Kvartalni monitor br. 49 april jun 2017 OSVRTI 47 Šta do sada znamo o nejednakosti dohotka u Srbiji? Gorana Krstić 1, Jelena Žarković Rakić 2 Uvod Srb
|
|
- Вера Обрадовић
- пре 5 година
- Прикази:
Транскрипт
1 Kvartalni monitor br. 49 april jun 2017 OSVRTI 47 Šta do sada znamo o nejednakosti dohotka u Srbiji? Gorana Krstić 1, Jelena Žarković Rakić 2 Uvod Srbija beleži najvišu nejednakost u raspodeli dohotka, merenu Gini koeficijentom, među evropskim zemljama prema podacima iz Ankete o prihodima i uslovima života. Gini koeficijent u iznosu od 38,2 poena u godini bio je značajno veći od prosečnog Ginija za EU - 28 zemalja (31,0), i takođe viši nego u bilo kojoj drugoj bivšoj jugoslovenskoj republici, kao na primer Makedoniji (35,2), Hrvatskoj (30,6), i posebno u Sloveniji (24,5). Uprkos tome, interesovanje donosilaca odluka u Srbiji za problem nejednakosti do sada je bilo prilično ograničeno. Glavna zabrinutost Vlade proteklih nekoliko godina nije se odnosila na problem nejednakosti i siromaštva već pre svega fiskalne konsolidacije, očuvanja makroekonomske stabilnosti i podsticanja rasta i investicija. S obzirom na malu zainteresovanost donosilaca odluka za temu nejednakosti, ne iznenađuje i da nisu razvijene zvanične procedure za procenu distributivnih efekata javnih politika pre njihovog usvajanja. Istovremeno, akademska istraživanja o nejednakosti u Srbiji su malobrojna. Milanović (2003) ispituje nejednakost potrošnje i dohotka i doprinos svake komponente dohotka nejednakosti. Krstić i dr. (2007) i Krstić i Sanfey (2011) analiziraju obim i dinamiku nejednakosti zarada, kao i faktore koji je objašnjavaju korišćenjem podataka Ankete o radnoj snazi (ARS) i Ankete o životnom standardu (AŽS) Ranđelović i Žarković-Rakić (2011) pokazuju da sistem poreza na dohodak u Srbiji ima značajno manje redistributivno dejstvo, odnosno kapacitet da smanji nejednakost, u odnosu na sistem poreza na dohodak (uglavnom starih) zemalja članica Evropske unije. Slično, u starim zemljama članicama EU najvažnije naknade iz domena socijalne pomoći znatno više smanjuju nejednakost u poređenju sa socijalnim naknadama u Srbiji. Pa iako fragmetisana i limitirana, dosadašnja istraživanja ukazuju na moguće uzroke visoke dohodne nejednakosti u Srbiji nizak redistributivni kapacitet poreza i socijalnih naknada, s jedne strane, i niske stope zaposlenosti i izražene dualnosti tržišta rada, s druge strane. 1 Ekonomski fakultet u Beogradu i FREN 2 Ekonomski fakultet u Beogradu i FREN U ovom osvrtu prikazaćemo šta znamo o nejednakosti dohotka do sada, odnosno, diskutovaćemo trenutno stanje nejednakosti i trend kretanja nejednakosti tokom poslednje decenije u Srbiji u odnosu na zemlje okruženja i Evropske unije (EU), kao i rezultate skorijih istraživanja koji mogu biti relevantni donosiocima odluka u našoj zemlji. U analizi ćemo koristiti podatke iz Ankete o prihodima i uslovima života (Survey on Income and Living Conditions, SILC) koju sprovodi Republički zavod za statistiku od godine po metodologiji koja je u uporediva sa standardima EU. Ova anketa obezbeđuje detaljne podatke o ukupnom dohotku domaćinstva i lica i njegovim komponentama, i upravo zbog toga predstavlja najbolji izvor podataka za merenje nejednakosti prema zvaničnoj metodologiji Republičkog zavoda za statistiku (i Eurostata). Polazni agregat za analizu nejednakosti je raspoloživi neto dohodak domaćinstva. To je novčani dohodak koji je, posle plaćenih poreza i doprinosa, raspoloživ domaćinstvu za potrošnju i štednju. Raspoloživi dohodak domaćinstva se dalje deli sa modifikovanom skalom ekivivalencije OECD-a (kako bi uzeli u obzir sastav domaćinstva i ekonomiju obima) i dobija ekvivalentni raspoloživi dohodak koji predstavlja osnovu za računanje nejednakosti. Srbija ima visoku nejednakost u raspodeli dohotka Praćenjem nejednakosti dohotka, merene Gini koeficijentom, u poslednje četiri godine, i poređenjem sa podacima koji postoje za prethodni period možemo izvesti nekoliko zaključaka: (1) Prema podacima SILC-a, vrednost Gini koeficijenta koja se kretala u intervalu od 38,0 do 38,6 u periodu ukazuje na relativno stabilnu i visoku nejednakost dohotka u Srbiji, značajno veću od proseka za EU-28; Tabela 1: Gini koeficijent (*100) za ekvivalentni raspoloživi dohodak, Srbija i EU, SILC, Srbija 38,0 38,6 38,2 38,6 EU 30,5 30,9 31,0... Izvor: Anketa o prihodima i uslovima života (SILC). Za Srbiju, Saopštenje br. број 087, Republički zavod za statistiku; Za EU baza Eurostat-a: (2) došlo je do rasta nejednakosti u odnosu na prethodnu deceniju, ali deo tog rasta svakako je posledica različitih izvora podataka koji su korišćeni: Ankete o potrošnji
2 48 Šta do sada znamo o nejednakosti dohotka u Srbiji? domaćinstva (APD) i SILCa koji je postao dostupan tek od godine (Krstić, 2016); (3) nejednakost dohotka od je verovatno bila veća od nejednakosti koju je bilo moguće pratiti na osnovu APD, ali sve do pojave SILC-a nije bilo adekvatnih anketnih podataka dizajniranih za obuhvat dohotka koji bi to pokazali (osim podataka iz Ankete o životnom standardu); Da bi ponudili odgovor na pitanje kako smanjiti nejednakost dohotka u Srbiji, bavili smo se potencijalnim uzrocima visoke nejednakosti. Jedan od uzroka visoke nejednakosti u Srbiji jeste visok procenat lica koja žive u domaćinstvima koja imaju veoma nizak intenzitet rada (Krstić, 2016), a to su lica koja rade manje od 2.5 meseca tokom jedne godine. Podaci SILC-a iz godine ukazuju da je radna intenzivnost članova domaćinstva u Srbiji veoma niska, sa znatno većim učešćem ovih lica starosti do 60 godina (21,2%) od evropskog proseka (10,5%) i od pojedinačnih zemalja EU (izuzev Irske 21,1%). Tome je doprinela visoka neaktivnost stanovništva radnog uzrasta u Srbiji, kao i činjenica da nizak procenat takvih lica živi sa drugim odraslima koji rade. Srbija ima najveće učešće lica koja ne rade, posebno nezaposlenih, u stanovništvu radnog uzrasta u poređenju sa zemljama EU. Analiza nejednakosti prema intenzitetu rada članova domaćinstva ukazuje da je nejednakost dohotka najveća za domaćinstva sa veoma niskim intenzitetom rada i da se smanjuje sa rastom intenziteta rada članova domaćinstva (Krstić i Žarković Rakić, 2017a). Najveće smanjenje nejednakosti je prelaskom iz veoma niskog ka niskom intenzitetu rada, što je očekivano jer domaćinstvima sa veoma niskim intenzitetom rada pripadaju i lica koja ne rade. To ukazuje da bi se značajnije smanjenje nejednakosti dohotka moglo ostvariti upravo zapošljavanjem lica u ovim domaćinstvima. Dekompozicija ukupne nejednakosti na nejednakost između domaćinstava različitog intenziteta rada i preostalu nejednakost unutar tih domaćinstava ukazuje da razlike u prosečnom dohotku između domaćinstava sa različitim nivoom intenziteta rada objašnjavaju 19% ukupne nejednakosti dohotka. To znači da se najveći deo ukupne nejednakosti dohotka (81%) može pripisati nejednakosti unutar domaćinstava sa različitim nivoom intenzivnosti rada, što je zaključak koji može biti relevantan sa aspekta kreiranja javnih politika koje bi mogle da doprinesu smanjenju nejednakosti. Otuda, smanjenje nejednakosti dohotka unutar tih domaćinstava bi rezultiralo u značajnom smanjenju ukupne nejednakosti, a potencijalni faktori koji mogu uticati na nejednakost dohotka/zarada unutar tih domaćinstava su karakteristike lica (pol, starost, obrazovanje, bračni status, delatnost itd.) i domaćinstva, što ćemo dalje analizirati u nastavku teksta. Dekompozicija nejednakosti prema izvorima dohotka klasičnim metodom, merena Gini koeficijentom, ukazuje na nekoliko interesantnih zaključaka (Krstić i Žarković Rakić, 2017a): (1) zarade, koje čine najvažniji izvor dohotka (tri četvrtine ukupnog raspoloživog dohotka), imaju visoku nejednakost (0,615) i nejednako su raspodeljene pretežno ka bogatijim licima. To sve utiče da zarade najviše doprinose ukupnoj nejednakosti (93%) i povećavaju je. Svi ostali izvori dohotka, izuzev dohotka od kapitala (čiji je uticaj mali), smanjuju nejednakost; (2) najveći uticaj na smanjenje nejednakosti imaju porezi, zatim su to socijalni transferi, potom penzije i na kraju dohodak od samozaposlenosti i privatni transferi. Ipak, uticaj ovih komponenata dohotka na smanjenje nejednakosti je veoma mali jer, pod pretpostavkom ostalih nepromenjenih uslova, jedan procenat rasta poreza smanjuje nejednakost dohotka za 0,062, dok je kod socijalnih transfera taj efekat nešto manji i iznosi 0,055. Dekompozicija ukupne nejednakosti dohotka sekvencijalni pristupom je drugi način dekompozicije nejednakosti koji je korišćen da bi poredili pravac i veličinu uticaja svake komponente dohotka na nejednakost sa prosekom zemalja EU (Krstić i Žarković Rakić, 2017a). On podrazumeva da se uticaj svake komponente dohotka izračunava poređenjem nejednakosti dohotka bez i sa tim izvorom dohotka. 3 Sve komponente dohotka (izuzev zarada čiji uticaj nije ispitan jer je raspodela zarada bila početna, referentna raspodela sa kojom se poredi uticaj dohotka od samozaposlenosti) smanjuju nejednakost. Pravac uticaja je isti za sve komponente kao kod zemalja EU, jedino je razlika kod dohotka od samozaposlenosti, jer u većini zemalja EU ovaj dohodak povećava nejednakost (ILO 2015), a u Srbiji smanjuje. To je zbog toga što je kod nas najveći deo dohotka od samozaposlenosti povezan sa ranjivom zaposlenošću, budući da je raspodela ovog dohotka usmerena prevashodno ka siromašnijem delu populacije. Iako je Gini koeficijent raspoloživog dohotka u Srbiji znatno veći od proseka EU-28, važno je istaći da je Gini koeficijent za tržišni dohodak na nivou proseka zemalja EU (55,1 vs. 55,2). To ukazuje da je glavni uzrok visoke nejednakosti raspoloživog dohotka u Srbiji niska redistributivna uloga socijalnih transfera i poreza. 3 Ovaj metod dekompozicije nije pogodan ukoliko želimo da utvrdimo koja komponenta ima najveći uticaj na smanjenje/rast nejednakosti, jer se referentna raspodela menja sa uključivanjem svake nove komponente dohotka (ILO, 2015). Međutim, on je koristan za međunarodna poređenja.
3 Kvartalni monitor br. 49 april jun Najveća razlika u uticaju različitih komponenti dohotka na nejednakost u odnosu na EU postoji kod penzija. Ako penzije dodamo tržišnom dohotku, Gini koeficijent se smanjuje, u proseku, za 17,2 procentnih poena za zemlje EU a svega 10,9 procentnih poena za Srbiju. Jedno od objašnjenja moglo bi da se nađe u manjem obuhvatu stanovništva sistemom penzijskog osiguranja u Srbiji nego u EU, budući da 93% muškaraca i samo 79% žena u Srbiji prima penziju prema podacima Popisa iz 2012, kao i činjenica da u većem broju zemalja EU lica preko 65 godina primaju socijalne penzije, što takođe utiče na smanjenje nejednakosti. Ostali socijalni transferi smanjuju nejednakost u Srbiji nešto manje nego što pokazuje prosek EU (3,5 prema 3,7 procentna poena, respektivno), što se objašnjava niskim obuhvatom domaćinstava novčanom socijalnom pomoći i dečjim dodatkom i niskim iznosom obeju naknada u Srbiji. Porezi znatno manje utiču na smanjenje nejednakosti dohotka nego u EU (2,7 prema 4 procentna poena), što je posledica niske progresivnosti poreza na dohodak u Srbiji. Na kraju, budući da zarade najviše doprinose ukupnoj nejednakosti dohotka (prema prikazanim rezultatima dekompozicije nejednakosti prema izvorima dohotka), bavili smo se faktorima koji utiču na nejednakost zarada (Krstić and Žarković-Rakić, 2017b). Primenom regresionog metoda, dekomponovali smo nejednakost zarada prema različitim karakteristikama lica za koje očekujemo da utiču na zarade, kao što su godine starosti, nivo obrazovanja, pol i sl. Iako znatan deo varijacija zarada ostaje neobjašnjen varijablama u regresiji, rezultati ukazuju na značajnu ulogu obrazovanja u objašnjavanju nejednakosti zarada u Srbiji. Stepen obrazovanja čini čak 63% objašnjenog dela nejednakosti zarada godine. Uloga obrazovanja kao faktora koja utiče na nejednakost zarada bila je dominantna i tokom 2000-tih na osnovu podataka Ankete o životnom standardu (Krstić and Sanfey, 2011). Indikativni u ovom smislu su i podaci iz PISA istraživanja koji pokazuju da naš obrazovni sistem ne uspeva da poništi efekte socio-ekonomskih nejednakosti. Štaviše, u nekim segmentima ih i produbljuje s obzirom da podaci pokazuju 4 da je dvostruko više funkcionalno nepismene dece u porodicama koje se nalaze među 20% populacije najnižeg socio-ekonomskim statusa, nego u 20% najbolje stojećih porodica. Deca iz prve grupe zaostaju za svojim vršnjacima čiji roditelji pripadaju višim društvenim slojevima i to za dve školske godine. 4 gaps.html Kako se može smanjiti nejednakost u raspodeli dohotka u Srbiji? Sve veći broj istraživanja ukazuje na rast dohodne nejednakosti u razvijenim zemljama koji se odvija poslednje tri decenije (OECD 2011, IMF 2014). Neki od predloga za smanjenje nejednakosti kreću se od uvođenja garantovanog osnovnog dohotka, preko univerzalnog dečijeg dodatka i povećanja mogućnosti za vlasništvom nad kapitalom za šire slojeve populacije. Ističe se i aktivno rukovođenje procesom tehnološkog napretka koji bi povećao zapošljivost radnika, posebno onih sa niskim kvalifikacijama. Takođe, preporučuje se da se prate distributivne posledice uključivanja u međunarodne tokove trgovine (Atkinson, 2015). Srbija, s druge strane, sve i da ne prolazi kroz trenutne mere štednje, ne bi mogla finansijski da priušti uvođenje garantovanog minimalnog dohotka ili univerzalnog dečijeg dodatka. Rashodi na dve osnovne socijalne naknade, novčanu socijalnu pomoć i dečiji dodatak, iznose 0,6% BDP što je daleko ispod prosečnih 1,1% BDP koliko iznose rashodi na slične naknade u zemljama EU (Clavet et al, 2017). Niski iznosi ove dve socijalne naknade i slab obuhvat populacije ne mogu značajno da doprinesu smanjenju nejednakosti. Ipak, iako je u situaciji kada su na snazi mere štednje nerealno očekivati rast rashoda za socijalnu pomoć, može se raditi na boljem ciljanju pomoći, posebno dečijeg dodatka, kroz sprečavanje curenja naknade ka ne-tako-siromašnim pojedincima (recimo, onim koji ostvaruju dohodak u sivoj ekonomiji) i usmeravanje sredstava ka onima kojima su najviše potrebna. Globalizacija i tehnološke promene uticale su i na situaciju na tržištu rada Srbije, ali do najvećih promena je došlo usled restrukturiranja privrede, gašenja postojećih i stvaranja novih preduzeća, kao i u drugim bivšim socijalističkim zemljama. Uprkos određenom oporavku u periodu nakon poslednje ekonomske krize, situacija na tržištu rada Srbije je i dalje zabrinjavajuća s obzirom da raste broj osoba koje imaju veoma nizak intenzitet rada. Za samo dve poslednje godine njihov broj se uvećao za 130 hiljada. Većina među takvim licima su nezaposleni ili neaktivni (gde dominiraju penzioneri), i mahom se radi o osobama koje imaju nizak nivo obrazovanja. Rezultati dekompozicije ukupne nejednakosti prema intenzitetu rada članova domaćinstva pokazuju da se najveće smanjenje nejednakosti postiže upravo smanjenjem nejednakosti dohotka unutar tih domaćinstava. To znači da bi se povećanjem zaposlenosti lica u tim domaćinstvima smanjila nejednakost dohotka, jer bi se broj onih bez plate ili onih koji primaju naknadu za nezaposlene smanjio. Međutim, to nije dovoljno, ukoliko ovi novi poslovi ne bi bili sa punim radnim vremenom, permanentni, u formalnom sektoru, ili drugačije rečeno
4 50 Šta do sada znamo o nejednakosti dohotka u Srbiji? kvalitetniji poslovi sa većom zaradom, boljom socijalnom zaštitom i boljim drugim uslovima rada. Da bi se povećala njihova zapošljivost potrebno je kroz savetovanje, dodatne obuke i druge mere iz skupa aktivnih mera zapošljavanja, koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje, povećati nivo njihovih veština i kvalifikacija. S tim u vezi, potrošnja na aktivne mere bi trebalo da se poveća, što je i predviđeno Nacionalnom strategijom zapošljavanja 5 prema kojoj bi do godine potrošnja za ove svrhe trebalo da poraste do 0,5% BDP, Međutim, to trenutno izgleda teško dostižno s obzirom da su izdaci na aktivne mere iz godine u godinu opadali i sada iznose manje od 0,1% BDP. Važno je, međutim, delovati i pre nego što pojedinci dospeju na tržište rada a to znači osigurati što je moguće većem broju ljudi pristup kvalitetnom obrazovanju. S tim u vezi, podaci pokazuju da je stopa upisa u gimnazije značajno niža od proseka (za skoro 30%) kod dece iz nižih društvenih slojeva, a 16% viša kod dece iz bolje stojećih porodica. Ove nejednakosti se nastavljaju tokom daljeg školovanja jer gimnazijalci, iako čine svega trećinu svih maturanata, učestvuju sa skoro 50% u ukupnom broju studenata prve godine akademskih studija (Baucal i Pavlović Babić, 2009). Povećanje progresivnosti poreza na dohodak građana u Srbiji moglo bi da se ostvari kroz uvođenje prava na odbitke za izdržavane članove porodice (na šta sada imaju pravo samo građani koji plaćaju godišnji porez na dohodak, dakle, oni koji imaju visoka primanja) kao i kroz povećanje neoporezivog iznosa za zarade sa sadašnjih 25% na 50% prosečne zarade (Arandarenko and Vukojevic, 2008). No, iznad svega bi trebalo sadašnji, tzv. mešoviti sistem oporezivanja, koji se retko u ovom obliku može naći u savremenim poreskim sistemima, zameniti sistemom koji objedinjuje dohotke od rada i kapitala na koje se onda primenjuju progresivne poreske stope koje bi se kretale od 15% do 30%. Najzad, dalja istraživanja bi trebalo posvetiti uticaju penzija na smanjenje nejednakosti kako bi se precizno identifikovali uzroci manjeg redistributivnog kapaciteta ove vrste dohotka. Za sada, izgleda da je manja pokrivenost penzijama, posebno ženske populacije u ruralnim oblastima, jedan od uzroka takve situacije. Naime, poljoprivredna domaćinstva kada se i odlučuju da neko od članova bude prijavljen za socijalno osiguranje biraju da to bude nosilac domaćinstva, odnosno muški članovi porodice. S tim u vezi, da bi se smanjila nejednakost, a posebno siromaštvo u starosti, neophodno je raditi na povećanju obuhvata ruralne populacije socijalnim osiguranjem. 5 zaposljavanja_ pdf Literatura: 1. Arandarenko, M. and Vukojevic, V Labor Costs and Labor Taxes in the Western Balkans, in: Enhancing Efficiency and Equity: Challenges and Reform Opportunities Facing Health and Pension Systems in the Western Balkans, ed. by C.Bredenkamp, M.Gragnolati and V.Ramljak, World Bank, Washington DC Health, Nutrition and Population, pp Atkinson, A. (2015). Inequality: what can be done? Harvard University Press 3. Baucal, A. i Pavlović Babić, D. (2009) Kvalitet i pravednost obrazovanja u Srbiji: Obrazovne šanse siromašnih, Beograd: Vlada RS i Institut za psihologiju 4. Clavet, N, Tiberti, L., Vladisavljevic, M. Zarkovic Rakic, J., Anic, A., Krstic, G. and Randelovic, S. (2017). Reduction of child poverty in Serbia: Improved cash-transfers or higher work incentives for parents? Working Papers PMMA, org/documents/download/id/ International Labour Office (2015). Global Wage Report 2014/2015: Wages and Income Inequality. International Labour Office, Geneva. 6. IMF (2014). Redistribution, Inequality and Growth. International Monetary Fund Staff Discussion Note, April Krstić, G., Litchfield, J. & Reilly, B. (2007). An Anatomy of Male Labour Market Earnings Inequality in Serbia 1996 to Economic Systems, Vol. 31, Issue 1, pp Krstić G. and Sanfey, P. (2011). Earnings inequality and the informal economy: evidence from Serbia. Economics of Transition, 19(1), Krstić, G Why Income Inequality is so high in Serbia: Empirical evidence and a measurement of the key factor. Economic Annals, Volume LXI, No Krstić, G., Žarković Rakić, J. (2017a). Dohodna nejednakost u Srbiji: uzroci i preporuke za politiku, konferencija Naučnog društva ekonomista Srbije sa Akademijom ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet, Beograd: Ekonomska politika Srbije u godini, (redaktori M. Arsić i D. Šoškić), 2017, str Krstić, G., Žarković Rakić, J. (2017b). Please, mind the gap: Income inequality in Serbia, International conference Economic policy for smart, inclusive and sustainable growth, June 2017, Book of abstracts, p.28, Faculty of Economics, University of Belgrade.
5 Kvartalni monitor br. 49 april jun Milanović, B. (2003). Incidence of Social Transfers; Inequality in Bogićević et al., Poverty and Reform of Financial Support to the Poor (43-66). Republic of Serbia, Ministry of Social Affairs and Center for Liberal Democratic Studies, Belgrade 13. OECD (2011) An Overview of Growing Income Inequalities in OECD Countries: Main Findings. Organisation for Economic cooperation and Development. 14. Ranđelović S. i Žarković-Rakić J. (2011) Redistributivni efekti reforme poreza na dohodak: mikrosimulaciona analiza za Srbiju Tematski zbornik radova Ekonomska politika i razvoj. CID, Beograd 15. Republički zavod za statistiku (2017), Anketa o prihodima i uslovima života, Saopštenje br. 087.
EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA BROJ 32 JANUAR MIHAIL ARANDARENKO 1 GORANA KRSTIĆ 2 JELENA Ž
EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA BROJ 32 JANUAR 2019. 89 MIHAIL ARANDARENKO 1 E-mail: arandarenko@yahoo.com GORANA KRSTIĆ 2 E-mail: gkrstic@gmail.com JELENA ŽARKOVIĆ RAKIĆ 3 E-mail: zarkovic@ekof.bg.ac.rs NAUČNA
ВишеCRNA GORA / MONTENEGRO
CRNA GORA UPRAVA ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E 55 Broj Podgorica, 01. april 2019. godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Anketa o radnoj snazi 2018. godina U ovom saopštenju objavljuju
ВишеРепубличко такмичење
1 РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ОСНОВА ЕКОНОМИЈЕ БЕОГРАД, МАРТ 2015. Питања саставио: доцент др Ђорђе Митровић, Универзитет у Београду, Економски факултет 1. Монетаристи су Питања 1 поен а. сматрали да је незапосленост
ВишеMicrosoft PowerPoint - 22 Rakonjac Antic, Lisov, Rajic.ppt [Compatibility Mode]
PROBLEMI ODRŽIVOSTI JAVNOG SISTEMA PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANJA U SRBIJI Rakonjac-Antić Tatjana Lisov Milimir Rajić Vesna X MEĐUNARODNI SIMPOZIJUM Tržište osiguranja u poslednjoj dekadi i perspektive
ВишеPowerPoint Presentation
Показатељи технолошког напретка Технолошки развој Резултира стварањем нових или побољшањем постојећих производа, процеса и услуга. Технолошки развој - део економског и друштвеног развоја. Научни и технолошки
ВишеMakroekonomija
Ekonomski rast Štednja, akumulacija kapitala i proizvodnja Tehnološki napredak Prof.dr Maja Baćović 28/03/2019. Pojmovi Rast mjera kvantitativne promjene pojave ili procesa Razvoj mjera kvalitativne promjene
ВишеMakroekonomija
Makroekonomija Prof.dr Maja Baćović 14/02/2019. Cilj kursa Upoznati studente sa osnovnim makroekonomskim problemima, načinom mjerenja makroekonomskih aktivnosti, međuzavisnostima na makro-nivou i mogućnošću
ВишеPRIVREDNA KOMORA VOJVODINE
PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE Odbor za privredni sistem, ekonomsku politiku, razvoj, istraživanje i prestrukturiranje Pregled osnovnih indikatora privrednog kretanja u regionu AP Vojvodine za period I-IV
ВишеPREDLOG ZAKON O IZMENAMA ZAKONA O FINANSIRANJU LOKALNE SAMOUPRAVE Član 1. U Zakonu o finansiranju lokalne samouprave ( Službeni glasnik RS, br. 62/06,
PREDLOG ZAKON O IZMENAMA ZAKONA O FINANSIRANJU LOKALNE SAMOUPRAVE Član 1. U Zakonu o finansiranju lokalne samouprave ( Službeni glasnik RS, br. 6206, 4711, 9312, 9913, 12514 i 9515), u članu 35. stav 1.
ВишеPrivreda
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Republike Srpske, BDP u prvom polugodištu 2018. godine, u odnosu na isti period 2017. godine, ima pozitivnu stopu rasta od 3,4% (Q1 = 3,1% i Q2 = 3,6%).
ВишеMicrosoft PowerPoint - Pokazatelji TP i stopa TP_ za studente [Compatibility Mode]
Показатељи технолошког напретка Технолошки развој Резултира стварањем новихили побољшањем постојећихпроизвода, процеса и услуга. Технолошки развој - део економског и друштвеног развоја. Научни и технолошки
ВишеSZapJavSek
РЕПУБЛИКА СРБИЈА ГРАД НИШ УПРАВА ЗА ПРИВРЕДУ, ОДРЖИВИ РАЗВОЈ И ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ОДСЕК ЗА СТАТИСТИКУ ЗАПОСЛЕНОСТ У ЈАВНОМ СЕКТОРУ ГРАДА НИША Ниш, мај 2006. године УВОДНЕ НАПОМЕНЕ 2 Појам јавни сектор,
ВишеЈун 2017
Јун 2017 СТАТИСТИЧКИ БИЛТЕН Јун 2017 НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Београд, Краља Петра 12 Тел. 011/3027-100 Београд, Немањина 17 Тел. 011/333-8000 www.nbs.rs ISSN 1451-6349 Садржај Преглед текућих кретања..................................................
ВишеIMF Country Focus Autoput sa gustim saobraćajem u Holandiji: Ekonomski rast je ubrzao u cijeloj Europi, pretvarajući kontinent u pokretač globalne trg
IMF Country Focus Autoput sa gustim saobraćajem u Holandiji: Ekonomski rast je ubrzao u cijeloj Europi, pretvarajući kontinent u pokretač globalne trgovine (foto: Halfpoint/iStock by Getty Images) IMF
ВишеCRNA GORA UPRAVA ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 46 Podgorica 22. mart godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Kvartalni b
CRNA GORA UPRAVA ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 46 Podgorica 22. mart 2019. godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Kvartalni bruto domaći proizvod Crne Gore za IV kvartal 2018,
ВишеKretanja_na_trzistu_rada_2018
Кретања на тржишту рада у 2018. години - према Анкети о радној снази - 07.06.2019. МК 1/19 У овом извештају анализирају се кретања на тржишту рада у 2018. години. Анализа је превасходно заснована на подацима
Вишеcgo-cce-zaposljavanje
POLITIKA ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNA POLITIKA U EU Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori, a sprovodi ga Centar za građansko obrazovanje (CGO) u saradnji sa fondacijom Friedrich Ebert i NVO Natura. Dva temelja
ВишеНАРОДНАА БАНКАА СРБИЈЕ АНАЛИЗАА ИСПЛАТИВОСТИ ДИНАРС СКЕ И ДЕВИЗНЕ ШТЕДЊЕЕ Београд, јануар године
НАРОДНАА БАНКАА СРБИЈЕ АНАЛИЗАА ИСПЛАТИВОСТИ ДИНАРС СКЕ И ДЕВИЗНЕ ШТЕДЊЕЕ Београд, јануар 19. године I. УВОД Депозити становништва представљају значајан извор финансирања и доприносе стабилности финансијског
ВишеMAT izdanje na srpskom (2).pdf
Projekcije broja zaposlenih i penzionera i uticaj na održivost penzionog sistema Uvod Ljiljana Sekulić i Miladin Kovačević Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) predstavlja osnovnu finansijsku
ВишеИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА АНКЕТЕ О ИНФЛАЦИОНИМ OЧЕКИВАЊИМА Фебруар Београд, март 2019.
ИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА АНКЕТЕ О ИНФЛАЦИОНИМ OЧЕКИВАЊИМА Фебруар 219. Београд, март 219. С А Д Р Ж А Ј Уводна напомена... 3 Резиме... 4 Инфлациона очекивања финансијског сектора... 5 Инфлациона очекивања
ВишеCRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 22 Podgorica,13. februar godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor ISTRAŽIVA
CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 22 Podgorica,13. februar 2015. godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ, 2013. GODINA Podaci prezentovani u ovom
ВишеMicrosoft PowerPoint - Gda Dragana Kalinovic, direktor Republickog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.pptx
PANEL 4: REFORMA JAVNOG SEKTORA PENZIJSKI SISTEM KONTINUIRANI PROCES PROMENA Dragana Kalinović, direktor Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Način funkcionisanja RF PIO Fond je organizacija
ВишеPROFIL PRIVREDE PRNJAVOR Opština Prnjavor je jedna od privredno razvijenijih opština u BiH. Zahvaljujući dobrom geografskom položaju, kvalitetni
PROFIL PRIVREDE PRNJAVOR 2017. Opština Prnjavor je jedna od privredno razvijenijih opština u BiH. Zahvaljujući dobrom geografskom položaju, kvalitetnim lokacijama za investiranje, partnerskom i transparentnom
ВишеPoštovani, U saopštenju Istraživanje i razvoj, godina broj 24, od 1. februara godine, uočena je greška, nastala iz pogrešno popunjenog upi
Poštovani, U saopštenju Istraživanje i razvoj, 2011. godina broj 24, od 1. februara 2013. godine, uočena je greška, nastala iz pogrešno popunjenog upitnika izvještajne jedinice - Kliničko bolnički centar
ВишеMicrosoft PowerPoint - DS-1-16 [Compatibility Mode]
Ekonometrija 1-D Analiza vremenskih serija Predavač: Zorica Mladenović, zorima@eunet.rs, http://avs.ekof.bg.ac.rs kabinet: 414 1 Struktura predmeta Izučavaju se dve oblasti: Analiza vremenskih serija Analiza
ВишеИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА АНКЕТЕ О ИНФЛАЦИОНИМ OЧЕКИВАЊИМА Мај Београд, јун 2019.
ИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА АНКЕТЕ О ИНФЛАЦИОНИМ OЧЕКИВАЊИМА Мај 219. Београд, јун 219. Садржај: Уводна напомена... 2 Резиме... 3 Инфлациона очекивања финансијског сектора... 4 Инфлациона очекивања привреде...
ВишеMinistria e Tregtisë dhe Industrisë Ministarstvo Trgovine i Industrije Ministry of Trade and Industry IZVEŠTAJ O OSNOVNIM INDIKATORIMA UČINKA ZA REGIS
Ministria e Tregtisë dhe Industrisë Ministarstvo Trgovine i Industrije Ministry of Trade and Industry IZVEŠTAJ O OSNOVNIM INDIKATORIMA UČINKA ZA REGISTRACIJU PREDUZEĆA NA KOSOVU U PERIODU: OKTOBAR DECEMBAR
ВишеKOMISIJA ZA KONTROLU DRŽAVNE POMOĆI Broj: 01- Podgorica, 18. jun godine Na osnovu člana 10 stav 1, tačka 1 i člana 19 stav 3 Zakona o kontroli d
KOMISIJA ZA KONTROLU DRŽAVNE POMOĆI Broj: 01- Podgorica, 18. jun 2014. godine Na osnovu člana 10 stav 1, tačka 1 i člana 19 stav 3 Zakona o kontroli državne pomoći ("Službeni list CG", br. 74/09 i 57/11)
ВишеФебруар 2018
Фебруар 2018 СТАТИСТИЧКИ БИЛТЕН Фебруар 2018 НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Београд, Краља Петра 12 Тел. 011/3027-100 Београд, Немањина 17 Тел. 011/333-8000 www.nbs.rs ISSN 1451-6349 Садржај Преглед текућих кретања..................................................
ВишеPowerPoint Presentation
GRANIČNE TEME MIKROEKONOMIJE Dr JOVAN ĐURAŠKOVIĆ Moralni hazard 2 Moralni hazard predstavlja sklonost ka nepoštenom ponašanju osobe nad kojom ne postoji savršen nadzor Bolji nadzor, veće nadnice i odložena
ВишеMinistria e Tregtisë dhe Industrisë Ministarstvo Trgovine i Industrije Ministry of Trade and Industry IZVEŠTAJ O OSNOVNIM INDIKATORIMA UČINKA ZA REGIS
Ministria e Tregtisë dhe Industrisë Ministarstvo Trgovine i Industrije Ministry of Trade and Industry IZVEŠTAJ O OSNOVNIM INDIKATORIMA UČINKA ZA REGISTRACIJU PREDUZEĆA NA KOSOVU U PERIODU: APRIL JUN 2017.
ВишеIzveštaj o inflacionim ocekivanjima novembar Finalno lekt.
НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ ИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА АНКЕТЕ О ИНФЛАЦИОНИМ OЧЕКИВАЊИМА Новембар 2018. Београд, децембар 2018. САДРЖАЈ Уводна напомена... 3 Резиме... 4 Инфлациона очекивања финансијског сектора...
ВишеBiografija Ime i prezime, zvanje Dr. sc. Nerma Čolaković - Prguda, docentica Datum i mjesto rođenja Obrazovanje Srednja škola, fakultet,
Biografija Ime i prezime, zvanje Dr. sc. Nerma Čolaković - Prguda, docentica Datum i mjesto rođenja 13. 4. 1981. Obrazovanje Srednja škola, fakultet, postdiplomski studij-naziv teme magistrskog rada, doktorska
ВишеEKONOMSKI RAST I RAZVOJ
Univerzitet u Travniku Fakultet za menadžment i poslovnu ekonomiju EKONOMSKI RAST I RAZVOJ Makroekonomske performanse privrede reprezentiraju četiri osnovna pokazatelja: stopa privrednog rasta, stopa inflacije,
ВишеMicrosoft PowerPoint - avs12-17 [Compatibility Mode]
Osobenosti ekonomskih vremenskih serija Zorica Mladenović 1 Ključna svojstva ekonomskih vremenskih serija Postojanje trenda Postojanje sezonskih varijacija Postojanje nestandardnih opservacija: strukturni
ВишеПРИЛОГ: Табеле
САВЕЗ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ Оделење за економска и социјална питања ПРИКАЗ ОСНОВИХ МАКРОЕКОНОМСКИХ ПОКАЗАТЕЉА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У 2012. ГОДИНИ /број 3/12 од 18.04.2012. године/ Београд, април 2012.
Вишеuntitled
Фебруар СТАТИСТИЧКИ БИЛТЕН Фебруар 2010 УРЕДНИШТВО БРАНКО ХИНИЋ, главни уредник Чланови ЈЕЛЕНА МАРАВИЋ МАРИНА МЛАДЕНОВИЋ-КОМАТИНА ВЕСЕЛИН ПЈЕШЧИЋ БИЉАНА САВИЋ ДР МИЛАН ШОЈИЋ Статистички билтен Издаје
ВишеЛокални акциони план запошљавања општине Књажевац
ЛОКАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ЗАПОШЉАВАЊА ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ 2017-2020, децембар 2016 1 Садржај 1. Увод... 3 Национална стратегија запошљавања за период 2011 2020. године... 5 2. Европска стратегија запошљавања (Стратегија
ВишеMicrosoft Word - MUS ispitna pitanja 2015.doc
Univerzitet u Novom Sadu Ekonomski fakultet u Subotici Dr. Agneš Slavić, docent Nemanja Berber, asistent Školska 2014/15 godina MENADŽMENT URBANOM SREDINOM Prvi deo: ispitna pitanja 1. PREDMET IZUČAVANJA
ВишеГОДИШЊИ НАЦИОНАЛНИ РАЧУНИ БРУТО ДОМАЋИ ПРОИЗВОД УВОД Бруто домаћи производ (БДП) је најважнији макроекономски агрегат у систему националних рачуна и м
ГОДИШЊИ НАЦИОНАЛНИ РАЧУНИ БРУТО ДОМАЋИ ПРОИЗВОД УВОД Бруто домаћи производ (БДП) је најважнији макроекономски агрегат у систему националних рачуна и мјера развоја укупне економије. Обрачун бруто домаћег
ВишеMicrosoft Word - rezolucija 70.doc
REZOLUCIJA 70 (Gvadalahara 2010) Integrisanje roda u rad Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU) i promovisanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje žena kroz korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija
ВишеУЧЕШЋЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ПРОГРАМУ ЕРАЗМУС+ Преглед могућности и до сада остварених резултата у области образовања
УЧЕШЋЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ПРОГРАМУ ЕРАЗМУС+ Преглед могућности и до сада остварених резултата у области образовања 2 Земље које учествују у програму деле се на програмске и партнерске. Програмске земље
ВишеMicrosoft PowerPoint - 03_Prezentacija 1_Lea_ [Compatibility Mode]
Efikasnost i efektivnost državnih pomoći Lea J. Lekočević SAM GIZ ekspert za državne pomoći Podgorica, 30. oktobar 2013. godine Page 1 Opšti nalazi Evropa 2010 strategija EZ za rast u ovoj deceniji jedinstveno
ВишеMicrosoft Word - tumacenje rezultata za sajt - Lektorisan tekst1
ПРИЛОГ ЗА ТУМАЧЕЊЕ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА TIMSS 2015 У међународном испитивању постигнућа TIMSS 2015 по други пут је у нашој земљи испитивано постигнуће ученика четвртог разреда у области математике и природних
ВишеMONETARNA KRETANJA 02
MONETARNA KRETANJA 02 Bankarski sektor tokom prva tri kvartala 2018. godine karakteriše sigurnost i stabilnost, uz profitabilno poslovanje, ostvarenu visoku likvidnost i solventnost. Bilansna suma banaka
ВишеCRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E 255 Broj Podgorica, 30. septembar godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Procje
CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E 255 Broj, 30. septembar 2014. godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Procjene stanovništva i demografski indikatori, 2013. godina Sredinom
ВишеSlide 1
Република Србија Државна ревизорска институција ЕФЕКТИ РЕВИЗИЈА СВРСИСХОДНОСТИ ПОСЛОВАЊА И УНАПРЕЂЕЊЕ МЕТОДОЛОГИЈЕ Београд, 2012. године РАЗВОЈ РЕВИЗИЈЕ СВРСИСХОДНОСТИ 2013. успостављена ревизија сврсисходности
ВишеНовембар 2013
Новембар 2013 СТАТИСТИЧКИ БИЛТЕН Новембар 2013 У Р Е Д Н И Ш Т В О БРАНКО ХИНИЋ, главни уредник Чланови ЈЕЛЕНА МАРАВИЋ МАРИНА МЛАДЕНОВИЋ-КОМАТИНА ВЕСЕЛИН ПЈЕШЧИЋ БИЉАНА САВИЋ ДР МИЛАН ШОЈИЋ Статистички
ВишеСТРАТЕГИЈА НБС НА ПОЉУ ФИНАНСИЈСКЕ ЕДУКАЦИЈЕ
СТРАТЕГИЈА НБС НА ПОЉУ ФИНАНСИЈСКЕ ЕДУКАЦИЈЕ 2012-2015. године Јелена Поповић, Одељење за едукацију корисника финансијских услуга април 2013. године Стратегија усвојена марта 2012. године структура Србија
ВишеАнкета о задовољству корисника Бања Лука, новембар 2017.
Анкета о задовољству корисника 2017. Бања Лука, новембар 2017. САДРЖАЈ 1. Увод... 4 2. Метод и инструменти... 4 3. Главни резултати... 5 4. Демографске карактеристике анкетираних корисника... 6 5. Корисничке
ВишеПРИЛОГ: Табеле
САВЕЗ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ Оделење за економска и социјална питања ПРИКАЗ ОСНОВИХ МАКРОЕКОНОМСКИХ ПОКАЗАТЕЉА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У 2011. ГОДИНИ /Саопштење бр. 09/11 од 08.11.2011. године/ Београд,
ВишеNaslovna_0:Naslovna _0.qxd.qxd
Децембар СТАТИСТИЧКИ БИЛТЕН Децембар 2011 УРЕДНИШТВО БРАНКО ХИНИЋ, главни уредник Чланови ЈЕЛЕНА МАРАВИЋ МАРИНА МЛАДЕНОВИЋ-КОМАТИНА ВЕСЕЛИН ПЈЕШЧИЋ БИЉАНА САВИЋ ДР МИЛАН ШОЈИЋ Статистички билтен Издаје
Више~ Методологија ~ ИНДЕКС ПРОМЕТА ИНДУСТРИЈЕ ПРАВНИ ОСНОВ Статистичка активност се спроводи у складу са Законом о статистици Републике Српске ( Службени
~ Методологија ~ ИНДЕКС ПРОМЕТА ИНДУСТРИЈЕ ПРАВНИ ОСНОВ Статистичка активност се спроводи у складу са Законом о статистици Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 85/03) и Статистичким
ВишеC u r r i c u l u m V i t a e Docent dr Branka Topić-Pavković PERSONALNE INFORMACIJE: Datum rođenja: godine Mjesto rođenja: Banja Luka, Bo
C u r r i c u l u m V i t a e Docent dr Branka Topić-Pavković PERSONALNE INFORMACIJE: Datum rođenja: 04.04.1981. godine Mjesto rođenja: Banja Luka, Bosna i Hercegovina Adresa: Stevana Mokranjca 14, Banja
ВишеGODINA: I SARAJEVO, BROJ: 1 POSLOVNE STATISTIKE INDEKS PROMETA OSTALIH USLUGA U BIH, I KVARTAL Ukupan desezonirani promet ostalih us
GODINA: I SARAJEVO, 07.06.2017. BROJ: 1 POSLOVNE STATISTIKE INDEKS PROMETA OSTALIH USLUGA U BIH, I KVARTAL 2017. Ukupan desezonirani promet ostalih usluga u prvom kvartalu 2017. godine ostvario je rast
ВишеMicrosoft Word Sajt lat.doc
Tabela 1 25.01.2019. SAVETNIK Mesec i godina INDEKS POTROŠAČKIH CENA Objavljeno u U mesecu prema prethodnom mesecu (mesečna stopa inflacije) Mesec 2018 / isti mesec 2017 (godišnja stopa inflacije) 1 2
ВишеCRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU METODOLOŠKO UPUTSTVO STATISTIKA SKLOPLJENIH BRAKOVA METODOLOŠKO UPUTSTVO
CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU METODOLOŠKO UPUTSTVO STATISTIKA SKLOPLJENIH BRAKOVA METODOLOŠKO UPUTSTVO Sadržaj STATISTIKA SKLOPLJENIH BRAKOVA... 2 Pravni osnov... 2 Metodološke osnove... 2 Izvor podataka...
ВишеSlide 1
Učenici: Marie Stojković Vasilije Stošić Bogdan Trumpić Lazar Cvetković Nikola Veličković Mentori: Slađana Radojlović Olgica Krstić Olivera Arizanović JER IGRAMO U ISTOM TIMU Snaga - Banka je dugo na našem
ВишеПРИЛОГ: Табеле
САВЕЗ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ Оделење за економска и социјална питања ПРИКАЗ ОСНОВИХ МАКРОЕКОНОМСКИХ ПОКАЗАТЕЉА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У 2011. ГОДИНИ /Саопштење бр. 08/11 од 23.09.2011. године/ Београд,
ВишеPoslovanje preduzeća u Crnoj Gori u godini
Poslovanje preduzeća u Crnoj Gori u 2013.godini Zavod za statistiku Crne Gore - MONSTAT Podgorica, 2014.godina UVOD Zavod za statistiku Crne Gore MONSTAT je u cilju harmonizacije sa međunarodnim standardima
ВишеРЕШЕЊА 1. (2) Обележја статистичких јединица посматрања су: а) особине које су заједничке за јединице посматрања б) особине које се проучавају, а подр
РЕШЕЊА. () Обележја статистичких јединица посматрања су: а) особине које су заједничке за јединице посматрања б) особине које се проучавају, а подразумевају различите вредности по јединицама посматрања
ВишеГОДИНА: XI БРОЈ: март ЦЕНА: ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА: 1688 Скупштина општине Мајданпек, на седници одржаној дана године, на основу чла
ГОДИНА: XI БРОЈ: 5 28. март 2018. ЦЕНА: ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА: 1688 Скупштина општине Мајданпек, на седници одржаној дана 23.03.2018.године, на основу члана 32. Закона о локалној самоуправи ( Службени гласник
ВишеAktuelni podaci za april NSJ AKTUELNI PODACI NA OSNOVU POSLEDNJEG OBJAVLJENOG PODATKA O PROSEČNOJ ZARADI ZA MESEC FEBRUAR GODINE: -Ukupno
AKTUELNI PODACI NA OSNOVU POSLEDNJEG OBJAVLJENOG PODATKA O PROSEČNOJ ZARADI ZA MESEC FEBRUAR 2015. GODINE: -Ukupno za Republiku Srbiju 58.992,00 dinara -Za privredu Republike Srbije.Od januara 2011. godine
ВишеTechnology management performance indicators in global country rankings
Индикатори технолошког прогреса Менаџмент технологије и развоја 2018/19 Measure it, manage it, improve it! Мерење перформанси Прикупљање података Анализа података Извештавање перформансе појединца групе
ВишеJAVNI DUG 06
JAVNI DUG 06 Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornosti 55 iz 2014. godine definisana su pitanja javnog duga. Shodno ovom Zakonu, javni dug obuhvata dug centralnog nivoa države (državni dug) i lokalnog
Више6. септембар ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЗА УТВРЂИВАЊЕ СТОПЕ КОНТРАЦИКЛИЧНОГ ЗАШТИТНОГ СЛОЈА КАПИТАЛА ЗА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ Извршни одбор Народне банке Србије је
. септембар 18. ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЗА УТВРЂИВАЊЕ СТОПЕ КОНТРАЦИКЛИЧНОГ ЗАШТИТНОГ СЛОЈА КАПИТАЛА ЗА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ Извршни одбор Народне банке Србије је на основу члана 1. став 1. тачка 11) Закона о Народној
ВишеEMU factsheet FS2_HR.indd
DOVRŠETAK EUROPSKE EKONOMSKE I MONETARNE UNIJE Doprinos Komisije Programu čelnika #FutureofEurope #EURoadSibiu GOSPODARSKA I SOCIJALNA KONVERGENCIJA U EU-U: KLJUČNE ČINJENICE Slika 1.: Euro je valuta Europske
ВишеPowerPoint Presentation
Београд, 26.04.2012. МАКРОЕКОНОМСКО ОКРУЖЕЊЕ РЕЛЕВАНТНИ ИНДИКАТОРИ 2 БДП 2001. 2003. 2006. 2008. 2010. 2011. БДП, мил. ЕУР 12.820,9 17.305,9 23.304,9 32.668,2 29.023,8 32.993 БДП, per capita, у ЕУР БДП,
ВишеНа основу члана 221
На основу члана 221. став 1. тачка 3. Закона о здравственом осигурању ( Службени гласник РС, бр. 107/05, 109/05 исправка и 57/11), Управни одбор Републичког фонда за здравствено осигурање, на седници одржаној
ВишеEkonomski razvoj
Ekonomske osnove države i prava - VI Doc. dr Amina Nikolajev Efekti privređivanja Pokazatelji ekonomskog razvoja Determinante ekonomskog razvoja Značaj Potreba sinhronizacije procesa društvene reprodukcije
ВишеPREDMET: MAKROEKONOMIJA
UNIVERZITET ZA POSLOVNI INŽENJERING I MENADŽMENT BANJA LUKA Akademska 2016/17 godina PREDMET: MAKROEKONOMIJA Nastavnik: doc. dr Mladen Ivić e-mail: ivic.mladen@gmail.com Osnovna literatura: Ivić, M., Mitić,
ВишеMatični broj: PIB: Naziv korisnika sredstava: Завод за јавно здравље Зрењанин Sedište: Зрењанин ФИНАНСИЈСКИ ПЛАН ЗА ГОДИНУ -
Matični broj: PIB: Naziv korisnika sredstava: 08169454 100655222 Завод за јавно здравље Зрењанин Sedište: Зрењанин ФИНАНСИЈСКИ ПЛАН ЗА 2018. ГОДИНУ - 2. ИЗМЕНА I. УКУПНИ ПРИХОДИ И ПРИМАЊА (У хиљадама динара)
ВишеStrukturalna biznis statistika
CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU METODOLOŠKO UPUTSTVO STATISTIKA STRANIH FILIJALA 50 METODOLOŠKO UPUTSTVO 50 Podgorica, 2014. Sadržaj I. Pravni osnov...2 II. Metodološka uputstva...3 a) Cilj i predmet istraživanja...3
ВишеPowerPoint Presentation
ТЕХНОЛОШКО ПРЕДВИЂАЊЕ Развој научног предвиђања Најзначајнија промена метода и техника се везује за појаву НАУЧНОГ предвиђања. Историјско-библиографски метод (са вештине на науку) Три фазе: 1. Религијска
ВишеFunkcionalno osnovno obrazovanje odraslih i planiranje karijere_Ilija Knežević
РЕПУБЛИКА СРБИЈА СТЕПЕН СТРУЧНЕ СПРЕМЕ УКУПАН БРОЈ ЛИЦА БРОЈ ЖЕНА I 184.967 93.569 II 21.811 10.980 УКУПНО 206.778 104.549 ГОДИНЕ СТАРОСТИ УКУПАН БРОЈ ЛИЦА БРОЈ ЖЕНА 15-19 4.406 2.054 20-24 10.121 4.985
ВишеTAXNewsletter_mart2019_SRB
Teme ovih vesti su sledeće: 1. Godišnji porez na dohodak građana za 2018. godinu... 1 2. Najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2018. godinu... 2 3. Važeće kamatne stope
Вишеkljklčkčjklčjlk
СЕКТОР ЗА НАДЗОР НАД ОБАВЉАЊЕМ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА СЕКТОР ОСИГУРАЊА У СРБИЈИ Извештај за треће тромесечје 2015. године Народна банка Србије Садржај: 1. Тржиште осигурања... 4 1.1. Учесници на тржишту...
ВишеRRF _Layout 1
Broj: 03 International Standard Serial Number International federation of Accountants Međunarodna federacija računovođa IRRCG je pridruženi član IFAC a INSTITUT RAČUNOVOĐA I REVIZORA CRNE GORE Godina izdavanja:
ВишеANALIZA TRŽIŠTA NEKRETNINA 08
ANALIZA TRŽIŠTA NEKRETNINA 08 HEDONIČKI INDEKS NEKRETNINA JUN 2018 U junu 2018. godine, CBCG sprovela je redovnu anketu o kretanju cijena nekretnina u Podgorici. Pitanja u upitniku su se odnosila na kvalitativne
ВишеRezime izvještaja guvernera februar-mart U Izvještaju guvernera za februar i mart godine dat je prikaz ključnih aktivnosti Centralne banke
Rezime izvještaja guvernera februar-mart 2019. U Izvještaju guvernera za februar i mart 2019. godine dat je prikaz ključnih aktivnosti Centralne banke na realizaciji ciljeva i zadataka definisanih Politikom
ВишеЗакон о изменама и допунама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање Члан 1. У Закону о доприносима за обавезно социјално осигурање ( Служ
Закон о изменама и допунама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање Члан 1. У Закону о доприносима за обавезно социјално осигурање ( Службени гласник РС, бр. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11,
Вишедана године ФИНАНСИЈСКИ ПЛАН ЗДРАВСТВЕНE УСТАНОВE ЗА ГОДИНУ АПОТЕКА ВРШАЦ (У хиљадама динара) Износ остварених прихода и примања Број
дана 26.12.2013 године ФИНАНСИЈСКИ ПЛАН ЗДРАВСТВЕНE УСТАНОВE ЗА 2014. ГОДИНУ АПОТЕКА ВРШАЦ (У хиљадама динара) Износ остварених прихода и примања Број конта Опис Укупно (од 6 до 11) Приходи из буџета Општине
ВишеKAKO се троше наше паре? Који су најважнији пројекти у 2017? Одакле долази новац за буџет? Како могу да утичем на буџетски процес? ОПШТИНА КЊАЖЕВАЦ ГР
KAKO се троше наше паре? Који су најважнији пројекти у 2017? Одакле долази новац за буџет? Како могу да утичем на буџетски процес? ОПШТИНА КЊАЖЕВАЦ ГРАЂАНСКИ ВОДИЧ КРОЗ БУЏЕТ 2017 ГраЋани Буџетски корисници
ВишеMicrosoft Word - Zakon_o_doprinosima
Na osnovu člana 58. alineja 7. Poslovnika Narodne Skupštine Republike Srpske prečišćeni tekst ( Službeni glasnik Republike Srpske, broj: 79/07) Zakonodavni odbor Narodne Skupštine Republike Srpske, na
ВишеEkonomija Regiona - Ispitna Pitanja - Seminarski Maturski Diplomski Radovi
Ispitna pitanja EKONOMIJA REGIONA SVETA 1. Transnacionalni ekonomski poredak 1.2.1 i 1.2.2 2. Institucije transnacionalnog ekonomskog poretka 1.2.3 3. Mehanizmi transnacionalnog poretka i globalizacija
ВишеСтрана 1 Образац 5 Meni Назив корисника буџетских средстава Дом здравља "Нови Београд" Седиште: Нови Београд, Гоце Делчева 30 ПИБ: Матични б
Страна 1 Образац 5 Meni Назив корисника буџетских средстава Дом здравља "Нови Београд" Седиште: Нови Београд, Гоце Делчева 30 ПИБ: 101674909 Матични број: 07033397 Број подрачуна: 840-637661-82 Назив надлежног
ВишеСтрана 1 РЕПУБЛИЧКИ ФОНД ЗА ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ - БЕОГРАД Јована Мариновића 2 ФИЛИЈАЛА: 20 НИШ ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА: СП Б СОКО БАЊА ОБРАЗАЦ
Страна 1 РЕПУБЛИЧКИ ФОНД ЗА ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ - БЕОГРАД Јована Мариновића 2 ФИЛИЈАЛА: 20 НИШ ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА: 00220010 СП Б СОКО БАЊА ОБРАЗАЦ ЗА ПАРТИЦИПАЦИЈУ И РЕФУНДАЦИЈЕ у периоду од 01.01.2013.
ВишеZR_Dvanaestomesecni_
Страна 1 Образац 5 Meni Назив корисника буџетских средстава ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ ПИРОТ Седиште: КЕЈ Б.Б. ПИБ: 100187831 Матични број: 07414285 Број подрачуна: 840-106661-51 Назив надлежног директног
ВишеPRAVILNIK O NACIONALNIM ETALONIMA ("Sl. glasnik RS", br. 18/2018) Član 1 Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi i način utvrđivanja ispunjenosti u
PRAVILNIK O NACIONALNIM ETALONIMA ("Sl. glasnik RS", br. 18/2018) Član 1 Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi i način utvrđivanja ispunjenosti uslova za priznavanje etalona Republike Srbije (u daljem
ВишеPamphlet Serbian: A Matter of Fairness, Une question d'équité
ЈЕДНАКОСТ ЗАРАДЕ ЗА ЗАПОСЛЕНЕ ПИТАЊЕ ПРАВЕДНОСТИ КОМИСИЈА ЗА ЈЕДНАКОСТ ЗАРАДЕ Шта је то Закон о једнакости зараде Закон о једнакости зараде (Закон) обавезује послодавца да идентификује и исправи полну
Више- л о г о -
На основу члана 12. став 1. тачка 2. Одлуке о усклађивању Одлуке о организовању радне организације Новосадска топлана у Новом Саду као јавног предузећа ( Службени лист Града Новог Сада, број 47/16) и члана
ВишеИНВЕСТИЦИЈА
РЕПУБЛИКА СРБИЈА НАЦИОНАЛНА СЛУЖБА ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ ОПШТИНА БЕЧЕЈ ФИЛИЈАЛА Број: Датум: ПОСЛОДАВАЦ Број: Датум: ЗАХТЕВ СА БИЗНИС ПЛАНОМ ЗА ДОДЕЛУ СУБВЕНЦИJЕ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ НЕЗАПОСЛЕНИХ ЛИЦА ИЗ КАТЕГОРИЈЕ
ВишеUnObr5 Ознака ОП Број конта Опис Износ планираних прихода и примања Укупно (од 6 до 11) Републик е Износ остварених прихода и примања Приходи и примањ
Ознака ОП Број конта Опис Износ планираних прихода и примања Укупно (од 6 до 11) Републик е Износ остварених прихода и примања Приходи и примања из буџета Аутономне покрајине Општине / града ООСО Из донација
ВишеProraĊunski kalendar Općine Goražde za 2009
Budžetski kalendar Općine Goražde za 2011. godinu Budžetski kalendar je vremenski raspored i potrebnih za pripremu, planiranje, usvajanje, izvršenje i monitoring proračuna. Kalendar utvrďuje raspored i
ВишеMicrosoft Word - Izvjestaj sa medjunarodnog finansijskog trzista
Sektor za finansijske i bankarske operacije -Odjeljenje za upravljanje međunarodnim rezervama- Nedeljni izvještaj sa međunarodnog finansijskog tržišta (28. decembar 2015. 01. januar 2016.) Podgorica, 13.
ВишеPRIIVREDNA KRETANJA TUZLANSKOG KANTONA BB rrooj jj 1144 KANTONALNA PRIIVREDNA KOMORA TUZLA FEBRUAR Privredna kretanja u Bosni i Hercegovini
PRIIVREDNA KRETANJA TUZLANSKOG KANTONA BB rrooj jj 1144 KANTONALNA PRIIVREDNA KOMORA TUZLA FEBRUAR 2014.. 1. Privredna kretanja u Bosni i Hercegovini 2. Privredna kretanja u Federaciji Bosne i Hercegovine
ВишеProračunski kalendar Općine Goražde za 2009
NACRT Budžetski kalendar Općine Goražde za 2016. godinu Budžetski kalendar je vremenski raspored aktivnosti potrebnih za pripremu, planiranje, usvajanje, izvršenje i monitoring budžeta. Kalendar utvrđuje
Више#придружи се најбољима Ми улажемо у будућност. Будућност си ти. Постани део успешне Алфа БК породице! О Р Г А Н И З А Ц И Ј А, Т Е Х Н О Л О Г И Ј А Г
#придружи се најбољима Ми улажемо у будућност. Будућност си ти. Постани део успешне Алфа БК породице! О Р Г А Н И З А Ц И Ј А, Т Е Х Н О Л О Г И Ј А Г Р А Ђ Е Њ А И М Е Н А Џ М Е Н Т У Г Р А Ђ Е В И Н
ВишеNaknada za rad upravniku stambene zajednice koji je izabran iz redova stanara Šta sve treba da zna stambena zajednica koja odluči da upravniku koji je
Naknada za rad upravniku stambene zajednice koji je izabran iz redova stanara Šta sve treba da zna stambena zajednica koja odluči da upravniku koji je izabran iz redova stanara isplaćuje naknadu za rad
Више