Обраћање гувернера на Министарском дијалогу Брисел, 17. мај 219. године Уважене колеге, драги домаћини, Дозволите ми да се и ја, у име делегације Републике Србије, захвалим на оценама и препорукама које сте нам дали. Верујем да се можемо сложити у општој оцени да је Србија направила огроман напредак у односу на наше прве сусрете. Можемо и морамо се сложити и да је наша економија данас стабилна, у сваком смислу, и да има добре перспективе раста. У име Народне банке Србије, истакла бих да делимо вашу оцену да је монетарна политика у Србији вођена у складу с режимом циљања инфлације и постизањем циљане стопе инфлације. Чињеница је да се инфлација у Србији налази на ниском нивоу дуже од пола деценије. Чињеница је, што сте и ви истакли, да је у Србији забележен и огроман пад учешћа проблематичних кредита, као и да смо нашим мерама подржали двоцифрени раст кредитне активности ка привреди и становништву, а тиме и наш привредни раст. Нисам случајно издвојила ове сегменте нашег деловања они су важне компоненте пословног и инвестиционог окружења. Кретање укупне и базне инфлације, мг. стопе, у % 16 14 12 8 6 4 2 1 7 1 7 1 7 1 7 1 7 1 7 1 7 1 7 1 7 1 7 1 29. 2. 211. 212. 213. 214. 21. 216. 217. 218. 219. ИПЦ инфлација *ИПЦ без хране, енергије, алкохола и цигарета Базна инфлација* Структура NPL, бруто принцип (у млрд RSD) 4 4 3 3 2 2 1 28.29.2.211.212.213.214.21.216.217.218. 3 219. Становништво (л.с.) Привреда (л.с.) Остали сектори (л.с.) Учешће NPL у укупним кредитима (д.с.) (у %) 2 2 1 1
Управо уважавајући тему данашњег дијалога Структурне реформе усмерене на привлачење страних директних инвестиција и јачање отпорности, укратко ћу вас упознати са структуром страних директних инвестиција у Србију. Даћу и општу оцену њихових користи, шта је то што стране инвеститоре привлачи да инвестирају у Србију и изнећу наше виђење онога шта можемо заједно да урадимо. Кренућу од података. Током последње четири године, прилив страних директних инвестиција у Србију у просеку је износио око 6% бруто домаћег производа, а само прошле године достигао је његових 8,2%. Овај проценат значи пуну покривеност дефицита текућег рачуна страним директним инвестицијама, чиме је ризик финансирања доста умањен. Прилив СДИ (нето) и покривеност текућег рачуна 1 Нето прилив СДИ, у % БДП-а 177% Покривеност текућег дефицита СДИ Учешће у БДП-у: 146% 143% 118% 2% 9.4 91% 7. 7. 6.4 62% 62% 6.2 6%.1.2 3% 3.6 21% 3. 3.6 2.2 28. 29. 2. 211. 212. 213. 214. 21. 216. 217. 218 *пројекција НБС Структура СДИ по секторима (у млрд EUR) 4. 3. 3. 2. 2. 1. 1... -. 213. 214. 21. 216. 217. 218.* Извор: НБС. * Прелиминарни подаци Остало Финансије Саобраћај Рударство Грађевинарство и некретнине Трговина Прерађивачка индустрија Поред тога, стране директне инвестиције су високо пројектно распрострањене, што је као важно препознала и Европска централна банка, с обзиром на то да се тиме смањује ризик од изненадних прекида прилива капитала. Више од половине инвестиција у Србију иде ка разменљивим секторима, а трећина укупног износа усмерена је у прерађивачку индустрију, у виду мањих пројеката у извозно оријентисане секторе. То стране директне инвестиције чини једним од важних фактора двоцифрених стопа раста извоза наше прерађивачке индустрије током последње четири године. Бележимо и константан раст њихове географске распрострањености, што је такође препознато као важно. 2
Високи и распрострањени приливи страних директних инвестиција позитивно се одражавају на основе нашег привредног раста, повећавајући производњу и запосленост, и делујући позитивно на структуру наше економије. Захваљујући и њима, очекујемо раст наше економије по стопи од најмање 4% у средњем року. Стране директне инвестиције доприносе и нашој већој укључености у међународне индустријске ланце. Поред тога, стране директне инвестиције доприносе распрострањености извоза према Индексу диверсификације извоза Међународног монетарног фонда, Србија заузима 12. место од 186 земаља. То је доста добар резултат. Овим бих завршила кратко излагање о нивоу, структури и значају страних директних инвестиција. Извоз, производња и запосленост у прерађивачкој индустрији (212 = ) Прилив СДИ у аутоиндустрију и извоз аутоиндустријe (у млн EUR) 12 2 1,8 7 12 11 1 9 9 212. 213. 214. 21. 216. 217. 218. Производња (л.с.) Запосленост (л.с.) Продуктивност (л.с.) Извоз (д.с.) 19 18 17 16 1 14 13 12 1 9 1,6 1,4 1,2 1, 8 6 4 2 212. 213. 214. 21. 216. 217. 218. Извоз аутомобила (л.с.) Извоз осталих компанија (л.с.) Кумулативни прилив СДИ у аутоиндустрију (д.с.) 6 4 3 2 Шта привлачи инвеститоре да улажу у Србију? Важност структурних реформи, потврђују реформе које смо спроводили. Из перспективе централне банке, најважније и најтеже било је обезбедити ценовну стабилност и вратити поверење у монетарну политику због хиперинфлације коју је земља имала у прошлости. А током последњих пола деценије, инфлација у Србији је под контролом. Према Глобалном индексу конкурентности, инфлација у Србији више није ограничавајући фактор за пословање, као што је то било, на пример, 2. године. Напротив, ниска инфлација сматра се једним од кључних фактора стабилног пословног окружења у Србији. Релативна стабилност девизног курса, поменути резултати на фискалном 3
плану и у многим другим областима у оквиру програма стабилизације земље такође су фактори који суштински подстичу прилив страних директних инвестиција. Значај ових фактора потврђен је и у многим студијама, попут извештаја Светске банке из 218. године, који указује на то да земље с нижом волатилношћу девизног курса и инфлације имају веће учешће страних директних инвестиција у бруто домаћем производу. Да не заборавимо, за привлачење инвестиција изузетно je значајнa и политичка стабилност. То потврђује и рејтинг агенција Moody s у годишњем извештају, који је објављен овог месеца, констатујући да се: Србија недвосмислено налази на позицији изнад земаља са истим рејтингом у областима политичке стабилности и ефективности државне управе. У таквом амбијенту, страни инвеститори добит коју остваре радије реинвестирају у Србију него што је враћају у матичну земљу. У просеку, 6% остварене добити се реинвестира. Шта је пред нама? Верујем да је укључивање у инфраструктурне токове, најновије технолошке пројекте и иновације, у складу с потенцијалима, основа за раст Србије. То је уједно и основа за инвестирање. А наши потенцијали су и географски положај и радна снага. Свако ко нам у томе нуди партнерски однос, добродошао је. На нама је да обезбедимо макроекономску стабилност и једнак третман свим инвеститорима, јер ми немамо привилегију ни разлога да меримо било којим другим критеријумом, већ интересом наших грађана за бољи животни стандард и одрживи раст. Инвестиције распрострањене по земљама и привредним гранама гарант су наших циљева, који су иначе записани у свим преамбулама најугледнијих и најзначајнијих међународних институција. Наравно, увек можемо више. Свако од нас овде присутних. Због тога ми, за крај, дозволите да цитирам препоруку која је дата у Заједничким закључцима: У целом региону потребно је уложити додатне напоре ради сузбијања корупције, 4
унапређења владавине права и јачања институција с циљем веће конкурентности. Ја чврсто верујем да то не важи само за државе кандидате, већ за све. Хвала вам.