Анализа Предлога закона о буџету за годину

Анализа Предлога закона о буџету за 2019. годину 25.11.2018.

СПИСАК СКРАЋЕНИЦА АП ЕУР ЈП млн млрд НСЗ ООСО ПДВ ПИО фонд РФЗО Фонд СОВО аутономна покрајина евро јавно предузеће милион милијарда Национална служба за запошљавање организација обавезног социјалног осигурања порез на додату вредност Републички завод за пензијско и инвалидско осигурање Републички завод за здравствено осигурање Фонд за социјално осигурање војних осигураника НАПОМЕНЕ У овом извештају Парламентарна буџетска канцеларија анализира општи део Предлога закона о буџету Републике Србије за 2019. годину, и приказује основне показатеље и структуру, као и промену у односу на Буџет Републике Србије за 2018. годину. Обухваћени су директни и индиректни корисници буџета Републике. Анализирају се промене у односу на процену Министарства финансија о извршењу буџета до краја 2018. године, и објашњавају основне тенденције. Уколико неке тенденције нису довољно детаљно објашњене, разлози за то могу бити непостојање објашњења у Предлогу закона, образложењу закона или Фискалној стратегији, или изузетно кратак временски оквир за израду Анализе, због чега Канцеларија није могла више времена да посвети анализи појединих позиција датих у Посебном делу Предлога закона о буџету. Извештај је структуриран тако да прати редослед позиција прихода и примања и расхода и издатака приказан у Члану 1 Предлога закона. Анализа се заснива на номиналним вредностима, уколико другачије није наглашено. Ипак, промене износа које су на нивоу блиском пројектованој стопи инфлације могу да указују на то да се планира да тај износ остане реално непромењен у односу на Буџет за 2018. годину. Сходно томе, промене износа које су више (ниже) од пројектоване стопе инфлације могу да указују на то да ће наведени износ реално да порасте (се смањи) у односу на износ дат у Буџету за 2018. годину.

САДРЖАЈ 1 Макроеокономске претпоставке... 1 2 Резултат... 2 3 Приходи и примања од продаје нефинансијске имовине... 3 3.1 Порески приходи... 5 3.1.1 Приходи од пореза на доходак грађана... 6 3.1.2 Приходи од пореза на добит... 6 3.1.3 Приходи од ПДВ-а... 7 3.1.4 Приходи од акциза... 7 3.1.5 Приходи од царина... 8 3.1.6 Остали порески приходи... 8 3.2 Непорески приходи... 8 3.3 Донације... 10 4 Расходи, издаци за набавку нефинансијске имовине и издаци у циљу спровођења јавних политика... 11 4.1 Текући расходи... 13 4.1.1 Расходи за запослене... 13 4.1.2 Расходи за коришћење услуга и роба... 14 4.1.3 Расходи по основу отплате камата... 16 4.1.4 Субвенције... 16 4.1.5 Донације страним владама... 18 4.1.6 Дотације међународним организацијама... 19 4.1.7 Трансфери осталим нивоима власти... 19 4.1.8 Трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања... 20 4.1.9 Остале дотације и трансфери... 22 4.1.10 Социјална заштита из буџета... 22 4.1.11 Остали текући расходи... 24 4.2 Капитални издаци... 25 4.3 Издаци за отплату главнице у циљу спровођења јавних политика... 27 4.4 Издаци за набавку финансијске имовине у циљу спровођења јавних политика... 27 5 Рачун финансирања... 29 5.1 Примања... 29 5.2 Издаци... 29 5.3 Нето финансирање и промена стања на рачуну... 30 Прилог 1: Капитални буџет... 31 Прилог 2: Јавни дуг... 34 Стање јавног дуга Републике... 34 Нови зајмови... 34 Нове гаранције... 35 Прилог 3: Субвенције... 36 Прилог 4: Трансфери и усмерена средства АП Војводина... 39 Прилог 5: Ненаменски трансфер јединицама локалне самоуправе... 41 Извори... 42

1 МАКРОЕОКОНОМСКЕ ПРЕТПОСТАВКЕ Предлог закона о буџету Републике Србије за 2019. годину је усвојен на седници Владе Републике Србије одржаној 20. новембра 2018. године, и ушао је у скупштинску процедуру 23. новембра 2018. године. У Образложењу предлога закона о буџету Републике Србије за 2019. годину се наводи да су кретања основних макроекономских агрегата пројектована на основу актуелних економских показатеља у току припреме предлога буџета и на основу изгледа у Србији и међународном окружењу, као и на основу процене ефеката планираних мера економске политике, при чему су се у виду имали постигнута фискална стабилност, кретања реалног сектора, и побољшање привредног амбијента и екстерне позиције земље, уз растући прилив страних директних инвестиција (СДИ). Основне економске претпоставке су следеће 1 : будући да су основни циљеви фискалне политике у средњем року одржање фискалне стабилности, које је праћено смањењем учешћа јавног дуга у БДП-у, планирано је да у 2019. дефицит опште државе износи 0,5% бруто домаћег производа; стопа реалног раста бруто домаћег производа у 2019. пројектована је на 3,5%. Најзначајнији извор раста са расходне стране биће инвестиције (очекује се да реално порасту за 5,6%) и лична потрошња (захваљујући очекиваном расту запослености и повољним условима задуживања становништва) (очекиван реални раст од 3,1%). Посматрано са стране понуде, доминантни извори раста биће сектор услуга и индустрија; стопа инфлације кретаће се у границама циља, и, мерена као годишњи просек 2, пројектована је на 2,3%. Циљ фискалне политике за 2019. годину је остваривање фискалног дефицита опште државе од 0,5% БДП, који омогућава наставак силазне путање дуга, али и коришћење фискалног простора у циљу подршке привредном расту. У Упутству и Фискалној стратегији се наводи се да је буџет доминантно развојног карактера. Фискални простор на расходној страни усмерен је првенствено на капиталне инвестиције и укидање кризних мера (повећање пензија и зарада у јавном сектору), док ће на приходној страни главна мера бити смањење пореског оптерећења привреде. Мере су дизајниране на такав начин да не угрозе фискалну стабилност. Наводи се да би у случају да фискална и макроекономска кретања буду повољнија од планираних, додатни фискални простор могао да се искористи за додатно пореско растерећење привреде. Окосницу буџетске и фискалне политике у 2019. чине следеће мере: Растерећење привреде, које треба да подстакне раст и запошљавање. Предвиђено је: Смањење пореског оптерећења рада, укидањем доприноса за осигурање од незапослености на терет послодавца (чиме ће се пореско оптерећење просечне нето плате смањити за 1 п.п., са 63,0% на 62,0%). Процењена уштеда за укупну привреду по овом основу износи 12,0 млрд динара, док предвиђено смањење оптерећења зарада, кроз смањење дела доприноса за незапосленост, неће утицати на висину прихода буџета Републике; Смањење парафискалних намета укидањем појединих накнада, уз јединствено законско уређење ове области; Повећање јавних инвестиција. Укупна средства опредељена за јавне инвестиције из републичког буџета планирано је да чине 2,9% БДП-а; Напуштање тзв. кризних мера, које су биле на снази у оквиру програма фискалне консолидације: Укинут је Закон о привременом уређивању начина исплате пензија, уз повећање најнижих пензија до 5,0%, у односу на исплаћену пензију у септембру 2018. године; По основу фазног напуштања Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава у делу који је обавезивао јавна предузећа (републичка и локална) да уплаћују у републички буџет износ уштеде по основу смањења плата, процењени губитак непореских прихода износи око 8,5 млрд динара. 1 Извор: Фискална стратегија за 2019. годину са пројекцијама за 2020. и 2021. годину. 2 Стопа инфлације мерена као просек периода представља однос просека индекса потрошачких цена у 2019. у односу на просек за 2018. годину. 1

2 РЕЗУЛТАТ Укупни приходи (укључујући примања од продаје нефинансијске имовине) планирани су у износу од 1.246,2 млрд динара. Укупни расходи (укључујући издатке за набавку нефинансијске имовине и у циљу спровођења јавних политика 3 ) планирани су у износу од 1.269,1 млрд динара. Предвиђено је да фискални дефицит Републике износи 22,9 млрд динара (око 0,4% БДП-а). Начин финансирања дефицита, као и финансирање дуга и набавке и продаје финансијске имовине, приказани су у рачуну финансирања. Планирано је да примања од задуживања и продаје домаће финансијске имовине износе 635,6 млрд динара. Издаци за отплату главнице дуга и набавку финансијске имовине планирани су у износу 612,2 млрд динара. Разлика између горе поменутих примања и издатака износи 23,4 млрд динара и користиће се за финансирање планираног фискалног дефицита од 22,9 млрд динара и повећање готовинских средстава на рачуну од 0,5 млрд динара. У Табели 1 су приказани планирани износи и промена у односу на усвојени буџет за 2018. Табела 1. РАЧУН ПРИХОДА И ПРИМАЊА, РАСХОДА И ИЗДАТАКА И РАЧУН ФИНАНСИРАЊА 2019 Промена Предлог буџета у односу на Буџет за 2018. А. РАЧУН ПРИХОДА И ПРИМАЊА, РАСХОДА И ИЗДАТАКА Укупни приходи и примања остварена по основу продаје нефинансијске имовине 1.246.191.337.000 67.742.982.000 5,7% Укупни расходи и издаци за набавку нефинансијске имовине 1.249.535.453.000 70.287.223.000 6,0% Буџетски суфицит/дефицит -3.344.116.000-2.544.241.000 318,1% Издаци за отплату главнице (у циљу спровођења јавних политика) 13.000.000.000-7.950.000.000-37,9% Издаци за набавку финансијске имовине (у циљу спровођења јавних политика) 6.555.884.000-94.241.000-1,4% Укупан фискални суфицит/дефицит -22.900.000.000 5.500.000.000-19,4% Примања од задуживања и продаје финансијске имовине 635.600.000.000-40.900.000.000-6,0% Издаци за отплату главнице и набавку финансијске имовине 612.155.484.000-35.181.045.000-5,4% Нето финансирање 22.900.000.000-5.500.000.000-19,4% Промена стања на рачуну (+) повећање готовинских средстава, (-) смањење гот. средстава 544.516.000-218.955.000-28,7% У динарима 3 Издаци у циљу спровођења јавних политика обухватају део издатака за отплату главнице (по основу активираних гаранција) и део издатака за набавку финансијске имовине (намењене за буџетске позајмице), у укупном износу од 19,6 млрд динара. 2

3 ПРИХОДИ И ПРИМАЊА ОД ПРОДАЈЕ НЕФИНАНСИЈСКЕ ИМОВИНЕ У Образложењу предлога закона о буџету се наводи да су пројекције прихода у 2019. сачињене на бази: остварених прихода буџета Републике Србије у периоду јануар септембар 2018. и очекиваних прихода буџета до краја 2018. године, уз процену структурног нивоа непореских прихода у 2018. години; пројекције кретања најважнијих макроекономских показатеља: БДП-а и његових компоненти, инфлације, девизног курса, спољнотрговинске размене, запослености и зарада у 2019; важеће пореске политике и планираних измена пореске политике у 2019; процењених ефеката фискалних и структурних мера у наредном периоду. Предлогом закона о буџету за 2019. годину планирани су приходи (укључујући примања остварена по основу продаје нефинансијске имовине) у укупном износу од 1.246,2 млрд динара: Најзначајније категорије прихода су порез на додату вредност (539,1 млрд) и акцизе (291,4 млрд); У односу на Буџет за 2018. планирано је повећање укупних прихода за 67,7 млрд, односно 5,7%; у односу на процену реализације прихода до краја 2018. (за коју се очекује да буде виша од плана), укупни приходи ће порасти за 24,7 млрд (2,0%); Планирани раст прихода се превасходно заснива на повећању пореских прихода (пре свега ПДВ-а). Графикон 1. ПЛАНИРАНИ ПРИХОДИ БУЏЕТА у 2019. По појединим категоријама, у млрд динара Извор: Предлог закона о буџету Републике Србије за 2019. годину Графикон 2. ПРОМЕНА ПЛАНИРАНИХ ПРИХОДА У млрд динара У 2019. у односу на 2018. годину Извор података: Прорачун ПБК на основу података из Предлога закона о буџету и података Министарства финансија 3

У Табели 2 су приказани подаци о планираним приходима и промене у односу на усвојени буџет за 2018. У Табели 3 је приказано колико су планирани приходи виши или нижи у односу на процену реализације прихода до краја 2018. Табела 2. ПРИХОДИ И ПРИМАЊА ОД ПРОДАЈЕ НЕФИНАНСИЈСКЕ ИМОВИНЕ 2019 Промена Предлог буџета у односу на Буџет за 2018. 1 Порески приходи 1.059.900.000.000 71.300.000.000 7,2% 1.1. Порез на доходак грађана 61.500.000.000 4.800.000.000 8,5% 1.2. Порез на добит правних лица 108.500.000.000 20.500.000.000 23,3% 1.3. Порез на додату вредност 539.100.000.000 35.700.000.000 7,1% - Порез на додату вредност у земљи 69.800.000.000-5.700.000.000-7,5% - Порез на додату вредност из увоза 466.400.000.000 41.400.000.000 9,7% - Други порези на добра и услуге 2.900.000.000 0 0,0% 1.4. Акцизе 291.400.000.000 5.100.000.000 1,8% - Акцизе на деривате нафте 156.000.000.000 2.800.000.000 1,8% - Акцизе на дуванске прерађевине 102.100.000.000 1.900.000.000 1,9% - Акциза на електричну енергију 17.000.000.000 0 0,0% - Остале акцизе 16.300.000.000 400.000.000 2,5% 1.5. Царине 47.100.000.000 4.200.000.000 9,8% 1.6. Остали порески приходи 12.300.000.000 1.000.000.000 8,8% 2 Непорески приходи 172.377.057.000-3.232.052.000-1,8% Редовни непорески приходи 80.900.000.000 400.000.000 0,5% - Приходи од имовине 13.600.000.000 0 0,0% - Таксе 15.550.000.000 1.950.000.000 14,3% - Приходи од продаје добара и услуга 24.523.087.000-576.913.000-2,3% - Новчане казне 7.500.000.000 500.000.000 7,1% - Oстали редовни непорески приходи 16.950.000.000 750.000.000 4,6% - Примања од продаје нефинансијске имовине 2.776.913.000-2.223.087.000-44,5% Ванредни непорески приходи 39.500.000.000-2.500.000.000-6,0% - Добит јавних агенција 1.600.000.000 0 0,0% - Део добити јавних предузећа и дивиденде буџета 15.500.000.000 0 0,0% - Остали ванредни приходи 10.000.000.000 6.000.000.000 150,0% - Приход од смањења зарада у јавном сектору 12.400.000.000-8.500.000.000-40,7% Непорески приходи индиректних корисника 51.977.057.000-1.132.052.000-2,1% - Трансфери између буџ. корисника на различ. нивоу власти 24.036.915.000 622.932.000 2,7% - Приходи од продаје добара и услуга 27.940.142.000-1.754.984.000-5,9% 3 Донације 13.914.280.000-324.966.000-2,3% УКУПНО приходи и примања по основу продаје нефин. имовине 1.246.191.337.000 67.742.982.000 5,7% У динарима Табела 3. ПРИХОДИ И ПРИМАЊА ОД ПРОДАЈЕ НЕФИНАНСИЈСКЕ ИМОВИНЕ 2019 2018 Промена Предлог буџета Процена реализације * у односу на процену реализације за 2018. 1 Порески приходи 1.059,9 1.007,4 52,5 5,2% 1.1. Порез на доходак грађана 61,5 58,2 3,3 5,7% 1.2. Порез на добит правних лица 108,5 104,3 4,2 4,0% 1.3. Порез на додату вредност 539,1 505,0 34,1 6,8% 1.4. Акцизе 291,4 285,0 6,4 2,2% 1.5. Царине 47,1 42,9 4,2 9,8% 1.6. Остали порески приходи 12,3 12,0 0,3 2,5% 2 Непорески приходи 172,4 204,1-31,7-15,5% 3 Донације 13,9 10,0 3,9 39,0% УКУПНО приходи и примања по основу продаје нефинансијске имовине 1.246,2 1.221,5 24,7 2,0% У млрд динара * Извор података: Образложење предлога буџета РС за 2019. годину 4

3.1 ПОРЕСКИ ПРИХОДИ Буџету Републике припадају следећи порески приходи: - Порез на додату вредност; - Акцизе; - Други порези на добра и услуге (нпр. порез на промет производа општи режим, на промет услуга промета производа на велико, на промет лекова, медицинских средстава и сл., на промет услуга у годишњем паушалном износу и др.); - Порез на премије неживотних осигурања; - Порези на употребу, држање и ношење добара (нпр. порез на употребу моторних возила, пловила, ваздухоплова, на регистровано оружје); - Порез на међународну трговину и трансакције (царина); - Део пореза на доходак грађана, и то: o Део пореза на зараде; o Порези на друге приходе које остварују физичка лица (нпр. порез на дивиденде и удео у добити, на приходе од камата, на приходе од издавања непокретности, на приходе од ауторских права, годишњи порез на доходак грађана и др.) ; - Део пореза на добит предузећа; - Део пореза на имовину (и то порез на пренос апсолутних права и порез на наслеђе и поклон). Порески приходи су планирани у износу од 1.059,9 млрд, и чине 85,1% укупно планираних прихода: У односу на Буџет за 2018. планирано је повећање свих категорија пореских прихода, укупно за 71,3 млрд (односно 7,2%); У односу на процену реализације пореских прихода до краја 2018. (за коју се очекује да буде виша од плана), планирани порески приходи у 2019. биће виши за 52,5 млрд (5,2%). Графикон 3. ПЛАНИРАНИ ПОРЕСКИ ПРИХОДИ у 2019. По појединим категоријама, у млрд динара Извор: Предлог закона о буџету Републике Србије за 2019. годину Графикон 4. ПРОМЕНА ПЛАНИРАНИХ ПОРЕСКИХ ПРИХОДА У млрд динара У 2019. у односу на 2018. годину Извор података: Прорачун ПБК на основу Предлога закона о буџету за 2018. и података Министарства финансија 5

3.1.1 Приходи од пореза на доходак грађана Порез на доходак грађана плаћају физичка лица на доходак који остварују по различитим основама (зарада, приход од предузетничке радње, приход давања у закуп некретнине и др.). Буџету Републике припада део пореза на доходак грађана, и то део пореза на зараде, порез на дивиденде, на приходе од камата, годишњи порез на доходак и др. У Образложењу предлога закона о буџету наводи се да су приходи од пореза на доходак грађана пројектовани у складу са изменама минималне зараде, политиком зарада у јавном сектору и наставком позитивних трендова на тржишту рада (пре свега раст запослености и зарада у приватном сектору), као и растом привредне активности. У 2019. није предвиђено подизање неопорезивог дела зараде, осим за редовно усклађивање са инфлацијом. Приходи републичког буџета по основу пореза на доходак планирани су у износу од 61,5 млрд: Виши су за 4,8 млрд (8,5%) у односу на износ планиран Буџетом за 2018; док у односу на процену реализације ових прихода до краја године (која ће бити виша од плана) очекивано повећање износи 3,3 млрд (5,7%); Међу порезима на доходак грађана највеће учешће имају приходи од пореза на зараде (планирани у износу од 33,8 млрд): Приходи од зараде у 2019. години су планирани у складу са повећањем минималне зараде 4, планираним повећањем зарада у јавном сектору и наставком позитивних трендова на тржишту рада (пре свега раст запослености и зарада у приватном сектору). 3.1.2 Приходи од пореза на добит Порез на добит плаћају правна лица која су остварила добит. Буџету Републике припада део овог пореза. У Образложењу предлога закона о буџету се наводи да се пројекција ових прихода заснива на претпоставци умереног раста профитабилности. Планирани приходи буџета Републике по основу пореза на добит износе 108,5 млрд: Виши су за 20,5 млрд (23,3%) у односу на износ планиран Буџетом за 2018; док у односу на процену реализације ових прихода до краја године (која ће бити значајно виша од плана) 5 очекује се повећање од око 4,2 млрд (4,0%) 6 ; Измене политика које ће утицати на приходе од пореза на добит: Предлогом закона о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица уводе се одређене пореске погодности (признавање трошкова за истраживање и развој у увећаном износу, признавање расхода за рекламу и пропаганду без ограничења, признавање права на порески кредит по основу новчаних улагања у тзв. стартап предузећа, признавање права на порески кредит по основу пореза на капиталну добит плаћеног у другој држави, изузимање дела прихода по основу искоришћавања ауторског дела или сродног права из пореске основице и др.), што ће утицати на смањење прихода буџета по основу овог пореза. 4 Минимална цена рада (нето) ће од јануара 2019. износити 153,3 динара по радном часу, и биће за 10,3 динара више од минималне цене рада која се примењивала у 2018. Извор: Одлука о висини минималне цене рада за период јануар децембар 2019. године, Сл. гласник РС 69/18. 5 Закључно са септембром прикупљени износ пореза на добит је достигао 93% планираног износа за целу годину. 6 У Образложењу предлога закона о буџету се наводи да како коначни подаци о профитабилности нису познати током израде пројекција за наредну годину, пројекција наплате пореза на добит за 2019. годину је конзервативна и претпоставља умерен раст профитабилности. Такође се наводи да измене пореске политике у домену пореске амортизације основних средстава неће имати ефекте на приходе током 2019. године. 6

3.1.3 Приходи од ПДВ-а Порез на додату вредност се обрачунава на потрошњу добара и услуга. Представља најважнији приход буџета Републике. У Образложењу предлога закона о буџету се наводи да је главна детерминантна кретања ПДВ-а домаћа тражња вођена расположивим дохотком становништва, који зависи пре свега од кретања зарада, као и пензија, социјалне помоћи, дознака, и кредитне активности банака према становништву. Ефекти борбе против сиве економије (за које се очекује да ће се остварити услед ефикасније наплате и контроле пореских обвезника) нису експлицитно дати у пројектованим вредностима услед опрезности. Планирани приходи од ПДВ-а износе 539,1 млрд: Виши су за 35,7 млрд (7,1%) у односу на износ планиран Буџетом за 2018; док у односу на процену реализације ових прихода до краја године (која ће бити приближно на нивоу плана) очекивано повећање износи око 34,1 млрд (6,8%); У Предлогу закона о буџету за 2019. дата је процена прихода од ПДВ-а у земљи, ПДВ-а из увоза и других порези на добра и услуге: Приходи од ПДВ-а у земљи (умањени за укупне повраћаје) су планирани у износу од 69,8 млрд динара. Наведени износ је нижи у односу на буџет за 2018, пре свега због пораста повраћаја који су планирани за 2019. годину. У Образложењу предлога закона о буџету се наводи да се процењује се да ће укупан ниво повраћаја ПДВ пратити спољнотрговинску активност и да ће расти по нешто споријој стопи него што је то био случај ранијих година; Приходи од ПДВ-а из увоза су планирани у износу од 466,4 млрд динара, што је више у односу на буџет за 2018. годину; Важно је указати на методолошке разлике у обрачуну ове две категорије: ПДВ у земљи представља укупну (бруто) наплату ПДВ-а на домаћу робу и услуге, која је умањена за целокупан повраћај ПДВ-а како на домаћу, тако и на увезену робу; насупрот томе, ПДВ из увоза показује укупну (бруто) наплату ПДВ-а на робу која се увози, без умањења за повраћаје који се односе на ту робу. 3.1.4 Приходи од акциза Акцизе се обрачунавају по јединици мере одређених производа. У Србији акциза се плаћа на деривате нафте, биогорива и биотечности, алкохолна пића, кафу, дуванске прерађевине, течности за пуњење електронских цигарета и електричну енергију за крајњу потрошњу. Припадају искључиво буџету Републике и, после ПДВ-а, представљају његов најважнији приход. У Образложењу предлога закона о буџету и Фискалној стратегији за 2019. годину се наводи да су приходи од акциза планирани узимајући у обзир важећу акцизну политику (није превиђена измена), очекивану потрошњу акцизних производа и предвиђено кретање цена појединих акцизних производа, и редовно усклађивање номиналних износа акцизе за поједине производе са растом цена. Услед опрезности, предвиђен је природни пад потрошње дуванских производа од око 3%; и није претпостављен раст потрошње нафтних деривата (иако се очекује да ће раст привредне активности допринети расту потрошње). Уз то, код дуванских производа планиран је раст износа акциза у складу са средњорочним планом постепеног усклађивања са директивама ЕУ. Приходи од акциза на алкохолна пића и кафу (остале акцизе) су пројектовани у складу са актуелном структуром и обимом потрошње, а приходи од акциза на електричну енергију у складу са тренутним годишњим обимом потрошње електричне енергије. Планирани приходи од акциза износе 291,4 млрд: У односу на Буџет за 2018. планирано је повећање за 5,1 млрд (1,8%): Планирано је да порасту приходи од акциза на нафтне деривате, дуванске прерађевине 7 и остале акцизе, док се приходи од акциза на електричну енергију планирају на непромењеном нивоу; 7 Предлог закона о изменама и допунама Закона о дувану, између осталог, има за циљ даље сузбијање нелегалног промета дувана и дуванских производа. Консеквентно повећање легалног промета дуванских производа требало би да доведе до повећања прихода буџета (пре свега акциза на дуванске производе). 7

У односу на процену реализације до краја 2018. (која је незнатно нижа од плана) укупни приходи од акциза ће порасти за 6,4 млрд (2,2%). Графикон 5. ПЛАНИРАНИ ПРИХОДИ ОД АКЦИЗА у 2019. По појединим категоријама, у млрд динара Извор: Предлог закона о буџету Републике Србије за 2019. годину 3.1.5 Приходи од царина Царине се плаћају на робу која се увози. Представљају приход буџета Републике. У Образложењу предлога закона о буџету и Фискалној стратегији за 2019. годину се наводи да су ови приходи планирани узимајући у обзир очекивани раст увоза, промену у структури увоза, кретања девизног курса и потрошње, и завршетак процеса усклађивања царинских тарифа у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању. Планирани приходи од царина износе 47,1 млрд: Виши су за 4,2 млрд (9,8%) у односу на износ планиран Буџетом за 2018; као и у односу на процену реализације ових прихода до краја године, која ће бити на планираном нивоу. 3.1.6 Остали порески приходи Овом категоријом обухваћени су сви остали порески приходи који припадају буџету Републике (нпр. порез на употребу моторних возила, порез на регистровано оружје, порез на пренос апсолутних права, порез на наслеђе и поклон и др.). Остали порески приходи планирани су у износу од 12,3 млрд 8 : У односу на Буџет за 2018. планирано је повећање за 1,0 млрд (8,8%); док у односу на процену реализације до краја године (која ће бити виша од плана) очекивано повећање износи 0,3 млрд (2,5%); На нивоу буџета Републике, највећи део осталих пореских прихода се остварује по основу пореза на регистрацију возила. 3.2 НЕПОРЕСКИ ПРИХОДИ Непорески приходи обухватају: - Таксе, које се наплаћују за пружање јавних услуга (нпр. за јавни медијски сервис, судске таксе, административне таксе и др.); - Накнаде, које се наплаћују за коришћење јавних добара (нпр. за загађење животне средине, за обављање туристичке делатности у заштићеном подручју и др.); - Казне, које се наплаћују за кршење уговорних или законских одредби; - Приходе настале употребом јавних средстава (нпр. концесије, приходи од камата, приходи од давања у закуп државе имовине и др.). Непорески приходи планирани су у износу од 172,4 млрд: У односу на Буџет за 2018. планирано је смањење од 3,2 млрд (1,8%); У односу на процену реализације до краја године (која ће бити значајно виша од плана) 9 непорески приходи планирани за 2019. ће бити нижи за 31,7 млрд (15,5%); 8 Ова категорија пореских прихода је много важнија на локалном нивоу власти, с обзиром да у њу спадају приходи од пореза на имовину који се прикупљају на нивоу локалних самоуправа. У Фискалној стратегији за 2019. годину се наводи да су порези на употребу, држање и ношење добара пројектовани само у складу са кретањем инфлације. 9 У Фискалној стратегији за 2019. годину се наводи да је ревидирана процена наплате непореских прихода који припадају републичком буџету у износу од 28,3 млрд динара због истовремено боље наплате редовних непореских прихода (таксе, казне и накнаде) али и због уплата добити јавних предузећа ЕПС и ЕДБ, наплаћених потраживања Агенције за осигурање депозита, као и уплата премија по основу емисије обвезница. 8

Разлози за мање планиране непореске приходе у односу на 2018. годину су 10 : искључење свих прихода који се не сматрају структурним тј. трајним, што се понајвише односи на ванредне категорије непореских прихода. измене у погледу уплате по основу смањења зарада у делу јавног сектора утицаће на смањења прихода по овом основу. усвајање нове регулативе о накнадама ће такође имати одређени утицај на висину непореских прихода. Измене политика које ће утицати на непореске приходе буџета Републике: Предлогом закона о накнадама за коришћење јавних добара предвиђено је да се све накнаде за коришћење природног богатства, добара од општег интереса и добара у општој употреби, као и висина ових накнада, уреде једним законом. Износ већине постојећих накнада ће бити непромењен или умањен, неке од досадашњих накнада ће бити укинуте, а увешће се нова накнада за унапређивање енергетске ефикасности; Предлогом закона о изменама Закона о републичким административним таксама предвиђено је укидање такси у вези са мењачким пословањем, ради усклађивања са Законом о девизном пословању, којим ће од 1. јануара 2019. надлежност у вези са мењачким пословима бити пренета на Народну банку Србије. Наведене мере утицаће на смањење прихода буџета Републике по основу републичких административних такси, али се очекује да ће се део прихода надокнадити преносом дела добити Народне банке Србије; Планирано је фазно укидање Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава 11, у делу који је обавезивао републичка и локална јавна предузећа да у републички буџет уплаћују износ уштеде по основу смањења плата. Процењени губитак непореских прихода буџета Републике по овом основу у 2019. години износи око 8,5 млрд динара 12. Табела 4. НЕПОРЕСКИ ПРИХОДИ 2019 Промена Предлог буџета у односу на Буџет за 2018. Редовни непорески приходи 80.900.000.000 400.000.000 0,5% - Приходи од имовине 13.600.000.000 0 0,0% - Таксе 15.550.000.000 1.950.000.000 14,3% - Приходи од продаје добара и услуга 24.523.087.000-576.913.000-2,3% - Новчане казне 7.500.000.000 500.000.000 7,1% - Oстали редовни непорески приходи 16.950.000.000 750.000.000 4,6% - Примања од продаје нефинансијске имовине 2.776.913.000-2.223.087.000-44,5% Ванредни непорески приходи 39.500.000.000-2.500.000.000-6,0% - Добит јавних агенција 1.600.000.000 0 0,0% - Део добити јавних предузећа и дивиденде буџета 15.500.000.000 0 0,0% - Остали ванредни приходи 10.000.000.000 6.000.000.000 150,0% - Приход од смањења зарада у јавном сектору 12.400.000.000-8.500.000.000-40,7% Непорески приходи индиректних корисника 51.977.057.000-1.132.052.000-2,1% - Трансфери између буџ. корисника на различ. нивоу власти 24.036.915.000 622.932.000 2,7% - Приходи од продаје добара и услуга 27.940.142.000-1.754.984.000-5,9% УКУПНО непорески приходи 172.377.057.000-3.232.052.000-1,8% У динарима 10 Наведено у Образложењу предлога закона о буџету. 11 Законом о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава (Сл. гл. РС бр. 116/14) била је утврђена обавеза да одређени корисници јавних средстава (корисници буџетских средстава локалне власти, јавна предузећа, јавне агенције, правна лица над којима држава има више од 50% власништва и др.) на рачун за уплату јавних прихода Републике Србије уплате разлику између укупног износа обрачунатих плата применом основице која није умањена и износа обрачунатих плата применом умањене основице. 12 Извор: Фискална стратегија за 2019. годину са пројекцијама за 2020. и 2021. годину. 9

Посматрано према појединим категоријама непореских прихода: Редовни непорески приходи: Обухватају непореске приходе који се остварују релативно устаљеном динамиком током године, као што су таксе, казне, накнаде, приходи настали употребом јавних средстава и др 13 ; Планирани су у износу од 80,9 млрд. Највећи део чине приходи од продаје добара и услуга (24,5 млрд); У односу на Буџет за 2018. планирано је благо повећање редовних непореских прихода за 0,4 млрд (0,5%); У Образложењу предлога закона о буџету се наводи да се не планира повећање редовних непореских прихода у односу на процењену реализацију до краја 2018. године. Главни разлог за одсуство раста редовних непореских прихода је предвиђено доношење регулативе о накнадама за коришћење јавних добара, чији је процењени ефекат на висину прихода укључен у пројекцију; Пројекција ових прихода претпоставља и планирано усклађивање појединих категорија редовних пореских прихода са стопом инфлације на крају 2018. и током 2019. године. Ванредни непорески приходи: Обухватају углавном једнократне приходе, чије остварење је понекад неизвесно по питању износа и времена уплате (нпр. уплате добити јавних предузећа и агенција, дивиденде буџета, приходи по основу наплаћених потраживања Агенције за осигурање депозита, емисионе премије, приходи од смањења зарада у делу јавног сектора итд.); Планирани су у износу од 39,5 млрд; Највећи део се прикупља по основу дела добити јавних предузећа и дивиденди буџета (15,5 млрд динара); У односу на Буџет за 2018. планирано је смањење за 2,5 млрд (6,0%); у односу на износ који ће бити остварен до краја године смањење ће бити веће 14 ; Смањење ванредних непореских прихода пре свега је последица фазног укидања Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава 15 ; али и тога што се дивиденде и уплата добити јавних предузећа и агенција планирају на нивоу који се показао као стабилан у последњих неколико година, а из пројекције је искључен и део прихода по основу премије по основу поновног отварања емисије хартија од вредности. Непорески приходи индиректних корисника 16 : Планирани су у износу од 52,0 млрд; У односу на Буџет за 2018. планирано је смањење за 1,1 млрд (2,1%). 3.3 ДОНАЦИЈЕ Донације су планиране у износу од 13,9 млрд: У односу на Буџет за 2018. планирано је смањење од 0,3 млрд (2,3%); док се у односу на процену реализације до краја године (која ће бити знатно нижа од плана) очекује повећање у износу од 3,9 млрд (39,0%). 13 Од 2015. године овде се сврстава и накнада за обавезне резерве нафте, која се плаћа по литру нафтних деривата, усклађује се по истом принципу као и висина акцизе на нафтне деривате. 14 У Образложењу предлога закона о буџету се наводи да је пројектовани износ ванредних непореских прихода значајно нижи у односу на процењено извршење до краја 2018, јер се приликом планирања појединих врста ванредних непореских прихода (као што су дивиденде и уплата добити јавних предузећа и агенција) полази од њиховог структурног нивоа (који се у последњих неколико година показао као стабилан); тако је из пројекције прихода за 2019. искључен део прихода по основу премије по основу поновног отварања емисије хартија од вредности. 15 У Фискалној стратегији за 2019. годину се наводи да ће процењени губитак непореских прихода буџета Републике по основу фазног укидања овог Закона у 2019. години износити око 8,5 млрд динара. 16 Реч је, пре свега, о индиректним буџетским корисницима за које је Законом о буџетском систему предвиђено да приходи које остваре својом делатношћу имају карактер сопствених прихода (нпр. високошколске установе, научне установе, центри за социјални рад, установе културе). 10

4 РАСХОДИ, ИЗДАЦИ ЗА НАБАВКУ НЕФИНАНСИЈСКЕ ИМОВИНЕ И ИЗДАЦИ У ЦИЉУ СПРОВОЂЕЊА ЈАВНИХ ПОЛИТИКА У Образложењу предлога закона о буџету наводи се да се приликом планирања расхода и издатака за сваког буџетског корисника пошло од важеће организационе и функционалне структуре, као и надлежности корисника према Закону о министарствима. Предлогом закона о буџету за 2019. годину планирани су расходи (укључујући издатке за набавку нефинансијске имовине и издатке за отплату главнице и набавку финансијске имовине у циљу спровођења јавних политика) у укупном износу од 1.269,1 млрд динара: Најзначајније категорије расхода су: Расходи за запослене (294,4 млрд); Трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања (222,0 млрд); Капитални издаци (165,5 млрд); У односу на Буџет за 2018. планирано је повећање укупних расхода за 62,2 млрд, односно 5,2%; Повећање расхода се превасходно заснивати на повећању капиталних издатака, расхода за запослене и субвенција; Најзначајније нове мере на страни расхода јесу повећање пензија и плата. Графикон 6. ПЛАНИРАНИ РАСХОДИ БУЏЕТА у 2019. По појединим категоријама, у млрд динара Графикон 7. ПРОМЕНА ПЛАНИРАНИХ РАСХОДА У млрд динара У 2019. у односу на Буџет за 2018. годину Извор: Предлог закона о буџету Републике Србије за 2019. годину Извор података: Прорачун ПБК на основу података из Предлога закона о буџету и података Министарства финансија У Табели 5 су приказани подаци о планираним расходима и промене у односу на усвојени буџет за 2018. 11

Табела 5. РАСХОДИ, ИЗДАЦИ ЗА НАБАВКУ НЕФИНАНСИЈСКЕ ИМОВИНЕ И ИЗДАЦИ ЗА ОТПЛАТУ ГЛАВНИЦЕ И НАБАВКУ ФИНАНСИЈСКЕ ИМОВИНЕ (У ЦИЉУ СПРОВОЂЕЊА ЈАВНИХ ПОЛИТИКА) 2019 Промена Предлог буџета у односу на Буџет за 2018. 1 Текући расходи 1.084.020.383.000 32.001.127.000 3,0% 1.1. Расходи за запослене 294.443.455.000 22.135.068.000 8,1% Плате запослених 228.294.678.000 19.157.595.000 9,2% Доприноси на терет послодавца 44.638.342.000 2.760.365.000 6,6% Остали расходи за запослене 21.510.435.000 217.108.000 1,0% 1.2. Расходи за коришћење услуга и роба 128.022.630.000 8.352.986.000 7,0% 1.3. Расходи по основу отплате камата 103.133.871.000-14.686.653.000-12,5% Расходи по основу отплате камата на домаће кредите 53.807.896.000-2.398.065.000-4,3% Расходи по основу отплате камата на стране кредите 43.000.390.000-13.344.610.000-23,7% Отплата камата по основу активираних гаранција 2.500.000.000-970.000.000-28,0% Пратећи трошкови задуживања 3.825.585.000 2.026.022.000 112,6% 1.4. Субвенције 100.286.097.000 10.939.996.000 12,2% Субвенције у привреди 17.749.023.000 2.699.023.000 17,9% Субвенције у пољопривреди 41.580.757.000 7.265.627.000 21,2% Субвенције за железницу 14.650.000.000-60.000.000-0,4% Субвенције за путеве 9.400.000.000 905.900.000 10,7% Субвенције у области туризма 1.270.000.000 90.000.000 7,6% Субвенције за културу 3.100.000.000-900.000.000-22,5% Остале субвенције 12.536.317.000 939.446.000 8,1% 1.5. Донације страним владама 118.508.000 104.000.000 716,8% 1.6. Дотације међународним организацијама 3.973.321.000-60.433.000-1,5% 1.7. Трансфери осталим нивоима власти 86.583.804.000 7.067.073.000 8,9% Трансфери општинама и градовима 33.307.366.000 0 0,0% Трансфери за запослене у образовању на територији АПВ 33.508.431.000 2.438.483.000 7,8% Остали трансфери 19.768.007.000 4.628.590.000 30,6% 1.8. Трансфери организацијама за обавезно социјално осигурање 221.950.461.000-202.603.000-0,1% Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање 181.400.000.000-4.400.000.000-2,4% Национална служба за запошљавање 1.000.000.000 450.000.000 81,8% Републички фонд за здравствено осигурање 34.700.000.000 3.600.000.000 11,6% Фонд за социјално осигурање војних осигураника 440.000.000 0 0,0% Остали трансфери 4.410.461.000 147.397.000 3,5% 1.9. Остале дотације и трансфери 5.025.123.000 879.825.000 21,2% 1.10. Социјална заштита из буџета 113.329.074.000-1.614.278.000-1,4% Дечја заштита 55.020.795.000 877.836.000 1,6% Борачко - инвалидска заштита 13.631.500.000-48.500.000-0,4% Социјална заштита 31.785.973.000-1.596.395.000-4,8% Транзициони фонд 1.000.000.000-1.000.000.000-50,0% Ученички стандард 2.630.003.000-3.989.000-0,2% Студентски стандард 4.218.000.000 121.833.000 3,0% Фонд за младе таленте 847.811.000 47.550.000 5,9% Спортске стипендије, награде и признања 1.364.140.000 88.288.000 6,9% Избегла и расељена лица 829.668.000 16.736.000 2,1% Остала социјална заштита из буџета 2.001.184.000-117.637.000-5,6% 1.11. Остали текући расходи 27.154.039.000-913.854.000-3,3% Средства резерви 3.002.000.000 0 0,0% Остали текући расходи 24.152.039.000-913.854.000-3,6% 2 Капитални издаци 165.515.070.000 38.286.096.000 30,1% 3 Издаци за отплату главнице (у циљу спровођења јавних политика) 13.000.000.000-7.950.000.000-37,9% 4 Издаци за набавку фин. имовине (у циљу спровођења јавних пол.) 6.555.884.000-94.241.000-1,4% УКУПНО расходи и издаци за набавку нефинансијске имовине и отплату главнице и набавку финансијске имовине (у циљу 1.269.091.337.000 62.242.982.000 5,2% спровођења јавних политика) У динарима 12

4.1 ТЕКУЋИ РАСХОДИ Текући расходи су планирани у износу од 1.084,0 млрд, и чине 85,4% укупно планираних расхода: Највећи део текућих расхода односи се на расходе за запослене и трансфере организацијама за обавезно социјално осигурање, пре свега по основу недостајућих средстава за исплату пензија (видети Графикон 8); У односу на Буџет за 2018. планирано је повећање текућих расхода за 32,0 млрд (3,0%): Повећање је пре свега последица планираног пораста расхода за запослене (услед повећања плата у јавном сектору), субвенција и расхода за коришћење услуга и роба. Графикон 8. ПЛАНИРАНИ ТЕКУЋИ РАСХОДИ БУЏЕТА у 2019. У млрд динара По појединим категоријама, у млрд динара Графикон 9. ПРОМЕНА ПЛАНИРАНИХ ТЕКУЋИХ РАСХОДА У млрд динара У 2019. у односу на Буџет за 2018. годину Извор: Предлог закона о буџету Републике Србије за 2019. годину Напомена: У оквиру позиције остали текући расходи обухваћене су и донације страним владама, дотације међународним организацијама, остале дотације и трансфери. Извор података: Прорачун ПБК на основу података из Предлога закона о буџету и података Министарства финансија Напомена: У оквиру позиције остали текући расходи обухваћене су и донације страним владама, дотације међународним организацијама, остале дотације и трансфери. 4.1.1 Расходи за запослене Расходи за запослене обухватају: - Зараде; - Доприносе на терет послодавца; - Накнаде у натури (нпр. маркица за превоз, паркирање, и друге накнаде у натури); - Социјална давања запосленима (нпр. накнаде за боловање преко 30 дана, породиљско боловање, отпремнине, помоћ за лечење); - Накнаде трошкова за запослене (накнада за превоз која се даје у новцу, за трошкове смештаја изабраних лица и др); - Награде запосленима и остали посебни расходи (бонуси, јубиларне награде, накнаде члановима комисија и сл.) и - Посланичке и судијске додатке. Планирано је да расходи за запослене износе 294,4 млрд. Они представљају највећу категорију расхода: Највећи део расхода за запослене односи се на плате 17 ; У односу на Буџет за 2018. планирано је повећање расхода за запослене за 22,1 млрд (8,1%). Повећање се првенствено заснива на планираном повећању плата у јавном сектору. 17 У Образложењу предлога закона о буџету и Упутству објашњава се да у оквиру расхода за запослене у 2019. не треба планирати обрачун и исплату поклона у новцу, божићних, годишњих и других врста награда, бонуса и примања запослених ради побољшања материјалног положаја и побољшања услова рада предвиђених посебним и појединачним колективним уговорима, као и друга примања из Закона о раду (чл. 120, став 1, тачка 4), предвиђених посебним и појединачним колективним уговорима, и другим актима, за директне и индиректне кориснике буџетских средстава буџета Републике Србије, локалне власти и кориснике средстава организација за обавезно социјално 13

Расходи за плате Расходи за плате планирани су у износу од 228,3 млрд. У Образложењу предлога закона о буџету за 2019. објашњено је како су планирани: Маса плата, односно зарада, планирана је у складу са Законом о буџетском систему, односно забраном запошљавања, као и на основу основица које су утврђене у складу са Законом о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава; Између осталог, средства за плате планирана су на основу постојећег броја запослених, увећања плате у одређеном проценту, и умањења доприноса за осигурање од незапослености на терет послодавца; У 2019. години основица за обрачун и исплату плата судија исплаћиваће се: 70% из извора 01 Приходи из буџета, а 30% из прихода остварених по основу наплате судских такси које припадају правосудним органима; У 2019. години планирано је увећање плата код следећих буџетских корисника: Министарство унутрашњих послова (осим за државне службенике и намештенике), БИА, Министарство одбране, установе основног, средњег и високог образовања, установе ученичког и студентског стандарда, установе социјалне заштите, истраживачи (осим уколико право на повећање плате остварују у високошколској установи), помоћно особље у научноистраживачкој делатности повећање за 9%; Пореска управа и Управа царина повећање за 8,5%; Остали буџетски корисници повећање за 7%; У здравственим установама (осим у војноздрав. установама) планирано је повећање плата на следећи начин: Медицински техничар (средња и виша школа) и стоматолошки техничар (виша школа) повећање за 12%; Доктор медицине, доктор специјалиста и стоматолог повећање за 10%; Остали повећање за 7%. 4.1.2 Расходи за коришћење услуга и роба Расходи за коришћење услуга и роба обухватају: - сталне трошкове (енергија, комуналне услуге, телефон, закуп, банкарске услуге и сл.), - трошкове путовања, - услуге по уговору (ангажовање лица по основу уговора о делу, о привременим и повременим пословима, преводилачке, рачуноводствене, услуге, одржавање рачунара и израда софтвера, услуге адвоката и др.), - специјализоване услуге (нпр. медицинске услуге, услуге образовања, пољопривредне услуге и др, као и пројекти Министарства науке у складу са Законом о научноистраживачкој делатности), - текуће поправке и одржавање и - набавку материјала. Планирано је да расходи за коришћење услуга и роба износе 128,0 млрд. Посматрано по појединачним категоријама, највећи су расходи за услуге по уговору, специјализоване услуге и сталне трошкове (видети Графикон 10): Услуге по уговору планиране су у износу од око 32 млрд: највећи део односи се на разделе Мин. просвете, науке и технолошког развоја (6,8 млрд пре свега за основно образовање и високошколске установе), судове (4,3 млрд превасходно за спровођење судских поступака основних судова) и Мин. за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (3,0 млрд пре свега подршка раду хранитеља); Стални трошкови планирани су у износу од око 30 млрд: највећи део односи се на разделе Мин. просвете, науке и технолошког развоја (9,8 млрд пре свега за сталне трошкове образовних институција), Мин. одбране (4,5 млрд), Мин. унутрашњих послова (2,5 млрд) и Мин. за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (2,4 млрд највећим делом је у вези са обављањем делатности установа социјалне заштите); Специјализоване услуге планиране су у износу од око 30 млрд: највећи део односи се на разделе Мин. просвете, науке и технолошког развоја (18,8 млрд пре свега за пројектно финансирање научноистраживачке делатности) и Мин. културе и информисања (2,4 млрд пре свега подршка раду установа у области културе); Трошкови материјала планирани су у износу од око 19 млрд: највећи део односи се на разделе Мин. одбране (5,5 млрд), Мин. унутрашњих послова (3,3 млрд), Мин. за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (2,2 осигурање, осим јубиларних награда за запослене који то право стичу у 2019; такође, предвиђено је да се током 2019. не могу исплаћивати запосленима код корисника буџетских средстава награде и бонуси који према међународним критеријумима представљају нестандардне, односно нетранспарентне облике награда и бонуса (нпр. исплата награда свим запосленима свакога месеца). 14

млрд пре свега у вези са обављањем делатности установа социјалне заштите) и Мин. просвете, науке и технолошког развоја (око 2,1 млрд пре свега за трошкове образовних институција); Трошкови текућих поправки и одржавања планирани су у износу од око 10 млрд: највећи део односи се на разделе Мин. одбране (2,8 млрд) и Мин. пољопривреде, шумарства и водопривреде (2,2 млрд пре свега се односи на трошкове Буџетског фонд за воде Р. Србије за уређење водотока и заштиту од штетног дејства вода); Трошкови путовања планирани су у износу од око 6,5 млрд: највећи део односи се на разделе Мин. просвете, науке и технолошког развоја (2,6 млрд пре свега у вези са реализацијом делатности основног и средњег образовања) и Мин. одбране (1,4 млрд). Графикон 10. ПЛАНИРАНИ ТРОШКОВИ ЗА КОРИШЋЕЊЕ УСЛУГА И РОБА у 2019. По појединим категоријама, у млрд динара Извор: Предлог закона о буџету Републике Србије за 2019. годину Напомена: Приказани износи су из Посебног дела предлога буџета за 2019. годину и не обухватају БИА. У односу на Буџет за 2018. планирано је да се расходи за коришћење робе и услуга повећају за 8,4 млрд (7,0%). Планирано је да се готово све категорије ових расхода повећају (највише ће порасти расходи за услуге по уговору и за текуће поправке и одржавање): Услуге по уговору ће бити више за око 2,8 млрд: највише ће порасти услуге по уговору са раздела Народне скупштине (за 0,5 млрд односи се на стручне службе) и Мин. здравља (за 0,3 млрд пре свега односи се на пројекат Развој здравства 2 ); највише ће се смањити услуге по уговору са главе Канцеларије за Косово и Метохију (за 0,3 млрд пре свега у вези са ИПА пројектом Сектор унутрашњих послова ); Трошкови текућих поправки и одржавања ће бити виши за око 2,7 млрд: највише ће порасти текуће поправке и одржавање са раздела Мин. пољопривреде, шумарства и водопривреде (за 2,1 млрд односи се на Буџетски фонд воде РС, пре свега у вези са уређењем водотока и заштитом од штетног дејства вода); не планирају се значајнија смањења расхода за текуће поправке и одржавање по појединачним буџетским корисницима; Набавка материјала ће бити виша за око 2,1 млрд: највише ће порасти набавка материјала са раздела Мин. за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (за 0,8 млрд пре свега у вези са обављањем делатности установа социјалне заштите), Мин. државне управе и локалне самоуправе (за 0,3 млрд пре свега у вези са програмом за сузбијање ларви комараца на територији РС - Централна Србија) и Мин. унутрашњих послова (за 0,2 млрд); не планирају се значајнија смањења расхода за набавку материјала по појединачним буџетским корисницима; Стални трошкови ће бити виши за око 1,2 млрд: највише ће порасти стални трошкови са раздела Мин. за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (за 0,3 млрд пре свега у вези са обављањем делатности установа социјалне заштите), Мин. рударства и енергетике (за 0,2 млрд односи се на Управу за резерве енергената) и Мин. спољних послова (за 0,1 млрд пре свега у вези са закупом пословних објеката дипломатско-конзуларних представништава); смањиће се стални трошкови пре свега са раздела Мин. финансија (за 0,04 млрд односи се пре свега на Пореску управу и Управу за трезор) и Мин. грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (за 0,04 млрд односи се пре свега на Дирекцију за водне путеве); Трошкови путовања ће бити виши за око 0,4 млрд: највише ће порасти трошкови путовања са раздела Мин. одбране (за 0,2 млрд), 15

највише ће се смањити трошкови путовања са раздела Мин. унутрашњих послова (за 0,2 млрд пре свега администрације и Полицијске управе); Специјализоване услуге ће бити ниже за око 0,8 млрд: Значајније ће порасти специјализоване услуге са раздела Мин. грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (за 0,5 млрд пре свега у вези са ваздушним саобраћајем), Мин. просвете, науке и технолошког развоја (за 0,2 млрд), Мин. здравља (за 0,2 млрд односи се на Буџетски. фонд за лечење обољења, стања или повреда које се не могу успешно лечити у РС) и Мин. културе и информисања (за 0,2 млрд пре свега у вези са делатношћу установа културе); највише ће се смањити специјализоване услуге са раздела Владе (за 0,9 млрд пре свега се односи на Канцеларију за Косово и Метохију и Кабинет мин. без портфеља задуженог за демографију и популациону политику), Мин. одбране (за 0,6 млрд пре свега у вези са модернизацијом и ремонтом средстава НВО) и Мин. заштите животне средине (за 0,5 млрд односи се пре свега на Зелени фонд Републике Србије у вези са интервентним мерама у ванредним околностима загађивања животне средине). 4.1.3 Расходи по основу отплате камата Ови расходи су намењени за исплату камате обрачунате на јавни дуг 18 и то на хартије од вредности које је емитовала Република и на кредите које је узела, као и на кредите на које су активиране гаранције. Поред саме камате, у ове трошкове улазе и пратећи трошкови задуживања, као што су пенали на неповучена средства, трошкови правних услуга, различите таксе и др. Планирано је да расходи за камате износе 103,1 млрд динара: Готово целокупан износ камата се отплаћује са раздела Министарства финансија - Управа за јавни дуг; Више од половине укупних камата биће издвојено за плаћање на домаће кредите (видети Графикон 11); У односу на Буџет за 2018. планирано је да укупни расходи по основу отплате камата буду нижи за 14,7 млрд (12,5%). При томе, планирано је: Смањење расхода за отплату камата на стране (за 13,3 млрд) и домаће (за 2,4 млрд) кредите; и камате по активираним гаранцијама (за 1,0 млрд) и Повећање пратећих трошкова задуживања (за 2,0 млрд). Графикон 11. ПЛАНИРАНИ ТРОШКОВИ КАМАТА у 2019. По појединим категоријама, у млрд динара Извор: Предлог закона о буџету Републике Србије за 2019. годину 4.1.4 Субвенције Субвенције су планиране у износу од 100,3 млрд. Расподељене су према следећим наменама: 41,58 млрд субвенције у пољопривреди 19 : највећи део ових подстицаја реализује Управа за аграрна плаћања (укупно 36,3 млрд); 18 Отплата камате по основу јавног дуга представља расход, док отплата главнице по основу јавног дуга не преставља расход, већ издатак, и приказује се у рачуну финансирања. Изузетак је отплата главнице по основу активираних гаранција, која је издвојена из рачуна финансирања и приказана заједно са расходима. 19 Субвенције у пољопривреди су планиране на разделу Мин. пољопривреде, шумарства и водопривреде, и то у оквиру управа и фондова који су у саставу Министарства: - Фонд за подстицање развоја пољопр. производње субвенционише камате на кредите које узимају пољопривредници, - Управа за ветерину пре свега реализује подстицаје усмерене на заштиту здравља животиња, - Управа за заштиту биља реализује пре свега подстицаје у вези са прегледима и испитивањима биља и биљних производа, - Буџетски фонд за шуме реализује подстицаје за одрживи развој и унапређење шумарства, - Буџетски фонд за развој ловства реализује подстицаје за одрживи развој и унапређење ловства, 16

17,7 млрд субвенције у привреди: реч је о субвенцијама које даје Мин. привреде, и то пре свега за улагања од посебног значаја 20 (14,8 млрд), као и за директне инвестиције, развој предузетништва и инвестиције у производњу аудиовизуелних дела; 14,65 млрд субвенције за железницу 21 ; 9,4 млрд субвенције за путеве: средства су намењена за Путеве Србије и Коридоре Србије 22 ; 3,1 млрд субвенције за културу: средства су намењена за финансирање јавних медијских сервиса (РТС и РТВ); 1,27 млрд субвенције у области туризма: пре свега за ваучере за интензивирање коришћења туристичке понуде (0,5 млрд) и за подршку раду Туристичке организације Србије (0,45 млрд); Остале субвенције укључују: 5,05 млрд за ЈП за подземну експлоатацију угља Ресавица 23 ; 2,7 млрд за заштиту животне средине 24 ; 2,0 млрд у области технолошког развоја и иновација 25 ; 1,32 млрд за заштиту енергетски угроженог купца 26 ; 0,7 млрд за подршку предузећима за професионалну рехабилитацију инвалида; 252 милиона за ЈП Службени гласник; 176 милиона субвенције које реализује Канцеларија за КиМ; - Управа за аграрна плаћања реализује директна плаћања пољопривредницима (нпр. премија за млеко, субвенције за произведена грла стоке, основни подстицаји за биљну производњу и др.), мере руралног развоја (нпр. подстицаји за подизање засада воћа и винове лозе, набавку опреме, органску производњу и др.), посебне подстицаје (нпр. за производњу садног материјала и сертификацију, за промотивне активности у пољопривреди и др.) и подстицаје у оквиру ИПАРД-а; - Управа за пољопривредно земљиште реализује подстицаје за уређење, заштиту и коришћење пољопривредног земљишта (нпр. за набавку систем за наводњавање, за контролу плодности земљишта и др.). Детаљан преглед планираних субвенција по буџетским корисницима дат је у Прилогу 3. 20 У Предлогу закона о буџету се наводи да су средства за улагања од посебног значаја намењена: - за спровођење уговора о заједничком инвестиционом улагању између РС и Fiat Group Automobiles S.p.A и уговора о оснивању Air Serbia; - за измирење преузетих обавеза по уговорима о додели средстава за директне инвестиције и то за привредно друштво: Mei Ta Europe Обреновац; Aptiv Mobiliti Services Нови Сад; NCR Београд; Johnson Electric Ниш; Leoni Wiring Systems Прокупље; Yazaki Шабац; Chips Way Чачак; Integrated Micro Electronics Ниш; Soylemez Rubber&Plastics Житорађа; Gruner Власотинце; Super Shoe Company Београд; Grammer System Алексинац; Norma Суботица; Deoflor East Београд; Zoppas Industries Serb Кикинда; Mitas Рума; Stefano Primo Кнић; Fush Београд; Berteks Textile Крагујевац; Papir Print Горњи Милановац; Primevigilance Београд; Continental Automotive Нови Сад; Essex Balkan Београд; Eldisy Serbia Београд; Vorwerk Drivetec Serbia Београд; Vorwerk Autotec Serbia Београд; MDG Пријепоље; Bizlink Technology SRB Прокупље; Eurotay Краљево; Alfa Technics Свилајнац; Kentaur Balkans Београд; Јела Јагодина; Euroconfort Jug Сврљиг; Vita Asistent доо Врњачка Бања; Пионир Београд; Спорт Агент доо Београд; ПК Требич-Сунце Сокобања; Вода Синђелић Руц Ждрело; Promont Нови Сад; Adient Automotive Бања Ковиљача; Pretty Sweaters Сомбор; P&T Design Нови Сад; Sinterfuse доо Ужице; Trendtex доо Пријепоље; TIM COP Темерин; Teklas Automotive Владичин Хан; ZG Lighting SRB Београд; La Linea Verde Београд; Contitech Fluid Суботица; - за подстицање привредног развоја у складу са посебним актима Владе. 21 Субвенције за железницу се исплаћују са раздела Мин. грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. У Предлогу буџета се наводи да да је 20 милиона намењено за реализацију Уредбе о стимулативним мерама у циљу унапређења комбинованог транспорта (Сл. гл. РС бр. 67/15), а преостала средства су намењена за привредна друштва у области железничког саобраћаја, учешће у руском кредиту који ће се користити за испоруку робе, обављање радова и пружање услуга у области железнице и учешће у пројекту реконструкције пруге Ниш-Димитровград. 22 Субвенције за путеве се исплаћују са раздела Мин. грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре: - 5.800.000.000 за ЈП Путеви Србије, а распоред и коришћење средстава вршиће се по посебном акту Владе; - 500.000.000 за ЈП Путеви Србије за учешће Републике у Пројекту рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја; - 3.100.000.000 за Коридоре Србије д.о.о., а распоред и коришћење средстава вршиће се по посебном акту Владе. 23 У Предлогу закона о буџету је наведено да ће средства у износу од 0,58 млрд намењена за затварање рудника, у складу са Програмом затварања рудника, док је 4,47 млрд намењено за ЈП ПЕУ Ресавица, а распоред и коришћење вршиће се по посебном акту Владе. 24 Субвенције у области заштите животне средине се исплаћују са раздела Мин. заштите животне средине и пре свега се односе на подстицаје за поновну употребу и искоришћење отпада као секундарне сировине или за добијање енергије и за производњу кеса трегерица за вишекратну употребу који се реализују преко Зеленог фонда Републике Србије (2,2 млрд), а обухваћене су и субвенције за управљање националним парковима и заштићеним подручјима, и субвенције Заводу за заштиту природе и Агенцији за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност. Детаљан преглед планираних субвенција по буџетским корисницима дат је у Прилогу 3. 25 Приказан је збирни износ субвенција са раздела Мин. просвете, науке и технолошког развоја, као подршка раду Фонда за иновациону делатност, предузећа и организација у области нуклеарне сигурности, Центра за промоцију науке, Јединице за управљање пројектима у јавном сектору, Научно-технолошког парка Београд, као и Фонда за наука који је планирано да се оснује. У оквиру овог износа, 0,9 млрд се односи на учешће у кредиту Међународне банке за обнову и развој Пројекат за унапређење конкурентности и запошљавања, који се реализује преко Фонда за иновациону делатност. 26 Субвенције су планиране на разделу Мин. руд. и енергетике, у складу са Уредбом о енергетски угроженом купцу (Сл. гл. РС бр. 113/15, 59/18). 17

186 милиона за организацију спортских такмичења организацију (Универзијаде 2020 и Европског првенства у кошарци за жене 2019); 40 милиона субвенције које реализује Служба Коорд. тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа; 93 милиона у области ваздушног саобраћаја; 8 милиона за развој националног бренда и очување старих заната; 1 милион за обављање делатности установа социјалне заштите. Нове субвенције које се уводе Предлогом буџета за 2019. годину: На разделу Мин. просвете, науке и технолошкога развоја субвенције за Фонд за науку 27 500 милиона; На разделу Мин. омладине и спорта за организације Европског првенства у кошарци за жене 136 милиона; На разделу Мин. за рад, запошљавање, борачка и социјална питања субвенције у вези са обављањем делатности установа социјалне заштите 1 милион. Детаљан преглед субвенција по буџетским корисницима дат је у Прилогу 3 >>. У односу на Буџет за 2018. укупне планиране субвенције су више за 10,9 млрд (12,2%): Планирано је повећање следећих субвенција: У пољопривреди (за 7,3 млрд, односно за преко 20%) пре свега планирано је повећање субвенција које се реализују преко Управе за аграрна плаћања (субвенције у оквиру ИПАРД-а, субвенције за мере руралног развоја и за директна плаћања пољопривредницима); Управа за ветерину и Управа за пољопривредно земљиште ће такође повећати укупан износ субвенција, са одређеним променама у структури; субвенције у области шумарства и заштите биља су планиране у истом износу као у Буџету за 2018; док је планирано смањење субвенција за кредитну подршку у пољопривреди; У привреди (за укупно 2,7 млрд, односно за 18%) 28 : највише ће порасти субвенције за улагања од посебног значаја (за 2,9 млрд), а повећаће се и субвенције за развој предузетништва и производњу аудиовизуелних дела; док су субвенције за директне инвестиције планиране у истом износу као у Буџету за 2018; За путеве (за 0,9 млрд) планирано је повећање субвенција за Коридоре Србије ; Осталих субвенција (за 0,9 млрд) планира се оснивање Фонда за науку, субвенционисање организације Европског првенства у кошарци за жене, и повећање субвенција за Фонд за иновациону делатност; У области туризма (за 0,09 млрд) услед вишег планираног износа за ваучере 29 ; Планирано је смањење следећих субвенција: за културу (за 0,9 млрд) смањују се субвенције из буџета, услед повећања претплате 30 ; за железницу (за 0,06 млрд). 4.1.5 Донације страним владама Донације страним владамa су планиране у износу од 118,5 милиона, и исплаћују их: Управа за аграрна плаћања (104 милиона), у оквиру програмске активности Стручна и административна подршка за спровођење мера подстицаја (реч је о новој позицији у односу на Буџет за 2018) и раздео Мин. просвете, науке и технолошког развоја (14,5 милиона), за програмску активност Подршка раду Универзитета у Београду. У односу на Буџет за 2018. планирано је да донације страним владама буду више за 104 милиона, као резултат планираних исплата од стране Управе за аграрна плаћања. 27 Предлогом закона о Фонду за науку предвиђено је да основна улога Фонда буде финансирање научноистраживачких пројеката. 28 У односу на Буџет за 2018. више се не планирају исплате у вези са раније преузетим обавезама за субвенционисане кредите привреди (које су у Буџету за 2018. износиле 0,7 млрд). 29 Међу субвенцијама у туризму планирано је повећање само за ваучере (за 100 милиона); субвенције за ЈП Стара планина су планиране у двоструко нижем износу (смањење за 10 милиона), док су све остале субвенције планиране у истом износу као у Буџету за 2018. 30 Предлогом закона о изменама Закона о привременом уређивању начина наплате таксе за јавни медијски сервис предвиђено је повећање таксе са 150 на 200 динара месечно. 18

4.1.6 Дотације међународним организацијама Дотације међународним организацијама су планиране у износу од готово 4,0 млрд: Ова средства су намењена пре свега за чланарину у вези са ИПА пројектима и чланарине у међународним организацијама; У односу на Буџет за 2018. планирано је да дотације међународним организацијама буду ниже за 60 милиона (1,5%). 4.1.7 Трансфери осталим нивоима власти Трансфери осталим нивоима власти се односе на трансфере намењене АП Војводини и јединицама локалне самоуправе. Планирани су у укупном износу од 86,6 млрд, и то за: Ненаменски трансфер општинама и градовима (33,3 млрд). Планирани износ трансфера по појединим јединицама локалне самоуправе дат је у Прилогу 5; Трансфер за запослене у образовању на територији АП Војводина 31 (33,5 млрд); Остали значајнији износи који се трансферишу буџетима АПВ и јединица локалне самоуправе обухватају: Трансфере Канцеларије за Косово и Метохију (укупно 6,0 млрд); Трансфер за изградњу станова за припаднике снага безбедности (1,2 млрд са раздела Мин. грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре); Трансфери у вези са заштитом животне средине (укупно око 0,9 млрд - са раздела Мин. заштите животне средине, укључујући Зелени фонд); Трансфер за финансирање основне делатности Радио-телевизије Војводине (0,9 млрд са раздела Мин. културе и информисања); Трансфери од стране Мин. за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (укупно 0,8 млрд); Трансфери са раздела Комесаријата за избеглице и миграције (укупно 0,66 млрд); Трансфер Кабинета министра без портфеља задуженог за демографију и популациону политику (0,65 млрд); Трансфери са раздела Кабинета министра без портфеља задуженог за иновације и технолошки развој (укупно 0,6 млрд); Трансфери у области туризма (укупно 0,6 млрд - са раздела Мин. трговине, туризма и телекомуникација); Трансфер за изградњу зграде РТ Војводина (0,56 млрд са раздела Мин. културе и информисања); Трансфери Кабинета министра без портфеља задуженог за рег. развој и јавна предузећа (укупно 0,5 млрд); Трансфер Генералног секретаријата Владе (0,5 млрд); Трансфер Буџетског фонда за програме локалне самоуправе (0,5 млрд); Трансфер за унапређење енергетске ефикасности (0,5 млрд); Трансфер за реализацију пројекта Нови Сад 2021 Европска престоница културе (0,34 млрд са раздела Мин. културе и информисања); Трансфер за наставак реализације пројекта адаптације, реконструкције и доградње зграде Народног позоришта у Суботици (0,33 млрд са раздела Мин. културе и информисања); Трансфер за изградњу Жежељевог моста у Новом Саду (0,3 млрд са раздела Мин. грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре). Нови трансфери буџету АПВ и општинама и градовима који се уводе Буџетом за 2019. су приказани у Табели 6. 31 Трансфер за запослене у образовању на територији АПВ је намењен финансирању зарада запосленима у основним и средњим школама, високом школама и установама ученичког и студентског стандарда и на Универзитету у Новом Саду. 19

Табела 6. ТРАНСФЕРИ ОСТАЛИМ НИВОИМА ВЛАСТИ који се уводе Буџетом за 2019. 2019 Предлог буџета 3.8 Кабинет министра без портфеља задуженог за иновације и технолошки развој Подршка подизању иновационих капацитета јединица локалне самоуправе на територији Р. Србије 209.475.000 Подршка унапређењу иновационих капацитета на територији АП Косово и Метохија 27.954.000 3.9 Генерални секретаријат Владе Стручни и оперативни послови Генералног секретаријата Владе 480.000.000 16.0 Министарство финансија Административна подршка управљању финансијским и фискалним системом 36.209.000 20.0 Министарство државне управе и локалне самоуправе Подршка спровођењу Акц. плана Стратегије реформе ј. управе - реформа лок. самоуправе 2016-2019 12.168.000 22.0 Министарство саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре Изградња станова за припаднике снага безбедности 1.200.000.000 23.0 Министарство правде Бесплатна правна помоћ 63.955.000 25.0 Министарство заштите животне средине Уређење система заштите природе и очувања биодиверзитета 1.000 25.2 Зелени фонд Републике Србије Реализација пројеката изградње система управљања отпадом 100.000.000 26 Министарство просвете, науке и технолошког развоја Унапређивање квалитета образовања и васпитања кроз увођење дуалног модела у оквиру Центра за 15.000.000 стручно образовање и усавршавање-ваљево Инклузивно предшколско васпитање и образовање 11.403.000 29.0 Министарство културе и информисања Финансирање основне делатности јавних медијских сервиса 900.000.000 Нови Сад Омладинска престоница Европе 2019 - ОПЕНС 2019 40.275.000 У динарима У односу на Буџет за 2018. планирано је да трансфери осталим нивоима власти буду виши за 7,1 млрд (8,9%): Ненаменски трансфер општинама и градовима ће остати на истом нивоу као у 2018. (и то како укупно, тако и по појединачним градовима и општинама); Трансфер за запослене у образовању на територији АПВ ће порасти (за 2,4 млрд), услед повећања зарада; Повећање осталих трансфера превасходно је резултат увођења нових трансфера којих није било у Буџету за 2018. (видети Табелу 6), али и повећања неких постојећих трансфера пре свега се односи на активности Канцеларије за КиМ (повећање за 1,6 млрд највише у вези са изградњом и реконструкцијом стамбених објеката). 4.1.8 Трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања Из буџета Републике се трансферишу средства организацијама обавезног социјалног осигурања по различитим основама, пре свега услед тога што наплата доприноса није довољна да се финансирају све обавезе по основу обавезног социјалног осигурања. Укупни трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања су планирани у износу од 221,95 млрд: Ова средства су доминантно намењена ПИО фонду, у укупном износу од 181,4 млрд, и то: Недостајућа средства за исплату редовних пензија 32 : 157,72 млрд, са раздела Мин. финансија, Остваривање права корисника по посебним прописима 33 : 23,42 млрд, са раздела Мин. финансија, и Остваривање права на пензијско и инвалидско осигурање свештеника и верских службеника 34 : 0,26 млрд, са раздела Мин. правде Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама; 32 Ова средства се трансферишу у складу с чланом 173. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, према коме је Република гарант за обавезе ПИО фонда за остваривање права по основу обавезног пензијског и инвалидског осигурања. 33 Средства су намењена за измирење обавеза Републике Србије за стаж осигурања по посебним прописима (у складу са чланом 207. став 2. Закона о ПИО права из пензијског и инвалидског осигурања која су остварена под повољнијим условима у односу на услове утврђене законом и то за права утврђена републичким и ранијим савезним прописима) и накнаду разлике до најниже пензије за осигуранике запослених, за осигуранике пољопривредника и за осигуранике самосталних делатности (у складу са чланом 235. Закона о ПИО средства за покриће разлике између најнижег износа пензије и износа пензије која би осигуранику припадала без његове примене). 34 Ова средства се трансферишу у складу са чл. 29. Закона о црквама и верским заједницама. 20

Планирани трансфер Националној служби за запошљавање износи 1,0 млрд, и то: Трансфер Мин. финансија за исплату дела обавеза за привремену накнаду запослених са КиМ: 0,45 млрд; Трансфер од стране Буџетског фонда за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом: 0,55 млрд; Планирани трансфер Републичком фонду за здравствено осигурање износи 34,7 млрд, и то: Недостајућа средства за исплату права на здравствену заштиту: 25,45 млрд, са раздела Мин. финансија, Остваривање права на здравствену заштиту одређених категорија корисника: за накнаду зараде трудница које одржавају трудноћу 35 (3,0 млрд), за здравствену заштиту оболелих од ретких болести 36 (2,0 млрд) и за здравствену заштиту лица у складу с чланом 22. (ст. 1) Закона о здравственом осигурању 37 (4,0 млрд). Ова средства се трансферишу са раздела Мин. здравља, Овера здравствених књижица запослених у субјектима приватизације од стратешког значаја: 0,2 млрд, са раздела Мин. финансија, Исплата отпремнина за вишак запослених у здравственим установама: 0,05 млрд, са раздела Мин. здравља; Планирани трансфер Фонду за социјално осигурање војних осигураника износи 0,44 млрд. Средства су намењена за накнаду дела трошкова за становање корисницима војних пензија, и трансферишу се са раздела Мин. одбране; Остали трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања су планирани у износу од 4,4 млрд: за реконструкцију, модернизацију, реорганизацију, унапређење и доградњу клиничких центара (1,1 млрд); као и за изградњу и опремање здравствених установа (3,3 млрд). Ова средства се трансферишу РФЗО са раздела Мин. здравља. Графикон 12. ПЛАНИРАНИ ТРАНСФЕРИ ОРГАНИЗАЦИЈАМА ОБАВЕЗНОГ СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУРАЊА у 2019. Према појединим организацијама обавезног социјалног осигурања, у млрд динара Извор: Предлог закона о буџету Републике Србије за 2019. годину У односу на Буџет за 2018. планирано је да трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања буду на сличном нивоу (тј. планирано је незнатно смањење за 0,2 млрд, односно за 0,1%): Смањиће се трансфер ПИО фонду по основу недостајућих средстава за исплату пензија (за око 4,6 млрд), као резултат очекивања да ће се наплатити виши износ доприноса 38, услед чега ће износ који је неопходно да се трансферише из буџета Републике бити нижи; У исто време, планирано је да порасте већина осталих трансфера, пре свега: трансфери РФЗО (укупно за 3,6 млрд) и то за недостајућа средства (повећање за 2,75 млрд), за остваривање права на здравствену заштиту појединих категорија лица (укупно повећање 1,3 млрд од чега за лица у складу са чланом 22 (ст. 1) Закона о здравственом осигурању 0,5 млрд, за труднице које одржавају трудноћу 0,3 млрд и за оболеле од ретких болести 0,5 млрд); с друге стране, смањиће се трансфери за отпремнине у здравству (за 0,35 млрд) и за оверу здравствених књижица у субјектима приватизације (за 0,1 млрд); 35 Ова средства се трансферишу у складу са чл. 96. Закона о здравственом осигурању, према коме се наведеним корисницама надокнађује 100% од основа за накнаду зараде, од чега се 65% обезбеђује из средстава обавезног здравственог осигурања, а 35% преноси из буџета Републике. 36 Ова средства се трансферишу у складу са чл. 59. Закона о здравственом осигурању (према коме се средства за лечење оболелих од ретких болести обезбеђују из буџета Републике, под условом да РФЗО не може да обезбеди довољан износ средстава) и чланом 18. Закона о играма на срећу (у коме се распоређују наменска примања буџета Републике од игара на срећу). 37 Ова средства се трансферишу у складу са чл. 204. Закона о здравственом осигурању, према коме се средства за уплату доприноса за осигуранике из чл. 22. Закона обезбеђују у буџету Републике. 38 У Образложењу предлога закона о буџету макроекономским оквиром за 2019. годину је предвиђен даљи раст запослености и раст зарада у приватном сектору, по основу чега се планира и пораст прикупљених доприноса. 21

Трансфери Националној служби за запошљавање (за 0,45 млрд) услед тога што у 2018. привремена накнада за запослене са територије КиМ је финансирана из сопствених средстава Службе, и није било трансфера из буџета Републике; остали трансфери (укупно за 0,15 млрд) услед виших трансфера са раздела Мин. здравља РФЗО-у пре свега за изградњу и опремање здравствених установа; Трансфер Фонду за социјално осигурање војних осигураника ће остати на истом нивоу као у Буџету за 2018. 4.1.9 Остале дотације и трансфери Остале дотације и трансфери су планирани у укупном износу од 5,0 млрд: Остале дотације и трансфери обухватају пре свега: 3,2 млрд за решавање стамбеног питања избеглица (раздео Комесаријата за избеглице и миграције); 1,7 млрд са раздела Мин. здравља за различите прог. активности: подршка раду института и завода за јавно здравље, здравствена заштита лица на издржавању затворске казне, превенција и детекција различитих обољења, пружање здравствене заштите мигрантима, омасовљавање добровољног давања крви итд.; У односу на Буџет за 2018. планирано је да остале дотације и трансфери буду виши за око 0,9 млрд (21%): Повећање је пре свега последица увођења програма за решавање стамбених потреба избеглица. 4.1.10 Социјална заштита из буџета Расходи за социјалну заштиту из буџета Републике обухватају исплате по различитим основама: - дечја заштита: o накнада зарада за време породиљског одсуства, o накнада зараде за време одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге, o дечији додатак, o накнаде трошкова боравка у предшколским установама за децу са сметњама у развоју и децу без родитељског старања; - борачко-инвалидска заштита личне и породичне инвалиднине, додаци за негу и помоћ, ортопедски додаци и помагала, борачки додаци, породични додаци, бесплатне и повлашћене вожње, накнада погребних трошкова и др, - социјална заштита: o новчана социјална помоћ, o додатак за помоћ и негу другог лица и увећани додатак, o посебна новчана накнада, o помоћ за оспособљавање за рад, o породични смештај o издржавање корисника смештених у хранитељским породицама и др. - Транзициони фонд социјални програми за запослене у предузећима у процесу приватизације или реструктурирања, - ученички и студентски стандард и Фонд за младе таленте стипендије и кредити, боравак у установама за смештај и исхрану ученика, боравак у студентским домовима и др, - спортске стипендије, награде и признања, - избегла и расељена лица остваривање права избеглих и расељ. лица и миграната; исплаћују се са раздела Комес. за избеглице и миграције, - остала социјална давања нпр. смештај и исхрана лица лишених слободе, намирење права запослених у случају стечаја послодавца, исплата награда САНУ за изузетан допринос науци и уметности, исплата признања за врхунски допринос националној култури и др. Социјална заштита из буџета је планирана у износу од 113,3 млрд.: Највећи део се односи на исплате по основу дечје заштите (55,0 млрд) 39 ; По основу социјалне заштите биће исплаћено 31,8 млрд, и то пре свега за кориснике соц. заштите (26,4 млрд), обављање делатности установа соц. заштите (2,8 млрд) и смештај у хранитељским породицама (2,5 млрд): За права корисника борачко-инвалидске заштите планирано је 13,6 млрд; За Транзициони фонд, из кога се финансирају социјални програми за решавање вишка запослених у процесу рационализације, реструктурирања припреме за приватизацију, планирано је 1,0 млрд; Када је реч о младима који се школују, планирана су издвајања за ученички стандард (2,6 млрд) и студентски стандард (4,2 млрд), која се превасходно односе на смештај у ученичким и студ. домовима и доделу ученичких и студентских кредита, и за Фонд за младе таленте (0,8 млрд), из кога се превасходно исплаћују стипендије; За спортске стипендије, награде и признања намењено је 1,4 млрд; 39 У образложењу Закона о финансијској подршци породици са децом (Сл. гласник РС, бр. 113/2017 i 50/2018) наведено је да је за 2019. годину потребно издвојити за: накнаде из буџета за породиљско одсуство планирано око 34 млрд; за дечији додатак око 14 млрд; за родитељски додатак око 8 млрд; за накнаду боравка деце са сметњама у развоју и инвалидитетом, деце без родитељског старања и деце корисника новчане социјалне помоћи у предшколским установама око 0,02 млрд. 22

За избегла и расељена лица намењено је 0,8 млрд; Када је реч о осталој социјалној заштити из буџета (2,0 млрд), обухваћене су следеће позиције: највећи износи (по 0,4 млрд) су намењени су за остваривање права запослених у случају стечаја послодавца (са раздела Мин. за рад, запошљавање, борачка и соц. питања Установа за остваривање права запослених из радног односа и Савета за развој социјалног дијалога) и за функционисање Мин. одбране и Војске Србије; Академијске награде САНУ (0,2 млрд) и национална признања за врхунски допринос у култури (0,2 млрд); са раздела Мин. правде планирана су издвајања пре свега у оквиру Управе за извршење кривичних санкција (0,2 млрд), а мањи износ и у вези са заштитом људских и мањинских права пред страним судовима; са раздела Мин. просвете, науке и технолошког развоја издвајања су превасходно у вези са реализацијом општег интереса у научноистраживачкој делатности (око 0,3 млрд), а мањи износи су у вези са реализацијом делатности основног и средњег образовања и подршком високошколским установама; остали раздели и главе са којих су планирана издвајања за социјалну заштиту из буџета обухватају Службу координационих тела Владе РС за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа, Канцеларију за КиМ, Буџетски фонд за програме заштите и унапређења положаја особа са инвалидитетом и Мин. за рад, запошљавање и борачка и социјална питања. Графикон 13. ПЛАНИРАНИ РАСХОДИ ЗА СОЦИЈАЛНУ ЗАШТИТУ ИЗ БУЏЕТА у 2019. По појединим категоријама, у млрд динара Извор: Предлог закона о буџету Републике Србије за 2019. годину У односу на Буџет за 2018. планирано је да расходи за социјалну заштиту из буџета Републике буду нижи за 1,6 млрд (1,4%): Највише ће се смањити следећи расходи: за социјалну заштиту (за 1,6 млрд) смањиће се расходи за обављање делатности установа социјалне заштите (за 2,1 млрд), као и подршка смештају у приватне домове (за 0,2 млрд); са друге стране, повећаће се расходи за остваривање права корисника социјалне заштите (за 0,7 млрд); док ће подршка раду хранитеља остати на истом нивоу као у Буџету за 2018. годину; расходи за Транзициони фонд (за 1,0 млрд); остала социјална заштита (за 0,1 млрд) пре свега услед нижих планираних расхода намењених за остваривање права запослених у случају стечаја послодавца (са раздела Мин. за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Установа за остваривање права запослених из радног односа и Савета за развој соц. дијалога); Планирано је повећање већине осталих расхода за социјалну заштиту, и то највише за: дечју заштиту (за 0,9 млрд); 23

студенски стандард (за 0,1 млрд) пре свега услед планираног повећања расхода за индивидуалну помоћ студентима, као и за финансирање система установа студенског стандарда и унапређења студ. стваралаштва. 4.1.11 Остали текући расходи Остали текући расходи обухватају следеће категорије расхода: - средства резерви: o текућа буџетска резерва намењена је пре свега за непланиране сврхе за које апропријације нису биле утврђене или нису биле довољне; као и за трансфере локалној власти за извршавање обавеза, услед смањеног обима прихода; o стална буџетска резерва намењена је за финансирање учешћа буџета Републике у отклањању последица елементарних непогода и других ванредних догађаја (земљотреса, поплава, суша, пожара, еколошких катастрофа итд.), - амортизација некретнина и опреме, - дотације невладиним организацијама политичким странкама, спортским удружењима, верским заједницама, Црвеном крсту, привредним коморама и другим невладиним организацијама, - расходи за порезе, обавезне таксе, казне и пенале: o трошкови за порез на имовину, ПДВ, царине и др. порезе; o трошкови за обавезне таксе - републичке административне таксе; покрајинске, градске, општинске и судске таксе, o новчане казне и пенали на републичком, покрајинском, градском и општинском нивоу, - новчане казне и пенали по решењу судова, - накнада штете настале услед елементарних непогода или других природних узрока, - накнада штете за повреде или штету нанету од стране државних органа. Oстали текући расходи су планирани у износу од 27,2 млрд. Посматрано по појединачним категоријама: Расходи за новчане казне и пенале по решењу судова планирани су у износу од око 12 млрд: највећи део односи се на разделе Мин. финансија (5,9 млрд пре свега за исплату потраживања поверилаца на основу правоснажних судских решења), судове (1,6 млрд пре свега у вези са спровођењем поступака основних, привредних и виших судова), Мин. унутрашњих послова (1,4 млрд) и Мин. правде (1,4 млрд пре свега за заштиту права у поступцима пред домаћим судовима и администрације и управљања); Дотације невладиним организацијама су планиране у износу од око 8 млрд: највећи део односи се на разделе Мин. омладине и спорта (2,3 млрд пре свега намењено за спорт), Мин. за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (1,3 млрд пре свега се односи на програме подршке удружењима и локалним заједницама (0,6 млрд), удружењима у области борачко-инвалидске заштите (0,1 млрд), као и на заштиту положаја особа са инвалидитетом (0,5 млрд, преко Буџетског фонда за програме заштите и унапређења положаја особа са инвалидитетом)), Мин. правде (1,2 млрд пре свега од стране Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама), Мин. финансија (око 1,1 млрд за финансирање политичких субјеката чији су кандидати изабрани за посланике у Народној скупштини) и Мин. културе и информисања (0,6 млрд); Средства резерви су планирана у износу од око 3,002 млрд: Текућа буџетска резерва планирано је да износи 3,0 млрд; Стална буџетска резерва планирано је да износи 2 милиона; Расходи за накнаду штете за повреде или штету нанету од стране државних органа планирани су у износу од око 3 млрд: највећим делом односе се на разделе Мин. финансија (1,2 млрд пре свега исплате Буџетског фонда за реституцију) и Мин. одбране (1,4 млрд); Расходи за накнаду штете услед елементарних непогода или других природних узрока планирани су у износу од око 0,8 млрд: највећим делом се односи на Канцеларију за управљање јавним улагањима (0,8 млрд); Трошкови пореза, обавезних такси, казни и пенала су планирани у износу од око 0,4 млрд: највећи део односи се на разделе Мин. финансија (0,1 млрд, пре свега Пореска управа), Мин. просвете, науке и технолошког развоја (односи се пре свега на више и универзитетско образовање и студенски стандард) и Мин за рад, запошљавање, борачка и соц. питања (највећим делом се односи на обављање делатности установа соц. заштите); Амортизација је планирана у износу од око 0,06 млрд: односи се на трошкове амортизације универзитета и високих школа. У односу на Буџет за 2018: Трошкови новчаних казни и пенала по решењу судова планирано је да буду ниже за око 1,2 млрд (смањење 9,5%): највећа смањења су на разделима Мин. финансија (за око 1,7 млрд) и Државног правобранилаштва (за око 0,3 млрд), а највеће повећање је на разделу судова (за око 0,7 млрд); Смањиће се и: 24

Расходи за накнаде штете за повреде или штету нанету од стране државних органа ће се смањити за око 0,2 млрд, пре свега услед мањих издвајања Буџ. фонда за реституцију (за 1,0 млрд, за враћање одузете имовине и обештећења за одузету имовину), док ће издвајања порасти на разделу Мин. одбране (за око 0,7 млрд); Трошкови пореза, обавезних такси, казни и пенала ће се смањити за око 0,1 млрд (за 23,3%), пре свега са раздела Мин. финансија (за око 0,1 млрд, највећим делом се односи на Пореску управу). Остале категорије текућих расхода ће се повећати: Дотације невладиним организацијама ће се повећати за око 0,7 млрд, пре свеза са раздела Мин. за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Мин. омладине и спорта (за по око 0,2 млрд); Расходи за накнаду штете услед елементарних непогода или других природних узрока ће се занемарљиво повећати за око 4,4 милиона са једне стране ће се повећати издвајања Канцеларије за управљање јавним улагањима (за 0,2 млрд), док ће се смањити издвајања Мин. финансија (за 0,2 млрд); Средства резерве ће остати непромењена. 4.2 КАПИТАЛНИ ИЗДАЦИ Капитални издаци или издаци за нефинансијску имовину у буџету Републике обухватају издатке за: - основна средства, и то: o зграде и грађевински објекти обухваћени су издаци како за куповину и изградњу, тако и за капитално одржавање и пројектно планирање зграда, саобраћајних објеката, водоводне инфраструктуре и сл., o машине и опрема, o остале некретнине и опрема, o култивисана имовина овде спадају стока и вишегодишњи засади, o нематеријална имовина рачунарски софтвер, књижевна и уметничка дела и сл., - залихе и то: o робне резерве, o залихе производње обухваћене су залихе материјала, недовршених и готових производа, o залихе робе за даљу продају, - земљиште, - као посебна категорија приказује се нефинансијска имовина која се финансира средствима НИП-а. Капитални издаци (издаци за нефинансијску имовину) су планирани у укупном износу од 165,5 млрд динара: Око 36% укупних капиталних издатака је планиранo на разделу Мин. грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (око 59 млрд), и односе се пре свега на капиталне пројекте изградње саобраћајне инфраструктуре; Посматрано по значајнијим категоријама капиталних издатака: За зграде и грађевинске објекте је планирано око 87 млрд: доминантно се односи на раздео Мин. грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (59,3 млрд), а значајни износи планирани су и на разделима Мин. правде (2,9 млрд - за капиталне пројекте Министарства и Управе за извршење кривичних санкција, у вези са унапређењем смештајно-техничких услова правосудних органа и изградње и реконструције објеката у оквиру Управе), Мин. просвете, науке и технолошког развоја (2,7 млрд пре свега за модернизацију инфраструктуре у образовним институцијама) и Мин. унутрашњих послова (2,6 млрд највише у вези са другом фазом увођења видео надзора у саобраћају, администрацијом и управљањем и изградњом и реконструкцијом објеката Дирекције полиције и наставних центара); За машине и опрему планирано је око 50 млрд: највећим делом се односи на разделе Мин. одбране (33,0 млрд пре свега за функционисање Министарства и ВС и модернизацију и ремонт средстава НВО), као и на Мин. унутрашњих послова (8,3 млрд пре свега за модернизацију флоте Хеликоптерске јединице, другу фазу увођења видео надзора и администрацију и управљање), Мин. просвете, науке и технолошког развоја (2,2 млрд пре свега за модернизацију инфраструктуре и дигитализацију у образовним институцијама) и Мин. финансија (1,2 млрд пре свега за унапређење рада управа у саставу Министарства); За земљиште је намењено око 14 млрд, и односи се на исплате за експропријацију земљишта у циљу изградње капиталних пројеката (раздео Мин. финансија); За нематеријалну имовину је планирано око 7 млрд, највећим делом за софтверске лиценце; За робне резерве је планирано 4,6 млрд: од тога је за робне резерве намењено 2,55 млрд (раздео Републичке дирекције за робне резерве), а за формирање и коришћење обавезних резерви нафте и деривата нафте 2,0 млрд (раздео Мин. рударства и енергетике Управа за резерве енергената); Залихе производње и робе за даљу продају (укупно око 1,8 млрд) се највећим делом односе на Управу за извршење затворских санкција, а делимично и на образовне институције и установе социјалне заштите; 25

Нефинансијска имовина која се финансира из средстава Националног инвестиционог плана (НИП) је планирана у износу од 0,3 млрд у оквиру раздела Мин. привреде, искључиво у висини већ преузетих обавеза; Остале категорије капиталних издатака односе се превасходно на остале непокретности и опрему у оквиру Буџ. фонда за потребе система специјалних веза и Републичке дирекције за воде. У односу на Буџет за 2018. планирано је да капитални издаци буду виши за 38,3 млрд (30%): Издаци за машине и опрему ће порасти за око 24 млрд. При томе: значајније ће порасти издаци за машине и опрему са раздела Мин. одбране (за 19,8 млрд при чему се предвиђа смањење у оквиру Буџ. фонда за наоружање и војну опрему од 1,4 млрд), Мин. унутрашњих послова (за 3,2 млрд) и Мин. просвете, науке и технолошког развоја (за 0,5 млрд у вези са модернизацијом инфраструктуре у образовним институцијама), значајније ће се смањити издаци за машине и опрему са раздела Мин. финансија (за око 0,6 млрд у вези са унапређењем рада појединих управа у оквиру Министарства), Мин. здравља (за 0,4 млрд пре свега у вези са пројектом Развој здравства 2) и Мин. привреде (за око 0,35 млрд смањење је пре свега у вези са ИПА пројектом Развој приватног сектора ); Издаци за зграде и грађевинске објекте ће порасти за око 10 млрд. При томе: значајније ће порасти издаци за зграде и грађевинске објекте са раздела Мин. грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (за 5,6 млрд у вези са капиталним пројектима изградње инфраструктуре), Мин. унутрашњих послова (за 1,7 млрд), као и у оквиру Канцеларије за управљање јавним улагањима (за око 2 млрд) и Канцеларије за информационе технологије и електронску управу (за 1,2 млрд); значајније ће се смањити издаци за зграде и грађевинске објекте са раздела Мин. пољопривреде, шумарства и водопривреде (за 2,2 млрд пре свега услед нижег планираног износа из Буџ. фонда за воде за уређење водотока и заштиту од штетног дејства вода ), Мин. просвете, науке и техн. развоја (за око 1,1 млрд), Мин. правде (за око 0,5 млрд у вези са Управом за извршење кривичних санкција, пре свега због изградње затвора у Панчеву; остали издаци за зграде и грађевинске објекте у оквиру раздела Министарства ће порасти); Издаци за набавку нематеријалне имовине ће порасти за око 2,4 млрд, пре свега у вези са набавком софтверских лиценци; Значајно ће порасти издвајања за експропријацију земљишта за 1,6 млрд (са раздела Мин. финансија); Робне резерве ће порасту за око 0,5 млрд, по основу формирања и коришћења обавезних резерви нафте и деривата нафте (раздео Мин. рударства и енергетике Управа за резерве енергената). 26

4.3 ИЗДАЦИ ЗА ОТПЛАТУ ГЛАВНИЦЕ У ЦИЉУ СПРОВОЂЕЊА ЈАВНИХ ПОЛИТИКА Држава може да даје гаранције на задуживање јавних или државних предузећа и локалних самоуправа, како би се ови ентитети задужили под повољнијим условима. На овај начин Република Србија се обавезује да ће, уколико наведени ентитет не извршава своје обавезе, она преузети отплату дуга уместо њега. Издаци за отплату главнице у циљу спровођења јавних политика управо се односе на дугове претежно јавних и државних предузећа која нису могла самостално да враћају кредите које су узели, па се те обавезе исплаћују из буџета Републике: - активиране гаранције или издаци за отплату главнице у циљу спровођења јавних политика односи се на отплату главнице, - док се отплата камате приказује у оквиру расхода за камату. Отплата главнице јавног дуга се иначе не приказује у оквиру рачуна прихода и расхода, већ у оквиру рачуна финансирања; активиране гаранције се, међутим, издвајају из рачуна финансирања и приказују заједно са расходима Републике, у циљу побољшања транспарентности. Издаци за отплату главнице у циљу спровођења јавних политика планирани су у износу од 13,0 млрд: у потпуности се односи на активиране гаранције 40 ; у односу на Буџет за 2018. планирано је да ови издаци буду нижи за 8,0 млрд (37,9%) и то по основу смањења планираног износа за отплату главнице по активираним гаранцијама; Предвиђено смањење је последица тога што је током 2018. део обавеза по основу активираних гаранција отплаћен; 41 Преглед нових гаранција које Република Србија планира да изда током 2019. године дат је у Прилогу. 4.4 ИЗДАЦИ ЗА НАБАВКУ ФИНАНСИЈСКЕ ИМОВИНЕ У ЦИЉУ СПРОВОЂЕЊА ЈАВНИХ ПОЛИТИКА Издаци за набавку финансијске имовине у циљу спровођења јавних политика односе се на буџетске позајмице (буџетске кредите). Реч је о краткорочним позајмицама из буџета Републике, које је потребно вратити у буџет најкасније до краја буџетске године. Највећи део односи се на позајмице за обезбеђење текуће ликвидности или за докапитализацију државних предузећа и банака. Буџетске позајмице се са становишта буџета Републике посматрају као набавка финансијске имовине, у смислу да представљају потраживања од субјеката којима су дате позајмице. Набавка финансијске имовине се иначе не приказује у оквиру рачуна прихода и расхода, већ у оквиру рачуна финансирања; буџетске позајмице се, међутим, издвајају из рачуна финансирања и приказују заједно са расходима Републике, у циљу побољшања транспарентности. Буџетске позајмице планиране су у износу од око 6,6 млрд: Списак свих позиција на којима су планирани ови издаци, добијен на основу расположивих података из Члана 8 Предлога закона, приказан је у Табели 7; У односу на Буџет за 2018. планирано је да ови издаци буду нижи за 0,1 млрд (1,4%) 42 : Значајније повећање се планира на разделу Мин. привреде (за 1,9 млрд) у вези са новом програмском активношћу Изградња станова за припаднике снага безбедности ; Смањење се превасходно планира на разделу Мин. рударства и енергетике Управа за резерве енергената (формирање и одржавање обавезних резерви нафте, деривата нафте и природног гаса, за 1,3 млрд) и кроз програмске активности Мин. привреде (кредитна подршка предузећима у поступку приватизације, за 0,7 млрд) и Мин. грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (програм водоснабдевања и пречишћавања отпадних вода у општинама средње величине у Србији, за 0,4 млрд). 40 У Посебном делу предлога закона о буџету не наводе се ентитети у чију корист су издате гаранције по којима се планира исплата главнице по гаранцијама са раздела Управе за јавни дуг. За детаље о предузећима којима су дате гаранције, као и о планираним новим гаранцијама током 2019, погледати Јавни дуг. 41 За више детаља погледати Анализу јавног дуга, коју је припремила Парламентарна буџетска канцеларија. 42 Закључно са септембром 2018. нето буџетске позајмице су достигле 90% износа планираног за читаву годину. 27

Табела 7 НАБАВКА ФИНАНСИЈСКЕ ИМОВИНЕ У ЦИЉУ СПРОВОЂЕЊА ЈАВНИХ ПОЛИТИКА Раздео /Глава 2019 Предлог буџета 3 Влада 350.000 3.8 Кабинет министра без портфеља задуженог за иновације и технолошки развој 350.000 - прог. акт. Подршка реализацији пројекта Српско-кинески индустријски парк у Београду 350.000 16 Мин. финансија 1.000.000.000 - прог. акт. Дугорочно стамбено кредитирање грађана 43 1.000.000.000 18 Мин. одбране 1.000 18.1 Буџ фонд за финан. стамбених потреба проф. припадника ВС и запослених у Мин. одбране 44 1.000 - прог. акт. Суфинансирање стамбених кредита професионалним војним лицима 1.000 20 Мин. привреде 2.905.000.000 - прог. активност Изградња станова за припаднике снага безбедности" 2.550.000.000 - прог. активност Кредитна подршка предузећима у процесу приватизације" 45 350.000.000 - пројекат Оснивачки улог Реп. Србије у заједничким привредним друштвима" 5.000.000 21 Мин. грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре 1.130.770.000 - прог. акт. Програм водоснаб. и пречиш. отпад. вода у опш. средње величине у Србији - прог. III и V" 1.106.770.000 - прог. акт. Програм управљања чврстим отпадом" 24.000.000 24 Мин. просвете и технолошког развоја 1.029.513.000 - прог. активност Индивидуална помоћ ученицима 27.000.000 - прог. активност Подршка раду Универзитета у Београду 6.318.000 - прог. активност Подршка раду високих школа 4.195.000 - прог. активност Индивидуална помоћ студентима 992.000.000 26 Мин. рударства и енергетике 440.000.000 26.2 Управа за резерве енергената 440.000.000 - прог. активност Формирање и одржавање обавезних резерви нафте, деривата нафте и прир. гаса 440.000.000 28 Мин. за рад, запошљавање, борачка и социјална питања 250.000 - прог. активност Обављање делатности установа социјалне заштите 250.000 30 Мин. трговине, туризма и телекомуникација 50.000.000 - прог. активност Подстицаји за изградњу инфрастр. и супраструктуре у турист. дестинацијама 46 50.000.000 УКУПНО 6.555.884.000 У динарима 43 Распоред и коришћење ове апропријације вршиће се према посебном акту Владе. 44 Средства ове апропријације намењена су за суфинансирање стамбених кредита професионалним војним лицима, према програму Владе. 45 Распоред и коришћење средстава ове апропријације вршиће се по посебном акту Владе. 46 Распоред и коришћење средстава ове апропријације вршиће се по посебном акту Владе. 28

5 РАЧУН ФИНАНСИРАЊА Рачун финансирања приказује средства потребна за финансирање фискалног дефицита, набавку финансијске имовине и отплату главнице дуга. Чине га примања и издаци. Примања су средства која се сливају у буџет по основу задуживања (узимање кредита или емитовање хартија од вредности) и продаје финансијске имовине (нпр. продаја власничког удела државе приликом приватизације предузећа). Издаци су средства која се користе за отплату главнице дуга и набавку финансијске имовине (нпр. куповина комерцијалних хартија од вредности на финансијском тржишту, стицање власничког удела у предузећу путем конверзије потраживања итд.). У циљу побољшања транспарентности буџета, из рачуна финансирања су издвојени издаци за отплату главнице по основу активираних гаранција и буџетске позајмице, и приказани су заједно са расходима. 5.1 ПРИМАЊА Примања од задуживања и од продаје домаће финансијске имовине су планирана у износу од 635,6 млрд динара: Предлогом закона (Члан 2.) је предвиђено да износ примања од задуживања не може прећи планирани износ од 630 млрд динара, при чему је предвиђено да је могућа промена структуре у оквиру датих извора финансирања: Примања ће се највећим делом прикупити емитовањем хартија од вредности на домаћем финансијском тржишту 396,0 млрд динара; Планирано је да се током 2019. емитују државне обвезнице на међународном финансијском тржишту (еврообвезнице) у вредности од 1 млрд евра (односно 119,0 млрд динара); Очекује се да ће се по основу повлачења постојећих и нових зајмова остварити примања од 115,0 млрд; Примања од продаје домаће финансијске имовине планирано је да износе 5,6 млрд. У односу на Буџет за 2018. планирано је да примања буџета буду нижа. Пре свега, планирана су нижа примања по основу задуживања и то нижи износи емисије државних хартија од вредности на домаћем финансијском тржишту и мањи износ повучених зајмова. Табела 8. ПРИМАЊА 2019 Промена Предлог буџета у односу на Буџет за 2018. Примања од задуживања 630.000.000.000-45.700.000.000-6,8% Емитовање држ. хартија од вредности на домаћем фин. тржишту 396.000.000.000-29.000.000.000-6,8% Емитовање држ. хартија од вредности на међунар. фин. тржишту 119.000.000.000-2.700.000.000-2,2% Примљени зајмови 115.000.000.000-14.000.000.000-10,9% Примања од продаје домаће финансијске имовине 5.600.000.000 4.800.000.000 600,0% УКУПНО примања од задуживања и од продаје домаће фин. имовине У динарима 635.600.000.000-40.900.000.000-6,0% 5.2 ИЗДАЦИ Издаци за отплату главнице и набавку финансијске имовине планирани су у износу од 612,2 млрд: Издаци се највећим делом односе на отплату главнице на доспеле хартије од вредности које је емитовала Република и на доспеле кредите, и то у износу од 559,0 млрд динара: По основу директног дуга Републике биће укупно отплаћено 553,5 млрд динара према домаћим (353,5 млрд) и страним кредиторима (200,0 млрд); Отплата главнице по гаранцијама (део) од 5,5 млрд односи се пре свега на доспеле обавезе по кредитима ЈП Путеви Србије 47. Овај износ не укључује активиране гаранције, јер су оне издвојене и приказане у оквиру расхода Републике (видети Издаци за отплату главнице у циљу спровођења јавних политика); Издаци за набавку финансијске имовине су планирани у износу од 53,2 млрд динара: 47 Путеви Србије представљају део централног нивоа власти, па се отплате по основу гаранција овог предузећа (и других субјеката који чине централни ниво државе) приказују у рачуну финансирања, и укључене су у отплату страног дуга. 29

Највећим делом су у вези са новом програмском активношћу административне подршке управљању финансијским и фискалним системом (31,4 млрд, раздео Мин. финансија), Апекс зајмом Европске инвестиционе банке (11,0 млрд, раздео Мин. привреде), управљањем средствима ЕУ (9,2 млрд, раздео Мин. финансија) и набавком финансијске имовине од стране Управе за јавни дуг (око 1,6 млрд); Овим износом нису обухваћени буџетски кредити, који се, у циљу повећања транспарентности буџета, не приказују у оквиру рачуна финансирања, већ у оквиру расхода Републике (видети буџетске кредите); У односу на Буџет за 2018. планирано је да издаци буџета буду нижи, као последица мање отплате главнице према страним кредиторима. Табела 9. ИЗДАЦИ 2019 Промена Предлог буџета у односу на Буџет за 2018. Издаци за отплату кредита 559.000.000.000-58.050.529.000-9,4% Отплата главнице домаћим кредиторима 353.500.000.000 44.299.471.000 14,3% Отплата главнице страним кредиторима 200.000.000.000-103.200.000.000-34,0% Отплата главнице по гаранцијама (део) 5.500.000.000 850.000.000 18,3% Издаци за набавку финансијске имовине 53.155.484.000 22.869.484.000 75,5% УКУПНО издаци за отплату главнице и набавку финансијске имовине У динарима 612.155.484.000-35.181.045.000-5,4% 5.3 НЕТО ФИНАНСИРАЊЕ И ПРОМЕНА СТАЊА НА РАЧУНУ Разлика између претходно приказаних примања (635,6 млрд) и издатака (612,2 млрд) обухваћених рачуном финансирања износи 23,4 млрд динара. Планирано је да се искористи за: финансирање планираног фискалног дефицита (нето финансирање), у износу од 22,9 млрд и повећање готовинских средстава на рачуну од око 0,5 млрд динара. 30

ПРИЛОГ 1: КАПИТАЛНИ БУЏЕТ Издаци буџетских корисника за капиталне пројекте су планирани у укупном износу од 95,6 млрд динара. У односу на Буџет за 2018. планирано је да издаци за капиталне пројекте буду виши за 15,7 млрд. У Табели 10 дат је преглед планираних капиталних издатака према буџетским корисницима. Нови капитални пројекти, који се уводе Предлогом буџета за 2019. годину, су подвучени. Табела 10. КАПИТАЛНИ ИЗДАЦИ по буџетским корисницима (Нови пројекти су подвучени) 2018 Предлог буџета 03 Влада 3.795.594.000 3.24 Канцеларија за информационе технологије и електронску управу 3.795.594.000 - Одржавање софтверских лиценци 1.400.000.000 - Успостављање ЦЕРТ-а 25.001.000 - Имплемент. електр. регистара органа и организација јав. управе и људ. ресурса у систему ј. управе 255.800.000 - Успостављање Дата центра за регистре, Backup центар и Disaster Recovery 195.000.000 - Имплементација Oracle технологије 719.793.000 - Изградња Дата центра у Крагујевцу 1.200.000.000 15 Мин. унутрашњих послова 9.254.765.000 15.0 Мин. унутрашњих послова 8.754.765.000 - Подизање капацитета Сектора за ванр. ситуације у циљу адекватног реаговања у ванр. ситуацијама 200.000.000 - Изградња и адаптација објеката Сектора за ванредне ситуације 450.000.000 - Подизање капацитета Сектора за ванредне ситуације у циљу адекватног реаговања у ванредним ситуацијама у периоду 2019-2021 201.763.000 - Подизање логистичког специјално - техничког капацитета организационих јединица МУП 350.000.000 - Подизање телекомуникационих капацитета Министарства унутрашњих послова 250.000.000 - Надоградња информатичког система Министарства унутрашњих послова 150.000.000 - Изградња полицијских станица и комплекса централног депоа за потребе МУП 60.000.000 - Обнављање опреме-машина за персонализацију и паковање ИД докумената 50.000.000 - Успостављање система обједињених комуникација 1.000 - Повећање информатичких капацитета за обављање пословних процеса у МУП 80.000.000 - Унапређење ИКТ капацитета за потребе оперативног рада Дирекције полиције 50.000.000 - Видео надзор у саобраћају - Фаза II 2.488.000.000 - Јачање материјално техничких капацитета неопходних за рад саобраћајне полиције 175.000.000 - Осавремењивање возног парка МУП-а 850.000.000 - Јачање оперативно - техничких капацитета криминалистичке полиције 250.000.000 - Реконстр. базе спец. и посеб. јединица МУП-а, настав. центара и објеката подручних полиц. управа 350.000.000 - Занављање и модернизација флоте Хеликоптерске јединице 2.400.000.000 - Изградња и реконструкција објеката Дирекције полиције и наставних центара 300.000.000 - Обезбеђивање техничке и оперативне инфраструктуре у циљу проширења капацитета неопходних за рад организационих јединица Дирекције полиције 1.000 - Ремонт и модернизација возила за посебне намене 50.000.000 - Јачање оперативних капацитета Министарства унутрашњих послова 50.000.000 15.1 Буџ. фонд за ванредне ситуације 500.000.000 - Заштита и спасавање грађана, добара, имовине и жив. Сред. Р. Србије од последица ванр. ситуација 500.000.000 16 Мин. финансија 16.740.232.000 16.0 Мин. финансија 14.354.587.000 - Експропријација земљишта у циљу изградње капиталних пројеката 13.699.587.000 - Регистар запослених 425.000.000 - Интегрисани комуникациони систем 230.000.000 16.1 Управа царина 751.437.000 - Изградња граничног прелаза Гостун 541.437.000 - Изградња граничног прелаза Сот 79.500.000 - Изградња комплекса царинске испоставе при ГП Градина 130.500.000 16.2 Пореска управа 467.208.000 - Модернизација информационог система Пореске управe 241.208.000 - Куповина пословног простора за потребе филијале Ниш 226.000.000 16.3 Управа за трезор 1.167.000.000 - Проширење и технолошко унапређење капацитета у циљу ефикаснијег пословања 60.000.000 - Унапређење аутоматизације пословних процеса 175.000.000 - Централни регистар фактура 80.000.000 - Резервна и бекап локација 50.000.000 31

- Централизовани обрачун зарада 67.000.000 - Увођење индиректних корисника буџета 60.000.000 - Е - фактуре 430.000.000 - Праћење извршења Јединица локалне самоуправе - ЈЛС 245.000.000 17 Мин. спољних послова 128.000.000 17.1 Дипломатско-конзуларна представништва 128.000.000 - Изградња ДКП-a у Канбери (Аустралија) 80.000.000 - Прибављање непокретности за потребе ДКП-а РС у Скопљу (Македонија) 48.000.000 17 Мин. грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре 57.850.006.000 - М 1.11 Крагујевац-Баточина 900.000.000 - Изградња аутопута Е-763 Обреновац-Љиг 5.000.000.000 - Брза саобраћајница Iб реда Нови Сад-Рума 40.000.000 - Израда Идејног решења иновације комплекса ТПС Земун, Идејног пројекта, Студије оправданости, Студије о процени утицаја на животну средину и Главног пројекта I фазе наставка изградње ТПС Земун 19.440.000 - Израда Генералног пројекта робно-транспортног центра и Студије оправданости, Идејног и Главног пројекта контејнерског терминала у Макишу 25.000.000 - Израда Студије оправданости са Идејним пројектом и Гл. пројекта за денивелацију укрштаја жел. пруге бр.5 Београд-Шид-државна граница и државног пута IIb реда број 319 на км 20+993, у Батајници 6.202.000 - Израда Идејног решења и Главног пројекта измештања пута Београд-Сремчица у Железнику 5.113.000 - Пројекат мађарско - српске железнице 9.700.000.000 - Извођење дела радова на изградњи аутопута Е-75, деоница: ГП Келебија-петља Суботица Југ 1.400.000.000 - Изградња аутопута Е-763, деоница Сурчин-Обреновац 8.000.000.000 - Изградња београдске обилазнице на аутопуту E-70/E-75, деоница: Мост преко реке Саве код Остружнице-Бубањ Поток (сектори 4, 5 и 6) 7.170.000.000 - Изградња аутопута Е-80, деонице: Просек-Црвена Река и Чифлик-Пирот и аутопута Е-75, деонице Грделица-Царичина Долина и Царичина Долина- Владичин Хан 1.000.000.000 - Изградња аутопута Е-75, деонице: Грабовница-Грделица и Владичин Хан-Доњи Нерадовац и изградња аутопута Е-80 деонице: Ниш-Димитровград и обилазница око Димитровграда 1.000.000.000 - Изградња аутопута Е-80, деонице: Црвена Река-Чифлик и Пирот (исток)-димитровград и Паралелни некомерцијални пут Бела Паланка - Пирот (Запад) 1.000.000.000 - Рехабилитација путева и унапређење безбедности саобраћаја 3.000.000.000 - Изградња железничке инфраструктуре и набавка дизел моторних возова 5.768.000.000 - Реконстр. железничке пруге Ниш - Димитровград, деоница: Сићево - Станичење - Димитровград 1.000.000.000 - Изградња пруге Радинац - Смедерево - до нове Луке Смедерево 553.000.000 - Реконструкција старог моста на граничном прелазу Љубовија - Братунац 57.000.000 - Реконструкција моста на граничном прелазу - Каракај (Зворник) 175.000.000 - Реконструкција моста краља Александра на реци Дрини 6.000.000 - Реконструкција моста на граничном прелазу - Шепак 175.000.000 - Реконструкција моста на граничном прелазу - Скелани (Бајина Башта) 5.000.000 - Изградња аутопута Е-763, деоница: Прељина - Пожега 3.250.000.000 - Изградња аутопута Е-761, деоница: Појате - Прељина 1.900.000.000 - Адаптација бродске преводнице у саставу ХЕПС Ђердап 1 1.017.450.000 - Имплементација система хидро-метео станица и система надзора клиренса мостова 29.750.000 - Успостављање VTS и VHF радио-телефонског система на унутрашњим водним путевима Р. Србије 483.551.000 - Проширење капацитета терминала за расуте и генералне терете Луке Смедерево 75.000.000 - Вађење потонуле немачке флоте из Другог светског рата 178.500.000 - Изградња аутопута Е-761 Београд-Сарајево 500.000.000 - Реконструкција државног пута IIа реда, број 203, Нови Пазар - Тутин 1.350.000.000 - Изградња саобраћајнице Рума - Шабац - Лозница 1.000.000.000 - Реализација пројеката железничке инфраструктуре 1.000.000.000 - Изградња аутопута Е-763, деоница: Нови Београд-Сурчин 1.000.000.000 - Изградња аутопута Ниш-Мердаре, деоница: Ниш-Плочник - Хидротехнички и багерски радови на критичним секторима за пловидбу на реци Сави 61.000.000 - Изградња постројења за пречишћавање воде за пиће у Кикинди - Фаза II 0 23 Мин. правде 3.219.309.000 23.0 Мин. правде 1.791.315.000 - Набавка неопходне опреме за функционисање правосудних органа 241.314.000 - Реконструкција и адаптација објекта ПАЛАТА ПРАВДЕ у Београду 285.000.000 - Решавање смештајно-техничких услова правосудних органа у Нишу 105.000.000 - Унапређење смештајно-техничких услова рада правосудних органа 140.001.000 - Решавање смештајно-техничких услова правосудних органа у Крагујевцу 950.000.000 - Зграда правосудних органа у улици Устаничка Београд 70.000.000 23.1 Управа за извршење кривичних санкција 1.427.994.000 - Израда пројектно-техничких документација за нове објекте и објекте које треба реконструисати 22.940.000 - Адаптација притвореничких блокова у Окружном затвору Београд 52.100.000 - Изградња новог затвора у Крагујевцу 40.861.000 - Казнено-поправни завод Падинска скела 1.000.000 32

- Реконстр. смештајних капацитета по заводима у оквиру Управе за извршење кривичних санкција 56.700.000 - КПЗ зa жeнe у Пoжaрeвцу, изгрaдњa и рeкoнструкциja oбjeкaтa 49.000.000 - Изградња и реконструкција смештајних капацитета у КПЗ Пожаревац-Забела 396.083.000 - Радови на изградњи новог павиљона у КПЗ Сремска Митровица 241.000.000 - Изградња комплекса затвореног типа у ОЗ Лесковац 568.310.000 - Изградња смештајних капацитета затвореног типа 0 24 Мин. пољопривреде, шумарства и водопривреде 1.071.819.000 24.4 Републичка дирекција за воде 472.562.000 - Изградња система за наводњавање - прва фаза 472.562.000 24.5 Буџетски фонд за воде Републике Србије 531.409.000 - Брана са акумулацијом СТУБО-РОВНИ Ваљево 51.409.000 - Брана са акумулацијом АРИЉЕ профил СВРАЧКОВО Ариље 450.000.000 - Изградња линије муља на постројењу за пречишћавање отпадних вода града Шапца 30.000.000 24.9 Дирекција за националне референтне лабораторије 67.848.000 - Успостављање лабораторије за утврђивање квалитета сировог млека и безбедности хране 35.000.000 - Изградња карантинског стакленика за потребе фитосанитарне лабораторије 29.848.000 - Унапређење енергетске ефикасности лабораторије 3.000.000 25 Мин. заштите животне средине 430.677.000 - Изградња главног колектора за ППОВ Лесковац 430.677.000 26 Мин. просвете, науке и технолошког развоја 263.800.000 - Научно технолошки парк у Новом Саду 200.000.000 - Изградња Образовно-истраживачког центра у Белој Цркви 63.800.000 28 Мин. рударства и енергетике 250.000.000 - Изградња новог тунела/колектора Кривељске реке 250.000.000 29 Мин. културе и информисања 88.500.000 29.1 Установе културе 88.500.000 - Реконструкција и доградња Музеја наивне и маргиналне уметности у Јагодини 88.500.000 31 Мин. омладине и спорта 432.000.000 31.1 Буџетски фонд за финансирање спорта 432.000.000 - Национални тренинг центар за шест спортова - Мултифункционална дворана у Кошутњаку 432.000.000 32 Мин. трговине, туризма и телекомуникација 1.243.716.000 32.0 Мин. трговине, туризма и телекомуникација 862.000.000 - Изградња гондоле у Београду 862.000.000 32.1 Буџетски фонд за унапређење и развој области електронских комуникација и информационог друштва 381.716.000 - Развој инф комуник. инфраструктуре у основним и средњим школама у РС - Повезане школе 361.716.000 - Развој инф комуник. инфрастр. у основним и средњим школама у РС - Повезане школе - Фаза II 20.000.000 33 Безбедносно-информативна агенција 389.000.000 - Капитални пројекти Безбедносно-информативне агенције 389.000.000 40 Републичка дирекција за имовину Републике Србије 203.557.000 - Изградња граничног прелаза Ватин 75.957.000 - Изградња граничног прелаза Бајина Башта 127.600.000 44 Српска академија наука и уметности 61.500.000 - Дигитализација културне, уметничке, историјске и научне баштине Републике Србије 61.500.000 52 Управа за заједничке послове републичких органа 53.000.000 - Реконструкција виле у Улици кнеза Александра Карађорђевића 75 15.000.000 - Реконструкција комплекса виле МИР 38.000.000 54 Републичка дирекција за робне резерве 150.000.000 - Складиште нафтних деривата Пожега у Пожеги 150.000.000 Укупно 95.625.475.000 У динарима 33

ПРИЛОГ 2: ЈАВНИ ДУГ СТАЊЕ ЈАВНОГ ДУГА РЕПУБЛИКЕ На крају септембра 2018. године јавни дуг Републике је износио 24,0 млрд евра (55,9% БДП-а), односно, изражено у динарима, 2.837,1 млрд динара. Од тога, директне обавезе Републике су износиле 22,4 млрд евра (2.652,1 млрд динара), а индиректне (по основу издатих гаранција) 1,6 млрд евра (185,0 млрд динара). За више информација о кретању јавног дуга током првих девет месеци можете погледати анализу коју је припремила Парламентарна буџетска канцеларија Анализа јавног дуга: јануар септембар 2018. године (линк). НОВИ ЗАЈМОВИ Предлогом буџета је планирано да Република Србија у 2019. одобри пројектне и програмске зајмове у уговореним износима од 4,4 млрд евра и 2,9 млрд долара (укупно 832,4 млрд динара). У Табели 11 приказани су нови зајмови за које је планирано да буду одобрени у 2019. години. Табела 11. ЗАЈМОВИ који ће бити одобрени у 2019. 2019 Предлог буџета Дин Оригинална валута Институционални инвеститори 118.800.000.000 EUR 1.000.000.000 - Обвезнице на међународном финансијском тржишту 118.800.000.000 EUR 1.000.000.000 Светска банка 48.713.400.000 USD 465.000.000 - Додатно финансирање за Пројекат за унапр. катастра непокретности 2.619.000.000 USD 25.000.000 - Пројекат регионалне трговине и транспортних олакшица 4.190.400.000 USD 40.000.000 - Програм за унапређење услуга е-управе 5.238.000.000 USD 50.000.000 - Програм унапређења ефикасности и развоја јавног сектора (ДПЛ) 20.952.000.000 USD 200.000.000 - Пројекат модернизације пореске администрације 5.447.520.000 USD 52.000.000 - Пројекат тржишно оријентисане пољопривреде 5.238.000.000 USD 50.000.000 - Пројекат акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва у Реп. Србији (SAIGE) 5.028.480.000 USD 48.000.000 Еврoпска инвестициона банка 82.078.920.000 EUR 690.900.000 - Партнерство за локални развој 2.613.600.000 EUR 22.000.000 - Пројекат урбаног развоја са изградњом националног стадиона 29.700.000.000 EUR 250.000.000 - Додатно финансирање за Пројекат Аутопут Коридор 10 (Е-75 и Е-80) 12.343.320.000 EUR 103.900.000 - Развој речне транспортне инфраструктуре 11.880.000.000 EUR 100.000.000 -Пројекат реконструкције и изградње локалне инфраструктуре у подручјима на мигрантској рути 4.752.000.000 EUR 40.000.000 - Пројек. изградње аутопута Ниш-Плочник-Мердаре I фаза (Ниш-Плочник) 11.880.000.000 EUR 100.000.000 - Гасна интерконекција Србија-Бугарска 2.970.000.000 EUR 25.000.000 - Развој информационо-комуникационе инфраструктуре у основним и средњим школама у Републици Србији Повезане школе 5.940.000.000 EUR 50.000.000 Европска банка за обнову и развој 11.286.000.000 EUR 95.000.000 - Прој. изградње аутопута Ниш-Плочник-Мердаре I фаза (Ниш-Плочник) 9.504.000.000 EUR 80.000.000 - Пројекат јачања инфраструктуре за наводњавање у Републици Србији 1.782.000.000 EUR 15.000.000 Банка за развој Савета Европе 72.943.200.000 EUR 614.000.000 - Изградња Универзитетске дечје клинике Тиршова 6.415.200.000 EUR 54.000.000 - Пројекат рехабилитације јавних болница 23.760.000.000 EUR 200.000.000 - Пројекат изградње концертне дворане 11.880.000.000 EUR 100.000.000 - Пројекат унапређења ен. ефикасности у зградама централне власти 4.752.000.000 EUR 40.000.000 - Пројекат модернизације инфраструктуре у култури 2.376.000.000 EUR 20.000.000 - Пројекат унапређења инфраструктуре за заштиту животне средине 23.760.000.000 EUR 200.000.000 Стране владе 128.898.000.000 EUR 1.085.000.000 - Република Турска Пројекти у области грађевинарства 31.482.000.000 EUR 265.000.000 - Република Азербејџан Пројекат изградње брзе саобраћајнице-државни пут првог реда бр. 21 Нови Сад-Рума-Шабац, државни пут првог реда бр.19 Шабац- 24.948.000.000 EUR 210.000.000 Лозница, и то за деоницу Рума-Шабац-Лозница - Руска Федерација Реализација пројеката железничке инфраструктуре 72.468.000.000 EUR 610.000.000 Немачка развојна банка (KfW) 8.553.600.000 EUR 72.000.000 - Пројекат рехабилитације система даљинског грејања у Србији-фаза V 3.564.000.000 EUR 30.000.000 - Програм управљања чврстим отпадом 2.613.600.000 EUR 22.000.000 - Пројекат енергетске ефикасности у јавним објектима фаза II 2.376.000.000 EUR 20.000.000 34

Мађарска Export - Import банка 5.940.000.000 EUR 50.000.000 - Пројекат рекон. железничке пруге Суботица-Сегедин на територији РС 5.940.000.000 EUR 50.000.000 Кинеске банке 260.158.365.000 USD 2.483.375.000 - Прој. изградње беогр. обилазнице (деоница: Буб. Поток- Панчево) Сектор Ц 53.427.600.000 USD 510.000.000 - Пројекат модернизације и реконструкције мађарско-српске железничке везе на територији РС, за деоницу Нови Сад Суботица-државна граница) 104.760.000.000 USD 1.000.000.000 - Изградња аутопута Е-763, деоница Прељина-Пожега 46.618.200.000 USD 445.000.000 - Пројекат изградње постројења за прераду отпадних вода Града Београда 28.809.000.000 USD 275.000.000 - Пројекат изградње топлодалековода Града Београда 20.257.965.000 USD 193.375.000 - Пројекат изградње аутопута Е-763, деоница Нови Београд - Сурчин 6.285.600.000 USD 60.000.000 Стране инвестиционе корпорације и фондови 95.040.000.000 EUR 800.000.000 - Прој. изградње аутопута Е-761 деоница Појате-Прељина (Моравски коридор) 95.040.000.000 EUR 800.000.000 Укупно 832.411.485.000 EUR 4.406.900.000 USD 2.948.375.000 НОВЕ ГАРАНЦИЈЕ Предлогом буџета је планирано да Република Србија у 2019. изда гаранције до износа од 475,0 милиона евра и 18,0 милиона кувајтских динара (око 62,6 млрд динара). У Табели 12 дат је преглед гаранција које Република Србија планира да изда у 2019. години. Табела 12. ГАРАНЦИЈЕ КОЈЕ ЋЕ РЕПУБЛИКА ИЗДАТИ У 2019. 2019 Предлог буџета Дин Оригинална валута Eвропска банка за обнову и развој 11.880.000.000 EUR 100.000.000 - АД за железнички превоз путника,,србија Воз, Београд (Пројекат набавкe електромоторних гарнитура за регионални саобраћај) 11.880.000.000 EUR 100.000.000 Еврoпска инвестициона банка 11.880.000.000 EUR 100.000.000 - АД за управљање јавном жел. инфраструктуром,,инфраструктура железнице Србије, Београд Пројекат реконстр. и изградње другог колосека на прузи Београд 11.880.000.000 EUR 100.000.000 - Младеновац - Ниш - Прешево - државна граница, деоница Сталаћ - Ђунис Немачка развојна банка (KfW) 4.752.000.000 EUR 40.000.000 - АД,,Електромрежа Србије - Трансбалкански коридор Обреновац-Бајина Башта/Бајина Башта-Пљевља (Црна Гора)-Вишеград (Босна и Херцеговина) 4.752.000.000 EUR 40.000.000 Извозно-увозне банке 1.188.000.000 EUR 10.000.000 - Чешка експортна банка ЈП ПЕУ,,Ресавица Главни рударски пројекат експлоатације лежишта угља источног поља јаме РМУ Соко 1.188.000.000 EUR 10.000.000 Кувајтски фонд за арапски економски развој 6.201.720.000 KWD 18.000.000 - АД за управљање јавном жел. инфраструктуром,,инфраструктура железнице Србије Изградња станичне зграде железничке станице Београд Центар Фаза II 6.201.720.000 KWD 18.000.000 Пословне банке 26.730.000.000 EUR 225.000.000 - ЈП,,Србијагас Изградња разводног гасовода Александровац-Брус-Копаоник- Рашка-Нови Пазар-Тутин (III фаза) 2.376.000.000 EUR 20.000.000 - ЈП,,Србијагас Изградња гасовода на територији РС од границе са Реп. Бугарском до границе са Мађарском и другим суседним земљама са РС кроз 8.316.000.000 EUR 70.000.000 улагање у капитал акционарског друштва South Stream Serbia AG, Zug, Швајцарска ЈП Електропривреда Србије Одсумпоравање ТЕНТ Б 16.038.000.000 EUR 135.000.000 Укупно 62.631.720.000 EUR 475.000.000 KWD 18.000.000 35

ПРИЛОГ 3: СУБВЕНЦИЈЕ Табела 13. СУБВЕНЦИЈЕ по буџетским корисницима Раздео 2019 /Глава Предлог буџета 3 Влада 215.826.000 3.8 Кабинет мин. без портфеља задуженог за иновације и технолошки развој 1.000 - Национални фонд за суфинансирање развоја иновација 1.000 03.12 Служба Коорд. тела Владе Реп. Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа 40.000.000 - програмска активност Инфраструктурни и економски развој 40.000.000 03.18 Канцеларија за Косово и Метохију 175.825.000 - прог. активност Заштита културне баштине, подршка СПЦ и култ. активностима 155.824.000 - програмска активност Подстицај економског развоја 20.001.000 20 Мин. државне управе и локалне самоуправе 252.000.000 - подршка раду ЈП Службени гласник 48 252.000.000 21 Мин. привреде 17.749.023.000 - улагања од посебног значаја 49 14.799.023.000 - подршка развоју предузетништва 50 1.700.000.000 - подстицаји за инвестиције у производњу аудиовизуелних дела 51 900.000.000 - подстицаји за директне инвестиције 52 350.000.000 22 Мин. грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре 24.143.000.000 - железнички и интермодални саобраћај 53 14.650.000.000 - друмски саобраћај 54 9.400.000.000 - ваздушни саобраћај 93.000.000 24 Мин. пољопривреде, шумарства и водопривреде 41.580.757.000 24.1 Фонд за подстицање развоја пољопривредне производње у Републици Србији 600.000.000 - кредитна подршка у пољопривреди 55 600.000.000 48 У Програмским информацијама наведено је да се на основу Закључка Владе додељују средства Службеном гласнику ради унапређења квалитета рада, набавке савремених материјала за рад. 49 У Предлогу закона о буџету се наводи да су средства за улагања од посебног значаја намењена: - за спровођење уговора о заједничком инвестиционом улагању између РС и Fiat Group Automobiles S.p.A и уговора о оснивању Air Serbia; - за измирење преузетих обавеза по уговорима о додели средстава за директне инвестиције и то за привредно друштво: Mei Ta Europe Обреновац; Aptiv Mobiliti Services Нови Сад; NCR Београд; Johnson Electric Ниш; Leoni Wiring Systems Прокупље; Yazaki Шабац; Chips Way Чачак; Integrated Micro Electronics Ниш; Soylemez Rubber&Plastics Житорађа; Gruner Власотинце; Super Shoe Company Београд; Grammer System Алексинац; Norma Суботица; Deoflor East Београд; Zoppas Industries Serb Кикинда; Mitas Рума; Stefano Primo Кнић; Fush Београд; Berteks Textile Крагујевац; Papir Print Горњи Милановац; Primevigilance Београд; Continental Automotive Нови Сад; Essex Balkan Београд; Eldisy Serbia Београд; Vorwerk Drivetec Serbia Београд; Vorwerk Autotec Serbia Београд; MDG Пријепоље; Bizlink Technology SRB Прокупље; Eurotay Краљево; Alfa Technics Свилајнац; Kentaur Balkans Београд; Јела Јагодина; Euroconfort Jug Сврљиг; Vita Asistent доо Врњачка Бања; Пионир Београд; Спорт Агент доо Београд; ПК Требич-Сунце Сокобања; Вода Синђелић Руц Ждрело; Promont Нови Сад; Adient Automotive Бања Ковиљача; Pretty Sweaters Сомбор; P&T Design Нови Сад; Sinterfuse доо Ужице; Trendtex доо Пријепоље; TIM COP Темерин; Teklas Automotive Владичин Хан; ZG Lighting SRB Београд; La Linea Verde Београд; Contitech Fluid Суботица; - за подстицање привредног развоја у складу са посебним актима Владе. 50 У Прог. информацијама наведено је да се подршка предузетништву спроводи кроз Програм подршке малим предузећима за набавку опреме (додела бесповратних средстава за инвестиције у опрему), Програм подстицања развоја предузетништва кроз финан. подршку за почетнике у пословању (додела бесповратних средстава за финанс. улагања лицима која желе да покрену сопствени посао или новооснованим предузетницима и микро и малим предузећима) и Програм подстицања развоја предузетништва кроз развојне пројекте (додела бесповратних средстава за инвестиције у опрему, куповину, изградњу, доградњу, реконстр., адаптацију, санацију, инвест. одржавање произв. или пословног простора, трајна обртна средства и набавку софтвера и других немат. улагања микро, малим и средњим предузећима и предузетн.). 51 Средства су намењена за реализацију Уредбе о подстицајима инвеститору да у Реп. Србији производи аудиовиз. дело (Сл. гл. РС бр. 10/18). 52 Ова средства намењена су за измирење преузетих обавеза по Уредби о условима и начину привл. директ. инвестиција (Сл. гл. РС бр. 37/18). д Средства у износу од 120 милиона намењена су за реализацију Уредбе о стимулативним мерама у циљу унапређења комбинованог транспорта (Сл. гл. РС бр. 67/15) (и то 20 млн за јавна и 100 млн за приватна предузећа), а преостала средства су намењена за привредна друштва у области железничког саобраћаја, учешће у руском кредиту који ће се користити за испоруку робе, обављање радова и пружање услуга у области железнице и учешће у пројекту реконструкције пруге Ниш-Димитровград. 54 Средства су намењена: - 5.800.000.000 за ЈП Путеви Србије, а распоред и коришћење средстава вршиће се по посебном акту Владе; - 500.000.000 за ЈП Путеви Србије за учешће Републике у Пројекту рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја; - 3.100.000.000 за Коридоре Србије д.о.о., а распоред и коришћење средстава вршиће се по посебном акту Владе. 55 Према Закону о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју (Сл. гл. РС бр. 10/13, 142/14, 103/15, 101/16), кредитна подршка треба пољопривредним газдинствима да олакша приступ кредитима, на тај начин што држава субвенционише део камате. 36

24.2 Управа за ветерину 3.276.630.000 - програмска активност Заштита здравља животиња 3.010.599.000 - неалоцирана средства ИПА пројекта Пољопривреда и рурални развој 56 166.031.000 - програмска активност Безбедност хране животињског порекла и хране за животиње 100.000.000 24.3 Управа за заштиту биља 120.000.000 - прог. активност Управљање фитосанитарним системом и системом безбедности хране 120.000.000 24.6 Управа за шуме 1.000 - програмска активност Управљање у шумарству и ловству 1.000 24.7 Буџетски фонд за шуме Републике Србије 750.000.000 - одрживи развој и унапређење шумарства 57 750.000.000 24.8 Буџетски фонд за развој ловства Републике Србије 110.312.000 - одрживи развој и унапређење ловства 58 110.312.000 24.10 Управа за аграрна плаћања 36.343.814.000 - директна плаћања 59 22.020.314.000 - мере руралног развоја 60 8.000.000.000 - субвенције у оквиру ИПАРД-а 6.073.500.000 - посебни подстицаји 61 250.000.000 24.11 Управа за пољопривредно земљиште 380.000.000 - уређење пољопривредног земљишта 62 340.000.000 - заштита и коришћење пољопривредног земљишта 63 40.000.000 25 Мин. заштите животне средине 2.700.000.000 25.0 Мин. заштите животне средине 510.000.000 Нпр. током 2018. субвенционисани су кредити намењени за развој сточарства (нпр. за набавку квалитетних приплодних грла; јунади, телади, прасади за тов; ројева пчела, рибље млађи за тов и др.); за развој ратарства, воћарства, виноградарства, повртарства и цвећарства (за набавку семена и садног материјала, ђубрива или средстава за заштиту биља); за инвестициона улагања у пољопривредну механизацију и опрему; и за набавку хране за животиње. (Правилник о условима и начину остваривања права на кредитну подршку, Сл. гл. РС бр. 48/17, 88/17, 84/18). 56 У Програм. информацијама је објашњено да се обезбеђује подршка за искорењивање беснила и контроле класичне куге код домаћих свиња. 57 Примера ради, у 2018. години средства Буџ. фонда за шуме су коришћена за заштиту шума (пре свега од болести и штеточина, као и за одржавање и градњу противпожарних пруга), пошумљавање, негу шума, градњу и реконструкцију шумских путева, производњу шумског семена и садног материјала и др. (Уредба о утврђивању Год. програма коришћења средстава Буџ. фонда за шуме РС у 2018, Сл. гл. РС бр. 21/18). 58 Примера ради, у 2018. средства Буџетског фонда за развој ловства су додељивана за: реинтродукцију јелена обичног кроз изградњу ограђеног прихватилишта, насељавање дивљачи и спровођење других активности; набавку фазана из вештачке производње ради уношења у ловиште; набавку одговарајућих хранива, дигиталних камера, двогледа и др. ради унапређења услова за одрживо управљање популацијама осталих ловних врста дивљачи; остале радове од значаја за развој ловства и унапређивања стања популација дивљачи и њених станишта; истраживачке радове у циљу унапређења стања за одрживо управљање популацијама дивљачи. (Извор: конкурс Управе за шуме). 59 Према Закону о подстицајима у пољ. и руралном развоју (Сл. гл. РС бр. 10/13, 142/14, 103/15, 101/16), директна плаћања могу да обухватају: - премију за млеко, - подстицаје за производњу и то за биљну производњу (по засејаној површини или по произведеној количини) и подстицаје у сточарству (нпр. за квалитетне приплодне млечне и товне краве, квалитетне приплодне овце, козе, крмаче, за тов јунади, јагњади, јаради, свиња, за кошнице пчела, за родитељске кокошке и ћурке, за квалитетне приплодне матице риба шарана и пастрмке, за производњу конзумне рибе), - регресе за купљено гориво, ђубриво, семе и други репродуктивни материјал, и за трошкове складиштења у јавним складиштима. 60 Према Закону о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју (Сл. гл. РС бр. 10/13, 142/14, 103/15, 101/16), подстицаји за мере руралног развоја могу да обухватају подршку за: -инвестиције у пољопривреди за унапређење конкурентности и достизање стандарда квалитета (нпр. за подизање вишегодишњих засада воћа и винове воде; за набавку трактора и машина; за набавку квалитетних приплодних грла; за унапређење квалитета пољопривредних производа; регрес за премију осигурања; и др.), - одрживи рурални завој (нпр. подстицаји за органску производњу, за очување биљних и животињских генетичких ресурса), - унапређење руралне економије (нпр. за подршку непољопривредним активностима на селу, подршку младима на селу), - припрему и спровођење локалних стратегија руралног развоја и - саветодавне и стручне послове у пољопривреди. 61 Према Закону о подстицајима у пољопр. и руралном развоју (Сл. гл. РС бр. 10/13,142/14,103/15, 101/16), посебни подстицаји су намењени за: - одгајивачке програме у сточарству, - промотивне активности у пољопривреди и руралном развоју, - производњу садног материјала и сертификацију и клонску селекцију. 62 Примера ради, у 2018. субвенције за уређење пољопривредног земљишта су намењене за побољшање квалитета обрадивог земљишта, за бушење бунара у функцији наводњавања и за набавку нове опреме за наводњавање, као и за студијско-истраживачке радове, програме и пројекте у области уређења пољопривредног земљишта (Уредба о утврђивању Прог. извођења радова на заштити, уређењу и коришћењу пољ. Зем. за 2018, Сл.гл. РС 39/18). 63 Примера ради, у 2018. субвенције за заштиту пољопривредног земљишта су биле намењене за контролу плодности обрадивог земљишта,, као и за студијско-истраживачке радове, програме и пројекте у области заштите и коришћења пољопривредног земљишта (Уредба о утврђивању Програма извођења радова на заштити, уређењу и коришћењу пољопривредног земљишта за 2018. годину, Сл. гл. РС бр. 39/18). 37

- подстицаји за програме управљања заштићеним природним добрима од националног интереса 64 230.000.000 - Завод за заштиту природе Србије 165.000.000 - Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије 115.000.000 25.2 Зелени фонд Републике Србије 2.190.000.000 - поновна употреба и искоришћење отпада 65 2.190.000.000 26 Мин. просвете, науке и технолошког развоја 2.009.000.000 - подршка раду Фонда за иновациону делатност 66 1.092.000.000 - подршка раду Фонда за науку 67 500.000.000 - подршка раду предузећа и организација у области нуклеарне сигурности 210.000.000 - подршка раду Центра за промоцију науке 101.000.000 - подршка раду Јединице за управљање пројектима у јавном сектору 68 70.000.000 - подршка раду Научно-технолошког парка Београд 69 36.000.000 28 Мин. рударства и енергетике 6.371.490.000 - консолидација пословања ЈП ПЕУ Ресавица 70 5.051.490.000 - заштита енергетски угрожених купаца 71 1.320.000.000 29 Мин. културе и информисања 3.100.000.000 - финансирање основне делатности јавних медијских сервиса 3.100.000.000 30 Мин. за рад, запошљавање, борачка и социјална питања 701.001.000 30.0 Мин. за рад, запошљавање, борачка и социјална питања 1.001.000 - обављање делатности установа социјалне заштите 1.000.000 - подршка развоју социјалног предузетништва 1.000 30.6 Буџетски фонд за професионалну рехабил. и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом 700.000.000 - подршка предузећима за професионалну рехабилитацију особа са инвалидитетом 72 700.000.000 31 Мин. омладине и спорта 186.000.000 - организација Европских универзитетских игара 2020 50.000.000 - организација Европског првенства у кошарци за жене 2019. године 136.000.000 32 Мин. трговине, туризма и телекомуникација 1.278.000.000 - ваучери за интензивирање коришћења туристичке понуде 500.000.000 - подршка раду Туристичке организације Србије 450.000.000 - изградња инфраструктуре и супраструктуре у туристичким дестинацијама 225.000.000 - унапређење рецептивне угоститељско-туристичке понуде 50.000.000 - подршка раду ЈП Стара планина 10.000.000 - подршка раду ЈП Скијалишта Србије 10.000.000 - подршка раду Парк Палић д.о.о. 10.000.000 - подршка раду Тврђава Голубачки град д.о.о. 10.000.000 - подстицаји за развој националног бренда и очување старих заната 8.000.000 - пројекти промоције, едукације и тренинга у туризму 5.000.000 УКУПНО 100.286.097.000 У динарима 64 У Програмским информацијама се наводи да је реч о суфинансирању програма управљања национ. парковима и заштићеним подручјима. 65 Подстицаји за поновну употребу и искоришћење отпада као секундарне сировине или за добијање енергије и за производњу кеса трегерица за вишекратну употребу. 66 Фонд за иновациону делатност финансира пројекте раног развоја иновација, суфинансира иновације, помаже сарадњу науке и привреде, учествује у међународним пројектима, и на друге начине помаже развој иновационе делатности. За више детаља погледати Закон о иновационој делатности (Сл. гл. РС бр. 110/05, 18/10, 55/13) и веб презентацију Фонда (линк). 67 Предлогом закона о Фонду за науку предвиђено је да основна улога Фонда буде финансирање научноистраживачких пројеката. 68 У Програмским информацијама је објашњено да су обухваћени започети потпројекти у оквиру Пројекта Истраживање и развој у јавном сектору и то они потпројекти за које Јединица има потписане уговоре са извођачима. Нове потпројекте, као и уговорене потпројекте чија реализација није започела, реализоваће Канцеларија за управљање јавним улагањима. 69 У Програмским информацијама се наводи да је подршка НТП Београд у складу са Закључком Владе бр. 022-3124/2015 од 26. марта 2015. 70 Намена средстава: - 4,47 млрд за Јавно предузеће за подземну експлоатацију угља Ресавица, а распоред и коришћење вршиће се по посебном акту Владе, и - 0,58 милиона за затварање рудника, у складу са Програмом затварања рудника. 71 Средства су намењена за заштиту угрожених купаца електричне енергије и гаса из категорије домаћинства, која привремено или трајно, због свог социјалног статуса нису у могућности да испуњавају обавезе плаћања електричне енергије или природног гаса, односно домаћинства чијем члану обуставом испоруке електричне енергије или природног гаса може бити угрожен живот или здравље. За више детаља погледати Уредбу о енергетски угроженом купцу ( Сл. гл. РСˮ, број 113/15, 59/18). 72 У Програмским информацијама се објашњава да су средства намењена за субвенције зарада за запослене особе са инвалидитетом и за побољшање услова рада у овим предузећима. 38

ПРИЛОГ 4: ТРАНСФЕРИ И УСМЕРЕНА СРЕДСТВА АП ВОЈВОДИНА У Образложењу Предлога закона о буџету, спецификовано је да средства која се из буџета Републике трансферишу и усмеравају АП Војводини обухватају: трансфере за поверене послове (у складу са Законом о утврђивању надлежности АПВ 73 ); наменски трансфер за запослене у образовању на територији АПВ (у складу са Законом о утврђивању надлежности АПВ); наменски и ненаменски трансфери градовима и општинама са територије АПВ (у складу са Законом о финансирању локалне самоуправе 74 ); наменски капитални трансфер за пројекте које утврди Влада Републике Србије. У Табели 14 дат је преглед планираних трансфера и усмерених средстава АП Војводина из буџета Републике, као и промене у односу на претходну годину. Табела 14. ТРАНСФЕРИ АП ВОЈВОДИНИ 2019 Промена Орган/организација Предлог буџета у односу на Буџет за 2018. Трансфери из буџета Републике 44.579.327.738 2.477.988.800 5,9% 16.0 Министарство финансија 7.705.553.738 0 0,0% Ненаменски трансфер градовима и општинама са територије АПВ 7.705.553.738 0 0,0% 22 Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре 315.000.000-755.000.000-70,6% Трансфер у оквиру прог. активности "Друмски транспорт, путеви и безбедност саобраћаја" 15.000.000 3.000.000 25,0% Изградња Жежељевог моста 300.000.000-490.000.000-62,0% 29 Министарство културе и информисања 2.269.508.000 976.162.000 75,5% Трансфери за финансирање основне делатности Радио-телевизије Војводине и за иградњу зграде РТВ 1.458.400.000 555.500.000 61,5% Нови Сад 2021 Европска престоница културе 338.833.000 177.287.000 109,7% У оквиру прог. активности "Билатерална сарадња и међународна културна размена" 2.000.000 0 0,0% У оквиру програма "Унапређење система заштите културног наслеђа" 100.000.000 40.000.000 66,7% Нови Сад - Омладинска престоница Европе 2019 - ОПЕНС 2019 40.275.000 нова позиција Наставак реализације пројекта адаптације, реконструкције и доградње зграде Народног позоришта у Суботици 330.000.000 163.100.000 97,7% 26 Министарство просвете, науке и технолошког развоја 34.079.083.000 2.411.799.000 7,6% Финансирање зарада запослених у образовању на територији АПВ 33.399.431.000 2.431.483.000 7,9% - за основно образовање 18.484.509.000 1.586.618.000 9,4% - за средње образовање 7.954.534.000 306.090.000 4,0% - за високо образовање 6.356.125.000 476.358.000 8,1% - за ученички стандард 267.356.000 22.356.000 9,1% - за студентски стандард 336.907.000 40.061.000 13,5% Припремни предшколски програм 570.652.000-26.684.000-4,5% Отпремнине за одлазак у пензију запослених у основним школама 69.000.000 0 0,0% Отпремнине за одлазак у пензију запослених у средњим школама 40.000.000 7.000.000 21,2% 32 Министарство трговине, туризма и телекомуникација 3.210.000 0 0,0% У оквиру прог. активности "Тржишна инспекција" 2.310.000 0 0,0% У оквиру прог. активности "Уређење и надзор електронских комуникација и поштанског саобраћаја" 900.000 0 0,0% 48 Комесаријат за избеглице и миграције 150.000.000 20.000.000 15,4% Решавање питања избеглица и интерно расељених лица 150.000.000 20.000.000 15,4% 30 Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања 16.541.000-174.972.200-91,4% У оквиру програма "Социјална заштита" 16.541.000-174.972.200-91,4% 24 Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде 20.000.000 0 0,0% У оквиру програма "Уређење и надзор у области пољопривреде" 20.000.000 0 0,0% 25 Министарство заштите животне средине 20.432.000 0 0,0% У оквиру програма "Управљање заштитом животне средине" 20.432.000 0 0,0% 73 Сл. гл. РС бр. 99/09, 67/12 одлука УС. 74 Сл. гл. РС бр. 62/06, 47/11, 93/12, 99/13 усклађени дин. изн, 125/14 усклађени дин. изн, 95/15 усклађени дин. изн, 83/16, 91/16 усклађени дин. изн, 104/16 др. закон, 96/17 др. пропис, 89/18 др. пропис. 39

Средства буџета Републике која се усмеравају на територију АПВ 24.368.925.040 882.618.760 3,8% 22 Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре 11.140.000.000 2.290.000.000 25,9% Брза саобраћајница Iб реда Нови Сад-Рума 40.000.000-10.000.000-20,0% Пројекат мађарско - српске железнице 9.700.000.000 1.700.000.000 21,3% Изградња дела аутопута Е 75 Гранични прелаз Келебија - петља 1.400.000.000 600.000.000 75,0% Суботица југ 29 Министарство културе и информисања 51.000.000-5.000.000-8,9% Подршка раду Матице српске 51.000.000-5.000.000-8,9% 23.1 Управа за извршење кривичних санкција 241.000.000-810.196.000-77,1% Радови на изградњи новог павиљона у КПЗ Сремска Митровица 241.000.000 28.000.000 13,1% 16.1 Управа царина 79.500.000-67.855.000-46,0% Изградња граничног прелаза Сот 79.500.000-45.500.000-36,4% 40 Републичка дирекција за имовину Републике Србије 75.957.000 нови раздео Изградња граничног прелаза Ватин 75.957.000 53.602.000 239,8% 24.10 Управа за аграрна плаћања 9.000.000.000 0 0,0% Средства по основу субвенција за пољопривреду 9.000.000.000 0 0,0% 24.4 Републичка дирекција за воде 362.000.000 101.141.000 38,8% Изградња система за наводњавање-прва фаза 362.000.000 101.141.000 38,8% 27 Министарство здравља 522.900.000-95.825.000-15,5% Реконструкција Клиничког центра Војводине, Нови Сад 204.500.000-236.100.000-53,6% Набавка два акцелератора и једног ЦТ симулатора и остале пратеће опреме и адаптација два бункера за смештај акцелератора у Институту за онкологију Војводине 318.400.000 140.275.000 78,8% 30 Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања 120.000.000-97.000.000-44,7% Капитални трансфер у оквиру прог. активности "Обављање делатности установа социјалне заштите" 120.000.000-97.000.000-44,7% 21 Министарство привреде 1.352.768.040-147.123.240-9,8% Субвенције приватним предузећима за спровођење уговора о додели средстава подстицаја 1.352.768.040-147.123.240-9,8% 26 Мин. просвете, науке и технолошкога развоја 263.800.000-368.200.000-58,3% Изградња образовно-истраживачког центра у Белој цркви 63.800.000 нова позиција Научно-технолошки парк у Новом Саду 200.000.000 0 0,0% 32 Мин. трговине, туризма и телекомуникација 10.000.000 0 0,0% Субвенције за Парк Палић д.о.о. 10.000.000 0 0,0% 03.22 Канцеларија за управљање јавним улагањима 1.150.000.000 426.085.000 58,9% Програм обнове и унапређења објеката јавне намене у јавној својини у 1.150.000.000 426.085.000 58,9% области образовања, здравства и социјалне заштите УКУПНО трансфери и средства која се усмеравају из буџета РС АПВ 68.948.252.778 3.360.607.560 5,1% У динарима 40

ПРИЛОГ 5: НЕНАМЕНСКИ ТРАНСФЕР ЈЕДИНИЦАМА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ Табела 15. НЕНАМЕНСКИ ТРАНСФЕР ЈЕДИНИЦАМА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ 2019 2019 2019 Јединица локалне Јединица локалне Јединица локалне Предлог Предлог Предлог самоуправе самоуправе самоуправе буџета буџета буџета Ада 90.676.873 Зајечар 288.354.282 Параћин 282.823.609 Александровац 229.611.327 Зрењанин 202.787.952 Петровац 414.398.661 Алексинац 498.167.212 Ивањица 322.897.726 Пећинци 66.755.678 Алибунар 175.413.738 Инђија 142.402.405 Пирот 300.550.163 Апатин 162.829.785 Ириг 86.050.730 Пландиште 178.921.542 Аранђеловац 202.936.559 Јагодина 321.660.436 Пожаревац 111.620.139 Ариље 91.032.672 Кањижа 70.777.340 Пожега 203.414.788 Бабушница 240.618.064 Кикинда 181.468.001 Прешево 388.610.506 Бајина Башта 136.973.066 Кладово 159.156.644 Прибој 294.491.228 Баточина 112.099.073 Кнић 192.622.590 Пријепоље 443.912.201 Бач 117.262.304 Књажевац 409.681.070 Прокупље 338.543.436 Бачка Паланка 204.094.102 Ковачица 225.436.322 Ражањ 184.009.348 Бачка Топола 158.418.215 Ковин 223.438.083 Рача 182.714.590 Бачки Петровац 116.766.422 Косјерић 43.072.619 Рашка 196.337.900 Бела Паланка 227.942.308 Коцељева 158.449.034 Рековац 183.485.656 Бела Црква 200.444.588 Крагујевац 426.319.343 Рума 231.215.517 Београд 0 Краљево 746.288.490 Свилајнац 212.912.271 Беочин 48.627.273 Крупањ 258.610.783 Сврљиг 257.113.059 Бечеј 154.626.570 Крушевац 466.901.040 Сента 91.930.727 Блаце 162.765.657 Кула 194.909.532 Сечањ 128.010.682 Богатић 339.075.746 Куршумлија 273.765.140 Сјеница 415.226.768 Бојник 217.399.828 Кучево 271.355.853 Смедерево 371.947.865 Бољевац 205.774.958 Лајковац 23.463.193 Смедеревска Паланка 292.954.759 Бор 226.956.863 Лапово 39.445.348 Сокобања 157.643.188 Босилеград 255.927.649 Лебане 315.430.112 Сомбор 381.737.563 Брус 184.482.099 Лесковац 896.973.298 Србобран 77.756.702 Бујановац 391.927.698 Лозница 516.503.831 Сремска Митровица 254.994.496 Ваљево 388.041.467 Лучани 165.996.102 Сремски Карловци 36.768.320 Варварин 247.601.878 Љиг 124.435.131 Стара Пазова 175.065.415 Велика Плана 307.501.600 Љубовија 194.959.798 Суботица 240.430.956 Велико Градиште 192.545.052 Мајданпек 219.188.277 Сурдулица 238.054.481 Владимирци 198.117.049 Мали Зворник 134.654.953 Темерин 104.794.238 Владичин Хан 267.153.627 Мали Иђош 96.630.970 Тител 134.820.696 Власотинце 346.808.718 Мало Црниће 208.437.171 Топола 154.656.775 Врање 397.630.668 Медвеђа 206.871.246 Трговиште 205.644.981 Врбас 166.026.404 Мерошина 192.299.179 Трстеник 465.658.366 Врњачка Бања 88.815.082 Мионица 158.429.600 Тутин 446.950.837 Вршац 155.853.801 Неготин 250.069.595 Ћићевац 107.699.556 Гаџин Хан 162.442.778 Ниш 633.997.549 Ћуприја 194.203.986 Голубац 176.621.798 Нова Варош 188.253.034 Уб 92.687.064 Горњи Милановац 224.150.456 Нова Црња 115.794.170 Ужице 228.113.946 Деспотовац 254.570.880 Нови Бечеј 150.062.806 Црна Трава 89.166.683 Димитровград 105.353.366 Нови Кнежевац 102.015.724 Чајетина 75.432.191 Дољевац 194.260.170 Нови Пазар 559.030.639 Чачак 287.670.506 Жабаљ 180.688.749 Нови Сад 918.682.241 Чока 160.771.502 Жабари 181.542.087 Опово 83.677.569 Шабац 299.422.232 Жагубица 266.182.407 Осечина 175.006.161 Шид 206.153.535 Житиште 198.882.224 Оџаци 226.136.696 Житорађа 218.131.394 Панчево 84.544.580 УКУПНО ненаменски трансфер јединицама локалне самоуправе 33.307.366.000 У динарима 41

ИЗВОРИ Влада Републике Србије. (2018). Предлог закона о буџету Републике Србије за 2019. годину (са Образложењем). Министарство финансија. (2018). Упутство за припрему буџета Републике Србије за 2019. годину и пројекција за 2020. и 2021. годину. Парламентарна буџетска канцеларија. (2016). Речник буџетских појмова. Београд: WFD представништво у Београду. Парламентарна буџетска канцеларија. (2018). Анализа јавног дуга: јануар септембар 2018. године. Закон о буџетском систему, Сл. гласник РС бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - исправка, 108/13, 142/14, 68/15 - др. закон, 103/15, 99/16, 113/17. Закон о буџету Републике Србије за 2018. годину, Сл. гласник РС бр. 113/17. Предлог одлуке о давању сагласности на финансијски план Националне службе за запошљавање за 2019. годину (са Образложењем). Предлог одлуке о давању сагласности на финансијски план Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање за 2019. годину (са Образложењем). Фискална стратегија за 2019. годину са пројекцијама за 2020. и 2021. годину. 42

Извештај су припремили истраживачи Парламентарне буџетске канцеларије Александра Бранковић и Јелена Плочић. Парламентарна буџетска канцеларија се успоставља у оквиру трогодишњег пројекта подршке Народној скупштини Републике Србије у спровођењу ефективног надзора над буџетом, који спроводе Народна скупштина и Вестминстерска фондација за демократију. Ставови изнети у овом извештају не представљају и не одражавају ставове Народне скупштине Републике Србије нити Вестминстерске фондације за демократију.