с т а в љ а д и р ек т н у р е а л и з а ц и ју ме т а ф о р е ко ш у љи це см р т и. Ног о о с т ав љ а отво рен про стор за раз ми шља ње да ли је бол због са зна ња о вла сти тој см р т но с т и п р о је к т о в а о н а б о л з б ог г у би т к а д р а г ог би ћ а : Гл у в е с л и ке мр тве књи ге Жив је са мо бол. И по р ед ис к у с т в а с т р а д а њ а, г у би т к а, о си п а њ а, ко је је и з и ск и в а ло у по р н и, це ло ж и в о т н и по к у ш ај д а је р а с т у м а ч и, см р т з а Но г о в о л и р ско соп с т во о с т а је т о не ра зу м љи во, т у ђе Д ру г о, ко је је ва зда о су ђен да п ра т и и з св ог (пе сн и ч ког) ис к у с т в а : У ви си н и ле де но је У д у би н и с т у де но је / У да љи ни ни је мо је Из ту ђи не ту ђост по је ( Ту жба ли ца успа ван ка ). Оп сед ну тост Дру го шћу или страх од Дру го сти, без об зи ра на ње но поре кло (људ ско, де мон ско или бо жан ско) сво је фор мал но уто чи ште прон а л а зи у с о не т у. З а пе сн и к а, п а р а док с а л но, ис по с т а в љ а с е д а је у п р а в о со нет нај при род ни ји пе снич ки облик тихе поми рености са узусима време н а у по с т с о не тном по е т и ч ком хо ри з он т у. Је р, т о н и је т ек п ук а ф о рм а, в е ћ в р ед н о с т п о с е б и, о т е л о в љ ењ е једн е у зв и ш ен е з ам ис л и е с т е тс ко г п р е и сп и т и в а њ а см р т но с т и у п р а в о онд а к ад а је п а к у је и л и ск л а д и ш т и у ск ру п у ло зн и пе сн и ч к и ра м ко ји, зб ог бре ме н и т о с т и т ра д и ц и је, и з и ск у је тро стру ку од го вор ност пре ма прет ход ни ци ма, са вре ме ни ци ма и сопс т в е ном н а д а х н у ћу. М а х н и т с у бје к т с а мо кон т р о л у ус по с т а в љ а у п р а в о у н ај с т р о же м, н ај св е де н и је м, н ај ри г и д н и је м л и р ском п р о с т о ру, у ко је м оч ај, с т р а х, ог о рч ењ е, пор а з, г уб и т а к с н и сход и и л и с е п р еоб р аж ав а у р е зи г н а ц и ју к а о п ри ме р но с т а њ е в е ру ју ће г по је д и н ц а ко је м с е п ри р одним сле дом да кле, ста ро шћу, бли жи смрт. Та ти ха со нет но уо кви ре на ре зиг на ци ја упра во и ис хо ди естет ску вред ност це ло куп не збир ке. Ја на М. АЛЕК СИЋ на уч ни са рад ник Ин сти тут за књи жев ност и умет ност, Бе о град t i a m a t a le k sic @g m a i l.c o m СЛО ВО-ПЕ ЧАТ СВЕТ ЈЕ А л е к В у к а д и н о в и ћ, Пе снич ки ате ље. 2, Гра ма тик, Бе о град 2017 Д в а н а е с т г о д и н а н а кон к њи г е пе с а м а Пе с н и ч к и а т е љ е (2005), пес н и к А л е к В ук ад ин ов и ћ п р ед с т а в љ а, п р е тп о с т а в љ а м, и з а в р ш н и д е о о ф о р м љ е н о г д и п т и х а п од н ас л ов о м Пес н и чк и а т е љ е. 2. И с т и хо в и м а св е до ч и д а љи т р ај њ е г о в е к а р а к т е ри с т и ч не је зи ко т в о р ач ке ме ло д и ч но с т и, до в р х уњ ене опесмот в ор ен и м г номск и м б елезим а, чес т о у с ф ери има ги нар ног, па и ап стракт ног. Та ко ђе, овај трај уса гла шен је са префи њ е н и м о с е ћ а је м з а је з и ч к и и з н аче њск и ск л а д, а л и и у по д о б љ е н с а 705
це ло ви то шћу пе са ма, ка кве ње го ве пе сме и је су. Оправ да ње Вукадинови ће г к њи же в ног м а н и ф е с т а мо же с е п р о н а ћ и у М а л а р ме о ви м п р ед виђ а њи м а д а по е зи ји см и с л а и с л и ке т р е б а по в р а т и т и е ле ме н т е м у зи ке и зву ка, је р, ка ко сам пе сн и к ка же, по е зи ја без м у зи ке и ме ло д и је н ије н иш та дру го до пти ца без кри ла и гла са, у че му се пре по зна је сан број них песн и к а д а с е до с е г не по е зи ја ко ју мо же мо до ж и в е т и к а о ч и с т у по е зи ју, а што је по себ но це нио је дан Пол Ва ле ри. Ина че, књи жев на кри ти ка већ је п р е по зн а л а Ву к а д и но ви ће в с т и х к а о з б л и ж а в а ју ћу п а р а ле л у и з ме ђу в а л е р и ја н с ког и м а л а р ме ов с ког п р епоз н атљив ог п р ос т ор а и е с т ет ике, као звуч ну гра ну срп ског сим бо ли зма, ка ко ју је оправ да но осло вио Љу б о м и р С и мо ви ћ, а л и б е з од ри ц а њ а од ау т е н т и ч ног је зи ко т в о р с т в а и по н и р а њ а у т ај не је зи к а, п р а с т а р е ме ло д и је р е ч и, с а ч у в а н у т р а д и ц и ју и к њи жев н у ба ш т и н у, ко ји су у коначном з ак љу ч к у по с т а л и б е лег њ е г о вог пе сн и ш т в а, ш т о је д ру г и, си м би о т и ч н и и р а в но п р а в н и де о њ е г о в ог пе сни штва. У ов а к ви м си т у а ц и ја м а, к а д а с е огл а си з р е о, в р е д а н и с а мо св о ја н осам де се то го ди шњи пе сник, на кон из ве сне, да не ка жем дуже, назначене вре мен ске д ис т а н це, зна т и же љу п ред с т а в љ а п и т а ње о од р ж и ви м мо г ућ но с т и ма пе сн и к а да с а ч у в а св ој дос а да ш њи в р ед но сн и по е т ск и н и в о. О в ом п р иг о д ом, т а к в а з а п и т а но с т п р е с т а је и з а б р и н у т о с т н ес т аје в е ћ на кон п ро ч и т а ног п р вог ц и к л у са Зар не т е р ц и не. Ра з ло г а за с т ра х нема. Шт а ви ше. За пра во, већ на са мом по чет ку књи ге уо ча ва мо и пе сни ко ву доследност досадашњем завидном ства ралачком по ступ ку, пе снич ком са држ а ју и к в а л и т е т у с т и хо в а њ а, к а о и пе сн и ков д а љи н а с т а си је ви ће в ск и и ко де ров ски ба ја лич ки ис тра жи вач ки про дор у ре чи, у пра ре чи, у гла совне фрак ци је ар хи ре чи и њи хо ва зна че ња, ко ја од сли ка ва ју пе сни ков јез и чк и в и рт у о з и т е т. П р ед с т а в а п е с н и к а к а о м а г и ј с ко г в р ховн ик а р еч и ода је у т и са к хе р ме т и ч не по е т и ке, и к а о т а к ва се Ву к а д и но вићева поезија и до жи вља ва од стра не књи жев не кри ти ке. При том, до се мантичког скрив а њ а, а л и и д о с у ш т и не р е д у ко в а н и х р е ч и, пе сн и ко в а з а м и с а о и н а у к би ва ју при хва тљи ви, али и језичко -мелодиј ски при јем чи ви, и то са осећ а њ е м и сн а г ом бу ђ е њ а успо ме н а, ис к у с т в а и б а ш т и не к а о б е сцен а који од ре ђу ју и пе сму и пе сни ка. Јези ч ка ре д у к ц и ја и та у то ло г и ја н и су свр ха са ме се би, већ по год нос т да се та ква си ту и ра ност и рит мич но успо ра ва ње са ба ја лич ким по ја чав а њ е м з ву к а до д а т но п р е о см и с л и и ч и т а о ц у по н у д и пе сн и ков н а у м, с а п р а в ом и п ри т а је ном же љ ом н а д а љ е о см и ш љ а в а њ е с т и хо в а и пе с а м а, јер по Ма лар ме о во вом про ми шљању и пе сма, па и књи га, са мо су мо гућност да бу ду пе сма и књи га, а што ће по ста ти је ди но у ру ка ма и на кнадном до ж и в љ а ју ч и т а о ц а. З а т о т р е б а р е ћ и д а Ву к а д и но ви ће в е је зи ч ко - см и с а о не б р а ву р е з а д р ж а в а ју п ри ви ле г и ју н а д а љи и не п р ед ви д и ви с е м а н т и ч к и од је к, к а о 706
и на уза јам на на кнад на укр шта ња и пре но ше ња зна че ња, чи ји се ток не мо же у на п ред од ре д и т и и вре менск и ог ран ич ит и. Проце с дом иш љ авањ а и до са зна ва ња поспе шу је и омо гу ћа ва пе сни ко ва пре по зна та ау то ре флекси в но с т, ко ја је по с т а л а к љу чн а о с о б ено с т Вук а д иновићев ог к асн ије г п е в ањ а, а која п р ед с т а в љ а и п о с е б а н м е т а ф и з и ч к и к в а л и т е т и з н а ч ај пе сништва, што је уочила Боја на Стоја но вић Панто вић у по го во ру Пе сничког ате љеа. 2. Пе сни ко ва ра ни ја од ли ка, већ по ми ња на, је сте ис пи ти ва ње ча рол и је је зи к а, м а г и ја с т и х а и з ву к а, ко ју пе сн и к н а с т а в љ а у не о че к и в а ној и не о би ч ној пе с м и Пе ч а т и - с амо ц и т а т и (дел им и чно и у п р е тходећ ој п ес м и И з A R S P O E T I CA, I I I ), ко ја с е с а с т о ји од В у к а д и н о в и ћ е в и х ме д и т а т и в н и х и је зи ч ко -и г ри ви х м и н и ја т у р а и з р а н и ји х к њи г а, и ко ја је (п е с м а Пе ч а т и - с а м о ц и т а т и ) с а д а с к л а дн о у з г л об љ ен а у ц ик л ус у Сло ва и пе ча ти. И дру ге пе сме из ове књи ге има ју исту функ ци ју узаја м ног у м но ж ав ањ а р а з г о в о р а ко ји с е п р е л и в а ју у д ру г е к њиг е, а л и и пре у зи ма ју ди ја ло ге за по че те у прет ход ним за јед ни ца ма сти хо ва, укључу ју ћи и пр ви део дип ти ха. Пу те ви се ових раз го во ра не мо гу претпостави ти, већ са мо до жи ве ти лич но. Ме ђу т и м, ов а к ви м по с т у п ком пе сн и к Ву к а д и но ви ћ не с а мо д а је п р о з в а о св о је р а н и је с т и хо в е и р е че н и це не г о је и по к у ш а о, и о с т в а рио, сво је вр стан спој и ди ја лог из ме ђу Пе снич ког ате љеа. 2 са ра ни јим својим књи га ма, при че му је под се тио и чи та о це ње го вог це ло куп ног песни штва да тај ди ја лог, уи сти ну, и да ље тра је, пре све га због бли ско сти и спојив ос т и емот и вн и х н анос а и с уш т а и см и с л а н а ше г т р а ја њ а. А л и и з б ог је з и ч к и х и с и н т а к с и чк и х и но в ац ија, ко је, и а ко с е п р о ж и м а ју и у м р е ж а в а ју т о ком сви х њ е г о ви х к њи г а, и п а к, неке од т и х р еч и- си мб ол а ( Уста стра ха, Уста ушћа, Ло вац, Да љи на, Кри ла, Круг, Траг, По реч, Кров, Су ш т, Д и ви н-г о ра, Ж и ш ка, За чар -г о ра ) већ су по с та л и п ре по зна тљи ви и за ш т и т н и знак одре ђе н и х Ву ка д и но ви ће ви х пе сн и ч к и х к њи га, ч ији се ехо, с времена на време, не на да но по ја в љу је т о ком ч и т а ња Пе снич ког а те љеа. 2, ко ји бро ји све га два де сет и шест пе са ма, раз вр ста них у осам ци клу са. Ву ка ди но вић већ у пр вом циклусу сведочи да је кон траст онај амби јент у ко јем се ње го ве пе сме и да нас зби ва ју. Шта ви ше, пе сник у истом сти ху, као и ра ни је, про тив ре чи из вор ној ре чи са ње ном опре ком ( об да н о б ноћ ; в р е ме з ло в р е ме, с л ик а а нт ис л ик а, зву ц и м у ц и, п ра ви на кри ви на, не реч ре че ), ства ра ју ћи пра ву ни ску сли ка и зна че ња у ла пид а р ном д ис к у р с у. Н а по че т к у п р в е З а р не т е р ц и не п ри с у т не с у н а ја в е веч но сти и зна ци пре по зна ва ња кроз вре ме ко је је бес крај но ( Тра зи ко ји се по зна ју међ сви ма: / Пе сме у пе сма ма кри ла у кри ли ма ), а већ у дру гом сег мен ту исте пе сме на во ди оне ко ји не ма ју пра во на то ( Ко да ха не ма ко кро ка не има / Не мо же сни ти сли ти се са њи ма ). И у овој књи зи зна чај но је при су ство Ап со лу та, што све до че и са ми на сло ви пе са ма Ода Бо гу непро зир ности, Ма ли ико но стас, Сва ки 707
д а ш њ а мол ит в а, Мол ит в ен и к, к а о и з а в р ш н и с т и х к њи г е: К ру г је Бо га пун је бли ста бес крај мла ди. У ис тој пе сми, Трај се но ви гра ди, пе сник под се ћа да су и ре чи сим бо ли тра ја ња, па и на су шног оп стан ка: Је си Бо гу све си Је си зра ка жи ва / У је зи ку-зву ку Трај се но ви гра ди. Пе сн и к н а с т а в љ а д а н а с опо м и њ е и у по з о р а в а н а не п ри ја т но с т и у в и д у б а ја л и ч ке и б ај ко в и т е т а м е, в е т р а, з аб ор ав а и н ез в ук а, који н а м од у в е к п р е т е, ов ом п ри л и ком, у з по моћ опе смо т в о р е н и х а л и т е р а ц и ја и асо нан ци ја ( Там су без да ни Не чу ја су жи це / На кра ју пе сме и на кра ју Сло ва пе сма Там су без да ни Не чу ја су жи це ; Сад ве три не / Са плани не Там-там ни не / Сад ве три не // Ду ва ју ти кроз ну три не пе сма Бе ше би ло ). И у Пе с н и ч ком а т е љ е у. 2 уо ч а в а мо и з в е сн а пе сн и ко в а од с т у п а њ а од дос а д а ш њ е г по с т у п к а, н а п ри ме р у пе см а м а с а д у ж и м и см и р е н и ји м ст и хо ви ма ( Кан та та Ду бо к и вр хо ви, Зву ц и из За чар -го ре, Фу сно та на т ем у: песн и к и Муз а Еп ифан и ја ), који не п рих в ат ају зву чна п р еламањ а. Н а п л а н у је зи к а т р е б а и з д в о ји т и но в е р е ч и, не о че к и в а не и п ри п а д а ју ће н е п е с н и ч кој г р а ђ и, т ач н и је с и н т а г м е ко је с у и з м е н а в е ћ п р оз в ан и х: Уста са фу сно та уста са мар ги на у Пе сми о пе сми фу ги. Ипак, пле не згу сну те, рит мич не, скра ће не и ре ду ко ва не ре чи-ре чен и це ко је с у ис т о в р е ме но и с л и ке, и си м б о л и, и а с о ц и ја т и в н и н и з о ви, и ко ји м а н и ш т а не не до с т а је, к а о ш т о је у пе см и М а л и и ко нос т а с, којом в ла да ју р е че н и це од с а мо јед не, а л и зна чењско - с л иковит о дов ољне р еч и, на ро чи то у ни сци (као у бај ка ма) преломље них два на е сте ра ца у ди сти ху: Ку ћа Шу ма Го ра Не бо Крст и Ру жа Ду бо ко под кро вом Ко ре ни се Ду ша под се ћа ју ћи нас још јед ном на ма гиј ски зна чај ку ће, као пр (а)вог ми кроко смо са и ко ре на свих по зна тих, су штих по ја ва и ре чи, што пе сник Алек Ву к а д и но ви ћ ви ше од по л а в е к а св о ји м ау т е н т и ч н и м с т и хом з а г о в а р а, а нас, још увек, и од ре ђу ју у пу ном сми слу и зна че њу ( У је зи ку-зву ку / Сушт је бит је ди на пе сма По хва ла Сло ву ). У јед ном ин тер вјуу пе сн и к Ву к ад и но ви ћ ис т и че д а с у с т ожери ч ит ав ог њ ег ов ог песн иш т в а (к ри т и к а г а је ода в но о сло ви ла к а о з а ви д но ме ло д и ј ско -је зи ч ко и см и сао но с а гл а с је) Сло в о, К њи г а, Пе сн и ш т в о и Уме т но с т (пе сн и к и х ис п и су је ве ли ким по чет ним сло вом), јер за ње га не ма уз ви ше ни јих мо ти ва. По р ед оче к и в а н и х б р ој н и х и р а зно в р сн и х т а у т о ло ш к и х с т и л ск и х и и г р и в и х ф и г у р а, и р е ф р е н и с у ( у в ид у ч и т а в и х с т и х о в а, с и н т а г м и, опречних би но ма) зна чај на од ли ка нај но ви је пе снич ке књи ге Але ка Вук а д и но ви ћ а, ко јом с е пе сн и к, још јед ном, п р ед с т а вио к а о ви р т у о з и г р е р е ч и м а, и г р е с л и к а м а и зн а че њи м а, о с т а ју ћ и по св е ће н је зи ко т в о р с т ву, 708
лирским апстракцијама и асоцијација ма, као и ефектним гномским поен т а ма, по т вр ђу ју ћ и и на т ај на ч и н ви с о ке е с т е т ске вред но с т и, зб ог че г а је одав но већ за слу жио ме сто у са мом вр ху срп ске по е зи је. И овом за јед ни цом сти хо ва Пе снич ки ате ље. 2, пе сник Алек Вук а д и но ви ћ је још јед ном по т в р д ио св о је з а ви д не ко о р д и н а т не б е ле г е н а м а п и с рп ске по е зи је. А л е к с а н д а р Б. Л А КО ВИ Ћ ФА Н ТА ЗИ ЈА И И РО Н И ЈА Ма ја Со лар, Б е з з а ч и н а, Кул тур ни цен тар Но вог Са да, Но ви Сад 2017 Необи ч на је с т ру к т у ра но ве к њи г е Ма је Со лар. Са м у ед и ц и ју у ко јој је об ја в ље на од л и к у је по с т о ја ње пог ово ра. То може би т и до бра и л и ло ша ствар. За ви сно од по е ти ке. За не ку по е зи ју је ло ше да већ у пр вом из да њу бу де п р о п р а ће н а т у ђи м т у м а че њ е м, т у м а че њ е м ко је с е н ај че ш ће у зи м а као ис прав но. Ау тор већ у сам текст ста вља све што је по треб но за ње гов о р а з у ме в а њ е, п а а ко с е т о не мо же р а з у ме т и и з с а м и х пе с а м а, ко ме н т а р и и по г о в о р и н и ш т а не з н аче. К њиг а М аје С ол а р од с амог поче тк а отва ра кар те: ово н и је з а р а з у м е в а њ е, за вр шни је стих пр ве пе сме. Ту н и је би ло по т р е б е н и ш т а до д а т и. И п а к, у с а мо и н т е р вју у, М а ја С о л а р о б ја ш њ ав а ов ај с т а в: a н т и хе рменеу т и к а је п л и в а њ е у спек т ак л у т екс т а. с т а в да н ије пот ре бно ра зумет и поези ју и да не т реба п исат и т ако да буде ра зу м љи во. пог от ово не з ат о ш т о је на р од је лт е на вод но гл у п и н и ш т а не ра з у ме, па т р еба п ис ат и разу м љиви м је зиком. јези к је у век неразум љи в и не про бо јан. не по сто ји кључ ко јим се от кљу ча ва зна че ње, нема значења. У овом од лом ку ау тор ка као да про тив ре чи се би. На род ни је глуп па му не тре ба об ја шња ва ти, не ма зна че ња, а опет са ми ти ис ка зи су т у м а чењ е с т ихов а с по че т к а к њи г е ко ји н и с у н и ко г а з бу н и л и. Међут и м, ов де н и је р еч о о б ја ш њ а в а њу с т и хо в а, в е ћ о и з р а ж а в а њу ис т ог с ад рж аја у раз ли чи тим дис кур си ма. Пе сни ки ња Ма ја Со лар је слу чај но те о ре тич а р к а, п а о т у д а н а с л а г е т е о р и је у њ ен и м пес м ам а. С амои нт е рвју не п и ше пе сн и к и њ а М а ја С о л а р, в е ћ т е о р е т и ч а р к а М а ја С о л а р, ко ја је ов ај п у т сл учајно и песн ик иња. Са мои нт е рвју, који је већ дело т еорет ичарке, п р а т и и по г о в о р ко ји је, з а р а з л и к у од в е ћ и не по г о в о р а у ов ој ед и ц и ји, д ру ш т в е но - т е о ри ј ск и а не к њи же в но - а н а л и т и ч к и. Ти ме с е од по е зи је с по че т к а к њи г е до л а зи до т е о ри је н а к р а ју ко ја о б ја ш њ а в а к а ко по е зи ју та ко и те о ри ју ко је се на ла зе у пе сма ма. Оту да већ са ма књи га на кра ју тра жи да бу де чи та на те о риј ски и по ли тич ки, а не чи сто књижевноанал и т и ч к и. 709