Област / Тема Творба ријечи (Извођење префиксација и сфиксација; слагање и комбинована творба ријечи. Улога сфикса, префикса и спојних морфема творби ријечи. Породица ријечи.) Основни ниво оцјена 2 ченик је основна и - склон је пасивном запамћивањ и механичком репродковањ тешкоће анализи чињеница, података, њиховом општавањ и закњчивањ ситацијама Средњи ниво оцјена 3 - ченик је половин - својена репродкје - својена објашњава и повезје з наставников помоћ - очава битно, а при анализи, апстраховањ и закљчивањ треба посебно залагање наставника и додатн помоћ Виши ниво оцјена 4 - ченик је - својена репродкје, очава размије, повезје и закљчје - својена повезје и примјењје ситацијама формлише активности е и порност остваривањ Напредни ниво оцјена 5 - ченик је цјелини продбљена - својена размије и примјењје и - очава битно, лако одваја појединачно, опште и посебно ради општавања - логички повезје појмове, закљчје на основ датих података и критички расђје - рјешава проблеме на ниво стваралачког мишљења - лако и брзо примјењје стечена креативн активност на већини - показје е и самоиницијатив за проширивање стечених и додатно
Лексикологија и њој сродне лингвистичке дисциплине (Лексиколошки термини и лексичке јединице; формални и семантички однос међ лексемима; лексичк разноврсност.. Синоним, хомоним, пароним, хипоним, антоним. Права, метафоричка и метонимијска значења ријечи. Термини локализам, регионализам, дијалектизам, интернационализам, архаизам, варваризам, неологизам, жаргонизам, влгаризам, фамилијаризам, колоквијализам; призам (језичко чистнство). Термини, фразе, клишеи и калкови. Стилски вриједност различите лексике. Улога најважнијих префикса и сфикса поријеклом из класичних језика и њихово значење. Ријечи странога поријекла и њихови семантички еквиваленти матерњем језик. ченик је основна и - склон је пасивном запамћивањ и механичком репродковањ тешкоће анализи чињеница, података, њиховом општавањ и закњчивањ ситацијама - ченик је и половин - својена репродкје - својена објашњава и повезје з наставников помоћ - очава битно, а при анализи, апстраховањ и закљчивањ треба посебно залагање наставника и додатн помоћ - ченик је - својена репродкје, очава размије, повезје и закљчје - својена повезје и примјењје ситацијама формлише активности е и порност остваривањ самообраз. - ченик је цјелини продбљена - својена размије и примјењје и - очава битно, лако одваја појединачно, опште и посебно ради општавања - логички повезје појмове, закљчје на основ датих података и критички расђје - рјешава проблеме на ниво стваралачког мишљења - лако и брзо примјењје стечена креативн активност на већини - показје е и самоиницијатив за проширивање стечених
Синтакса. Синтаксичке јединице (Главни и зависни члан синтагмем и именичке, приђевске, глаголске и прилошке синтагмеме. Искази непотпне реченице (без предиката) и фнкција говорне ситације. Реченица: предикат, сбјекат, објекат и прилошке одредбе као самостални ђелови (макар на ниво исказа); атрибт и апозиција као несамостални. Изјавна, питна, звична реченица. Предикативност као одлика реченнице (безлична или бесбјекатска реченица). Значење и фнкција реченичних ђелова (предикат, сбјекат, објекат, прилошке одредбе, атрибт и апозиција). Kонгренција предиката и ченик је основна и - склон је пасивном запамћивањ и механичком репродковањ тешкоће анализи чињеница, података, њиховом општавањ и закњчивањ ситацијама - ченик је половин - својена репродкје - својена објашњава и повезје з наставников помоћ - очава битно, а при анализи, апстраховањ и закљчивањ треба посебно залагање наставника и додатн помоћ - ченик је - својена репродкје, очава размије, повезје и закљчје - својена повезје и примјењје ситацијама формлише активности е и порност остваривањ и додатно самообраз. - ченик је цјелини продбљена - својена размије и примјењје и - очава битно, лако одваја појединачно, опште и посебно ради општавања - логички повезје појмове, закљчје на основ датих података и критички расђје - рјешава проблеме на ниво стваралачког мишљења - лако и брзо примјењје стечена креативн активност на већини - показје е и самоиницијатив за проширивање
сбјекта род и број, као и вишечланог сбјекта и предиката; атрибта с именицом род, број и падеж; конгренција вишечланог атрибта. Неконгрентни атрибт.) Kлтра сменог изражавања (План излагања и говорни настп. Тип порке/информациј е појединој врсти медија. Врсте и жанрови медијских текстова (информација, вијест, реклама, политичка порка, забавни жанрови...). ченик има тешкоћа сменом изражавањ - не примјењје стечена сменој комникацији ситацијама ченик има тешкоћа брзом и течном сменом изражавањ - напредје примјени стечених сменој комникациј и - ченик је - својена репродкје, очава размије, повезје и закљчје - својена повезје и примјењје ситацијама формлише стечених и додатно самообраз. - ченик је цјелини продбљена - својена репродкје, очава битно, лако размије, повезје и закљчје - својена размије и примјењје и формлише активности на нов начин е и
Клтра писаног изражавања (Језичке норме ортографска, фонетска, морфолошка, синтаксичка, лексичка, стилистичка. Транскрипција и транслитерација ријечи из страних језика (живих, класичних); ријечи странога поријекла; правилна потреба фреквентних термина; писање ријечи странога поријекла; промјена страних имена. Облици изражавања дескрипција, нарација, дијалог, монолог, расправа. Стилови разговорни: свакодневне комникације и ченик има тешкоћа писаном изражавањ - не примјењје стечена писаној комникацији ситацијама ченик има тешкоћа брзом и течном писаном изражавањ - напредје примјени стечених писаној комникациј и активности е и порност остваривањ - лако се смено изражава и напредје - ченик је - својена репродкје, очава размије, повезје и закљчје - својена повезје и примјењје ситацијама формлише порност остваривањ - лако се смено изражава, посједје богат рјечник, текст м је садржајан и обличен - ченик је цјелини продбљена - својена репродкје, очава битно, лако размије, повезје и закљчје - својена размије и примјењје и формлише активности на нов начин
формални, начни, пблицистички, административни, књижевномјетн.) Самостално писање: расправа; импресија; паралела; приказа; коментар; интервј. активности е и порност остваривањ - лако се писано изражава и напредје е и порност остваривањ - лако се писано изражава, посједје богат рјечник, текст м је садржајан и обличен Наставник посебно прати и вреднје напредовање ченика : развијањ основних језичких дјелатности (слшање, говорење, читање, писање), свајањ и поштовањ језичких норми свим видовима комникације, с посебном пажњом смјереном на ортографск и, нарочито, ортоепск норм (с обзиром на дијалекатск основиц већине ченика). У оквир предмета прате се, развијај и вреднј слшања, говорења, читања и писања на лингвистичком предлошк који чине немјетнички текстови. Оцјењј се: писмени задаци (2), домаћи задаци, контролни задаци (најмање један током класификационог периода, а најчешће након обрађене теме), говорни настпи, казивање напамет наченог текста, диктат,
рад оквир грпе. За Актив Црногорског-српског, босанског, хрватског језика и књижевности, М. Перовић, проф. ГИМНАЗИЈА С. ШКЕРОВИЋ ПОДГОРИЦА ЦРНОГОРСКИ СРПСКИ, БОСАНСКИ, ХРВАТСКИ ЈЕЗИК ЗА I РАЗРЕД ФИЛОЛОШКЕ ГИМНАЗИЈЕ КРИТЕРИЈУМ ОЦЈЕЊИВАЊА