Analiza_predloga_budzeta_2019

Транскрипт

1

2 Анализа Предлога закона о изменама и допунама Закона о буџету за годину ФК 4/19

3 СПИСАК СКРАЋЕНИЦА АП ЕУР ЈП млн млрд НСЗ ООСО ПДВ ПИО фонд РФЗО УСД Фонд СОВО аутономна покрајина евро јавно предузеће милион милијарда Национална служба за запошљавање организација обавезног социјалног осигурања порез на додату вредност Републички завод за пензијско и инвалидско осигурање Републички завод за здравствено осигурање амерички долар Фонд за социјално осигурање војних осигураника НАПОМЕНЕ У овом извештају анализира се општи део Предлога закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за годину, и пре свега сагледавају ревидирани износи прихода и примања и расхода и издатака у односу на износе утврђене Законом о буџету Републике Србије за годину. Обухваћени су директни и индиректни корисници буџета Републике. Уколико неке тенденције нису довољно детаљно објашњене, разлози за то могу бити непостојање објашњења у Предлогу закона и Образложењу закона, или нерасполагање Фискалном стратегијом за годину са пројекцијама за и годину и објашњењима садржаним у њој. Извештај је структуриран тако да прати редослед позиција прихода и примања и расхода и издатака приказан у Члану 1 Предлога закона.

4 САДРЖАЈ 1 Макроеокономске претпоставке Резултат Приходи и примања од продаје нефинансијске имовине Порески приходи Приходи од пореза на доходак грађана Приходи од пореза на добит Приходи од ПДВ-а Приходи од акциза Приходи од царина Остали порески приходи Непорески приходи Донације Расходи, издаци за набавку нефинансијске имовине и издаци у циљу спровођења јавних политика Текући расходи Расходи за запослене Расходи за коришћење услуга и роба Расходи по основу отплате камата Субвенције Донације страним владама Дотације међународним организацијама Трансфери осталим нивоима власти Трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања Остале дотације и трансфери Социјална заштита из буџета Остали текући расходи Издаци за набавку нефинансијске имовине Издаци за отплату главнице у циљу спровођења јавних политика Издаци за набавку финансијске имовине у циљу спровођења јавних политика Рачун финансирања Примања Издаци Нето финансирање и промена стања на рачуну Прилог 1: Капитални издаци Прилог 2: Јавни дуг Стање јавног дуга Републике Нови зајмови Нове гаранције Прилог 3: Субвенције Извори... 36

5 1 МАКРОЕОКОНОМСКЕ ПРЕТПОСТАВКЕ Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за годину усвојен је на седници Владе Републике Србије одржаној 16. новембра године. Предлогом ребаланса буџета планирано је да и приходи и расходи буду ревидирани навише у односу на износе утврђене Законом о буџету за годину. У образложењу предлога ребаланса наводи се да фискални резултат на нивоу опште државе неће бити значајније промењен у односу на првобитни план. Када је реч о приходима, наводи се да је предложено повећање засновано на кретању макроекономских показатеља (пре свега повољним кретањима на тржишту рада) и реализацији прихода буџета Републике у току првих осам месеци ове године. Посебно се указује на допринос непланираних једнократних прилива, с једне стране, и раста дохотка и последичног раста потрошње, с друге стране, расту пореских и непореских прихода. Пројектовано повећање прихода биће праћено повећањем појединих категорија расхода, уз одређене измене у структури. С једне стране, ребалансом је предвиђено смањење расхода и издатака за које је оцењено да се до краја године неће реализовати износ утврђен Законом о буџету за С друге стране, ребалансом је предвиђено повећање одређених категорија расхода, како би се обезбедила додатна средства пре свега за изградњу путне инфраструктуре, повећање плата запосленима у јавном сектору, за исплату накнада у вези са спровођењем Закона о финансијској подршци породици са децом, као и у другим случајевима где су потребна додатна средства како би се обезбедило нормално функционисање буџетских корисника. Ребалансом је планирано и издвајање средстава за коначно решавање проблема штедиша задужених у швајцарским францима, повећање расхода за камате услед превремене замене дела скупљих кредита повољнијим (превремени откуп дела еврообвезница), као и већа издвајања за накнаду штете услед елементарних непогода. 1 Када је реч о макроекономским претпоставкама, у образложењу предлога ребаланса се указује на то да пројектована стопа реалног раста бруто домаћег производа није ревидирана (задржана је на нивоу од 3,5%), да се очекује да ће се стопа инфлације кретати у доњем делу циљаног распона, као и да су кретања на тржишту рада повољнија од пројекција коришћених приликом планирања Закона о буџету за годину. 1 Мера која такође прати ребаланс буџета Републике Србије јесте исплата тзв. једнократне помоћи пензионерима у износу од 5 хиљада динара. Средства за ову намену нису експлицитно буџетирана у предлогу ребаланса буџета Републике Србије, будући да је ПИО фонд надлежан за њихову исплату. 1

6 2 РЕЗУЛТАТ Ребалансом буџета планирани укупни приходи и укупни расходи су ревидирани навише односу на износе утврђене Законом о буџету за 2019: Укупни приходи (укључујући примања од продаје нефинансијске имовине) планирани су у износу од 1.292,6 млрд динара, што је више за 46,4 млрд (3,7%) од износа утврђеног Законом о буџету за годину; Укупни расходи (укључујући издатке за набавку нефинансијске имовине и у циљу спровођења јавних политика 2 ) планирани су у износу од 1.316,2 млрд динара, што је више за 47,1 млрд (3,7%) од износа утврђеног Законом о буџету за годину. Ребалансом буџета предвиђени фискални дефицит Републике је ревидиран навише: износиће 23,6 млрд динара (око 0,4% БДП-а), што је више за 0,7 млрд (3,1%) од износа утврђеног Законом о буџету за годину. Начин финансирања дефицита, као и финансирање дуга и набавке и продаје финансијске имовине, приказани су у рачуну финансирања. Ребалансом буџета планирана примања и издаци у рачуну финансирања су ревидирани навише у односу на износе утврђене Законом о буџету за 2019: Примања од задуживања и продаје домаће финансијске имовине планирано је да износе 723,6 млрд динара, што је више за 88,0 млрд (13,8%) од износа утврђеног Законом о буџету за годину. Издаци за отплату главнице дуга и набавку финансијске имовине планирано је да износе 699,7 млрд динара, што је више за 87,5 млрд (14,3%) од износа утврђеног Законом о буџету за годину. Разлика између горе поменутих примања и издатака износи 23,9 млрд динара и користиће се за финансирање планираног фискалног дефицита од 23,6 млрд динара и повећање готовинских средстава на рачуну од 0,3 млрд динара. У Табели 1 су приказани износи планирани предлогом ребаланса, као и промене у односу на износе утврђене Законом о буџету за годину. Табела 1. РАЧУН ПРИХОДА И ПРИМАЊА, РАСХОДА И ИЗДАТАКА И РАЧУН ФИНАНСИРАЊА 2019 Промена Предлог ребаланса у односу на Буџет за А. РАЧУН ПРИХОДА И ПРИМАЊА, РАСХОДА И ИЗДАТАКА Укупни приходи и примања остварена по основу продаје нефинансијске имовине ,7% Укупни расходи и издаци за набавку нефинансијске имовине ,0% Буџетски суфицит/дефицит ,4% Издаци за отплату главнице (у циљу спровођења јавних политика) ,5% Издаци за набавку финансијске имовине (у циљу спровођења јавних политика) ,5% Укупан фискални суфицит/дефицит ,1% Примања од задуживања и продаје финансијске имовине ,8% Издаци за отплату главнице и набавку финансијске имовине ,3% Нето финансирање ,1% Промена стања на рачуну (+) повећање готовинских средстава, (-) смањење гот. средстава ,7% У динарима 2 Издаци у циљу спровођења јавних политика обухватају део издатака за отплату главнице (по основу активираних гаранција) и део издатака за набавку финансијске имовине (намењене за буџетске позајмице), у укупном износу од 17,2 млрд динара. 2

7 3 ПРИХОДИ И ПРИМАЊА ОД ПРОДАЈЕ НЕФИНАНСИЈСКЕ ИМОВИНЕ У Образложењу предлога закона о измена и допунама Закона о буџету за годину се наводи да су ревидиране пројекције прихода у сачињене на бази: остварених прихода буџета Републике Србије у периоду јануар август године; макроекономских кретања у периоду јануар август године и процене основних макроекономских показатеља у години: БДП-а и његових компоненти, инфлације, девизног курса, спољнотрговинске размене, запослености и зарада у години. Укупни планирани приходи (укључујући примања остварена по основу продаје нефинансијске имовине) су ревидирани навише: износиће 1.292,6 млрд, што је више за 46,4 млрд (3,7%) од износа утврђеног Законом о буџету за годину: У односу на износе утврђен Законом о буџету за годину све категорије укупних прихода су ревидиране навише, а највише порески приходи; У образложењу предлога ребаланса се наводи да је ревидирана процена и пореских и непореских прихода у највећој мери резултат остварења непланираних једнократних прилива (реч је пре свега о уплати дела добити НБС и уплати пореза на добит од стране Аеродрома Никола Тесла а.д.), док се остатак приписује бржем расту дохотка становништва и последично бржем расту потрошње. Такође, виша реализација од очекиване код неких категорија прихода у години имала је за резултат веће приходе у текућој години. Графикон 1. ПРИХОДИ ПЛАНИРАНИ РЕБАЛАНСОМ БУЏЕТА за По појединим категоријама, у млрд динара Графикон 2. ПРОМЕНА ПЛАНИРАНИХ ПРИХОДА У млрд динара Предлог ребаланса у односу на Закон о буџету за Извор: Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за Извор: Прорачун ПБК на основу података из Закона о буџету за годину и Предлога закона о изменама и допунама Закона о буџету за

8 У Табели 2 су приказани приходи планирани ребалансом буџета и промене у односу на Закон о буџету за Табела 2. ПРИХОДИ И ПРИМАЊА ОД ПРОДАЈЕ НЕФИНАНСИЈСКЕ ИМОВИНЕ 2019 Промена Предлог ребаланса у односу на Буџет за Порески приходи ,1% 1.1. Порез на доходак грађана ,7% 1.2. Порез на добит правних лица ,6% 1.3. Порез на додату вредност ,1% - Порез на додату вредност у земљи ,9% - Порез на додату вредност из увоза ,5% - Други порези на добра и услуге није дато ребалансом Акцизе ,4% - Акцизе на деривате нафте ,3% - Акцизе на дуванске прерађевине ,4% - Акциза на електричну енергију ,9% - Остале акцизе ,3% 1.5. Царине ,2% 1.6. Остали порески приходи ,1% 2 Непорески приходи ,3% Редовни непорески приходи ,5% - Приходи од имовине ,5% - Таксе ,3% - Приходи од продаје добара и услуга ,1% - Новчане казне ,7% - Oстали редовни непорески приходи ,6% - Примања од продаје нефинансијске имовине ,1% Ванредни непорески приходи ,3% - Добит јавних агенција без промене - Део добити јавних предузећа и дивиденде буџета ,2% - Остали ванредни приходи ,0% - Приход од смањења зарада у јавном сектору ,1% Непорески приходи индиректних корисника ,2% - Трансфери између буџ. корисника на различ. нивоу власти ,8% - Приходи од продаје добара и услуга ,1% 3 Донације ,4% УКУПНО приходи и примања по основу продаје нефинансијске имовине ,7% У динарима 3.1 ПОРЕСКИ ПРИХОДИ Буџету Републике припадају следећи порески приходи: - Порез на додату вредност; - Акцизе; - Други порези на добра и услуге (нпр. порез на промет производа општи режим, на промет услуга промета производа на велико, на промет лекова, медицинских средстава и сл., на промет услуга у годишњем паушалном износу и др.); - Порез на премије неживотних осигурања; - Порези на употребу, држање и ношење добара (нпр. порез на употребу моторних возила, пловила, ваздухоплова, на регистровано оружје); - Порез на међународну трговину и трансакције (царина); - Део пореза на доходак грађана, и то: o Део пореза на зараде; o Порези на друге приходе које остварују физичка лица (нпр. порез на дивиденде и удео у добити, на приходе од камата, на приходе од издавања непокретности, на приходе од ауторских права, годишњи порез на доходак грађана и др.) ; - Део пореза на добит предузећа; - Део пореза на имовину (и то порез на пренос апсолутних права и порез на наслеђе и поклон). Планирани порески приходи су ревидирани навише: износиће 1.092,8 млрд, што је за 32,9 млрд (3,1%) више од износа утврђеног Законом о буџету за годину: Све категорије пореских прихода су ревидиране навише, и то пре свега приходи од акциза и приходи од пореза на добит правних лица; 3 Законом о буџету за на овој позицији је био предвиђен износ од 2,9 млрд. 4

9 У образложењу предлога ребаланса се наводи да је ревидирана процена пореских прихода резултат: повољнијих макроекономских кретања (која се пре свега огледају у бржим расту дохотка становништва и последично бржем расту потрошње), као и остварења непланираних једнократних прилива (пре свега по основу уплата пореза на добит од стране Аеродрома Никола Тесла а.д. који је остварио ванредно високу добит у години услед уплате концесионе накнаде); такође, виша реализација од очекиване код неких категорија пореских прихода у години имала је за резултат веће приходе у текућој години. Графикон 3. ПОРЕСКИ ПРИХОДИ ПЛАНИРАНИ РЕБАЛАНСОМ БУЏЕТА за По појединим категоријама, у млрд динара Графикон 4. ПРОМЕНА ПЛАНИРАНИХ ПОРЕСКИХ ПРИХОДА У млрд динара Предлог ребаланса у односу на Закон о буџету за Извор: Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за Извор: Прорачун ПБК на основу података из Закона о буџету за годину и Предлога закона о изменама и допунама Закона о буџету за Приходи од пореза на доходак грађана Порез на доходак грађана плаћају физичка лица на доходак који остварују по различитим основама (зарада, приход од предузетничке радње, приход давања у закуп некретнине и др.). Буџету Републике припада део пореза на доходак грађана, и то део пореза на зараде, порез на дивиденде, на приходе од камата, годишњи порез на доходак и др. У Образложењу предлога закона о измена и допунама Закона о буџету за годину се наводи да ревидирана пројекција прихода од пореза на доходак грађана претпоставља: да ће укупна маса зарада током расти за око 2 процентна поена више у односу на првобитну процену; као и да се очекује да ће досадашња повољна кретања на тржишту рада која ће се огледати кроз побољшање свих индикатора (раст укупног броја запослених праћен повећањем формалне и смањењем неформалне запослености, даље смањење стопе незапослености, и др.) и која су знатно боља од пројектованих у оквиру Закона о буџету за годину да се наставе и у преосталом делу године. Планирани приходи републичког буџета по основу пореза на доходак су ревидирани навише: износиће 68,1 млрд, што је више за 6,6 млрд (10,7%) од износа утврђеног Законом о буџету за годину: У образложењу предлога ребаланса се наводи да је: половина овог повећања последица једнократног прихода који не би требало очекивати у наредном периоду (од тога 700 милиона динара на име дивиденди које су грађани добили по основу бесплатних акција Аеродрома Никола Тесла а.д.), као и да је остатак повећања последица бољег извршења у године и повољнијих кретања на тржишту рада у односу на првобитну процену (пре свега виши раст масе зарада и запослености). 5

10 3.1.2 Приходи од пореза на добит Порез на добит плаћају правна лица која су остварила добит. Буџету Републике припада део овог пореза. У Образложењу предлога закона о измена и допунама Закона о буџету за годину се наводи да је нова пројекција прихода од пореза на добит израђена на основу остварење ових прихода до августа текуће године и коначних резултата пословања привреде у години. Наиме, приликом израде буџета за годину коришћена је конзервативна претпоставка о умереном расту профитабилности привреде у Републици Србији у години, а како је током Агенција за привредне регистре објавила коначне податке о расту укупне профитабилности привреде у години од око 12%, ова претпоставка је ревидирана навише. Планирани приходи буџета Републике по основу пореза на добит су ревидирани навише: износиће 117,8 млрд, што је за 9,3 млрд (8,6%) више од износа утврђеног Законом о буџету за годину: У образложењу предлога ребаланса се наводи да је повећање прихода од пореза на добит делом условљено једнократним фактором, док је делом узроковано већом профитабилношћу привреде: На повећање ових прихода у односу на износ утврђен Законом о буџету за годину значајан утицај има догађај једнократног карактера (давање у концесију Аеродрома Никола Тесла а.д.), услед чега је Аеродром остварио ванредно високу добит по основу уплате концесионе накнаде од стране концесионара који је преузео управљање аеродромом у години. На основу тако обрачунате добити уплаћен је одговарајући износ пореза на добит од преко 9 млрд динара; Укупна профитабилност привреде је у години порасла за око 12% (према подацима које је објавила Агенција за привредне регистре), што је већи раст од оног који је коришћен приликом израде Закона о буџету за годину, када је конзервативно претпостављен умерен раст профитабилности привреде Приходи од ПДВ-а Порез на додату вредност се обрачунава на потрошњу добара и услуга. Представља најважнији приход буџета Републике. У Образложењу предлога закона о измена и допунама Закона о буџету за годину се наводи да нова пројекција прихода од ПДВ-а пре свега претпоставља бржи раст примања становништва, и последично нешто бржи раст личне потрошње (реални раст личне потрошње у години је ревидиран навише, са 3,1% на 3,3%). Планирани приходи од ПДВ-а су ревидирани навише: износиће 545,2 млрд, што је за 6,1 млрд (1,1%) више од износа утврђеног Законом о буџету за годину: У образложењу предлога ребаланса се наводи да је раст прихода од ПДВ-а резултат фактора који су допринели бржем расту примања становништва и последично нешто бржем расту потрошње. Такође се наводи да у односу на пројекције из Закона о буџету за годину брже расту и бруто наплата ПДВ-а и повраћај ПДВ-а. У предлогу ребаланса дата је процена прихода од ПДВ-а у земљи и ПДВ-а из увоза, док други порези на добра и услуге нису планирани ребалансом буџета за годину: Приходи од ПДВ-а у земљи (умањени за укупне повраћаје) су ревидирани наниже за 2,7 млрд (3,9%), пре свега услед бржег раста повраћаја ПДВ-а у односу на пројекције из Закона о буџету за годину. У образложењу предлога ребаланса се наводи да је динамика исплате повраћаја ПДВ-а знатно убрзана у односу на претходни период, због скраћених рокова за исплату (у односу на максимално прописане законске рокове); Приходи од ПДВ-а из увоза су ревидирани навише за 11,7 млрд динара (2,5%); Приходи од других пореза на добра и услуге нису планирани ребалансом буџета за иако су били планирани Законом о буџету за годину у износу од 2,9 млрд динара; Важно је указати на методолошке разлике у обрачуну ове две категорије: ПДВ у земљи представља укупну (бруто) наплату ПДВ-а на домаћу робу и услуге, која је умањена за целокупан повраћај ПДВ-а како на домаћу, тако и на увезену робу; насупрот томе, ПДВ из увоза показује укупну (бруто) наплату ПДВ-а на робу која се увози, без умањења за повраћаје који се односе на ту робу. 6

11 3.1.4 Приходи од акциза Акцизе се обрачунавају по јединици мере одређених производа. У Србији акциза се плаћа на деривате нафте, биогорива и биотечности, алкохолна пића, кафу, дуванске прерађевине, течности за пуњење електронских цигарета и електричну енергију за крајњу потрошњу. Припадају искључиво буџету Републике и, после ПДВ-а, представљају његов најважнији приход. У Образложењу предлога закона о измена и допунама Закона о буџету за годину се наводи да је ревидирана пројекција прихода од акциза базирана на кретању ових прихода у периоду јануар-август године и да се у односу на иницијалне претпоставке заснива на: повећању обима потрошње деривата нафте током текуће године (Законом о буџету за годину није превиђен раст потрошње деривата нафте); као и на споријем паду потрошње дуванских производа од предвиђеног (Законом о буџету за годину је превиђен пад од 3%) или/и смањеном обиму сиве економије. Планирани приходи од акциза су ревидирани навише: износиће 301,2 млрд, што је за 9,8 млрд (3,4%) више од износа утврђеног Законом о буџету за годину: Све четири категорије прихода од акциза су ревидиране навише, и то пре свега приходи од акциза на деривате нафте; У образложењу предлога ребаланса се наводи да је: Процена прихода од акциза на деривате нафте повећана (за 8,2 млрд динара, односно 5,3%) због бољег остварења ових прихода у години и због повећаног обима потрошње деривата нафте током текуће године (Законом о буџету за годину није био предвиђен раст потрошње деривата нафте); Процена прихода од акциза на дуванске производе коригована благо навише (за 0,4 млрд динара, односно 0,4%), имајући у виду остварене приходе по овом основу у периоду јануар август године. Боље остварење је последица споријег пада потрошње од предвиђеног (Законом о буџету за годину је био превиђен пад од 3%) или/и смањеног обима сиве економије 4. Графикон 5. ПРИХОДИ ОД АКЦИЗА ПЛАНИРАНИ РЕБАЛАНСОМ БУЏЕТА за По појединим категоријама, у млрд динара Графикон 6. ПРОМЕНА ПЛАНИРАНИХ ПРИХОДА ОД АКЦИЗА У млрд динара Предлог ребаланса у односу на Закон о буџету за Извор: Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за Извор: Прорачун ПБК на основу података из Закона о буџету за годину и Предлога закона о изменама и допунама Закона о буџету за Измене и допуне Закона о дувану из децембра године су имале за циљ даље сузбијање нелегалног промета дувана и дуванских производа. Консеквентно повећање легалног промета дуванских производа требало би да доведе до повећања прихода буџета (пре свега акциза на дуванске производе). Извор Образложење предлога закона о изменама и допунама Закона о дувану. 7

12 3.1.5 Приходи од царина Царине се плаћају на робу која се увози. Представљају приход буџета Републике. Планирани приходи од царина су ревидирани навише: износиће 47,2 млрд, што је за 0,1 млрд (0,2%) више од износа утврђеног Законом о буџету за годину Остали порески приходи Овом категоријом обухваћени су сви остали порески приходи који припадају буџету Републике (највећи део се остварује по основу пореза на употребу моторних возила, а приходи се остварују и по основу пореза на регистровано оружје, на пренос апсолутних права, на наслеђе и поклон и др.). Ова категорија пореских прихода је много важнија на локалном нивоу власти, који прикупља приходе од пореза на имовину. Планирани остали порески приходи су ревидирани навише: износиће 13,3 млрд, што је за 1,0 млрд (8,1%) више од износа утврђеног Законом о буџету за годину. 3.2 НЕПОРЕСКИ ПРИХОДИ Непорески приходи обухватају: - Таксе, које се наплаћују за пружање јавних услуга (нпр. за јавни медијски сервис, судске таксе, административне таксе и др.); - Накнаде, које се наплаћују за коришћење јавних добара (нпр. за загађење животне средине, за обављање туристичке делатности у заштићеном подручју и др.); - Казне, које се наплаћују за кршење уговорних или законских одредби; - Приходе настале употребом јавних средстава (нпр. концесије, приходи од камата, приходи од давања у закуп државе имовине и др.). Планирани непорески приходи су ревидирани навише: износиће 185,0 млрд, што је за 12,7 млрд (7,3%) више од износа утврђеног Законом о буџету за годину. У односу на износе утврђен Законом о буџету за годину редовни и ванредни непорески приходи су ревидирани навише, док су непорески приходи индиректних буџетских корисника ревидирани наниже; У образложењу ребаланса се наводи да су на ревидирану процену непореских прихода утицали: већим делом уплата добити Народне банке Србије у износу од 9,3 млрд динара, такође, утицај су имала и виша примања од премије по основу емисије хартија од вредности и већи раст редовних непореских прихода у односу на износе планиране Законом о буџету за годину. Табела 3. НЕПОРЕСКИ ПРИХОДИ 2019 Промена Предлог ребаланса у односу на Буџет за Редовни непорески приходи ,5% - Приходи од имовине ,5% - Таксе ,3% - Приходи од продаје добара и услуга ,1% - Новчане казне ,7% - Oстали редовни непорески приходи ,6% - Примања од продаје нефинансијске имовине ,1% Ванредни непорески приходи ,3% - Добит јавних агенција без промене - Део добити јавних предузећа и дивиденде буџета ,2% - Остали ванредни приходи ,0% - Приход од смањења зарада у јавном сектору ,1% Непорески приходи индиректних корисника ,2% - Трансфери између буџ. корисника на различитом нивоу власти ,8% - Приходи од продаје добара и услуга ,1% УКУПНО непорески приходи ,3% У динарима 8

13 Посматрано према појединим категоријама непореских прихода: Редовни непорески приходи 5 планирани су у износу од око 96,7 млрд, и ревидирани су навише за 15,8 млрд (19,5%): Планирано је повећање скоро свих категорија редовних непореских прихода, а највише осталих редовних непореских прихода за 9,3 млрд динара (54,6%) и то пре свега по основу уплату добити НБС у износу од 9,3 млрд динара. Значајније су порасла и примања од продаје нефинансијске имовине (за 2,7 млрд), приходи од продаје добара и услуга (2,0 млрд) и приходи од имовине (за 1,7 млрд); Планирано је смањење прихода од такси за 0,4 млрд динара (2,3%); Ванредни непорески приходи 6 планирани су у износу од око 47,9 млрд, и ревидирани су навише за 8,4 млрд (21,3%): Планирано је повећање скоро свих категорија ванредних непореских прихода, а највише осталих ванредних прихода за 5,2 млрд динара (52,0%) и то пре свега по основу повећања прихода који се односе на примања од премије по основу емисија хартија од вредности 7 ; Приходи од добити јавних агенција нису ревидирани у односу на износ утврђен Законом о буџету за годину; Непорески приходи индиректних корисника 8 планирани су у износу од око 40,4 млрд, и ревидирани су наниже за 11,5 млрд (22,2%). 3.3 ДОНАЦИЈЕ Планирани приходи од донација су ревидирани навише: износиће 14,8 млрд, што је за 0,9 млрд (6,4%) више од износа утврђеног Законом о буџету за годину: У образложењу предлога ребаланса се наводи да је повећање планирано на основу тренутног извршења и на основу информација које достављају корисници ових средстава. 5 Обухватају непореске приходе који се остварују релативно устаљеном динамиком током године, као што су таксе, казне, накнаде, приходи настали употребом јавних средстава и др. Од године овде се сврстава и накнада за обавезне резерве нафте, која се плаћа по литру нафтних деривата, усклађује се по истом принципу као и висина акцизе на нафтне деривате. 6 Обухватају углавном једнократне приходе, чије остварење је понекад неизвесно по питању износа и времена уплате (нпр. уплате добити јавних предузећа и агенција, дивиденде буџета, приходи по основу наплаћених потраживања Агенције за осигурање депозита, емисионе премије, приходи од смањења зарада у делу јавног сектора итд.). 7 Законом о буџету за годину из пројекције ванредних непореских прихода био је искључен део прихода по основу премије по основу поновног отварања емисије хартија од вредности, који се није показао као стабилан у последњих неколико година. 8 Реч је, пре свега, о индиректним буџетским корисницима за које је Законом о буџетском систему предвиђено да приходи које остваре својом делатношћу имају карактер сопствених прихода (нпр. високошколске установе, научне установе, центри за социјални рад, установе културе). 9

14 4 РАСХОДИ, ИЗДАЦИ ЗА НАБАВКУ НЕФИНАНСИЈСКЕ ИМОВИНЕ И ИЗДАЦИ У ЦИЉУ СПРОВОЂЕЊА ЈАВНИХ ПОЛИТИКА Ребалансом буџета планирани расходи и издаци у циљу спровођења јавних политика су ревидирани навише: износиће 1.316,2 млрд динара, што је више за 47,1 млрд (3,7%) од износа утврђеног Законом о буџету за У Образложењу предлога ребаланса се наводи да се промене расхода и издатака односе пре свега на: Смањење расхода и издатака за које је оцењено да се неће извршити у износу који је планиран; Обезбеђење додатних средстава за расходе за запослене, услед планираног повећања зарада у јавном сектору; Обезбеђење додатних средстава за изградњу путне инфраструктуре; Обезбеђење додатних средстава за исплату накнада у складу са Законом о финансијској подршци породици са децом; Обезбеђење додатних средстава за друге расходе и издатке, потребних за нормално функционисање буџетских корисника; Прерасподелу средстава између појединих апропријација код појединих буџетских корисника. У Образложењу предлога ребаланса се наводи да су највеће промене расхода и издатака планиране код следећих буџетских корисника: Судови и тужилаштва (повећана су средства потребна за њихов редован рад); Мин. финансија (повећан је обим средстава за конверзију дела дуга за стамбене кредите грађана обрачунате у швајцарским францима; такође, повећани су расходи за камате); Мин. грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (повећана су средства за изградњу путне инфраструктуре, и то пре свега за деоницу Обреновац Љиг аутопута Е-763, за деоницу Појате Прељина аутопута Е-761, и за аутопут Београд Сарајево); Мин. просвете, науке и технолошког развоја (повећана су средства опредељена за научноистр. делатност); Мин. за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (обезбеђена су додатна средства за исплату накнада у складу са Законом о финансијској подршци породици са децом). Категорије расхода које су највише ревидиране у односу на износе утврђене Законом о буџету за су: Издаци за набавку нефинансијске имовине (највећим делом се односе на капиталне издатке) (ревидирани навише за 16,8 млрд); Субвенције (ревидиране навише за 14,2 млрд); Трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања су значајније ревидирани наниже (за 13,1 млрд). Графикон 7. РАСХОДИ ПЛАНИРАНИ РЕБАЛАНСОМ БУЏЕТА за По појединим категоријама, у млрд динара Графикон 8. ПРОМЕНА ПЛАНИРАНИХ РАСХОДА У млрд динара Предлог ребаланса у односу на Закон о буџету за Извор: Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за Извор: Прорачун ПБК на основу података из Закона о буџету за годину и Предлога закона о изменама и допунама Закона о буџету за

15 У Табели 4 су приказани расходи планирани ребалансом буџета и промене у односу на Закон о буџету за Табела 4. РАСХОДИ, ИЗДАЦИ ЗА НАБАВКУ НЕФИНАНСИЈСКЕ ИМОВИНЕ И ИЗДАЦИ ЗА ОТПЛАТУ ГЛАВНИЦЕ И НАБАВКУ ФИНАНСИЈСКЕ ИМОВИНЕ (У ЦИЉУ СПРОВОЂЕЊА ЈАВНИХ ПОЛИТИКА) 2019 Промена Предлог ребаланса у односу на Буџет за Текући расходи ,0% 1.1. Расходи за запослене ,6% Плате запослених ,5% Доприноси на терет послодавца ,2% Остали расходи за запослене ,9% 1.2. Расходи за коришћење услуга и роба ,8% 1.3. Расходи по основу отплате камата ,3% Расходи по основу отплате камата на домаће кредите ,1% Расходи по основу отплате камата на стране кредите ,1% Отплата камата по основу активираних гаранција ,6% Пратећи трошкови задуживања ,7% 1.4. Субвенције ,1% Субвенције у привреди ,8% Субвенције у пољопривреди ,1% Субвенције за железницу ,2% Субвенције за путеве ,9% Субвенције у области туризма ,8% Субвенције за културу без промене Остале субвенције ,0% 1.5. Донације страним владама ,4% 1.6. Дотације међународним организацијама ,3% 1.7. Трансфери осталим нивоима власти ,4% Трансфери општинама и градовима ,7% Трансфери за запослене у образовању на територији АПВ ,0% Остали трансфери ,5% 1.8. Трансфери организацијама за обавезно социјално осигурање ,9% Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање ,1% Национална служба за запошљавање без промене Републички фонд за здравствено осигурање ,2% Фонд за социјално осигурање војних осигураника без промене Остали трансфери ,1% 1.9. Остале дотације и трансфери ,3% Социјална заштита из буџета ,9% Дечја заштита ,5% Борачко - инвалидска заштита ,4% Социјална заштита ,4% Транзициони фонд ,0% Ученички стандард ,7% Студентски стандард ,4% Фонд за младе таленте без промене Спортске стипендије, награде и признања ,4% Избегла и расељена лица ,9% Остала социјална заштита из буџета ,0% Остали текући расходи ,5% Средства резерви ,7% Остали текући расходи ,8% 2 Издаци за набавку нефинансијске имовине ,2% 3 Издаци за отплату главнице (у циљу спровођења јавних политика) ,5% 4 Издаци за набавку фин. имовине (у циљу спровођења јавних пол.) ,5% УКУПНО расходи и издаци за набавку нефинансијске имовине и у циљу спровођења јавних политика ,7% У динарима 11

16 4.1 ТЕКУЋИ РАСХОДИ Ребалансом буџета планирани текући расходи су ревидирани навише: износиће 1.116,7 млрд динара, што је више за 32,7 млрд (3,0%) од износа утврђеног Законом о буџету за годину. Највише ће се повећати субвенције, као и остали текући расходи, расходи за отплату камате и социјална заштита из буџета. У исто време, планирано је да се значајније смање трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања. За више детаља о ревидираним износима и променама у односу на износе утврђене Законом о буџету за видети Графиконе 9 и 10. Графикон 9. ТЕКУЋИ РАСХОДИ ПЛАНИРАНИ РЕБАЛАНСОМ БУЏЕТА за По појединим категоријама, у млрд динара Графикон 10. ПРОМЕНА ПЛАНИРАНИХ ТЕКУЋИХ РАСХОДА У млрд динара Предлог ребаланса у односу на Закон о буџету за Извор: Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за * У оквиру позиције остали текући расходи обухваћене су и донације страним владама, дотације међународним организацијама, остале дотације и трансфери. Извор: Прорачун ПБК на основу података из Закона о буџету за годину и Предлога закона о изменама и допунама Закона о буџету за * У оквиру позиције остали текући расходи обухваћене су и донације страним владама, дотације међународним организацијама, остале дотације и трансфери Расходи за запослене Расходи за запослене обухватају: - Зараде; - Доприносе на терет послодавца; - Накнаде у натури (нпр. маркица за превоз, паркирање, и друге накнаде у натури); - Социјална давања запосленима (нпр. накнаде за боловање преко 30 дана, породиљско боловање, отпремнине, помоћ за лечење); - Накнаде трошкова за запослене (накнада за превоз која се даје у новцу, за трошкове смештаја изабраних лица и др); - Награде запосленима и остали посебни расходи (бонуси, јубиларне награде, накнаде члановима комисија и сл.) и - Посланичке и судијске додатке. Ребалансом буџета планирани расходи за запослене су ревидирани навише: износиће 296,3 млрд, што је више за 1,8 млрд (0,6%) од износа утврђеног Законом о буџету за годину. Повећање у односу на износе утврђене Законом о буџету за је резултат: Повећања плата запослених у предшколским установама за 9% почев од плате за мај 2019; Планираног повећања плата почев од плате за новембар , и то: Медицинска сестра, здравствени техничар, и друга лица са завршеном високом или средњом школом здравствене струке запослена у здравственим установама (осим војноздравствених установа) и у установама социјалне заштите повећање за 15%; 9 Извор: Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему, чл

17 Истраживачи (осим уколико право на повећање плате остварују у високошколској установи) и помоћно особље у научноистраживачкој делатности; запослени у установама културе; доктори медицине и стоматологије / денталне медицине, магистри фармације (укључујући медицинске биохемичаре са завршеним интегрисаним академским студијама здравствене струке) запослени у здравственим установама (осим војноздравствених установа) и у установама социјалне заштите повећање за 10%; Мин. унутрашњих послова, БИА, Мин. одбране, Уставни суд, судови, тужилаштва, заводи за извршење кривичних санкција, установе основног, средњег и високог образовања, установе ученичког и студентског стандарда, предшколске установе, установе социјалне заштите (осим здравствених радника) повећање за 9%; Остали корисници средстава буџета Републике, корисници средстава буџета локалне самоуправе (осим запослених у установама културе, предшколским установама и установама социјалне заштите), организације обавезног социјалног осигурања (осим Фонда за социјално осигурање војних осигураника), немедицинско особље запослено у здравственим установама (осим војноздравствених установа) повећање за 8% Расходи за коришћење услуга и роба Расходи за коришћење услуга и роба обухватају: - сталне трошкове (енергија, комуналне услуге, телефон, закуп, банкарске услуге и сл.), - трошкове путовања, - услуге по уговору (ангажовање лица по основу уговора о делу, о привременим и повременим пословима, преводилачке, рачуноводствене, услуге, одржавање рачунара и израда софтвера, услуге адвоката и др.), - специјализоване услуге (нпр. медицинске услуге, услуге образовања, пољопривредне услуге и др, као и пројекти Министарства науке у складу са Законом о научноистраживачкој делатности), - текуће поправке и одржавање и - набавку материјала. Планирани расходи за коришћење услуга и роба су ревидирани навише: износиће 131,7 млрд, што је више за 3,6 млрд (2,8%) од износа утврђеног Законом о буџету за годину. Посматрано по појединачним категоријама, највише ће порасти услуге по уговору и материјал, док је планирано смањење сталних трошкова и трошкова путовања у односу на износе утврђене Законом о буџету за 2019 (видети Графикон 12): Услуге по уговору планиране су у износу од око 34 млрд, и ревидиране су навише за око 2,1 млрд: Највеће повећање је планирано код Канцеларије за управљање јавним улагањима (за око 445 млн највећим делом се односи на пројекат ревитализације истраживања и развоја у јавном сектору), на разделу Мин. финансија (укупно за око 425 млн), као и у области судства и правосудног система (јавна тужилаштва за око 370 млн, судови за око 225 млн, Државно правобранилаштво за 200 млн); Највеће смањење је планирано на разделима Мин. здравља (укупно за око 181 млн највећим делом се односи на пројекат развоја здравства) и Мин. правде (за око 141 млн); Трошкови материјала планирани су у износу од око 20 млрд, и ревидирани су навише за око 1,2 млрд: Највеће повећање је планирано на разделу Мин. унутрашњих послова (за око 1,0 млрд), као и на разделу Републичког хидрометеоролошког завода (за око 147 млн односи се на набавку противградних ракета 10 ); Највеће смањење је планирано на разделу судова (за око 33 млн); Специјализоване услуге планиране су у износу од око 31 млрд, и ревидиране су навише за око 0,9 млрд: Највеће повећање је планирано на разделу Мин. просвете, науке и технолошког развоја (за око 656 млн највећим делом односи се на ангажовање лица у оквиру научноистраживачке делатности), као и на разделу Мин. културе и информисања (за око 138 млн највећим делом односи се на установе културе 11 ); Највеће смањење је планирано на разделу Мин. пољопривреде, шумарства и водопривреде (за око 58 млн највећим делом односи се на Управу за заштиту биља и Буџ. фонд за воде, док је у исто време планирано повећање ових трошкова код Управе за ветерину); Трошкови текућих поправки и одржавања планирани су у износу од око 10 млрд, и ревидирани су навише за око 0,1 млрд: 10 Извор: Решење о употреби средстава текуће буџетске резерве бр /2019, Сл. гласник бр. 40/ Од овог износа, 120 млн је одобрено Филмском центру Србије за реализацију филма Дора. Извор: Решење о употреби средстава текуће буџетске резерве бр /2019, Сл. гласник бр. 36/19. 13

18 Највеће повећање је планирано на разделу Мин. финансија (за око 93 млн пре свега се односи на Пореску управу и Управу царина), као и на разделу Мин. одбране (за око 34 млн); Највеће смањење је планирано на разделу Мин. спољних послова (за око 64 млн односи се на дипломатскоконзуларна представништва); Стални трошкови планирани су у износу од око 29 млрд, и ревидирани су наниже за око 0,6 млрд: Највеће смањење је планирано на разделима Мин. одбране (укупно за око 488 млн), Републичког геодетског завода (за око 175 млн) и Мин. спољних послова (укупно за око 105 млн највећим делом у вези са закупом објеката дипломатско-конзуларних представништава); Највеће повећање је планирано на разделима Мин. унутрашњих послова (за око 145 млн) и Мин. правде (за око 48 млн односи се пре свега на Управу за извршење кривичних санкција); Трошкови путовања планирани су у износу од око 6 млрд, и ревидирани су наниже за око 0,1 млрд: Највеће смањење је планирано на разделу Мин. унутрашњих послова (за око 91 млн); Нису планирана значајнија повећања ових расхода по појединим буџетским корисницима. Графикон 11. РАСХОДИ ЗА КОРИШЋЕЊЕ УСЛУГА И РОБА ПЛАНИРАНИ РЕБАЛАНСОМ БУЏЕТА за По појединим категоријама, у млрд динара Графикон 12. ПРОМЕНА ПЛАНИРАНИХ РАСХОДА ЗА КОРИШЋЕЊЕ УСЛУГА И РОБА У млрд динара Предлог ребаланса у односу на Закон о буџету за Извор: Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за Извор: Прорачун ПБК на основу података из Закона о буџету за годину и Предлога закона о изменама и допунама Закона о буџету за Расходи по основу отплате камата Ови расходи су намењени за исплату камате обрачунате на јавни дуг 12 и то на хартије од вредности које је емитовала Република и на кредите које је узела, као и на кредите на које су активиране гаранције. Поред саме камате, у ове трошкове улазе и пратећи трошкови задуживања, као што су пенали на неповучена средства, трошкови правних услуга, различите таксе и др. Планирани расходи за камате су ревидирани навише: износиће 110,6 млрд динара, што је више за 7,5 млрд (7,3%) од износа утврђеног Законом о буџету за 2019: Планирано је повећање отплате камате на стране кредите (за око 7,4 млрд). Ово повећање већим делом се односи на отплату камате по основу превремених отплата дела еврообвезница 13 ; Такође, планирано је повећање пратећих трошкова задуживања (за око 0,3 млрд); С друге стране, планирано је смањење отплате камате на домаће кредите и камате по активираним гаранцијама (укупно за око 0,1 млрд). 12 Отплата камате по основу јавног дуга представља расход, док отплата главнице по основу јавног дуга не преставља расход, већ издатак, и приказује се у рачуну финансирања. Изузетак је отплата главнице по основу активираних гаранција, која је издвојена из рачуна финансирања и приказана заједно са расходима. 13 Погледати анализу ПБК Анализу извршења буџета: јануар јун

19 Графикон 13. РАСХОДИ ЗА КАМАТЕ ПЛАНИРАНИ РЕБАЛАНСОМ БУЏЕТА за По појединим категоријама, у млрд динара Графикон 14. ПРОМЕНА ПЛАНИРАНИХ РАСХОДА ЗА КАМАТЕ У млрд динара Предлог ребаланса у односу на Закон о буџету за Извор: Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за Извор: Прорачун ПБК на основу података из Закона о буџету за годину и Предлога закона о изменама и допунама Закона о буџету за Субвенције Планирани расходи за субвенције су ревидирани навише: износиће 114,5 млрд динара, што је више за 14,2 млрд (14,1%) од износа утврђеног Законом о буџету за Повећање се највећим делом односи на нову субвенцију са раздела Мин. финансија (у вези са спровођењем Закона о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима) и повећање субвенција за путеве: Субвенције у пољопривреди планиране су у износу од 43,7 млрд, и ревидиране су навише за 2,1 млрд (5,1%): Планирано је повећање директних плаћања (за 2,9 млрд), субвенција Управе за ветерину (за око 0,3 млрд повећање се односи на субвенције које се исплаћују у оквиру програмске активности Заштита здравља животиња ), као и повећање субвенција за мере руралног развоја (за 10 млн); Планирано је смањење субвенција у оквиру ИПАРД-а (за 1,0 млрд), субвенција за уређење пољ. земљишта (за 60 млн), посебних подстицаја (за 35 млн) и субвенција које исплаћује Управа за заштиту биља (за 5 млн); Износи осталих категорија пољопривредних субвенција нису ревидирани у односу на износе утврђене Законом о буџету за 2019; Субвенције у привреди планиране су у износу од 15,6 млрд, и ревидиране су наниже за 2,1 млрд (11,8%): Планирано је смањење подстицаја за улагања од посебног значаја (за 3,0 млрд) 14 и за директне инвестиције (за 0,3 млрд); Планирано је повећање подстицаја за развој предузетништва (за 1,2 млрд); Подстицаји за инвестиције у производњу аудиовизуелних дела нису ревидирани у односу на износ утврђен Законом о буџету за 2019; Субвенције за железницу планиране су у износу од 15,0 млрд 15, и ревидиране су навише за око 0,3 млрд (2,2%); Субвенције за путеве планиране су у износу од 13,9 млрд 16, и ревидиране су навише за 4,5 млрд (48%): 14 Подстицаји за улагања од посебног значаја једним делом су намењени за измирење преузетих обавеза по уговорима о додели средстава за директне инвестиције. У односу на Закон о буџету за годину: - ребалансом нису планирани подстицаји за привредно друштво Pretty Sweaters Сомбор; - списак привредних друштава којима се додељују средства по овом основу је проширеним следећим друштвима: Aptiv Packard доо Лесковац; Ливница прецизних одливака Ада; Metech доо Смедерево; Novares Serbia доо Зрењанин; S.H.E. Superior Heating Elements доо Свилајнац; Срем Шид; Tonanti доо Београд; Tristrel доо Ниш; Milotex доо Шимановци; Amphenol Automotive Technology доо Трстеник; Knott-Autoflex Yug доо Бечеј; Матид обућа доо Владичин Хан; Spintec Precision доо Ниш; Tridonic Srb доо Београд; ZF Serbia доо Панчево; Thermowool доо Шид; Feka Automotive доо Ћуприја; Modine Srb доо Сремска Митровица; Verdi Fashion International доо Стубленица; Мартини градња доо Инђија; H&S Fruits доо Ариље; Ellis Enterprises East доо Крушевац; Vibac Balcani доо Кочино Село. 15 Субвенције за железницу се исплаћују са раздела Мин. грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, и у предлогу ребаланса је наведено да је динара намењено за стимулативне мере у циљу унапређења комбинованог транспорта, док су преостала планирана средства намењена за привредна друштва у области железничког саобраћаја и за учешће у руском кредиту који ће се користити за испоруку робе, обављање радова и пружање услуга у области железнице. 16 Субвенције за путеве чине субвенције које се исплаћују са раздела Мин. грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Путевима Србије и Коридорима Србије, а мањи износ је намењен и Агенцији за безбедност саобраћаја. 15

20 Субвенције у области туризма планиране су у износу од 1,4 млрд, и ревидиране су навише за око 0,2 млрд (12,8%): Планирано је повећање субвенција намењених за ваучере за интензивирање коришћења туристичке понуде (за 0,1 млрд) и за Туристичку организацију Србије (за 0,1 млрд); Планирано је смањење подстицаја за унапређење рецептивне угоститељско-туристичке понуде (за 40 млн); Износи осталих субвенција у области туризма нису ревидирани у односу на износе утврђене Законом о буџету за 2019; Субвенције за културу 17 нису ревидиране у односу на износ утврђен Законом о буџету за годину; Остале субвенције планиране су у износу од 21,7 млрд, и ревидиране су навише за око 9,2 млрд (73%): Повећање осталих субвенција је превасходно резултат увођења нове позиције на разделу Мин. финансија у износу од 9,0 млрд, у вези са спровођењем Закона о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима; такође, ребалансом је предложена још једна нова категорија субвенција, и то на разделу Канцеларије за управљање јавним улагањима (250 млн, у вези са програмском активношћу Промоција предузетништва и самозапошљавања ); Остале субвенције за које је планирано да буду ревидиране навише укључују: субвенције Мин. грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре за ваздушни саобраћај (више за 141 млн 18 ); субвенције Мин. заштите животне средине Директорату за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност (више за 80 млн); субвенције Канц. за Косово и Метохију у вези са заштитом културне баштине и подршку СПЦ (више за око 13 млн); Остале субвенције за које је планирано да буду ревидиране наниже укључују субвенције за ЈП ПЕУ Ресавица (ниже за око 266 млн) и субвенције за заштиту енергетски угроженог купца (ниже за 112 млн); Неколико позиција осталих субвенција утврђених Законом о буџету за није планирано ребалансом: реч је о субвенцији Мин. омладине и спорта за организацију Европских универзитетских игара године 19 и субвенцији Мин. за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у вези са обављањем делатности установа социјалне заштите; Остале категорије субвенција нису ревидиране у односу на Закон о буџету за годину. Детаљан преглед субвенција по буџетским корисницима дат је у Прилогу 3 >> Донације страним владама Планиране донације страним владама су ревидиране навише: износиће 0,25 млрд динара, што је више за 0,1 млрд (2,1 пута више) од износа утврђеног Законом о буџету за 2019: Повећање је резултат увођења нове позиције у оквиру Генералног секретаријата Владе (повећање по овом основу износи 129 млн 20 ). Такође, планирано је и повећање ових расхода од стране Управе за аграрна плаћања (за 3 млн, и то у оквиру програмске активности Стручна и административна подршка за спровођење мера подстицаја ) Дотације међународним организацијама Планиране дотације међународним организацијама су ревидиране навише: износиће 5,1 млрд динара, што је више за 1,2 млрд (29%) од износа утврђеног Законом о буџету за 2019: Планирано је да највише порасту дотације са раздела Мин. просвете, науке и технолошког развоја (за 1,0 млрд, највише у вези са интеграцијом у европски образовни простор), као и у вези са новом позицијом на разделу Националне академије за јавну управу (у износу од око 89 млн). 17 Субвенције за културу су намењене за финансирање јавних медијских сервиса (РТС и РТВ), и планиране су у износу од 3,1 млрд. 18 Наведена средства су опредељена за Аеродроме Србије а.д. за опремање и почетак рада Аеродрома Морава. Извор: Решење о употреби средстава текуће буџетске резерве бр /2019, Сл. гласник бр. 30/ Уместо тога, средства опредељена за ове намене, у износу од 50 млн динара, пренета су Генералном секретаријату Владе и намењена за докапитализацију и функционисање прив. друштва Пете Европске универзитетске игре Београд д.о.о. Извор: Решење о употреби средстава текуће буџетске резерве бр /2019, Сл. гласник бр. 42/ Наведена средства су намењена за финансијску помоћ Француској за обнову катедрале Нотр Дам (118,5 млн) и Мозамбику за ублажавање последица поплава изазваних циклоном Идаи (10,5 млн). Извор: решења о употреби средстава текуће буџетске резерве бр /2019 (Сл. гл. бр. 30/19) и бр /2019 (Сл. гл. бр. 42/19). 16

21 4.1.7 Трансфери осталим нивоима власти Трансфери осталим нивоима власти се односе на трансфере намењене АП Војводини и јединицама локалне самоуправе. Планирани трансфери осталим нивоима власти су ревидирани навише: износиће 89,7 млрд динара, што је више за готово 3,0 млрд (3,4%) од износа утврђеног Законом о буџету за Повећање се пре свега односи на више трансфере које исплаћује Канцеларија за Косово и Метохију. Ненаменски трансфер општинама и градовима планиран је у износу од 34,2 млрд, и ревидиран је навише за 0,9 млрд (2,7%); Трансфер за запослене у образовању на територији АП Војводина 21 планиран је у износу од 33,5 млрд, и није значајније ревидиран у односу на износ утврђен Законом о буџету за 2019; Када је реч о осталим трансферима буџетима АПВ и јединица локалне самоуправе: Планирано је да ће се највише повећати трансфери Канцеларије за Косово и Метохију (за 2,5 млрд највише за подстицаје економском развоју и за подршку функционисању локалних административних капацитета и васпитно-образовних институција); Планирано је и значајније повећање трансфера Кабинета мин. без портфеља задуженост за регион. развој и јавна предузећа (за 124 млн, и то у вези са пројектом подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја), Мин. културе и информисања (за око 157 млн 22 ), Мин. за заштиту животне средине (за око 81 млн за уређење система управљања отпадним водама) и Комесаријата за избеглице и миграције (за око 51 млн); Планирано је увођење нових трансфера у односу на Закон о буџету за 2019: трансфер Републичке дирекције за воде у вези са изградњом система за водоснабдевање у општини Босилеград (око 18 млн) и трансфер Мин. правде у вези са материјалном подршком раду правосудних органа (око 4 млн); Планирано је значајније смањење трансфера Зеленог фонда Републике Србије (за 0,3 млрд, и то у вези са интервентним мерама), Буџетског фонда за унапређење енергетске ефикасности (за 0,2 млрд), као и Буџетског фонда за воде (за око 61 млн); Неколико позиција осталих трансфера утврђених Законом о буџету за није планирано ребалансом: реч је о трансферима Мин. правде у вези са бесплатном правном помоћи (око 64 млн) и Мин. грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у вези са унапређењем комуналних делатности, енергетске ефикасности и грађевинских производа (15 млн); Остали трансфери осталим нивоима власти нису значајније ревидирани у односу на Закон о буџету за Трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања Из буџета Републике се трансферишу средства организацијама обавезног социјалног осигурања по различитим основама, пре свега зато што наплата доприноса није довољна да се финансирају све обавезе по основу обавезног социјалног осигурања. Планирани трансфери осталим нивоима власти су ревидирани наниже: износиће 208,9 млрд динара, што је ниже за око 13,1 млрд (5,9%) од износа утврђеног Законом о буџету за У образложењу предлога ребаланса се наводи да су наведене уштеде остварене захваљујући томе што је виши раст масе зарада у односу на процену из Закона о буџета за годину водио вишој наплати доприноса: Трансфер ПИО фонду планиран је у износу од 174,0 млрд, и ревидиран је наниже за 7,4 млрд (4,1%): У потпуности се односи на смањење трансфера Мин. финансија по основу недостајућих средстава за исплату пензија; Остали трансфери ПИО фонду из буџета Републике нису ревидирани у односу на износе утврђене Законом о буџету за ; 21 Трансфер за запослене у образовању на територији АПВ је намењен финансирању зарада запосленима у основним и средњим школама, високом школама и установама ученичког и студентског стандарда и на Универзитету у Новом Саду. 22 У оквиру раздела Мин. културе и информисања на неколико позиција је планирано повећање, док је на неколико позиција планирано смањење трансфера осталим нивоима власти; највећа промена односи се на трансфер за завршетак пројекта реконструкције позоришта Бора Станковић у Врању (170 млн). Извор: Решење о употреби средстава текуће буџетске резерве бр /2019, Сл. гласник бр. 8/ Трансфери ПИО фонду из буџета Републике који нису ревидирани обухватају трансфер са раздела Мин. финансија за остваривање права корисника по посебним прописима и за накнаду разлике до најниже пензије (23,42 млрд), и трансфер Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама за пензијско и инвалидско осигурање свештеника и верских службеника (0,26 млрд). 17

22 Трансфер Националној служби за запошљавање 24 планиран је у износу од 1,0 млрд, и није ревидиран у односу на износ утврђен Законом о буџету за 2019; Трансфер Републичком фонду за здравствено осигурање планиран је у износу од 29,4 млрд, и ревидиран је наниже за 5,3 млрд (15,2%); Смањење је резултат планираних нижих трансфера Мин. финансија по основу недостајућих средстава за исплату права на здравствену заштиту (нижи за 5,4 млрд); С друге стране, планирано је повећање трансфера Мин. здравља за здравствену заштиту оболелих од ретких болести (за 0,15 млрд); Остали трансфери РФЗО из буџета Републике нису ревидирани у односу на износе утврђене Законом о буџету за ; Трансфер Фонду за социјално осигурање војних осигураника 26 планиран је у износу од 0,44 млрд, и није ревидиран у односу на износ утврђен Законом о буџету за 2019; Остали трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања планирани су у износу од 4,1 млрд, и ревидирани су наниже за 0,4 млрд (8,1%). Ова средства се трансферишу РФЗО са раздела Мин. здравља, и намењена су за реконструкцију, изградњу и опремање клиничких центара и здравствених установа; Остали трансфери ООСО за које је планирано да буду ревидирани наниже обухватају трансфер за изградњу и опремање здравствених установа чији је оснивач Републике Србија (нижи за око 293 млн), трансфер за реконструкцију Клиничког центра Војводине (нижи за 192 млн), трансфер у вези са успостављањем Националног програма за пресађивање људских органа (нижи за 1 млн); Смањење потиче и отуда што два трансфера утврђена Законом о буџету за нису планирани ребалансом реч је о трансферу по основу IPA Intereg пројекта са Румунијом (смањење по овом основу износи 180 млн) и трансферу за реконструкцију Клиничког центра у Крагујевцу (смањење по овом основу износи 100 млн); Остали трансфери ООСО за које је планирано да буду ревидирани навише обухватају трансфер за реконструкцију КЦ Ниш (виши за око 399 млн) и КЦ Србије (виши за око 11 млн). Графикон 15. ТРАНСФЕРИ ОРГАНИЗАЦИЈАМА ОБАВЕЗНОГ СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУРАЊА ПЛАНИРАНИ РЕБАЛАНСОМ БУЏЕТА за По појединим категоријама, у млрд динара Графикон 16. ПРОМЕНА ПЛАНИРАНИХ ТРАНСФЕРА ОРГ. ОБАВЕЗНОГ СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУРАЊА У млрд динара Предлог ребаланса у односу на Закон о буџету за Извор: Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за Извор: Прорачун ПБК на основу података из Закона о буџету за годину и Предлога закона о изменама и допунама Закона о буџету за Трансфери Националној служби за запошљавање из буџета Републике обухватају трансфер Мин. финансија за исплату дела обавеза за привремену накнаду запослених са КиМ (0,45 млрд) и трансфер у циљу подстицања запошљавања особа са инвалидитетом од стране Буџ. фонда за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом (0,55 млрд). 25 Трансфери РФЗО из буџета Републике који нису ревидирани обухватају трансфер са раздела Мин. финансија за оверу здравствених књижица у субјектима приватизације од стратешког значаја (0,2 млрд) и трансфере са раздела Мин. здравља за накнаду зараде трудница које одржавају трудноћу (3,0 млрд), за здравствену заштиту лица у складу с чланом 22. Закона о здравственом осигурању (4,0 млрд) и исплату отпремнина за вишак запослених у здравственим установама (0,05 млрд). 26 Трансфер Фонду за здравствено осигурање војних осигураника се трансферише са раздела Мин. одбране, и намењен је за накнаду дела трошкова за становање корисницима војних пензија. 18

23 4.1.9 Остале дотације и трансфери Планиране остале дотације и трансфери су ревидиране навише: износиће 5,5 млрд динара, што је више за 0,5 млрд (10,3%) од износа утврђеног Законом о буџету за 2019: Највеће промене односе се на повећање са раздела Мин. здравља (за око 278 млн, највише у вези са здравственом заштитом миграната, као и за здравствену заштиту лица на издржавању затворске казне, извршавање мера обавезног психијатријског лечења и чувања и сл.) и од стране Генералног секретаријата Владе (за око 237 млн); Промене код осталих буџетских корисника (укључујући увођење неколико нових позиција) су ревидиране у мањем износу од претходно поменутих, или су остале непромењене у односу на износе утврђене Законом о буџету за Социјална заштита из буџета Расходи за социјалну заштиту из буџета Републике обухватају исплате по различитим основама: - дечја заштита: o накнада зарада за време породиљског одсуства, o накнада зараде за време одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге, o дечији додатак, o накнаде трошкова боравка у предшколским установама за децу са сметњама у развоју и децу без родитељског старања; - борачко-инвалидска заштита личне и породичне инвалиднине, додаци за негу и помоћ, ортопедски додаци и помагала, борачки додаци, породични додаци, бесплатне и повлашћене вожње, накнада погребних трошкова и др, - социјална заштита: o новчана социјална помоћ, o додатак за помоћ и негу другог лица и увећани додатак, o посебна новчана накнада, o помоћ за оспособљавање за рад, o породични смештај o издржавање корисника смештених у хранитељским породицама и др. - Транзициони фонд социјални програми за запослене у предузећима у процесу приватизације или реструктурирања, - ученички и студентски стандард и Фонд за младе таленте стипендије и кредити, боравак у установама за смештај и исхрану ученика, боравак у студентским домовима и др, - спортске стипендије, награде и признања, - избегла и расељена лица остваривање права избеглих и расељ. лица и миграната; исплаћују се са раздела Комес. за избеглице и миграције, - остала социјална давања нпр. смештај и исхрана лица лишених слободе, намирење права запослених у случају стечаја послодавца, исплата награда САНУ за изузетан допринос науци и уметности, исплата признања за врхунски допринос националној култури и др. Планирани расходи за социјалну заштиту из буџета су ревидирани навише: износиће 120,0 млрд динара, што је више за 6,7 млрд (5,9%) од износа утврђеног Законом о буџету за Посматрано по појединачним категоријама социјалне заштите: Повећање се највећим делом односи на дечју заштиту, која је ревидирана навише за 8,0 млрд, по основу додатних средстава за исплату накнада у складу са Законом о финансијској подршци породици са децом. Такође, планирано је повећање за избегла и расељена лица (за око 16 млн); Износ планиран за исплату социјалне заштите ревидиран је наниже за 0,4 млрд. Посматрано по појединим позицијама: Планирано је смањење по основу расхода за остваривање права корисника социјалне заштите (ниже за око 627 млн) и у вези са подршком смештају у приватне домове (ниже за 10 млн); Планирано је повећање у вези са подршком раду хранитеља (више за 124 млн) и у вези са обављањем делатности установа социјалне заштите (више за око 78 млн); Остале категорије социјалне заштите које су ревидиране наниже укључују и: осталу социјалну заштиту из буџета (ниже за око 141 млн пре свега се односи на ниже исплате од стране Установа за остваривање права запослених из радног односа и Савета за развој социјалног дијалога; док се у исто време планира повећање исплата од стране Управе за извршење кривичних санкција), спортске стипендије, награде и признања (ниже за око 101 млн), студентски и ученички стандард (укупно ниже за 76 млн односи се на установе студентског и ученичког стандарда) и борачко-инвалидска заштита (ниже за 50 млн); Износ планиран за Фонд за младе таленте није ревидиран у односу на износ утврђен Законом о буџету за

24 Графикон 17. РАСХОДИ ЗА СОЦИЈАЛНУ ЗАШТИТУ ПЛАНИРАНИ РЕБАЛАНСОМ БУЏЕТА за По појединим категоријама, у млрд динара Графикон 18. ПРОМЕНА ПЛАНИРАНИХ РАСХОДА ЗА СОЦИЈАЛНУ ЗАШТИТУ У млрд динара Предлог ребаланса у односу на Закон о буџету за Извор: Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за Извор: Прорачун ПБК на основу података из Закона о буџету за годину и Предлога закона о изменама и допунама Закона о буџету за Остали текући расходи Остали текући расходи обухватају следеће категорије расхода: - средства резерви: o текућа буџетска резерва намењена је пре свега за непланиране сврхе за које апропријације нису биле утврђене или нису биле довољне; као и за трансфере локалној власти за извршавање обавеза, услед смањеног обима прихода; o стална буџетска резерва намењена је за финансирање учешћа буџета Републике у отклањању последица елементарних непогода и других ванредних догађаја (земљотреса, поплава, суша, пожара, еколошких катастрофа итд.), - амортизација некретнина и опреме, - дотације невладиним организацијама политичким странкама, спортским удружењима, верским заједницама, Црвеном крсту, привредним коморама и другим невладиним организацијама, - расходи за порезе, обавезне таксе, казне и пенале: o трошкови за порез на имовину, ПДВ, царине и др. порезе; o трошкови за обавезне таксе - републичке административне таксе; покрајинске, градске, општинске и судске таксе, o новчане казне и пенали на републичком, покрајинском, градском и општинском нивоу, - новчане казне и пенали по решењу судова, - накнада штете настале услед елементарних непогода или других природних узрока, - накнада штете за повреде или штету нанету од стране државних органа. Планирани остали текући расходи су ревидирани навише: износиће 34,2 млрд, што је више за 7,2 млрд (26,5%) од износа утврђеног Законом о буџету за годину. Расходи за накнаду штете услед елементарних непогода или других природних узрока планирани су у износу од 4,1 млрд, и ревидирани су навише за 3,3 млрд: Наведено повећање се у потпуности односи на Канцеларију за управљање јавним улагањима; Дотације невладиним организацијама су планиране у износу од 10,2 млрд, и ревидиране су навише за око 2,2 млрд: Повећање се највећим делом односи на Генерални секретаријат Владе (за готово 2,0 млрд 27 ); Планирана су повећања и на разделима Мин. омладине и спорта (за око 227 млн, и то за спортске савезе), Мин. финансија (за око 35 млн за финансирање редовног рада политичких субјеката) и Мин. културе и информисања (за 24 млн за већи број активности из области културе), и код Установе за остваривање 27 Највећи део овог износа опредељен је за Српску православну цркву (највише за обнову Храма Светог Саве), као и за спортске организације (највише за Олимпијски комитет и ватерполо савез). Извор: решења о употреби средстава текуће буџетске резерве бр (Сл. гл. бр. 1/19), бр (Сл. гл. бр. 20/19), бр и (Сл. гл. бр. 33/19), бр (Сл. гл. бр. 34/19), бр (Сл. гл. бр. 38/19), бр (Сл. гл. бр. 45/19), бр (Сл. гл. бр. 48/19), (Сл. гл. бр. 50/19), бр (Сл. гл. бр. 51/19), бр (Сл. гл. бр. 54/19), бр , и (Сл. гл. бр. 55/19), бр (Сл. гл. бр. 59/19), бр (Сл. гл. бр. 64/19). 20

25 права запослених из радног односа и Савета за развој социјалног дијалога (за 30 млн, и то у вези са активностима Савета); Смањење је планирано код Мин. за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (ниже за око 28 млн, јер активност подршке женама жртвама насиља СОС телефон утврђена Законом о буџету за 2019, није планирана ребалансом), као и на разделима Мин. правде (за око 14 млн у вези са материјалном подршком раду правосудних органа) и Мин. здравља (за око 13 млн пре свега у вези са подршком активностима удружења у области превенције и контроле ХИВ-а); Расходи за новчане казне и пенале по решењу судова су планирани у износу од око 13,3 млрд, и ревидирани су навише за око 1,6 млрд: Највеће повећање је планирано код судова (за око 1,4 млрд пре свега у вези са радом привредних, прекршајних и основних судова), и на разделима Мин. грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (за 965 млн 28 ) и Републичког геодетског завода (за око 310 млн); Највеће смањење је планирано на разделу Мин. финансија (за око 622 млн и то у вези са извршењем судских поступака, док је у исто време планирано повећање код Пореске управе), Мин. правде (за око 414 млн и то у вези са заштитом права у поступцима пред домаћим судовима), Мин. унутрашњих послова (за 140 млн) и Високог савета судства (за 80 млн); Расходи за накнаду штете за повреде или штету нанету од стране државних органа планирани су у износу од 3,5 млрд и ревидирани су навише за око 0,5 млрд: Највеће повећање је планирано на разделу Мин. одбране (за око 1,5 млрд), као и Мин. за рад, запошљавање, борачка и соц. питања (за око 54 млн пре свега се односи на Буџ. фонд за установе социјалне заштите); Највеће смањење је планирано на разделима Мин. финансија (за око 966 млн готово у потпуности се односи на расходе Буџ. фонд за реституцију у вези са враћањем или обештећењем за одузету имовину) и Мин. правде (за око 70 млн - у вези са заштитом права у поступцима пред домаћим судовима); Износи планирани код осталих буџетских корисника нису ревидирани у односу на Закон о буџету за или су ревидирани у мањим износима од горе приказаних; Трошкови пореза, обавезних такси, казни и пенала планирани су у износу од око 0,5 млрд, и ревидирани су навише за око 0,08 млрд: Највеће повећање је планирано на разделу Мин. финансија (за око 43 млн готово у потпуности се односи на Пореску управу); Износи планирани код осталих буџетских корисника или нису ревидирани у односу на Закон о буџету за 2019, или су ревидирани у мањим износима; Средства резерви планирана су у износу од 2,5 млрд, и ревидирана су наниже за 0,5 млрд: Смањење се у потпуности односи на текућу буџетску резерву; Стална буџетска резерва није ревидирана у односу на износ утврђен Законом о буџету за 2019; Трошкови амортизације нису ревидирани у односу на износ утврђен Законом о буџету за Реч је о средствима која су намењена за исплату АИК банци а.д., као и за трошкове судског спора, на основу решења Врховног касационог суда Прев-171/2018 од Извор: Решење о употреби средстава текуће буџетске резерве бр /2019, Сл. гласник бр. 20/ Трошкови амортизације су планирани у износу од око 0,06 млрд, и односе се на трошкове амортизације универзитета и виших школа. 21

26 4.2 ИЗДАЦИ ЗА НАБАВКУ НЕФИНАНСИЈСКЕ ИМОВИНЕ Издаци за нефинансијску имовину у буџету Републике обухватају издатке за: - основна средства, и то: o зграде и грађевински објекти обухваћени су издаци како за куповину и изградњу, тако и за капитално одржавање и пројектно планирање зграда, саобраћајних објеката, водоводне инфраструктуре и сл., o машине и опрема, o остале некретнине и опрема, o култивисана имовина овде спадају стока и вишегодишњи засади, o нематеријална имовина рачунарски софтвер, књижевна и уметничка дела и сл., - залихе и то: o робне резерве, o залихе производње обухваћене су залихе материјала, недовршених и готових производа, o залихе робе за даљу продају, - земљиште, - као посебна категорија приказује се нефинансијска имовина која се финансира средствима НИП-а. Планирани издаци за су ревидирани навише: износиће 182,3 млрд, што је више за 16,8 млрд (10,2%) од износа утврђеног Законом о буџету за годину. Посматрано према појединим буџетским корисницима: Највећи део овог повећања односи се на издатке Мин. грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре ови издаци, који су превасходно намењени за капиталне пројекте изградње саобраћајне инфраструктуре, ревидирани су навише за 10,0 млрд (16,8%) 30 ; Значајније повећање издатака за набавку нефинансијске имовине је планирано и код Мин. одбране (за 6,7 млрд), Мин. унутрашњих послова (за 3,7 млрд) и Канц. за управљање јавним улагањима (за око 3,5 млрд); С друге стране, планирано је значајније смањење издатака за набавку нефинансијске имовине са раздела Мин. финансија (за 7,0 млрд), као и Мин. рударства и енергетике (за 1,4 млрд) и Мин. туризма и телекомуникација (за 0,8 млрд). Посматрано према појединим категоријама издатака за набавку нефинансијске имовине: За зграде и грађевинске објекте је планиран износ од око 99 млрд, и ревидиран је навише за око 12 млрд: Повећање се у највећој мери односи на раздео Мин. грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (повећање за 10,0 млрд, пре свега у вези са капиталним пројектима изградње саобраћајне инфраструктуре); Значајније повећање планирано је и код Канц. за управљање јавним улагањима (за 2,7 млрд), као и Мин. одбране (за око 0,7 млрд) и Мин. пољопривреде, шумарства и водопривреде (за око 0,6 млрд пре свега у вези са санацијом од поплава и уређивањем водотокова); Највеће смањење планирано је на разделима Мин. рударства и енергетике (за 1,4 млрд највећим делом се односи на Управу за резерве енергената), Мин. трговине, туризма и телекомуникација (за 0,8 млрд у вези са изградњом гондоле у Београду) и Мин. заштите животне средине (за 0,6 млрд); За машине и опрему планиран је износ од око 61 млрд, и ревидиран је навише за око 11 млрд: Највеће повећање планирано је код Мин. одбране (за 6,0 млрд), Мин. унутрашњих послова (за 3,7 млрд) и Канц. за управљање јавним улагањима (за 0,7 млрд); Највеће смањење планирано је на разделима Управе за заједничке послове републичких органа (за око 169 млн) и Мин. финансија (за око 126 млн); За природну имовину (земљиште) планиран је износ од око 7 млрд, и ревидиран је наниже за око 7 млрд: Укупан износ као и планирано смањење се готово у потпуности односе на трошкове експропријације на разделу Мин. финансија; За нематеријалну имовину планиран је износ од око 7 млрд, и незнатно је ревидиран (виши је за 0,04 млрд): Највеће повећање планирано је на разделу Републичког геодетског завода (за 94 млн у вези са пројектом унапређења земљишне администрације); 30 Капитални пројекти Мин. грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре који ће се највише повећати су пре свега изградња аутопута Е-761 деоница Појате Прељина (више за 13,1 млрд), изградња аутопута Е-763 деоница Обреновац-Љиг (више за 7,4 млрд), изградња железничке инфраструктуре и набавка дизел локомотива (више за 2,0 млрд) и изградња аутопута Е-761 деоница Београд-Сарајево (више за 1,45 млрд). 22

27 Највеће смањење планирано је на разделима Мин. финансија (за 28 млн), Мин. просвете, науке и технолошког развоја (за 25 млн) и Мин. за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (за 21 млн); Планирани износи за остале категорије издатака за набавку финансијске имовине нису ревидирани или су незнатно ревидирани у односу на износе утврђене Законом о буџету за ИЗДАЦИ ЗА ОТПЛАТУ ГЛАВНИЦЕ У ЦИЉУ СПРОВОЂЕЊА ЈАВНИХ ПОЛИТИКА Држава може да даје гаранције на задуживање јавних или државних предузећа и локалних самоуправа, како би се ови ентитети задужили под повољнијим условима. На овај начин Република Србија се обавезује да ће, уколико наведени ентитет не извршава своје обавезе, она преузети отплату дуга уместо њега. Издаци за отплату главнице у циљу спровођења јавних политика управо се односе на дугове претежно јавних и државних предузећа која нису могла самостално да враћају кредите које су узели, па се те обавезе исплаћују из буџета Републике: - активиране гаранције или издаци за отплату главнице у циљу спровођења јавних политика односи се на отплату главнице, - док се отплата камате приказује у оквиру расхода за камату. Отплата главнице јавног дуга се иначе не приказује у оквиру рачуна прихода и расхода, већ у оквиру рачуна финансирања; активиране гаранције се, међутим, издвајају из рачуна финансирања и приказују заједно са расходима Републике, у циљу побољшања транспарентности. Планирани издаци за отплату главнице у циљу спровођења јавних политика 32 су ревидирани наниже: износиће 11,5 млрд динара, што је ниже за 1,5 млрд (11,5%) 33 од износа утврђеног Законом о буџету за годину. Преглед нових гаранција које Република Србија планира да изда током године дат је у Прилогу. 4.4 ИЗДАЦИ ЗА НАБАВКУ ФИНАНСИЈСКЕ ИМОВИНЕ У ЦИЉУ СПРОВОЂЕЊА ЈАВНИХ ПОЛИТИКА Издаци за набавку финансијске имовине у циљу спровођења јавних политика односе се на буџетске позајмице (буџетске кредите). Реч је о краткорочним позајмицама из буџета Републике, које је потребно вратити у буџет најкасније до краја буџетске године. Највећи део односи се на позајмице за обезбеђење текуће ликвидности или за докапитализацију државних предузећа и банака. Буџетске позајмице се са становишта буџета Републике посматрају као набавка финансијске имовине, у смислу да представљају потраживања од субјеката којима су дате позајмице. Набавка финансијске имовине се иначе не приказује у оквиру рачуна прихода и расхода, већ у оквиру рачуна финансирања; буџетске позајмице се, међутим, издвајају из рачуна финансирања и приказују заједно са расходима Републике, у циљу побољшања транспарентности. Планиране буџетске позајмице су ревидиране наниже: износиће 5,7 млрд динара, што је ниже за 0,8 млрд (12,5%) од износа утврђеног Законом о буџету за 2019: Списак свих позиција на којима су планирани ови издаци као и промене у односу на Закон о буџету за 2019, добијени на основу расположивих података из Члана 8 предлога ребаланса буџета, приказани су у Табели 5; Најзначајније промене у односу на Закон о буџету за су: На разделу Мин. финансија планирано је повећање по основу нове програмске активности Кредитна подршка (за 2,2 млрд); док је у исто време планирано смањење по основу активности стамбеног кредитирања грађана, која је утврђена Законом о буџету за 2019, али није планирана ребалансом (за 1,0 млрд); 31 Реч је о следећим категоријама издатака за набавку финансијске имовине: - Издаци за остале некретнине и опрему планирани су у укупном износу од око 0,5 млрд, и то код мањег броја буџетских корисника (пре свега код Буџ. фонда за потребе система специјалних веза и код Републичке дирекције за воде). Ревидирани су наниже за око 0,03 млрд смањење се у највећој мери односи на Реп. дирекцију за воде. - Издаци за култивисану имовину су планирани у укупном износу од 0,01 млрд, и највећим делом се односе на Управу за извршење кривичних санкција. Није било промена у односу на износе утврђене Законом о буџету за 2019; - Издаци за робне резерве планирани су укупном износу од 4,6 млрд, и односе се на Реп. дирекцију за робне резерве и Управу за резерве енергената. Планирани износ није ревидиран у односу на износ утврђен Законом о буџету за 2019; - Залихе производње и робе за даљу продају су планиране у укупном износу од 1,8 млрд. Највећим делом су планиране код Управе за извршење кривичних санкција, као и код одређеног броја других корисника (образовне установе, установе културе, установе социјалне заштите и установе физичке културе). Ребалансом је планирани износ незнатно ревидиран навише (за око 8 млн); - Издаци за нефинансијску имовину која се финансира из средстава за реализацију НИП планирани су у укупном износу од око 0,3 млрд, и ревидирани су наниже за око 0,03 млрд. Законом о буџету за ови издаци су планирани искључиво на разделу Мин. привреде, али је ребалансом планирано да се износ код овог министарства смањи, и да се планирају средства на додатним разделима и то Мин. просвете, науке и технолошког развоја, Мин. рударства и енергетике и Мин. омладине и спорта. 32 Ови издаци се у потпуности односе на активиране гаранције. За детаље о предузећима којима су дате гаранције, као и о планираним новим гаранцијама током 2019, погледати Јавни дуг. 33 У периоду јануар-јун године извршење ових издатака је износило око 39% и било је ниже негу у истом периоду године. За више детаља погледати Анализу извршења буџета, коју је припремила Парламентарна буџетска канцеларија. 23

28 На разделу Мин. привреде планирано је смањење средстава опредељених за изградњу станова за припаднике снага безбедности (за 1,7 млрд), док је планирано повећање средстава за пројекат Оснивачки улог Реп. Србије у заједничким привредним друштвима (за 0,6 млрд); На разделу Мин. грађевин., саобраћаја и инфраструктуре планирано је смањење средстава опредељених за програм водоснабдевања и пречишћавања отпадних вода у општинама средње величине (за 1,0 млрд); Ребалансом је планирано неколико нових позиција које нису биле предвиђене Законом о буџету за 2019 поред активности кредитне подршке Мин. финансија, опредељена су средства и за Генерални секретаријат Владе (50 млн 34 ) и Мин. за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (35 млн 35 ). Табела 5 НАБАВКА ФИНАНСИЈСКЕ ИМОВИНЕ У ЦИЉУ СПРОВОЂЕЊА ЈАВНИХ ПОЛИТИКА Раздео 2019 Промена /Глава Предлог ребаланса у односу на Буџет за Влада пута више 3.8 Кабинет мин. без портф. задуженог за иновације и техн. развој без промене - прог. активност Подршка реализацији пројекта Српско-кинески индустријски парк у Београду без промене 3.9 Генерални секретаријат Владе прог. акт. Стручни и операт. послови Ген. секретаријата Владе нова активност 16 Мин. финансија ,0% - прог. акт. Кредитна подршка нова активност - прог. акт. Дугорочно стамбено кредитирање грађана није планирано ребалансом 19 Мин. одбране без промене 19.1 Буџ. фонд за финансирање стамбених потреба професионалних припадника ВС и запослених у Мин. одбране без промене - прог. активност Стамбено кредитирање без промене 21 Мин. привреде ,0% - прог. акт. Изградња станова за припаднике снага безбедности" ,7% - пројекат Оснивачки улог Р. Србије у заједничким привр. друш." пута више - прог. акт. Кредитна подршка предузећима у поступку приватиз без промене 22 Мин. грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре ,4% - прог. акт. Програм водоснабдевања и пречишћавања отпадних ,4% вода у општинама средње величине у Србији - прог. III и V" - прог. активност Програм управљања чврстим отпадом" без промене 26 Мин. просвете и технолошког развоја ,5% - прог. активност Индивидуална помоћ студентима ,5% - прог. активност Индивидуална помоћ ученицима без промене - прог. активност Подршка раду Универзитета у Београду без промене - прог. активност Подршка раду високих школа без промене 28 Мин. рударства и енергетике без промене 28.2 Управа за резерве енергената без промене - прог. активност Формирање и одржавање обавезних резерви нафте, деривата нафте и природног гаса без промене 30 Мин. за рад, запошљавање, борачка и социјална питања пута више - прог. акт. Очување традиција ослободилачких ратова Србије нова активност - прог. акт. Обављање делатности установа социјалне заштите без промене 32 Мин. трговине, туризма и телекомуникација без промене - прог. активност Подстицаји за изградњу инфраструктуре и супраструктуре у туристичким дестинацијама без промене УКУПНО ,5% У динарима 34 Ова средства су намењена за докапитализацију и функционисање привредног друштва 5. Европске универзитетске игре Београд 2020 доо Београд. Извор: Решење о употреби средстава текуће буџетске резерве бр /2019, Сл. гласник бр. 42/ Ова средства су намењена за повећање основног капитала привредног друштва Спомен комплекс за очување културно-историјских вредности и одрживи развој Цера Спомен комплекс Цер доо Шабац. Извор: Решење о употреби средстава текуће буџетске резерве бр /2019, Сл. гласник бр. 45/19. 24

29 5 РАЧУН ФИНАНСИРАЊА Рачун финансирања приказује средства потребна за финансирање фискалног дефицита, набавку финансијске имовине и отплату главнице дуга. Чине га примања и издаци. Примања су средства која се сливају у буџет по основу задуживања (узимање кредита или емитовање хартија од вредности) и продаје финансијске имовине (нпр. продаја власничког удела државе приликом приватизације предузећа). Издаци су средства која се користе за отплату главнице дуга и набавку финансијске имовине (нпр. куповина комерцијалних хартија од вредности на финансијском тржишту, стицање власничког удела у предузећу путем конверзије потраживања итд.). У циљу побољшања транспарентности буџета, из рачуна финансирања су издвојени издаци за отплату главнице по основу активираних гаранција и буџетске позајмице, и приказани су заједно са расходима. 5.1 ПРИМАЊА Примања од задуживања и од продаје домаће финансијске имовине су планирана у износу од 723,6 млрд динара: Предлогом ребаланса буџета (Члан 2.) је предвиђено да износ примања од задуживања не може прећи планирани износ од 693 млрд динара, при чему је предвиђено да је могућа промена структуре у оквиру датих извора финансирања: Примања ће се највећим делом прикупити емитовањем хартија од вредности на домаћем финансијском тржишту 380,0 млрд динара; Планирано је да се током емитују државне обвезнице на међународном финансијском тржишту (еврообвезнице) у вредности од 203,0 млрд динара; Очекује се да ће се по основу повлачења постојећих и нових зајмова остварити примања од 110,0 млрд; Примања од продаје домаће финансијске имовине планирано је да износе 30,6 млрд; У односу на Закон о буџету за планирано је да примања буџета буду ревидирана виша: Примања од задуживања планирано је да буду ревидирана навише, и то услед планираних виших примања по основу емисије државних хартија од вредности на међународном финансијском тржишту 36. Примања по основу емисије државних хартија од вредности на домаћем финансијском тржишту и износи повучених зајмова су планирани у нижем износу; Примања од продаје домаће финансијске имовине су такође ревидирана навише 37. Табела 6. ПРИМАЊА 2019 Промена Предлог ребаланса у односу на Буџет за Примања од задуживања ,0% Емитовање држ. хартија од вредности на домаћем фин. тржишту ,0% Емитовање држ. хартија од вредности на међунар. фин. тржишту ,6% Примљени зајмови ,3% Примања од продаје домаће финансијске имовине ,4% УКУПНО примања од задуживања и од продаје домаће фин. имовине У динарима ,8% 36 Виша процена примања по основу емисије државних хартија од вредности на међународном финансијском тржишту је вероватно резултат тога што је Република Србија у јуну године емитовала државне обвезнице на међународном финансијском тржишту деноминоване у еврима (еврообвезнице) у износу од 1 млрд евра. 37 Виша процена примања од продаје домаће финансијске имовине је вероватно резултат укључивања примања по основу уплате супердивиденде од аеродрома "Никола Тесла" а.д. у износу од 42,2 млрд динара (април године). Извор: Мин. финансија, Макроекономски и фискални подаци (Табела 3). 25

30 5.2 ИЗДАЦИ Издаци за отплату главнице и набавку финансијске имовине планирани су у износу од 699,7 млрд динара: Издаци се највећим делом односе на отплату главнице на доспеле хартије од вредности које је емитовала Република и на доспеле кредите, и то у износу од 642,5 млрд динара: По основу директног дуга Републике биће укупно отплаћено 637,0 млрд динара (према домаћим кредиторима 340,0 млрд и према страним кредиторима 297,0 млрд); Отплата главнице по гаранцијама (део) од 5,5 млрд односи се пре свега на доспеле обавезе по кредитима ЈП Путеви Србије 38. Овај износ не укључује активиране гаранције, јер су оне издвојене и приказане у оквиру расхода Републике (видети Издаци за отплату главнице у циљу спровођења јавних политика); Издаци за набавку финансијске имовине су планирани у износу од 57,2 млрд динара: Највећим делом су у вези са програмском активношћу административне подршке управљању финансијским и фискалним системом (35,4 млрд, раздео Мин. финансија), као и у вези са Апекс зајмом Европске инвестиционе банке (11,0 млрд, раздео Мин. привреде), управљањем средствима ЕУ (9,2 млрд, раздео Мин. финансија) и набавком финансијске имовине од стране Управе за јавни дуг (око 1,6 млрд); Овим износом нису обухваћени буџетски кредити, који се, у циљу повећања транспарентности буџета, не приказују у оквиру рачуна финансирања, већ у оквиру расхода Републике (видети буџетске кредите); У односу на Закон о буџет за планирано је да издаци буџета буду ревидирани навише: Издаци за отплату кредита планирано је да буду ревидирани навише, и то услед планираних виших издатака за отплату главнице страним кредиторима 39, док су издаци за отплату главнице домаћим кредиторима планираних у нижем износу. Издаци за отплату дела главнице по гаранцијама нису ревидирани у односу на износ утврђен Законом о буџету за 2019; Издаци за набавку финансијске имовине планирано је да буду ревидирани навише, и то по основу повећања средстава Мин. финансија за спровођење програмске активности административне подршке управљању финансијским и фискалним системом. Табела 7. ИЗДАЦИ 2019 Промена Предлог ребаланса у односу на Буџет за Издаци за отплату кредита ,9% Отплата главнице домаћим кредиторима ,8% Отплата главнице страним кредиторима ,5% Отплата главнице по гаранцијама (део) без промене Издаци за набавку финансијске имовине ,5% УКУПНО издаци за отплату главнице и набавку финансијске имовине У динарима ,3% 5.3 НЕТО ФИНАНСИРАЊЕ И ПРОМЕНА СТАЊА НА РАЧУНУ Разлика између претходно приказаних примања (723,6 млрд) и издатака (669,7 млрд) обухваћених рачуном финансирања износи 23,9 млрд динара. Планирано је да се искористи за: финансирање планираног фискалног дефицита (нето финансирање), у износу од 23,6 млрд и повећање готовинских средстава на рачуну од око 0,3 млрд динара. 38 Путеви Србије представљају део централног нивоа власти, па се отплате по основу гаранција овог предузећа (и других субјеката који чине централни ниво државе) приказују у рачуну финансирања, и укључене су у отплату страног дуга. 39 Виша процена издатака за отплату главнице страним кредиторима је вероватно резултат тога што је Република Србија у јуну године превремено откупила део државних обвезница емитованих на међународном финансијском тржишту деноминованих у доларима (еврообвезнице) у износу од 1,1 млрд долара. 26

31 ПРИЛОГ 1: КАПИТАЛНИ ИЗДАЦИ Капитални издаци су ревидирани навише: планирано је да износе 97,8 млрд динара, што је више за 2,1 млрд (2,2%) од износа утврђеног Законом о буџету за годину. У Табели 8 дат је преглед планираних капиталних издатака према буџетским корисницима. Нови пројекти, који се уводе Предлогом закона о изменама и допунама Закона о буџету за годину, су подвучени. Табела 8. КАПИТАЛНИ ИЗДАЦИ по буџетским корисницима (Нови пројекти су подвучени) 2019 Промена Предлог ребаланса у односу на Буџет за Влада ,1% 3.24 Канцеларија за информационе технологије и електронску управу ,1% - Одржавање софтверских лиценци ,2% - Успостављање ЦЕРТ-а без промене - Имплементација електронских регистара органа и организација јавне управе и људских ресурса у систему јавне управе без промене - Успост. Дата центра за регистре, Backup центар и Disaster Recovery ,2% - Имплементација Oracle технологије ,2% - Изградња Дата центра у Крагујевцу без промене - Специјализована платформа за сигурну размену званичних електронских докумената између органа државне управе нови пројекат - Интегрални CRM, Ticketing и мултиканални комуникац. систем нови пројекат - Софтверско решење за обраду и чување електронских фактура нови пројекат 15 Мин. унутрашњих послова ,2% 15.0 Мин. унутрашњих послова ,4% - Подизање капацитета Сектора за ванредне ситуације у циљу адекватног реаговања у ванредним ситуацијама без промене - Изградња и адаптација објеката Сектора за ванредне ситуације без промене - Подизање капацитета Сектора за ванр. ситуације у циљу адекватног реаговања у ванредним ситуацијама у периоду без промене - Подизање логистичког специјално-техничког капацитета организационих јединица МУП-а ,1% - Подизање телекомуникационих капацитета МУП-а ,0% - Надоградња информатичког система МУП-а без промене - Изградња пол. станица и комплекса центр. депоа за потребе МУП-а без промене - Обнављање опреме машина за персонализ. и паковање ИД докум без промене - Успостављање система обједињених комуникација без промене - Повећање информ, капацитета за обављање посл. процеса у МУП без промене - Унапређ. ИКТ капацитета за потребе опер. рада Дирекције полиције без промене - Видео надзор у саобраћају - Фаза II без промене - Јачање материјал. техн. капац. неопходних за рад саобр. полиције без промене - Осавремењивање возног парка МУП-а без промене - Јачање оперативно - техничких капацитета криминал. полиције без промене - Реконструкција базе специјалне и посебних јединица МУП-а, наставних центара и објеката подручних полицијских управа без промене - Занављање и модернизација флоте Хеликоптерске јединице ,4% - Изградња и реконстр. објеката Дир. полиције и наставних центара без промене - Обезбеђ. техничке и оперативне инфраструктуре у циљу проширења капацитета неопходних за рад орг. јединица Дирекције полиције без промене - Ремонт и модернизација возила за посебне намене без промене - Јачање оперативних капацитета МУП-а без промене 15.1 Буџ. фонд за ванредне ситуације без промене - Заштита и спасавање грађана, добара, имовине и животне средине Републике Србије од последица ванредних ситуација без промене 16 Мин. финансија ,4% 16.0 Мин. финансија ,5% - Експропријација земљишта у циљу изградње капиталних пројеката ,6% - Регистар запослених ,2% - Интегрисани комуникациони систем без промене 16.1 Управа царина ,5% - Изградња граничног прелаза Гостун без промене - Изградња граничног прелаза Сот ,5% - Изградња комплекса царинске испоставе при ГП Градина без промене 27

32 16.2 Пореска управа без промене - Модернизација информационог система Пореске управe без промене - Куповина пословног простора за потребе филијале Ниш без промене 16.3 Управа за трезор ,7% - Проширење и технолошко унапређење капацитета у циљу ефикас без промене нијег пословања - Унапређење аутоматизације пословних процеса без промене - Централни регистар фактура без промене - Резервна и бекап локација ,0% - Централизовани обрачун зарада ,3% - Увођење индиректних корисника буџета није планирано ребалансом - Е - фактуре без промене - Праћење извршења Јединица локалне самоуправе - ЈЛС без промене 17 Мин. спољних послова без промене 17.1 Дипломатско-конзуларна представништва без промене - Изградња ДКП-a у Канбери (Аустралија) без промене - Прибављање непокретности за потребе ДКП-а РС у Скопљу без промене 22 Мин. грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре ,7% - М 1.11 Крагујевац-Баточина ,4% - Изградња аутопута Е-763 Обреновац-Љиг ,8% - Брза саобраћајница Iб реда Нови Сад-Рума ,0% - Израда Идејног решења иновације комплекса ТПС Земун, Идејног пројекта, Студије оправданости, Студије о процени утицаја на животну средину и Главног пројекта I фазе наставка изградње ТПС Земун - Израда Генерал. пројекта робно-транспорт. центра и Студије оправданости, Идејног и Главног пројекта контејн. терминала у Макишу - Израда Студије оправданости са Идејним пројектом и Главног пројекта за денивелацију укрштаја жел. пруге бр.5 Београд-Шиддрж. граница и држ. пута IIb реда број 319 на км , у Батајници без промене ,0% ,0% - Израда Идејног решења и Главног пројекта измештања пута Београд- Сремчица у Железнику ,0% - Пројекат мађарско - српске железнице ,2% - Извођење дела радова на изградњи аутопута Е-75, деоница: ГП Келебија-петља Суботица Југ ,6% - Изградња аутопута Е-763, деоница Сурчин-Обреновац ,3% - Изградња беогр. обилазнице на аутопуту E-70/E-75, деоница: Мост преко реке Саве код Остружнице-Бубањ Поток (сектори 4, 5 и 6) ,9% - Изградња аутопута Е-80, деонице: Просек-Црвена Река и Чифлик- Пирот и аутопута Е-75, деонице Грделица-Царичина Долина и Царичина Долина- Владичин Хан ,9% - Изградња аутопута Е-75, деонице: Грабовница-Грделица и Владичин Хан-Доњи Нерадовац и изградња аутопута Е-80 деонице: Ниш- Димитровград и обилазница око Димитровграда - Изградња аутопута Е-80, деонице: Црвена Река-Чифлик и Пирот (исток)-димитровград и Паралелни некомерцијални пут Бела Паланка - Пирот (Запад) ,1% без промене - Рехабилитација путева и унапређење безбедности саобраћаја ,3% - Изградња жел. инфраструктуре и набавка дизел моторних возова ,4% - Реконструкција железничке пруге Ниш - Димитровград, деоница: ,0% Сићево - Станичење - Димитровград - Изградња пруге Радинац - Смедерево - до нове Луке Смедерево ,4% - Реконстр. старог моста на граничном прелазу Љубовија - Братунац ,0% - Реконструкција моста на граничном прелазу - Каракај (Зворник) ,0% - Реконструкција моста краља Александра на реци Дрини ,0% - Реконструкција моста на граничном прелазу - Шепак ,0% - Реконстр. моста на граничном прелазу - Скелани (Бајина Башта) ,0% - Изградња аутопута Е-763, деоница: Прељина - Пожега ,5% - Изградња аутопута Е-761, деоница: Појате - Прељина ,5% - Изградња станова за припаднике снага безбедности нови пројекат - Адаптација бродске преводнице у саставу ХЕПС Ђердап ,6% - Имплементација система хидро-метео станица и система надзора без промене клиренса мостова - Успостављање VTS и VHF радио-телефонског система на унутрашњим водним путевима Републике Србије ,0% - Проширење капац. терминала за расуте и ген. терете Луке Смедерево без промене - Вађење потонуле немачке флоте из Другог светског рата ,0% - Изградња аутопута Е-761 Београд-Сарајево ,0% 28

33 - Реконструкција државног пута IIа реда, број 203, Нови Пазар - Тутин без промене - Изградња саобраћајнице Рума - Шабац - Лозница ,0% - Реализација пројеката железничке инфраструктуре ,0% - Изградња аутопута Е-763, деоница: Нови Београд-Сурчин ,0% - Изградња аутопута Ниш-Мердаре, деоница: Ниш-Плочник 0 без промене - Хидротехнички и багерски радови на критичним секторима за пловидбу на реци Сави без промене - Изградња постројења за пречиш. воде за пиће у Кикинди - Фаза II 0 без промене - Изградња станичне зграде железничке станице Београд Центар нови пројекат 23 Мин. правде ,4% 23.0 Мин. правде ,0% - Набавка неопходне опреме за функционисање правосудних органа ,9% - Реконструкција и адаптација објекта Палата правде у Београду ,8% - Решавање смештајно-техничких услова правосудних органа у Нишу ,4% - Унапређење смештајно-техничких услова рада правосудних органа ,6% - Решавање смешт.-техничких услова правосудних органа у Крагујевцу без промене - Зграда правосудних органа у улици Устаничка Београд ,6% 23.1 Управа за извршење кривичних санкција ,8% - Израда пројектно-техничких документација за нове објекте и објекте које треба реконструисати ,7% - Адаптација притвореничких блокова у Окружном затвору Београд без промене - Изградња новог затвора у Крагујевцу ,9% - Казнено-поправни завод Падинска скела без промене - Реконструкција смештајних капацитета по заводима у оквиру Управе за извршење кривичних санкција ,8% - КПЗ зa жeнe у Пoжaрeвцу, изгрaдњa и рeкoнструкциja oбjeкaтa без промене - Изградња и рекон. смештајних капацитета у КПЗ Пожаревац-Забела ,6% - Радови на изградњи новог павиљона у КПЗ Сремска Митровица ,2% - Изградња комплекса затвореног типа у ОЗ Лесковац ,8% - Изградња смештајних капацитета затвореног типа 0 без промене 24 Мин. пољопривреде, шумарства и водопривреде ,3% 24.4 Републичка дирекција за воде ,1% - Изградња система за наводњавање - прва фаза ,1% 24.5 Буџетски фонд за воде Републике Србије ,1% - Брана са акумулацијом СТУБО-РОВНИ Ваљево без промене - Брана са акумулацијом АРИЉЕ профил СВРАЧКОВО Ариље ,1% - Изградња линије муља на постројењу за пречишћавање отпадних вода града Шапца није планирано ребалансом 24.9 Дирекција за националне референтне лабораторије ,1% - Успост. лаб. за утврђивање квалитета сировог млека и безбед. хране без промене - Изградња карантинског стакленика за потребе фитосан. лаборатор ,3% - Унапређење енергетске ефикасности лабораторије без промене 25 Мин. заштите животне средине ,0% - Изградња главног колектора за ППОВ Лесковац ,0% 26 Мин. просвете, науке и технолошког развоја ,9% - Научно технолошки парк у Новом Саду ,5% - Изградња Образовно-истраживачког центра у Белој Цркви ,9% 28 Мин. рударства и енергетике ,0% 28.0 Мин. рударства и енергетике % - Изградња новог тунела/колектора Кривељске реке није планирано ребалансом 28.2 Управа за резерве енергената Изградња резервоара у складишту деривата нафте у Смедереву нови пројекат 29 Мин. културе и информисања без промене 29.1 Установе културе без промене - Реконстр. и доградња Музеја наивне и маргин. уметности у Јагодини без промене 31 Мин. омладине и спорта без промене 31.1 Буџетски фонд за финансирање спорта без промене - Национални тренинг центар за 6 спортова Мултифункционална дворана у Кошутњаку без промене 32 Мин. трговине, туризма и телекомуникација ,4% 32.0 Мин. трговине, туризма и телекомуникација ,2% - Изградња гондоле у Београду ,2% 32.1 Буџетски фонд за унапређење и развој области електронских комуникација и информационог друштва без промене - Развој информационо-комуникационе инфраструктуре у основним и средњим школама у РС - Повезане школе без промене 29

34 - Развој информационо - комуникационе инфраструктуре у основним и средњим школама у РС - Повезане школе - Фаза II без промене 33 Безбедносно-информативна агенција без промене - Капитални пројекти Безбедносно-информативне агенције без промене 40 Републичка дирекција за имовину Републике Србије ,3% - Изградња граничног прелаза Ватин ,0% - Изградња граничног прелаза Бајина Башта без промене 44 Српска академија наука и уметности без промене - Дигитализ. култ., уметничке, историјске и научне баштине Р. Србије без промене 52 Управа за заједничке послове републичких органа без промене - Реконструкција виле у Улици кнеза Александра Карађорђевића без промене - Реконструкција комплекса виле МИР без промене 54 Републичка дирекција за робне резерве без промене - Складиште нафтних деривата Пожега у Пожеги без промене Укупно ,2% У динарима 30

35 ПРИЛОГ 2: ЈАВНИ ДУГ СТАЊЕ ЈАВНОГ ДУГА РЕПУБЛИКЕ На крају јула године јавни дуг Републике је износио 23,8 млрд евра (51,9% БДП-а 40 ), односно, изражено у динарима, 2.808,1 млрд динара. Од тога, директне обавезе Републике су износиле 22,3 млрд евра (2.630,0 млрд динара), а индиректне (по основу издатих гаранција) 1,5 млрд евра (178,1 млрд динара). За више информација о кретању јавног дуга током првих шест месеци године можете погледати анализу коју је припремила Парламентарна буџетска канцеларија Анализа јавног дуга: јануар јун године (линк). НОВИ ЗАЈМОВИ Предлогом ребаланса буџета је планирано да Република Србија у одобри пројектне и програмске зајмове у уговореним износима од 5,9 млрд евра и 2,3 млрд долара (укупно 952,5 млрд динара). У Табели 9 приказани су нови зајмови за које је планирано да буду одобрени у години. Табела 9 ЗАЈМОВИ који ће бити одобрени у години 2019 Предлог ребаланса Дин Оригинална валута Институционални инвеститори EUR Обвезнице на међународном финансијском тржишту EUR Светска банка USD ЕUR Додатно финансирање за Пројекат за унапр. катастра непокретности USD Пројекат унапређења трговине и саобраћаја Западног Балкана уз примену вишефазног прогррамског приступа EUR Пројекат унапређења услуга електронске управе EUR Програм унапређења ефикасности и развоја јавног сектора (ДПЛ) USD Пројекат модернизације пореске администрације EUR Пројекат тржишно оријентисане пољопривреде USD Пројекат акцел. иновац. и подстицања раста предузет. у Р. Србији (SAIGE) USD Еврoпска инвестициона банка EUR Партнерство за локални развој EUR Пројекат урбаног развоја са изградњом националног стадиона EUR Додатно финансирање за Пројекат Аутопут Коридор 10 (Е-75 и Е-80) EUR Развој речне транспортне инфраструктуре EUR Оквир за јачање отпорности локалне инфраструктуре EUR Пројек изградње аутопута Ниш-Плочник-Мердаре I фаза (Ниш-Плочник) EUR Гасна интерконекција Србија-Бугарска EUR Развој информационо-комуникационе инфраструктуре у основним и средњим школама у Републици Србији Повезане школе EUR Европска банка за обнову и развој EUR Прој изградње аутопута Ниш-Плочник-Мердаре I фаза (Ниш-Плочник) EUR Пројекат јачања инфраструктуре за наводњавање у Републици Србији EUR Банка за развој Савета Европе EUR Изградња Универзитетске дечје клинике Тиршова EUR Унапређење инфраструктуре у области здравственe заштите у Србији EUR Пројекат изградње концертне дворане EUR Пројекат унапређења ен. ефикасности у зградама централне власти EUR Пројекат модернизације инфраструктуре у култури EUR Пројекат унапређења инфраструктуре за заштиту животне средине EUR Стране владе EUR Република Турска Пројекти у области грађевинарства EUR Реп. Азербејџан Прој. изградње брзе саобр.-држ. пут I реда бр21 Н.Сад-Рума-Шабац, држ. пут I реда бр19 Шабац-Лозница, за деоницу Рума-Шабац-Лозн EUR Руска Федерација Реализација пројеката железничке инфраструктуре EUR Немачка развојна банка (KfW) EUR Пројекат рехабилитације система даљинског грејања у Србији-фаза V EUR Програм управљања чврстим отпадом EUR Извор: Месечни извештај Управе за јавни дуг јул године. 31

36 - Пројекат енергетске ефикасности у јавним објектима фаза II EUR Export - Import банке EUR Мађарска Export - Import банка - Пројекат рекон железничке пруге Суботица-Сегедин на територији РС EUR Чешка експортна банка - Главни рударски пројекат експлоатације лежишта угља источног поља јаме РМУ Соко EUR Кинеске банке USD EUR Пројекат изградње беогр. обилаз. (деоница: Бубањ Поток- Панчево) Сектор Ц USD Пројекат модернизације и реконструкције мађарско-српске железничке везе на територији РС, за деоницу Нови Сад Суботица-државна граница) USD Изградња аутопута Е-763, деоница Прељина-Пожега USD Пројекат изградње постројења за прераду отпадних вода Града Београда EUR Пројекат изградње топлодалековода Града Београда EUR Пројекат изградње аутопута Е-763, деоница Нови Београд - Сурчин USD Стране инвестиционе корпорације и фондови EUR Прој. изградње аутоп. Е-761, деоница Појате-Прељина (Моравски коридор) EUR Укупно EUR USD У односу на Закон о буџету за значајније промене пројектних и програмских зајмова које ће Република Србија одобрити у години планиране ребалансом су: Промена уговореног износа зајма у оригиналној валути. У вишем износу су планирани следећи зајмови: обвезнице на међународном финансијском тржишту (за 700 млн евра); зајмови Банке за развој Савета Европе Пројекат унапређења инфраструктуре за заштиту животне средине (за 300 млн евра) и Пројекат изградње концертне дворане (за 20 млн евра); и зајам Републике Азербејџан Пројекат изградње брзе саобраћајницедржавни пут првог реда бр 21 Нови Сад-Рума-Шабац, државни пут првог реда бр19 Шабац-Лозница, и то за деоницу Рума-Шабац-Лозница (за 40 млн евра). У нижем износу је планиран зајам кинеске банке Пројекат модернизације и реконструкције мађарско-српске железничке везе на територији РС, за деоницу Нови Сад Суботица државна граница (Келебија) (за 11,6 млн долара). Нови зајмови. Предлогом ребаланса буџета планирано је одобрење новог зајма Чешке експортне банке Главни рударски пројекат експлоатације лежишта угља источног поља јаме РМУ Соко у износу од 10 млн евра. У Закону о буџету за годину било је предвиђено да Република Србија изда гаранцију за овај зајам. Зајмови који нису планирани ребалансом буџета. Предлогом ребаланса буџета није планиран зајам ЕИБ-а Додатно финансирање за Пројекат Аутопут Коридор 10 (Е-75 и Е-80) који је у Закону о буџету за годину био планиран у износу од 103,9 млн евра. Конверзија оригиналне валуте зајма из долара у евро. За 5 зајмова је извршена конверзија оригиналне валуте из долара у евро 3 зајма Светске банке ( Пројекат унапређења трговине и саобраћаја Западног Балкана уз примену вишефазног програмског приступа, Пројекат унапређења услуга електронске управе и Пројекат модернизације пореске администрације ) и 2 зајма кинеске банке ( Пројекат изградње постројења за прераду отпадних вода Града Београда и Пројекат изградње топлодалековода Града Београда ). Промена износа зајма у динарима услед промене пројектованог курса долара. За зајмове чија је оригинална валута амерички долар у предлогу ребаланса буџета су предвиђене измене динарских износа зајмова, услед промене пројектованог курса долара (предлогом ребаланса буџета се предвиђа слабији курс долара у односу на динар у поређењу са курсом који је коришћен за потребе Закона о буџету за годину). Реч је о 4 зајма Светске банке и 4 зајма кинеске банке. НОВЕ ГАРАНЦИЈЕ Предлогом буџета је планирано да Република Србија у изда гаранције до износа од 465,0 милиона евра и 18,0 милиона кувајтских динара (око 61,6 млрд динара). У Табели 10 дат је преглед гаранција које Република Србија планира да изда у години. 32

37 Табела 10 ГАРАНЦИЈЕ КОЈЕ ЋЕ РЕПУБЛИКА ИЗДАТИ У години 2019 Предлог ребаланса Дин Оригинална валута Европска банка за обнову и развој EUR АД за железнички превоз путника,,србија Воз, Београд (Пројекат набавке електромоторних гарнитура за регионални саобраћај) EUR Еврoпска инвестициона банка EUR АД за управљање јавном жел. инфраструктуром,,инфраструктура железнице Србије, Београд Пројекат реконструкције и изградње другог колосека на прузи EUR Београд - Младеновац - Ниш - Прешево држ. граница, деоница Сталаћ - Ђунис Немачка развојна банка (KfW) EUR АД,,Електромрежа Србије - Трансбалкански коридор Обреновац-Бајина Башта/Бајина Башта-Пљевља (Црна Гора)-Вишеград (Босна и Херцеговина) EUR Кувајтски фонд за арапски економски развој KWD АД за управљање јавном жел. инфраструктуром,,инфраструктура железнице Србије Изградња станичне зграде железничке станице Београд Центар Фаза II KWD Пословне банке EUR ЈП,,Србијагас Изградња разводног гасовода Александровац-Брус-Копаоник- Рашка-Нови Пазар-Тутин (III фаза) EUR ЈП,,Србијагас Изградња гасовода на територији РС од границе са Реп. Бугарском до границе са Мађарском и другим суседним земљама са РС кроз EUR улагање у капитал акционарског друштва South Stream Serbia AG, Zug, Швајцарска - ЈП Електропривреда Србије Одсумпоравање ТЕНТ Б EUR Укупно EUR KWD У односу на Закон о буџету за једина промена јесте та што није планирано издавање гаранције за зајам Чешке експортне банке Главни рударски пројекат експлоатације лежишта угља источног поља јаме РМУ Соко у износу од 10 млн евра. Уместо тога, предлогом ребаланса буџета је планирано да Република Србија директно узме овај зајам (видети Табелу 10). 33

38 ПРИЛОГ 3: СУБВЕНЦИЈЕ Табела 11. СУБВЕНЦИЈЕ по буџетским корисницима Раздео 2019 Промена /Глава Предлог у односу на Буџет за ребаланса Влада ,0% 3.8 Кабинет мин. без портфеља задуженог за иновације и техн. развој без промене - Национални фонд за суфинансирање развоја иновација без промене Служба Коорд. тела Владе Реп. Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа без промене - програмска активност Инфраструктурни и економски развој без промене Канцеларија за Косово и Метохију ,5% - прог. акт. Заштита култ. баштине, подршка СПЦ и култ. актив ,5% - програмска активност Подстицај економског развоја без промене Канцеларија за управљање јавним улагањима нова субвенција - прог. активност Промоција предузетништва и самозапошљавања нова субвенција 16 Мин. финансија нова субвенција - прог. активност Административна подршка управљању финансијским и фискалним системом нова субвенција 20 Мин. државне управе и локалне самоуправе без промене - подршка раду ЈП Службени гласник без промене 21 Мин. привреде ,8% - улагања од посебног значаја ,3% - подршка развоју предузетништва ,6% - подстицаји за инвестиције у производњу аудиовизуелних дела без промене - подстицаји за директне инвестиције ,7% 22 Мин. грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре ,0% - железнички и интермодални саобраћај ,9% - друмски саобраћај ,9% - ваздушни саобраћај ,6% 24 Мин. пољопривреде, шумарства и водопривреде ,1% 24.1 Фонд за подстицање развоја пољ. производње у Реп. Србији без промене - кредитна подршка у пољопривреди без промене 24.2 Управа за ветерину ,7% - програмска активност Заштита здравља животиња ,5% - неалоцирана средства ИПА пројекта Пољопр. и рурални развој без промене - прог. акт. Безбедност хране живот. порекла и хране за животиње без промене 24.3 Управа за заштиту биља ,2% - прог. активност Управљање фитосанитарним системом и системом безбедности хране и хране за животињског и биљног порекла ,2% 24.6 Управа за шуме без промене - програмска активност Управљање у шумарству и ловству без промене 24.7 Буџетски фонд за шуме Републике Србије без промене - одрживи развој и унапређење шумарства без промене 24.8 Буџетски фонд за развој ловства Републике Србије без промене 41 У предлогу ребаланса буџета се наводи да су средства за улагања од посебног значаја намењена: - за спровођење уговора о заједничком инвестиционом улагању између РС и Fiat Group Automobiles S.p.A и уговора о оснивању Air Serbia; - за измирење преузетих обавеза по уговорима о додели средстава за директне инвестиције и то за привредно друштво: Mei Ta Europe Обреновац; Aptiv Mobiliti Services Нови Сад; NCR Београд; Johnson Electric Ниш; Leoni Wiring Systems Прокупље; Yazaki Шабац; Chips Way Чачак; Integrated Micro Electronics Ниш; Soylemez Rubber&Plastics Житорађа; Gruner Власотинце; Super Shoe Company Београд; Grammer System Алексинац; Norma Суботица; Deoflor East Београд; Zoppas Industries Serb Кикинда; Trelleborg Wheel Systems Serbia доо Рума; Stefano Primo Кнић; Fush Београд; Berteks Textile Крагујевац; Papir Print Горњи Милановац; Primevigilance Београд; Continental Automotive Нови Сад; Essex Balkan Београд; Eldisy Serbia Београд; Vorwerk Drivetec Serbia Београд; Vorwerk Autotec Serbia Београд; MDG Пријепоље; Bizlink Technology SRB Прокупље; Eurotay Краљево; Alfa Technics Свилајнац; Kentaur Balkans Београд; Jela Jagodina Јагодина; Euroconfort Jug Сврљиг; Vita Asistent доо Врњачка Бања; Alco Group hoteli доо Београд; Спорт агент доо Београд; ПК Требич-Сунце Сокобања; Вода Синђелић Руц Ждрело; Promont Нови Сад; Adient Automotive Бања Ковиљача; P&T Design Нови Сад; Sinterfuse доо Ужице; Trendtex доо Пријепоље; Tim Cop Темерин; Teklas Automotive Владичин Хан; ZG Lighting Srb Београд; La Linea Verde Београд; Contitech Fluid Суботица; Aptiv Packard доо Лесковац; Livnica preciznih odlivaka Ада; Metech доо Смедерево; Novares Serbia доо Зрењанин; S.H.E. Superior Heating Elements доо Свилајнац; Срем Шид Шид; Tonanti доо Београд; Tristrel доо Ниш; Milotex доо Шимановци; Amphenol Automotive Technology доо Трстеник; Knott-Autoflex Yug доо Бечеј; Матид обућа доо Владичин Хан; Spintec Precision доо Ниш; Tridonic Srb доо Београд; ZF Serbia доо Панчево; Thermowool доо Шид; Feka Automotive доо Ћуприја; Modine Srb доо Сремска Митровица; Verdi Fashion International доо Стубленица; Мартини градња доо Инђија; H&S Fruits доо Ариље; Ellis Enterprises East доо Крушевац; Vibac Balcani доо Кочино Село; - за подстицање привредног развоја у складу са посебним актима Владе. 34

39 - одрживи развој и унапређење ловства без промене Управа за аграрна плаћања ,3% - директна плаћања ,3% - мере руралног развоја ,1% - субвенције у оквиру ИПАРД-а ,5% - посебни подстицаји ,0% Управа за пољопривредно земљиште ,8% - уређење пољопривредног земљишта ,6% - заштита и коришћење пољопривредног земљишта без промене 25 Мин. заштите животне средине ,0% 25.0 Мин. заштите животне средине ,7% - подстицаји за програме управљања заштићеним природним добрима од националног интереса без промене - Директорат за радиј. и нуклеарну сигурност и безбедност Србије ,6% - Завод за заштиту природе Србије без промене 25.2 Зелени фонд Републике Србије без промене - поновна употреба и искоришћење отпада без промене 26 Мин. просвете, науке и технолошког развоја без промене - подршка раду Фонда за иновациону делатност без промене - подршка раду Фонда за науку без промене - подршка раду предузећа и организација у области нукл. сигурности без промене - подршка раду Центра за промоцију науке без промене - подршка раду Јединице за управљање пројектима у јавном сектору без промене - подршка раду Научно-технолошког парка Београд без промене 28 Мин. рударства и енергетике ,9% - консолидација пословања ЈП ПЕУ Ресавица ,3% - заштита енергетски угрожених купаца ,5% 29 Мин. културе и информисања без промене - финансирање основне делатности јавних медијских сервиса без промене 30 Мин. за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ,1% 30.0 Мин. за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ,9% - подршка развоју социјалног предузетништва без промене - обављање делатности установа социјалне заштите - није планирано ребалансом 30.5 Буџетски фонд за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом без промене - подршка предузећима за проф. рехаб. особа са инвалидитетом без промене 31 Мин. омладине и спорта ,9% - организација Европског првенства у кошарци за жене године без промене - организација Европских универзитетских игара није планирано ребалансом 32 Мин. трговине, туризма и телекомуникација ,7% - ваучери за интензивирање коришћења туристичке понуде ,0% - подршка раду Туристичке организације Србије ,8% - изградња инфраструктуре и супраструктуре у тур. дестинацијама без промене - унапређење рецептивне угоститељско-туристичке понуде ,0% - подршка раду ЈП Стара планина без промене - подршка раду ЈП Скијалишта Србије без промене - подршка раду Парк Палић д.о.о без промене - подршка раду Тврђава Голубачки град д.о.о без промене - подстицаји за развој националног бренда и очување старих заната без промене - пројекти промоције, едукације и тренинга у туризму без промене УКУПНО ,1% У динарима 35

40 ИЗВОРИ Влада Републике Србије. (2019). Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за годину (са Образложењем). Парламентарна буџетска канцеларија. (2016). Речник буџетских појмова. Београд: WFD представништво у Београду. Парламентарна буџетска канцеларија. (2019). Анализа јавног дуга: јануар јун године. Парламентарна буџетска канцеларија. (2019). Анализа извршења буџета: јануар јун године. Закон о буџетском систему, Сл. гласник РС бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - исправка, 108/13, 142/14, 68/15 - др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19. Закон о буџету Републике Србије за годину, Сл. гласник РС бр. 95/18. 36

41 Извештај су припремили истраживачи Парламентарне буџетске канцеларије Александра Бранковић и Јелена Плочић. Парламентарна буџетска канцеларија се успоставља у оквиру пројекта подршке Народној скупштини Републике Србије. Ставови изнети у овом извештају не представљају и не одражавају ставове Народне скупштине Републике Србије.

42