на, као и обаве ште ње да ће се мо гу ћи учи ни лац ка зни ти за тво ром до 60 да на уко ли ко п р е к р ш и х и т н у ме ру. Та ко ђе, с а д р ж и и по дат ке о ж р т ви, к а о и о ба в е ш т е њ е о т о ме ко ме је св е на р е ђе њ е до с т а в љ е но (т у ж и о ц у, цент ру з а с оц ија лн и ра д, г ру п и з а ко о р д и на ц и ју и с а р а д њу). Св е ов е ч и њ е н и це с а д р ж а не с у у дис поз и т и в у (и з р ец и) п ис ан о г н ар еђ ењ а о и зр иц ању х и тн и х м ер а. На ре ђе ње на к ра ју са д р ж и по т п ис на д ле ж ног по л и ц иј ског сл у жбе н и ка, ка о и по т п ис л и ца ко ме с е ме р а и з ри че, а по с ле д ис по зи т и в а не са д р ж и о б ра з л о ж е ње, као ни п о у к у о п ра в н ом с ре д с т в у. И з о с т а в љ а њ ем о б р а з ло же њ а и по у ке о п р а в ном с ред с т ву, к а о и су псид ијарне п римене ЗУ П-а, з аконодава ц је ц иљ ано и збег а о да акт ко јим се од ре ђу ју хит не ме ре у це ло сти под ве де под у п ра в н о п ра в н и режим доношења управних аката, а тиме управну и судску контролу у управном спо ру тог ак та, ко ја је, по пра ви лу (не и ну жно) јеф ти ни ја од суд ске кон тро ле у пар нич ном по ступ ку. Ова ко тај акт пред ста вља са мо кон кре тиз а ц и ју п римене пол иц и јског ов лаш ћењ а на р е ђе њ а, т ач н и је х и т не ме р е ч и не сим би о зу са из да ва њем на ре ђе ња, што зна чи да се суд ска кон тро ла тог нар е ђе њ а и х и т н и х ме р а мо же в р ш и т и с а мо по с р ед но, по п р а ви л у, т у ж б ом з а на кна ду ште те, у пар нич ном по ступ ку. Уз то, обра зац на ре ђе ња о хит ним ме р а м а је и н т е р н и а к т, подлож а н л а кш и м а дм ин ис т р ат и вн и м п р омен ам а, не п р ед с т а в љ а с а с т а в н и де о под з а кон ске ле г и с л а т и в е. Х и т не ме р е по св о јој п ри р о д и п р ед с т а в љ а ју ог ра н и ча в а њ е с ло б о де по на шањ а и с лоб оде к р ет ањ а у устав но прав ном сми слу. По ли ци ја у упо ред ним си стемима има разна овлаш ће ња за ог ра н и ча ва ње наведен и х слобода, ш т о је и ма нен т но са мој п ри ро д и по ли циј ске де лат но сти. Али ме ха ни зам тог огра ни ча ва ња за ко ји се опре - де лио наш за ко но да вац ни је нај срећ ни ји. 972

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 Што се ти че прав них ефе ка та из да тог на ре ђе ња о хит ним ме ра ма, њи ма с е ау т о ри т а т и в но, кон к р е т но и не по с р ед но и з в р ша в а п ри ма р на д ис по зи ц и- ја оп ште прав не нор ме у кон крет ном слу ча ју, пре ма кон крет ном ли цу и на т ај на ч и н ш т и т и б е з б ед но с т ж р т в е на си љ а у п р о ш и р е ној по р о д и ц и, ш т о је обе леж је управ но прав ног од но са. Реч је прак тич но о при ме ни За ко на по - с р ед с т в ом п и с а ног на р е ђе њ а, ко је у т е о ри ј ско п р а в ном см и с л у и ма св а о б е - леж ја управ ног ак та, али не и у по зи тив но прав ном сми слу, бу ду ћи да је за ко но да вац пред ви део суд ску за шти ту у пар нич ном по ступ ку. На и ме одг о в о р н а п и т а њ е п р а в н е п р ир од е а кт а (н ар еђ ењ а) који м с е и з р и ч у х и тн е ме ре тре ба да пру жи суд ска прак са. А ка кве су со ци о ло шке или кри ми но - ло ш ке по с ле д и це и з ри ца њ а х и т н и х ме р а, п и т а њ е је н а ко је од г о в о р е т р е ба да по ну де ван прав ни те о ре ти ча ри и дру ги прак ти ча ри. 4. УМЕ СТО ЗА КЉУЧ КА Од го вор на пи та ње да ли је свр ха За ко на (о спре ча ва њу на си ља у по роди ци) по стиг ну та ни је мо гу ће до би ти без ква ли тет ног ем пи риј ског ис тра - ж и в а њ а, ко је је ус ло в љ е но п р о т о ком в р е ме на. 16 Ме ђу т и м, и с а мом к ри т и ч- ком а на л и зом з а кон ск и х од ре да ба, у з од г о в а ра у ће по дат ке о бр о ју и з ре че н и х х и т н и х м ер а, м о г у ћ е је и з в е с т и од р е ђ е н е з а к љу ч ке о е ф е кт им а п р им ен е (к в а л и т е т у) З а ко на. На и ме, а ко с е а на л и зи р а ју одр едб е о не по с р ед ној опа сно с т и од на си љ а у по ро ди ци, као и од ред бе о про це ни ри зи ка, сти че се ути сак да је За кон до не с е н р а д и и з р и ц а њ а х и тн и х м ер а. То по т в р ђу ју и пе т о ц и ф р е не б р ој ке и з р е че н и х х и т н и х ме р а. Ло ш и м ф ор м у л и с а њ ем од р е даба о п р оцен и ризик а н а ру шен а је п р еко по т р е б н а р а в но т е ж а ко ја је и м пе р ат и в св аког п р а вног си сте ма. Те од ред бе го то во увек во де из ри ца њу хит них ме ра или од го вор - но с т и по л и ц и ј ског с л у ж б е н и к а у ко л и ко и х не и з р ек не. Уме с т о т о г а т р е ба ло је пред ви де ти објек тив ну про це ну си ту а ци је од на си ља у по ро ди ци, но мо - т ехн и ч ком д и кц ијом с лоб одне (д иск р ец ионе) оце не, а с а мо у с л у ч а је ви м а ствар не непосред не опа сно сти од на си ља у по ро ди ци, да кле строго рестрикт и в но п р едвидет и мо г ућ но с т ог ра н и ча в а њ а с ло б о де к р е т ањ а у п р евен т и вне свр хе (тзв. хит не ме ре). Сле де ће пи та ње ко је се на ме ће је сте да ли се та ко уре ђе ним хит ним ме р а ма по с т и же б е з б ед но сна з а ш т и т а ж р т а в а на си љ а у по р о д и ц и. Ч и н и с е да је од го вор не га ти ван, су де ћи по кр ше њу хит них ме ра па и уби стви ма која с е де ша в а ју з а в р е ме т ра ја њ а и з р е че н и х х и т н и х ме ра. Наи вно је в ер ов а њ е 16 Одр еђ ен а и ст р аж ив ањ а в рш ен а с у н а п одр у чј у Нов о г С ад а : Т. Буг а рс к и, Б о рб а п р о т и в н а с и љ а у п о р о д и ц и у п р а к с и н а д л е ж н и х о р г а н а у Но в о м С а д у, З б о р н и к р а д о в а Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду, бр. 1/2018, 106-118. 973

Др Сре тен М. Ју го вић, ( Не)д е л о т в о р н о с т З а ко н а о с п р е ч а в а њу н а с и љ а... (стр. 961 975) з а ко но да в ца да ће с е п р а ви на си л н и к п ри д р ж а в а т и и з р е че н и х ме р а. Та к в е ме ре мо гу би ти де ло твор не код са ве сних љу ди, а то су они ко ји, по пра ви лу, не вр ше ни ка кво на си ље. То зна чи да су за кон ски кон ци пи ра не хит не ме ре од ко јих се нај ви ше оче ку је, у ства ри, огра ни че ног до ма ша ја. Та ко ђе, по с е ба н п р о блем п р ед с т а в љ а з а кон ск а ч и њ е н и ца да а к т ко ји м се од ре ђу ју хит не ме ре, прем да има сва обе леж ја управ ног ак та, ни је управни акт у сми слу За ко на. За ко ном се уста но вља ва хи брид на при ро да тог ак та (на ре ђе ња), прем да За кон о оп штем управ ном по ступ ку (ЗУП) ка же да управ ни акт мо же има ти и друк чи ји на зив од ре ше ња. Уме сто суд ске контро ле тог ак та у управ ном спо ру, јер пре ма За ко ну о управ ним спо ро ви ма, у п ра в н и спор с е може вод ит и п р от и в сви х у п ра в н и х и д ру г и х по је д и нач н и х а к а т а ако не по сто ји дру га суд ска за шти та, За ко ном је ус т а но в љ е на суд ск а за шти та у пар нич ном по ступ ку. На тај на чин за ко но да вац на ре ђе ње о хитним мерама није подвео под управноправни режим издавања управних аката, та ко је из о ста ла мо гућ ност суд ске кон тро ле у управ ном спо ру, а суд ска з а ш т и т а је ск у п љ а и д у г о т р ај н и ја. При т ом, З а ко ном је и з в р ше на не п ри ме - ре на сим би о за на ре ђе ња и хит них ме ра из За ко на, што се мо же озна чи ти као св о је в р сно екс пе ри мен т а л но р е ше њ е. Ко нач но, За коном се п редвиђа са мо де л и м и ч на п ре к р шај на од г о вор нос т на си л н и к а ( у с л у ча ју к р ше њ а ме р а), а не по с т о је е фи к а сн и ме х а н и зм и п р е - кр шај не од го ворности учинилаца насиља у по ро ди ци. Уста но вља ва ње ефи касне пре кр шај не од го вор но сти под ра зу ме ва из ме не За ко на, као и ком пле мент а рне и змене од р е да ба За ко на о Ј РМ и За ко на о п р е к р ша ји ма (е л и м и н и с а њ е ја в ног ме с т а к а о ус ло в а з а о с т в а ри в а њ е п р е к р шај не одг оворнос т и з а насиљ е у по р од иц и). Е ф ик ас н а п р ек рш ајн а одг ов о рно с т у м ног ом е б и д оп р ин ел а за шти ти жр та ва на си ља, а циљ Закона био би остварен. Прекршајно кажњава ње на сил ни ка тре ба ло би да буде тежи ште законодавца, оно би било ефика сни је и де ло твор ни је од тзв. хит них ме ра и кри вич ног про го на, ко је опет т р е б а з а д р ж а т и п ри л и ком и з ме н а по с т о је ћег и л и до ношењ а нов ог з а кон а. Д р ж а в на р е а к ц и ја т р е ба да с е с а с т о ји од де ло т о в р н и х по л и ц и ј ск и х ( у п р а в - н и х), п р е к р шајн и х и к риви чн и х мера. Само п рименом сви х наведен и х мера, у з нор ма т и в н у ра з ра д у подз аконск и м п р о п и си ма (ко ју и на че до п у ш т а За кон о по л и ц и ји, је р З акон не с ад рж и одр едб е о р а з р а д и по с т у па њ а по л и ц и ј ск и х слу жбе ни ка), могуће је контролисати свако на си ље, па и на си ље у по ро ди ци. 974

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 Sre ten M. Ju go vić, Ph.D., Full Pro fes sor The Aca demy of Cri mi na li stic and Po li ce Stu di es Be l g ra d e sre te n.ju go v ic @ k p a.e d u.r s (In) Ef fec ti ve ness of the Act on Pre ven tion of Domestic Violence in the Republic of Serbia Ab s t r a c t: In the first part, the pa per po ints to ge ne ral no mo tec hni cal omissi ons of the law ma ker. Next, it analyses the most im por tant pro vi si ons of the Act, such as tho se con cer ning the im me di a te thre at of do me stic vi o len ce wit hin the me a ning of the Act. Cen tral part of the pa per de als with le gi sla ti ve no vel ti es perta i ning to po li ce con duct, with spe cial re fe ren ce to the pro vi si ons on ur gent mea su res who se is su an ce the Act on Pre ven tion of Do me stic Vi o len ce vests in the p o li c e. It t h e r e b y p o i n t s t o t h e f l a w e d fo r m u l a t i o n b y p r o fe s s i o n a l l e g i s l a t i v e draf ters of the pro vi si ons on risk as ses sment, de ten tion, and ones re la ting to the or der im po sing ur gent me a su res. Ad di ti o nally, it to uc hes upon the is su es of ju dicial pro tec tion aga inst do me stic vi o len ce. As a spe cial pro blem, the aut hor emph asi ze s (in the Con clu sion) the ab se n ce of ef fe c t i ve mi s de mean ou r liabilit y for the per pe tra tor of do me stic vi o len ce, which co uld be sol ved by de le ge fe ren da amendments to the analysed Act, the Pu blic Or der and Pe a ce Act and Mis de me a no ur Act. Keywords: po li ce; do me stic vi o len ce; de ten tion of per sons; ur gent me a su res. Да тум при је ма ра да: 18.09.2018. 975