Ори ги нал ни на уч ни рад :179.7 doi: /zrpfns Др Дар ко З. Си мо вић, ре дов ни про фе сор К р и м и н а л и с т ич ко - п о л и

Ори ги нал ни на уч ни рад 343.61:179.7 doi:10.5937/zrpfns51-14925 Др Дар ко З. Си мо вић, ре дов ни про фе сор К р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д d a r k o. si m o v ic @ k p a.e d u.r s Д р Б и ља н а Ј. Си м е у н о в и ћ -Па т и ћ, в а н ре д н и п р о фе с ор К р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д bi lja n a. s p @ k p a.e d u.r s ЕУ ТА НА ЗИ ЈА И ЕТИЧ КЕ ДИ ЛЕ МЕ ЉУД СКО ДО СТО ЈА Н СТ ВО Н А СП РА М СВЕ ТО СТ И Ж И ВО ТА * Са ж е т а к: У ра ду се раз ма тра ју етич ке ди ле ме и спо р на пи та ња вез а н а з а е ут ан аз иј у и и нс т ит уц ион ал из ов а њ е п р а в а н а д о с т о ја н с т в е н у смрт, са гле да не кроз при зму ар гу ме на та за и про тив оза ко ње ња еу та на - з и је, у п о ре д н о п ра в н и х ре ш е ња и п ра к се Са в е т а Ев р о п е и Ев р оп с ког с у да з а људ ска пра ва у овој обла сти, као и по сто је ће ле кар ске прак се у по гле ду сп ро в ођења ра зл и ч и т и х мо да л и т е т а е у т а н а з и је. На до м а ћ и м п ро с т о р и м а т е м а д о б и ја н а а кт уе лн ос т и б уд ућ и д а Пр е д н а ц р т Г р а ђ а н с ко г з а ко н и ка Ср би је на чел но пред ви ђа пра во на еу та на зи ју као пра во ко је се мо же из у - зет но оства ри ти ако се ис пу не про пи са ни ху ма ни, пси хо -социјал ни и ме ди - цин ски усло ви, док је, пак, јав на рас пра ва о пред ло же ном ре ше њу по ка за ла несп ре мнос т с т ру чне јавнос т и, п ре свега ме ди цин ске, за ра ди ка л не п ро ме не у овој обла сти. Има ју ћи у ви ду да је па сив на еу та на зи ја, од но сно пре пу штање да не и з л е ч и в а бо л е с т и де с в о ји м п р и р од н и м т о ком ра ш и ре н а у л е ка р кој прак си, те да па ли ја тив на не га не мо же обез бе ди ти свим уми ру ћим па ци - јен ти ма са муч ним симп то ми ма мир ну и до сто јан стве ну смрт, пи та њу прав а н а е у т а н а з и ј у б и т ре ба л о п р и ћ и бе з х и п о к р и з и је. Ет у а н а з и ји б и в а ља л о омо гу ћи ти, али под ре стрик тив ним усло ви ма, ис кљу чи во ли ци ма ко ја бо - лу ју од не из ле чи ве бо ле сти у за вр шној фа зи, а смрт ни ис ход је не ми но ван у О в а ј р а д ј е р е з у л т а т р е а л и з о в а њ а н а у ч н о и с т р а ж и в ач ко г п р о ј е к т а ко ј е ф и н а н с и р а Ми ни стар ство про све те, на у ке и тех но ло шког раз во ја Ре пу бли ке Ср би је (бр. 179045). 317

Др Дар ко З. Си мо вић, Др Би ља на Ј. Си ме у но вић-па тић, Еу та на зи ја и етич ке... (стр. 317 336) к ра т ком и п ре д в и д и в ом п е р и о д у. Ус л о в е и п р о ц е д у ре в е з а не з а е у т а н а з и ј у т ре ба л о б и ш т о п ре ц и з н и је у ре д и т и, ка ко б и се и з бе г л е з л о у п о т ре бе и п о - с т а в и л а ја с н а п ра в и л а л е ка р с ке од го в ор н о с т и. К љу ч не р е чи: е у т а н а з и ја, п ра в о н а ж и в о т, п ра в о н а д о с т о ја н с т в е н у с м р т, м е д и ц и н с к и а с и с т и ра н о са м о у б и с т в о. 318 1. УВОД Упо р е до са ра з ви ја њ ем ме д и ц и не д ру ш т во с е су с р е ће са н и зом но ви х би о е т и ч к и х и з а зо в а. Реч је о е т и ч к и м д и ле ма ма у ме д и ц и н и ко је су, с јед не стра не, про у зро ко ва не би о тех но ло шком ре во лу ци јом, а с дру ге, ја ча њем свести о људ ским пра ви ма. 1 Нај ве ће д и ле ме ве з а не су, п ре в а с ход но, з а са м људски жи вот, а ти чу се ка ко ње го вог на стан ка, та ко и окон ча ња. Јед на од та квих е т и ч к и о се тљи ви х т е ма је и п и т а ње о до п у ш т е но с т и еу т а на зи је, је р се услед ме д и ц и н ск и х до с т и г н у ћ а ж и во т мо же ве ш т ач к и од р ж а в а т и у ве г е т а т и в ном с т а њу и ви ше де це н и ја. О т у да, на п ре да к ме д и ц и не ис т о в ре ме но до п ри но си да ве штач ко одр жа ва ње жи во та зна чи и про ду же так бо ле сти, па та ко и прате ћих бо ло ва и ду шев них пат њи. У та квим окол но сти ма, ка да ле ка ри по стају истин ски го спо да ри жи во та и смр ти, не ми нов но се по ста вља пи та ње прав а на до с т о ја н с т ве н у см р т, је р се и ве ш т ач к и м од р ж а в а њем не ч и јег ж и во т а мо же ма н и п у л и са т и, би ра њем нај по г од н и јег т ре н у т к а з а на с т у па ње см р т и. Од из вор ног зна че ња ко је је, још и з а н т и ч ког в р е ме на, под р а з у ме в а ло ла ку и спо кој ну смрт 2, реч еу та на зи ја је у XIX в е к у, под у т и ца јем б ри т а н ског ис т о ри ч а р а Ле к и ја ( Wi l l i a m E d wa r d H a r t p o le L e ck y), по с т а л а т е р м и н ко ји с е од н о с и н а л и ш е њ е ж и в о т а б е з н а д е ж н о б о л е с н о г л и ц а и з р а з л о г а м и ло с рд но с т и. 3 Ме ђу т и м, у т е о ри ји не по с т о ји с а гл а сно с т о о снов н и м е ле мен т и м а де фи н и ц и је е у т а н а зи је. По б о р н и ц и екс т ен зи в н и јег п ри с т у п а под е у т а н а зи ју под в о де св а ко ч и њ е њ е и л и не ч и њ е њ е ко ји м с е ск р а ћу је ж и в о т не и з ле ч и во об о ле лог л и ца у ц и љу у бла ж а в а њ а б о ло в а и л и д у шев н и х пат њи. Сто га, упра во због би о тех но ло шког на прет ка, по јам еу та на зи је под ра зу мев а и у з д р ж а в а њ е од ме д и ц и н ск и х и н т е р в ен ц и ја усме р е н и х к а п р о д у же њу жи во та, али и од у ста ја ње од њих, уко ли ко не ма ни ка ка вих из гле да за опора ва к и из ле че ње. 4 И па к, п ре о в ла да ва гле д и ш т е ко је по ч и ва на ра з л и ко ва њу 1 Ви о л е т а Б е ш и р е в и ћ, Б о г о в и с у п а л и н а т е м е: о ус т а в у и б и о е т и ц и, А н а л и Пр а в н о г ф а к ул т е т а у Б е о г р а д у, год. LIV, 2/2006, 209. 2 Реч еу т а на зи ја по т и че од г рч ке р е ч и eu (до бро) и tha na tos (смрт) па би ње но до слов но зна че ње би ло бла же на смрт. 3 Ke ith H. Es sex, Eut ha na sia, T h e Ma s t e r s S e m i n a r y Jo u r n a l, Vol. 11, 2/2000, 201. 4 A r s h a d Ta qi, Eut ha na sia: is it re ally a bad idea?, A n a e s t h e s i a, Pa i n & Int e n s i v e C ar e, Vol. 6, 3/2013, 226.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 ак тив не еу та на зи је, ко јом на зах тев па ци јен та ле кар ди рект но или ин директ но иза зи ва ње го ву смрт, и па сив не еу та на зи је ко ја под ра зу ме ва не чињ е њ е и п р е п у ш т а њ е па ц и јен т а п ри р од ном т о к у б о ле с т и и см р т и. 5 Упо р е до с а п р е о в л а да в а њ ем ов ог по т о њ ег с т а но ви ш т а, по ја в љу ју с е и с т а в о ви о мо р а л ној и р е ле в а н т но с т и р а з л и ко в а њ а а к т и в не и па си в не е у т а на зи је, бу д у ћ и д а је по с ле д и ц а њи хо в е п ри ме не ис т о в е т н а: см р т п а ц и јен т а. О с т а в љ а ју ћ и ова кав на чин ре зо но ва ња про фе си о нал ним мо рал ним фи ло зо фи ма, ле кари п р а к т и ча ри не до в о де у п и т а њ е оп р а в да но с т р а з л и ко в а њ а а к т и в не и па си в не еу т а на зи је. 6 У при лог овог гле ди шта на во ди се те за да је до пу ште ност а к т и в не е у т а на зи је и з у з е т а к, док с е па си в на е у т а на зи ја т о ле ри ше у п р а к си или је ле га ли зо ва на у ве ћем бро ју др жа ва, јер смрт ни је ве штач ки иза зва на већ на сту па као по сле ди ца при род ног то ка бо ле сти или по вре де. Уз гред, ни па си в на е у т а на зи ја, од но сно п р е п у ш т а њ е па ц и јен т а п ри р од ном т о к у б о ле с т и, н и је л и ше на е т и ч к и х д и ле ма. При ме р а р а д и, јед но од о т в о р е н и х п и т а ња ти че се ду жно сти ле ка ра да спа са ва ју жи вот ду шев но обо ле лог па ци јент а п р и п о к у ш а ј у с а м о у б и с т в а, у ко л и ко с е с у и ц и д м о ж е с м а т р а т и д е л о м при род ног то ка те жих ду шев них бо ле сти. 7 Не до у м и це о оп с е г у де фи н и ц и је е у т а на зи је до дат но ус ло ж њ а в а по ја в а ин сти ту та ме ди цин ски аси сти ра ног са мо у би ства. Пре ма по је ди ним гле диш т и ма, а си с т и р а но с а мо у би с т в о и е у т а на зи ја с у кон цеп т и с а не ја сн и м г р а ни ца ма, јер у прак си по сто је слу ча је ви окон ча ња жи во та за ко је ни је ја сно на ко ји на ч и н и х т ре ба ок ва л и фи ко ва т и. 8 У л и т е ра т у ри је п ри су т но и из једна ча в а њ е ови х ф е но ме на, под в о ђе њ ем а си с т и р а ног с а мо у би с т в а под ш и ри по ја м е у т а на зи је. 9 Не с у м њи в о, р еч је о р а з л и ч и т и м п р а в н и м и н с т и т у т и ма. Ме д и ц и н ск и а си с т и р а но с а мо у би с т в о по с т о ји у с л у ча је ви ма к а да па ц и јен т од лу чи да окон ча свој жи вот, при че му му ле кар по ма же, али ди рект но не и з а зи в а см р т. С д ру г е с т ра не, еу т а на зи ја не з а х т е в а не и з о с т а в но с а гла сно с т па ц и јен т а, а н у ж но под ра з у ме в а ч и њ е њ е и л и не ч и њ е њ е ле к а ра усме р е но на окон ча њ е ж и в о т а. 10 Пр е ма т о ме, у с л у ча ју ме д и ц и н ск и а си с т и р а ног с а мо уби с т в а и з о с т а је фи на л н и а к т ле к а ра ко ји је усме р ен на окон ча њ е ж и во т а, је р је он оста вљен на во љу са мом па ци јен ту. На и ме, основ на раз ли ка је у то ме 5 В. Бе ши ре вић, 211. 6 Ви д е т и: St e p h e n Hof f m a n, Eu t h a n a si a a n d p hy si c i a n - a s si s t e d s u i c i d e: a c o m p a r a t i ve of E.U. and U.S. Law, S y r a c u s e L a w Re v i e w, Vol. 63, No.3/2013, 387. 7 Ши ре о то ме: Juk ka Va r e l i u s, Me n t a l I l l n e s s, Na t u r a l D e a t h, a n d No n -Vo l u n t a r y Passi ve Eu t h a n a si a, Et hi cal The ory and Mo ral Prac ti ce, Vol. 19, 3/2016, 635 648. 8 John Grif fiths, Alex Bood, He leen Weyers, Eut ha na sia & Law in the Net her lands, Amster dam Uni ver sity Press, Am ster dam 1998, 112-113. 9 Csanád Al bert-lőrincz, Le g a l con cerns: wo r ld w i d e c o m p a r a t i ve a p p r o a c h t o e u t h a n a sia, C o m m u n i c a t i o n, C o n te x t, In te rd is c iplin ar it y, Vol. III, Sec tion: Law, Pe tru Ma i or Uni ver sity Press, Tîrgu Mu reş, 2014, 288-295. 10 Ви д е т и: S. Hof fman, 385-386. 319

Др Дар ко З. Си мо вић, Др Би ља на Ј. Си ме у но вић-па тић, Еу та на зи ја и етич ке... (стр. 317 336) што па ци јент ак тив но не уче ству је у еу та на зи ји, из у зев што, и то не увек, изра жа ва же љу да умре. 11 Исто вре ме но, апо ст ро фи ра се да не ма мно го тех ни ч к и х ра з л и ка из ме ђу еу та на зи је и аси ст и ра ног са мо у би ст ва. 12 Са гле да но са п рав ног с т а но ви ш т а, уоч љи во је т о да се д р жа ве ла к ше оп ре де љу ју да де к ри м и на л и зу ју а си с т и ра но са мо у би с т во не г о еу т а на зи ју. Та ко, за ра з л и к у од еу т а на зи је ко ју су за ко ном пред ви де ле са мо три др жа ве (Хо лан ди ја, Бел ги ја, Лук сембург) 13, а си с т и ра но са мо у би с т во п ред ви ђа ју Хо ла н д и ја, Бел г и ја, Лу к сем бу рг, Швај цар ска, Есто ни ја, Ал ба ни ја, Не мач ка, Ка на да, САД (Ва шинг тон, Орегон, Мон та на, Ка ли фор ни ја, Ко ло ра до, Вер монт), Кам бо џа, Ја пан. С об зи ром на то да је овај ин сти тут про жет ни зом етич ких ди ле ма, став о ви о е у т а н а зи ји с у д и ја ме т р а л но оп р еч н и. З а не ке, е у т а н а зи ја је мо г у ћ а а л т е р на т и в а з а пат њу и з а зв а н у х р о н и ч ном и л и см р т о но сном б о ле ш ћу и л и за т е ш к у не спо соб нос т иза зва н у а к у т ном фи зи ч ком бо ле ш ћу. 14 На су прот таквом про ми шља њу, ис ти че се да жи вот не спа да у до мен сло бод ног рас пола г а њ а, при че му на мер но ли ше ње жи во та не ког ли ца, без об зи ра на по бу де, мо ра оста ти не до пу ште но. Као бла жи об лик овог ри гид ног ста ва, ја вља се у в е р е њ е да с е с а мо у би с т в о мо же т о ле ри с а т и, а л и с а мо док у т ом ч и н у н и је укљу че но не ко тре ће ли це, без об зи ра на то да ли је реч о су пру жни ку, ро ђа ку и л и ме д и ц и н ском р а д н и к у, ус лед мо г ућ но с т и з ло у по т р е б е не ч и је см р т и. 15 К а о је да н од у че с т а л и ји х а р г у ме на т а у п ри лог п ри х в а т а њ а е у т а на зи је ис ти че се да је у окви ру пра ва на жи вот са др жа но и пра во на до сто јан стве ну смрт. Да ка ко, основ на ди ле ма је у то ме да ли је ху ма но не ко га ко тр пи не подно ш љи ве бо ло ве п ри си ља ва т и да оста не у ж и во т у, у ко л и ко н и је у мо г ућ но ст и да сам окон ча свој жи вот. Тра ди ци о нал не цр кве све вре ме сна жно бра не у в е р е њ е да је, ус лед а п с у рд но с т и, не п ри х в а тљи в а и де ја да с е у н и ш т а в а њ ем не ч и јег ж и в о т а спа ша в а њ е г о в о људ ско до с т о ја н с т в о. Та ко ђе, не ло г и ч н и м се сма т ра т е за да еу т а на зи ја п ред с т а в ља п ру жа ње по мо ћ и без на де ж но бо ле сни ма, јер се не мо же по ма га ти уни ште њем са мог жи во та. Осим то га, еу тана зи ја мо же би т и з ло у по т р е бљ е на, је р на ме р но и з а зв а но окон ча њ е ж и в о т а не м и нов но с а с о б ом но си и од р е ђе н и с т е пен а р би т ра р но с т и п ри п р о це н и да л и и к а да не ком л и ц у т р е ба до п у с т и т и м и ло с рд н у см р т. Ис т о в р е ме но, б е з об зи ра на при ста нак ли ца да се под врг не еу та на зи ји, увек се мо же по ста вити пи та ње у ко јој ме ри је то за и ста сво је вољ но опре де ље ње ако се има у 11 Jos hua A. Per per, Step hen J. Ci na, When Doc tors Kill: Who, Why, and How. Sprin ger Sci en ce & Bu si ness Me dia, 2010, 165. 12 J. Grif fiths, A. Bood, H. Weyers, 112-113. 13 О ви м т ри ма д р ж а в а ма ко је с у з а ко ном де к ри м и на л и з о в а ле еу т а на зи ју, п ри д ру ж у је с е и Ко л у м б и ја ко ја је од л у ко м Ус т а в н о г с у д а 19 9 7. г о д и н е е у т а н а з и ј у л и ш и л а п о с т о ја њ а к р и в и ч н е од г о в о р н о с т и. 14 Nor man Dor sen, Mic hel Ro sen feld, An dras Sa jo, Su san ne Ba er, Com pa ra ti ve con sti tu - ti o na lism ca ses and ma te ri als, West 2010, 589. 15 Ibid. 320

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 ви ду и то да су те шко обо ле ла ли ца по себ но осе тљи ва на све сне и не све сне по ру ке и з св ог ок ру же њ а, је р не по же љ но с т њ е г о в ог да љ ег по с т о ја њ а ја ча у ње му же љу за смр ћу. 16 Ак ту ел на ди ле ма да ли Ср би ја тре ба да пред ви ди пра во на до сто јанстве ну смрт, не ми нов но зах те ва бо ље по зна ва ње и раз у ме ва ње овог ин стит у т а. Пр ви ко р а к, не с у м њи в о, је с а гле д а в а њ е у по р ед но п р а в н и х р е ше њ а и ју ри спру ден ци је Европ ског су да за људ ска пра ва. 2. ЕУ ТА НА ЗИ ЈА У СВЕ ТЛО СТИ УПО РЕД НОГ ПРА ВА З а не м а ру ју ћ и, н а ов ом п р в ом ко р а к у, н и ја н с е у п р а в ном р е г у л и с а њу е у т а на зи је, све др жа ве се, на чел но по сма тра но, мо гу свр ста ти у три гру пе. П р ву г ру п у ч и не д р ж а в е у ко ји м а с е е у т а н а з и ја т р е т и р а к а о о би ч но у би с т в о. Ју г о с ло в ен ск и К ри ви ч н и з а ко н и к и з 1951. г о д и не п р ед ви ђа о je так во ре ше ње, ко је се да на с су с ре ће п ре в а с ход но у не ра з ви је н и ји м д р жа в а ма. 17 Ово је, да кле, нај ри гид ни ји став пре ма еу та на зи ји, бу ду ћи да се ли ше ње жи во та из ми ло ср ђа тре ти ра као обич но уби ство. Д ру г у, п р е т е ж н и ју г ру п у д р ж а в а о б е ле ж а в а у не ко л и ко л и б е р а л н и ји п ри с т у п, је р еу т а на зи ја до би ја к а ра к т е р п ри ви ле г о в а ног у би с т в а. За н и м љи в к у ри о зи т е т п р ед с т а в љ а ч и њ е н и ца да је к ри ви ч но з а ко но да в с т во Кра љ е ви не Ју г о сла ви је и ма ло х у ма н и ји п ри с т у п, је р с е усм р ће њ е на з а х т ев, ру ко во ђе но м и ло с рд н и м мо т и в ом, см а т р а ло п р и в и ле г о в а н и м о б л и ком у би с т в а (ч л а н 168 К З К р а љ е ви не Ју г о с л а ви је). 18 Швај цар ска је осо бе на по то ме што ле гали зу је и из у зет но екс тен зив но по ста вља мо гућ ност аси сти ра ног са мо у биства, док еу та на зи ја и да ље има трет ман при ви ле го ва ног уби ства. 19 На по слет ку, у тре ћој, још увек нај ма ло број ни јој, гру пи су оне др жа ве ко је су де кри ми на ли зо ва ле еу та на зи ју. Хро но ло шки по сма тра но, еу та на зија је п р ви п у т о з а ко њ е н а у јед ној од ау с т р а л и ј ск и х ф е де р а л н и х је д и н и ц а, С е в е р ној т е ри т о ри ји 1995. г о д и не ( Rights of the Ter mi nally Ill Act 1995), али је на кон не пу не две го ди не овај за кон уки нут. 20 16 В л а д е т а Је р о т и ћ, Еу т а н а з и ја и р е л и г и ја, С р п с к и а р х и в з а ц е л о к у п н о л е к а р с т в о, Vol. 136, Iss. 5-6/2008, 332. 17 Ks e n i ja Tu r ko v ić, Su n č a n a Ro k s a n d ić Vi d l ič k a, A le k s a n d a r M a r š a vel s k i, Eu t a n a z i ja i p o t p o m og nu t o s a m o u b oj s t vo e t ič ke d i le m e k r i m i n a l n e p o l i t i ke, Hr v a t s k i lje t o p i s z a k a z n e n o pra vo i prak su, Vol. 17, 1/2010, 234. 18 Ви д е т и: Ibid., 234-235. 19 Ви де ти члан 114 Кри вич ног за ко ни ка Швај цар ске (Swiss Cri mi nal Co de of 21 Decem ber 1937), до ступ но на: https: //www.ad min.ch /op c /en /clas si fied -com pi la tion /19370083/2017 01010000/311.0.pdf, 15.07.2017. 20 Ви д е т и: А l i s o n Plumb, E u t h a n a s i a Po li t i c s i n t h e Au s t r a li a n S t a t e a n d Te r r i t o r i a l Pa r - l i a m e n t s, P h D T h e s i s, S c h o ol of Po l i t i c s a n d I n t e r n a t i o n a l R e l a t i o n s, T h e Au s t r a l i a n Na t i o n a l 321

Др Дар ко З. Си мо вић, Др Би ља на Ј. Си ме у но вић-па тић, Еу та на зи ја и етич ке... (стр. 317 336) Ка да је реч о Евро п и, Хо лан д и ја је п р ва ле га л и зо ва ла еу та на зи ју За ко ном о окон ча њу ж и во та на за х тев и пот по мог н у том са мо у би ст ву из 20 02. го д и не. Исте го ди не Бел г и ја до но си За кон о еу та на зи ји, док је Лу к сем бу рг до нео За кон о еу та на зи ји и пот по мог н у том са мо у би ст ву 20 09. го д и не. Услед су ш т и н ск и х слич но сти у по гле ду усло ва за из вр ше ње еу та на зи је, као илу стра ци ја ће по служ и т и за кон ска ре ше ња Хо лан д и је. Еу та на зи ја је до п у ш те на, ако је из вр ше на од стра не ле ка ра, под сле де ћим усло ви ма: па ци јент мо ра би ти из ло жен не подно ш љи вој пат њи без и ка к ви х из гле да за по бољ ша ње соп ст ве ног зд рав ст ве ног ста ња; зах тев за из вр ше ње еу та на зи је мо ра би ти до бро во љан и из ри чит; па цијент мо ра би ти пот пу но све стан свог ста ња као и свих мо гу ћих из гле да у погле д у свог обо ље ња; нео п ход но је из вр ш и т и кон сул та ц и је бар са још јед н и м не за ви сн и м ле ка ром ко ји т ре ба да по т вр д и ис п у ње ност сви х т ра же н и х усло ва; см р т мо ра би т и сп ро ве де на на ме д и ц и н ск и а де к ва тан на ч и н од ст ра не ле ка ра или па ци јен та, али у при су ству ле ка ра; па ци јент мо ра има ти нај ма ње 12 го дина, при че му се за па ци јен те од 12 до 16 го ди на тра жи са гла сност ро ди те ља. 21 За раз ли ку од Хо лан ди је, Бел ги ја и Лук сем бург су ини ци јал но пред виде ле да с у с а мо п у но ле т на л и ца под ло ж на е у т а на зи ји. Ме ђу т и м, Б е л г и ја је 2014. го д и не у ч и н и ла ра д и ка лан ко рак и ел и м и н и са ла с та ро сн у доб као услов з а и з в р ше њ е е у т а на зи је. Еу т а на зи ја је омо г у ће на и де ц и ко ја с у см р т но б о ле сна, без из гле да за из ле че ње, а ко ја због свог ста ња тр пе не под но шљи ве пат ње. За та к ву од л у к у нео п хо да н је п ри с та на к ро д и т е ља, с т ру ч но м и ш ље ње три ле ка ра, као и ми шље ње јед ног пси хо ло га ко ји ће утвр ди ти да ли де те разу ме по сле д и це еу та на зи је. 22 Екс т ен зи в но по с та в ље на мо г ућ нос т за из вр ше ње еу та на зи је, ко јој су под ло жна и де ца, иза зва ла је зна чај не етич ке ди ле ме и то не са мо у струч ној јав но сти. 23 На гла ша ва се да је прак са еу та на зи је већ уве ли ко по че ла да се зло у по тре бља ва, те се из но си по да так да је од усва ја ња за ко на чак 32% слу ча је ва еу та на зи је ура ђе но без зах те ва па ци јен та, а да се у бел гиј ској по кра ји ни Флан дри ји до га ђа 47% не при ја вље них слу ча је ва еу тана зи је. 24 Ипак, пре о вла дао је став да но во за кон ско ре ше ње ле га ли зу је већ по с т о је ћу п р а к с у е у т а на зи је см р т но б о ле сне де це у б е л г и ј ск и м б ол н и ца ма, та ко да ова но ви на у за кон ском ре гу ли са њу не би тре ба ло да до ве де до пор а с т а б р о ја ме д и ц и н ск и по т по мог н у т е см р т и де це. 25 Un i ve r sit y, May 2014, 53-76; Ge o r ge Wil l i a m s, Mat t hew Da r ke, Eut ha na sia Laws a nd t he Au st r a l ia n C o n s t i t u t io n, UNSW Law Jo ur nal, Vol. 20, 3/1997, 647-665. 21 Хо ланд ски За кон о окон ча њу жи во та на зах тев и пот по мог ну том са мо у би ству из 2002. го ди не до сту пан на: http://www.eu ta na sia.ws /do cu men tos /Le yes /In ter na ci o nal /Ho lan da%20 L e y % 2 0 2 0 0 2.p d f, 15.07.2017. 22 Din Du ra ko vić, Eu ta na zi ja u dječ joj do bi, JA H R, Vol. 5, 10/2014, 398. 23 Luc Bo vens, Child eut ha na sia: sho uld we just not talk abo ut it?, J o u r n a l o f Me d i c a l Et hics, Vol. 41, 8/2015, 630-634. 24 D. Du ra ko vić, 399. 25 Ibid., 398. 322

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 Про цес ли бе ра ли зо ва ња при ме не еу та на зи је у Бел ги ји отво рио је диле му и о до пу ште но сти зах те ва до жи вот но осу ђе них ли ца да, због не под нош љи ви х д у шев н и х б о ло в а, на овај на чин окон ча ју свој жи вот. Прем да још увек ни је забележенo реализовањe еу та на зи је осу ђе ни ка на до жи вот ни затвор, је дан слу чај из 2015. го ди не је иза звао зна чај ну па жњу и по ле ми ку у ја в но с т и, је р је и н и ц и ја л но би л а одо б р е на е у т а на зи ја, а л и је не ко л и ко да на п р е њ е ног и з в р ше њ а п р е и на че на у п ри ме н у ме д и ц и н ског т р е т ма на у но в о о тво ре ном пси хи ја триј ском цен тру ко ји би до жи вот но осу ђе ном ли цу треба ло да убла жи ду шев не пат ње. 26 Ис т и н и з а в о љу, ле г а л и з о в а њ е е у т а на зи је с е у ови м д р ж а в а ма н и је де си ло на гло. За кон ска ре ше ња у Хо лан ди ји пред ста вља ју ко ди фи ка ци ју услов а и п р о це д у р а по ко ји м а с е п а р де це н и ја у н а з а д в р ш и л а е у т а н а з и ја, б е з и з ри ч и т е п р а в не до п у ш т е но с т и, а л и у з т о ле р а н т а н с т а в п р а в о с у ђ а ко је је у в а ж а в а ло сме р н и це Хо л а н д ског к р а љ ев ског уд ру же њ а ле к а р а и де ло в а њ е Хо л а н д ског уд ру же њ а з а до б р о в ољ н у е у т а на зи ју. И л у с т р а ц и је р а д и, по ме н и мо п р ви од зн а ме н и т и ји х с л у ч а је в а е у т а н а зи је ко ји с у у з бу р к а л и ја в но м њ е њ е и п р а к т и ч но д о п р и но с и л и р а з в и ја њу д ру ш т в е н е с в е с т и у п р а в ц у оп ра в да в а њ а и ле г а л и зо в а њ а п ра ва на до с т о ја н с т ве н у см р т у Хо ла н д и ји. Реч је о слу ча ју Пост ма 27 из 1973. го ди не. Овај слу чај се од но сио на усмр ће ње на зах тев, ко ји је из вр ши ла док тор ка убри зга ва њем смр то но сне до зе морфи на сво јој мај ци, ина че те шко, али не и смрт но, обо ле лој, де ли мич но пар а л и с а ној, с е да м де с е т о смо г о д и ш њ а к и њи. 28 Прем да ни је би ло спо р но да је го спо ђа Пост ма у ви ше на вра та из ја ви ла да же ли до сто јан стве но да умре, ње на ћер ка је осу ђе на услов но на го ди ну да на, с обра зло же њем да бо лест ни је би ла у тер ми нал ној фа зи. Ова кав суд ски епи лог иза звао је ор га ни зо вањ е п ри с т а л и ц а а к т и в не е у т а н а зи је у Хо л а н д ско уд ру же њ е з а до б р о в ољ н у еу та на зи ју (NVVE) 1973. го ди не. Кон стан тан по раст бро ја из вр ше них еу тана зи ја, ко ји је то ком 90-их го ди на XX ве ка го ди шње до се зао и до 20% од у к у п но у м р л и х л и ца у Хо л а н д и ји, 29 као и до ми нан тан став у јав ном мње њу да еу т а на зи ју т ре ба де к ри м и на л и зо ва т и, с т во ри ло је по г од но тле з а з а кон ско у р е ђи в а њ е ов е ма т е ри је 20 02. г о д и не. Б л а г о на к лон с т а в хо л а н д ског п р а в о су ђа пре ма еу та на зи ји, огле да се у чи ње ни ци да је из ме ђу 1981. и 1997. го ди не 26 Li z z ie D e a r d e n, Bel gian ra pist and mur de rer Frank Van den Ble e ken de nied re qu est to die in pri son, I nd ep e n d e n t, 6 Ja nu ary 2015. ht t p: // w w w.i n d e p e n d e n t.c o.u k / n e w s / wo rld /e u r o p e / b el g ia n -r a pi st- a n d -mu r de r e r-f r a n k-va n - de n - ble e ke n - de n ie d -r e q u e st-t o - d i e -i n - p r i son -9961262.ht m l, 20.03.2017. 27 Po s t m a C a s e, Re g i o n a l C o u r t o f L e e u w a r d e n, 21 Fe b r u a r y 19 73, Ne d e r l a n d s e Ju r i s p r u den tie 1973, 183. 28 J. Grif fiths, A. Bood, H. Weyers, 51-54. 29 Ви ш е о т о м е: В е љ ко Т у р а њ а н и н, Н а с т а н а к и м о г у ћ н о с т и р а з в о ја т у р и з м а с м р т и у За пад ној Евро пи, М. Ми ћо вић (ур.), Усло жно пра во, Кра гу је вац 2013, 797. 323

Др Дар ко З. Си мо вић, Др Би ља на Ј. Си ме у но вић-па тић, Еу та на зи ја и етич ке... (стр. 317 336) кри вич но го ње но са мо 20 ле ка ра, од ко јих је њих де вет осу ђе но, и то на симбо лич не ка зне: шест на услов ну осу ду, а три на нов ча ну ка зну. 30 По р ед з а кон ског де к ри м и н а л и з о в а њ а е у т а н а зи је, у у по р ед ном п р а ву п о с т о је п р и м е р и и н с т и т у ц и о н а л и з о в а њ а е у т а н а з и је п о с р ед с т в о м с у д с ке од л у ке. З а н и м љи в п ри ме р пр ед с т а в љ а Ко л у м би ја ко ја је на о сно ву од л у ке Ус т а в ног с у да 1997. г о д и не ле г а л и з о в а л а а к т и в н у е у т а на зи ју. 31 На и ме, разма тра ју ћи зах тев про тив ни ка еу та на зи је ко ји су тра жи ли стро жу кри вично п ра в н у р е а к ц и ју д р ж а в е у ов а к ви м си т у а ц и ја ма, је р с у т а да ш њ а з а кон ск а ре ше ња пред ви ђа ла ка зну од шест ме се ци до три го ди не за тво ра, Суд је с а сви м не о че к и в а но од л у ч ио да не по с т о ји к ри ви ч но п р а в на од г о в о р но с т у с л у ча ју л и ше њ а ж и в о т а у м и ру ћег па ц и јен т а на њ е г ов з а х т ев. Св о ју од л у к у суд је те ме љио на уве ре њу да пра во на са мо о длу чи ва ње, као и сло бод но и з р а же н а в о љ а з а окон ч а њ е м ж и в о т а, и м а п р е т е ж н и ју сн а г у у од но с у н а оба ве зу др жа ве да тај жи вот шти ти. С об зи ром на сна жан ути цај ре ли ги је у ја в ној с ф е р и, од л у к а Ус т а в ног с у д а н и је п р е т о че н а у з а кон с к а р е ше њ а. Тре ба ло је да про ђе без ма ло две де це ни је да Ми ни стар ство здра вља апри ла 2015. г о д и не п р е ц и зн и је у р е д и по с т у па к з а сп р о в о ђе њ е еу т а на зи је. 32 Све до та да ни је по сто ја ла ја сна про це ду ра на осно ву ко је је не ко ли це мо гло да зах те ва еу та на зи ју, па је би ло и слу ча је ва да су ле ка ри од би ја ли да по сту пе по зах те ву па ци јен та. 3. ЕУ ТА НА ЗИ ЈА У ПРАК СИ СА ВЕ ТА ЕВРО ПЕ И ЈУ РИ СПРУ ДЕН ЦИ ЈИ ЕВРОП СКОГ СУ ДА ЗА ЉУД СКА ПРА ВА И ма ју ћ и у ви д у в е о ма р а з л и ч и т у, па и д и ја ме т р а л но оп р еч н у п р а к с у у на ц и о на л н и м п р а в н и м си с т е м и ма, по с т а је ја сн и је з а ш т о је и з о с т а о п р о це с уни фи ко ва ња овог прав ног фе но ме на на над на ци о нал ном ни воу. Пар ла ментар на ск у п ш т и на Са ве та Евро пе је 1999. го д и не у п у т и ла п ре по ру к у д р жа ва ма ч ла н и ца ма да обез бе де, у ко л и ко па ц и јен т не од л у ч и д ру г а ч и је, да осо бе ко је су см р т но бо ле сне и л и су на са м р т и п ри ма ју а де к ват не ле ко ве за у бла жа ва ње бо ло ва или не гу са тим ци љем, чак и ако та кво ле че ње као про прат ни ефе кат до п ри но си ск ра ћ и ва њу ж и во та тог по је д и н ца. 33 Ме ђу т и м, шес т го д и на ка сн и је, 2005. го ди не, Пар ла мен тар на скуп шти на Са ве та Евро пе је од би ла на црт р е з о л у ц и је ко јом с е д р ж а в е по зи в а ју да ле г а л и з у ју е у т а на зи ју. 30 Ibid., 801. 31 Ви д е т и: C o n s t i t u t i o n a l C l a i m D e c i sio n C -239/9 7. 32 Ma r i a na Pa r re i ras Re is de Ca st ro et al. Eut ha na sia a nd as si sted su i ci de i n we ster n co u n t r i es: a syste ma tic re vi ew, The Re vi sta Bioéti ca, Vol. 24, 2/2016, 357. 33 Re com men da tion 1418 (1999) on the Pro tec tion of the Hu man Rights and Dig nity of the Ter mi nally Ill and Dying. 324

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 До но ше њем Пре по ру ке о на че ли ма у по гле ду пу но мо ћи и антиципатив - н и х н аредб и у с л уч ај у несп осо бнос т и 34 2009. го ди не Са вет Евро пе је учи нио зна ча јан ко рак у прав цу ле га ли зо ва ња еу та на зи је. На и ме, Пре по ру ка зах тева од др жа ва чла ни ца да пред ви де мо гућ ност да сва ко, у слу ча ју не спо собно сти, мо же уна пред да опу но мо ћи осо бу по соп стве ном из бо ру ко ја ће о од р е ђе н и м п и т а њи ма од л у ч и в а т и у ме с т о њ е, к а о и мо г ућ но с т да т а п и т а њ а л и ч но у ре д и а н т и ц и па т и в н и м на ред ба ма. Основ на и н т ен ц и ја п ри до но ше њу ове пре по ру ке је да се про кла му је на че ло ау то но ми је во ље по је дин ца, у разл и ч и т и м обла с т и ма ж и во т а (еко ном ск и м, фи на н си ј ск и м, зд ра в с т ве н и м и тд.), при че му та во ља мо же да се од но си и на на чин окон ча ња жи во та, бу ду ћи да с е а н т и ц и па т и в ном на р ед б ом мо же и з р а зи т и же љ а к а ко з а па си в ном, т а ко и за ак тив ном еу та на зи јом. Пр ви пред мет у ко ме је Европ ски суд тре ба ло да од го во ри на пи та ње да ли пра во на жи вот из чла на 2 Европ ске кон вен ци је об у хва та и пра во на до с т о ја н с т в е н у см р т, био је Pretty v. Uni te d King d o m из 2002. го ди не. Предс т а в к у је под не л а че т р де с е т т р о г о д и ш њ а же на Да ја н При т и ( D i a n ne P r et t y), обо ле ла од де ге не ра тив не не из ле чи ве бо ле сти ми шић ног тки ва ко ја је проу з р о ко в а л а по т п у н у п а р а л и с а но с т од в р а т а н а н и же. 35 С об зи ром на пат ње и з а зв а не о б о љ е њ ем, а у не мо г ућ но с т и да с а ма и з в р ш и с а мо у би с т в о, г о спо ђа При ти је за тра жи ла јем ство од др жав ног ту жи о ца да њен су пруг не ће би т и к ри ви ч но г о њ е н у ко л и ко јој бу де по мо г а о д а до с т о ја н с т в е но окон ч а свој жи вот. Ме ђу тим, ка ко ње на на ме ра ни је до би ла по др шку, го спо ђа Прити се обра ти ла Европ ском су ду. Пред став ка ко јом је по кре нут спор ни је се од но си ла на по вре ду чла на 2 ко ји јам чи пра во на жи вот, већ на по вре ду ч л а н а 3 Кон в е н ц и је ко ји з а б р а њу је м у че њ е, не чо в е ч но и л и по н и ж а в а ју ће по сту па ње. На и ме, не спрем ност др жав ног ту жи о ца да пру жи иму ни тет суп ру г у з а по моћ у с а мо у би с т ву с у п ру г е, ч и ме с е п р о д у ж а в а не п р и к л а д н а п а т њ а и з а з в а н а не и з ле ч и в ом б о ле ш ћу, з а г о спо ђу При т и је п р ед с т а в љ а ло по ни жа ва ју ће по сту па ње у сми слу чла на 3, јер др жа ва има оба ве зу да преу зме а к т и в но с т и ко је би сп р е ч и ле да л и ца у ок ви ру њ е не на д ле ж но с т и бу д у и з ло же на не х у ма ном и л и по н и ж а в а ју ћем по с т у па њу. Пред став ка је би ла за сно ва на на тврд њи да пра во на жи вот про кла мов а н о Ко н в е н ц и јо м о б у х в а т а и п р а в о н а р а с п о л а г а њ е ж и в о т о м, п а т а ко и из бор по је дин ца да ли ће жи ве ти или не. Ме ђу тим, Суд је био из ри чит да пра во на жи вот за јем че но Кон вен ци јом не пру жа мо гућ ност сло бод ног распо ла г а ња ж и во т ом. Д р жа в н и ор г а н и и ма ју по зи т и в н у оба ве зу да у од ре ђе н и м 34 Re com men da tion CM/Rec(2009)11 of the Com mit tee of Mi ni sters to mem ber sta tes on prin ci ples con cer ning con ti nu ing po wers of at tor ney and advan ce di rec ti ves for in ca pa city. 35 Ви ше о то ме: Emily Wa da, A Pretty Pic tu re: The Mar gin of Ap pre ci a tion and the Right t o A s si s t e d Su i c i d e, L oyol a of L o s A n ge le s I n t e r n a t i o n a l a n d C o m p a r a t i ve L aw Re v i e w, Vol. 27, Iss.2/2005, 276-278. 325

Др Дар ко З. Си мо вић, Др Би ља на Ј. Си ме у но вић-па тић, Еу та на зи ја и етич ке... (стр. 317 336) око л но с т и м а п р ед у з и м а ју п р е в е н т и в не опе р а т и в не ме р е у ц и љу з а ш т и т е по је дин ца за чи ји жи вот по сто ји ри зик. Сво ју од лу ку Суд је уте ме љио на гле ди шту да се пра во на жи вот не мо же ту ма чи ти та ко да об у хва та не га тивне а спе к т е ко ји би з а п р а в о п р ед с т а в љ а л и с а м у не г а ц и ју ж и в о т а. И п а к, у п р е с у д и је т а ко ђе и з р а жен и с т а в да ле г а л и з о в а њ е е у т а на зи је у не кој д р ж а ви не пред ста вља исто вре ме но и по вре ду чла на 2 Кон вен ци је. Бу ду ћи да се пред став ка од но си ла на по вре ду чла на 3, Суд је за кљу чио да се овај члан мо ра ту ма чи ти у скла ду са чла ном 2 ко ји не да је ни ка кво пра во по је дин цу да од др жа ве тра жи да до зво ли или по мог не не чи ју смрт. Исто вре ме но, Суд кон ста ту је да члан 3 не под ра зу ме ва оба ве зу др жа ве да до зво ли рад ње усмере не на окон ча ње жи во та, па чак и у ова квим си ту а ци ја ма не из ле чи вог обољ е њ а п р о п р а ће ног не сно сн и м п а т њ а м а. Д а к ле, у по ме н у т ом с л у ч а ју С уд н и је у т в р д ио по в р е д у Кон в ен ц и је. У п р ед ме т у Lam bert and Ot hers v. Fran ce из 2015. го ди не Европ ски суд је не дво ми сле но по твр дио уса гла ше ност прак се па сив не еу та на зи је са Конв ен ц и јом. 36 Сл у чај с е од но сио на ф р а н ц у ског д р ж а в љ а н и на Ви н с а н Л а м б е ра ( Vi n ce nt L a m b e r t) ко ји је на кон с а о бра ћ ај не не с р е ће и з 20 08. г о д и не о с т а о те тра пле ги чар у ста њу пот пу не за ви сно сти од дру гих ли ца. На кон пет год и н а од не с р е ће ле к а р је по с т а вио п и т а њ е оп р а в да но с т и да љ ег в е ш т ач ког од р ж а в а њ а њ е г о в ог ж и в о т а. Ме ђу по р о д и цом и кон с у л т о в а н и м ле к а ри м а ни је би ло јед но гла сно сти, али је пре о вла дао став да тре ба од у ста ти од да ље ве ш тач ке ис хра не па ц и јен та. Уз п ре о в ла ђу ју ће ме д и ц и н ско с та но ви ш т е би л и су су п ру га па ци јен та и ше сто ро бра ће и се ста ра. На кон па ци јен то ве см р ти, део по ро ди це ( ро ди те љи, се ст ра и по л у брат) под но си т у жбу Д р жав ном са ве т у, ко ји је на кон спро ве де не не за ви сне ис тра ге 24. ју на 2014. го ди не по твр дио оправда ност ус кра ћи ва ња да љег ве штач ког одр жа ва ња жи во та па ци јен та. Усле дило је под но ше ње пред став ке Европ ском су ду због по вре де пра ва на жи вот. По сту па ју ћи по овој пред став ци Европ ски суд је на гла сио да не по стоји кон сен зус ме ђу др жа ва ма Са ве та Евро пе у по гле ду до пу ште но сти од у стаја ња од ве штач ког одр жа ва ња жи во та. У сег мен ту ди ле ма ко је су ве за не за крај жи во та, по сто ји ши ро ко по ље сло бод не про це не др жа ва. Са гла сно околно сти ма слу ча ја Европ ски суд је ис та као да је при мар на оба ве за на на ци онал ним ор га ни ма да утвр де да ли је од лу ка да се пре ки не се ме ди цин ским т р е т м а н о м п а ц и је н т а у с к л а д у с а н а ц и о н а л н и м п р о п и с и м а и Е в р о п с ко м кон в ен ц и јом. Ис т о в р е ме но, по с т о ји о ба в е з а у т в р ђи в а њ а па ц и јен т о в е же љ е с а гла сно на ц и о на л ном п р а ву. Ев р оп ск и с уд је не д в о см и с ле но у т в р д ио да с у з а кон ск и ок ви р, њ е г о в а п ри ме на од с т ра не Д р ж а в ног с а ве т а Ф ра н ц у ске, као и ја с а н и и з р а з и т о з а х т е в а н и с ло же н по с т у п а к д о но ше њ а од л у к а у ови м де ли кат ним пи та њи ма од лу чи ва ња о жи во ту и смр ти, уса гла ше ни са зах те 36 R.R. Kis ho re, Vin cent Lam bert, Dig nity in Dying and the Eu ro pean Co u rt: A Cri ti cal Eva lu a tion and the Glo bal Re flec ti ons, Eu ro pean Jo u r nal of He alth Law, Vol. 23, 2/2016, 141 157. 326

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 ви ма чла на 2 Европ ске кон вен ци је у по гле ду за шти те пра ва на жи вот. Осим то га, утвр ђе но је да је над ле жни ле кар ура дио мно го ви ше од оно га што су за кон и ме д и ц и н ска е т и ка на ла г а л и, п ри че м у у обра з ло же њу ње г о ве од л у ке, к а о и у сп р о в е де ном по с т у п к у, н и је би ло н и јед не не р е г у л а р но с т и. И ма ју ћ и у ви ду те чи ње ни це, као и став па ци јен та, о ко ме је по све до чи ла ње го ва су пруга, да је он ја сно из ра жа вао же љу да не бу де ве штач ки одр жа ван у жи во ту у слу ча ју ду бо ко за ви сног ста ња, Суд ни је утвр дио по вре ду пра ва на жи вот. Ско ра шњи слу чај пред Европ ским су дом, Gard and Ot hers v. the Uni ted King dom из 2017. го д и не, п рак т и ч но је по т вр д ио по сто је ћу п рак су афи р м и са ња док т ри не сло бод не п ро це не д р жа ва ка да је реч о еу та на зи ји. Пред с та в к у су под не л и ро д и т е љи Чар л и ја Гар да (Cha r lie Ga rd), бе бе ро ђе не у ав гу сту 2016. го ди не, ко јој је ди јаг но сти фи ко ван из у зет но ре дак син дром тро ше ња ми то хонд ри ја л не Д Н К. Убр за но на п ре до ва ње овог обо ље ња, у з сла бље ње м и ш и ћа и гу би так мо то ри ке, има ло је за по сле ди цу пот пу но па ра ли са ње те ла и не мо гућност са мо стал ног ди са ња, те је Чар ли апа ра ти ма ве штач ки одр жа ван у жи вот у. Чар л и је ви ро д и т е љи на с т о ја л и су да сво је на из глед без на де ж но обо ле ло де те под врг н у јед ном но вом екс пе ри мен та л ном т ре т ма н у у СА Д. Но, без об зи ра на сп рем ност ле ка ра у СА Д да п ри х ва т и Чар л и је во ле че ње, у з по к ре та ње ху ма ни тар не ак ци је за при ку пља ње нео п ход них фи нан сиј ских сред ста ва, меди цин ска уста но ва у ко јој је ле чен спре чи ла је ње гов тран спорт у ино стран ство и по кре ну ла по сту пак за ис кљу че ње апа ра та ко ји су га одр жа ва ли у жи во ту. Пре ма ста но ви шту на ци о нал ног пра во су ђа Ве ли ке Бри та ни је, а има јућ и у ви д у њ е г о в о не по п р а в љи в о зд р а в с т в е но с т а њ е, нај б о љи и н т е р е с де т е т а под р а з у ме в а о је ис к љу че њ е а п а р а т а и окон ч а њ е ж и в о т а. Та к в а од л у к а за сно ва на је на уве ре њу да би Чар ли тр пео зна чај ну ште ту уко ли ко би се по сто је ћа пат ња про ду жа ва ла без би ло ка квих објек тив них из гле да за поб ољ ша њ е зд р а в с т в е ног с т а њ а, бу д у ћ и да с е од екс пе ри мен т а л не т е р а п и је у по в о ју н и је оче к и в а о е ф ек т и в н и б о љи т а к. Да би пред у пре ди ли из вр ше ње од лу ке на ци о нал ног пра во су ђа, Чар лије ви ро ди те љи су се обра ти ли Европ ском су ду са обра зло же њем да је до шло до по вре де чла на 2 (пра во на жи вот), јер се Чар ли ју не до пу шта да ље ле че ње, као и по вре де чла на 5 (пра во на сло бо ду и без бед ност) Европ ске кон вен ци је за то што је не за ко ни то ли шен сло бо де, јер му се не до пу шта тран спорт у САД. Осим то га, ро ди те љи су се по зи ва ли и на по вре ду чла на 6 (пра во на пра вич но с у ђ е њ е) и ч л а н а 8 (п р а в о н а по ш т о в а њ е п ри в ат ног и по р о д и ч ног ж и в о т а) Европ ске кон вен ц и је, за т о ш т о од л у ке на ц и о на л ног п ра во су ђа п ред с т а в ља ју не п ра ви ча н и не с ра зме ра н у п л и в у вр ше ње ро д и т ељ ског п ра ва. Европ ск и суд је од ба ц ио п ред с т а в к у по зи ва ју ћ и се на док т ри н у сло бод не п ро це не д р жа ва ко ја је ос т а в ље на у сфе ри до с т у п но с т и екс пе ри мен т а л не ме д и ц и не за ле че ње ли ца у тер ми нал ној фа зи бо ле сти и у слу ча је ви ма ко ји су про же ти осе тљи вим мо рал ним и етич ким пи та њи ма. Од лу ка на ци о нал ног пра во су ђа би ла је из 327

Др Дар ко З. Си мо вић, Др Би ља на Ј. Си ме у но вић-па тић, Еу та на зи ја и етич ке... (стр. 317 336) ра зи т о де т а љ на и п ре ц и зна, ра з ма т ра на на т ри н и воа п ра во суд ног си с т е ма Ве л и ке Бри та н и је, са у ве р љи ви м и не д во см и сле н и м обра з ло же њем. Пред ност овог при сту па је у то ме што су на ци о нал ни пра во суд ни ор га ни има ли не посре дан кон так т са ме д и ц и н ск и м екс пер т и ма ко ји су у че ст во ва л и у Чар л и је вом ле че њу, са ње г о ви м ро д и т е љи ма, а л и и са не за ви сн и м ве ш т а ком ко ји је и ме но ван да шти ти ин те ре се де те та, та ко да су у нај по вољ ни јој по зи ци ји да доне су аде кват ну од лу ку. Оту да, Европ ски суд је апо стро фи рао да он ни је по зван да у ова квим слу ча је ви ма ме ња на ци о нал не ор га не ко ји су, на осно ву из ра зито обим не екс пер ти зе, за кљу чи ли да Чар ли не тре ба да бу де под врг нут да љем ле че њу, јер би ње го во ве штач ко одр жа ва ње у жи во ту исто вре ме но про ду жило њ е г о ву б ол и пат њу. Н а и ме, е ск пе ри мен т а л н и т р е т ма н ле че њ а био је б е з из гле да на успех и ни је ука зи вао на мо гућ ност оства ри ва ња би ло ка квих бе не фи та, а на ста вио би да иза зи ва зна чај ну пат њу. Са гла сно до са да шњој ју ри спру ден ци ји Европ ског су да мо же се за кључи ти да је због сло же но сти овог фе но ме на, у ко ме се пре пли ћу број на етич ка, ре ли ги о зна, ме ди цин ска и прав на пи та ња, и да ље ра но да ин сти тут еу та нази је бу де јед но о бр а зно у р е ђен на на д на ц и о на л ном н и в оу. По р ед св е св о је ком п лек сно с т и, п ра во на ж и во т не об у х ва т а и п ра во на до с т о ја н с т ве н у см р т. Еу т а на зи ја спа да у по ље сло б од не п р о це не д р ж а в а. Пре ма т о ме, д р ж а в а ма Са ве та Евро пе оста вље но је на во љу да у скла ду са сво јом прав ном тра ди цијом и са гла сно на ц и о на л ном ра з у ме ва њу е т и ке, и н с т и т у ц и о на л и зу ју и л и не пра во на до сто јан стве ну смрт, као сег мент и на лич је пра ва на жи вот. Ипак, п ре ма п ра к си Европ ског су да, у сл у ча ју ле г а л и зо ва ња еу т а на зи је, нео п ход но је пред ви де ти ја сну и пре ци зну про це ду ру оства ри ва ња тог пра ва, да би се у нај в е ћој мо г у ћој ме ри и з б е гл а а р би т р а р но с т и по т ен ц и ја л не з ло у по т р е б е. 328 4. ПРА ВО НА ДО СТО ЈАН СТВЕ НУ СМРТ У СР БИ ЈИ СТА ЊЕ И П ЕР С П ЕК Т И ВЕ У Ср би ји је е у т а на зи ја и н к ри м и н и с а на, к а о п ри ви ле г о в а но у би с т в о, 37 ко је се го то во не сре ће у прак си. 38 Пра во на до сто јан стве ну смрт не ма мно го 37 Кри вич ни за ко ник ( Слу жбе ни гла сник РС, бр. 85/05, 88/05 ис пр., 107/05 ис пр., 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14 и 94/16) у чла ну 117 про пи су је де ло Ли ше ње жи во та из са ми ло сти, ко је чи ни онај ко ли ши жи во та пу но лет но ли це из са ми ло сти због те шког здравстве ног ста ња у ко јем се то ли це на ла зи, на ње гов озби љан и из ри чит зах тев, а за ко је је предви ђе на к а зна з а т в о ра у ра спо н у од ше с т ме с е ц и до пе т г о д и на. По т по мог н у т о с а мо у би с т в о и з са ми ло сти је та ко ђе ин кри ми ни са но, као лак ши об лик кри вич ног де ла На во ђе ње на са моу би ство и по ма га ње у са мо у би ству (члан 119, став 2 КЗ), ко је вр ши онај ко дру гом по мог не у и з в р ш е њу с а м о у б и с т в а п од ус л о в и м а и з ч л а н а 117 З а ко н и к а, а с а м о у б и с т в о бу д е и з в р ш е но или по ку ша но. За ово де ло је пред ви ђе на ка зна за тво ра од три ме се ца до три го ди не. 38 Зо ран Па вло вић, Мир ја на Жив ко вић, Ле га ли за ци ја еу та на зи је и пра во на до стоја н с т в е н у с м р т, Кул т у р а п о л и с а, 28/2015, 231.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 по к ло н и ка у с т ру ч ној ја в но с т и, 39 а за еу та на зи ју се ве зу је ве о ма сна жна стигма. Ја в на ра с п ра в а по в о дом р е ше њ а и з Пр ед на ц р т а Гра ђа н ског з а ко н и к а 40 ко ји м се п ред ви ђа оза ко ње ње еу т а на зи је по ка за ла је да ме ђу ле ка ри ма у Ср би ји пре о вла ђу ју они са из ра зи то не га тив ним ста вом пре ма ак тив ној ету а нази ји, док је од но с п р е ма па си в ној еу т а на зи ји с а сви м д ру г а ч и ји. 41 П а си в на еу т а на зи ја је до п у ш т е на у кон т ек с т у п ра ва па ц и јен т а да од би је ме д и ц и н ск у ме ру ко јом се спа са ва и л и од р жа ва ње гов ж и вот. За кон о п ра ви ма па ц и је на та 42 пред ви ђа пра во па ци јен та на при ста нак (члан 15), од но сно ње го во пра во да сло бод но од л у ч у је о све м у ш т о се т и че ње г о вог ж и во т а и зд ра в љ а, оси м у сл у ча је ви ма ка да то д и рек т но у г ро жа ва ж и во т и зд ра в ље д ру г и х л и ца. Пре ма чла ну 17 став 1 За ко на, па ци јент спо со бан за ра су ђи ва ње има пра во да предло же ну ме ди цин ску ме ру од би је, чак и у слу ча ју кад се њо ме спа са ва или одр жа ва ње гов жи вот. Па ци јент има пра во и на нај ви ши ни во олак ша ва ња пат ње и бо ла, са гла сно оп ш те п ри х ва ће н и м с т ру ч н и м с тан дар д и ма и е т и ч к и м прин ци пи ма, што под ра зу ме ва те ра пи ју бо ла и ху ма но па ли ја тив но збри њава ње (члан 28, став 1). За кон је из ри чит да ово пра во не под ра зу ме ва ету а нази ју (члан 28, став 2), при че му тре ба има ти у ви ду да са мо па ли ја тив но збрињ а ва ње (п ред ви ђе но к а о па ц и јен т о во п ра во) мо же к а о у з г ред н у по сле д и ц у и ма т и ск ра ће ње па ц и јен т о вог ж и во т а. 43 Ко декс п ро фе си о на л не е т и ке Ле кар ске ко мо ре Ср би је 44 т а ко ђе за у зи ма из ра зи т о не г а т и ва н с т а в п ре ма а к т и в ној еу т а на зи ји, п ред ви ђа ју ћ и да ле кар од ба ц у је и осу ђу је еу т а на зи ју и сма т ра је ла жним ху ма ни змом (члан 62, став 1). Но, од ова квог ста ва се на ин ди рек тан на чин из у зи ма па сив на еу та на зи ја док се на мер но скра ћи ва ње жи во та сматра су прот ним ме ди цин ској ети ци, ле кар ће ува жи ти же љу до бро ин форм и са ног бо ле сн и ка од не из ле ч и ве бо ле с т и, ја сно из ра же н у п ри п у ној све с т и, у по гле д у ве ш тач ког п ро д у жа ва ња ње го вог ж и во та (ч лан 62, с тав 2). А ко, пак, бо ле сник ни је при све сти, ле кар ће по сту пи ти по свом нај бо љем зна њу и са 39 Јав на рас пра ва о оза ко ње њу пот по мог ну те смр ти ко је пред ви ђа Пред на црт Гра ђанс ко г з а ко н и к а п о д е л и л а је л е к а р е и з Ет и ч ко г ко м и т е т а С р п с ко г л е к а р с ко г д р у ш т в а, ко ји с у б и л и з а п р и х в а т а њ е п р а в а н а е у т а н а з и ј у, и п р ед с т а в н и ке Ле к а р с ке ко м о р е С р б и је, ко ји с у би ли про тив и од не ли пре ва гу. Оли ве ра По по вић, Ле ка ри Ср би је про тив оза ко ње ња еу тан а зи је, Пол ит ика, 15.06.2016. ht t p://w w w.p o l i t i k a.r s /s c c/cl a n a k /357114/L e k a r i-sr bi je -p r o t iv-oz a ko nje nja - e u t a n a z i je, 15.07.2017. 40 До с т у п н о н а : h t t p: // w w w.p r o p i s i.c o m /a s s e t s /f i l e s /g r a d j a n s k i _ z a ko n i k _ R S - p r e d n a c r t. pdf, 15.07.2017. 41 П р е м а н е к и м а н е г д о т с к и м и з в о р и м а, п а с и в н а е у т а н а з и ја с е г о д и н а м а п р и м е њу је у ме ди цин ској прак си у Ср би ји. Ви ди: О. По по вић, 2016. 42 Слу жбе ни гла сник РС, бр. 45/13. 43 Не к и а у т о р и у к а з у ј у д а је п а л и ја т и в н а с е д а ц и ја т е р м и н а л н и х б о л е с н и к а з а п р а в о спо р о ход н а е у т а н а з и ја. Ви д и: A n d r e w J. Bi l l i ng s, Su s a n D. Blo ck, Slow e ut h a n a si a, Jour n a l o f Pa l li a t i v e C a r e, Vol. 12, 4/1996, 21-30; John How land, Qu e sti ons abo ut pal li a ti ve se da tion: an act of mercy or mercy kil ling?, Et hics and Me dics, Vol. 30, 8/2005, 1-2. 44 Слу жбе ни гла сник РС, бр. 121/07. 329

Др Дар ко З. Си мо вић, Др Би ља на Ј. Си ме у но вић-па тић, Еу та на зи ја и етич ке... (стр. 317 336) ве сти, а у скла ду са ста вом 1 овог чла на (члан 62, став 3). Ка да је реч о од но су п ре ма еу т а на зи ји, Ко декс су ш т и н ск и од ра жа ва с т а в Све т ског ме д и ц и н ског уд ру же њ а и з ра жен у Де к ла ра ц и ји о еу т а на зи ји 45 усво је ној у ок т о бру 1987. го ди не и из но ва по твр ђе ној у ма ју 2005. и апри лу 2015. го ди не, пре ма ко ме је еу та на зи ја, као ч и н на ме р ног окон ча ња па ц и јен т о вог ж и во та не е т и ч на, ча к и он да кад је из вр ше на на зах тев са мог па ци јен та или ње го вих бли ских сродни ка. Не ма, пак, смет њи да ле кар, по шту ју ћи же љу па ци јен та, до пу сти од вија ње при род ног про це са уми ра ња у тер ми нал ној фа зи бо ле сти. Пред на црт Гра ђан ског за ко ни ка Ср би је пред ви ђа пра во на до сто јанс т в е н у см р т (члан 92). Пр е м а п р ед ло же ном р е ше њу, п р а в о н а е у т а н а зи ју, к а о п ра во фи зи ч ког л и ца на са гла сн и, до бр о вољ н и и до с т о ја н с т ве н и п р е к и д жи во та, мо же се из у зет но оства ри ти, ако се ис пу не про пи са ни ху ма ни, психо - с о ц и ја л н и и м е д и ц и н с к и ус л о в и. Ус л о в и и п о с т у п а к з а о с т в а р и в а њ е п р а в а на е у т а на зи ју п р о п и с а л и би с е по с е б н и м з а ко ном. При т о ме, з ло у по т р е ба п р а в а н а е у т а н а зи ју, р а д и п ри ба в љ а њ а не о сно в а не м а т е ри ја л не и л и дру ге ко ри сти, пред ста вља ла би основ за кри вич ну од го вор ност. Ипак, у Пред на цр ту Гра ђан ског за ко ни ка по сто ји и ал тер на тив но ре шење ко је п ред ви ђа бри са ње ч ла на ко ји м се ле г а л и зу је еу т а на зи ја. Ко м и си ја за из ра д у Пред на ц р т а Гра ђа н ског за ко н и ка, све сна ком п лек сно с т и п ро це са ле га ли зо ва ња еу та на зи је, је у про прат ној на по ме ни на го ве сти ла да ће из ја шњење о ал тер на тив ном пред ло гу усле ди ти на кон одр жа не јав не рас пра ве. Уко ли ко се Гра ђан ским за ко ни ком усво ји пред ло же но ре ше ње ко је предви ђа пра во на до сто јан стве ну смрт, то би био са мо пр ви и још увек не до вољ ни ко рак за оства ри ва ње еу та на зи је у прак си. На и ме, све док се не би на кнад но до не т и м з а ко ном у р е д и л и ус ло ви и п р о це д у р а з а сп р о в о ђ е њ е е у т а н а з и је, та ко кон ци пи ра но ре ше ње би пред ста вља ло го ло за кон ско пра во нео ствари во у прак си (nu dum ius). Пр е ма т о ме, б е з о б зи ра на т о ко л и ко кон т р о в е р з е иза зи ва ре ше ње по ну ђе но Пред на цр том Гра ђан ског за ко ни ка, ње го вим усваја њ ем с а мо би но м и на л но по с т о ја ло п р а в о на до с т о ја н с т в е н у см р т, а до но ш е њ е п о с е б н о г з а ко н а ко ји м б и с е о м о г у ћ и л о о с т в а р и в а њ е е у т а н а з и је у прак си би мо гло би ти од ло же но на нео д ре ђе ни вре мен ски пе ри од. 330 5. И Н СТ И Т У Ц И О Н А Л И ЗО ВА ЊЕ П РА ВА Н А ДО СТО ЈА Н СТ ВЕ Н У С М Р Т: У С У Ч Е ЉУ Н Е П РИ КО С НО ВЕ НО СТ И ЖИ ВО ТА И ДО СТО ЈАН СТВА У ЊЕ ГО ВОМ СВР ШЕТ КУ Пo истом ре зо ну по ко јем се (ак тив на) еу та на зи ја сма тра ла жним хума н и змом, ра з л и ко ва ње ак т ив не и па сив не еу та на зи је се мо же, са ста но ви ш та 45 Де кла ра ци ја о еу та на зи ји Свет ског ме ди цин ског удру же ња до ступ на је на : https:// w w w.w m a. n e t / p o l i c i e s - p o s t / w m a - d e c l a r a t io n - o n - e u t h a n a si a /, 18.07.2017.