СЛАВ КО ГОР ДИЋ К ЊИ Ж ЕВ НО К РИ Т И Ч К А РАЗ ГЛ ЕД Н И Ц А И З БИ Л Е Ћ Е Ве ру јем да је го то во из ли шно под се ћа ње да је и пре про шлог о д и ш њег Ок руглог с т о ла о де л у М и ра Ву к са но ви ћа, у п ри л и че ног у Би ле ћ и, о на шем у глед ном ства ра о ц у, овен ча ном нај п ре сти ж ни јим на г р а да ма и п ри зна њи ма, р а з м и ш љ а о, п и с а о и б е с е д ио и з у з е т но в е л и к бр ој на ш и х на у ч н и к а, к рит ичара и к њи жев н и х с т в а ра ла ца, од ака де микâ Мил ке Ивић и Ма ти је Бећ ко ви ћа до нај мла ђих а не с у м њи в о д ар ов ит и х пос лен и к а н аше н ау ке и к р и т и ке, по п у т Саше Ш м уље, Луке Баља и Д рагана Бабића. Из не ко л и ко де се т и на мен и зна н и х ран ији х одјека на Ву ксано вићев и мп ресива н и тол ико с амосв оја н епск и и пое тск и св е т и г о в ор, и зд в аја м з а ову п рил ик у са мо не ко ли ко Мил ки них и Ма ти ји них ре чи. Она ка же: До и ста нев е р о в ат н а т а Се м ољ го ра, до ку мент за кул тур ну исто ри ју, и ризни ца за на у ку, и би сер у књи жев ном ства ра њу, и оно нај ва жни је по сла сти ца за ду шу. Та ко Мил ка. А по Ма ти ји, Се м ољ го ра је ве ле леп на књи га, ко ја спа да у најо ригинал ни је реч ни ке и предста вља у ства ри Ми ров ков чег у ко ме су се спа си ле са мо ре чи, а ре чи су и би ле нај бо ља вред ност ово га све та и Се мољ го ре. То су ре чи ко је ви ше не жи ве у на ро ду не го на род жи ви у ре чи ма ко је су га над жи ве ле. Пре не го што у крат ким цр та ма, без ма ло те ле граф ски, предста вим три на ест кри тич ко -ин терпретативних при ло га из дво томног з б о р н и к а р а до в а К њи ж е в н о де л о Ми ра Ву к са н о в и ћ а, у ко јем и са м ла у ре ат Наг раде Свет оз ар Ћор ови ћ објав љује д в а е фек тно с р е з а на јед но р е че н и ч к а з а п и с а, Би лећ к у р е че н и ц у и Би лећ к у з ах в а л н и ц у, ч и ји си н т а к си ч к и ар т и з а м на по м и њ е с т и лско у меће М и р о с л а в а К рл е же и з З а с т а в а и Б р а н е Ш ћ е п а но в ић а и з Уста п уни х зем ље, пре, да кле, сво је глав не за да ће ис пи су јем, ево, и сво ју 681
ма лу али ср дач ну за хвал ни цу из да ва чу овог збор ни ка, ди рек торки Ака дем ске књи ге Бо ри Ба бић, из Но вог Са да, ко ја је у овом опш т ем не в р е ме н у-по к њи г у (с о б е с т ра не Д ри не) смогла побуда, на чи на и сна ге да об ја ви наш збор ник у две књи ге, као што је и п р е ко ју г о д и н у ш т а м п а л а Ву к с а но ви ће в Си л а з а к у р е ч и јед ну кри тич ко -есе ји стич ку књи гу о ње го вој Се мољ зе мљи. Уз гред рече но, а ни ма ло слу чај но, ето ка ко се и Не ве си ње, род но ме сто Бо ре Ба бић, на нај леп ши на чин уде ва у на ше би лећ ке ре че ни це о Свет о з а ру Ћо р о ви ћу и М и ру Ву к с а но ви ћу. Бег у искон, та ко је на сло вљен за пис о То ч и л у из пе ра у ме ђу в р е ме н у п р е м и н у лог Св ет оз ар а Кољ евић а, з ап ис и пот р есно оз биљ а н и х у мо р а н, у ко ме в е л и к и зна ла ц си т у и р а Ву к с а но ви ћев ро ман у 33 ре че ни це у кон т екс т све т ске к њи жев но с т и од Ве рг ил ија до Ели о та и на ше, срп ске, у ко јој су На ста си је вић и Бећ ко вић најбли жи Ми ро ви по е тич ки срод ни ци. Сваг да ду хо вит, ов де ми је Коље вић нај бли жи и нај дра жи кад, дир нут, бе ле жи ко мен тар јед не Ву ксанови ћеве р ечен ице: Кол ико л и је само вечне људске чеж њ е за оностра ним, као и локалног по носа и образа, стало у ту реченицу. О истом ро ма ну пи ше и Јо ван Де лић. У ње го вом ма лом оглед у Точ ило и спод С емо љ г ор е п р е ц из но је конт е кс т уал из ов а н Вук са но ви ћев ро ман ка ко у окруж ју ау то ро вог опу са та ко и у коор ди на та ма на ше умет но сти и књи жев но сти, у ко јој, ма кар и не би ла р е т к а фа сц и на ц и ја к аменом, Ву к с анови ћ бив а п рви с рпск и пи сац ко ји је на пи сао ро ман о ка ме ну. Из па жљи ве ана ли зе свих е ле ме на т а с т ру к т у р е, од ју н а к а, а м би јен т а и ис т о ри ј ск и х и к улт у р но -ис т о ри ј ск и х р е м и н и сцен ц и ја до у к а зи в а њ а на р а з л и ч и т е сме ро ве ау торових истраживања у језику, издвајам из овог последњ ег с ег мен т а к а о по с е б но зна чај но опа ж а њ е о ис п и т и в а њу мо ћ и син так се, ва жно ко ли ко и враћање у жи вот за бо ра вље не лек си ке. Оба ту ма ча, и Ко ље вић и Де лић, има ју у збор ни ку још по је дан при лог. Кон ци пи ра ју ћи свој рад као под сти ца јан увод у распра ву на по ме ну том Окру глом сто лу, Де лић ука зу је на богату крит и ч ко -ме д и ј ск у ре цеп ц и ју Ву к са но ви ће вог де ла, на по не к и п ре ви д кри ти ке, на кључ на срод ства Вук са но ви ће вог ства ра ла штва, устано вље на на раз да љи ни од Ву ка до Па ви ћа, те на те мат ско-по е тич ку с а мо св ој но с т с е мољ ске т ри ло г и је, у ко јој је гла в н и п иш чев ц и љ (и не спо ран до сег) у по т ре би т и ар хај ско на мо де ран на ч и н; у ве за т и не к а да ш њ е и с а да ш њ е, п ри че м у је с т в а р а о ц у з а ви чај а р хе т и п, баш као и дје тињ ство ко је је ве за но за за ви чај. Ко ље вић пак у есе ју о Б и х п о љу, Вук са но ви ће вој по рат ној пу то пи сној при по вес т и и з 2013, а к цен т у је, и з ме ђу о с т а лог, к а ко с е на с у п р о т је зи к у ла жи ко јим се го во ри на ра зним стра на ма ова исто риј ска раз гледни ца обра ћа сми ре но и исти но љубиво не само својим него и другим 682
вре ме ни ма и про сто ри ма, уто ли ко пре што је уо кви ру ју је дан пролошки и је дан епи ло шки ис каз Вла ди ми ра Ћо ро ви ћа и Иве Андрића. По сле Ко ље ви ћа, у на шем збор ни ку су до шла до ре чи још два гла со ви та на ша на уч ни ка, Пре драг Пи пер и Алек сан дар Ло ма. Разгра ни ча ва ју ћи до ме не на уч не лин гви сти ке од тзв. фолк-лингвис т и ке, П ипе р у огле д у О по е т ској фи ло ло г и ји М и ра Ву ксановића пре по зна је и ту ма чи у нај но ви јој књи зи на шег пи сца (Си л а з а к у реч, 2015) ис ка зе ко ји мо гу би ти и све до чан ство о не ким су штинск и м свој с т ви ма је зи ка и п утока з за пои мање ауторове и манен тне по е ти ке. Док нам Пи пер пре до ча ва уи сти ну ши рок круг фи лоло ш к и х т е ма М и р а Ву к с а но ви ћ а, т р е т и р а н и х у по ме н у т ој а л и и у дру гим ње го вим књи га ма, где је пи сац пом но за гле дан у за вичај ни го вор као је дан од ја ких из во ра жи ве во де срп ског је зи ка, до тле нас Ло ма у рас пра ви Се мољ име на про сто фа сци ни ра м но ш т вом т у ма че њ а ко рен ске мор фе ме у Ву к са но ви ће вој к љу ч ној р е ч и. По л и гло т и е руд ит а, Лома по к аз ује и и зуз ет а н с л у х з а ч удо је зи к а и у ме т но с т р е ч и, по с е б но з а к љу ч ном т в рд њ ом к а ко к њижев ном до живља ју Се мо ља тај још увек не раз гр ну ти вео тајновито сти да је до дат ну чар. Ка ко ме рас по ло жи ва ми ну та жа си ли на не у мо љи ву кон цизно с т, с а мо ћу по јед н у р е че н и ц у по св е т и т и и з в е ш т а ји ма М а р к а Не д и ћ а, Сл а в к а Го р д и ћ а, Не на да С т а но је ви ћ а и М и ће Ц ви је т и ћ а. Не дић у ен ци кло пе диј ски по у зда ној и ег закт ној од ред ници с насловом Семољска трилогија Мира Вуксановића сумира општеприх ва ће не и соп ст ве не у ви де о и нвент и в ност и, необи чност и и високој к њи жев ној вред но с т и по ме н у т е т ри ло г и је, по себ но на глашавајућ и Вук са но ви ће ву не кон вен ци о нал ност ли те рар не об ра де једног новог и веома инспиративног со циок улт у р ног п ростора, као и срећн у с т ва ра лач к у сп ре г у бо г а т е ву ков ске је зи ч ке т ра д и ц и је са н у ж н и м осе ћа њем на шег књи жев ног вре ме на. Гор дић у по ду жем огле ду Припо вет ке Мира Вуксанови ћа настоји пак да не ко ли ким но ве листич ким збир ка ма овог пи сца омо гу ћи из ла зак из сен ке гла со ви те т ри ло г и је, и н си с т и ра ју ћ и на оп ч и ње но с т и де т и њ с т вом, з авичајем и з а ви чај н и м г о в о р ом ко ји м Гор ске очи на ја в љу ју гл а в не п у т е в е, ко т е и ви с о в е Ву к с а но ви ће в ог оп у с а, т е на По в ра т к у у Ра в а н град као п ром иш љеном и нада х н утом у рбано -панон ском кон т ра п у н к т у с емољ ском св е т у и г о в о ру, па на кон т ра с т ном ме ђу од но с у и д в е ју з авич ајн и х к њиг а, б ри т ког (а н т и д у к љ а н ског) а н г а ж м а н а з би р ке О т вјс у ду и т и хе но с т а л г и је Чи т а ња т а ва ни це. Пред ме т Ст а но је ви ће вог инересова ња је Вук са но ви ћев Да но ноћ ник, књи га днев ничк и х з а б е ле ж а к а, и з р е к а, пе с а ма у п р о зи и с е ћ а њ а по мо де л у т о к а све ст и, ау то по е т и ч к и х ис ка за и есеј ч ића на ра з л и ч и те те ме, да к ле ме ланж, пи сан, по ау то ро вим ре чи ма, по иви ци жан ро ва, ме ланж 683
у ко ме м ла д и к ри т и чар и па к п роналази закономе рне, лајтмот и вске ау то ро ве пре о ку па ци је, попут доживља ја шу ме и ку ће као све тили шта, или пак у су прот ном зна ку и кљу чу, ви ђе ња се бе и дру гих у с у п т и л но к ри т и ч ком и ау т о и р о н и ј ском св е тл у. М и ћо Ц ви је т и ћ, оп чи њен пре по зна тљи вим умет ничким кра сно пи сом на шег писца, ко ји ле по пи ше, а ле по и бе се ди, пот кре пљу је сво ју тврд њу по е т с к и м, п р о з н и м и е с е јис т и чк и м п р и ме р и м а с т и хо в и м а и з Морачн ика ко ји зву че ње го шев ски ( Пра зна ри јеч ко ка мен у во ду / Њој је сву ђе бли зу без да ни ца ), по хва лом ре чи у Се мољ го р и (где пи шчев ју нак хва та леп ти ро ве од ри је чи па зе ћи да им кри ла не оште ти, да им се бо је не оспу ) и не ко ли ким ис ка зи ма из умив е ног и би љу р но на к и ће ног з а п и с а о с л и к а ру Д р а г а н у С т ој ко ву. У првој књи зи на шег збор ни ка чи та мо и три из ра зи то те о риј ско -ме т о до ло ш к и ори јен т и са не и н т е р п ре т а ц и је из пе ра Л и д и је То м и ћ, Л и д и је Де л и ћ и Је ле не П а в ло ви ћ. Пр в о по ме н у т а ау т о р к а у свом си мбо ло ш ком т у ма чењу пове зује по е т ске ро ма не Кућ ни круг и Б и хп ољ е, од ко јих је пр ви по све ћен не са мо ку ћи, већ хра му срп ског је зи ка, а д ру ги је мно го ви ше од п у то пи са, к њига истине и једа н ви д л ит ера рног в од ича к р оз си м б о ле ра т а. Д ру г а ау т ор к а сво ју уче ну ми то граф ску ин тер пре та ци ју Вук са но ви ће вог Не м у - ш т о г је з и к а пое нт ир а з ав рш н и м у в ид ом, по ком е је п ис а ц д а о но ву ко ш у љи ц у јед ном од нај по с т о ја н и ји х и на ју н и в е р з а л н и ји х а р хе т и по в а. Тр е ћ и п ри лог, с г р а н и ч ног п р о с т о р а л и н г ви с т и ке и књи жев не на у ке, има за сво ју те му је зич ку струк ту ру Семољ зем ље, док су му за кључ ни на ла зи у исти мах ег закт ни и по е тич ни: По каза ли смо да је сва ки је зич ки ни во ак тив но укљу чен у фор ми ра ње је д и н с т ве ног све т а Се мољ п лан ине. Ч и т а ње и п и са ње и з јед на че но је са кре та њем, ро ман је из јед на чен са пла ни ном. Ево нас на са мом кра ју из ве шта ја пред не ре ши вим за дат ком: ка ко у све г а д ве - т ри ре че н и це п ре до ч и т и са д р ж и н у и зна чај д ру г е књи ге на шег збор ни ка? Њен је ау тор Дра ган Ко при ви ца, ко ји је у м и н у л и м г о д и на ма по св е т ио д в е к њи г е д в е ма к њи г а ма с е мољ ске три ло ги је, а сад у тре ћој, на 140 стра на, под на сло вом Се м ољ с к и ре фре ни о ро ма н у Се мољ љу ди, п и ше о т ре ћој. П и ше понесено, игри во, ско ко ви то, ка ко о те мат ском та ко и о жан ров ском, по е тичком и фор мал но-стил ском об лич ју Вук са но ви ће вог де ла да кле, по нај п р е о р е ч и ма, ко је с у С е мо љ а н и ма п р а з а ви чај, по с т ој би на, мје сто по ри је кла и мје сто оку пља ња, па о њи хо вим на дим ци ма, оним од ми ља, оним пе жо ра тив ним и оним у ко ји ма хи по ко ри стик има пе жо ра ти ван при звук, те о вр ли на ма и, че шће, ма на ма и људским сла бо сти ма, па и ни ским стра сти ма овог људ ства и људ ства увек и сву где, да би за ма шан за вр шни сег мент књи ге по све тио семољ ском Де ка м е р о н у, тј. оном ску пу од 80, и ви ше, но ве ла до ми 684
н а н тн о о б е л еж ен и х е р о тс к и м т е м ам а и м от ив им а. К р ит ич ар у, д а к а ко, н ије п р о м а к ло н и Ву к с а но ви ће в о п ри по в е да њ е по е т и ке, или пи са ње о пи са њу, та ко да би смо ову књи гу, уз две прет ходне истог ау то ра, мо гли на сло ви ти, с на гла ском на ши ри ни и свео бу х в ат но с т и п ри с т у па, Кон т и не н т Ву к са н о в и ћ! На рав но, не ко би д ру г и на пи сао д ру к чи ју, па и ве ро до стој ни ју ра з глед н и ц у с п р о ш ло г о д и ш њег би лећ ког ск у па. Ја т а ко и т о л и ко. Хва ла вам на па жњи и стр пље њу! * * Реч п ри л и ком п ред с т а в љ а њ а Зб орн и к а радов а с О к руглог с т ола, Билећ а, 18. IX 2015. Књи ж е в но де л о Ми ра Ву к санов ић а I I I, А к а дем ск а к њи г а, Но ви С а д 2016, у Би ле ћи, 24. сеп тем бра 2016. го ди не. 685