EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA BROJ 32 JANUAR MIHAIL ARANDARENKO 1 GORANA KRSTIĆ 2 JELENA Ž
|
|
- Харис Момчиловић
- пре 5 година
- Прикази:
Транскрипт
1 EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA BROJ 32 JANUAR MIHAIL ARANDARENKO 1 arandarenko@yahoo.com GORANA KRSTIĆ 2 gkrstic@gmail.com JELENA ŽARKOVIĆ RAKIĆ 3 zarkovic@ekof.bg.ac.rs NAUČNA POLEMIKA (COMMENT) NEJEDNAKOST U SRBIJI: DA LI JE PROBLEM U MERENJU ILI U POLITIKAMA? INEQUALITY IN SERBIA: IS THERE A PROBLEM IN MEASUREMENT OR IN PUBLIC POLICIES? 1. UVOD Početkom godine na konferenciji Američke ekonomske asocijacije, koja predstavlja godišnje okupljanje najpoznatijih ekonomista iz celog sveta, učesnicima je postavljeno 1 Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet 2 Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet 3 Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet
2 90 NEJEDNAKOST U SRBIJI: DA LI JE PROBLEM U MERENJU ILI U POLITIKAMA? pitanje da navedu izazov s kojim se suočava društvo 21. veka, a kojim bi ekonomisti trebalo hitno da se pozabave. Najveći broj odgovora je bio: nejednakost. Od godine otkako se u našoj zemlji sprovodi Anketa o prihodima i uslovima života (Suvey on income and living conditions, SILC) stvoreni su uslovi da se dohodna nejednakost u Srbiji meri na isti način kao i u drugim evropskim zemljama i tako stvori osnova za poređenje gde se nalazi naše društvo u pogledu ovog važnog pokazatelja. Stopa relativnog siromaštva, kao i direktna mera nejednakosti, Gini koeficijent, poslednjih pet godina najviši su, ili među par najviših, u Srbiji u odnosu na sve evropske zemlje. To je podstaklo istraživače, uključujući i nas (Krstić, 2016; Krstić i Žarković Rakić, 2017; Arandarenko et. al, 2017), da se bave analizom ne samo uzroka nejednakosti, već i javnih politika koje bi mogle da preokrenu ovaj negativni trend, slično kao i njihove kolege u drugim zemljama u kojima je nejednakost visoka ili raste. 4 Nedugo nakon objavljivanja ovih istraživanja, kod nas su se pojavili tekstovi koji pokušavaju da ospore kvalitet ankete SILC i zagovaraju korišćenje alternativnih izvora podataka koji su, prema tvrdnjama njihovih autora, superiorni u odnosu na SILC u merenju siromaštva i nejednakosti. Isti autori sugerišu da nejednakost u Srbiji zapravo nije posebno visoka, ne otkrivajući pritom koliko iznosi stvarna dohodna nejednakost. Nedavno smo prisustvovali konferenciji u Beču koju je otvorio pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku Austrije prezentacijom o načinima unapređenja dečijeg dodatka, s ciljem da se Gini koeficijent smanji sa 28 na 27 poena. Umesto sličnih rasprava kod nas, domaća javnost se već nekoliko godina bavi pitanjem merenja nivoa nejednakosti. Ovo je naš doprinos toj debati. 2. PRIMEDBE STUDIJE UNDP-A NA KVALITET PODATAKA SILC-A Nedavno objavljena Studija o humanom razvoju posvećena dohodovnoj nejednakosti u Republici Srbiji u izdanju UNDP-a, koju je pripremila grupa autora iz Centra za socijalnu politiku, bavi se dohodnim nejednakostima koje su deo agende Ciljeva održivog razvoja. Studija daje pregled nalaza Globalnog izveštaja o humanom razvoju (Human Development Report) iz godine sa posebnim osvrtom na Srbiju, a potom prelazi na ono što je izgleda njen osnovni cilj - poređenje merenja dohodne nejednakosti u Srbiji na osnovu podataka dve ankete - Ankete o prihodima i uslovima života (Survey on Income and Living Conditions, SILC) i Ankete o potrošnji domaćinstva (APD). Poredeći distribuciju dohotka na osnovu ove dve ankete autori studije dolaze do nekoliko zaključaka. Prvo, da je dohodna nejednakost u Srbiji, sudeći prema evropskim standardima, na osnovu podataka SILC-a, visoka. Drugo, da dohodna nejednakost prema podacima APD nije tako visoka. U ovom drugom slučaju, nema preciziranja prema kojim standardima, što je razumljivo, jer se APD, za razliku od SILC-a, u Evropskoj uniji ne sprovodi redovno, niti na harmonizovan način, pa je poređenje praktično nemoguće ukoliko želimo da nam reper budu zemlje s našeg kontinenta. 4 Jedna od veoma obuhvatnih knjiga o merama za smanjenje nejednakosti je Atkinson (2015)
3 EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA BROJ 32 JANUAR Dalje, u pogledu trenda, autori zaključuju da se, mereno prema dohotku na osnovu istraživanja SILC, životni standard stanovništva Srbije smanjuje, a u još većoj meri se smanjuje standard najsiromašnijih. S druge strane, mereno prema dohotku na osnovu podataka APD u periodu godine, realni životni standard je rastao, i to po gotovo istoj stopi za 40% najsiromašnijih kao i za ukupnu populaciju. Na ovaj način, autori studije kreiraju prezentacioni okvir u kome ukazuju na manjkavosti SILC-a u odnosu na APD, neusaglašenost našeg SILC-a sa standardima Eurostata, i na potrebu sagledavanja nejednakosti i prema podacima APD koji, kako tvrde autori, bolje obuhvataju ekonomsku situaciju najsiromašnijih slojeva stanovništva. U studiji se zaključuje da podatke o dohodnoj nejednakosti iz SILC-a treba tumačiti sa oprezom, a na sajtu UNDP-a posvećenom rezultatima ove studije vidimo i zašto: Nalazi studije skreću pažnju na veoma nizak dohodak najsiromašnijih. Naime, prosečni dohodak ovih pojedinaca je u godini iznosio u Srbiji svega dinara mesečno po ekvivalentnom odraslom. Pored toga, potrošnja najsiromašnijih, prema APD (Anketa o potrošnji domaćinstva) je u istoj godini bila 4 puta veća od njihovog dohotka prema SILC istraživanju. Takođe, autori studije UNDP-a napominju da fenomen nejednakosti treba da se prati na osnovu više izvora podataka. Neupućen čitalac bi se svakako zapitao zašto onda uopšte pratimo dohodnu nejednakost prema podacima SILC-a kada je dohodak najsiromašnijih prema subjektivnoj oceni autora toliko nizak prema ovoj anketi i istovremeno toliko puta niži od potrošnje tih lica prema APD. Ovde odmah treba napomenuti da poređenja između različitih anketa sa različitim učesnicima i uz korišćenje različitih koncepata materijalnog stanja pojedinaca zahtevaju veliku opreznost. Uobičajeno je da se poredi dohodak i potrošnja lica iz iste ankete, a ne potrošnja jednih lica iz jedne ankete sa dohotkom drugih lica iz druge ankete. Posebno je problematično kada se najsiromašnija lica u jednoj anketi (SILC) rangiraju prema dohotku, a najsiromašniji u drugoj anketi (APD) prema potrošnji. Autori čak ne porede dohodak sa potrošnjom istih najsiromašnijih lica u ove dve ankete, već porede prosečan dohodak 10% najsiromašnijih rangiranih prema dohotku u SILC-u sa prosečnom potrošnjom najsiromašnijih rangiranih prema potrošnji u APD. Prosečna potrošnja najsiromašnijih prema podacima APD je 4 puta veća nego što je dohodak najsiromašnijih prema podacima SILC. Autori porede prosečan dohodak 10% najsiromašnijih prema dohotku (oko RSD) u godini sa linijom tzv. apsolutnog siromaštva prema potrošnji od RSD u godini, ispod koje 7,3% stanovništva (Mladenović, 2017) ima potrošnju manju od tog iznosa, a ne prosečnu potrošnju koja iznosi RSD. To dalje znači da je prosečna potrošnja najsiromašnijih u APD daleko ispod RSD. Bez obzira na to što je odnos između dohotka i potrošnje između ove dve ankete znatno manji od navedenog (4 puta), treba istaći da je potpuno uobičajeno da se dohodak razlikuje između dve ankete (Eurostat, 2015), kao i to da se potrošnja razlikuje od dohotka u istoj anketi, a kamoli potrošnja u jednoj anketi od dohotka u drugoj anketi. Opštije, dobro je poznato da u zavisnosti od korišćenog koncepta ekonomske nejednakosti (prema imovini, prema dohotku ili prema potrošnji) primenjena mera nejednakosti, poput Gini koeficijenta, uzima veoma različite vrednosti. Empirijski, za dato stanovništvo, nejednakost u imovini daleko je veća od dohodne nejednakosti, dok je dohodna nejednakost bitno veća od nejednakosti u potrošnji. Nigde te razlike nisu izraženije nego na krajevima distribucije. Mnogi ljudi prožive čitav život (neki i sasvim pristojno) bez ikakve
4 92 NEJEDNAKOST U SRBIJI: DA LI JE PROBLEM U MERENJU ILI U POLITIKAMA? (neto) imovine. Uz određene uslove, moguće je preživeti neko vreme i bez ikakvog dohotka trošeći ušteđevinu i zalihe, zadužujući se, i slično. Međutim, svakodnevno preživljavanje podrazumeva pozitivnu, kolikogod skromnu, potrošnju, čak i za najsiromašnije. Autori studije dalje zaključuju da ovakva razlika u izmerenoj nejednakosti između dva izvora podataka nije uobičajena u zemljama EU, i da je to pre svega zbog metodoloških specifičnosti srpskog SILC-a. Oni ukazuju na tri metodološka ograničenja koja delimično objašnjavaju visoku nejednakost u Srbiji i veliku razliku u dohodovnoj nejednakosti između Srbije i zemalja Evropske unije na osnovu SILC podataka. Jedno ograničenje se odnosi na dohodak u naturi koji se prema metodologiji Eurostata ne uključuje u ukupan raspoloživi dohodak, ali čije bi uključivanje pod ostalim jednakim uslovima umanjilo razlike u distribuciji dohotka u Srbiji u poređenju sa razvijenijim zemljama, pa i sa prosekom EU. Nije jasno da li se ovde misli da je potrebno izmeniti metodologiju Eurostata, pa da sve zemlje uključuju naturalnu potrošnju u raspoloživi dohodak, ili se to odnosi samo na Srbiju, što bi dovelo do neuporedivosti rezultata Srbije sa drugim zemljama EU. Mi smatramo da je opravdano da i Srbija primenjuje važeće standarde Eurostata za praćenje relativnog siromaštva i nejednakosti dohotka, a pripadnici naučne zajednice u istraživačke svrhe ili za potrebe javne politike mogu raditi razne analize koje obuhvataju ili ne obuhvataju pojedine komponente dohotka. Dohodak u naturi ne uključuje se ni u jednoj zemlji EU u raspoloživi dohodak, kao ni u Srbiji, budući da je jedan od osnovnih ciljeva metodologije SILC-a međunarodna uporedivost indikatora relativnog siromaštva i nejednakosti. Prema podacima SIPRU, na osnovu APD za godinu, uključivanje dohotka u naturi smanjilo bi nejednakost dohotka za 1.2 Gini poena 5. Autori studije UNDP-a nisu prikazali za koliko bi nejednakost merena Gini koeficijentom bila manja kada bi se uključio dohodak u naturi u raspoloživ dohodak, bez obzira na to što je po njihovim ocenama prihod u naturi potcenjen u SILC-u. Prikazan je samo uticaj dohotka u naturi na kvintilni odnos, pretpostavljamo zato što Gini koeficijent nije osetljiv samo na promene na krajevima distribucije, kao kvintilni odnos, pa bi ovaj uticaj bio veoma mali. Drugo ograničenje odnosi se na tretman negativnih i ekstremnih vrednosti dohotka koji objašnjava još jedan deo razlike, kako između podataka SILC i APD u Srbiji, tako i između podataka SILC za Srbiju i za zemlje EU (str. 32). Ovo implicira da zemlje EU za razliku od Srbije isključuju negativne vrednosti dohotka (tj. prevode ih u nulu), kao i ekstremne vrednosti, pa da ni taj segment srpskog SILC-a nije uporediv sa zemljama EU. Prema programima koje zemlje koje sprovode SILC istraživanje dobijaju od Evrostata za izračunavanje svih komponenti raspoloživog dohotka, negativan dohodak se ne isključuje iz dohotka, niti metodologija Eurostata predviđa jedinstven tretman ekstremnih vrednosti (Eurostat, 2014). Prema tome, Srbija je i u toj oblasti potpuno uporediva sa metodologijom Eurostata. Autori ne navode koje zemlje EU isključuju negativne vrednosti. Mi ćemo navesti samo zemlje iz okruženja čije smo mikro podatke SILC-a iz godine imali prilike da koristimo, a to su Slovenija, Hrvatska i Crna Gora. Sve ove zemlje, kao i Srbija, ne isključuju negativne vrednosti iz raspoloživog dohotka. I u ovom slučaju autori studije UNDP-a ne navode za koliko bi se promenio Gini koeficijent kada bi se isključile negativne vrednosti, već samo kvintilni odnos, jer je kvintilni odnos, podsećamo, osetljiv samo na promene dohotka na krajevima distribucije, pa je i uticaj ovih negativnih vred- 5 Preuzeta excel tabela sa sajta:
5 EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA BROJ 32 JANUAR nosti veći. Mi smo to izračunali kako bismo čitaocima pružili bolji uvid o redu veličine ove promene. Isključivanje negativnih vrednosti (tj. njihovo prevođenje na nulu) smanjilo bi Gini koeficijent za 1 poen prema SILC-u iz godine ponovo, nedovoljno za bilo kakvu reklasifikaciju Srbije na evropskoj listi nejednakosti. Međutim, ono što nije navedeno u studiji, a ima veze sa negativnim dohotkom, jeste da analitički radovi koji prikazuju dekompoziciju nejednakosti prema komponentama dohotka uglavnom eliminišu negativne vrednosti, jer pojedine formule koje se koriste u dekompoziciji nisu validne (Manero, 2017). Dobar primer za to je dekompozicija nejednakosti prema komponentama dohotka za zemlje EU, prikazana na sajtu Social Situation Monitor 6. Na istom sajtu se može videti da je urađena ex-post eliminacija ekstremnih vrednosti na jedinstven način za zemlje EU 7, što je dovelo do promene Gini koeficijenta u rasponu od 0,1 poen do 1,6 Gini poena. Podaci za Srbiju nisu uključeni. Poslednje ograničenje koje se navodi u studiji UNDP odnosi se na potcenjen broj korisnika socijalne pomoći i dečijeg dodatka u uzorku SILC-a za Srbiju što, kako tvrde autori, nije slučaj u znatnom broju članica EU, koje ove podatke preuzimaju iz administrativnih izvora. Dobar obuhvat korisnika socijalnih transfera značajan je za procenu raspodele ukupnog dohotka i precizno merenje nejednakosti. Prvo, važno je istaći da nijedna anketa ne može da u potpunosti obuhvati sve korisnike naknada tako da taj broj odgovara administrativnoj statistici, ni u Srbiji, ni u zemljama EU, pa ni šire, u svetu. To je karakteristika svih anketa, da potcenjuju broj korisnika socijalnih transfera. Drugo, analiza podataka SILC-a iz godine, kojom se bave i autori studije UNDP-a, pokazuje da je u ovoj anketi u maloj meri potcenjen broj korisnika novčane socijalne pomoći i dečijeg dodatka, svega desetak procenata. Konkretno, podaci SILC-a za godinu pokazuju da je dece primilo dečiji dodatak, dok je za istu godinu prema administrativnim podacima dece primilo ovu naknadu. Broj korisnika novčane socijalne pomoći prema SILC-u iznosio je u istoj godini a prema administrativnim podacima korisnika. S druge strane, broj domaćinstava koja primaju ovu naknadu potcenjen je kod novčane socijalne pomoći (NSP), i to pre svega jednočlanih (njihovo učešće u ukupnom broju domaćinstava koja primaju NSP iznosi 37% prema administrativnoj statistici, a u SILC-u čine 19% ukupnog broja domaćinstava koja primaju NSP). Takođe, kod izvesnog broja domaćinstava uočava se da su iznosi pomoći koje prijavljuju u upitniku toliko niski da ne mogu da odgovaraju godišnjim iznosima. Nakon što smo izvršili imputaciju odgovarajućih viših iznosa, uočavamo da ukupna vrednost NSP u SILC-u odgovara u potpunosti ukupnoj vrednosti iz administrativnih izvora. Kao što se iz navedenih primera vidi, autori studije UNDP-a kao glavni reper za validnost podataka SILC-a koriste podatke APD i daju im prednost, jer se u APD-u negativni dohodak anulira, ekstremne vrednosti isključuju, a dohodak u naturi uključuje u raspoloživi dohodak. Trebalo bi, ipak, istaći da se APD sprovodi pre svega u svrhu izračunavanja pondera za indeks potrošačkih cena. U zemljama Evropske Unije sprovođenje ove ankete potpuno je dobrovoljno, često se vrši tek na svakih pet godina, i za razliku od SILC-a, ovde ne postoji nikakva regulacija, osim džentlmenskog sporazuma, u smislu usklađivanja anketa izme
6 94 NEJEDNAKOST U SRBIJI: DA LI JE PROBLEM U MERENJU ILI U POLITIKAMA? đu EU zemalja. S tim u vezi, bilo kakvo eventualno nastojanje naše zvanične statistike da SILC prilagodi APD, umesto obrnuto, ne bi bilo u skladu s prihvaćenom evropskom praksom. Naravno, istraživači imaju slobodu da porede šta oni žele, no, želimo da istaknemo da bi, kada bi za to bilo potrebe, adekvatno poređenje anketa SILC i APD zahtevalo da se uradi i validacija APD-a, tj. poređenje komponenti dohotka iz APD u odnosu na administrativne podatke ili podatke Sistema nacionalnih računa, što autori UNDP studije nisu učinili. Oni navode samo da postoji potcenjenost naturalne potrošnje u SILC-u, kao i potcenjenost dečjeg dodatka i novčane socijalne pomoći u SILC-u, a nema reči o očiglednim nedostacima APD, kao što je registrovanje svih socijalnih transfera kroz jedno pitanje u anketi, te nemogućnost sagledavanja iznosa i broja korisnika pojedinačnih naknada. Takođe, APD nije ni dizajniran da dobro snimi ostale komponente dohotka stanovništva, već pre svega potrošnju. Ovo postaje očigledno kada se podaci APD, čak i površno, podvrgnu jednostavnoj validaciji u odnosu na makroekonomske podatke. Prema APD, neto zarade iz redovnog radnog odnosa u celoj protekloj deceniji čine manje od 50% ukupnog dohotka domaćinstava, dok penzije predstavljaju nešto više od 30% ukupnog dohotka domaćinstava. Na osnovu podataka Fonda PIO, koji su cenzusnog kvaliteta, lako je izračunati da je odnos ukupnog fonda plata (i to samo formalnih) i fonda penzija oko 2,15:1, iz čega sledi da APD veoma potcenjuje zarade, čime kompresuje raspodelu dohotka domaćinstava. Time se dobrim delom može objasniti i niža dohodna nejednakost, merena Gini koeficijentom, koja se dobija iz podataka APD. SILC, sa svoje strane, mnogo bolje odražava makroekonomski odnos fonda plata i fonda penzija (odnos je otprilike 2:1), mada i on u izvesnoj meri potcenjuje zarade. Ima i drugih nelogičnosti u strukturi prihoda domaćinstava prema APD. Na primer, ukupan tržišni prihod od poljoprivrede i prihod od naturalne potrošnje skoro su izjednačeni (jedan malo preko 4%, drugi malo ispod 4%). Ovo i ne čudi previše, s obzirom na to da upitnik APD daje priliku ispitanicima da prijave troškove proizvodnje u proizvodnji za tržište, ali ne i u proizvodnji za sopstvene potrebe, čime je vrednost ove druge prenaduvana. Da Srbija nije izuzetak kada je u pitanju razlika u nejednakosti dohotka merenoj na osnovu podataka SILC-a i APD-a, može se videti u poslednjem izveštaju Eurostata o kvalitetu APD za godinu (Eurostat, 2015). U većini zemalja EU, nejednakost dohotka na osnovu podataka APD odstupa od SILC-a u oba pravca, od zemlje do zemlje (negde je Gini koeficijent veći na osnovu SILC-a, a negde na osnovu APD), kao posledica neharmonizovane metodologije koja se koristi u nacionalnim anketama o potrošnji domaćinstava. Ovde je važno naglasiti da u pomenutom Izveštaju o kvalitetu Eurostat ne koristi rezultate APD da bi ocenio kvalitet SILC-a, već upravo obrnuto i tačno suprotno od pristupa koji su usvojili autori studije UNDP-a. Ostaje nejasno da li je cilj da se u potpunosti diskredituje srpski SILC kao relevantan izvor podataka za praćenje nejednakosti, ili bi, po zamisli autora studije UNDP-a, on mogao biti relevantan u nacionalnim okvirima u meri u kojoj se prilagodi metodologiji APD. Smatramo da je zvanična metodologija koju koristi Srbija za praćenje nejednakosti dohotka potpuno uporediva sa standardima Eurostata, a da pripadnici naučne zajednice u
7 EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA BROJ 32 JANUAR istraživanjima mogu definisati raspoloživi dohodak na razne načine i za različite potrebe, i tako osvetljavati nejednakost iz više različitih uglova. 3. ZAKLJUČNE NAPOMENE Studija UNDP-a koju smo komentarisali odabrala je da se primarno bavi pitanjem merenja nejednakosti, dok je razmatranje politika koje mogu doprineti smanjenju nejednakosti kakogod merene - potisnula u drugi plan. Na promenu izmerenog nivoa nejednakosti u Srbiji na osnovu SILC-a svakako da bi, u oba pravca, uticalo više faktora vezanih za prikupljanje podataka i za način njenog merenja. Ovde ćemo nabrojati samo neke: kada bi se bolje obuhvatio dohodak najsiromašnijih i najbogatijih, kada ne bi bilo domaćinstava čiji je dohodak nula, kada bi se dohodak samozaposlenih i dohodak od kapitala bolje obuhvatali u anketama, kada bi se uključila naturalna potrošnja u raspoloživi dohodak itd. To su uglavnom problemi (sem ovog poslednjeg koji je stvar konsenzusa) koji su relevantni za ankete dohotka većine zemalja EU, a ne samo za Srbiju. Smatramo da Srbija ni u jednom od ovih aspekata ne zaostaje za zemljama u kojima se ova anketa sprovodi, ali značajno zaostaje kada su u pitanju politike za smanjenje nejednakosti. To nas vraća na pitanje iz naslova. Paradoksalno, na njega je u osnovi odgovoreno još godine, kada je u studiji Republičkog zavoda za statistiku Srbija: prihodi i uslovi života 2013, koja analizira rezultate prve ankete SILC, zaključeno da je veća opšta nejednakost u Srbiji nego u zemljama članicama Evropske unije uglavnom posledica skromnog obima socijalne zaštite i praktičnog nepostojanja progresivnog oporezivanja dohotka. U međuvremenu, otišlo se dosta dalje u identifikaciji i raščlanjavanju uzroka nejednakosti, ali ovaj zaključak i dalje je relevantan. Nejednakost je dobro izmerena; politike nisu dobro odmerene. LITERATURA: Arandarenko, M., Krstić, G. i Žarković Rakić, J. (2017). Dohodna nejednakost u Srbiji. Od podataka do politike. Friedrich Ebert Stiftung, Beograd Atkinson, A. B. (2015). Inequality: what can be done? Harvard University Press. Eurostat (2014). Working paper with the description of the Income and living conditions dataset. Lot 1: EU-SILC (European Union Statistics on income and Living Conditions): Methodological studies and publications. Eurostat (2015). Household Budget Survey, 2010 Wave: EU Quality Report. Krstić, G. (2016). Why Income Inequality is so high in Serbia: Empirical evidence and a measurement of the key factor. Economic Annals, Volume LXI, No. 210
8 96 NEJEDNAKOST U SRBIJI: DA LI JE PROBLEM U MERENJU ILI U POLITIKAMA? Krstić, G. i Žarković Rakić, J. (2017) Please, mind the gap: Income inequality in Serbia, International conference Economic policy for smart, inclusive and sustainable growth, June 2017, Book of abstracts, p. 28, Faculty of Economics, University of Belgrade. Matković, G., Krstić, G, Mijatović, B. (2015): Srbija: prihodi i uslovi života Republički zavod za statistiku. Manero, A. (2017). The limitations of negative incomes in the Gini coefficient decomposition by source, Applied economics letters, vol. 24, no. 14, pp Mladenović, B. (2017). Siromaštvo u Republici Srbiji godine: Revidirani i novi podaci, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Vlada Republike Srbije. UNDP (2018). Studija o humanom razvoju posvećena dohodnoj nejednakosti u Republici Srbiji, Smanjenje nejednakosti kao sastavni deo Agende održivog razvoja. UNDP, Beograd
Kvartalni monitor br. 49 april jun 2017 OSVRTI 47 Šta do sada znamo o nejednakosti dohotka u Srbiji? Gorana Krstić 1, Jelena Žarković Rakić 2 Uvod Srb
Kvartalni monitor br. 49 april jun 2017 OSVRTI 47 Šta do sada znamo o nejednakosti dohotka u Srbiji? Gorana Krstić 1, Jelena Žarković Rakić 2 Uvod Srbija beleži najvišu nejednakost u raspodeli dohotka,
ВишеPREDLOG ZAKON O IZMENAMA ZAKONA O FINANSIRANJU LOKALNE SAMOUPRAVE Član 1. U Zakonu o finansiranju lokalne samouprave ( Službeni glasnik RS, br. 62/06,
PREDLOG ZAKON O IZMENAMA ZAKONA O FINANSIRANJU LOKALNE SAMOUPRAVE Član 1. U Zakonu o finansiranju lokalne samouprave ( Službeni glasnik RS, br. 6206, 4711, 9312, 9913, 12514 i 9515), u članu 35. stav 1.
ВишеMakroekonomija
Makroekonomija Prof.dr Maja Baćović 14/02/2019. Cilj kursa Upoznati studente sa osnovnim makroekonomskim problemima, načinom mjerenja makroekonomskih aktivnosti, međuzavisnostima na makro-nivou i mogućnošću
ВишеДр Филип Мирић *, приказ Стручни сарадник за наставу Правног факултета, Универзитет у Нишу Рад примљен: Рад прихваћен: Миомира
Др Филип Мирић *, приказ Стручни сарадник за наставу Правног факултета, Универзитет у Нишу Рад примљен: 16.09.2015. Рад прихваћен: 06.10.2015. Миомира Костић, Дарко Димовски, Филип Мирић Малолетничка делинквенција
Више~ Методологија ~ ИНДЕКС ПРОМЕТА ИНДУСТРИЈЕ ПРАВНИ ОСНОВ Статистичка активност се спроводи у складу са Законом о статистици Републике Српске ( Службени
~ Методологија ~ ИНДЕКС ПРОМЕТА ИНДУСТРИЈЕ ПРАВНИ ОСНОВ Статистичка активност се спроводи у складу са Законом о статистици Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 85/03) и Статистичким
ВишеCRNA GORA / MONTENEGRO
CRNA GORA UPRAVA ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E 55 Broj Podgorica, 01. april 2019. godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Anketa o radnoj snazi 2018. godina U ovom saopštenju objavljuju
Вишеcgo-cce-zaposljavanje
POLITIKA ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNA POLITIKA U EU Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori, a sprovodi ga Centar za građansko obrazovanje (CGO) u saradnji sa fondacijom Friedrich Ebert i NVO Natura. Dva temelja
ВишеОДРЖИВО КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ РЕСУРСА: ОБНОВЉИВИ РЕСУРСИ
Индекс експлоатације воде - Water Exploitation Index (WEI) Индекс експлоатације воде - Water Exploitation Index (WEI) је индикатор који представља однос укупне годишње количине обновљивих и захваћених
ВишеPowerPoint Presentation
Показатељи технолошког напретка Технолошки развој Резултира стварањем нових или побољшањем постојећих производа, процеса и услуга. Технолошки развој - део економског и друштвеног развоја. Научни и технолошки
ВишеCRNA GORA UPRAVA ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 46 Podgorica 22. mart godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Kvartalni b
CRNA GORA UPRAVA ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 46 Podgorica 22. mart 2019. godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Kvartalni bruto domaći proizvod Crne Gore za IV kvartal 2018,
ВишеСтруктура инкубаторских станица Референтни метаподаци према Euro SDMX структури метаподатака (ESMS) Републички завод за статистику Републике Српске 1.
Структура инкубаторских станица Референтни метаподаци према Euro SDMX структури метаподатака (ESMS) Републички завод за статистику Републике Српске 1. Контакт 2. Ажурирање метаподатака 3. Презентација
ВишеПрва економска школа Београд РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ СТАТИСТИКЕ март године ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ И УПУТСТВО ЗА РАД Укупан број такмичарских
Прва економска школа Београд РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ СТАТИСТИКЕ 9-30. март 019. године ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ И УПУТСТВО ЗА РАД Укупан број такмичарских задатака је 10. Број поена за сваки задатак означен је
ВишеPoslovanje preduzeća u Crnoj Gori u godini
Poslovanje preduzeća u Crnoj Gori u 2013.godini Zavod za statistiku Crne Gore - MONSTAT Podgorica, 2014.godina UVOD Zavod za statistiku Crne Gore MONSTAT je u cilju harmonizacije sa međunarodnim standardima
ВишеMicrosoft PowerPoint - 22 Rakonjac Antic, Lisov, Rajic.ppt [Compatibility Mode]
PROBLEMI ODRŽIVOSTI JAVNOG SISTEMA PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANJA U SRBIJI Rakonjac-Antić Tatjana Lisov Milimir Rajić Vesna X MEĐUNARODNI SIMPOZIJUM Tržište osiguranja u poslednjoj dekadi i perspektive
ВишеИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА АНКЕТЕ О ИНФЛАЦИОНИМ OЧЕКИВАЊИМА Фебруар Београд, март 2019.
ИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА АНКЕТЕ О ИНФЛАЦИОНИМ OЧЕКИВАЊИМА Фебруар 219. Београд, март 219. С А Д Р Ж А Ј Уводна напомена... 3 Резиме... 4 Инфлациона очекивања финансијског сектора... 5 Инфлациона очекивања
ВишеTAXNewsletter_mart2019_SRB
Teme ovih vesti su sledeće: 1. Godišnji porez na dohodak građana za 2018. godinu... 1 2. Najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2018. godinu... 2 3. Važeće kamatne stope
ВишеMicrosoft PowerPoint - DS-1-16 [Compatibility Mode]
Ekonometrija 1-D Analiza vremenskih serija Predavač: Zorica Mladenović, zorima@eunet.rs, http://avs.ekof.bg.ac.rs kabinet: 414 1 Struktura predmeta Izučavaju se dve oblasti: Analiza vremenskih serija Analiza
ВишеАктивности инкубаторских станица Референтни метаподаци према Euro SDMX структури метаподатака (ESMS) Републички завод за статистику Републике Српске 1
Активности инкубаторских станица Референтни метаподаци према Euro SDMX структури метаподатака (ESMS) Републички завод за статистику Републике Српске 1. Контакт 2. Ажурирање метаподатака 3. Презентација
ВишеPRIVREDNA KOMORA VOJVODINE
PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE Odbor za privredni sistem, ekonomsku politiku, razvoj, istraživanje i prestrukturiranje Pregled osnovnih indikatora privrednog kretanja u regionu AP Vojvodine za period I-IV
ВишеMicrosoft PowerPoint - Pokazatelji TP i stopa TP_ za studente [Compatibility Mode]
Показатељи технолошког напретка Технолошки развој Резултира стварањем новихили побољшањем постојећихпроизвода, процеса и услуга. Технолошки развој - део економског и друштвеног развоја. Научни и технолошки
ВишеИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА АНКЕТЕ О ИНФЛАЦИОНИМ OЧЕКИВАЊИМА Мај Београд, јун 2019.
ИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА АНКЕТЕ О ИНФЛАЦИОНИМ OЧЕКИВАЊИМА Мај 219. Београд, јун 219. Садржај: Уводна напомена... 2 Резиме... 3 Инфлациона очекивања финансијског сектора... 4 Инфлациона очекивања привреде...
ВишеMicrosoft Word - sbs metodologija
S-trukturalna B-iznis S-tatistika Monstat 1 Sadržaj: Pravni okvir Cilj I predmet istraživanja Pokrivenost Upitnik Trenutno stanje I plan proizvodnje podataka Korisnici podataka dobijenih SBS istraživanjem
ВишеIMF Country Focus Autoput sa gustim saobraćajem u Holandiji: Ekonomski rast je ubrzao u cijeloj Europi, pretvarajući kontinent u pokretač globalne trg
IMF Country Focus Autoput sa gustim saobraćajem u Holandiji: Ekonomski rast je ubrzao u cijeloj Europi, pretvarajući kontinent u pokretač globalne trgovine (foto: Halfpoint/iStock by Getty Images) IMF
ВишеCRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU METODOLOŠKO UPUTSTVO STATISTIKA SKLOPLJENIH BRAKOVA METODOLOŠKO UPUTSTVO
CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU METODOLOŠKO UPUTSTVO STATISTIKA SKLOPLJENIH BRAKOVA METODOLOŠKO UPUTSTVO Sadržaj STATISTIKA SKLOPLJENIH BRAKOVA... 2 Pravni osnov... 2 Metodološke osnove... 2 Izvor podataka...
ВишеAAA
IZVEŠTAJ BONITETNE IZVRSNOSTI Izdavač: Bisnode d.o.o. Član grupe BISNODE, Stockholm, Švedska PAN-SEED EKSPORT-IMPORT,DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU NOVI SAD Izdato dana 27.7.2015 BONITETNI IZVEŠTAJ,
ВишеНАРОДНАА БАНКАА СРБИЈЕ АНАЛИЗАА ИСПЛАТИВОСТИ ДИНАРС СКЕ И ДЕВИЗНЕ ШТЕДЊЕЕ Београд, јануар године
НАРОДНАА БАНКАА СРБИЈЕ АНАЛИЗАА ИСПЛАТИВОСТИ ДИНАРС СКЕ И ДЕВИЗНЕ ШТЕДЊЕЕ Београд, јануар 19. године I. УВОД Депозити становништва представљају значајан извор финансирања и доприносе стабилности финансијског
ВишеEKONOMSKI RAST I RAZVOJ
Univerzitet u Travniku Fakultet za menadžment i poslovnu ekonomiju EKONOMSKI RAST I RAZVOJ Makroekonomske performanse privrede reprezentiraju četiri osnovna pokazatelja: stopa privrednog rasta, stopa inflacije,
ВишеMicrosoft Word - REGIONALNA EKONOMIJA EVROPSKE UNIJE_Ispit.doc
UNIVERZITET U NOVOM SADU EKONOMSKI FAKULTET U SUBOTICI SOFIJA ADŽIĆ REGIONALNA EKONOMIJA EVROPSKE UNIJE ISPITNA PITANJA Školska 2012/2013 godina Verzija 2.0 Subotica, septembar 2012. REGIONALNA EKONOMIJA
ВишеMicrosoft PowerPoint - Gda Dragana Kalinovic, direktor Republickog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.pptx
PANEL 4: REFORMA JAVNOG SEKTORA PENZIJSKI SISTEM KONTINUIRANI PROCES PROMENA Dragana Kalinović, direktor Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Način funkcionisanja RF PIO Fond je organizacija
ВишеD12_5 MNE_Dio 04 - Procjena EE Investicija F1
Ministarstvo ekonomije / Sektor za energetsku efikasnost Obuka o upravljanju energijom i energetskoj efikasnosti Procjena EE Investicija (pojednostavljena verzija) Pripremljeno pod okriljem projekta Tehnička
Више_MetodologijaGASDistribucijaIzmena
На основу члана 15, а у вези са чланом 36. Закона о енергетици ( Службени гласник РС, број 84/04) и члана 12. Статута Агенције за енергетику Републике Србије ( Службени гласник РС, број 52/05), Савет Агенције
ВишеGODINA: I SARAJEVO, BROJ: 1 POSLOVNE STATISTIKE INDEKS PROMETA OSTALIH USLUGA U BIH, I KVARTAL Ukupan desezonirani promet ostalih us
GODINA: I SARAJEVO, 07.06.2017. BROJ: 1 POSLOVNE STATISTIKE INDEKS PROMETA OSTALIH USLUGA U BIH, I KVARTAL 2017. Ukupan desezonirani promet ostalih usluga u prvom kvartalu 2017. godine ostvario je rast
ВишеРепубличко такмичење
1 РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ОСНОВА ЕКОНОМИЈЕ БЕОГРАД, МАРТ 2015. Питања саставио: доцент др Ђорђе Митровић, Универзитет у Београду, Економски факултет 1. Монетаристи су Питања 1 поен а. сматрали да је незапосленост
ВишеZADNJI DATUM AŽURIRANJA:
IZVJEŠTAJ O KVALITETI ZA STATISTIČKO ISTRAŽIVANJE Anketa o dohotku stanovništva (ADS) za 2017. Anketa o dohotku stanovništva (ADS) za 2017. Organizacijska jedinica: Služba statistike potrošnje i dohotka
ВишеИзвјештај о квалитету за Статистику производње и потрошње угља, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2019.
Извјештај о квалитету за Статистику производње и потрошње угља, 2017. Републички завод за статистику, Бања Лука, 2019. 2 Извјештај о квалитету за Статистику производње и потрошње угља, 2017. Извјештај
ВишеПРЕДЛОГ
Z A K O N O IZMENI ZAKONA O JAVNIM MEDIJSKIM SERVISIMA Član 1. PREDLOG U Zakonu o javnim medijskim servisima ( Službeni glasnik PC, br. 8314 i 10315), u članu 62. stav 1. reči: 31. decembra 2016. godine
Вишеuntitled
Фебруар СТАТИСТИЧКИ БИЛТЕН Фебруар 2010 УРЕДНИШТВО БРАНКО ХИНИЋ, главни уредник Чланови ЈЕЛЕНА МАРАВИЋ МАРИНА МЛАДЕНОВИЋ-КОМАТИНА ВЕСЕЛИН ПЈЕШЧИЋ БИЉАНА САВИЋ ДР МИЛАН ШОЈИЋ Статистички билтен Издаје
ВишеIzveštaj o inflacionim ocekivanjima novembar Finalno lekt.
НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ ИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА АНКЕТЕ О ИНФЛАЦИОНИМ OЧЕКИВАЊИМА Новембар 2018. Београд, децембар 2018. САДРЖАЈ Уводна напомена... 3 Резиме... 4 Инфлациона очекивања финансијског сектора...
ВишеNAUČNO-STRUČNA KONFERENCIJA LOGOPEDA SRBIJE INOVATIVNI PRISTUPI U LOGOPEDIJI Nacionalni skup sa međunarodnim učešćem Organizator: Udruženje logopeda S
NAUČNO-STRUČNA KONFERENCIJA LOGOPEDA SRBIJE INOVATIVNI PRISTUPI U LOGOPEDIJI Nacionalni skup sa međunarodnim učešćem Organizator: Udruženje logopeda Srbije Kralja Milutina 52, Beograd Datum održavanja:
Вишеkljklčkčjklčjlk
СЕКТОР ЗА НАДЗОР НАД ОБАВЉАЊЕМ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА СЕКТОР ОСИГУРАЊА У СРБИЈИ Извештај за треће тромесечје 2015. године Народна банка Србије Садржај: 1. Тржиште осигурања... 4 1.1. Учесници на тржишту...
ВишеРЕПУБЛИКА СРБИЈА Дана: 18. јула године Државно правобранилаштво Министарство правде Број: ДП 590/2018 Број: / Високи савет судс
РЕПУБЛИКА СРБИЈА Дана: 18. јула 2018. године Државно правобранилаштво Министарство правде Број: ДП 590/2018 Број: 7-00-00233/2018-01 Високи савет судства Врховни касациони суд Број: 021-05-065/2018-01
ВишеMicrosoft PowerPoint - avs12-17 [Compatibility Mode]
Osobenosti ekonomskih vremenskih serija Zorica Mladenović 1 Ključna svojstva ekonomskih vremenskih serija Postojanje trenda Postojanje sezonskih varijacija Postojanje nestandardnih opservacija: strukturni
ВишеMakroekonomija
Ekonomski rast Štednja, akumulacija kapitala i proizvodnja Tehnološki napredak Prof.dr Maja Baćović 28/03/2019. Pojmovi Rast mjera kvantitativne promjene pojave ili procesa Razvoj mjera kvalitativne promjene
ВишеГОДИШЊИ НАЦИОНАЛНИ РАЧУНИ БРУТО ДОМАЋИ ПРОИЗВОД УВОД Бруто домаћи производ (БДП) је најважнији макроекономски агрегат у систему националних рачуна и м
ГОДИШЊИ НАЦИОНАЛНИ РАЧУНИ БРУТО ДОМАЋИ ПРОИЗВОД УВОД Бруто домаћи производ (БДП) је најважнији макроекономски агрегат у систему националних рачуна и мјера развоја укупне економије. Обрачун бруто домаћег
ВишеИзвјештај о квалитету за Статистику плата запослених, Извјештај о квалитету за Статистику плата запослених, Републички завод за статисти
Извјештај о квалитету за Статистику плата запослених, 2014. 1 Извјештај о квалитету за Статистику плата запослених, 2014. Републички завод за статистику, Бања Лука, 2015. 2 Извјештај о квалитету за Статистику
Више~ Методологија ~ ТРОМЈЕСЕЧНИ ИЗВЈЕШТАЈ О ЦИЈЕНАМА ПРОДАТИХ НОВИХ СТАНОВА (ГРАЂ-41) ПРАВНИ ОСНОВ Истраживање се спроводи на основу Закона о статистици
~ Методологија ~ ТРОМЈЕСЕЧНИ ИЗВЈЕШТАЈ О ЦИЈЕНАМА ПРОДАТИХ НОВИХ СТАНОВА (ГРАЂ-41) ПРАВНИ ОСНОВ Истраживање се спроводи на основу Закона о статистици Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске,
ВишеPowerPoint Presentation
Београд, 26.04.2012. МАКРОЕКОНОМСКО ОКРУЖЕЊЕ РЕЛЕВАНТНИ ИНДИКАТОРИ 2 БДП 2001. 2003. 2006. 2008. 2010. 2011. БДП, мил. ЕУР 12.820,9 17.305,9 23.304,9 32.668,2 29.023,8 32.993 БДП, per capita, у ЕУР БДП,
ВишеDISTRIBUCIONA LISTA
by the EuropeAid 135642/IH/SER/RS Contract No. 48-00-93-2014-28 Programme IPA 2013 Country Contracting Authority Final Beneficiary End Recipient Type of document Prepared by Approved by Ministry of Finance
ВишеИндекси извозних и увозних цијена Референтни метаподаци према Euro SDMX структури метаподатака (ESMS) Републички завод за статистику Републике Српске
Индекси извозних и увозних цијена Референтни метаподаци према Euro SDMX структури метаподатака (ESMS) Републички завод за статистику Републике Српске 1. Контакт 2. Ажурирање метаподатака 3. Презентација
ВишеMar-13 Apr-13 Maj-13 Jun-13 Jul-13 Avg-13 Sep-13 Okt-13 Nov-13 Dec-13 Jan-14 Feb-14 Mar-14 CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 91 P
Mar-13 Apr-13 Maj-13 Jun-13 Jul-13 Avg-13 Sep-13 Okt-13 Nov-13 Dec-13 Jan-14 Feb-14 Mar-14 CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 91 Podgorica, 15. april 2014. godine Prilikom korišćenja
ВишеSlide 1
Str. 9 UVOD Predavač: Dr Mirko Savić savicmirko@ef.uns.ac.rs www.ef.uns.ac.rs Dokazano je... Da li vama treba statistika? Top ten najboljih zanimanja (Blic, 6.3.2010.): 1. Aktuari 2. Softverski inženjeri
ВишеАнкета о задовољству корисника Бања Лука, новембар 2017.
Анкета о задовољству корисника 2017. Бања Лука, новембар 2017. САДРЖАЈ 1. Увод... 4 2. Метод и инструменти... 4 3. Главни резултати... 5 4. Демографске карактеристике анкетираних корисника... 6 5. Корисничке
ВишеUnos PretragaStampanihMed
Pravda, 15.12.2010 Strana: 6 Autor: PRENETO KORUPCIJA NAJVEĆA KOD JAVNIH NABAVKI VENSAN DEŽER, ŠEF DELEGACIJE EVROPSKE UNIJE U SRBIJI BEOGRAD Godišnja vrednost javnih nabavki u Srbiji je oko četiri milijarde
ВишеStrukturalna biznis statistika
CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU METODOLOŠKO UPUTSTVO STATISTIKA STRANIH FILIJALA 50 METODOLOŠKO UPUTSTVO 50 Podgorica, 2014. Sadržaj I. Pravni osnov...2 II. Metodološka uputstva...3 a) Cilj i predmet istraživanja...3
ВишеANALIZA TRŽIŠTA NEKRETNINA 08
ANALIZA TRŽIŠTA NEKRETNINA 08 HEDONIČKI INDEKS NEKRETNINA JUN 2018 U junu 2018. godine, CBCG sprovela je redovnu anketu o kretanju cijena nekretnina u Podgorici. Pitanja u upitniku su se odnosila na kvalitativne
ВишеTechnology management performance indicators in global country rankings
Индикатори технолошког прогреса Менаџмент технологије и развоја 2018/19 Measure it, manage it, improve it! Мерење перформанси Прикупљање података Анализа података Извештавање перформансе појединца групе
ВишеMicrosoft Word - PRAVILNIK O SISTEM ZADNJA VERZIJA -UPRAVE ZA STATISTIKU - bez imena - Copy
Crna Gora Vlada Crne Gore Uprava za statistiku Crne Gore IV Proleterske 2 8000 Podgorica Tel: +382 (0) 20 230 8 Fax: +382 (0) 20 230 84 E-mail: contact@monstat.org R A V I L N I K O UNUTRAŠNJOJ ORGANIZACIJI
ВишеСТРАТЕГИЈА НБС НА ПОЉУ ФИНАНСИЈСКЕ ЕДУКАЦИЈЕ
СТРАТЕГИЈА НБС НА ПОЉУ ФИНАНСИЈСКЕ ЕДУКАЦИЈЕ 2012-2015. године Јелена Поповић, Одељење за едукацију корисника финансијских услуга април 2013. године Стратегија усвојена марта 2012. године структура Србија
ВишеРЕШЕЊА 1. (2) Обележја статистичких јединица посматрања су: а) особине које су заједничке за јединице посматрања б) особине које се проучавају, а подр
РЕШЕЊА. () Обележја статистичких јединица посматрања су: а) особине које су заједничке за јединице посматрања б) особине које се проучавају, а подразумевају различите вредности по јединицама посматрања
ВишеПРИЛОГ 5 СЛОЖЕН ПОСЛОВНИ ПЛАН ЗА МЕРУ 3 1
ПРИЛОГ 5 СЛОЖЕН ПОСЛОВНИ ПЛАН ЗА МЕРУ 3 1 САДРЖАЈ ПОСЛОВНОГ ПЛАНА А. ОПШТЕ СМЕРНИЦЕ... 4 1. РЕЗИМЕ ПОСЛОВНОГ ПЛАНА... 5 2. ОПШТИ ПОДАЦИ... 5 2.1. Информације о подносиоцу захтева... 5 2.2. Информације
ВишеEMU factsheet FS2_HR.indd
DOVRŠETAK EUROPSKE EKONOMSKE I MONETARNE UNIJE Doprinos Komisije Programu čelnika #FutureofEurope #EURoadSibiu GOSPODARSKA I SOCIJALNA KONVERGENCIJA U EU-U: KLJUČNE ČINJENICE Slika 1.: Euro je valuta Europske
ВишеSARAĐUJMO ZA VODE
SARAĐUJMO ZA VODE JU SREDNJA STRUČNA I TEHNIČKA ŠKOLA GRADIŠKA Prilikom izrade ovog rada pokušali smo da dobijemo informacije od nadležnih iz: GRADSKE UPRAVE-ODJELJENJE ZA EKOLOGIJU JU GRADSKA ČISTOĆA
ВишеPrivreda
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Republike Srpske, BDP u prvom polugodištu 2018. godine, u odnosu na isti period 2017. godine, ima pozitivnu stopu rasta od 3,4% (Q1 = 3,1% i Q2 = 3,6%).
ВишеФебруар 2018
Фебруар 2018 СТАТИСТИЧКИ БИЛТЕН Фебруар 2018 НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Београд, Краља Петра 12 Тел. 011/3027-100 Београд, Немањина 17 Тел. 011/333-8000 www.nbs.rs ISSN 1451-6349 Садржај Преглед текућих кретања..................................................
ВишеOSNOVI EKONOMETRIJE - Ekonomska analiza i politika - Međunarodna ekonomija (opcija Međunarodne finansije)
OSNOVI EKONOMETRIJE - Ekonomska analiza i politika - Međunarodna ekonomija (opcija Međunarodne finansije) avs.ekof.bg.ac.rs Predavači: Prof. Zorica Mladenović, zorima@eunet.rs Prof. Aleksandra Nojković,
ВишеKretanja_na_trzistu_rada_2018
Кретања на тржишту рада у 2018. години - према Анкети о радној снази - 07.06.2019. МК 1/19 У овом извештају анализирају се кретања на тржишту рада у 2018. години. Анализа је превасходно заснована на подацима
ВишеПРИЛОГ: Табеле
САВЕЗ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ Оделење за економска и социјална питања ПРИКАЗ ОСНОВИХ МАКРОЕКОНОМСКИХ ПОКАЗАТЕЉА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У 2012. ГОДИНИ /број 3/12 од 18.04.2012. године/ Београд, април 2012.
ВишеKvartalni monitor br. 52 januar mart Privredna aktivnost Početak obeležavaju načelno pozitivna privredna kretanja. Rast BDP-a u Q1 iz
Kvartalni monitor br. 52 januar mart 2018 11 2. Privredna aktivnost Početak 2018. obeležavaju načelno pozitivna privredna kretanja. Rast BDP-a u Q1 iznosio je 4,6%, pa je ovo kvartal sa najvećim međugodišnjim
ВишеNaslovna_0:Naslovna _0.qxd.qxd
Децембар СТАТИСТИЧКИ БИЛТЕН Децембар 2011 УРЕДНИШТВО БРАНКО ХИНИЋ, главни уредник Чланови ЈЕЛЕНА МАРАВИЋ МАРИНА МЛАДЕНОВИЋ-КОМАТИНА ВЕСЕЛИН ПЈЕШЧИЋ БИЉАНА САВИЋ ДР МИЛАН ШОЈИЋ Статистички билтен Издаје
ВишеИнститут за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут ЗАДОВОЉСТВО корисника/запослених Весна Кораћ Институт за јавно здравље Србије
Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут ЗАДОВОЉСТВО корисника/запослених Весна Кораћ Институт за јавно здравље Србије www.batut.org.rs Истраживање Испитивање је спроведено 3. децембра;
ВишеIgre na sreću i patološko kockanje
Igre na sreću i patološko kockanje Osnovni nalazi 2016. godina U izveštaju su prikazani osnovni rezultati istraživanja prisustva patološkog kockanja kod učenika III i IV razreda srednje škole na opštini
ВишеDISTRIBUCIONA LISTA
by the EuropeAid 135642/IH/SER/RS Contract No. 48-00-93-2014-28 Programme IPA 2013 Country Contracting Authority Final Beneficiary End Recipient Type of document Prepared by Approved by Ministry of Finance
ВишеMicrosoft Word - tumacenje rezultata za sajt - Lektorisan tekst1
ПРИЛОГ ЗА ТУМАЧЕЊЕ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА TIMSS 2015 У међународном испитивању постигнућа TIMSS 2015 по други пут је у нашој земљи испитивано постигнуће ученика четвртог разреда у области математике и природних
ВишеMicrosoft Word - Pravilnik-fin izvestaji za DPF-2007.doc
"Службени гласник РС", бр. 15/2007 На основу члана 26. став 2. Закона о рачуноводству и ревизији ("Службени гласник РС", бр. 46/2006) и члана 27. став 2. тачка 3. Закона о добровољним пензијским фондовима
ВишеPromo insight
FILANTROPSKA DAVANJA DIJASPORE OKTOBAR 2018. METODOLOGIJA METODOLOGIJA NAČIN PRIKUPLJANJA PODATAKA: Anketa sa intervjuisanjem putem on-line upitnika VREMENSKI OKVIR: 08.09.2018 09.10.2018 UZORAČKI OKVIR:
ВишеZADNJI DATUM AŽURIRANJA:
IZVJEŠTAJ O KVALITETI ZA STATISTIČKO ISTRAŽIVANJE Mjesečno istraživanje o industrijskoj proizvodnji i zaposlenim osobama (IND-1/KPS/M) za 2016. Organizacijska jedinica: Odjel kratkoročnih poslovnih statistika
ВишеНовембар 2013
Новембар 2013 СТАТИСТИЧКИ БИЛТЕН Новембар 2013 У Р Е Д Н И Ш Т В О БРАНКО ХИНИЋ, главни уредник Чланови ЈЕЛЕНА МАРАВИЋ МАРИНА МЛАДЕНОВИЋ-КОМАТИНА ВЕСЕЛИН ПЈЕШЧИЋ БИЉАНА САВИЋ ДР МИЛАН ШОЈИЋ Статистички
ВишеPROFIL PRIVREDE PRNJAVOR Opština Prnjavor je jedna od privredno razvijenijih opština u BiH. Zahvaljujući dobrom geografskom položaju, kvalitetni
PROFIL PRIVREDE PRNJAVOR 2017. Opština Prnjavor je jedna od privredno razvijenijih opština u BiH. Zahvaljujući dobrom geografskom položaju, kvalitetnim lokacijama za investiranje, partnerskom i transparentnom
ВишеZAKONA O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU Član 1. U Zakonu o zdravstvenom osiguranju ( Službene novine FBiH, 30/97, 7/02, 70/08 i
ZAKONA O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU Član 1. U Zakonu o zdravstvenom osiguranju ( Službene novine FBiH, 30/97, 7/02, 70/08 i 48/11) u članu 56. broj 42 zamijenjuje se sa brojem
ВишеPoštovani, U saopštenju Istraživanje i razvoj, godina broj 24, od 1. februara godine, uočena je greška, nastala iz pogrešno popunjenog upi
Poštovani, U saopštenju Istraživanje i razvoj, 2011. godina broj 24, od 1. februara 2013. godine, uočena je greška, nastala iz pogrešno popunjenog upitnika izvještajne jedinice - Kliničko bolnički centar
ВишеСтудија квантитативног утицаја
РЕЗУЛТАТИ СТУДИЈЕ КВАНТИТАТИВНОГ УТИЦАЈА који се односи на велике изложености Бања Лука, јуни 2017. године С А Д Р Ж А Ј УВОД... 1 АНАЛИЗА ВЕЛИКИХ ИЗЛОЖЕНОСТИ... 3 ЗАКЉУЧАК... 5 Бања Лука, јуни 2017. године
Вишеuntitled
BOSNA I HERCEGOVINA AGENCIJA ZA STATISTIKU BOSNE I HERCEGOVINE PODRUŽNICA/EKSPOZITURA BRČKO БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА АГЕНЦИЈА ЗА СТАТИСТИКУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ЕКСПОЗИТУРА БРЧКО INDEKS POTROŠAČKIH CIJENA U
ВишеCRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 22 Podgorica,13. februar godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor ISTRAŽIVA
CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 22 Podgorica,13. februar 2015. godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ, 2013. GODINA Podaci prezentovani u ovom
ВишеAktualna tema_trgovina_2_7_2015.indd
HRVATSKA GOSPODARSKA KOMORA Sektor za financijske institucije, poslovne informacije i ekonomske analize Odjel za makroekonomske analize Trgovina konvergira li standardima EU? Uvodno Značaj trgovine u Europskoj
ВишеУписани на магистарске, мастер и специјалистичке студије Магистри наука, мастери и специјалисти Референтни метаподаци према Euro SDMX структури метапо
Уписани на магистарске, мастер и специјалистичке студије Магистри наука, мастери и специјалисти Референтни метаподаци према Euro SDMX структури метаподатака (ESMS) Републички завод за статистику Републике
ВишеTeorija skupova - blog.sake.ba
Uvod Matematika je jedan od najomraženijih predmeta kod većine učenika S pravom, dakako! Zapitajmo se šta je uzrok tome? Da li je matematika zaista toliko teška, komplikovana? Odgovor je jednostavan, naravno
ВишеPREDLOG ZAKON O IZMENI ZAKONA O JAVNOM REDU I MIRU Član 1. U Zakonu o javnom redu i miru ( Sl. Glasnik RS broj 6/16) naziv iznad člana i član 22. briš
PREDLOG ZAKON O IZMENI ZAKONA O JAVNOM REDU I MIRU Član 1. U Zakonu o javnom redu i miru ( Sl. Glasnik RS broj 616) naziv iznad člana i član 22. brišu se. Član 2. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od
ВишеЈун 2017
Јун 2017 СТАТИСТИЧКИ БИЛТЕН Јун 2017 НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ Београд, Краља Петра 12 Тел. 011/3027-100 Београд, Немањина 17 Тел. 011/333-8000 www.nbs.rs ISSN 1451-6349 Садржај Преглед текућих кретања..................................................
ВишеCRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E 255 Broj Podgorica, 30. septembar godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Procje
CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E 255 Broj, 30. septembar 2014. godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Procjene stanovništva i demografski indikatori, 2013. godina Sredinom
ВишеКоришћење и заштита вода од загађивања у индустрији Референтни метаподаци према Euro SDMX структури метаподатака (ESMS) Републички завод за статистику
Коришћење и заштита вода од загађивања у индустрији Референтни метаподаци према Euro SDMX структури метаподатака (ESMS) Републички завод за статистику Републике Српске 1. Контакт 2. Ажурирање метаподатака
ВишеMicrosoft PowerPoint EMAS - osnove, registracija, dodatni zahtevi, D.Petrovic
This project is funded Projekat finansira Evropska Unija EMAS III - OSNOVNI KONCEPTI - RAZLIKE EMS/EMAS - KORACI DO REGISTRACIJE - DODATNI ZAHTEVI ZA TREĆE ZEMLJE PRIVREDNA KOMORA SRBIJE 11.12.2014 EMS
ВишеIzmenaMetNafta
На основу члана 15, а у вези са чланом 36. Закона о енергетици ( Службени гласник РС, број 84/04) и члана 12. Статута Агенције за енергетику Републике Србије ( Службени гласник РС, број 52/05), Савет Агенције
ВишеИзвјештај о квалитету за СТАТИСТИКУ ЈАВНЕ КАНАЛИЗАЦИЈЕ, Републички завод за статистику, Бања Лука,
СТАТИСТИКУ ЈАВНЕ КАНАЛИЗАЦИЈЕ, 2013. Републички завод за статистику, Бања Лука, 2015. 1 Републички завод за статистику, Вељка Млађеновића 12д, 78000 Бања Лука Република Српска, Босна и Херцеговина телефон:
ВишеBiografija Ime i prezime, zvanje Dr. sc. Nerma Čolaković - Prguda, docentica Datum i mjesto rođenja Obrazovanje Srednja škola, fakultet,
Biografija Ime i prezime, zvanje Dr. sc. Nerma Čolaković - Prguda, docentica Datum i mjesto rođenja 13. 4. 1981. Obrazovanje Srednja škola, fakultet, postdiplomski studij-naziv teme magistrskog rada, doktorska
ВишеMemorandum PKRS cir
ПРИВРЕДНА КОМОРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И НФОРМАЦИЈА О ПОСЛОВАЊУ СЕКТОРA ГРАЂЕВИНАРСТВО У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ЗА ПЕРИОД I-XII 2015. ГОДИНЕ Бања Лука, март 2016. године Привредна комора Републике Српске Ђуре Даничића
ВишеMicrosoft Word - sadrzaj-lat-08
Republika Srpska Vlada K O N S O L I D O V A N I IZVJEŠTAJ O INVESTIRANjU JAVNIH SREDSTAVA Banja Luka, maj 2009. godine S A D R Ž A J UVOD 1 Zakonodavno pravni okvir 1 1. INVESTIRANA I PLASIRANA JAVNA
ВишеMicrosoft PowerPoint - Razvoj i perspektive trzista municipalnih obveznica u Srbiji.ppt [Compatibility Mode]
RAZVOJ I PERSPEKTIVE TRŽIŠTA MUNICIPALNIH OBVEZNICA U SRBIJI Medjunarodna d konferencija Beogradske berze Upgrade in Belgrade 2012 Aleksandar Bućić 21. oktobar 2012, Beograd STRUKTURA PREZENTACIJE Opšti
ВишеUredba (EZ) br. 1006/2009 Europskog parlamenta i Vijeća od 16. rujna o izmjeni Uredbe (EZ) br. 808/2004 o statistici Zajednice o informacijskom
16/Sv. 2 Službeni list Europske unije 147 32009R1006 31.10.2009. SLUŽBENI LIST EUROPSKE UNIJE L 286/31 UREDBA (EZ) br. 1006/2009 EUROPSKOG PARLAMENTA I VIJEĆA od 16. rujna 2009. o izmjeni Uredbe (EZ) br.
ВишеUntitled-54
1109 AKTUALNI PROBLEMI PRIVREDNIH KRETANJA I EKONOMSKE POLITIKE Danijel Nestić* UDK 3301.215.4 497 (5) Izvorni znanstveni rad EKONOMSKA NEJEDNAKOST U HRVATSKOJ 1998. MANJA OD OČEKIVANJA Opće je mišljenje
ВишеЈАВНО КОМУНАЛНО ПРЕДУЗЕЋЕ Пут Нови Сад Нови Сад, Руменачка 150/а Пиб: Матични број: Шифра делатности: 4211 Текући рачун: АИК
ЈАВНО КОМУНАЛНО ПРЕДУЗЕЋЕ Пут Нови Сад 21000 Нови Сад, Руменачка 150/а Пиб: 100187770 Матични број: 08171963 Шифра делатности: 4211 Текући рачун: АИК банка а.д. Ниш 105-31605-80 Нови Сад; 23.07.2018. Број:
Више