Срећ ног раз ре ше ња не ма за Захарију Балтића. Његов је живот огољен до фар сич ног ап сур да ис пред крч ме Код ду гог ве ка јед ног јун ског по по

Срећ ног раз ре ше ња не ма за Захарију Балтића. Његов је живот огољен до фар сич ног ап сур да ис пред крч ме Код ду гог ве ка јед ног јун ског по по дне ва 1685. го ди не, а на о чи глед ма се ко ја је ту не да би се про светли ла, не го на про тив: да би ужи ва ла у скан да ли ма и го ње њу књи жевн и к а с е р бс ко г а. Та ко ч и т а в а њ е г о в а п р о с в е т и т е љ с к а м и с и ја, њ е г о в а ре не санса, постаје бесмислена, тешка и мрач на. Ње гов сим бо лич ки улазак у мрач но до ба је сте мо жда кре та ње ка ег зи стен ци ја ли зму и књижев но сти ап сур да, ко ја ће се ја ви ти два сто ле ћа ка сни је. Мо жда ће се пак по не ко из ма се што пред ТВ екра ном пра ти ри ја ли ти про гра ме преп о з н а т и у по з о р и ш ној п у б л и ц и с п р е м ној д а по х и т а з а б е г у нц е м. Те к, пи сцу ва ља ода ти при зна ње што нас је су ве ре но во дио кроз при чу о ду гом ве ку, о сме на ма и ве чи том по на вља њу... Др Дра га на В. ТО ДО РЕ СКОВ Ма ти ца срп ска, Но ви Сад Ле к с и ко г р а ф с ко од е љ е њ е С р п с к а е н ц и к л о п е д и ја d t o d o r e s kov @ m a t i c a s r p s k a.o r g. r s c a p a je v k a7@g m a i l.c o m 148 КЊИ ГА О ЉУ БА ВИ, ТА КО ПО ТРЕБ НОЈ НАМ Дра ган Бо шко вић, Ave Ma ria!, Са ми здат, Бе о град 2018 К њи г а ма с т и хо ва Иса и ја (2006) и Отац (2013) Д ра г а н Б о ш ко ви ћ се в е ћ п р ед с т а вио к а о пе сн и к и з у з е т не пе сн и ч ке в р ед но с т и, а њ е г о в е д в е н ајнови је к њи г е пес ам а (The Clash и Ave Ma ria!), од с т р ане ов ог ч ит аоц а и т у м а ч а, до ж и в љ е не с у к а о п р а в о и з не н а ђ е њ е з б ог св о је в р сног пе сн и ко в ог о т к ло н а у ч и њ е ног и пе сн и ч к и м с а д р ж а је м, а л и и не о че к и в а н и м и не о би ч н и м пе сн и ч к и м по с т у п ком ко ји до но си нов к в а л и т е т пе в а њ а. Пе т а п о р е д у о б ја в љи в а њ а, Б о ш ко в и ћ е в а п е с н и ч к а к њи г а - бу ји ц а The Clash (2016 ), по св е ће на р о кен р о л у к а о на ч и н у ж и в љ е њ а и п р ом иш љ ањ а, ис пи са на је сти хо ви ма ко је од ли ку је му ње ви тост, не по сред ност, ис пов ед но с т и иск р е но с т, а у з а в р ш ној њ е ној пе см и н а ја в љ е н а је т е м а т и к а и ов е к њи г е -по е ме Ave Ma ria!. К а д а је у п и т а њу пе сн и ков д ис к у р с, оч и т о је њ е г о в о н а с т а в љ а њ е и у књи зи Ave Ma ria! (2018). Ме ђут и м, песн и ч к и са д р жај по е ме п ред на ма, као што и сам на слов су ге ри ше, пот пу но је дру га чи ји у од но су на претход н у з а јед н и ц у с т и хо в а. Ч а к и и з глед н ај но ви је пе сн и ч ке к њи г е, д а т у ви ду гра мо фон ске пло че, су герише на ставак поетског дискурса јер асоц и р а н а п р е т ход н у, The Clash, чи ји је по кре тач му зи ка. Осим то га, и

з а в р ш н а с т р о ф о и д а к њи г е Ave Ma ria! пред ста вље на је као текст за музи ку, кроз акор де и ме ло ди је, уз по себ не на зна ке за пра те ће гла со ве и по је д и не и н с т ру ме н т е. З а т и м, т о ком ч и т а в е к њи г е Ave Ma ria! уо ч а в а ју се на тук ни це ка ко по је ди не ре чи тре ба от пе ва ти. За тим, че сто асо ци јат и в н и и м е д и т а т и в н и т е кс т у з аг р а д ам а којим а с е п р ек ид а и п р ел ам а о снов н и т е кс т до ж и в љ а в а ју с е к а о гл а с о ви п р а т е ћ и х в о к а л а. Ч а к је д а н стих гла си: Кон церт по чи ње, што оправ да ва из глед књи ге као гра моф он ске п ло че. И за че т н и с т и хо ви, т ач н и је п р ва с т ро фо и да пе сме -по е ме -к њиг е Ave Ma r i a!, не с а мо д а т ек с т ом по т в р ђу је с а д р ж ај н у но в о с т в е ћ и појаш њ ав а песн и ко во по м и ња но по т п у но иск ре но и не по с ред но по ла зиш т е њег ову пе сму об на же ну ко ја об на жи ла је све, у ко јој су све кључ не ре чи ове књи ге-по е ме љу бав, мир, бес крај, по е зи ја, до ђи: Ја, Дра ган, Иван, Ма ри ја, по зван и иза бран за еван ђе ље Бо го ро ди це, ко је нам је обе ћа но од про ро ка, све тих тек сто ва, по те лу без гре шно за че то од се ме на Да ви до ва, п о е з и јо м з а в е т о в а н о, кроз ко је при ми смо апо сто лат и скру ше ност, ме ђу ко ји ма смо сви ми, у Је ру са ли му, Ри му, Хам бур гу, Лон до ну, Бе о гра ду, сви ма ва ма мир, мир Бла же не, мир Де ви це, са мо ако рд и ме ло ди ја до ла ска ју тра мо је Бо го ро ди це (: З д р а в о, Ма р и ја! ), чи ја сва ка епи дер мал на ће ли ја, сва ки мо ле кул и реч по ста је ре цеп тор за љу бав, бес крај и Ma g n i f i c a t (Ani ma mea Do mi num!) мир ва ма, ми и и и и и и и и и и ир: Мир ње ног: До ђ и! Д а к ле, пе сн и к је и з а б р а н д а ис п и ше Је в а н ђ е љ е Б о г о р о д и ц и. Д а с е о б р а т и М ај ц и б ожјој. Д а јој и сп ев а с т ихов е, т ачн ије. Д а к р о з п ес н ик а б ож ја ру к а ис п и ше с т и хо в е у г од не Б о г о р о д и ц и (н а к р а ју к њи г е ч и т а мо стих: И по здрав мо јим ја го ди ца ма, Дра га но вим, што се осе ћа као нет ом пом ињ ан и п р из ву к уд в а јањ а, однос но коау т о р с т в а). О с и м т о г а, у ов а к в и м п р и г о д а м а, п о је д и н а ц, ч а к и в е р н и к, п р и к л а њ а г л а ву Б о г у и Б ог о р о д и ц и н а ус т а љ е н, г о т о в о оч е к и в а н и т р а д и ц и о н а л а н н а ч и н. У на ше вре ме, уо би ча је но је да чо век то ме при сту па, углав ном са стра хоп о ш т о в а њ е м, р е ђ е с а љу б а в љу, з а р а з л и к у од п е с н и к а Б о ш ко в и ћ а. И н а р оч и т о и з једног у гл а гле д а њ а. И з в е р н и ч ког до ме т а, ко јом п ри л и ком с е з а по с т а в љ а св е д ру г о. Д а к ле, по је д и н а ц, д а н а с и ов де, м ад а р е тко, не при ла зи ис по ве да њу из чи та вог соп ства. Из сва ке ње го ве тај не и ис куше ња. Вр ло рет ко из све га оно га што ис пу ња ва ње гов ипо стас. 149

Пе сн и к Д ра г а н Бо ш ко ви ћ ч и н и зна ча ја н зна чењ ск и ис ко ра к и њег ов п ри с т у п о б р а ћ а њу Б о г о р о д и ц и је и з с р е д иш т а и д уше целок у пног бић а. Из нај дубљих тај ни чо ве ко вог соп ства. Из љу ба ви без ре зерве и компром и с а (не т р е б а з а б о р а ви т и н и јед ног т р е н а д а је з а пе сн и к а и в е р о в а њ е је дан од об л и ка љу ба ви). Из пот п у ног п ре да ва ња се бе и ч и та вог свог бића. Н и ма ло уо би ча јен и у по до бљен. Пе сн и к Бо ш ко ви ћ се обра ћа Бог ород иц и и као књи жев ник, и као вер ник, и као про фе сор, и као љу би тељ жи во та, и к а о оби ча н чо век не до вољ но о т по ра н на си т на са г ре ше њ а. ( По с т о ји л и д ру г а ч и ји по је д и н а ц?) Не з а по с т а в љ а н и је д а н с е г ме н т св ог би ћ а и с опс т в а. Ја в љ а с е, и з ме ђу о с т а лог, по је д и н а ц ко ји но си ц р в ене с т арке и у ж и в а у м у зи ц и, н а р о ч и т о у р о ке н р о л пе см а м а (и т о с у ви до ви љу б а ви, спе ц и фи ч н и, до д у ше). Бит но је још под се ти ти да се пе сник Бо шко вић у књи зи Ave Mar i a! не ја в љ а и з не ког а ске т ског и л и под ви ж н и ч ког мо л и т в е ног т и хо в а њ а, осо бе ног за мо на хе пу сти ња ке. Ни ти из ње го ве за вид не еру ди ци је, на роч и т о т е о ло ш ке и л и к њи же в не, ко ја с е не мо же по т п у но с у з би т и. У пе сми-по е ми не уо ча ва мо из ве сне кон тек сту ал не и ме та тек сту ал не ди јалог е с а т екс т овим а и з Библ ије и л и њихов е ко мен т а р е, м а д а пе сн и к р а до ко ри ст и и би бл иј ске ц и та те, као кон т рол н и ке у ви д у ме д и та ц и ја. Че сто и у обл ик у рефре на, ко ји ма се не са мо у м ре жа ва и обез бе ђу је оно по т реб но, ко хе зи о но је д и н с т во д у г е по е ме -пе сме већ, на т ре н у т а к, успе ва да успо ри пе сн и ков у з бу ђен и брз, п ре брз - бу ји ча в ис к а з, к а ко би зна чењск и наноси до шли до из ра жа ја и улан ча ва ња. Пе сник Бо шко вић се ја вља и из мо нашког ти хо ва ња, иа ко вр ло рет ко. Од ре фре на, као завидног сегмента пе сни ко вог ис ка за, тре ба из двоји т и њи х некол ико, који значењ ск и уок виру ју до ме т е Бо ш ко ви ће ве по е ме. На при мер: би ћу ту, ту, ов де, као онај ко ји ћу би ти (што пе сник оче ку је и од Бо га ко јег хва ли : и би ћеш ту као онај ко ји ћеш би ти ту, шта ви ше, пе сник под се ћа: у пла ме ну пи ше да си онај ко ји ће до ћи ), ко ју пе сник на став ља сле дећом п редставом: бићу тако бла г, м иран односно настав ља га по ја шње њем да је пе сник пе сма: Би ћу ту као онај ко ји ћу би ти ту, / тих ћу би ти, ми ран, пе сма, онај ко ји ћу би ти, као и за по вед но или ва пајно -мо л и д б е но о б р а ћ а њ е Б о г у и Б о г о р о д и ц и До ђ и! или До о ђ и и и и. И из ових ци та та уо ча ва се, углав ном, фу тур као вре ме Бо шко виће ви х с т и хо в а, ш т о по т е н ц и р а мог у ћно с т и о с т в а рљив о с т оног а ш т о с е че ка и од ла же, од но сно оно га што пе сник пи ше и жи ви. Искре но и пу ним плу ћи ма. У сал ва ма и му ње ви то. О ву р е ф р е но л и к у спо с о б но с т би в с т в о в а њ а у ж и в а ју и си м б о л и и мо ди фи ка ци је и пер со ни фи ка ци је бо жан ста ва по зна тих би блиј ских моти ва: И би ћу ве тар, би ћу ту као онај ко ји ће би ти ве тар. Очи то да пе сник Б о ш ко ви ћ на гла ша в а по с т о јано с т и до с ледно с т, м и р и спокој, исп уњ ењ е сви х же ља, као ат рибуте божанста ва, а ли и као насушне слике ж ивота сви х на с. Пе сн и ко во је са м је би ћу. И очи ту је се у сле де ћем сти ху: ни шта сам, 150

в о л и м, п и с а ћу, б и ћу. Пе с н иков о јес а м је сте љу бав ко ја је у ста њу да ме ња оне ко ји во ле, без ко је чо век не мо же. И ко ја нам ни ка да ни је би ла по треб ни ја. Без љу ба ви се ни ка да ни је ни мо гло. Без ње се ни ка да ни је м о г л о ж и в е т и и п р о м и ш љ а т и. Н и с а њ а т и б о љ и ж и в о т. Јед ин о љуб а в мо же тра си ра ти пут од ни шта, од сит ни це, па до бес кра ја и веч но сти. О си м р е ф р е н а ко ји п р е к и д а ју п р еуз бу ђ е н песн и чк и иск а з, ч ине т о и нео че ки ва не асо ци ја ци је, ко је су као ре ак ци је на тре нут но, чак и преу зи ма ње, т ач н и је не у о би ча је но у ме т а ње н и ч и м не и з а зва н и х а с о ц и ја ц и ја или ко мен та ра, на пр ви по глед, али са мо на пр ви по глед, оме та ју ћих и не по треб них, јер су ове па у зе до сми шља ју ће и до вр ху њу ју ће: ма зи ћу Урал, бла го, ру ком (: Са мо Цр њан ски је во лео ту из ма гли цу), од в р н у ћу м у з и к у, д р ж а т и ч а ш у. Ис т у фу н к ц и ју у з а у с т а в љ а њу пе сме у од р е ђ е ној т ач к и и л и с л и ц и чи не и песникови је зи ко тво рач ки екс пе ри мен ти, углав ном на нивоу тау т о л о ш ке р е п е т и ц и је. Че с т о, п е с н и к а л и т е р и ч н о - а с о н а н т н о п о н а в љ а не ку од до ми нант них ре чи ( Да, да, ле по је би ло жи ве ти овај свет, ле по, / и та ко је ле по опет до ћи, не ка ко мно го ле по, / дру га чи ји, до ла зе ћи, изне н а ђ е н с о б ом ). О с е ћ ај си г у р но с т и је с т е у љу б а ви, к р о з е у ф о н и ју ( И та да ћу во ле ти, ко нач но во ле ти, / во љен ћу би ти, зна ћу да во лим... ). Пе сн и к и п р е л а м а р е ч и ск р а ћу ју ћ и и х и у м и ру ју ћ и м у њ е ви т ис к а з ( н и не ба не ће би ти, не ба, би ти, не ба и чу ће се: Thank you for the me mory! / (mory, mory, mory...) ). Осим то га, уче ста ли су и од је ци звуч ног по драж а в а њ а по ја в а и п ри ме ри оно м а т о пе је уоп ш т е ( у п и т а њу с у, н а п ри ме р, куц-куц, звец-звец, клик, дрип-дроп, кап-кап и слич ни, као и у по р н а и м и т и р а ју ћ а уд в а ја њ а с у гл а сн и к а пс с с с т и с а мо гл а сн и к а и де мо о о о о, ис к љу ч и в о у ц иљу доча р а в а њ а емо ц и ја и д у хов ног с т а њ а). Пе сн и к же л и св а с т а њ а и е мо ц и је гл а с ов но д а од ме ри не о би ч н и м е у ф он и јск и м и г р ам а пон ав љ ањ а. Н а п риме р, н ив о емоц ија с а н ајвиш и м ко но т а ц и ја м а од р а ж а в а ју т ри с ло в а м, од в о је но и л и з а јед но з а п и с а н а ( И би ћу т у, Бо г о ро д и це, м м м, а м м м ће зна чи ти љу би ме... Дођи ). И змеђу р е ч и и р е че н и ц а п р е у з е т и х у и з в о р ном о б л и к у и з св е т ск и х му зич ких хи то ва пе сник је сме стио и дру ге ре чи, углав ном из ли тур гијских фор ми (Але лу ја, ЈХВХ име Бо га Изра и ла, He a ven не бо, Te de um х ри ш ћ а н ск а х и м н а х в а л а, и н а че с л и ч н а в а ри ја н т а у не ко л и ко је зи к а озна ча ва во ли м те), ш то н и је н и ма ло збу њу ју ће. На п р о т и в. У п и та њу је ефект но уно ше ње зна чењ ских сло је ва ко ји сту па ју у ди ја лог са пој мови ма и пред ста ва ма уну тар сти хо ва, чи ји су сто жер емо ци је као што је љу бав. Пре свих љу бав. О ч у ђу је и по д а т а к д а ме ђу у че с т а л и м би б л и ј ск и м ц и т а т и м а уо ч а в а мо и не ко л и ко п р е у з е т и х р е че н и ц а и з О т к р о в е њ а Јо в а н а Б о г о с л о в а, 151

ш т о с е з аис т а н ије очек ив ало, а л и јес т е оп р а вд ано. Рец имо: (Иа ко, у те да не, тра жи ће љу ди смрт, и не ће је на ћи, / и по же ле ће да умру и смрт ће бе жа ти од њих...), (А м ор е, с т ак л ен о м о р е, п о с т а к р в), (Се д м и пе чат је отво рен, / ти ши на на не бу већ тра је око по ла ча са). Н а р о ч и т о пе сн и ков ис по в е д а ју ћ и и п р ор ок ујућ и з ак ључ а к: К њиг а [Ave Mar i a! додајем] ће вам у утро би би ти гор ка, у усти ма слат ка као мед!. У не о би ч ној х и м н и ч но -м у зи ч кој по е м и Ave Ma ria!, ко ју ч и не више од осам сто ду гих сти хо ва-ре че ни ца (ве ћи на сти хо ва бро ји и ви ше од десет ре чи), тре ба из дво ји ти не ко ли ко са др жај них сто же ра ко ји су ау тент и ч но ис пе в а н и. По е мом до ми ни ра ју мир и љу бав, ко је је пе сник из нео из се бе, али ко је је упр кос свој убр за ној ре чи то сти са чу вао. Мир на сту па ју ћег са чуван је це ли ном по е ме, иа ко њен тоналитет на гла ше но осци ли ра и управ о з б ог т ог а ок ру ж у је спо кој би ћ а к а о ск ло н и ш т е, к а о си г у р но сн и по ја с си м б о л и чког (А лекс а нд ра С ек у л и ћ). Томе је до п ри не ло че к а њ е до ла ск а т ач н и је су с ре т а. Од ло же но с т је и на че п ри су т на и у по г од бе н и м ме д и т а ци ја ма (...А ка да бих био пе сник ), при сут ним и у Бо шко ви ће вим ран и ји м пе сн и ч к и м к њи г а м а. И т о у р а з л и ч и т и м и и г ри ви м в а ри ја н т а м а. Ево јед не од њих: 152 пи сао бих да умем, да сам пе сник, а ни сам, ни шта сам, во лим, пи са ћу, би ћу, на пра ви ћу не ки је зич ки трик, тек ман гуп ски штос, а мо ји сти хо ви би ће ура ган ко ја се преноси и на друге пој мове. Поготово у ситуираности свих познатих вре ме на (на при мер: био, је сте, би ће ), чи ме се да на шње вре ме уједно чи ни и про шлим и бу ду ћим, што нас на во ди на за кљу чак да (вре мена н е м а, н е м а, н е м а...), / да, Амен: не ма, не ма, не ма (и то је син таг ма из О т к р о в е њ а Јо в а н а Б о г о с л ов а), ко ја је, п р е тп ос т ав љ а м, и ст ек л а и з са зна ња да крај не ће до ћи, не, не, не, / (јер кра ја не ма, не ма, не ма!). Да кле, ни смр ти не ма. Пе сник не пе ва о смр ти. Пе сник сла ви одло же ну реч че ка ња. Че ка реч ко ја озна ча ва љу бав, мир и бес крај. Реч која је бо жа н с т во. Реч ко ја на с све ск у па спа ја и п ро д у хо в љу је. Не за ви сно од про пор ци ја и раз ме ра ко је мо гу, тре нут но, да за чу де, али су она кве ка кве је су и ка кве их ми за ми шља мо, као што је слу чај са љу ба вљу: (у љу ба ви се све та ко бр зо сма њу је, / љу бав је оно што мо же да ста не у ма лу ша ку, / трун чи ца, тек мр ви ца је љу ба ви). Да кле, реч без ко је смо ма ленкост за бо ра ва и без ко је не по сто ји мо: А ка да би смр ти би ло, ка да бих умро, знам, знам, да, то знам, ка да бих, да кле, не стао у оном ни шта се бе, и то ни шта, не ким већ сво јим је зи ком,

ус пе ло би да до ђе до ре чи и та ко ма ло из го во ри: ВО ЛИМ ТЕ (Ни шта сам, во лим!), а чу ло би се, као што ће се Red ale rt чу ти, гонг, ринг-ринг, бас-бу бањ зво на са цр кве Све тог Сил ве стра (: Са мо Цр њан ски је во лео та зво на пред ве че). Реч до ђи од но сно до ђи и и и до ж и в љ а в а с е к а о бу д у ћ и с ус р е т с а ми ром и љу ба вљу ко ји са мо што се ни је де сио. Као не што че му сви тежи мо. Као по ја ва ко ја је би ла, је сте и би ће ( био сам ту са мо да би смо се рас та ли... и опет на шли, да би смо се пре по зна ли, / а до ћи ћу, би ћу ту, да би сте и ви до шли ). Као ча ро ли ја и моћ да се и по је ди нац и чи тав свет о т в о ри з а ви ше од с е б е с а мог, к а ко је п ри ме т ио п и с а ц по г о в о ра Ча с ла в Ни ко лић. Као ма ги ја без ко је ни смо у ста њу да се да ље ме ња мо, а што нам је на су шно, да нас и ов де, као и су тра. Б о ш ков ић ев а и с п о в ед н а п р о м и с а о: Д а, од у в е к м е је з а н им ал о / ка ква ће би ти та ме ло ди ја, хим на до ла ска, не бе са, / и увек сам је осе ћао у speed-у, trash-у, / (љу бав је та ко бр за и бес крај на), н а г о в е ш т а в а н а м не са мо до ла зак не бе са не го и осе ћа ка ко ће тај чин из гле да ти. По ја шњава нам ка кав ће би ти спој че ка ног и оно га што се че ка ( би ће мо јед но те ло, је дан ја ук, је дан осмех ). Да кле, и тај че ка ни мир, љу бав и бес крај до ћи ће уз му зи ку: то не ће би ти не што ви ше од ве ли ког ша па та blu es-а... тек... о тк у ц ај с рц а покојне К л ањ ат ељи це К рви Х рис т о в е, ч а сне с е с т р е И не с / (То је тек blu es!), / и град ће си ја ти сам од се бе, овај град, град, град. По ред му зи ке, да би се оства ри ло пе сни ко во убе ђе ње ( жив сам, ве ру јем, / и до ћи ћу, до ћи, Ave Ma ria, ми ло сти пу на, / јед но сам с тоб ом. / Б л а г о с л ов љ ен а т и м еђ у ж е н а м а, / и з в и н и, в ол и м, љуб и м, х в ал а ), по пе сн и ко вом м и ш ље њу и ж и в ље њу, не о п ход на су о се ћ а њ а. Ну ж но је и осе ти ти оно у шта се ве ру је ( и та ко је ле по осе ти ти, опет, и опет, / (Са мо да те осе тим, са мо све!) ). Ну жно је и осе ти ти да нас окру же ње осе ћа ( Ох, ка ко ме са мо осе ћа та смо ква ). Као што је по треб но осе ти ти и књи гу-по е му љу ба ви пред на ма, а то је, очи глед но, мо гу ће, јер је пе сник Бо шко вић сво ју књи гу до вео у стање ра зумљи во сти, бли ско сти, при сности и осе тљи во сти, упр кос при вид ној ко шмар но сти и пре и гра но сти. И че сто ко ри шће на реч треп (треп тај) не са мо да од сли ка ва трен у т но с т в е ћ и м а г и ч н у ја в од а б р а н и м а од с т р а не б о ж а н с т а в а с а и ко н а где стр пљи во иш че ку ју љу бав, мир и бес крај. З а т о п ес н и к о п р а в д а н о и и с п о в ед н о з а к љу ч у је: О в а п о е з и ја с е чита ја го ди ца ма пр сти ју!, асо ци ра ју ћи на по е зи ју ко ја се живи и пром и ш љ а, и а ко је л и ч н а и п ри т а је н а, од но сно не ис п и с а н а. А л и ко ја је с т е и са мо сво јан од раз на шег тре нут ка и про сто ра. Н а к р а ју и м п р е си је, т р е б а с у м и р а т и д а по е м а -к њи г а љу б ав и Ave Ma r i a! је сте и нео бич на и нео че ки ва на. По го то во не у по ре ди ва, не срав 153

њи в а и не с а ме р љи в а у с рп ској по е зи ји. Д а је он а пе сн и ко в о ау т е н т и ч но е м о ц и о н а л н о и м е т а ф и з и ч к о и с к у с т в о. И д а с а д р ж и с в е о н о ш т о ј е у песн и чком бићу д уг о в р емена т аје но, ћут а но, пов р емено г убљ ено и у в ек о с ећ ано ( Ч. Н и ко л и ћ), и т о е ру п т и в н и м и иск р е но -ис по в ед н и м г о в о р ом би ћа и духа песника Драгана Бошковића. Љубав је, одувек, била неуниш т и в а, и а к о ј е с к р и в а н а п о в р е м е н о, п о р у ч у ј е н а м п е с н и к и с к р е н о и у б е д љи в о. Треп! До но вог отва ра ња пе сни ка и по е зи је. А л е к с а н д а р Б. Л А КО ВИ Ћ 154 П РИ Ч А О П РЕ Л Е Ш Ћ Е НОЈ Г Е Н Е РА Ц И Ј И Фи лип Гр бић, Пр е л е с т, Вул кан из да ва штво, Бе о град 2018 У в р е ме к а д а смо св е до ц и к њи же в не х и пе р п р о д у к ц и је, н а р о ч и т о на жан ров ском по љу ро ма на, мо гућ ност ис ти ца ња и да ле ко се жног чит а лач ког од зи в а п ри па да са мо оној п р о зи ко ју к а ра к т е ри ше и з ра жен с т а в без ме ан дри ра ња или фал си фи ко ва ња ау тен тич но сти. При влачност оваквог шти ва најчешће лежи у чињеници да оно нуди приказ најнепосредн и је до ж и в ље не с т вар но с т и на сва ком к њи жев ном фо н у (пси хо ло ш к и и на ра т о ло ш к и а спек т и, је зи к), к а к ва г од би ла с т ру к т у ра т е с т вар но с т и и з пе р спе к т и в е ју н а к а р о м а н а. У т ом см и с л у, п р ви р о м а н Ф и л и п а Гр би ћ а (1984) Р у м и н а ц и је о п р е д с т о је ћ ој ка т а с т р о ф и ( П л а т о, 2017 ), н а г р а ђ е н п ри зн а њ е м З ад уж бине М илош Ц рњ а нск и з а н ај б о љи р о м а н-п р в е н а ц, био је ета лон искре ног, ау тен тичног, неизвештаченог и узбудљивог припо в е д а њ а о с т в а ри м а, ко је је по т и ц а ло од ау т е н т и ч но о с е тљи в ог, и н т у и т и в н о г п р о т а г о н и с т е п р е н а п р е г н у т и х ч у л а. Гр б и ћ је у ов о м р ом ан у по ну дио из у зет ну пси хо гра фи ју лич но сти и по е ти ку уну тра шњег изгнан ства, исто вре ме но се по ста вив ши и као ди јаг но сти чар до ба. Мо же с е р е ћ и д а је ау т о р но ви м р о м а ном не св а к и д а ш њ е г н а зи в а Пре лес т на тра гу пр вог, с об зи ром на то да је, у гру бим цр та ма, реч о својевр сном порт рет у моде рног појед и нца који пок ушава да се искобељ а из па кле ног гро тла по ро ка ко ји на ме ће са вре ме ни, ми ле ни јал ски живот, п ри че м у м у нај ве ће м у ке за да ју из ра же на а л и го то во не у по т ре бљи ва с а мо св е с т, с еби ч л у к и с ла ба в ољ а. Прил иком, ме ђу т и м, па ж љи ви јег и л и понов љ е ног ч ит ањ а р ом ан а, ч ит аоц у с е и зош т р ав а с л ик а о, и п а к, дос т а д ру га ч и јем ш т и ву у од но су на п р во де ло. Ове ра з л и ке оч и т у ју се, п ре све г а, к а д а је ф о р м а л н а о р г а н и з а ц и ја р о м а н а у п и т а њу. Док с у Р у м и н а ц и је биле јед но с тавно с т ру кт урира не у че т ири поглав ља, Прелес т одаје у т исак