НОВИ САД Година XIII Број 9 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Рада Стијовић Ословљавање црквених в

Транскрипт

1 НОВИ САД Година XIII Број 9 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Рада Стијовић Ословљавање црквених великодостојника.. 1 Преиспитивања Владо Ђукановић Лакше је с девојкама него с момцима Предлози Драгољуб Петровић Лексичка белешка: праворек (праворијек), не правоговор? Осветљавање Јована Јовановић Друштвено-културне иновације и бога ће ње лексичког система српског језика Ружица Левушкина Називи за свештеника и свештеничке чинове у српском језику Владан Јовановић Од суште истине до суштога (прилог лексичко- -семантичком опису придева сушти) Драгана Цвијовић Да ли је господа дошла или су господа дошла?. 20 Милорад Телебак Језичко путовање по Србији и Црној Гори (о деклинацији неких топонима и извођењу етника и ктетика) Запазили смо Радојица Јовићевић Власт таме, а не Царство мрака (Српски превод наслова драме Лава Николајевича Толстоја Власть тьмы) Поводом... Даринка Гортан Премк Речи под лупом Мали савети Одлуке Одбора за стандардизацију српског језика Повеље Матице српске за неговање језичке културе Писци о језику

2 чи ни се да га тре ба тра жи ти у од но су ко ји дру штве на за јед ни ца има пре ма вер бал ном ре пер то а ру ко јим рас по ла же. Дру штво у ко ме је зик функ ци о нише мо ра ло би спро во ди ти не ка кву је зич ку по ли ти ку дру гим ре чи ма, друш т в о би мо ра ло п ла н ск и, п р о м и ш љ е но, и н с т и т у ц и о на л и з о в а но у т и ца т и на је зи ч ке о б л и ке ја в не ко м у н и к а ц и је, к а о и на ф о р м и р а њ е д ру ш т в е не св е с т и уче сни ка у ко му ни ка ци ји о тим об ли ци ма. Р у ж и ц а Ле в у ш к и н а НА ЗИ ВИ ЗА СВЕ ШТЕ НИ КА И СВЕ ШТЕ НИЧ КЕ ЧИ НО ВЕ У СРП СКОМ ЈЕ ЗИ КУ На ви кли смо да с в е ш т е н и ка н ај че ш ће на зи в а мо поп. Ве р о в ат но в е л и к а в е ћ и н а н и к а д а д ру г а ч и је н и је н и н а з в а л а с л у ж и т е љ а Ре ч и Б о ж и је. При то ме се по пом че сто на зи ва би ло ко је ли це у ман ти ји, не за ви сно од то га да ли има све ште нич ки чин или не ма (што је до не кле ра зу мљи во, јер ман ти ју но се и они ко ји по се ду ју дру ге чи но ве). А ка кви све на зи ви за с в е ш т е н и ка (по ред три у кур зи ву ко ја су већ на ве де на) и ко ли ко их по сто ји у срп ском је зи ку ка за ће мо у тек сту ко ји сле ди. У ци љу пре ци зи ра ња о ко јим кон крет но на зи ви ма ће би ти ре чи и сто га што је ве ћи на на зи ва по ве за на са чи ном ко ји све ште ник има по треб но је да с е под с е т и мо, у к р ат к и м ц р т а ма, к а к в о је ус т р ој с т в о ц р к в е не је р а р х и је. Н а и ме, по с т о је св е ш т е но с л у ж и т е љи т ри р а з л и ч и т а р е д а и по с т о ји с јед не с т р а не бе л о (м и р с ко), а с дру ге стра не ц р н о (м о н а ш ко) с в е ш т е н с т в о. Три р е да св е ш т е но с л у ж и т е љ а с у: еп и скоп ск и, св е ш т е н и ч к и и ђа кон ск и р ед. У ов ом т ек с т у г о в о ри ће с е о на зи ви ма с а мо з а св е ш т е н и ч к и р ед. Та ко ђе, би ће ре чи и о бе лом (тј. из ре да оже ње них) и о цр ном (из ре да без брач них) свештен ству. Све ште ни ци у Пра во слав ној цр кви мо гу да оба вља ју све бо гос л у ж б е не р а д њ е о си м х и р о т о н и с а њ а не ко г а з а св е ш т е н и к а и л и еп и ско па и осве шта ва ња све тог ми ра, што мо гу да чи не са мо епи ско пи. За раз ли ку од ђа ко на, они мо гу да слу же Све ту ли тур ги ју, да ис по ве да ју и да оба вља ју све Све те тај не осим Све те тај не ру ко по ло же ња. Дру го што тре ба да зна мо да би смо раз у ме ли да љи текст, то је да, ка да го во ри мо о све ште нич ким чи но ви ма, по сто је: је рар хи ја хи ро то ни је ( ру ко поло же ња) и је рар хи ја ју рис дик ци је (упра ве). Чи но ви ко ји се до би ја ју ру ко по ложе њ ем је су т рај н и. По с е б ном в р с т ом б о г о с л у ж б е ног о б р е да (х и ро т о н и јом), у о к в и р у н ај в а ж н и је г б о г о с л у же њ а С в е т е л и т у р г и је, н е ко л и ц е д о б и ја 11

3 је д а н од т и х ч и но в а (е п и скоп ск и, св е ш т е н и ч к и и л и ђ а кон ск и), п ру ж а њ е м р у ке е п и с ко п а н а т о л и ц е и и з г о в а р а њ е м од р е ђ е н и х м о л и т а в а п р и т о м е. Оста ли чи но ви, чи но ви ју рис дик ци је или упра ве, до би ја ју се не ру ко по ло жењем, већ на зна че њем, та ко ђе у окви ру Све те ли тур ги је, и они ни су трај ни, в ећ п ри в р е ме н и. Н ај п р е по ме н и мо лек с е м у п ре з в и т е р ко ја п р ед с т а в љ а и си но н и м по ме н у т и х лек с е м а с в е ш т е н и к и поп, а и хи пе ро ним свим лек се ма ма о ко ји ма г о в о ри мо. Н а и ме, п р е з ви т е р с т в о је по с е до в а њ е св е ш т е н и ч ког ч и н а, ч и н а п р е зви т е р а уоп ш т е, би ло у р е д у мо на ш т в а, би ло у р е д у св е ш т ен с т в а. К а да ка же мо, да к ле, п ре зв и т е р, и ма мо у ви д у би ло ко г а ко по се д у је све ш т е н и ч к и чин. Ова лек се ма је грч ког по ре кла. Ње но при мар но зна че ње (пре ма Реч нику Ма ти це срп ске; у да љем тек сту РМС) од но си се на иза бра ног све ште ник а у Пр о т е с т а н т ској ц р к ви. У т ек с т о ви ма и з сфе р е п ра во с ла в не д у хов но с т и ко ри с т и се г о т о во ис к љу ч и во са мо у на у ч ном, бо г о слов ском фу н к ц и о на л ном сти лу, као и у ад ми ни стра тив но-прав ном. За све ште ни ке из ре до ва оже ње них има мо сле де ће на зи ве: је ре ј, п ро т о је реј, п ро т о на ме сник, п ро т о је реј- с т а в ро фор, све ш т е ник, п ро т о п ре зв и т е р, п а р ох, п оп, п е р и о де в т (в и з и т а т ор), а р х и је ре ј с к и н а м е с н и к, п р о т а, бе л а ц. На ве ли смо и већ по ми ња не лек се ме да би смо при ка за ли цео је дан си но нимски низ. Упо тре ба би ло ко је од ових лек се ма усло вље на је кон тек стом. Са мо б о г о с лов ск и о б р а з о в а н и љу д и и ев ен т у а л но он и ко ји с у по с е б но з а и н т е р е со ва ни за ову област (п ри пад ни ци ц р к ве не је рар х и је се под ра зу ме ва ју) има ће по тре бу да ко ри сте ви ше од две од на ве де них лек се ма, и то у ве ћи ни случа је в а с а мо у п и с а ном је зи к у. По с т о ји, у по је д и н и м с л у ча је ви ма, и по т р е ба з а ис т и ца њ ем в р с т е ч и на ко ји св е ш т е н и к по с е д у је. Х и р о т о н и јом с е до би ја је р е ј ск и ч и н, т е т а ко чо в ек по с т а је је ре ј (= с в е ш т е н и к, п ре з в и т е р). За тим он мо же оста ти је реј то ком це лог жи во та, а мо же и на зна че њем до би ти чино ве нај пре п р о т о н а м е с н и ка, а по том и п р о т о је ре ја (= п р о т о п ре з в и т е ра) и п ро т о је ре ја-с т а в ро фо ра. По след њи чин до би ја ју обич но ста ри ји све штени ци, на кон ви ше де це ни ја про то је реј ске слу жбе. У пре во ду са грч ког јези к а ста вро фор зна чи к р с т о но са ц. На и ме, ов ај ч и н под ра зу ме в а и но ше њ е на пр сног кр ста ко ји за и ста и мо же мо да ви ди мо на гру ди ма по је ди них свеште ни ка. Чин п р о т о н а м е с н и ка (п р о т о је р е је в ог з а ме н и к а) под р а з у ме в а но ш е њ е ц р в е н о г п о ја с а ( у м е с т о п л а в о г ко ји н о с е с в е ш т е н и ц и од т р е н у т к а к а да с у х и р о т о н и с а н и). Реч па рох је гре ци зам и во ди по ре кло од грч ке ре чи πάροχος ко ја је са ставље на од пре фик са παρά (= по ред; с дру ге стра не) и гла го ла Ζχω (= слу жим) и зна чи јав ни слу жбе ник (в. Скок 1971: 610). Она се упо тре бља ва ка да је по треб но да се на гла си над ле штво све ште ни ка над од ре ђе ном п а р о х и јом, об ла шћу. По зна то је, на и ме, да сва ки све ште ник из ре да оже ње них у Срп ској 12

4 пра во слав ној цр кви има огра ни че ну ге о граф ску област над ко јом је над лежан. Обич но се ка же да има од ре ђе ни број до мо ва ко ји ма је па рох. Лек с е ма п е р и о де в т и њен си но ним в и з и т а т ор је с у ис т о ри зм и. Пр е звит е ри са овом т и т у лом и д у ж но ш ћу и ш че з л и су у Срп ској п ра во сла в ној ц р к ви још у ХII ве ку, а пре те че су да на шњих а р х и је р е ј с к и х н а м е с н и к а, ч и ја је ду жност да у цен тру јед не епар хиј ске обла сти (де ла епар хи је, на ме сни штва) над зи ру рад све ште ни ка ко ји при па да ју тој обла сти (на ме сни штву), те да о то ме под но се из ве штај сво ме епи ско пу. Лек с е ме п р о т а и бе л а ц с у р а з г о в о р не в а ри ја н т е. Пр в а је ск р а ће н и ца од п р о т о је ре ј и ни је та ко рет ка у упо тре би (нпр. п р о т а Ма р ко, п р о т а Ми л а н, отац про та), док лек се ма бе л а ц у јед ном од сво јих се кун дар них зна че ња и с а мо у и је к а в с ком о б л и к у, з н а ч и: м и р с к и с в е ш т е н и к (ко д п р а в о с л а в н и х). О в а ко на м ову лек с е м у оп и с у је и о б ја ш њ а в а Реч н и к с рп ско х р в ат ског к њижев ног и на род ног је зи ка Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти (у да љем тексту РСА НУ), на во де ћи и то да је ан то ним овој лек се ми ц р н о р и з а ц. Тре ба ре ћи да је по ме ну ти ан то ним лек се ма ко ја се ве о ма рет ко ко ри сти и да се т е о ри ј ск и ц р но р и с це м мо же на зв а т и и м и р ск и св е ш т е н и к, с а мо а ко по т о њи но си ре дов но (ц р н у) ма н т и ју. Лек се ма ц р но ри зац, на и ме, по ти че од ре чи црн и р и з а (= ман ти ја). По ред то га, има мо и лек се му цр нац ко ја та ко ђе у јед ном од сво јих се кун дар них зна че ња озна ча ва исто што и лек се ма ц р н о р и з а ц (РМС: ре дов ник, ка лу ђер ко ји но си цр ну оде ћу, цр ну ман ти ју; исп. ц р но ри зац). На по ме ни мо и то да се лек се ме бе лац, цр нац и ц р но р и з а ц мо г у од но си т и не са мо на чо ве ка са све ште нич ким не го и са би ло ко јим дру гим чи ном. Ов де глав ну уло гу игра се ман тич ка ком по нен та ко ја се од но си на уоп ште припа д но с т ц р к ве ном, би ло мо на ш ком би ло м и р ском р е д у, а по т ом и на и з глед, од но сно (не)но ше ње ман ти је. По зна то је, на и ме, да ми р ск и све ште ни ци (бел ци) ван хра ма мо гу и да не бу ду об у че ни у ман ти ју, док је по то ња код при падни ка мо на шког ре да (ц р н а ц а, ц р н о р и з а ц а) оба ве зна. Све ште нич ки чин по се ду ју и при пад ни ци мо на шког ре да и за та кве през в и т е р е и м а м о с л е д е ћ е н а з и в е: је р о м о н а х, и г у м а н, с и н ђ е л, п р о т о с и н ђ е л, а р х и м а н д р и т, с т а в р о ф ор н и м о н а х, с в е ш т е н о м о н а х, с в е ш т е н о и н ок. Пр в а лек с е м а од г о в а р а по зн а че њу лек с е м и је ре ј. Дру гим ре чи ма (прост) мо нах (= инок), ка да до би је пре зви тер ски чин (вр ше њем истог об ре да као и за доби ја ње чи на је ре ја, тј. хи ро то ни је) по ста је је р о м о н а х (= с в е ш т е н о м о н а х, с в е ш т е н о и н ок). Сле де ћ и ч и но ви ко је мо г у до би т и (на зна че њ ем, а не х и р о то н и јом) све ш те н и ц и п ри па д н и ц и мо на ш ког ре да је су: син ђе л, п ро то син ђе л и ар хи ман дрит. По то ња два су у ран гу про то је ре ја и про то је ре ја -ста вроф о ра код мир ског све ште нич ког ре да. Да би смо о б ја сн и л и зна че њ е лек с е ме с и н ђе л, по треб но је да се вра ти мо у пр ве ве ко ве хри шћан ства, ка да су ови мо на си ви со ког чи на жи ве ли са е п и с ко п и м а и б и л и с в е д о ц и њи хо в е м о р а л н е ч и с т о т е. Ле к с е м а је т а ко ђ е 13

5 грч ког по ре кла и мо же се пре ве сти на срп ски је зик лек се мом са ке леј ник (онај ко ји жи ви с не ким у ис тој ке ли ји, у овом слу ча ју с епи ско пом). Иа ко је још о т п ри л и ке у с ед мом в е к у не с т а ла по т р е ба з а по с т о ја њ ем си н ђе ла ко ји су у з епи ско пе жи ве ли, ви ди мо да се сам на зив, ти ту ла, до да нас у Срп ској право сла в ној ц р к ви ко ри с т и. Ово је у т о л и ко за н и м љи ви је ш т о зна мо да у Р у ској пра во слав ној цр кви, на при мер, син ђе ли да нас не по сто је. Си н ђе л је, да кле, по ча сна ти ту ла у Срп ској пра во слав ној цр кви и од го ва ра до не кле про тон а м е с н и к у из ре да мир ског све штен ства. Ка да не к и све ш т е н и к мо на ш ког ре да по с т а не п ро т о с ин ђе л, он ти ме са мо до би ја ве ћи по ча сни чин, док се у ње го вом на чи ну жи во та ни шта не ме ња, као што се, уо ста лом, не ме ња ни ка да до би је ти ту лу син ђе ла. Са свим је д ру г а ч и је к а да ов а к а в св е ш т е н и к по с т а не игу ман. У Срп ској п р а в о с л а в ној цр кви иг у м а н и с у он и ко ји у п р а в љ а ју ма на с т и р ом. Ч и н по с т а в љ а њ а не ког све ште ни ка за игу ма на по не кад се и не оба вља, те се та кав управ ник ма нас т и р а зв а н и ч но н а зи в а н а м е с н и ком или н а с т о ја т е ље м, а по не к а д п р о с т о с т а ре ш и н ом м а н а с т и р а. У прак си, ме ђу тим, сва ког ко се на ла зи на че лу не ког ма на сти ра на род на зи ва игу ма ном, би ло да је об ред по ста вља ња за игу ма на над њим из вр шен или ни је. Ин те ре сант но је да се у Ру ској пра вослав ној цр кви на и ла зи упра во на обр ну те слу ча је ве: по сто ја ње ти ту ле игума на (тј. из вр шен об ред) код осо бе ко ја у прак си не упра вља ма на сти ром. Ве ћ и на и г у ма на у Р у ској п ра во сла в ној ц р к ви за и с т а и у п ра в љ а ма на с т и ром, али у ве ли ким ма на сти ри ма (нај че шће у тзв. ла вра ма) мо же се на ћи и по не ко ли ко игу ма на. Те о риј ски, игу ман мо же да бу де и (прост) мо нах, инок ко ји је до сти гао ви сок ни во у мо на шким под ви зи ма, а из не ког раз ло га (често је овај раз лог био од би ја ње мо на ха да на сво ја пле ћа пре у зме бре ме бри ге, па стир ство ва ња над људ ским ду ша ма, што је ве за но с пра вом на о б а в љ а њ е С в е т е т ај н е и с по в е с т и ко је д о би ја н а кон ру ко по л о же њ а, к а о и осе ћа ње не до стој но сти слу же ња Све те ли тур ги је, на шта та ко ђе до би ја прав о) н и је ру ко по ло жен з а св е ш т е н и к а. Ме ђу т и м, по с лед њи х в е ко в а т о је в е о ма рет ко, прем да мо же да по сто ји. Је р о мо н а х и л и и г у м а н, о би ч но н а кон в и ше де це н и ја с л у ж б е, мо же д а до би је и п р а в о но ше њ а к р с т а, ч и ме по с т а је ста вро фор ни (је ро)мо нах или игу ман, а че сто до би ја и чин а р х и м а н д р и т а. У да на шње вре ме ве ћи на игума на у Срп ској пра во слав ној цр кви има чин ар хи ман дри та. Ко нач но, за би ло ко га од све штен ства из ре да не са мо све ште нич ког (п р е зви т е р ског) не г о и еп и скоп ског (не и ђа кон ског) мо же с е у по т р е би т и лек с е ма па стир. Ов де до ми ни ра се ма онај ко ји се бри не о ста ду. Ова се ма до ми ни ра и код лек се ма: ду хов ник, ду хов ни отац, ду ше бри жник (ду шо бриж н и к), и с п о в е д н и к. О в де мо же мо до д а т и и з а с т а р е л у лек с е м у ба ш т а ко ја је има ла зна че ње или ду хов ни ка (пре ма: Гру јић 1993) или ста ре ши не у ма 14

6 н а с т и ру Х и ле н д а ру (т р е ће зн а че њ е у Р СА Н У ). По т о њ а лек с е м а з а д р ж а н а је у осно ви ре чи ба ш т и н а (= оче ви на), а ина че има исту ети мо ло ги ју као и ру ско ба ю ка (= отац). Ин те ре сант но је и то да је лек се ма ба шта у бу г ар ском је зи ку и да нас је ди на реч за отац. За т и м, све ш т е н и ка мо же мо на зва т и и бо го с лу ж и те ље м ка да же ли мо да на гла си мо да се ра ди о осо би ко ја слу жи за Све тим ол та ром, тј. ко ја слу жи Б о г у. Ако до ми ни ра се ма онај ко ји се мо ли (за дру ге, за љу де), он да је си нон и м лек се ме све ш т е н и к лек се ма мо л и т ве н и к. Ако је до ми нант на се ма онај ко ји п ри па да Ц р к в е ној је р а р х и ји, по с т о је и си но н и м и ц р кв е н и к и ц р кв е н и отац, з а с т а р е ла лек с е ма- т у р ц и з а м ка ра ба ш, као и већ по ме ну то ц р но р и за ц. По то ње две лек се ме ви ше се од но се на при пад ни ке мо на шког ре да. По сто ји и на зив за све ште ни ка ко ји је у РМС и РСА НУ оква ли фи ко ван као по гр дан: гре ци зам па пас (од грч ког πάππας = отац). У РСА НУ по сто ји и в а ри ја н т а па паз ко ја је п ри м а р н а, док је де фи н и ц и ја лек с е ме па пас упућ и в ач к а ( у п у ћу је с е н а па паз, где и с т о ји к в а л и фи к а ц и ја п о г р д. и где приме ри з а и с т а по т в р ђу ју т а к ву к в а л и фи к а ц и ју). Ме ђу т и м, не би смо с е с а сви м сло жи ли са ква ли фи ка ци јом лек се ме па пас као по грд ном. Овај на зив упо требља ва ли су Тур ци ка да су се обра ћа ли све ште ни ци ма у вре ме сво је вла дави не у срп ским зе мља ма, те се мо жда из тог раз ло га лек си ко граф од лу чио д а у по т р е би к в а л и фи к а т о р п о г р д. Ме ђу тим, чак ни при мер ко ји се да је у о ба р еч н и к а ( Вр а ћ а ју ћ и с е х а н у с у с т и же на д ру м у јед ног к а л у ђе р а... Је си ли ти, па пас, одав де? Иво Ан дрић) не мо же да по твр ди по сто ја ње по грдне ко но т а ц и је у зна че њу лек с е ме. Мо же мо на в е с т и п ри ме р ко ји је и с а сви м опо вр га ва: Па ша се упла ши да га [попа Лисицу] мо же ста ти гла ве оно што на мје ра ва ре ћи, па га по ву че за ру кав и шап ну му:...суз, бре па пас! (Ба јић По де ре гин 1987: 187). Н а к р а ју, би ло ког св е ш т е но с л у ж и т е љ а св е ш т е н и ч ког и ђа кон ског (не и еп и скоп ског) р е да, у л и ч ном и п ри сном о б р а ћ а њу мо же мо на зв а т и оцем, а ре ђе и већ по ме ну тим ру си змом ба ћу ш ка. Ук у п но је по ме н у т о 45 лек си ч к и х је д и н и ца ко ји ма се у с рп ском је зи к у, у раз ли чи тим кон тек сти ма и у раз ли чи то вре ме, као и у за ви сно сти од (не)пос т о ја њ а од г о в а р а ју ћег ч и на на зи в а ју св е ш т е н и ц и и л и п р е зви т е ри. Вра ти мо се са да на лек се му поп од ко је смо и по че ли. Она је адап ти ра на в а ри ја н т а већ по ме н у т е г рч ке лек с е ме πάππας, ко ја, ви де ли смо, и као та ква, не а да п т и ра на, по с т о ји у с рп ском је зи к у. Овом е т и мо ло г и јом ис т и че се да је пр вен стве но на зна че ње све ште ни ка да бу ду оче ви ко ји се бри ну о ду ша ма по ве р е н и х и м љу д и. То с е и з ра ж а в а и п ри сн и м обра ћ а њем све ш т е н и к у: оче. Сто га за вр ши мо же љом да сви по по ви истин ски и што бо ље оства ру ју ово сво је глав но на зна че ње, то јест да увек бу ду до бри оче ви сво јој па стви. 15

7 Л и т е р а т у р а : Ба јић По де ре гин, Мил ка. Сви та ње. Бе о град: Ју го сло во, Гру јић, Ра до слав (прир. С. Ми ле у снић). А з б у ч н и к С р п с ке п р а в о с л а в н е ц р кв е п о Ра д о с л а в у Г р у ји ћ у. Бе о град: БИГЗ, РМС: Ре ч н и к с рп с ко х р в а т с ко г к њи ж е в н о г је з и ка. I VI. Но ви Сад: Ма ти ца срп ска, РСА НУ: Ре ч н и к с р п с ко х р в а т с ко г к њи ж е в н о г и н а р о д н о г је з и ка. I X I Х. Б е о г р а д: Срп ска ака де ми ја на у ка и умет но сти, Скок, Пе тар. Е т и м о л о г и ј с к и р је ч н и к х р в а т с ко г а и л и с р п с ко г а је з и к а у 4 то ма. Загреб: Ју го сла вен ска ака де ми ја зна но сти и умјет но сти, Вл а да н Јо в а н о в и ћ ОД С У Ш Т Е ИСТИ НЕ ДО С У Ш ТО ГА (при лог лек сич ко - се ман тич ком опи су при де ва с у ш т и) 1. При дев су шти при па да оним ре чи ма срп ског је зи ка ко је су сво ју употре бу огра ни чи ле на ма њи број лек сич ких спо је ва и од ре ђе не је зич ке кон тексте и сти ло ве. Овај при дев у не у трал ној упо тре би да нас се сре ће у не ве ли ком бр о ју си н т а г м и. И а ко с е ра д и о п ри де ву ко ји с е у с а в р е ме ној ко м у н и к а ц и ји на ла зи у ма њем бро ју спо је ва, упо тре ба не ких од тих спо је ва ве о ма је фрек вен т на у са вре ме ном с рп ском је зи к у. На п ри ме р, у си н та г м и с у ш т а ис т и на при дев су ш т и р е а л и з у је з н а че њ е по т п у н, ч и с т и, а п с о л у т н и, ш т о ћ е мо и л у с т р о в а т и с ле де ћ и м п ри ме ри ма: За хв а љу ј у ћ и н а ш е м п а ж љи в ом и ра д о з н а л о м ч и т а о ц у и з Ис т оч н о г С а р а је в а, ко г а је з а н и м а л о д а л и је з а и с т а мо гу ће да САД за ту ре хи дро ген ску бом бу, утвр ди ли смо да је то су шта исти на 1 ; Крв је чу де сна суп стан ца ко ја жи вот зна чи... И то је су шта исти на 2 итд. З а т и м, с и н т а г м а с у ш т а с у п р о т н о с т с а с л и ч н и м з н а че њ е м п ри де в а с у ш т и у по т р е бљ а в а с е у г о т о в о не о г р а н и че ном б р о ју кон т ек с т а: Ка р ја к и н је су шта с у п р о т н ос т т и п ич н ог ш а х и с т е. Не м а н а о ч а ре, не н о с и џем пер, ни је ду бо ко за ми шљен, ни је по гр бљен и не но си шах 3 ; Да ли ће мо 1 Пре у зе то са ин тер нет стра ни це: http: //po li ti kin -za bav nik.rs /pu blic /posts /chu do vis hta -na - -dnu -mo ra, Пре у зе то са сај та lo rij ska ta bli ca.co m/, Пре у зе то са ин тер нет стра ни це: ska rec.ru /sport /2017/02/15/ser gej-kar ja kin-no va- -sha hov ska-le gen da,