Ори ги нал ни на уч ни рад 34:17 doi: /zrpfns Др Дра ган М. Ми тро вић, ре дов ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Прав н

Транскрипт

1 Ори ги нал ни на уч ни рад 34:17 doi: /zrpfns Др Дра ган М. Ми тро вић, ре дов ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Прав ни фа кул тет у Бе о гра ду dra gan us.bg.ac.rs Др Гор да на Р. Ву ка ди но вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду G.Vu k a d i n o v p f.u n s.a c.r s ОБЛАСТ ПРА ВА И МО РА ЛА * Са же так: Пра во и мо рал ни су исте, већ срод не по ја ве. Њи хо ве ве зе об јаш ња в а ј у бр ој н а у че ња ко ја се м о г у с в е с т и н а т р и ка ра к т е р и с т ич н а: у че ња ко ја п о т п у н о ра з д в а ја ј у п ра в о од м о ра л а, у че ња ко ја п о и с т о в е ћу ј у п ра в о и мо рал и учења која повезују право и морал. Ова последња су најприхва тљи - ви ја јер сe при зна је да је реч о по ја ва ма ко је се де ли мич но укр шта ју због карак те ри стичних слич но сти упр кос исто вре ме ном постоја њу карактери - с т ич н и х ра з л и ка. За хв а љу ј ућ и т ом у к рш т а њу, п ра в о и м о ра л с т в а ра ј у т р и о бл а с т и: ч и с т о п р а в н у, ч ис т о м ор а лн у и м еш ов ит у (п р а вн о -м ор а лн у и л и м о ра л н о - п ра в н у). Укр шта ње, пре п ли та ње и сра ста ње прав ни х и мо ра л ни х нор ми по ка зу је да се за јед н ич ка о блас т рас п ро с т и ра ња п ра в а и мо ра ла може п ос м ат рат и у ши рем и ужем сми слу у ши рем сми слу, ка да се од но си на све прав не нор ме и све хе те ро ном не мо рал не нор ме, а у ужем сми слу, ка да се од но си са мо на п рав не нор ме ко је п о др жавају хет ерономне мо ра л не нор ме и хе т е ро ном не м о ра л не н ор м е ко је п о д р ж а в а ј у п ра в не н ор м е. Ов о у ж е з н а че ње п ра в н о с т и м о ра л а је п р и хв а т љи в и је, је р и зв а н њега ос т ај у ч ис т о п ра вне н орм е ко је с у мо рал но не у трал не (нпр., тех нич ке прав не нор ме и стан дар ди) и чи сто мо - ра л не н ор м е ко је с у п ра в н о н и з в р ш и в е (нп р., од н о с и љу ба в и, п р и ја т е љ с т в а, дру гар ства, по што ва ња итд.) или ко је пра во за бра њу је. К ључ не ре чи: Пра во. Мо рал. Мо рал ност пра ва. Прав ност мо ра ла. * Овај ко а у т ор ск и ч ла на к је са с т а в н и де о ис т ра ж и вач ког ра да у ок ви ру п ро јек т а Пра в ног фа кул те та Уни вер зи те та у Но вом Са ду под на зи вом Прaвна тра ди ци ја и но ви прав ни иза - зо ви за го ди ну. 9

2 Др Дра ган М. Ми тро вић, Др Гор да на Р. Ву ка ди но вић, Област права и морала (стр. 9 21) Н а пот р е бу по с т о ја њ а н у ж не в е з е п р а в а и мо р а л а у д ру г ој по ло ви н и X X в е к а п а ж њу н ај ш и р е н а у ч не п р а в н и ч ке ја в но с т и успе ш но је п ри ву к а о Лон Фу лер (Lon Ful ler) сво јим де лом Мо рал ност пра ва (Mo ra lity of Law). 1 За ра з л и к у од Ф у ле р о вог у чењ а које и зно ва обнав љ а и нт ересовање з а н уж н у в е з у и де л и м и ч но с р а с т а њ е п р а в а с а мо р а лом, о з а јед н и ч кој о бл а с т и п р а в а и мо ра ла (п р а в н о с т и м о р ал а) може с е г ов орит и т ек од т р ен у тк а н ас т а нк а пра ва, а не мо ра ла, а то ни су исти тре ну ци. Бу ду ћи дру га чи ја те ма од морал но сти пра ва, ве за пра ва и мо ра ла од но си се (нпр.) на утвр ђи ва ња пр венства у по гле ду на стан ка: ко је ста ри ји и ко има пред ност мо рал не или правне нор ме, а за тим: ко је су прав не нор ме мо рал не, ка ко мо рал не нор ме по ста ју п р а в н е, к а ко п р а в н е н о р м е п о с т а ј у м о р а л н е б е з г у б љ е њ а с в о је п р а в н о с т и, к ад а п р а вне но р ме по д р ж а в а ју мо р а л не и мо р а л не но рме п р а вне и б р ојн а д ру г а. 2 Схватањима о постојању нужне везе права и морала заједничко је да мо - ра л сма т ра ју г е не ри ч к и м чо ве ко ви м свој с т вом. Бу д у ћ и да је на с т а на к мо ра ла су штин ск и по ве зан са на стан ком мо дер ног чо ве ка (ho mo sa pi ens sa pi ens), то је очи глед но да су пр во мо ра ле да на ста ну мо рал не нор ме. Оне су нај ста ри је и та ко ре ћи пр во бит не у од но су на све дру ге. С дру ге стра не, раз вој мо дер ног и по зи ти ви стич ки из гра ђи ва ног друштва већ ско ро два и по ве ка на ла же до след но раз два ја ње пра ва од мо ра ла. К а да би т о р а з д в а ја њ е у це ло с т и би ло мо г у ће и з в е с т и, т а да би би ло мо г у ће ус твр ди ти не са мо да је пра во одво је но од мо ра ла већ и да је не мо рал но, а ти ме и не-људ ско. Сре ћом, пра во не мо же да за не ма ри вред ност мо ра ла и њ е г о ви х з а по в е с т и. С а мо, не ке мо р а л не но р ме с е по т п у но у т а па ју у п р а в о, т ј. ко д и фи к у ју се; неке у ис т о време зад ржа ва ју свој с т во мо ра л н и х и п ра в н и х но р м и у п р о ме љи в ом р а в но т е ж ном од но с у; док не ке но рме о с т ају и д аљ е са мо мо рал не, па као та кве, мо гу да бу ду у су ко бу са прав ним и дру гим друш т в е н и м нор ма ма. Та к в а ра з л и ч и т о с т до зв о љ а в а да с е још једном ра змот ри за јед нич ка област пра ва и мо ра ла. 1 Вид. Лон Фу лер, Мо р а л н о с т п р а в а, Б е о г р а д ; Д р а г а н М и т р ов и ћ, Мор а лн о с т ко ја пра во чи ни мо гућ ним, пред го вор срп ском из да њу књи ге Ло на Л. Фу ле ра Мо р а л н о с т п р а в а, Бе о град 2001, 7 14; Прав но уче ње Ло на Фу ле ра о мо рал но сти пра ва у све тлу ње гов и х п р о т и в н и к а и б р ан ил ац а, р еф ер а т на срп ском и ен гле ском је зи ку (Lon Ful ler s Le gal Phi lo sophy on the Mo ra lity of Law in Vi ew of His Op po nents and Advo ca tes), међун ар одн и ск у п: А м ер и чк а ј ур ис п р у д е н ц и ја X X в е к а (A m e r i c a n J u r i s p r u d e n c e o f t h e 2 0 t h C e n t u r y), Срем ски Кар лов ци, 31. март 2. aприл 2006, Вид. Ра ди вој Сте па нов, Гор да на Ву ка ди но вић, Прав на ми сао XX ве ка, Пе тро ва ра дин 2000, Вид. Мар ко Трај ко вић, Ет и ч ка д им е н з ија п р а в а п р а в н о т е о р и ј с к и а с п е к т, док. рад, Но ви Сад

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/ ГЛАВ НА УЧЕ ЊА И КА РАК ТЕ РИ СТИЧ НА СХВА ТА ЊА О ВЕ ЗИ ПРА ВА И МО РА ЛА М но г и фи ло з о фи с у ја сно у к а зи в а л и на мо р а л к а о чо в е ко в о г е не ри ч ко свој ство. Пре ма њи ма, мо рал је уса ђен у са мо чо ве ко во би ће чи ном ро ђе ња, а мо жда и за че ћа. Људ ска би ћа ли ше на осе ћа ја за мо рал ност при па да ју зо о- ло шком све ту, а не ху ма но ид ном. Бу ду ћи да су са мо би о ло шки са зда на као људ ска би ћа, да нас се у ме ди цин ском реч ни ку јед но став но на зи ва ју психо па т е. 3 Та ко ђе, ако је тач но да је осе ћај за мо рал чо ве ко во ге не рич ко обележjе, та да се мо же за кљу чи ти ка ко се без мо ра ла уоп ште не мо же људ ски жи ве ти. Мо же се жи ве ти без пра ва, али ни је мо гу ће жи ве ти без мо ра ла. У односу на морал, све дру ге вр сте нор ми пред ста вља ју ка сни је ство ре не људске кон вен ци је. Са мо је мо рал пра ро ди тељ ски из во ран. Под на ле том на уч ног и прав ног по зи ти ви зма, као што је по ме ну то, поја вила су се сх вата ња ко ја ра з д ва ја ју мо ра л од п ра ва (од Ху га Гро ц и ју са /Hu go G ro t i u s/, То ма са Хоб са /Tho mas Hob bes/ и Има ну е ла Кан та /Im ma nuel Kant/ до Џо на Ости на /John Au stin/, Хан са Кел зе на /Hans Kel sen/, Хе р б е р т а Х а р т а /Her bert Hart/ и Ри чар да По сне ра /Ric hard Po sner/ ). Ка рак те ри стич но је Остино во а де лом и Хар то во раз два ја ње пра ва од мо ра ла. Пре ма Ости ну, убе ђе ном по зи т и ви с т и, п р а в о о ба в е з у је и к а да с е к р ше мо р а л н а п р а ви л а ; и о б р ат но, оно што је мо рал но ис прав но не мо ра би ти прав но оба ве зно. 4 Пре ма Хар ту, у ме р е ном по зи т и ви с т и, по с т а в к а о пој мов ној од в о је но с т и мо р а л а од п р а в а мо же с е у бла ж и т и. О н до зв ољ ав а конв енц ију по ко јој је ус лов в а же њ а не ког стан дар да ње го ва мо рал на вред ност јер су прав на пра ви ла по не кад оба везу ју ћа за су ди је упра во због њи хо ве мо рал не вред но сти. 5 При ка за на схва та ња су са свим супротна старијим, чисто етички надахну тим уче њи ма ко ја по и сто ве ћу ју мо рал са пра вом (као што је био слу чај у ан ти ци са уче њи ма Пла то на и Ари сто те ла или у сред њем ве ку са уче њи ма Аурелија Августи на /Au re li us Au gu sti nus/ и То ме Аквин ског /Tho ma si us Aqu - i t a n u s / ). Та к в о по и с т о в е ћ ив ањ е п р ав а и мо р а л а, к а д а б и оно з а и с т а б и л о мо гу ће, и да нас би тре ба ло да се сма тра по жељ ним ци љем. Да је реч о по жељ ном ци љу, у XIX ве ку по ка зу ју етичко -културалис т и ч ке т еорије, н а с т а ле к а о р е з у л т а т р а ц и о н а л ног о б ја ш њ е њ а о бје к т и в но по с т о је ће и де је у м не д р жа ве ( И. Ка н т, Јо ха н Го тл иб Фи х т е /Jo hann Got tli eb Fic h te /, Фри дрих Ше линг /Fr ied r ic h Wilh e lm Jo se ph Sche ling/). Би ле су усмер е не к а ис т р а ж и в а њу ис п р а в не и л и нај и сп р а в н и је д р ж а в е ко ју од р е ђу ју к а о нај ви ш у л и чно с т, о с т в а р е н и мо ра л и с ло б о д у и л и г ра д и т е љ а к ул т у р е 3 Ан жеј Ло ба чев ски, По ли тич ка по не ро ло ги ја. На уч на сту ди ја о при ро ди зла при лаго ђе ног за по ли тич ке свр хе, Бе о град John Au stin, T h e P r o v i n c e o f J u r i s p r u d e n c e D e t e r m i n e d, Lon don 1954, Хeрберт Харт, По ја м п р а в а, Под го ри ца Це ти ње, 1996 (Бе о град 2014),

4 Др Дра ган М. Ми тро вић, Др Гор да на Р. Ву ка ди но вић, Област права и морала (стр. 9 21) (Са мју ел Пу фен дорф /Sa muel von Puffendor f /, Ге орг В. Ф. Хе гел /Georg Wilhelm Fri drich He ge l/, Ло ренц фон Штајн /Lo renc von Stein/, Јо зеф Бин дер /Jo se ph Bin der/, Јо зеф Ко лер /Јo se ph Ko hler/ и дру ги). 6 Од јек тог на сто ја ња у XX ве ку пре по зна је се у уче њу Ђор ђа Дел Ве кио (Gi or gio Del Vec chio), ко ји сма тра да се п раво не може од војит и од мора ла је р изна д по зи т и в ног п ра ва по с т о ји ви ш и мо рал и ви ше пра во 7 или у уче њу Ро нал да Двор ки на (Ro nald Dwor kin), по ко ме сва ко п ра в но п ра ви ло мо ра да ра с по ла же сво јом мора лном д имензијом. 8 То је раз лог за што се Дел Ве ки је во или Двор ки но во уче ње сма тра нор ма тивним (због пре вла сти мо ра л них вредно сти), за ра з ли ку од Кел зе но вог и Хар то вог у че њ а ко је с е сма т ра де ск ри п т и вн и м (з б ог п р ев лас т и в р еднос т и ч ињ ен ица). Да нас је п ре о в ла да ло т ре ће, у ра в но т е же но сх ва та ње. Пре ма ње м у, п ра во п р ед с т ав љ а е т и чк и м ин и м у м ( Георг Јел инек /Ge org Jel li nek/) у сми слу да мо рал не нор ме нео п ход не за одржа ва ње друштва постају правне. Тај минимум мо ра ла у пра ву са чи ња ва скуп свих мо рал них зах те ва, чи је је по штов а њ е у јед ном д а т ом пе рио д у р а зв оја не о п ход но по т р е б но. 9 Бу ду ћи да се п ра во и мо ра л де лом до п у њавају, а делом одбијају једно од д ругог (Aр т у р К а уф ма н /Ar t h u r Ka uf ma nn/), 10 ис п ра в н и м се сма т ра п ра во ко је са д р ж и ба рем м и н и м у м мо ра л но с т и (Л. Ф у ле р). 11 Ово т ре ће с та но виш т е пот врђује п ра вна прак са, ко ја и те ка ко во ди ра чу на о то ме да ли је не ка прав на нор ма су прот на мо рал ној, од но сно да ли је ту ма че ње прав не нор ме са гла сно са јав ним мо ралом. 12 Про из и ла зи да Мо рал ви ше не леб ди из над пра ва... он ула зи у по зи тивно пра во а да се у ње му не рас тва ра (Јир ген Ха бер мас /Jürgen Ha b e r m a s/) МО РАЛ НЕ, ДРУ ШТВЕ НЕ И ПРАВ НЕ НОР МЕ Мо ж д а је н а ов ом ме с т у н ај б о љ е п р в о у к р а т ко п р ед с т а ви т и мо р а л не но р ме, а з а т и м њи хо в е в е з е с а д ру г и м д ру ш т в е н и м но р м а м а ко је с т в а р а ју т зв. д и фу зне људ ске з а јед н и це у ко ји ма не по с т о је спе ц и ја л и з о в а н и о р г а н и, а за тим и са нор ма ма ко је ства ра ју дру штве не ор га ни за ци је у ко ји ма по сто - је спе ц и ја л и з о в а н и о р г а н и. 6 Вид. Гeoрг В. Ф. Хе гел, Пра в н и и п о л и т ич к и сп и с и, Бе о град 1981; Ос новне ц рт е ф ил о - з о ф и је п ра в а, Бе о град 1989; Jоseph Ko h le r, L e b r u c h d e s Re c ht sphi lo so p hie, 1903; Јo se ph Bin der, Phi lo sop hie des Rechts, 1925; L. von Stein, D i e Ve r w a l t u n g s l e h r e, I II, Stut gart (1869) Ђор ђо Дел Ве кио, Пра во, прав да и др жа ва, Бе о град 1999, 51 и да ље. 8 Вид. Ро налд Двор кин, Ца р с т в о п р а в а, Бе о град Ge o r g Jel l i n e k, System der su bjek ti ven öffetlichen Rec hte, Fre i burg im Bre is gau 1887, Ар тур Ка уф ман, Пр а в о и р а з у м е в а њ е п р а в а, Бе о град Ва ље во 1998, Л. Фу лер, 49 и да ље, Phill Har ris, An In tro duc tion to Law, Cam brid ge 2007, 18 и да ље. 13 Jü r ge n H a b e r m a s, K a k o je m o g u ć a l e g i t i m n o s t p u t e m l e g a l n o s t i, Za greb 1987, 140. Вид. J. H a b e r m a s, Law and Mo ra lity, H a r va r d Ви д. Го р д а н а В у к а д инов и ћ, С ав р ем ен а ш кол а п р и р од н о г п р а в а, Пр а в н и ж и в о т 12/2012,

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 У нај ва жни је ди фу зне друштвене норме спадају морал, обичај и традиц и ја. Мо рал (од лат. mo ra lis мо ра лан) пред ста вља по себ ну вр сту дру штве - них нор ми, ко ја је из вор но пот пу но ау то ном на. То ва жи са мо за лич ни мо рал, а не и за дру штве ни ко ји је хе те ро но ман као и све дру ге дру штве не нор ме. На при мер, мо рал не су све нор ме ко је на ла жу по ште ње и исти но љу би вост. Бу ду ћи да је чо ве ко во ге не рич ко свој ство да је мо рал но би ће, на су прот мора л ним на ка за ма, осе ћа јем за мо ра л ност на то п ље ни су сви чо ве ко ви по ст у п ци и св е чо в е ко в е т в о р е ви не. Не в о љ а је ш т о н и с у на т о п љ е н и ис т и м с а д р ж а јем или ба рем не у ис тој ме ри. За раз ли ку од мо ра ла, оби чај (од лат. more s, у см и сл у оби ча ја, ка ра к т е ра, на р а ви, по на ша њ а) п р ед с т а в љ а д ру ш т в е н у но р м у ко ја на с т а је с а мо с т а л но, ма ње -ви ше спонтано, д угот рајн и м понав љањем ис тог понашања у ис т и м и л и сл и чн и м сит уац и ја ма, та ко да се код љу д и ст ва ра свест о ње го вој оба ве зно ст и. На при мер, нор ме ко је на ла жу да мла ђе осо бе по здра вља ју ста ри је пред ставља ју оби чај не нор ме. То ни је слу чај са на ви ком, ко ја ли чи на оби чај и мо же д а бу де под ло г а з а о б р а з ов ањ е о бич ајне но р ме: к р ше њ е о би ч а ја см а т р а с е ог р е ше њ ем о д ру ш т в е н у но р м у, а к р ше њ е на ви ке од с т у па њ ем од уо би ча је - ног по на ша ња. У пр вом слу ча ју реч је о де фор ма ци ји у по на ша њу ко јим се к р ш и д ру ш т в е но п р а ви ло, а у д ру г ом о а б е р а ц и ји у по на ша њу б е з к р ше њ а д ру ш т в е ног п р а ви л а. 14 И тра ди ци ја (од лат. tra di tio пре да ње, у сми слу ра ши ре ности и при хваће но сти у на ро ду) та ко ђе игра ва жну уло гу у пра ву, јер се ве ћи на дру штве них и п ра вн и х норм и п реноси из с тари х и л и најс та ри ји х п ра ва у са вре ме но п ра во пре ко са чу ва не тра ди ци је. На при мер, нор ме ко је на ла жу про сла ву по ро дичног пра зни ка пред ста вља ју нор ме ко је при па да ју т ра ди цији (т радицијске норме). Тре ба до да ти да се тра ди ци ја на ла зи на сре до кра ћи из ме ђу оби ча ја и на вике, з б ог че г а ра с по ла же в е ћ и м с т е пе ном о ба в е зно с т и од нави ке. С ач ињ ав ају је дру штве не нор ме ко је је обич но ве о ма те шко раз ли ко ва ти од ста рих или древних обичајних норми. Готово једина поуздана разлика изме ђу традици је и та квих древ них оби чај них нор ми по сто ји у по гле ду сте пе на њи хо ве о ба в е зно с т и ко ји у с л у ча ју т р а д и ц и је н и је в е ћ и и л и је с л а би ји од о ба в е зно - с т и д р евн и х о би чај н и х нор м и. У ев р оп ском кон т и нен т а лном п ра ву значајн у уло г у и ма ри м ск а п р а в на т р а д и ц и ја, ко ја с е п р е по зна је у р а з л и ч и т и м п р а в - ним из ре ка ма и на че ли ма ко ја се ко ри сте за ту ма че ње прав них нор ми или по п у њ а в а њ е п р а в н и х п р а зн ин а. Ж ив а сн а г а т р а д и ц и је је н ај о ч и глед н и ја када се једна прав на уста но ва одр жа ва са мо за хва љу ју ћи нор ма ма тра ди ције, јер на ла же од ре ђе но по на ша ње иа ко за ње га ни је мо гу ће на ћи не ка кав ра ц ио на ла н п ра в н и основ у са вре ме ном д ру ш т ву. Тра д иц и ја је дана с осо бит о 14 Д. Ми тро вић, Увод у пра во, Бе о град 2016, 162 и да ље. 13

6 Др Дра ган М. Ми тро вић, Др Гор да на Р. Ву ка ди но вић, Област права и морала (стр. 9 21) ја ка у гра на ма на след ног и по ро дич ног пра ва (нпр., на сле ђи ва ње вр ло да леких срод ни ка че сто не ма ни ка кав основ у са вре ме ним пра ви ма, али има у т р а д и ц и ји). Тр а д и ц и ј ске но р ме по не к а д по с т а ју о би чај не и л и ча к п р а в не. У Ен гле ској се и да нас сма тра да не ке нор ме ко је при па да ју тра ди ци ји има ју устав н и ка рак тер. Тра д и ц и ја показује да је п ра во ста ра к ул т у р на т во ре ви на. 15 Д ру г у гл а в н у в р с т у д ру ш т в е н и х п р о п и с а ч и не но р ме д ру ш т в е н и х о р - г а н из а ц и ја. Ре ч је о но р м а м а ко је с т в а р а ју и п р и ме њу ју с пе ц и ја л и з о в а н и ор га ни. На при мер, нор ме ко је на ла жу та чан до ла зак на по сао, вр ше ње тачно од р е ђ е н и х в р с т а по с лов а н а т ачно одр еђ ен н ач и н з а нек у о рг ан из ац ију и тд., п р ед с т а в љ а ју нор ме д ру ш т в е н и х ор г а н и з а ц и ја. О не с а ч и њ а в а ју бр ој не уну тра шње дру штве не про пи се ко ји ма се уре ђу ју по ло жај за по сле них, техн и ч к а о р г а н и з а ц и ја р а да, на ч и н о ба в љ а њ а кон к р е т не де л ат но с т и и тд. К а да др жа ва поч не да при ме њу је санкцију за кр ше ње таквих друштвених прописа, они по ста ју прав ни про пи си. 16 Нај за д, т ре ћу гла в н у вр с т у д ру ш т ве н и х п ро п и са са ч и ња ва ју нор ме ко је при ме њу је др жа ва. На при мер, ка да нор ме зах те ва ју да се во зи де сном страном, да се пла ти од ре ђе ни из нос по ре за или да се за пу то ва ње у ино стран ство ра с по ла же ви зи ра н и м па с о шем, т а к ве нор ме не п ред с т ав љ ају д руш т вене већ п р а в не п р о п и с е. 17 Ка да се упо ре де дру штве не (мо рал не, оби чај не и тра ди циј ске) са правним нор ма ма, мо же се за па зи ти не ко ли ко ва жних раз ли ка. Пр е св е г а, д ру ш т в ене но рме с е р а з л и к у ју од п р а в н и х п р е м а с т е пе н у сво је фор ма ли зо ва но сти. Док за оби чај не, тра ди циј ске и мо рал не нор ме че - с т о н и је мо г у ће т ач но у т в р д и т и с у бјек т е о ба в е з а и ов л а ш ће њ а, до тле је т о р е л а т и в н о л а ко у ч ин ит и з а п р а вн е н о р м е. Ф о р м а л и з о в а н о с т к а о м е р и л о по к а з у је да с у п р а в не но р ме и н с т и т у ц и о на л и з о в а не од т р е н у т к а св ог с т в а - ра ња до тре нут ка сво је при ме не, док то нај че шће ни је или не мо ра да бу де слу чај са оби чај ним, тра ди циј ским или мо рал ним нор ма ма ко је то свој ство обич но сти чу ка сни је или ни кад. Та ко ђе, код о би чај н и х, т рад иц и јск и х и мор а лн и х норм и н ије р а звијена по с е б на х и је рар х и ј ск а ле с т вица, н ит и је по с е б н и м ме х а н и зм и ма о б е з б е ђе на њи хо в а ко хе рен т но с т, по т п уно с т и одр еђе но с т, к а о ш т о је сл у чај са п ра в н и м нор ма ма. Раз ли ка по сто ји и у по гле ду санк ци је, јер су бјек ти код оби чај них, трад и ц и ј ск и х и мо ра л н и х норм и немају о ба в ез у да п ри мене с а н кц ију, в ећ с амо пра во да је при ме не, што упра во ни је слу чај са прав ним нор ма ма код ко јих је при ме на санк ци је прав на оба ве за над ле жног ор га на Ibid., Id. 17 Id., 164.

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 Нај зад, док се ва же ње оби чај них, тра ди циј ских и мо рал них нор ми засн и в а на ве р о в ат но ћ и п ри ме не пси х и ч ке к а зне п р о т и в п р е к р ш и о ца, в а же њ е п р а в н и х норм и з а сн и в а с е на в е р о в ат но ћ и п ри ме не фи зи чке п рин у де п р ема пре кр ши о цу. То по ка зу је да су прав не нор ме не по сред но ве за не за ор га ни заци ју др жав не вла сти, док то не мо ра да бу де слу чај са дру штве ним оби ча ји ма, тра ди ци јом, мо рал ним нор ма ма или нор ма ма дру штве них ор га ни за ци ја УТВР ЂИ ВА ЊЕ РАЗ ЛИ КА И СЛИЧ НО СТИ ИЗ МЕ ЂУ МО РАЛ НИХ И ПРАВ НИХ НОР МИ Ка да се се упо ре де са мо прав ни и мо рал ни про пи си, тј. прав не и мо ралне нор ме, та ко ђе се мо же за па зи ти не ко ли ко ва жних раз ли ка. Оне на ла жу до дат но раз ма тра ње од но са пра ва и мо ра ла. Пре све га, мо рал или осе ћај за мо рал ност пред ста вља ге не рич ко чо веко во свој ство, као што је на го ве ште но. Реч је о из вор ном осе ћа ју за људ скост ко ји је уро ђен људ ским је дин ка ма. Са пра вом то ни је слу чај. Оно је про ис тек ло и з н у ж но с т и од р ж а в ањ а з аједн и чког ж и в о т а људ ск и х је д и н к и, њи хо в ог с а ж и в о т а. Реч је о с т е че ном о с е ћ а ју з а д ру ш т в е но с т ко ји на ме ће ц и ви л и з о - ва ност. Као та кав, мо рал је нај ста ри ја вр ста нор ми, на ста ла кад и људ ска би ћа, док то ни је слу чај са пра вом ко је је на ста ло ка сни је, и то не од мах, већ на кон дру гих, ста ри јих дру штве них нор ми, а пре свих оби ча ја и тра ди ци је. Очи глед но, пр ве нор ме су би ле мо рал не, што зна чи да је пр во бит но пра во на с т а ло п р е у зи ма њ ем мо р а л н и х, а з а т и м т р а д и ц и ј ск и х и о би чај н и х но р м и, па тек за тим нор ми дру штве них ор га ни за ци ја. И з т е д ве суш т и н ске ра з л ике, н уж но, п р о и з и ла зе д ру г е ра з л и ке и з ме ђу пра ва и мо ра ла. Пре све га, пра ви ло је да су све прав не нор ме оба ве зни је за од но сне субјек те ка да су по др жа не мо рал ним нор ма ма. Такођ е, мор а лне но рме у в е к и м ају једнос т р ан и, а п р а вне но рме у в е к д в о с т р а н и к а р а к т е р. И при ро да мо ра ла је јед но став ни ја од при ро де прав не нор ме, ко ја је сло женија: морал је само императивна појава, а право у исто време императ и в но - ат ри бу т и в на по ја в а (од л а т и н ск и х р е ч и i m p e r io з а по в е да т и, п р о п и- си ва ти, на ла га ти и a t r i b u o по де ли ти, до зна чи ти). Мо рал се из ра жа ва јед но став ном фор му лом dо fas ( дај да учи ниш људ и ма ), док за п ра во по с то је сло же н и је фор м у ле: do ut des ( да јем да ми даш ), fa c io u t fa c i a s ( чи ним да ми учи ниш ) или do ut fa ci as, fa cio ut des ( да јем да ми учи ниш, чи ниш да би ми дао ). 18 Вид. Д. Ми тро вић, Те о ри ја др жа ве и пра ва, Бе о град 2010, ; Гор да на Ву ка - д и н о в и ћ, Те о ри ја др жа ве и пра ва II, Но ви Сад 2007, 80,

8 Др Дра ган М. Ми тро вић, Др Гор да на Р. Ву ка ди но вић, Област права и морала (стр. 9 21) За по сто ја ње мо ра ла ни је ну жно по сто ја ње дру гих љу ди. Чо век има мо - рал не оба ве зе и пре ма са мом се би, а не са мо пре ма дру ги ма, као што је слу чај са пра вом. Мо рал мо же да бу де лич ни и дру штве ни, док пра во мо же да бу де с а мо д ру ш т в е но. Мор а л о б у х в ат а с в е с пољ аш њ е и у н ут р аш њ е а кт е. Мор а лној но рм и одг ов а р а ју, и л и не, сви св е сн и и с ло б од н и а к т и, же љ е и л и м ис л и п р ет очен и у у н у т р а ш њ е а к т е, д ок п р ав о о бух в ат а с а мо с по љ а ш њ е, д ру ш т в е не а к т е ко ји су јед на ки ак ти ма дру гих љу ди пре ма на ма. Најз а д, док је з а нек и неморала н а к т п рвенс т вено на длеж а н у н ут раш њи суд са ве ст и, за нек и незакони т п равни ак т п р вен ст ве но је над ле жан спо ља ш њи фор ма лн и суд са ње г о ви м спо љ а ш њи м ка зна ма ко ји ма се поново успос т ав љ а де л и к т ом на ру ше на р а в но т е ж а. 19 По р ед ја сн и х р а з л и к а, по с т о је и ја сне с л и ч но с т и и з ме ђу п р а в а и мо р а - ла. Нај ва жни ја се са сто ји у то ме што пра во и мо рал усме ра ва ју људ ско пона ша њ е р а д и о с т в а р е њ а од р е ђе н и х в р ед но с т и, п ри л а г о ђа в а ју с е спољ н и м у т и ца ји ма и п р о ме на ма у д ру ш т ву и т е же по с т и з а њу по т п у ног о б у х в а т а њ а и нор м и ра њ а од но са на не п р о т и в р е ча н, ја са н и од р е ђен нач и н. 20 Пре ма том з а јед н и ч ком ц и љу, мо ра л не нор ме су нај бл и же п ра в н и м и п ра в не мо ра л н и м. И јед не и дру ге нор ме тре ба да спре че да се му дрост ко ри сти за сплет ке, па мет за по длост, а хра брост за без о бра злук. Пра во се ну жно осла ња на мо рал и мо рал се ну жно осла ња на пра во. Због те ве зе бли ско сти, мо же се го во ри ти не са мо о мо рал но сти пра ва, већ и о прав но сти мо ра ла УКР ШТА ЊЕ ПРА ВА И МО РА ЛА И ОБЛАСТ Н Е Ј ЕД Н А К Е П РА В НО СТ И МО РА Л А Де ли мич но по ду да ра ње пра ва и мо ра ла по ка зу је да се пра во и мо рал укр шта ју. То укр шта ње је мо гу ће об ја сни ти ослон цем на но се ћу иде ју те о рије сим фо ни је ко ја је у сред њем ве ку ко ри шће на за об ја шње ње и уре ђе ње одно са ц р к ве и д р жа ве. 22 По а на ло г и ји са њом, но се ћа па ра фра за и де је т е о ри је 19 Вид. М. Трај ко вић, Пр а в о у с в ет у в р е д н о с т и, З б о р н и к р а д о в а П р а в н о г ф а к у л т е т а у Но вом Са ду, 2012, Год. 46, бр. 1, Но ви Сад 2012, Џ. Раз, Ети ка у јав ном до ме ну, Бе о град Под го ри ца 2005, Д. Ми тро вић, Те о р и ја с и м ф о н и је (с к л а д а и з м е ђу ц р к в е и д р ж а в е), п р в и п у т је од р е ђ е н а у ш е с т ој н о в е л и Ј у с т и н и ј а н о в о г C o r p u s i ur i s c iv il i s 535. г од ин е, а з ат и м о пш т еп р их в аћ ен а у ц ел ој Ви зантији и дру гим православним земљама. Наро чито је успешно примењивана у средњове - ков ној Ср би ји з а в р е ме в л а д а ви не д и н а с т и је Не м а њи ћ а. Њ е н а с у ш т и н а с а с т о ји се у с ле де ћем: у ме ђу соб ном од но су цр кве и др жа ве по сто је два крај ње не при род на ста ња. То су ц е з а р о - п а п и з а м, ка да је вла дар вр хов на власт у цр кви и др жа ви, и п а п оц е з а р из а м, к а д а д ухо в н и

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 сим фо ни је, овог пу та за уре ђе ње од но са пра ва и мо ра ла, са сто ја ла би се у следе ћем: у ме ђу с о б ном од но с у п р а в а и мо р а л а по с т о је д в е к р ај њ е р а з л и ч и т е си ту а ци је. Пр ва се од но си на потпуну превласт државног права над друштве - ним пра вом и мо ра лом, због под ре ђе но сти нор ми дру штве ног пра ва и раз дваја ње пра ва од мо ра ла, што је штет но. Дру га се од но си на пот пу но спа ја ње пра ва и мо ра ла, бо ље ре че но на уто пље ност пра ва у мо рал и мо ра ла у пра во, што је нео ства ри во; реч је о хи ме ри. Због то га је нај бо ље је да се пра во и мо рал у к р ш та ју, по п у т д ва к ру га ко ји се ме ђу соб но се к у, ч и не ћ и т ри обла ст и: ч и сто п р а вн у, ч ис т о мор а лн у и мешовит у (п р а вно -мо р а л н у и л и мо р а л но -п р а в н у). Пр ву област чи не чи сто прав не нор ме, без по тре бе за ослон цем на морал не нор ме (нпр., тех нич ке нор ме и прав ни стан дар ди, нор ме де фи ни ци је итд.). Ин те ре сант но је да то не ва жи увек за нај ви ше прав не нор ме (нпр., устав на на че ла). Дру гу област за јед но чи не прав не и мо рал не нор ме. У њој не ке мо ралне по ста ју прав не, дру ге се по ду да ра ју са прав ним нор ма ма али због то га не поста ју прав не већ за др жа ва ју ка рак тер мо рал них норми, док се неке мо - рал не нор ме не по ду да ра ју са прав ним нор ма ма али их по др жа ва ју. Са мо у ов ој д руг ој о б л ас т и з биљ а д ол аз и д о у к рш т ањ а, п р еп л ит а њ а и с р ас т ањ а прав них и мо рал них нор ми, тј. зби ља се мо же го во ри ти о за јед нич кој области пра ва и мо ра ла. Та област је ди на мич на у још ве ћој ме ри од дру ге две, јер у њој прав не нор ме по др жа ва ју мо рал не и мо рал не нор ме прав не, и све то у јед ном не пре ста ном жи вом то ку. У су прот ном, до шло би до су ко ба и раз два ја ња пра ва од мо ра ла и мо ра ла од пра ва. Мо ра л не нор ме п ре све г а по с т а ју п ра в не њи хо ви м ко дификовање м (нпр., ка да мо рал на нор ма по ста не пи са на за кон ска нор ма: прав на за бра на уби ства пр во бит но је би ла чи сто мо рал на нор ма, али је та прав на за бра на по ста ла ри г и д н и ја од п ри л а г о д љи ви ји х мо р а л н и х но р м и). О ч и глед но је да мо р а л не нор ме сво јим ко ди фи ко ва њем по ста ју или чи сто прав не или, упр кос ко дифи ко ва њу, зад ржа ва ју свој мо ра л н и об л и к и ка ра к т е р по ред с т еченог п ра в ног об ли ка и ка рак те ра. У том слу ча ју го то во да не по сто ји мо гућ ност да до ђе до су ко ба из ме ђу прав них и мо рал них нор ми. Дру ги на чин је ре ц е п ц и ја, тј. пре у зи ма ње мо рал них нор ми без њи хо ве ко д и фи к а ц и је (н п р., к а да с у д и ја р е ша в а спо р по зи в а њ ем на мо р а л н у но р м у у слу ча ју по сто ја ња прав не пра зни не). К а р а к т е ри с т и ч на је и си т у а ц и ја ко ја с е од но си на у по р ед но по с т о ја њ е прав них и мо рал них нор ми у ис тој обла сти прав но сти мо ра ла. До то га до ла зи по гла вар има и ду хов ну и др жав ну власт. По што су оба ста ња не при род на за цр кву и др жаву, а штет на за дру штве ну за јед ни цу, нај бо ље је да по сто је две вла сти: цр кве на и др жав на, по п у т д в а к ру г а ко ји с е ме ђу с о б но с е к у, ч и не ћ и т р и о б л а с т и: ч и с т о ц рк в е н у, ч ис т о д р ж а вн у и за јед нич ку. За то је нај бо љи онај об лик др жа ве у ко ме по сто ји сим фо ни ја (вид. Дим шо Пе р и ћ, Ц р кв е н о п р а в о, Бе о град 1996, ). 17

10 Др Дра ган М. Ми тро вић, Др Гор да на Р. Ву ка ди но вић, Област права и морала (стр. 9 21) за х ва љу ју ћ и уни фи ка ци ји и хар мо ни за ци ји, с т и м ш то се у н ификац ија односи на ујед на ча ва ње мо рал них са прав ним нор ма ма, а хар мо ни за ци ја на њи хо во ус а гл а ша в а њ е, т ј. на п р е у зи ма њ е по је д и н и х р е ше њ а и з мо р а л н и х но р м и и њи хо во ко ри шће ње у прав ним нор ма ма. Ти ме се до дат но укла ња ју раз ли ке и з ме ђу п ра в н и х и мо ра л н и х нор м и. Је д и но, сма т ра с е да у сл у ча ју по с т о ја њ а прав них нор ми, та кве мо рал не нор ме спа да ју у дру штве но а не др жав но право. Због т о г а се оне по не ка д сус рећу у по т п у ном, не ш т о че ш ће у не по т п у ном, а нај че ш ће у не до в р ше ном д руш т веном п раву. 23 Зах в аљујућ и код ифик ац ији, р е цеп ц и ји, у н и фи к а ц и ји и х а р мо н и з а ц и ји знат но с е у ма њу је мо г ућ но с т с у- ко бља ва ња пра ва и мо ра ла јер сви сло је ви дру штве ног пра ва тре ба да бу ду ујед на че ни и уса гла ше ни са од но сним сло је ви ма др жав ног пра ва. Тре ћу област чи не чи сто мо рал не нор ме без ослон ца или ве зе са правним нор ма ма. До то га до ла зи или због то га што не по сто ји по тре ба, бо ље ре чено не мо гу ће је а ти ме и не по треб но, да се од но си ко ји су пред мет мо рал них но р м и (љу ба в, п ри ја т е љ с т в о, д ру г а р с т в о, по ш т о в а њ е и тд.) р е г у л и ш у п р а в - ним нор ма ма, или због то га што не ке прав не нор ме пре ла зе у мо рал ну област и по с т а ју ч и с т о мо р а л не. К ад а н ис у с уп р о тне п р а вн и м, и ч ис т о мор а лне нор ме у нај ши рем сми слу мо гу да по др жа ва ју пра во и ње го ву при ме ну. 5. ЗА К ЉУ Ч А К По т ре бу за по с т о ја њем н у ж не ве зе и за јед н и ч ке обла с т и п ра ва и мо ра ла не тре ба по себ но об ја шња ва ти. До вољ но је ре ћи: ка да би се пра во пот пу но одво ји ло од мо ра ла, та да би по ста ло јед на раз о бру че на си ла ко ја би на кра ју са му се бе уни шти ла. То се (нпр.) до го ди ло са ра си стич ким Нир нбер шким зако н и ма, ко ји н и с у би л и не мо р а л н и с а с т а но ви ш т а не ког д руг ач ијег мор ал а, већ су би ли ап со лут но из ван сва ког мо ра ла, да кле, би ли су пот пу но амо рал ни. Бу ду ћи да по сто ји за јед нич ка област пра ва и мо ра ла, то се мо же за кључи ти не ко ли ко ства ри о ну жној ве зи пра ва и мо ра ла, тј. о сра ста њу, укр штању и ме ђу соб ном по др жа ва њу прав них и мо рал них нор ми: мо ра л и л и ба р ем о с е ћ ај з а мора лно с т п р ед с т а в љ а г е не ри ч ко чо ве ко во свој ство, док то са пра вом ни је слу чај јер ни је реч о уро ђе ном већ сте че ном осе ћа ју за дру штве ност ко ји на ме ће ци ви ли зо ва ност; мо рал је оби мом не у по ре ди во ши ри од пра ва. Мо рал мо же у исто в р е ме д а бу де л и ч н и (ау т ономн и) и д ру ш т в е н и (хе т е р о ном н и), д ок п р а в о мо же да бу де са мо дру штве но (хе те ро ном но); мо рал је нај ста ри ја вр ста нор ми, на ста ла кад и људ ска би ћа, док то ни је слу чај са пра вом ко је је на ста ло тек по ја вом др жа ве. За по сто ја ње мо ра ла ни је Вид. Д. Ми тро вић,

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 н у жно по сто ја ње д ру гих љу ди. Чо век има мо ра л не оба везе и п рема самом себи, а не са мо пре ма дру ги ма, што ни је слу чај са пра вом ко јим се пр вен стве но у р е ђу ју д ру ш т в е н и од но си; прве норме би ле су мо рал ног ка рак те ра, док је пр во битно право настало знат ним пре у зи ма њем мо рал них, па тек за тим тра ди циј ских, оби чај них и л и нор м и бр ој н и х д ру ш т в ен и х орг ан из ац и ја. То по т в р ђу је и п ра ви ло да с у све п ра в не норме обавезн ији за односне субјек т е ка да су по д р жа не мо ра л н и м нор ма ма. п р а в о и мо р а л з а јед но усме р а в а ју људ ско по на ша њ е р а д и о с т в а р е њ а од ре ђе них вред но сти, при ла го ђа ва ју се спољ ним ути ца ји ма и про ме на ма у д ру ш т ву и т е же по с т и з а њу по т п у ног о б у х в а т а њ а и но р м и р а њ а од но с а н а не п ро т и вре чан, ја сан и од ређен нач и н. Према том за јед н и ч ком ц и љу, мо ра л не нор ме су нај бли же прав ним и прав не нор ме мо рал ним. Ко ли ко је сна жан утицај мо ра ла на пра во по ка зу је то да је лак ше би ти про тив прав них за по ве сти не го про тив мо рал них, код ко јих за ин те ре со ва ни су бјек ти ина че не ма ју обаве зу да при ме не санк ци ју већ са мо мо гућ ност или пра во да је при ме не. По ред на ве де них, мо же се закључити још неколико важних ствари о нужној ве зи пра ва и мо ра ла, тј. о сра ста њу, укр шта њу и ме ђу соб ном по др жа - ва њу прав них и мо рал них нор ми: не пос т оји н иједно св ојс т в o п р а внос т и ко је не с а д ржe хе т е р о ном не мо рал не нор ме. Због то га су упра во те мо рал не нор ме нај бли же прав ним нор ма ма; иста свој ства прав но сти ни су у јед на кој ме ри и оби му при сут на у п р а в н и м и мо р а л н и м но рм ам а. З ависно од с т епен а р а спо л аг ањ а п р а вн и м св ој с т вим а, мор а лне но рме с е н ал аз е у р а з л и ч и т и м с ло је ви м а д р ж а в ног и д ру ш т в е ног п р а в а ; у з а јед н и ч к у о бла с т п ра в а и мо ра ла спа да ју све хе т е р о ном не мо ра л не норме којима се у ре ђу је спо ља ш ње, д ру ш т ве но по на ша ње љу д и са ма ње -ви ше тра диционалним предметом регулисања, мање -више формализо ваним, мер - љи ви м, п ре ц и зно од ре ђе н и м ц иљем да буд у ос т ва ре не вред но с т и ре да, м и ра, си гур но сти, прав де због са по сто ја ња љу ди у дру штву; ка да се ка же област пра ва и мо ра ла, ми сли се пре све га на за јед нич ко по сто ја ње правних и моралних норми које са држе исте или слич не за повести. у област пра ва и мо ра ла спа да ју и мо рал не нор ме ко је су по ста ле п р а в не, код који х је с ад рж ај мор а лне з апов ес т и пос т а о но ви с ад рж ај п р а вне за по ве с т и а л и без ра с к и да ња сва ке ве зе са мо ра лом, због че г а је њи хо ва ве за са мо ра лом п рвен ст ве но е т и о ло ш ка. Та к ве нор ме се че сто сусре ћу у нај ви ш и м д р ж а в н и м п ра в н и м нор ма ма на че л ног и л и оп ш т ег к а ра к т е ра, ко је н и су са мо прав не већ и мо рал не. та ко ђе, у област пра ва и мо ра ла спа да ју и оне хе те ро ном не мо рал не нор ме ко је са др жа јем сво јих за по ве сти са мо по др жа ва ју прав не нор ме; 19

12 Др Дра ган М. Ми тро вић, Др Гор да на Р. Ву ка ди но вић, Област права и морала (стр. 9 21) нај зад, у област пра ва и мо ра ла спа да ју и оне прав не нор ме ко је су и з г у би ле св ој п р а в н и к а р а к т е р и по с т а ле мо р а л не а л и б е з р а с к и да њ а св а ке ве зе са пра вом, због че га је њи хо ва ве за с пра вом та ко ђе ети о ло шка; из обла сти пра ва и мо ра ла ис кљу че не су мо рал не нор ме ко је не по држа ва ју прав не нор ме и угро жа ва ју успе шно оства ри вање права. Подразуме - ва се да у исту за јед нич ку област не спа да ју ни чи сто мо рал не нор ме без ика квих до дир них та ча ка са пра вом; област пра ва и мо ра ла рас про сти ре се у свим сло је ви ма др жав ног и дру штве ног права (потпуног, непотпуног, не до вр ше ног). Та чи ње ни ца по казу је не са мо обим рас про сти ра ња, већ и зна чај те обла сти. Та чи ње ни ца омо гу ћа ва да се за кљу чи ка ко су пре ма сте пе ну прав не оба ве зно сти мо ралне нор ме т р о с т ру ко од р е ђене и т р ос лојно ра с по р е ђе не у по ме н у т и м в р с т а ма др жав ног и дру штве ног пра ва, тј. да уну тар оп ште и за јед нич ке по сто је и т р и по с е б не под об л ас т и п р ав а и мор ал а неједн аког с т епен а о б ав ез нос т и. Укршта ње и по ду да ра ње пра ва и мо ра ла нај и зра же ни је је у обла сти не до вр - ше ног д ру ш т ве ног п ра ва, је р су нор ме д ру ш т ве ног п ра ва нај бл и же мо ра л н и м нор ма ма; Украт ко при ка за но укр шта ње, пре пли та ње и сра ста ње прав них и мо - р а л н и х но р м и по к а з у је још не ш т о: да с е з а јед н и ч к а о бл а с т р а с п р о с т и р а њ а пра ва и мо ра ла мо же по сма тра ти у ши рем и ужем сми слу у ши рем сми слу, ка да об у хва та све прав не нор ме и све хе те ро ном не мо рал не нор ме, а у ужем см и с л у, к а да о б у х в а т а с а мо п р а в не но р ме ко је по д р ж а в а ју мо р а л не но р ме, од но сно са мо мо рал не нор ме ко је по др жа ва ју прав не нор ме. Ово уже зна че - њ е п р а в но с т и мо р а л а је п ри х в а тљи ви је, је р и з в а н њ е г а о с т а ју ч и с т о п р а в не нор ме ко је су мо рал но не у трал не (нпр., тех нич ке прав не нор ме и стан дар ди) и ч и с т о мора лне норме које су и л и и зв а н о бла с т и и н т е р е с о в а њ а п ра в а (н п р., по ме н у т и од но си љу ба ви, п ри ја т е љ с т в а, д ру г а р с т в а, по ш т о в а њ а и тд.) и л и их пра во за бра њу је. Свест о по сто ја њу за јед нич ке обла сти пра ва и мо ра ла тре ба да по сто ји на ро чи то у слу ча је ви ма ка да по зи ти ви стич ки усме рена правна пракса на - ла же јед но став ни је и лак ше ре ше ње да се при ме њу ју пра ви ла ко ја ис кључ ив о п р и п а д а ј у п и с а ном п р а ву. Бу д у ћ и д а т ај ц и љ н и је мо г у ћ е д о с л ов но с п р о в е с т и у де ло, т а к в а по г р е ш н а п р а к с а п р е р а с т а у нек у в рс т у п р а вног на си ља ко је де ху ма ни зу је пра во и пре тва ра га у сред ство ин стру мен та лизо ва ног на си ља ли ше ног мо ра ла. Пра во се ну жно из о па чу је ка да се одво ји од мо ра ла, док област пра ва и мо ра ла тре ба да спре чи да се му дрост ко ри сти за сплет ке, па мет за по длост, а хра брост за без о бра злук. 20

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 Dra gan M. Mi tro vić, Ph. D., Full Pro fes sor Uni ve r sit y of Be l g ra d e Fa culty of Law Bel gra de dra gan m@i us.bg.ac.rs Gor da na R. Vu ka di no vić, Ph. D., Full Pro fes sor Uni ver sity of No vi Sad Fa culty of Law No vi Sad G. Vu ka di no vic@pf.uns.ac.rs The Fi eld of Law and Mo ra lity Ab s t r a c t: Law and mo ra lity are not the sa me, but the re la ted phe no me na. T he afo re me n t ione d differe nce require s f ur the r con si de ra t ion of the cha rac te r i st ic te ac hings con cer ned with the re la ti on ship bet we en law and mo ra lity. They boil down to the three main ones: te ac hings which com ple tely se pa ra te law from mo rality, te ac hings which re fer to the iden ti fi ca tion of law with mo ra lity and te ac hings which link law and mo ra lity. This last, the third te ac hing is the most ac cep ta ble be ca u se it ac know led ges that it has to do with the phe no me na which par ti ally in te r se c t d u e t o th e c h a ra c te r i st ic si mi la r i t i e s d e s pi te th e si m u l t a n e o u s e x i ste n c e of the cha rac te ri stic dif fe ren ces. Owing to that in ter sec tion, law and mo ra lity cre a te three fi elds (re sem bling the the ory of the symphony in a sta te): pu re le gal, pu re mo ral, and a mi xed one (le gal and mo ral). In ter sec ting, in tert wi ning and gro wing in to one of le gal and mo ral norms show that the com mon fi eld thro ug ho ut which spread law and mo ra lity (the fi eld of the le ga lity of mo ra lity) can be vi e wed in a bro a der and nar ro wer sen se in a bro a der sen se when it re fers to all le gal norms and all he te ro no mo us mo ral norms, and in a nar ro wer sen se when it re fers only to the le gal norms that sup port mo ral norms and mo ral norms that sup port le gal norms. That nar ro wer me a ning of the le ga li t y o f m o r a li t y i s m o r e a cc e pt ab le b ec aus e o u tsid e i t r e m a i n p u r e l y lega l norms which are mo rally ne u tral (e. g. tec hni cal le gal norms and stan dards) and pu rely mo ral norms which are le gally ir re le vant (e. g. re la ti on ships of lo ve, fri endship, co mra des hip, re spect, etc.) or which are for bid den by law. Keywords: Law. Mo ra lity. Mo ra lity of law. Le ga lity of mo ra lity. Да тум при је ма ра да: