РАС Т КО ЛОН Ч А Р А Л ЕК СА Н Д А Р ПО ПО ВИ Ћ КАО ПЕ СНИК ЖАК ЗАКС У пе ри о д у из ме ђу д ва све т ска ра т а, у с рп ској и ос т а л и м ју г о с

РАС Т КО ЛОН Ч А Р А Л ЕК СА Н Д А Р ПО ПО ВИ Ћ КАО ПЕ СНИК ЖАК ЗАКС У пе ри о д у из ме ђу д ва све т ска ра т а, у с рп ској и ос т а л и м ју г о сло вен ск и м к њи жев но ст и ма, под у т и цајем ле ви чар ск и х и де ја ја в ља с е и де ја с т в а р а њ а с о ц и ја л не л и т е р а т у р е, од но сно н о в ог, с о ц и ја л ног р е а л и зма. П и сц и ок у п љ е н и око ча с о п и с а Но в а л и т е ра т у ра, по том и Ст о же ра, Књи жевни х све зака и слич них, под ди рект ним руководством за бра ње не Ко му ни стич ке пар ти је Ју го сла ви је, разви ја ју т еори ју но ве к њи жев но с т и по к а ра к т е ру р е во л уц ионарне, а ре а л ис т и ч ке по са д р ж и н и, за сно ва не на п ри н ц и п у д и ја лек т и ч ког мат ери ја л и зма. П и сц и ок у п ље н и око ови х ча со п и са ућ и ће у су коб са д ру г и м ле ви чар ск и м п и сц има М ирославом Крлежом, Марком Р и с т и ћем, Ра де т ом Д ра и н цем и д ру г и ма ко ји н и су под р е ђи в а л и сло бо дан уметнички израз пи сца иде о ло шкој тен ден ци ји, од бија ју ћ и да п рих в ат е донек ле вулг ариз а т орск а поет и чк а начела која с у п р о мо ви с а л и, п р е ма њи хо ви м т у ма че њи ма, Ђ о р ђе Јо в а но ви ћ, Јо в а н По по ви ћ, Ве л и б о р Гл и г о ри ћ и д ру г и. По ле м и к у која ће у исто ри ји књи жев но сти оста ти по зна та као су коб на књи жев ној ле ви ци, а ко ја је не рет ко пре ва зи ла зи ла гра ни це те о ријске и идејне р а с п р а в е, че с т о по п ри ма ју ћ и л и ч н и т он, п р е к и н уо је по че т а к ра та и оку па ци је зе мље, при че му ће жи во те што у ло го ри ма и з а т во ри ма, ш т о у д и р ек т ном ок рша ју са неп ријат ељ ем и зг убит и мно ги од уче сни ка овог су ко ба. Поб ед ом Н ар одноос лоб од ил ачке в ојске, под руков одс т в ом К ПЈ, ју го сло вен ске зе м ље по ста ју де лом со ци ја ли сти ч ке ре п у бли ке у ко јој се, по узо ру на Со вјет ски Са вез, же ли спро ве сти про ле терска ре во лу ци ја. Уз, с јед не стра не, на ционализацију, конфискацију, с т р ељ ањ а и п р о г о не и де о ло ш к и х не ис т о м и ш љ е н и к а и рушењ е т ековина с т а р е Ју г о с ла ви је, ја в љ а с е и т е ж њ а з а о б новом зем љ е, 808

з а и з г р а д њ ом но в е с т в а р нос т и. Под г е с лом М и г р а д и мо п ру г у пру га гра ди нас, омла дин ци ши ром Ју го сла ви је уче ству ју на до б р о в ољ н и м р а д н и м а к ц и ја ма, и з г р а ђу ју ћ и и з но в а же ле зн и ч к и и с а о б р а ћ ај н и си с т е м ко ји с у р а т н а де ј с т в а р а з о ри л а. И зг р а дњ а Ом ла д и н ске п ру г е Брч ко Ба но ви ћ и у п ра во је т е мат ска п ре о к у паци ја ве ли ког бро ја мла дих али и ста ри јих 1 пе сн и ка, ко ји по ла ко пре ста ју пи са ти о ра ту и ње го вим по сле ди ца ма као што је био случај по осло бо ђе њу зе мље 2 већ у из г ра д њи на ла зе но ви опт им изам, по т ребан за нови по че так и сп ро во ђе ње ко м у н и с т и ч ке револ уц ије. 3 На р од но о с ло б о д и лач к а б ор ба на т ај на ч и н по с т а је к ул т у р о ло ш к и уте ме ље на као сво је вр сни та бу, на ком се да ље на до гра ђу је ре во луц и о нар на у ме т нос т, ч и ји к ри т и ча ри ка о гла в н и за х т ев по с т а в ља ју услов да се ве ро до стој но и оптимистички опи су је но ва ствар ност. Пол ит и ч к и р а ск и д с а ССС Р- ом и конс т а н тн а, д амок ловск а п р е т њ а од но в ог р а т а с а до ју че р а ш њи м с а в е зн и ком де ло в а л и с у дво ја ко на пе сни штво СФРЈ с јед не стра не, кри ти ча ри не од у стају од з а хт ев а да по е зи ја п ри к а зу је по л и т и ч к и ко р ек т н у с т в арно с т, док се, с дру ге, све ве ћи број пе сни ка окре ће те ма ма ин тим ног к а ра к т е ра, ме ђу њи ма и м но г и пе сн и ц и ко ји су до ју че п исал и т зв. к у би к а ш к у по е зи ју, по п у т Сл а вк а Вукос а в љ евић а и Слоб одана Мар ко ви ћа. 4 У овом пе ри о д у и зно ва се пок ре ће п и т а ње т е о ри ј ск и х по став ки со ци јал ног, од но сно со ци ја ли стич ког ре а ли зма као књижев ног мо де ла ко ји од сли ка ва са вре ме ну ствар ност, а што је нар о ч и т о ви д љи в о у т ек с т о ви ма З о р а н а М и ш и ћ а, 5 у ок ви ру њ е г о в е ка ко је са м на зи ва од бране поезије. Наиме, не ма ло п у т а М и ш и ћ тра жи од дог мат ских кри ти ча ра по пут Ва тро сла ва Ми ми це, Наска Ага но ва или Ду ша на Пу ха ла мла дих као што су и пе сни ци о ко ји ма п и ш у и ч и је пе сн и ш т в о д ис к в а л и фи к у ју он да к а да оно г о во ри о с т ва ри ма ко је н и су део с т а н дард ног, со ц и ја л и с т и ч ког и из гра ди тељ ског ин вен та ра, да, ако већ ин си сти ра ју на књи жев 1 Ра т ко Пе ко в и ћ, Ни р а т н и м и р: п а н о р а м а к њи ж е в н и х п о л е м и к а: 1945 1965, Фи лип Ви шњић, Бе о град 1986, 39. 2 Исто, 15 19. 3 Овај пре лаз је на ро чи то ви дљив у пр вом по сле рат ном збор ни ку омла динске по е зи је По е зија м ла ди х, ко ји уре ђу је Ри сто То шо вић (По е зи ја м ла ди х, збор ник, Ри сто То шо вић (ур.), Но во по ко ле ње, Бе о град 1948). 4 Слав ко Ву ко са вље вић (Ли р и к а, Но во по ко ле ње, Бе о град 1949) и Сло бодан Мар ко вић (По с л е с н е г о в а, Но во по ко ле ње, Бе о град 1949. и Г р а д н а р ук ам а, Но в о п о ко л е њ е, Б е о г р а д 1950) у с в о ји м п р в и м з б и р к а м а, п р ед с т а в љ а ј у с е к а о п е с н и ц и ч и ја је т е м а т с к а п р е о к у п а ц и ја, у н ај в е ћ ој м е р и, ус м е р е н а н а и з г р а д њу до мо ви не. Већ од њи хо вих сле де ћих збир ки, код Ву ко са вље ви ћа (Шта ти каж е ш, Ма р и ја, Но в о по ко ле њ е, Б е о г ра д 1952) и Мар ко ви ћ а (Св и рач у л ишћу, Но во по ко ле њ е, Б е о г ра д 1952) ви д љи в је з а о к р е т к а по е зи ји и н т и м и с т и ч ког к а ра к т е ра (прим. Р. Л.). 5 З о р а н М и ш и ћ, Ре ч и в ре м е: ра з го в о р и о п о е з и ји, Но в о по ко ле њ е, Б е о г р а д 1953. 809

нос т и која ће у по тп унос т и с л ик ат и с о ц ијал ис т и чк у с ав р емено с т, да ју кон крет на по е тич ка на че ла, ко ја не ће би ти ба зи ра на на фраза ма по пут песничког упијања у нашу стварност, отварања очију ши ром и то ме слич но. Ово и ова кво де ло ва ње Зо ра на Ми ши ћа с једне ст ра не ће сугерисат и да су и и н т и м и ст и ч ке, као и г ра д и тељске т еме, под јед на ко би т а н ч и н и ла ц со ц и ја л и с т и ч ког ж ивот а, 6 али ћ е, и с т о в р е ме но, и н д и р е к т но о т в а р а т и п у т оној по е з ији која с е ви ше не ће да т и ок а р а к т е ри с а т и к а о п лод л у т а њ а и л и т р ажењ а но ви х п у т е в а 7 пе сни штву Ми о дра га Па вло ви ћа и Вас ка По пе. Године 1955. Пре драг Па ла ве стра ће, у пред го во ру сво јој Ан тол о г и ји п о с л е ра т не с рп с ке п о е з и је, о р а з в о ју с рп ског по с ле р ат ног пе сн и ш т ва, ч и ја је к ул м и на ц и ја ос т ва ре на у п ра во у по јави д војице на в е де н и х пе сн и к а, п и с а т и с ле де ће: Прит ис а к је био в е л и к и, а л и ви ше г о т о в о н и ко н и је спон т а но с т в а р а о он а к ву по е зи ју к а к в а с е с т в а р а л а п р ви х по р а т н и х г о д и н а, ка да је би ла ско јев ска по е зи ја, пругашка, ударничка, брчкобановићскa (...) на лик, у по не че му, на оно кор ча гин ско, обад ско. (...) На су прот то ме, ја вља ла се јед на но ва по е зи ја, је дан нов вид по сле ратне срп ске по е зи је. (...) Не што са свим дру го, оно од че га је [песник] до ју че з а з и р а о к а о од оп ск у рне м и с т и фи к а ц и је и не по п р а в љи в е де к а де н ц и је. 8 Пе ри од по ја ве ова к ви х мо де р н и с т а по но во ће иза зва т и ш и зм у, наставак оног предратног су коба на књижевној левици између реали ста оку пље них око Књижевних новина и мо дер ни ста окуп љ е н и х о к о ч а с о п и с а С в е д о ч а н с т в а, а ко ји ће, ре чи ма Ву ји це Ре ши на Ту ци ћа, би ти (не)ре шен не мо гу ћим ре зул та том 0 : 0. 9 Зн а ч ајно је п а к п ри ме т и т и а пс ол у т но од с у с т в о св а ког ви д а р е а л и з м а ко ји би оп и си в а о и а лт е рн ат и вн у с т р ан у с т в а рнос т и, од но сно оног ре а ли зма ко ји би био ли шен оп ти ми стич ког рас поло же ња; ко ји би се фо ку си рао на са да шњост као та кву, пре не го као жр тву на ол та ру бо ље бу дућ но сти и ко ји не би обич не љу де п ри ме ћ и в а о ис к љу ч и в о у кон т ек с т у и з г р а д њ е п ру г е, мо с т о в а, з а д ру ж н и х до мо в а. Та ко је, п ри ме р а р а д и, и з п р в е з би р ке пе с а ма Сте ва на Ра ич ко ви ћа, Де тињства, из 1950. го ди не, цен зу ра из ба ци ла 6 З. М и ш и ћ, Д в а п р и м е р а ш а б л онс ке к р и т и ке н а п о е з и ј у м л а д и х, Реч и вре ме..., 44. 7 З. Ми шић, По е зи ја оп сед ну тих ве дри на, Реч и вре ме..., 200. 8 Пре драг Па ла ве стра, По глед на по е зи ју, Ан то ло ги ја по сле ратне српске по е зи је: 1945 1955, Омла ди на, Бе о град 1955, 9 12. 9 Ву ји ца Ре шин Ту цић, Во зач хит не по е зи је, Хлад но че ло: по ет ски лис т о в и о с м е д е ц е н и је, Ма ти ца срп ска, Но ви Сад 1983, 159. 810

пе сму са на сло вом Глад во ди у се ло Бо ван под из го во ром да је ис увише песим ис т и чн а. 10 С ход но ов а к в ој сит уац ији, с т иче с е ути сак да се пе сник, уко ли ко се же лео ба ви ти те ма ма из но ве стварности, морао окре та ти ис кљу чи во њи хо вим по зи тив ним аспектима, од но сно уз услов да ау то но ми ју свог пе снич ког ја под ре ди и де о ло г и ји. Уз т о, мо г ућ но с т и да бу д у к рит икован и на и деолош кој осно ви би ла су под ло ж на и д ру г а д ва т ок а по сле рат ног пе сн и ш т ва и н т и м и с т и ч к и и мо де р н и с т и ч к и. Од пе сн и к а је, п р е ћу т но, т р а же но да на од ре ђе не те ме жму ри, ка ко то сли ко ви то ка же Зо ран Ми шић, а да дру ге гле да ши ром отво ре них очи ју. 11 У овој и ова квој дру штве ној и књи жев ној ат мос фе ри, у ча сопи су Зап иси, 1952. го ди не, ја вља се Жак Закс, пр ви ли те рар ни псеудо н и м А лександ ра По по ви ћа, јед ног од нај ве ћ и х с рп ск и х д рамск и х п и с а ца, ч и је с у д р а ме о б е ле ж и ле с рп ск у к њи жев н у и по з о ри ш н у умет ност 20. ве ка. Ра з р е ше њ е пс е у до н и ма Ж а к З а кс, од но сно њ е г о ву по т в р д у, до но си Ра до ва н По по ви ћ у би о г ра фи ји А лек са н д ра По по ви ћа, насло в ље ној Пос лед њи срп ск и бољ ше в ик, на во де ћи да ово име пи сац узи ма у знак се ћа ња на стра да лог оца јед не при ја те љи це. 12 К ако навод и Јо в а н Љу ш т а но ви ћ, 13 По по вић се под овим псеудо ни мом ја вља нај пре у пи о нир ској пе ри о ди ци, с по чет ка пе де сетих го ди на, са деч јим пе сма ма. Алек сан дар По по вић је 1952. го ди не био је дан од осни ва ча, вла сни ка и уред ни ка не зави сног ча со пи са За п и с и, ко ји из ла зи у ма лом ти ра жу, у све га осам бро је ва, 14 а чи ја је основ на на ме ра да об ја в љу је по че т н и ч ке ра до ве а но н и м н и х п и с а ца. 15 У овом ча со пи су Алек сан дар По по вић ће, под сво јим именом, во ди ти отворену полемику са Зораном Мишићем који крити ку је сам кон цепт ча со пи са а под псе у до ни мом Жак Закс ће об ја ви ти де сет пе са ма, је дан про зни за пис и пр ви чин дра ме под на сло вом Лу дак. На кон што ча со пис пре ста не са из ла ском, услед 10 Ст ева н Раи ч ко ви ћ, Је дан мо г у ћи ж и вот: (Ho mo po e t i cu s), На род на к њига Ал фа, Бе о град 2002, 121. 11 З. М и ш и ћ, О ж у б о р е њу по т о к а и т о к у људског ж и в о т а, о Ве сн и П а ру н и јед ној кри ти ци на ње ну збир ку пе са ма, Реч и вре ме..., 91. 12 Ра до ван По по вић, По след њи срп ски бољ ше вик, Слу жбе ни гла сник, Бе о град 2009, 16. До ду ше, бит но је на зна чи ти да Р. По по вић овај псе у до ним на во ди у об ли ку Жак Жакс, док се у пе ри о ди ци, ко ју и сам на во ди Алек сан дар По по вић п о т п и с у је к а о Ж а к Закс. Не сум њи во је да се ра ди о ау то ро вом лап су су (прим. Р. Л.). 13 Ви ди: Јо ван, Љуштановић, Живети ме ђу кр хотинама, Александар Попо вић, п р и р. Јо в а н Љу ш т а н о в и ћ, И з д а в ач к и ц е н т а р М а т и ц е с р п с ке, Но в и С а д 2015, 7 24. 14 Од то га, два (3/4 и 5/6) из ла зе као дво бро ји (прим Р. Л.). 15 Ча с оп ис је, и змеђу о с т алог, значаја н к а о к њи жевноис т ори јск а ч ињ ен ица и по то ме што у ње му пр ве пе сме об ја вљу ју Бран ко Миљ ко вић и Јо ван Хри стић (прим. Р. Л.). 811

не мо г ућ но с т и фи на н си ра ња ш та м па ња, Жа к За кс ће се, д ве год ине к а сн и је, з а јед но с а Га л и б ом С у леј ма но ви ћем, ја ви т и к а о у р ед н и к ча с о п и с а Ц р в е н о је с т е, ко ји ће би ти за бра њен од мах на кон из ласка пр вог бро ја, а оба ау то ра ће би ти спро ве де на на Го ли оток, на из др жа ва ње јед но го ди шње ка зне. У овом ча со пи су Жак Закс об јављу је три пе сме, од ло мак из ро ма на и је дан текст по е тич ко-пам флет и с т и ч ког ка ра к т е ра, у ком к ри т и к у је с т а ње у к њи жев ном ж и во т у и да је сво је ви ђе ње но ве, ре во лу ци о нар не ли те ра ту ре. Став са ко јим се Алек сан дар По по вић по ја вљу је у књи жев нос т и с по че т к а пе де с е т и х г о д и на ода је р е в о л у ц и о на р а, ко м у н и с т у не за до вољ ног за те че ним ста њем ка ко у ли те ра ту ри, та ко и у реал но сти, чи ји би умет ност мо ра ла би ти од раз, али не у вул гар ном, по д ра ж а в а лач ком см и с л у. О в о је нар о ч и т о ви д љи в о и з д в о де л ног т ек с т а о б ја в љ е ног на к р а ју по ме н у т ог ча с о п и с а, а ко ји по т п и с у ју З а кс и С у леј ма но ви ћ. 16 У њ е м у По по ви ћ у по т п у но с т и не г и р а р е зул та те по сле рат ног пе сни штва ФНРЈ у кон тек сту спро во ђе ња проле тер ске ре во лу ци је, уо ча ва ју ћи ка ко се пе ва ње о Пру зи пре тво рило у со ли ло кви ра ње, а по том и у де ка де н т н и мо де р н и з а м. Пр е ма овом тек сту, По по вић сма тра да умет нич ка исти на у пот пу но сти мо р а од г о в ар а т и р е а л но с т и к а о т ак в ој, п р е не г о од р а з у сно ва и и м аг и н а ц и ја, односно мор а одг ов а р ат и ис т и н и до ко је с у п и сц и л и ч н о д о ш л и. К њи же в н о с т м о р а б и т и п р о л е т е р с к а, д а к л е р е в о лу ци о нар на и ди на мич на, с об зи ром на то да је со ци ја ли зам тек п р е ла зн и с т ад ију м и з бу ржоаског у ком ун ис т и чког д руш т во, ш т о под ра зу ме ва да тре нут но ста ње ни је и не мо же би ти иде ал но, те на тај и та кав на чин не мо же би ти пред ме том умет нич ке об ра де. С ход но т о ме, нај в е ћ и б р ој о б ја в љ е н и х По по ви ће ви х пе с а ма њих осам да ло би се ока рак те ри са ти као сво је вр стан кри тич ки реа ли зам. Четири песме би се могле посматрати у контексту интими стич ке пое ти ке, док усамљена, али као директна веза са каснији м По по ви ће ви м д ра м ск и м с т в а ра ла ш т вом о че м у ће ре ч и би т и ка сни је сто ји пе сма на сло вље на Тре ба жи ве ти. Н ај з а н и м љи ви је у кон т ек с т у он да ш њ ег с а в р е ме ног с рп ског пе сни штва је су упра во пе сме из пр ве гру пе, пе сме, та корећи, критич ког ре а ли зма. Њих се дам је об ја вље но у З а п и с и м а од то га шест у окви ру ци клу са на сло вље ног Су се ди а јед на у ча со пису Ц р в е н о је с т е. Све су пи са не у сло бод ном сти ху, са из у зет ком пе сме Са ман сар де, ко ја је ри мо ва на, у по ма ло нео бич ној ab cac фор ми. Та ко ђе, овим пе сма ма је за јед нич ка по зи ци ја лир ског субјек та, од но сно, мо гло би се ре ћи, на ра то ра ко ји о ју на ци ма сво јих пе са ма го во ри са из ве сне по сма трач ке дис тан це. 16 Жа к За кс и Га л иб С у леј ма но ви ћ, О по ја ва ма де к а ден ц и је и де г ра да ц и је к њи же в н о г ж и в о т а, Ц р в е н о је с т е, ја ну ар 1954, 53 58. 812

Пр ва, пе сма По д ру га ра з ја реном к и д и са њу у п ро ле ће, је д и на о б ја в љ е на у За п и с и м а, 17 а ко ја не при па да ци клу су Су се ди, тема ти зу је лик не и ме но ва не же не, по сма тран у ја ким контрастима: Обе ше на же на, на ко јој све ви си, х а љи н а б ле д а, удо ви р а с т р з а н и, ко р а ч а про ле ћа јед ног кроз оштра, по мам на чу ла и де те за ру ку, во ди... Су мор ни, обе ше ни лик же не, чи ја фи зи о но ми ја ни је де фи ниса на и згледом л и ца већ ра с т р за н и м удо ви ма, По по ви ћ пос т ав љ а, по кон тра сту, у про ле ће, ка да се бу де оштра, по мам на чу ла и на го ни, пра ве ћи та ко увод за дру гу стро фу у ко јој је на го ве ште на тра гич на но та ње ног при ват ног жи во та: И она муж ја ка на ле жа ју гне зда има, и он по кат кад ми ри ше на дах дру ге жен ке или ви ше ча ша не го што пла та сти же. Ал опет њу ши је че сто, па ма и мр зо вољ но, ма ло је ма кар љу би. Већ в о к а бу л а р ко ји м По по ви ћ оп и с у је п ри р о д у њи хо в е в е з е м у ж ја к, жен к а с у г е ри ше и з о с т а на к св а ке емо т и в но с т и. О н не на гла ша ва да ли је тај муж јак отац де те та ко је же на за ру ку во ди, ш т о о т ва ра мо г ућ но с т д во ја ком т у ма че њу ње ног по ло жа ја. На и ме, а ко т ај чо в ек је с т е о т а ц њ е ног де т е т а, он да је ле г и т и мно з ап ит ат и се ка кав од нос он има пре ма де те ту, с об зи ром на то да се ра ди о чо ве ку ко ји пи је ви ше ча ша не го што пла та сти же и ко ји по каткад ми ри ше на дах дру ге жен ке, те ни по што не мо же би ти ре чи о по ро дич ној хар мо ни ји. С дру ге стра не, ако се не ра ди о би о лошком оцу де те та, он да се мо же за пи та ти о при ро ди од но са из ме ђу м у ж ја ка и же не. Та ко ђе, По по ви ћ не п ре ц и зи ра ч и ја п ла та од ла зи на т о л и ке ча ше, т е опе т о т в ара мог ућно с т ви ше с т ру ког т у ма че њ а, где би сва ка ко би ло нај тра гич ни је по по ло жај же не оно где се ра ди о ње ној пла ти ко ју не за по сле ни (?) муж тро ши на ал ко хол и љу бав ни це. Сва љу бав ко ју ова же на осе ћа ма ни фе сту је се у то ме што је муж јак њу ши што је опет су ге сти ја јед ног ани мал ног, пре не го емо тив ног чи на че сто, па ма и мр зо вољ но. По ма ло иро нич но, али, дâ се на слу ти ти, не и без из ве сне сао с е ћ ај но с т и, По по ви ћ з а к љу ч у је пе см у с т и хо ви ма: 17 Ж а к З а кс, По д р у г а р а з ја р е н о м к и д и с а њу у п р о л е ћ е, З а п и с и, 15. јун 1952, 11. 813

До ста је за жи вот овај обе ше ни што бе све сно слу ти у дну сво јих су за не ш т о ви ше. Де лу је да је кључ на реч ове стро фе бе све сно. Она у пот пуно сти сли ка те жи ну по ло жа ја же не, су ге ри ше ира ци о нално трпљење од но са који се сво ди ис кључиво на животињски сношај, немог у ћ н о с т и л и п одс в ес н и с т р а х од п обу н е п р о т и в т а к в о г с т а њ а, њ е г о в о п ри х в а т а њ е к а о н у ж но с т и и п ри г у ше н у т е ж њу з а не ч и м више. По ло ж ај же не и мај ке је, на ов ај на ч и н, у с о ц и ја л и с т и ч ком дру штву до ве де но под ве ли ки знак пи та ња. Пе сма наслов љ е на И з д руг е парт а је, 18 пр ва из ци клу са Сусе ди, на ро чи то је ин те ре сант на ако се по сма тра у контексту ирон и з а ц и је г ра д и т е љ ског з а но са п р вог т а ла са по с ле рат не по е зи је. У њој се те ма ти зу је лик ком ши је ко ји сва ке но ћи са же ном у кре ве ту слам ња чу кр ши / ују тро уста је ра ни је од сви ју / и не чуј но од ла зи као да ни ка да ви ше не ће до ћи. Пе сник је чуо да он пре ко це лог да на гра ди не што на Са ви, пљу ју ћи у кр ва ве ша ке, при се ћа ју ћи се да не где тре ба да се вра ти, / да ра ди не че га тре ба да псу је / и да се на да. Круг рад ног да на не и ме но ва ног ком ши је, ко ји је ли шен сва ког фи зич ког опи са, за тва ра се у су мрак, ка да се вра ћа ку ћи псу ју ћи, го во ре ћи же ни о те го ба ма ра да, те по но во на ње ним куко ви ма ви да сво је на бре кле ша ке. Сле де ћег ју тра рад ња се по на вља, ком ши ја по но во уста је пре свих, од ла зи као да се не ће вра ти ти, али на да се пот кр пљу је сва ко га да на / град ња ра сте. Уко л и ко се ова пе сма по с т а ви ка о п ро т и в т е за к ри ла т и ц и М и гра ди мо пру гу пру га гра ди нас, он да је ја сан њен иро ни за цијски кон текст. По по вић се пи та да ли град ња, ко јој овај не и ме нова н и и обезл и че н и чо век подређу је ч итаве своје дане уопш те у т иче на из град њу ње га са мог и ње го вог жи во та? Да ли је та на да, ко ју овај чо век пот кр пљу је док град ња ра сте, она на да да ће се не што у ње го вом жи во ту зна чај но про ме ни ти уко ли ко се то не што на Са ви из г ра д и? При т ом, т ре ба п ри ме т и т и п ри к ри ве н у и ро н и ју и у од ред ни ци не што као да је по ста ло не бит но гра ди ли се пру га, мост, за дру жни дом или дом кул ту ре, не ста је ди вље ња пре ма објект и ма ко ји иа ко г р а ђе н и с а н а ме р ом о спо с о бљ а в а њ а с а о б р а ћ а ја и еко но м и је с т о је к а о спо ме н и ц и б р ат с т в а и је д и н с т в а, т е ме љи новог дру штва. При ват ни жи вот овог рад ни ка, на су прот то ме, практич но да не по сто ји он се се ћа да не где тре ба да се вра ти, да ра ди не че га тре ба да псу је. Не ви ди овај рад ник, као Ве сна Па рун на 814 18 Ж. Закс, Из дру ге пар та је, З а п и с и, 29. но вем бар 1952, 12.

јед ном ме сту у сво јој збир ци Пје с м е 19 не ко л и ко г о д и на р а н и је, да би ње го ва но ва до мо ви на мо гла би ти рад на бри га да, с об зи ром на то да је у ци клич но сти и исто вет но сти сво јих да на за бо ра вио и че му је под ре дио свој рад ни век. У пе сми на то пи та ње не ма по ну ђе них од го во ра у ви ду па ро ла по пут: За бо ље су тра, Сва ко ме пре ма за слу га ма, Да сви бу ду јед на ки и то ме слич но, а ко је би рад ни ку слу жи ле као под сет ник. Н а по с ле т к у, мо же с е по с т а ви т и п и т а њ е и о с уд би н и њ е г о в е же не, ко ја су пру га ви ђа са мо уве че, ка да се вра ти, кр ва вих и на бреклих ша ка од ра да, и са њом при ча, по све му су де ћи, са мо о те гоб а м а р а д а, по см а т р а ју ћ и је иск љу ч и в о к а о с екс уа лн и о бјек а т и сред ство за опу шта ње од на пор ног да на. По по вић из пе сме ели мини ше сва ки вид оп ти ми зма, сва ки по лет ка рак те ри сти чан за куби к а ш к у по е зи ју, и њ ој с у п р о т с т а в љ а р е а л но с т де х у ма н и з у ју ће мо но то ни је ко ја се па ро ла ма не да про ме ни ти, што је јед на од нај о ш т ри ји х к ри т и к а п р в ог т а л а с а по с ле р ат не по е зи је. До не кле ко мич на пред ста ва али ујед но и кри ти ка ком шије л у м пен п р о ле т е р а и њ е г о в ог мен т а л и т е т а ус ле д и л а је у пе см и С а п р в ог б о ја. 20 По по вић пи ше: Мој су сед је мај стор што у фабри ци ра ди на сат, / од под не по би фе и ма ис пи ја ра ки је мно ге, / и сва ку ноћ про спа ва по ред же не. Већ са мо по ре ђе ње са прет ход ном пе смом до но си кон т р а с т и з ме ђу р а д н и к а ко ји по ч и т а в да н г р а д и не што на Са ви и за на тли је ко ји у фа бри ци ра ди на сат, од но сно ко л и ко до по д не в а, да з а р а д и т о л и ко ко л и ко би по п ио до в е че ри. Бит на од ли ка овог ли ка је сте да ни кад не ве ру је оно што чу је, ка ко пи ше По по вић у сле де ћем сти ху: Па ипак, од ју трос је са ко ли ма кре нуо у фа бри ку, јер та мо су сви ре кли да је од ју че њи хо ва, и њ е г о в а, а сво је ва ља ко ли ма до ву ћи до ма. Још јед ном, кон траст из ме ђу два рад ни ка јед ног, ко ји дом у пра вом сми слу те ре чи и не ма, нај ве ћи део жи во та про во де ћи на г ра д ил иш т у, ч ији ж и во т о с т а је б е з па р о ла ш к и х и л у зи ја, и д ру г ог, ко ји до слов но схва та па ро лу ко јом се вла сни штво над фа бри ком и з ру к у к а п и т а л и с т а п р е да је р а д н и ц и ма ко ји у њ ој р а де, не сх в а т а ју ћ и п ри т ом п ри н ц и п ко лек т и ви з а ц и је п ри в ат ног в л а сн и ш т в а као те жњу да се спро ве де ко му ни стич ка ре во лу ци ја. Р а з б и ј е н и х и л у з и ј а, с у с е д ј е о с т а т а к д а н а п р а в и о и н д е к с псов ки јер је сма трао да је из и гран, да се ње го ва не по вер љи вост 19 Ве сна Па рун, Пје с м е, Ма ти ца хр ват ска, За греб 1948. 20 Ж. Закс, Са пр вог бо ја, З а п и с и, 29. но вем бар 1952, 12. 815

по ка за ла оправ да ном и, за кљу чује и духовито и критичарски Попо вић: Што ра ки ја мо ра сваг да би ти же ља / ни кад да та ко ли ко тре ба. Овом пе смом же ли се по ка за ти да, иа ко се сту пи ло у из градњу и об но ву зе мље, иа ко је по кре нут про цес обра зо ва ња со ци ја листич ког дру штва, још увек по сто ји је дан део рад нич ке кла се ко ји остаје кла сно неосвешћен, који своје жеље види само у задовољав а њу е ле мен т а р н и х н а г о н а, ч и ме с е т а ко ђ е н а зн а ч а в а пос т ојањ е ду бљег су коба и не ра зу ме ва ња из међу ин ди ви ду ал них и ко лек тивних тежњи унутар саме радничке кла се, чији напредак, имплицитно, онемо гу ћа ва већ са мо по сто ја ње кла сно не све сног лум пен проле т а ри ја т а. Доста комплексно питање, овога пу та те ма ти зу ју ћи смрт сир о ма ш ног ком ш и је, А лек с а н да р По по ви ћ по с т а в љ а у пе см и И з шу пе : 21 Тан др чу ко ла уз мо ја ок на, / јед но у хо ма га ре ву че / ства ри у м р лог ком ш и је. Н а ко л а ко ја ву че јед но у хо ма г а р е ж и в о т и њ а с а н е д ос т а тко м који с ам о д оп р и н ос и г р о т е с к н ој п а т е т и ч н о с т и сце не н ат ов ар ене с у с т в ари п р ем ин улог: д в а с а нд ук а, м а нг а л, кр па ре и ко фа за по ми је. По но во, По по вић је гор ко иро ни чан но донек ле и сен т и мен т а ла н ка да у на с т а в к у п ише: Томови Маркса и че ти ри плат на / са оста лим тра ља ма не ће ни да ле ко / мо ћи да по к ри ју б е с к р ај н и х д у г о в а к ру г. У ат мо с ф е ру у к а к в ој би ж и в е о и умро ка кав ту бер ку лозни пролетер из по е зи је Ко сте Абра шеви ћа или Ми ла на Д. Не сто ро ви ћа, Алек сан дар По по вић са да и то у по с ле р ат но д руш т в о, у ком је р ев ол у ц и ја, т о б о же, сп р о в е де на и спро вођена по ста вља лик, по лек ти ри су де ћи, сту ден та, ин те лект у а л ца, ко ји з а с о б ом о с т а в љ а м но г о ви ше д у г о в а не г о ш т о њ е г ов си ро тињ ски ин вен тар мо же да на ми ри. Крај ње је па ра док сал на, чак би зар на сли ка у ко јој се у исту п р о с т о р и ј у с м е ш т а ј у М а р к с о в а д е л а и к о ф а з а п о м и ј е, ч и м е с е п а р а докс д а љ е п р о ш и ру је и де јом д а чов е к који је ч ит а о ч ит ав е то мо ве Марк са а ко јем они си гур но не слу же за украс, ни ти њихо вом про да јом мо же да на ми ри сво ја ду го ва ња на кон про лет е рске р евол уц ије ж иви у ш уп и у којој м у је је д и н и и з вор г р е ја њ а ман гал, и ко ји се по кри ва кр па ра ма и плат ни ма. Тра ге ди ја овог ком ш и је, а ко с е по сма т р а кон т екс т п р в ог т а л а с а по с ле р ат ног пе с н и ш т в а, и н д и р е к т н о и р он и з уј е з ан о с с ко ји м м л а д и п е с н и ц и пе ва ју о из град њи, не са мо пру ге и мо сто ва већ и соп стве не лично сти, а то се чи ни пре ба ци ва њем нор ме у тре ћих осам са ти, по Ле њи н у н а ме њ е н и х з а од мо р и о б р а з о в а њ е, у до че к ив ању јут р а над књи гом. 816 21 Ж. Закс, Из шу пе, З а п и с и, 29. но вем бар 1952, 12.

С д ру г е с т р а не, опе т по п ри н ц и п у кон т р а с т и р а њ а, у пе см и Из пот ста на 22 По по ви ћ п ри к а з у је к а ко је, сп ра м не с р ећ ног комш и је ко ји је ре во л у ц и о нар но м и ш ље ње са в ла да ва о у т еорији, једа н д ру г и ком ш и ја, пен зи о не р, с а в л а да о, т а ко р е ћ и, р е в о л у ц и о на р н у п р а к с у: Мој пен зи о ни са ни су сед је вр ло вре дан чо век, оран за рад и са стан ке ду ге где увек но си пи саљ ку и све ску да то бож при бе ле шке хва та из ре фе ра та, да кли че и одо бра ва све од ре да што це ни да је власт, јер стреп ње су све у гре ху дав ном, а по штар с пен зи јом до бро до шао сва ког пр вог. Овај би се су сед мо гао по сма тра ти у кон тра сту са прет ход ном тро ји цом у том сми слу што је, за раз ли ку од пр вог рад ни ка, оран з а св ој р ев ол уц ион а рн и з ад ат а к који с е с ас т оји од б е ск р ајн и х пар тиј ских са ста на ка. За тим, за раз ли ку од дру гог, зна ка ко да се по ста ви пре ма вла сти, не за ви сно од то га да ли она ла же, и, на кра ју, за раз ли ку од тре ћег, вр ло је ве ро ват но да не ће умре ти у нема шти ни, оста вља ју ћи за со бом са мо ду го ве. И з у з е т но је в а ж но п ри ме т и т и да По по ви ћ ов де ко ри с т и р еч власт, од но сно да те ма ти зу је од нос пре ма они ма ко ји има ју моћ упра вља ња токо ви ма ре во лу ци је, уко ли ко се о та квом појму уопште мо же го во ри ти с об зи ром на по сто ја ње оних ко ји ће с оду шев љ е њ ем, по п у т ов ог с у с е да, одо б р а в а т и св а к у од л у к у ко ја до л а зи од о зго, ка ко би за до во љи ли свој сит ни, ин ди ви ду а ли стич ки инт е р е с у овом сл у ча ју о си г урав ањ е р едов не пен зи је. Н и ш т а ма њ е ни је кон тра ре во лу ци о на ран овај слој, чи ји је пен зи о ни са ни ком шија узо рак, од оног лум пен про ле тер ског, ко ји од жи во та иште са мо а л ко хол а у дов о љн и м кол ич и н ам а, п ри че м у је ов а ко л и ч и н ск а од ред ни ца крајње флек си бил на. По по вић, на по слет ку, имплицитно упо зо ра ва, по пут Ћо пи ћа у Је ре тич кој при чи, да глав на опасност по ре во лу ци ју не до ла зи од оних на вр ху, већ од оних ко ји им одо бра ва ју, ко ји се пре тва ра ју да су њи хо ве сен ке, гле да ју ћи заиста са мо да свој ин ди ви ду али стички ин терес прогурају уз инт е р е с е ко лек т и в а, док д ру г и, ко ји ч и т а ју ма рк си с т и ч к у т е о ри ју и у прак си по ма жу из град њу земље, бивају маргинализовани, оставља ју ћи за со бом пра зне со бе и ис пра зне жи во те. 22 Ж. Закс, Из пот ста на, З а п и с и, 29. но вем бар 1952, 12. 817

Да ље пи шу ћи о ста на ри ма из сво је згра де, Алек сан дар По повић до ла зи и до су те ре на, 23 где жи ви ком ши ја ко ји је у не де љу, у је ди ној со би ко ју има, же нио си на: Ма ла му је би ла за мно ге го сте / и ми ли ци о нер је мо рао до ћи да на пра ви про лаз / ис пред ком ши јин и х п ро ла за су те ре на, где су сва то ви и г ра л и сва д бе но коло. Ра злог з а и нт е рвен ц и ју м и л и ц и о не ра По по ви ћ ви д и у т о ме ш т о у на шем гра ду сви љу ди жу ре, / и баш ни ко га ни је бри га што мој ком ши ја же ни си на, / и баш ни ко га ни је бри га што го сти во ле свад бе. Не га ти ван став пре ма овим рет ким да ни ма, ка ко ка же По пови ћ, ко је во ле до бри ма л и љу д и, су г е ри ше још јед н у д руш т вен у по де ље ност: не са мо на па ролама обмануте раднике и лумпенпроле т е р е, на си р о ма ш не и н т е лек т у а л це и сна л а ж љи в е пен зи о не р е, већ са да и на до бре ма ле љу де и оне ко ји жи вот та квих љу ди не р а з у ме ју, а ш т о да љ е да је мо г ућ но с т т у ма че њу п р о це с а о т у ђе њ а дру штва, ка ко га По по вић пер ци пи ра. У овом кон тек сту да ло би с е о б ра д и т и и марк си с т и ч ко п ит ањ е о т уђењ а, које с е јав љ а махом у кла сно по де ље ном дру штву, с тим што Маркс и Ен гелс ову теори ју раз ра ђу ју управо у време када ниједна социјалистичка односно п р о ле т е р ск а р е в о л у ц ија не од нос е поб ед у н а д бу ржоазијом. Еви дент но је да, ако су фа бри ке, од но сно сред ства за про из вод њу, п р е ш л и у ру ке р а д н и к а, к а ко т о По по ви ћ п и ше у р а н и јој пе см и, п р о блем о т у ђ е њ а у н у т а р р а д н и ч ке к л а с е н и је р е шен, д а дол ази до не спо ра зу ма на ре ла ци ји по ро ди це и дру штва дру штву, за нормално функ ци о ни са ње, сме та по ро дич но сла вље, док се по родич но сла вље не мо же одр жа ти у при ват но сти услед те ско бе жив о т н о г п р о с т о р а. П р о б л е м с е, ј о ш ј е дн о м, р еш ав а ж рт в ов ањ е м по р о д и ч ног на у ш т р б, ус лов но р е че но, д ру ш т в е ног и н т е р е с а. По след ња пе сма у За п и с и ма, Са ман сар де, 24 т е ма т и зу је с т а ри јег чо ве к а ко ји је п ре ра т а но сио епо ле т е, с т рг н у т е с ра мно п ред еша ло ном пу ка, / рад пја них зо ра, мла дић ског жа ра, / и што је љубио бед ну ко ко ту, а са да се на ла зи у пен зи ји гре хо ва и ис ку ше ња, в еж бајућ и це ло по под не н а п и а н и н у / в е че р њи п р о г р а м к апеле шан та на / па у чи не и блу да у Уве лом кри ну. П а у ч и на ов де ја сно с у г е ри ше с т а р о с т, од но сно п р е ж и в е ло с т јед ног ло кала из ста рог друштва, које и у новој реалности прона ла зи к л и јен т е л у же љ н у је ф т и не и вул г а р не з а ба в е да с е у њ е м у ок у п љ а. По по ви ћ с а о с е ћ а с а св о ји м ком ш и јом, у п р а в о п р е ко м у зи ке ко ју овај сви ра, про жи вљава јући ње гову животну причу: Сећам се де гра ди ра ња сра мо те / и пр вих де чач ких свир ки, / се ћам се луес ом ок а ђе ног од р а ко ко т е. Угле да в ш и с у с е да ко ји с а к у п љ а но т е, у жур би да на вре ме стиг не у ја зби ну шан та на, пе сник ре а гу је на 818 23 Ж. Закс, Из су те ре на, З а п и с и, 29. но вем бар 1952, 12. 24 Ж. Закс, Са ман сар де, З а п и с и, 29. но вем бар 1952, 12.

не ла го ду за ко ју ве ру је да и ње гов су сед осе ћа: Тми на ме гње чи и гу ши. На кра ју овог де ла По по ви ће вих пе са ма на ла зи се упра во она нај про во ка тив ни ја пе сма, ко ја го во ри о фа зи рас па дања револуц и о на р н и х и де ја, о б ја в љ е на у ча с о п и с у Ц р в е н о је с т е, под на словом По ход : 25 Ислу же ни вој ни ци. Про па ли сту ден ти. Не при зна ти умет ни ци. П и ју. У џе пу херц, пик, треф, по це па на два де се ти ца И убу ђа ли пи кав ци, бу кви ца и рас по ред, Ин декс и пра зни ли сто ви, Пе сме ш т о ће и х не к а д у ш т и р к а н а г о спо д а с т а в љ а т и у а н т о ло г и је. Алек сан дар По по вић не ста вља слу чај но у пр ви план вој ни ке, сту ден те и умет ни ке, ма да се у њи хо вом дру штву, ле ги тим но је прет по ста ви ти, на ла зи и дру штве ни та лог при ме ра ра ди, коц кари, швер це ри и сит ни кри ми нал ци чи ји они део по ла ко по ста ју. Упра во сме шта ју ћи ова три сло ја оне ко ји су се бо ри ли за ре волу ци ју, оне ко ји би тре ба ло да бу ду њен на пред ни део и оне ко ји би тре ба ло да бу ду ње ним гла сом он по ка зу је ка ко су о че му је п и с а о д в е г о д и не р а н и је по б е д у з а и с т а од не ле ком ш и је ко је с у зна ле да одо бра ва ју, и да је за т а кве љу де ег зи с тен ц и ја у ви д у пензије сваког првог би ла обез бе ђе на. По по вић гла сно изговара њихо ве же ље у на став ку: О, да им је бар де лић дру штве ног угле да ми ли ци о не ра, / Да су им бар мр ве са нај лон ских чар ша ва / И реч пен зи о н и с а н и х с а в е т н и к а у ф р он т у! Без ика квог по што ва ња у гра ду у ком сви љу ди жу ре, гладни и на пу ште ни од сво јих до ју че ра шњих са бо ра ца, ови се љу ди п р е п у ш т а ју је ф т и ном ви н у, би в а ју ћ и т а ко н а л и ч јем р ев ол уц ије. Они од лу чу ју: Мо ра мо учи ни ти, бар не што... Ако у пр ва два де ла и к ри т и к у је, и н д и р ек т но, оне ко ји с у р е в о л у ц и ју з ло у по т р е би л и, По по ви ћ од а в де к ри т и к у је и л у мпенп р оле т а ри ја т и не до в р ше не б о е ме -и н т е лек т у а л це ко ји до п у ш т а ју, б е з и деј н и а л и св е сн и да не што мо ра ју учи ни ти да се та кво ста ње одр жи. Они од лу чу ју да раз би ју из ло ге, где се про да је мо да. Раз лог ово ме се мо же са мо на слу ти ти ве ро ват но је да они у мо ди ви де не што што је њи ма не до ступ но, што је ме ри ло угле да њи ма тако ђе не до ступ ног. Ипак, иа ко се ов де на тре ну так вра ћа на кри ти ку д ру штва, од но сно ре зул та та рево л у ције ко ји онемог ућава одређеним 25 Ж. Закс, По ход, Ц р в е н о је с т е, ја ну ар 1954, 43. 819

сло је ви ма да до ђу до јед не вр сте про из во да, По по вић је у за кључ ном сти ху иро ни чан и пре ма они ма ко ји су у та квој дру штве ној по ставци го ре про шли: Иде мо дру зи! Све тли нам бе ло ви но! Ни ка ква, да кле, лу ча сло бо де или све тлост иде је бе ло ви но, као пот пу на по дру га лум пен про ле тер ском мен та ли те ту, ко ји у ал ко хо лу прон а л а зи з а ме н у з а св о ју не о д г о в о р но с т и к л а сн у не о св еш ћено с т, ко је му оне мо гу ћа ва ју да упра вља сво јом суд би ном. У пр вој гру пи пе са ма Алек сан дар По по вић се ја вља као по смат рач, по с т а в љ а ју ћ и т а ко по з ор н и ц у на ко јој ће с е од ви ја т и њ е г о в е интимне емотивне трауме и солилоквира ња. У дру гој гру пи, са став љ е ној од че т и ри пе сме и н т и м и с т и ч ког к а р а к т е р а, По по ви ћ д в е пи ше ко ри сте ћи ри му, без ме трич ке кон стан те сти ха (ри там вари ра од сед мер ца до ше сна е стер ца прим. Р. Л.), док су дру ге две п и с а не с ло б од н и м с т и хом. Пр в а од чет ири песме, о бјав љ ен а у З ап ис им а, но си на слов Сли ка. 26 У под на с ло ву, у ко мен т а ру, с т о ји на по ме на: И з з би рке Мој свет. Овај по да так је зна ча јан као не дво сми сле но све до чанство да је По по ви ће ва на ме ра би ла да се у књи жев но сти, на по четку свог ли те рар ног ра да, по ја ви и као пе сник. 27 Та ко ђе, у ко л и ко би ово био на зив збир ке, ле ги тим но је прет по ста ви ти да би је дан од ње них ци клу са био упра во онај о су се ди ма, има ју ћи у ви ду да се пе сме ја вља ју у истом вре мен ском од сеч ку. Пе сма Сли ка, у две стро фе квин та ри мо ва на по струк ту ри aba ab, и сек сти на ри мо ва на по струк ту ри abccbd пред ста вља лирског су бјек та, за гле да ног у не и ме но ва н у сл и к у, у п р вом де л у да ју ћ и сам опис сли ке: 820 Пред ста ром сам сли ком ста ро врем ске же не... На ста рој сли ци мла да мар ки за, што вре ме јој бол но му ти зе не и пут јој без бо ра под пра хом све не, а гру ди и ко су пле сањ јој на гри за. А лек с а н да р По по ви ћ у ов ој с т р о фи с у ко бљ а в а п ри к а з в е ч и т о м ла де мар к и зе са п р о ла знош ћу в ремена које неум и тно о с т ав љ а свој траг на умет нич ком де лу. С јед не стра не ли це без бо ра, ко са 26 Ж. Закс, Сли ка, З а п и с и, 15. јун 1952, 11. 27 У овој фа зи ра да, Алек сан дар По по вић, иа ко да је у штам пу је дан од ло мак из ро ма на и пр ви чин јед не, по све му су де ћи, не за вр ше не дра ме, на тај на чин з а с т у п а ј у ћ и с в а т р и к њи же в н а р од а, и п а к н ај в иш е р ез у лт ат а о с т в ар ује н а п ољу по е зи је. Пре За п и са се ба ви и по е зи јом за де цу, што ће учи ни ти и по сле го ло о точке ро би је, где се по след њи пут огла ша ва као Жак Закс, у по е ми Док су спа ва ли (Жак Закс, Док су спа ва ли, Деч ја књи га, Бе о град 1956).

ко ја не се ди и би стре очи ка кве су не ка да по сто ја ле, а с дру ге идеја о не ми нов ној про ла зно сти јед ног та квог ста ња. Уко ли ко је на сли ци и ухва ће на ње на ле по та, ко ја ни ка да не ста ри, она вре ме и про ла зност ни је мо гла да пре ва ри два пу та нај пре не ста је, пред смр ћу, мар ки за, а по том и ње на сли ка ко ја ју је над жи ве ла пред пра ши ном и пле сни. Ипак, другачија идеја обузи ма посма трача песника. Он, стоје ћи пред сли ком, оста је за пи тан: Да ли си би ла на ло жни ца кра ља, / ил не жна љу бав ри те ра из бо ја, / или си се мо жда да ва ла без ре да? Гра ди ра ју ћи по тен ци јал на тума чења марки зи ног ка рак те ра, песник оста је по ма ло упла шен сво јом по то њом ми шљу, ко ја сто ји у кон тра сту са пр ве две, а ко је не под ра зу ме ва ју или бар то чи не у ма њој ме ри по и ма ње еро са као блу да, те се обра ћа ди рект но сли ци: О ле па сли ко! О ка ква бе да!! / Опро сти сли ко... Про сто та мо ја / гру бост је на шег ве ка... Не са мо што се угри за за је зик ка да сх в а т а да њ е г о в о т у ма че њ е п р е в а зи л а зи г р а н и це до б р ог у к у с а бар пре ма соп стве ном по и ма њу већ пе сник на овом ме сту кри тику је епо ху, али и се бе као њен про из вод. Он ста је оног тре нут ка ка да схва та да у умет нич ко де ло учи та ва са вре ме на ме ри ла, ко ја су ви ше сло је ве фе у дал них ге нерал но, мо нархистичких друштав а по см а т р а л а к а о си но н и м мо р а л не де к а ден ц и је и р а зв р ат а ; и з по зи ц и је ре а л но с т и ко ја је обе лежена п р она ласком ат омске бомбе, кон цен т р а ц и о н и м ло г о ри м а и д в а м а св е т ск и м р а т о вим а, у в ек у ко ји ви ше не мо же д а пој м и мог ућно с т пос т о ја њ а ч и с т е љу б а ви ри т е ра и з бо ја и ње г о ве г оспе. Ова ко по смат рано, г рубос т век а као да сво ју мр жњу до слов но ма ни фе сту је упра во на ср та ји ма на ма т е ри ја л но с т у ме т н и ч ког де л а, у н и ш т а в а ју ћ и г а по с т е пе но, док пе сн и к о с т аје з ап ит а н п р ед п р обле мом мог ућнос т и в р еднов ањ а јед не с л и ке на о сно ву њ е н и х е с т е т ск и х к в а л и т е т а у добу које, бар у да том тре нут ку, естет ско под ре ђу је етич ком. У пе см и Д ру г о 28 Алек сан дар По по вић пе ва о ин ти ми усамље ни ка, во де ћи у шест квинти полиметричног стиха, са структу ром ри ме ab cac за ми шље ни ди ја лог са жен ском осо бом ко ја с т а н у је у с о би м а н с а р де, по р ед њ е г а. О н не о с т в а ру је д и р е к т а н кон такт са њом, већ, у ду гим, уса мље ним но ћи ма, пра ти ње ну лел ујаву с е нк у к ако и зв од и в рт огл ав е п и ру е т е по с т а к ле ном к р о ву ма н с а р де, т и ме че с т о до с а мог п р а ско з о р ја ле че ћ и св о ју уса мље ност. Де ве ло пе смо за јед но ра ди ли по сто пу та, / па си се мо ри ла, а ја сам дрх тао / са пу но не ја сне зеб ње ма да те ни сам знао... П и ру е те и де ве ло пеи ја сно им п ли ци ра ју да ли р ск и су бјек т по сма т ра одра з, сен ке ве жби јед не ба ле ри не, ко ја сво ји м на пор н и м ра дом до 28 Ж. Закс, Дру го, З а п и с и, 3. ав густ 1952, 5. 821

п р а ско з о р ја, с т о т и н у п у т а по на в љ а ју ћ и јед н у ис т у в е ж бу же л и да по стиг не успех. Ин те ре сант но је при ме ти ти и то да се По по вић и ов де иден ти фи ку је, од но сно са о се ћа са оним ко га по сма тра. 29 Ипак, од ре ђе но вре ме про ла зи, и у со би у ко јој је жи ве ла бале ри на са да жи ви Абаз, ко ји је пра вио ора сни це, пе кар или посла сти чар а по зна ва ње ње го вог име на ја сно на го ве шта ва да га је лир ски су бјект лич но упо знао, што ни је слу чај са ба ле ри ном и чи ја ис кри вље на си лу е та мр ља се не, те је та ко у пе сни ко вом ћуме зу и да ље пу сто шио хлад. У по зо ри шту, пе сник је ви део ба лери ну у та ла су бе лих гла ди о ла, / у ви хо ру апла у за и сре ће, / на вр ху жи во та, без ман сар де и бо ла. Ба ле ри на а за њом ка сни је и Абаз оти шла је да ле ко од пе сни ка ко ји оста је у бо лу, док сва нуће не огла се зво на / и ср це ско ри апа тич ну ча му. Он јој се обра ћа у се би мо ле ћи је да му по ша ље ма кар јед но крп че ње ног хи то на: Да са том тра чи цом раз ве дрим бу ре / и раз бла жим хлад зи до ва бе то на / са за бо ра вом на жи вот ног одра по кров ке су ре. Осе ћа ње уса м ље но ст и је т им ја че ш то пе сник, у д ру гој ст рофи, по ру ч у је д рý г и: Лу т а ју ћ и з а т в о јом с е ном и з св о г а ча ђа в ог к у т а / ве руј ми, ја ни сам ни ка да, као ни ти, по су стао. Мо же се он да за пи та ти уко ли ко лир ски су бјект та ко ђе ула же на пор да се из ман сар де и бо ла из ву че, шта га он да спре ча ва да, по пут ба ле ри не и Аба за, и он оде од ње ног ста кле ног кро ва? Спа да ли и он, мо жда, у не п ри зна т е у ме т н и ке ко јима ће з асв етлет и, поп у т в од иљ е, б ело ви но, или од сво је бор бе не од у ста је, иа ко му је по треб но ма кар и к рп че женске х а љи не да п р ебр од и а па т и ју ко ју ноћ с о б ом но си, на кон да на уза луд не бор бе да се из та квог окру же ња оде? Као по тен ци јал ни на ста вак ове пе сме, у сми слу да го во ри не о но ћи ма уса мље ни ка већ о ње го вом да ну, мо же се узе ти пе сма Је т ко с т с т а к л а т м ур а. 30 Иа ко пе сник не го во ри из пр вог, већ тума че ња осе ћа ња лир ског су бјек та пред ста вља у тре ћем ли цу јед нине, суд би на д ва л и р ска су бјек т а се мо же по и с т о ве т и т и по у за л удно сти да се из јед ног ста ња, упр кос пру же ним на по ри ма, по бег не. Алек сан дар По по вић нај пре по ста вља сце ну по ко јој се лирск и субјек т к ре ће, усло в ља ва ју ћ и ње го во рас по ло же ње вре мен ск и м п ри л и к а ма: 29 Уоп ште узев, По по вић све га три пу та по ка зу је да ње гов од нос пре ма од ређеној осо би или де лу ни је ис кљу чи во по сма трач ки пр ви пут ка да се идент ифик ује са ком ш и јом у пе см и Са ма н сар де, п и ја н и с т ом ко ји би в а п ри н у ђен да свој дар по ка зу је у се ди шту раз вра та; са сли ком, чи ју и естет ску и етич ку вредност уни шта ва вре ме, и тре ћи пут са да, са ба ле ри ном ко ја се у пот пу но сти пред а је р а д у. З а н и м љи в о је п р и м е т и т и д а с е у с в а т р и с л у ч а ја р а д и о у м е т н и ц и м а, од но сно умет нич ком де лу, док се та кво не што не би мо гло у пот пу но сти приме ни ти на дру ге ли ко ве о ко ји ма пе ва. 30 Ж. Закс, Јет кост ста кла тму ра, З а п и с и, 3. ав густ 1952, 11. 822

Ка ко је туп ова кав град ски дан на ки ши, у по де р а н и м ц и пе л а м а, по р а с к а љ а ној пси х и, ме ђу с у с т а ло з а ле п р ш а н и м же љ а м а б е з б о је! По де ране ц ипеле наг ов еш т ав ају сир о ма ш т в о, а к и шо ви т да н и по с ле д и ч но м у бл а т о д и р ек т н у по в е з а но с т с а р а с к а љ а ном психом. У овој пе сми По по вић као да де таљ ни је раз ла же ста ње у ком се лир ски су бјект из прет ход не пе сме на ла зи, уда ља ва ју ћи се из ње га, са гле да ва ју ћ и га из на ративне по зиције, пок ушавајућ и да га на т ај на ч и н а на л и зи ра, и л и бар пози ц ио н ира. У т ом см исл у, сус т ало за ле пр ша не же ље би мо гле бити последица непрекидне усамљености, жи во та из ког, је дан за дру гим, од ла зе су се ди, не оста вља ју ћи оном ко ји оста је ни ка кве успо ме не да га гре ју ка да у но ћи ма остаје с а м. По по ви ћ г а да љ е де фи н и ше к а о да но ноћ н и к а г рада, који је те лом ве зан за из ли за не ка лу пе тла, али чи ји по глед гу та небе ски свод до дна. У том ве чи том ме ђу ста њу он га са гле да ва: Ни ти се це ри, н и т и н а ри че, а не ур ла и не ће да ћу ти. Ти ња... Он, ти ња. Жи ви... Ми ли... Пр о л а зи... Мо гло би се ре ћи да он из ра жа ва страх за ова квог су бјек та, ко ји, по п у т же не и з ра з ја реног п р олећ а и л и ком ш и је ко ји г ра д и не што на Са ви, до пу шта свом жи во ту да про ла зи а да не оста ви ни ка кав траг, као знак по бу не про тив та квог ста ња. Он не до пу шта се би да упад не у бла то, али не успе ва ни да до ђе до но вих, це лих ци пе ла, у ко ји ма му бла то и ки ша не би пред ста вља ли про блем. Он хо да, за ро бљен и з ме ђу к ри ка и на ри ца ња, и з ме ђу неба и зем ље, у ова квим да ни ма ко ји би мо гли, уко ли ко је са мо де ло ва ње овак вог в р е ме на на псих у субјект а ра злог њ ег ов ом посус т ајању, бит и с а мо пе ри о д и чно р а с по ло же њ е о б е з б о је н и х же љ а, не мо ћ а н д а на би ло ка кав на чин ре а гу је. У по след њој пе сми из ове гру пе, на зва ној Ма то ра су за, об јавље ној у Ц р ве но је с т е, 31 по п ри л и ч но хе р ме т и ч ној, пе сн и к оп и су је 31 Ж. Закс, Ма то ра су за, Ц р в е н о је с т е, ја ну ар 1954, 43. 823

је дан су срет на ули ци. Из су прот ног сме ра му, на и ме, у су срет иду го спо дин и кер, те он, на јед ном, не где ви ди мла деж. За пи тан да ли на псу или го спо ди ну, он схва та да је мла деж упра во су за у оку ње го вом: Ма то ра су за. Мо тив пла ча се, у це ли ни узев, у поези ји А лек са н д ра По по ви ћ а јав љ а у гла в ном к а о не ш т о п ри г у ше но, чи ји се узро ци по ти ску ју као да се не же ле са гле да ти и при зна ти (као што је то слу чај у већ по ме ну тој пе сми По дру га раз ја ре ном ки ди са њу у про ле ће ), сто га не тре ба да чу ди што раз лог овом плач у остаје по знат, ве ро ват но, је д и но пе сн и к у, у н у тар ње гове и нт име. На к ра ју, из д во је на од сви х, пе сма Тре ба ж и ве т и, об ја в ље на у ча с о п и су Ц р ве но је с т е, 32 п редс т а в љ а д и рек т н у ве зу са к а сн и ји м По по ви ће ви м д ра м ск и м с т ва ра ла ш т вом. На и ме, пе сма ко ја г о во ри о т о р т у ри (не и ме но в а не) же не од с т р а не (не и ме но в а не) по л и ц и је мо же се на осно ву сним ка по зо ри шне пред ста ве 33 по сма т р а т и као пред ло жак по ком на ста је дра ма Је лена Ћетковић, за ко ју, притом, По по ви ћев би о граф на во ди да ју је ра дио два де сет го ди на. 34 Оси м ш т о гла в на ју на к и ња, ис т о риј ска л и ч нос т и ре во л у ц и о нар ка ко ја стра да од стра не Спе ци јал не по ли ци је 1942. го ди не, у Бе о град у, о р г а н и з а т о р к а ат ен т а т а н а оз ло гл а ше ног по л и ц и ј ског а г ен т а Ђор ђа Ко смај ца, де ли суд би ну же не о ко јој По по вић пе ва у Тре ба ж и ве т и, т ри с т и х а су до с ловно п р еузет а к а о р еп л ике л ик а А л ије, и ле г а л ца ко ји з а јед но с а Је ле ном с т р ада у т а м н и ц и, ч и ме с е и де ја о пе сми као осно ви за ка сни је пи са ње дра ме по твр ђу је: 824 И мај ку, И бо га, И кур ву... Уз ово, за вр ше так дра ме би се дао по сма тра ти као исто ве тан у сми слу по ру ке ко ју ша ље оном у пе сми. На и ме, у дра ми, Јеле на Ћет ко вић, ко ја не мо же да сто ји на но га ма уни ште ним од му че ња, у јед ном тре нут ку уста је, њен лик за све тли и уз ди же се из над сво јих му чи те ља, што би се мо гло ту ма чи ти као ре ин терп р е т а ц и ја Хри с т о вог в а з не с е њ а. При т ом, з а в р ш н и с т и хо ви пе сме, ко ји гла се: Они су уби ли се бе / а тре ба жи ве ти, та ко ђе се мо гу с а гле да т и у но в о з а в е т ном кон т ек с т у, у ок ви ру п ри че о Ју д и. Ју да је, на кон по чи ње не из да је и рас пи ња ња Хри ста, по чи нио са мо у биство, не мо гав ши да се бо ри са те ре том са ве сти. Пе сник, од но сно д р а м ск и п и с а ц, ов а к в о о с е ћ а њ е у ч и т а в а у м у ч и т е љ е на р од не хе 32 Ж. Закс, Тре ба жи ве ти, Ц р в е н о је с т е, ја ну ар 1954, 44. 33 Јел ен а Ће тков и ћ, р еж иј а Б ор а Г р иг ор ов и ћ, т ел ев из и јс к а а д а пт ац иј а Зд р а в ко Шо т р а, Ра д и о - т е л е в и з и ја С р б и је, 19 65. 34 Р. По по вић, По с л е д њи с р п с к и б о љ ш е в и к, 49.