Ори ги нал ни на уч ни рад ( ) doi: /zrpfns Др Та тја на Д. Бу гар ски, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду П

Транскрипт

1 Ори ги нал ни на уч ни рад ( ) doi: /zrpfns Др Та тја на Д. Бу гар ски, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду T. B u ga r s k p f.u n s.a c.r s БОР БА ПРО ТИВ НА СИ ЉА У ПО РО ДИ ЦИ У ПРАК СИ НАД ЛЕ ЖНИХ ОР ГА НА У НО ВОМ СА ДУ 1 Са же так: Уна п ре ђе ње за кон ск и х ре ше ња и спе ци ја ли за ци ја над ле жни х ор га на у бор би про тив на си ља у по ро ди ци, по след њих не ко ли ко го ди на пред - с т ав ља ју значајну нов ину у вези са овом п роблемат иком. Нај значајни ји корак у бор би про тив на си ља у по ро ди ци је би ло до но ше ње но вог За ко на о спре чава њу на си ља у по ро ди ци, чи ја при ме на је по че ла 01. ју на го ди не. Нов Закон је од д о н о ше ња п ре дм е т и нт ересов ања с т р у чне, а п осе бн о оп ш т е јав но сти ко ја је ис ка за ла ве ли ка оче ки ва ња у сми слу ре зул та та при ме не но - вих за кон ских ре ше ња. Осим то га, За кон је иза звао и по ле ми ке у де лу стручне јав но сти, у сми слу оправ да но сти по је ди них ре ше ња. С об зи ром на то да је ве о ма ва жно ка кве ре з ул т а т е с у да ла но ва за кон ска ре ше ња, п о с ле ско ро го ди ну да на од п о че т ка п ри ме не овог За ко на, мо г у се анализи рат и и и звес т и п р в и зак ључци. Пред ме т овог ра да је уп ра во п ри ка з и анализа с т ат ис т ичк и х п одат ака о рез улт ат има рада п олицијск и х, п ра во с уд ни х ор га на и Цен т ра за со ција лни рад на п одручју града Новог Сада у сп ре ча ва њу на си ља у п о ро ди ци. К љу ч не р е чи: н а с и ље у п о ро д и ц и, п о л и ц и ја, с уд, т у ж ил аш т в о, це нт а р за со ци јал ни рад. 1. У ВОД Н А РАЗ М А Т РА ЊА Н а си љ е у по р о д и ц и не п р ед с т а в љ а но ву не г а т и в н у д ру ш т в е н у по ја ву, на п р о т и в, оно по с т о ји од к ада пос т оји и с ама пор од ица. Међут и м, поимањ е 1 Ра д је на с т а о к а о ре зул т ат ра да на п р о јек т у Пра в но - бе з бед но сн и а спек т и б ор бе п р о т и в на си ља у по ро ди ци у ци љу очу ва ња по ро ди це као еле мен та одр жи вог раз во ја, ко ји фи нан сира Ау то ном на по кра ји на Вој во ди на, По кра јин ски се кре та ри јат за ви со ко обра зо ва ње и на учно и стра жи вач ку де лат ност, а чи ји но си лац је Прав ни фа кул тет Уни вер зи те та у Но вом Са ду. 95

2 Др Та тја на Д. Бу гар ски, Борба против насиља у породици у пракси надлежних... (стр ) и од нос пре ма овој про бле ма ти ци ко ја је при сут на у свим дру штви ма су ду бо ко условљени социјално -политичким, културним и економским прил и к а м а, ш т о и м а з а по с ле д и ц у и р а з л и ч и т од но с с а мог д ру ш т в а (д р ж а в е) п р е ма на си љу у пор од иц и. Дана с је једно од нај а к т у е л н и ји х п и т а њ а, п и т а њ е по ро ди це. Вре ме у ко ме живимо захтева од сва ког од нас те мељ но пре и спит ивање сопс т веног ж ивот а, је р п равила по на ша њ а, м и ш ље њ а и су ђе њ а к а к ва су ва жи ла у про шло сти, више нису актуел на, а у гра ни ца ма ова квих раз миш љ а њ а о п р ош л ос т и, с ад аш њ ос т и и бу д у ћ н о с т и ч о в е ч а н с т в а, п р е с в е г а з а п а д н о е в р о пс ко г, д о с кор а х р иш ћ а нс ко г, п и т а њ е п о р о д и ц е, п о р о д и ч н о г ва с п и т а њ а, од но са по ло ва у пор од иц и и њи хо вог по је д и нач ног и з а јед н и ч ког од но с а п р е м а д е ц и п р ед с т ав љ а н ајс ав р е м е н и је мо г у ћ е п и т а њ е 2. Јед но од ва жних пи та ња у овим од но си ма је став пре ма на си љу у по ро ди ци. Тер мин н а с и ље у п о р о д и ц и уо би ча је но се ко ри сти да озна чи за страшу ју ће и увре дљи во по на ша ње јед ног или ви ше ли ца пре ма дру гом ли цу у би ло ко јој в р с т и и н т и м ног, л и ч ног од но с а и л и ш и р ем по р о д и ч ном од но с у. 3 Жр тва на си ља у по ро ди ци мо же би ти ли це жен ског или му шког по ла, а у за ви сно сти од ис тра жи ва ња, ра ди се о ли ци ма жен ског по ла у 90 95% случ а је в а. 4 Д а би с е р а з у ме ло ко с е мо же и де н т и фи ко в ат и к а о ж рт в а н асиљ а у по ро ди ци, по треб но је по сма тра ти од нос из ме ђу учи ни о ца и жр тве. Најч е ш ћ е с е н ас иљ е и сп ољ ав а и зм еђу с уп р уж н ик а, а л и ж рт в а м оже б ит и и де те, ро ди те љи, ба бе и де де, ли ца у та збин ском срод ству, као и дру га ли ца ко ја ж и в е у з а јед н и ч ком до ма ћ и н с т ву и л и д ру г ој т р ај ној з а јед н и ц и ж и в о т а (н п р. ц и ме ри). О си м с у п ру ж н и к а у б р ач ној з а јед н и ц и, на си љ е с е ис по љ а в а и према лицима у ванбрачној заједници, као и у хомосексуалним заједница ма. 5 Ис тра жи ва ња по ка зу ју да чак око 90% жр та ва па ти од ди рект ног фи зи ч ког н а п а д а и по в р е де. 6 О си м п ри м а р н и х, од но сно не по с р ед н и х ж р - т а в а, по с т о је и се к у н да р не ж р т в е, од но сно ли ца ко ја су п о с ре д н о по г о ђе на емо т и в н и м, фи зи ч к и м и л и фи на н си ј ск и м по с ле д и ца ма на си љ а у по р о д и ц и (н п р. де ца у в р т и ћу ко ја п ри с у с т ву ју сце н и у ко јој њи хо ву в а с п и т а ч и ц у физич ки на па да њен су пруг). 7 Н а си љ е у по р о д и ц и по с т а ло је јед но од п р о бле ма ч и јем ис т р а ж и в а њу се по све ћу је ве ли ка па жња у на уч ној и струч ној ли те ра ту ри од 1970-их го- 2 М. Нов ко вић, По р о д и ч н и б у кв а р, Бе о град 2007, 5. 3 T. P r e n z le r, L. Fa r d el l, Si t u a t i o n a l p r e ve n t io n of d o m e s t ic v i o le n c e: A r e v i e w of s e c u r it y ba sed Pro grams, Ag g r e s s i o n a n d Vi o l e n t B e h a v i o r 1/2017, P. Wat kins, Po li ce Per spec ti ve: Di sco ve ring Hid den Truths in Do me stic Vi o len ce In terve n t io n, Jo u r n a l o f Fa m il y Vi o l e n c e 1/2005, Ви д. Fed er a l B ur ea u of I nves t ig a t io n, The struc tu re of fa mily vi o len ce: An analysis of s e le c t e d i n c i d e n t s, Un i fo r m C r i m e Re p o r t s. Un i t e d St a t e s D e p a r t m e nt of Ju s t i c e, Wa s h i ng t o n, D C, 1999, 5. 6 Pren zler, Far dell, op.cit., Wat kins, op.cit.,

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 ди на, а и да нас је ак ту е лан пред мет па жње за ко но дав ца, ка ко на на ци о налном, та ко и на ме ђу на род ном ни воу. У по гле д у з а кон ске р е г у л а т и в е ко ја с е од но си на б о р бу п р о т и в на си љ а у по ро ди ци, у све ту, мо же се ре ћи да по сто је три основ на при сту па, од но сно мо де ла: тзв. 1) н о рм ат и вн и м од е л Ко нв е нц ије У Н о љу дс к и м п р ав им а, 2) о б ра з о в н и м о де л Ев р оп с ке у н и је и 3) з а кон с ко т у ж и л ач к и м о де л СА Д- а. 8 И а ко п рв об и тн о у Ко нв е нц ији о љу дс к и м п р а в и м а Ује д и њ е н и х н а ц и ј а 9 н и је би ло п р едвиђ ено е ксп л иц и тно п р ав о жен а, оно је у нет о к асн ије, т е к по с ле Д ру г ог св е т ског р а т а. О в ај до к у мен т је п р ед с т а в љ а о зна ча ја н п р о т о - т и п з а н а с т а јуће де мо к р а т и је у св е т у у и з р а д и њи хови х ус т ав а с а р од н и м пра ви ма. Што се ти че дру гог мо де ла, мо де ла Европ ске уни је, он је по знат и к а о о б р а з ов н и мо де л з а по д и з а њ е св е с т и. Њ е г о в а о снов н а к а р а к т ерис т и к а је да је бор ба про тив на си ља у по ро ди ци ствар на ци о нал ног ин те ре са, а не ин те ре са по ли циј ске др жа ве и да је основ ни про блем у ве зи са на си љем у по ро ди ци тај што спу та ва же не у сми слу еко ном ске не за ви сно сти, што је и до во љан раз лог да при ват ни жи вот не бу де ви ше ствар ко ја се са кри ва од очи ју јав но сти. У овом мо де лу се ак це нат ста вља на реализа цију со цијално - еко ном ск и х п р о г р а м а и п р е в ен ц и је н а си љ а. Пр ед но с т ов ог мо де л а је и р а з в ој н е в л а д и ног с е к т о р а ко ји с е б а в и ов ом п р о б л е м а т и ком. Не в л а д и н е ор га ни за ци је ко је се ба ве пре вен ци јом на си ља у по ро ди ци и пру жа њем по - мо ћ и и по д р ш ке ж р т в а ма на си љ а и ма ју п ри ма р н у уло г у у по д и з а њу св е с т и о по р о д и ч ном на си љу. Тре ћ и, з а кон ско т у ж и лач к и мо де л по т и че и з СА Д-а. Овај мо дел је по знат као мо дел кри вич ног го ње ња и ка жња ва ња, а пре венц и ја је с а мо н а до г р а д њ а н а р еп р еси вн и си с т е м. О снов н а по ру к а ко ји ов ај мо дел ша ље на сил ни ци ма је сте да је на ци о нал ни ин те рес да се из бо ри са ов ом не г а т и в ном д ру ш т в е ном по ја в ом. К ри т и к а ко ја с е у п у ћу је ов ом мо де - лу је то да над ле жни ор га ни пред у зи ма ју бор бу за пра ва оште ће ног ли ца (жр тве), као и то да овај мо дел омо гу ћа ва по ли ци ји да уђе у ку ће и вр ши п р е т р е с а њ е п р ои зв о љно и д а н е оп р а вд ано одр еђују п р ит в о р, к а о и д а с е под с т и че ш п и ју н и р а њ е (по т к а зи в а њ е) ком ш и ја. 10 Про на ла же ње а де к ват ног и ефи ка сног ме ха н и зма ре а г овања на п роблем на си ља у по ро ди ци је ком плексан задатак за законодавца. За конодавна тенден ц и ја у по с лед њи х не ко л и ко де це н и ја огле да с е у до но ше њу п р о п и с а ко - ји ма се над ле жни ор га ни овла шћу ју да ак тив но уче ству ју у ре ша ва њу инт е р пе р с о на л н и х с у ко ба у по р о д и ц и. За ко н и о на си љу у по р о д и ц и с у п и с а н и с а ц иљ е м д а и л и см а њу ју по с ле д и це н а си љ а н а кон и н ц и де н т а (н п р. т и ме 8 C o m p a r a t i v e Pe r s p e c t i v e s o f L a w P r e v e n t i n g D o m e s t i c Vi o l e n c e, 247, hgan ga. i n f l i b n e t. a c.i n / bit s t r e a m / / / 2 2 /17_ ch a p t e r % p d f 9 ht t p: // w w w.oh ch r.o r g / E N/ U D H R / D o c u m e nt s / U D H R _Tr a n sl a t i o n s /e n g.p d f 10 C o mp ar at iv e Pe r s p e c t i v e s o f L a w P r e v e n t i n g D o m e s t i c Vi o l e n c e, , g a n g a.i n f l i b n e t. a c.i n / bit s t r e a m / / / 2 2 /17_ ch a p t e r % p d f 97

4 Др Та тја на Д. Бу гар ски, Борба против насиља у породици у пракси надлежних... (стр ) што се су до ви овла шћу ју на из да ва ње на ло га за за шти ту) или да спре че испо ља ва ње ла тент ног на си ља при ме ра ра ди, пред ви ђа ње на си ља у по ро диц и к а о к риви ч ног де л а, у ме с т о п р о п и си в а њ а п р е к р шај не од г о в о р но с т и и ма за циљ да се спре чи на сил нич ко по на ша ње пре ма чла но ви ма по ро ди це проп и си в а њ ем с т р о же с а н к ц и је. 11 Сход но овим ци ље ви ма, оче ки ва ло би се да с т р и к тн ији з акон у т ич е н а пон аш ањ е ж р т а в а ( у с м и с л у п р и ја в љи в а њ а ин ци ден та) и по ли циј ских слу жбе ни ка (у сми слу до но ше ња од лу ка о хапше њу), од но сно да се на тај на чин обез бе ди да се жр тве осе ћа ју си гур ни је од мо мен та ка да по ли ци ја ин тер ве ни ше, а да се по ли ци ја од луч ни је опре - де љу је на ли ша ва ње сло бо де учи ни о ца и под но ше ње кри вич не при ја ве. По к а з ало се да ра зл ич ит е с т рат ег ије и мају донек ле у т ицаја на смањење сто пе на си ља у по ро ди ци, али не у до вољ ној ме ри. Ни је до ка за но да је примар на пре вен ци ја, ко ја се огле да у обра зо ва њу и јав ним кам па ња ма, про изв ел а не по с р едн и у т иц ај н а см ањ ењ е с т опе н асиљ а у пор од иц и. Рез у лт ат и по је ди них сту ди ја по ка за ли су од ре ђе не по зи тив не утицаје секундарне пре - вен ци је, ко ја об у хва та ин тер вен ци је у слу ча ју на си ља у породици ради спре - ча ва ња по нов ног су ко ба. Примера ради, показало се да прописивање обаве - зног хап ше ња учи ни о ца од стра не по ли ци је ( уме сто дис кре ци о ног уда ља - ва ња са ли ца ме ста, од но сно од ли ца -жр тве) има ди рек тан ути цај на смање ње по нов ног из вр ше ња де ла од стра не истог ли ца. 12 Иако п р оа кт и вно з аконо да вс т во о на си љу у по р о д и ц и до би ја ш и р о к у по др шку у мно гим др жа ва ма, па и код нас, ма ли број ис тра жи ва ња је по свећен п р о це н и њ е г о в е е фи к аснос т и у см ис л у у т и ца ја на по на ша њ е у ч и н и о ца, ош т е ће ног (ж р т в е) и на д ле ж н и х о р г а на, п р в ен с т в е но по л и ц и ј ск и х с л у ж б е - н и к а. У л и т е р а т у ри до м и н и р а ју д в е ис т р а ж и в ач ке с т р а т е г и је ко је ис п и т у ју ефек те по ли ти ке на на си ље у по ро ди ци. Пр ви се осла ња на екс пе ри мен талне и л и оп с е р в а ц и о не по дат ке и у к љу ч у је с а мо по је д и н це з а ко је је по зна т о да их је на пао парт нер или члан по ро ди це. Та ко је у окви ру јед ног ис тра жива ња, ко је се осла ња ло на слу жбе ну по ли циј ску и суд ску еви ден ци ју у држ а ви с а с т р о г ом к а зне ном по л и т и ком, ис п и т и в а н од но с и з ме ђу х а п ше њ а и ус п е ш ног к р и в и ч ног г о њ е њ а и в е р о в а т но ћ е д а у ч и н ил а ц понов о и зв рш и кри вич но де ло. Ре зул та ти су по ка за ли да ће се ухап ше на ли ца (без ка зне не е в и д е н ц и је) н ајв ер ов а тн ије с уз д рж ат и од д аљ е г н ас и лн и чког п он аш ањ а. Дру га стра те ги ја у ис тра жи ва њу по ли ти ке на си ља у по ро ди ци је да се прику пе по да ци о свим ли ци ма ко ја жи ве на од ре ђе ним ло ка ли те ти ма, ка ко би с е ис п и т а о у т и цај к а зне не по л и т и ке на с т о п у у би с т а в а и н т и м ног па р т не р а, 11 L. D u g a n, D om es t ic Viol e nc e L eg isl at io n : E x plo r i n g It s I m p a c t o n t h e Li ke l i h o o d of Domestic Violen ce, Police Involvement, and Arrest, Criminology and public policy 2/2003, Вид. Ј. Phil lips et al, Do me stic violence: Issues and policy challenges, 2015, aph.gov.au /Ab o ut _ Pa r l i a me nt / Pa r l i a me n t a r y _ D e p a r t me nt s / Pa r l i a me n t a r y _ Lib r a r y/pu b s /r p/r p1516/ DV I s s u e s. 98

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 а р ез у лт ат и и ст р аж ив ањ а с у у гл а вном пок а з а л и д а с у у т и м по р о д и ц а м а би ли ра ни је ре ги стро ва ни интерперсонални сукоби, али да је из о стало хапше њ е у ч и н и о ца БОР БА ПРО ТИВ НА СИ ЉА У ПО РО ДИ ЦИ У РЕ П У Б Л И Ц И С Р БИ Ј И У Ре пу бли ци Ср би ји до нет је нов За кон о спре ча ва њу на си ља у п о р о д иц и 14 (у да љем тек сту За кон), чи ја при ме на је за по че ла годи не. Овим За ко ном је регулисано поступа ње др жав них ор га на и уста но - в а у сп р е ча в а њу на си љ а у по р о д и ц и и п ру ж а њу з а ш т и т е и по д р ш ке ж р т в а - ма на си ља у по ро ди ци. 15 Ме ђу т и м, и п р е до но ше њ а ов ог З а ко на у Ср би ји с у по с т о ја л а з а кон ск а р е шењ а ко ја су р е г у л и са ла ову п р о бле ма т и к у ( Кри ви ч н и з а ко н и к 16, За ко н и к о к р и в и ч ном по с т у п к у 17, По р о д и ч н и з а кон 18, За кон о пар нич ном по ступку 19 и З а кон о по л и ц и ји 20 ). Од л у к а з а ко но да в ца да с е од л у ч но и п р о а к т и в - но б ори п р о т и в н асиљ а у пор од иц и, и змеђу о с т алог, бил а је и пос лед иц а р а т и ф ик ац ије т з в. Ист а нбу лс к е ко нв е нц ије. 21 О в а Ко н в е н ц и ј а т р а ж и од д р ж а в а у т в р ђи в а њ е не п ри х в а тљи в о с т и оп р а в да њ а з а би ло ко ји а к т на си љ а з а сно в а н н а к у л т у ри, о би ч а ји м а, в е р о и спо в е с т и и л и т акоз в аној ч ас т и, и д р ж а в е с у д у ж не да р е а г у ју а де к в ат но на т а к в о на си љ е. 22 У бор би про тив на си љ а у по р о д и ц и, и ма ју ћ и у ви д у но в а з а кон ск а р е ше њ а, мо же с е з а к ључи ти да се Ср би ја од лу чи ла за мо дел нај слич ни ји тзв. за кон ско - т у ж и лач ком мо де лу ка кав по сто ји у САД-у. За кон о спре ча ва њу на си ља у по ро ди ци пред- 13 О ово ме вид. Du gan, op.cit, Слу жбе ни гла сник РС број 94/ При ме на За ко на је ис кљу че на уко ли ко су ма ло лет на ли ца из вр ши ла на си ље у по - ро ди ци. 16 Кри вич ни за ко ник, Слу жбе ни гла сник РС број 85 /2005, 88/2005 ис пр., 107/2005- ис пр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 и 94/ За ко ник о кри вич ном по ступ ку, Слу жбе ни гла сник РС број 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 и 55/ По ро дич ни за кон, Слу жбе ни гла сник РС број , 72/2011 др. за кон и 6/ За кон о пар нич ном по ступ ку, Слу жбе ни гла сник РС број 72/2011, 49/2013 од лу ка УС, 74/2013 од лу ка УС и 55/ За кон о по ли ци ји, Слу жбе ни гла сник РС број 6/2016 и 24/ Кон вен ци ја Са ве та Евро пе о спре ча ва њу и бор би про тив на си ља над же на ма и нас и љ а у п о р о д и ц и п о т п и с а н а је 11. м а ја у Ис т а н бу л у, з б о г ч е г а с е н а з и в а Ис т а н бу л с к а ко н в е н ц и ја. Ко н в е н ц и ј у је п о т п и с а л о д о ов е г о д и н е 4 6 д р ж а в а (м е ђу ко ји м а је и Ре п у б л и к а Ср би ја) и ЕУ. Кон вен ци ја је сту пи ла на сна гу 1. ав гу ста С а в е т Е в р о п е, Кон в е н ц и ја С а в ет а Е в р оп е о с п р еч ав ању и б о рб и п р от и в н ас иљ а н а д же на ма и на си ља у по ро ди ци, Ис тан бул ска кон вен ци ја, Без бед не од страха од наси ља, rm.coe.int/168047a370 99

6 Др Та тја на Д. Бу гар ски, Борба против насиља у породици у пракси надлежних... (стр ) с т а в љ а l e x s p ec iali s у од но су на про пи се ко јим се до са да уре ђи ва ла ова про бле ма ти ка. Но вим За ко ном се на је дан оп шти и је дин ствен на чин уре ђује о р г а н и з а ц и ја и по с т у п а њ е д р ж а в н и х о р г а н а и ус т а но в а р а д и е фи к а сне п р е в е нц ије, к а о и х и тне, п р ав ов р емене и делот в о рне з аш т ит е и под рш ке жр тва ма на си ља у по ро ди ци. Основ на свр ха За ко на је пре вен ци ја на си ља у по ро ди ци. У том сми слу је пред ви ђен чи тав низ ме ра и рад њи над ле жних ор га на усме ре них на откри ва ње да ли по сто ји не по сред на опа сност од на си ља у по ро ди ци, као и на де ло ва ње над ле жних ор га на у слу ча је ви ма ка да је та ква не по сред на опа сност от кри ве на. Не по сред на опа сност је де фи ни са на За ко ном (члан 3 став 2) као си т у а ц и ја ко ја по с т о ји он д а к а д а и з по н а ш а њ а по т енц ија лног у ч ин иоц а и дру гих окол но сти про из ла зи да је он спре ман да у вре ме ну ко је не по сред но пред сто ји по пр ви пут учи ни или по но ви на си ље у по ро ди ци. Пре ма овом За ко ну са мо насиље у породици је алтернативно одређено као физичко, сексу ал но, пси хич ко или еко номско насиље. Други услов је постојање конкрет - не, непос р ед не и одр еђ ене в ез е и змеђу у ч ин иоц а и с аме ж рт в е. Тај одно с мо же би ти: брач ни, ван брач ни, парт нер ски, као и од нос крв ног срод ства у п р а в ој л и н и ји, у по б оч ној до д ру г ог с т е пе на, т а з би н ско с р од с т в о до д ру г ог с т епена, однос усвојиоца, усвојен ика, хра н и т е љ а и л и хра ње н и ка, ка о и од нос су жи во та (са да шњег или ра ни јег) у за јед нич ком до ма ћин ству. У по гле ду при ме не овог За ко на, ва жно је ис та ћи да се он при ме њу је ка ко на кри вич но де ло на си ље у по ро ди ци, та ко и на са рад њу у спре ча ва њу на си ља у по ро ди ци и то у кри вич ним по ступ ци ма за кри вич на де ла так сатив но на бро ја на у чла ну 4. За ко на о спре ча ва њу на си ља у по ро ди ци. 23 С об зи ром на то да је пре вен тив на свр ха За ко на при мар на, За ко ном се т а ко ђе п р ед ви ђа ју и ме р е з а ш т и т е и по д р ш ке ж р т в а ма к ри ви ч н и х де л а на ко ја се на рав но при ме њу је овај За кон. Има ју ћи у ви ду чи ње ни цу да се овим но вим За ко ном уво ди мул ти сек тор - ски рад, ње го ва основ на пред ност је у тим ском ра ду. Тим ски рад под ра зу ме ва 23 П р о г а њ а њ е (ч л а н 138 а К р и в и ч н о г з а ко н и к а); С и л о в а њ е (ч л а н 178. К р и в и ч н о г з а ко - н и к а); О б љу б а н а д н е м о ћ н и м л и ц е м (ч л а н 179. К р и в и ч н о г з а ко н и к а); О б љу б а н а д д е т е т о м (члан 180. Кри вич ног за ко ни ка); Об љу ба зло у по тре бом по ло жа ја (члан 181. Кри вич ног за - ко н и к а); Не д о з в о љ е н е п о л н е р а д њ е (ч л а н 182. К р и в и ч н о г з а ко н и к а); По л н о у з н е м и р а в а њ е (ч л а н 182 а К р и в и ч н о г з а ко н и к а); Под в о ђ е њ е и о м о г у ћ а в а њ е в рш ењ а п о лн о г одн ос а (ч л а н 183. Кри вич ног за ко ни ка); По сре до ва ње у вр ше њу про сти ту ци је (члан 184. Кри вич ног за - ко ни ка); При ка зи ва ње, при ба вља ње и по се до ва ње по р но граф ског ма те ри ја ла и ис ко ри шћа - в а њ е м а л о л е т н и х л и ц а з а п о р н о г р а ф и ј у (ч л а н 185. К р и в и ч н о г з а ко н и к а); Н а в о ђ е њ е д е т е т а н а п р и с у с т в о в а њ е п о л н и м р а д њ а м а (ч л а н 185а К р и в и ч н о г з а ко н и к а); З а п у ш т а њ е и з л о с т а - вља ње ма ло лет ног ли ца (члан 193. Кри вич ног за ко ни ка); На си ље у по ро ди ци (члан 194. К р и в и ч н о г з а ко н и к а); Не д а в а њ е и з д р ж а в а њ а (ч л а н 195. К р и в и ч н о г з а ко н и к а); К р ш е њ е п о - р о д и ч н и х о б а в е з а (ч л а н К р и в и ч н о г з а ко н и к а); Ро д о с к в р н у ћ е (ч л а н К р и в и ч н о г з а - к о н и к а); Т р г о в и н а љу д и м а (ч л а н К р и в и ч н о г з а к о н и к а); к а о и д р у г а к р и в и ч н а д е л а, уко ли ко је кри вич но де ло по сле ди ца на си ља у по ро ди ци. 100

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 т е с н у с а р а д њу н а д л е ж н и х о р г а н а н а с в а ком кон к р е тн ом с л у ч ај у, п од ел у над ле жно сти и де ло кру га ра да. С тим у ве зи је из у зет но зна чај на са рад ња, к а о и ме ђу с о б на ко м у н и к а ц и ја и п ру ж а њ е по в р ат н и х и н ф о р ма ц и ја. З а р а д свих над ле жних ор га на је про пи са на по себ на вр ста ди сци плин ске од го во р - но сти (члан 6) у сми слу да не по сту па ње су ди ја, јав них ту жи ла ца, њи хо вих заме ни ка у ро ко ви ма ко ји су од ре ђе ни овим За ко ном пред ста вља ди сци плински пре кр шај. П р е м а З акон у н а дл еж н и о рг ан и и ус т а но в е з а с п р е ч а в а њ е н а с и љ а у по ро ди ци, као и пру жа ње заштите и подршке жр тва ма ка ко на си ља у по ро - д и ц и, т а ко и к риви чн и х дел а одр еђ ен и х ови м з аконом с у: пол иц ија, ја в н а т у ж и ла ш т ва, су до ви оп ш т е на д ле ж но с т и и п ре к р шај н и судо ви, као на длеж н и др жав ни ор га ни, и цен три за со ци јал ни рад, као уста но ве. По р ед по л и ц и ј ск и х, п р а в ос удн и х о рг ана и цент ар а з а с оц ија лн и р а д, у сп р е ча в а њу на си љ а у по р о д и ц и у че с т ву ју и д ру г е ус т а но в е у о бл а с т и деч је з а ш т и т е, с о ц и ја л не з а ш т и т е, о браз ов ањ а, в а сп ит ањ а и зд ра вс т в а, к а о и т ела за род ну рав но прав ност на ни воу ло кал них са мо у пра ва и сви они су означе ни као др жав ни ор га ни и уста но ве над ле жне за при ме ну овог За ко на, а по д р ш к у ж р т в ама насиљ а у пор од иц и и ж рт в а ма к ри ви ч н и х де ла од ре ђе н и х овим За ко ном мо гу да пру же и дру га прав на и фи зич ка ли ца и удру же ња. О рг ан и н а д леж н и з а п римен у ов ог З а ко н а (по л и ц и ј ск и с л у ж б е н и ц и, ја в н и т у ж и о ц и, з а ме н и ц и ја в н и х т у ж и л а ца, и с у д и је) о ба в е зн и с у да п р о ђу п р о г р а м спе ц и ја л и з о в а не о бу ке ко ји до но си Пр а в о с уд на а к а де м и ја. Н а ов ај начин је спе ци ја ли за ци ја наведених органа јединствена и једноо бра зна. Само сп р ов ођењ е о буке в рш и Прав ос удна а к аде м и ја з а ја в не т у ж и о це, њи хо в е за ме нике и судије, док за по ли циј ске слу жбе ни ке то вр ши Кри ми на ли стичко -по л и ц и ј ск а а к а де м и ја. Пре вен ци ја насиља у породици подразуме ва ус по ста вља ње спе ци ја ли зо - ва н и х сл ужби по д рш ке за п ружање зд равст ве не по мо ћ и, као и пси хо ло ш ког и прав ног са ве то ва ња пр вен стве но за оште ће на ли ца (жр тве). Ме ђу тим, из у зетно је ва ж но и от к ла ња ње узро ка на си ља у по ро ди ци, уста но вља ва њем чи та вог ни за ме ра и ак тив но сти ко ји су усме ре ни на на сил ни ка, као што су нпр. ме ре пси хо ло ш ког са ве то ва ња. У по је д и н и м г ра до ви ма у Ср би ји (н п р. Н и ш и Кра гу је вац) при ме њу ју се успе шно про гра ми пси хо -со ци јал них трет ма на наме ње ни ли ци ма ко ја су се по ка за ли као на сил ни у од но си ма у по ро ди ци. Има ју ћи у ви ду да је за су зби ја ње ове по ја ве пред ви ђен тим ски, мулт и с ект орск и ра д, За ко ном је од р е ђе но и ме но в а њ е л и ца з а ве зу у пол иц и јској упра ви, основ ном и ви шем јав ном ту жи ла штву, основ ном и ви шем су ду и цен т ру з а с о ц и ја л н и ра д. О в а л и ца на д нев ном н и воу ра змењују обавеш т ењ а и по датке који су р елев а н тн и з а сп р ечав ањ е насиљ а у пор од и ц и, о тк рив а њ е, го ње ње и су ђе ње за кри вич на де ла од ре ђе на овим За ко ном, као и за пру жа ње з аш т ит е и под рш ке ж р т в а ма на си љ а у по р о д и ц и и ж р т в ама к ри ви чн и х дела. 101

8 Др Та тја на Д. Бу гар ски, Борба против насиља у породици у пракси надлежних... (стр ) Та ко ђ е, н а под ру ч ју с в а ког о с новног ја в ног т у ж и л а ш т в а о б р а з у је с е г ру па з а ко ор д и на ц и ју и с а р а д њу у ч и јој на д ле ж но с т и је р а з ма т р а њ е св а ког кон к р е т ног с л у ч а ја н а си љ а у по р о д и ц и ко ји н и је оконч а н п р а вносн аж ном с уд ском од л у ком, к а ко у к ри ви ч ном, т а ко и у па р н и ч ном по с т у п к у. Та ко ђе, г ру п а је з а д у жен а з а и зр ад у и нд ивид уа лн и х п л анов а з аш т ит е и под рш ке ж р т в а ма. У с а с т а в ов е г ру пе ул а з е п р ед с т а в н и ц и о снов н и х ја в н и х т у ж и л а - шта ва, по ли циј ских упра ва и цен та ра за со ци јал ни рад, са под руч ја за ко је се гру па обра зу је УЛО ГА ПО ЛИ ЦИ ЈЕ У БОР БИ ПРО ТИВ НА СИ ЉА У ПО РО Д И Ц И По л и ц ија је н а дл еж н а з а о тк р ив а њ е и д о к а з и в а њ е к р и в и ч н и х д е л а, иден ти фи ка ци ју и хва та ње учи ни ла ца кри вич них де ла. У том сми слу, по - ли ци ја је ре пре сив ни ор ган. Ме ђу тим, она има и пре вен тив ну уло гу, ко ја је по себ но зна чај на ка да је у пи та њу кри вич но де ло на си ље у по ро ди ци. За коном о сп р е ча в ању насиљ а у пор од иц и је у веден и нт ензив а н п р оа кт ив а н ра д, а по ли ци ја има нај ва жни ју уло гу да као ор ган по ступ ка про це ни сва ку конк р е т н у си т у а ц и ју и н а о сно ву т о г а п р е д у з ме по т р е бне мер е и р а дњ е које тре ба да обез бе де да се на си ље у по ро ди ци не де си или не по но ви. Ре ша вањ е и н т е р пе р с о н а л н и х кон ф л и к а т а п р ед с т а в љ а је д а н од н ајз ас т уп љ ен ији х по с ло в а по л и ц и ј с к и х с л у ж б е н и к а н а д н е в ном н и в оу, а јед а н од и зуз е тно при сут них об ли ка са ко ји ма се у прак си су сре ћу је сте на си ље у по ро ди ци. О в а уло г а по л и ц и је је в е о ма од г о в о р на је р је по л и ц и ј ск и с л у ж б е н и к т ај ко - ји в р ш и п ри м а рн у п р оцен у з ат еченог с т а њ а. И а ко је З а ко ном ов а п р о це н а под врг ну та ви ше стру кој кон тро ли (по ли ци ја јав ни тужилац суд), уколико п рв а п р о це н а не бу де до б р а, по с ле д и це мо г у би т и ф а т а л не. То н а р а в но не зна чи да због то га тре ба оти ћи у дру гу крај ност, па у сва ком слу ча ју за ко ји је под не та при ја ва за на си ље у по ро ди ци, од мах, по си сте му ау то ма тизма, про тив ли ца за ко је је под не та при ја ва, из ре ћи јед ну од пред ви ђе них хит них ме ра. Ово из раз ло га што из ри ца ње хит них ме ра без осно ва мо же да има те шке и не на док на ди ве по сле ди це. Због то га је из у зет но ва жно да по л и ца ја ц ко ји вр ш и п р о це н у бу де п р вен с т ве но спе ц и јал изов а н з а т о, а о си м то га, та ко ђе је ве о ма ва жно да има жи вот ног ис ку ства, и да бу де не за ви сан и не п ри с т р а с а н по п и т а њу ов е п р о бле ма т и ке, од но сно да не ма п р ед р а с у де по пи та њу насиља у породици на основу традиционално, морално -културо - л о ш к и х у в е р е њ а. З а ко н о м је п р о п и с а н о д а с в а к и р у ко в о д и л а ц п од р у ч н е по л и ц и ј ске у п р а в е од р е ђу је по л и ц и ј ске с л у ж б е н и ке ко ји мо р а ју да з а в р ше спе ци јализовану обуку. Ови полицијски службеници су надлежни за спречава ње на си ља у по ро д и ц и и п ру жа ње за ш т и т е ж р т ва ма на си ља. Иа ко је у век,

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 као и у сва ком по слу, мо гу ће на пра ви ти гре шку, по треб но је мо гућ ност гре - шке све сти на ми ни мум, а што се по сти же упра во на тај на чин што је За коном обез бе ђе на ви ше стру ка кон тро ла про це ње ног ри зи ка и до не те од лу ке. З а ко ном о сп р е ча в а њу на сиљ а у пор од иц и је п р оп ис ана о бав ез а св аког ли ца ко је има са зна ња о из вр ше ном кри вич ном де лу од ре ђе ном овим За коном да исто при ја ви по ли ци ји или јав ном ту жи о цу. То се од но си и на др жавне и дру ге ор га не ко ји су оба ве зни да без од ла га ња при ја ве ове слу ча је ве, а л и и с л уч ајев е не по с р ед не оп а сно с т и од н а си љ а у по р о д и ц и. Н а д ле ж н и др жав ни ор га ни и цен три за со ци јал ни рад су са мим За ко ном оба ве зни да у окви ру свог де ло кру га ра да пре по зна ју ка ко са мо на си ље, та ко и опа сност од њ ег а. То н а длеж н и о рг ан и в рше н а о сно ву п ри ја в е, уо ч а в а њ ем т р а г о в а на си ља, као и ду гих окол но сти. Сва ка при ја ва мо ра да бу де про сле ђе на поли ци ји ко ја се да ље до ста вља над ле жном по ли циј ском слу жбе ни ку. Н ај че ш ћ и и з в о р с а зна њ а з а у ч и њ е но к ри ви ч но де ло на си љ е у по р о д и- ци је кри вич на при ја ва жр тве. Жр тва на си ља у по ро ди ци има нај ма ње три р а з ло г а з б ог ко ји х с е о б р а ћ а по л и ц и ји: 1) т р а ж и по моћ у р е ша в а њу с у ко ба ко ји је у то ку, у по сре до ва њу у кон флик ту и спре ча ва њу бу ду ћих на па да (да се за у ста ви или спре чи на си ље у по ро ди ци); 2) оче ку је ре три бу ци ју и за до - во ље ње прав де (да се санк ци о ни ше на си ље у по ро ди ци); 3) на сто ји да заш т и т и д руг е ч л а но в е по р о д и це. Ра з ло з и з б ог ко ји х с е ж р т в а н ај че ш ће не од л у ч ује д а пол и ц и ји п ри ја ви н а си љ е у по р о д и ц и мо г у с е св р с т а т и у д в е гру пе: жр тва не сма тра да се ра ди о кри вич ном де лу, не го да је у пи та њу при ват на, ин тим на ствар или жр тва не ма по ве ре ња у си стем да мо же да је за шти ти и да ће учи ни лац би ти ка жњен. При ли ком до но ше ња од лу ке да ли да при ја ви на си ље, жр тва се од лу чу је да не при ја ви де ло јер се пла ши да бу де осра мо ће на у дру штву, или же ли да за шти ти учи ни о ца од кри вич ног го ње ња, или се пла ши по нов ног и ин тен зив ни јег на па да, или не же ли да бу де у че сн и к у к ри ви ч ном по с т у п к у. Жр т ве су ск ло н и је да п ри јаве и нц иден т са озбиљ ни јим по сле ди ца ма док, с дру ге стра не, окле ва ју да при ја ве ма ње и нц ид е н т е. 24 У сва ком слу ча ју, спрем ност жр тве да при ја ви ин ци дент у по ро ди ци је у ди рект ној ве зи са спрем но шћу над ле жних ор га на да ре а гу ју, на чи ном ре а го ва ња и сте пе ном за шти те ко ји си стем пру жа жр тви. По до ласк у на л и це ме с т а, на кон п ри ја в е на си љ а у по р о д и ц и, п р в о ш т о по л и ц и ја уо ч а в а, по п р а вил у, је д исфу н кц ион а лн а по р од иц а ч ији ч л анови с у у с у ко бу. Де ло в а њ е по л и ц и је усме р е но је на ус по с т а в љ а њ е б е з б ед но с т и си ту а ци је, у сми слу за у стављања насиља, иден ти фи ко ва ње жр тве и пру жање помоћи учесницима у конфликту кроз пре ва зи ла же ње на пе то сти и преду зи ма ње рад њи ко је има ју за циљ да спре че да се кон фликт по но ви. При 24 О на ве де ном, ви де ти: R. Fel son et al, Re a sons for Re por ting and Not Re por ting Dome stic Vi o len ce to the Po li ce, C r i m i n o l o g y 3/2002,

10 Др Та тја на Д. Бу гар ски, Борба против насиља у породици у пракси надлежних... (стр ) р е ша в а њу и н т е р пе р с о на л н и х кон фл и к а т а по л и ц и ј ск и с л у ж б е н и к од л у ч у је ко је ме р е и р а д њ е ће п р ед у з е т и. Н а и ме, р а д њ е и ме р е ко је по л и ц и ј ск и с л у- жбе ни ци при ме њу ју у по ступа њу у међу људ ским су ко би ма мо гу се кла си фико ва ти у две оп ште гру пе: при нуд ни или кон тро ли при ступ и не при нуд ни или по др жа ва ју ћи при ступ. Први приступ об у хва та пре тре са ње и од у зи ма - њ е п р ед ме т а, х а п ше њ е и у по т р е бу си ле, п ри че м у је н агл ашено н амет ањ е ау то ри те та или ути ца ја над уче сни ци ма у кон флик ту, ка ко би се спре чи ли у да љем вр ше њу на си ља и ка ко би се оства ри ла кон тро ла над кон крет ном си т у а ц и јом. Д ру г и п ри с т у п об у х в а т а са ве т о в а ње, п ру ж а ње фи зи ч ке по мо ћ и и ин фор ма ци ја, показивање љубазности и за бри ну то сти, на гла ше но пру жање емо ци о нал не и пси хо ло шке по др шке уче сни ци ма у кон флик ту. 25 По је ди ни ис тра жи ва чи на пра ви ли су зна ча јан број сту ди ја у ве зи са про - це ном од г о во ра по л и ц и је на на си ље у по ро д и ц и. Про у ча ва на је ефи ка снос т раз ли чи тих вр ста по ли циј ских ин тер вен ци ја (нпр. хап ше ња, одва ја ња и по - с р е до в а њ а) у сп р еч ав ању к асн ијег н асиљ а. И а ко с у ов е с т у д и је до в е ле до ра з л и ч и т и х ре зул т а т а у по гле д у усло ва за од вра ћа ње од ха п ше ња, за к љу ча к је да ка да је у пи та њу на си ље у по ро ди ци, учи ни лац се, по пра ви лу, хап си. Дру ги пра вац ис тра жи ва ња фо ку си ран је на фак то ре ко ји су ути ца ли на дело ва ње по л и ц и је п ре ма ж р т ва ма и осу м њи че н и ма т о ком ре ша ва ња кон фл и- к а т а. Пр в ен с т в е но је ис п ит ив а н у т ицај с ледећ и х фа кт ора: к ара кт ерис т ике сл ужбе н и ка по л и ц и је (н п р. пол, ра са, обра зо ва ње, по л иц ијско иск ус т во и сл.), гра ђан ских и си ту а ци о них варијабли (нпр. пол, раса, понашање, преференција ж р т ве, по вре да и ко о пе ра т и в нос т, од нос ж р т ве и п ре с т у п н и ка, п ри су с т во сведока, прет ход но из вр ше ње слич них кри вич них де ла, вр сте упо тре бе оружја/си ле и слич но), као и ор га ни за ци о ни фак то ри и фак то ри у за јед ни ци (нпр. пол ит ика ха п ше ња, с т е пен у р ба н и за ц и је и сл.). Тре ћ и п рава ц ист раж ивања је посв ећен о т к ри в а њу фа к т о ра ко ји у т и ч у на с т а в о в е с л уж б ен ик а пол иц ије пре ма на си љу у по ро ди ци или на њи хо ву пер цеп ци ју ове вр сте кон флик та. 26 П р ем а н аш е м З акон у о с п р еч ав а њу н ас иљ а у пор од иц и, пол иц и јс к и сл у жбе н и ц и и ма ју ов ла ш ће ње да са мо и н и ц и ја т и в но и л и на за хт ев на длеж ног по ли циј ског слу жбе ни ка до ве ду мо гу ћег учи ни о ца у надлежну организацио ну је ди ни цу по ли ци је ра ди во ђе ња по ступ ка. Ли це ко је је до ве де но у по - ли циј ску ста ни цу има пра во да бу де по у че но о пра ву на кон такт и ко ри шћење услу га бра ни о ца и прав не по мо ћи у скла ду са Уста вом и за ко ни ма. Ли це мо же би ти за др жа но ра ди во ђе ња по ступ ка и то нај ви ше осам са ти. Ухап ше но ли це има пра во да се из ја сни о свим бит ним чи ње ни ца ма. По л и ц и ј ск и с л у ж б е н и к т р е ба да п ри к у п и по т р е б на о ба в е ш т е њ а од д ру г и х 25 О ово ме, ви де ти: I. Sun, Po li ce re spon se to vic tims of do me stic and non-do me stic vio le n c e, Jo u r nal of He alth and Hu man Ser vi ces Ad mi ni stra tion 3/2006, Ibi dem,

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 по л и ц и ј ск и х с л у ж б е н и к а, да и з в р ш и п р о це н у ри зи к а 27 не по с р ед не опа сно - сти од на си ља у по ро ди ци и да из рек не хит ну ме ру, уко ли ко про це ни да је то по треб но. Ве о ма зна чај но за кон ско ре ше ње се од но си на мо гућ ност по - ли циј ског слу жбе ни ка, да пре про це не ри зи ка, уко ли ко сма тра да је то потреб но, за тра жи ми шље ње цен тра за со ци јал ни рад. Про це на ри зи ка се за сни ва на свим до ступ ним чи ње ни ца ма, и то је хит на рад ња, ко ја не тр пи од ла га ње. При ли ком про це не се узи ма ју у об зир с ле де ће око л но с т и: д а л и је мо г у ћ и у ч и н и л а ц р а н и је и л и непос р ед но п р е про це не ри зи ка учи нио на си ље у по ро ди ци и да ли је спре ман да га по но ви, да ли је пре тио уби ством или са мо у би ством, да ли по се ду је оруж је, да ли је мен тал но бо ле стан или зло у по тре бља ва пси хо ак тив не суп станце, да ли по - с т о ји су коб око с т а ра т ељ с т ва на д де т е т ом и л и око на ч ина од р жавања л и чн и х од но са де т е т а и ро д и т е ља ко ји је мо г у ћ и у ч и н и ла ц, да л и је мо г у ћем у ч и н и- о ц у и з р е че на х и т на ме ра и л и од р е ђе на ме ра з а ш т и т е од насиљ а у пор од иц и, да ли жр тва до жи вља ва страх и ка ко она про це њу је ри зик од на си ља. По извршеној процени, полицијски службеник доставља основном јав - ном т у ж и о ц у на ч и јем под ру чју се налази п ребивал иш т е, од носно борави ш т е жр тве, цен тру за со ци јал ни рад и гру пи за ко ор ди на ци ју и са рад њу, сва дос т у п н а о б а в е ш т е њ а о н а с и љу у по р о д и ц и и л и н е по с р едној оп ас нос т и од њ е г а и п р оц ен у р из ик а, у кол ико о н а у к аз у је н а н е п о с р ед н у о п а с н о с т од на си ља. У слу ча ју да се на осно ву про це не уста но ви по сто ја ње опа сно сти ко је н ије непос р ед но, св а до с т у п н а о ба в е ш т е њ а о н а си љу у по р о д и ц и и л и опа сно сти од ње га и про це ну ри зи ка, по ли циј ски слу жбеник доставља основном јав ном ту жи о цу и цен тру за со ци јал ни рад. По из вр ше ној про це ни ри зи ка, до но си се од лу ка о евен ту ал ном из рица њу х и т не ме р е. У ов е мер е спадају: мер а п ри в р е ме ног уда љ е њ а у ч и н и о ца и з с т ана и мера п ри в р е ме не з а бра не у ч и н и о ц у да кон т а к т и ра ж р т ву на си љ а и при ла зи јој. Ме ре мо гу да се из рек ну ал тер на тив но или ку му ла тив но. Мера тра је 48 са ти од уру че ња ре ше ња, а суд мо же да је про ду жи за још 30 да на. У слу ча ју про ду же ња хит не ме ре уда ље ња из ста на, ли це ко ме је ме ра из ре че на има пра во да у прат њи по ли циј ских слу жбе ни ка узме из ста на св о је не о п ход не л и ч не с т в а ри. Пр е м а по д а ц и м а По л и ц и ј ске у п р ав е у Но в ом С а д у 28 у пе ри о ду од 01. ју на го ди не до 31. мар та го ди не еви ден ти ра но је укуп но 2244 дога ђа ја са еле мен ти ма на си ља у по ро ди ци, а од то га је над ле жно јав но ту жил а ш т в о к в а л и фи ко в а ло к ри ви ч но де ло на си љ а у по р о д и ц и у 677 с л у ча је в а, што се мо же ви де ти на сле де ћој сли ци: 27 У с л у ч а ј у д а у ч и н и л а ц н и је д о в е д е н у п о л и ц и ј с к у о р г а н и з а ц и о н у је д и н и ц у, п р о ц е - н у р из и к а в рш и одм а х п о п р иј ем у о б ав еш т ењ а о н а с и љу и л и н е п о с р е д н о ј о п а с н о с т и од ње га. 28 До пис По ли циј ске упра ве Но ви Сад 03/30/ /18 од го ди не. 105

12 Др Та тја на Д. Бу гар ски, Борба против насиља у породици у пракси надлежних... (стр ) Из на ве де них по да та ка се ја сно ви ди да се од укуп ног бро ја при ја вљених слу ча је ва са мо у 30% ра ди ло о кри вич ном де лу на си ље у по ро ди ци. На овом ме сту је интересантно наведе не по дат ке упо ре ди ти са по да цима Ре п у бл и ч ког з а в о да з а с т а т и с т и к у РС з а г о д и н у 29 пре ма ко ји ма је ht t p: // p u bl i k a c i je. s t a t.gov. r s /G2 017/ Pd f /G p d f

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 у го ди ни у РС укуп но под не то 7244 кри вич них при ја ва за кри вич но де ло на си ље у по ро ди ци, од че га је у са мо 964 слу ча је ва кри вич на при ја ва од ба че на из раз ло га што при ја вље но де ло ни је би ло кри вич но де ло. Из на - ве де ног се мо же из ве сти за кљу чак да је нов За кон био по вод за из у зет но в ел и к и б р ој п ри ја в а до г а ђаја с а е лемент им а н асиљ а у пор од иц и који н ис у кри вич но де ло, с об зи ром на то да је са мо на под руч ју ПУ Но ви Сад за једну го ди ну под не то ско ро тре ћи на у од но су на број при ја ва за исто кри вич но де ло на под руч ју це ле др жа ве у го ди ни. У ПУ Но ви Сад, у на ве де ном пе ри о ду је вр ше на про це на ри зи ка у сва ком по је д и нач ном до г а ђа ју с а е ле мен т и ма на си љ а у по р о д и ц и р а д и п р е в ен ц и је, од но сно сп р е ча в а њ а е ск а л а ц и је на си љ а. Пр о це ном ри зи к а у 1516 с л у ча је в а утвр ђе на је опа сност, док је у 728 слу ча је ва утвр ђе но да не ма опа сно сти. 107

14 Др Та тја на Д. Бу гар ски, Борба против насиља у породици у пракси надлежних... (стр ) Од свих ри зи ка нај че шћи су: По ли ци ја је у свим сл у ча је вима наси ља у по ро ди ци у ко ји ма је по ст у па ла, оба ве шта ва ла у ск ла д у са За ко ном Основ но јав но т у ж и лаштво у Новом Сад у и Цен тар за со ци јал ни рад, а по по тре би и здрав стве не, про свет не и дру ге устано ве и ор га ни зације. У сл учајевима у којима је у твр ђе но да по сто ји не по сред на опа сност од на си ља у по ро ди ци и у ко ји ма су у скла ду са тим из ри ца не хит не ме ре, сва дост у п на оба ве ш те ња по ли ци ја је до ста вља ла Основ ном јав ном т у- жи ла штву Гру пи за ко ор ди на ци јау и са рад њу и Цен тру за со ци јал ни рад. У посмат раном период у од у к у п ног бр оја сл учајев а насиљ а у пор од иц и у 1951 слу ча је ва при ме ње не су хит не ме ре у тра ја њу од 48 са ти. Ме ра привре ме ног уда ље ња учи ни о ца из ста на из ре че на је 1246 пу та. Ме ра при вре - ме не з а бра не у ч и н и о ц у да кон т а к т и ра ж р т ву на си љ а и п рилази јој и зр ечена је у 705 слу ча је ва. 108

15 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/ УЛО ГА ЈАВ НОГ ТУ ЖИ О ЦА У БОР БИ ПРО ТИВ Н А С И ЉА У ПО РО Д И Ц И Ја в но т у ж ила ш т в о је с а мос т а лн и д рж а вн и орг а н који г он и у ч ин иоце кри вич них де ла и дру гих кажњивих дела и предузима мере за заштиту уставно с т и и з а ко н и т о с т и. 30 Ка да је у пи та њу на си ље у по ро ди ци, пре ма но вом За кон у, у сваком јав ном т у ж и ла ш тву (осим т у ж и ла ш тву посебне над леж но ст и) ја в н и т у ж и ла ц од ре ђу је за ме н и ке ја в ног т у ж и о ца ко ји су за вр ш и л и спе ц и јал и зо ва н у обу к у у сп ре ча ва њу на си ља у по ро д и ц и и г о ње њу у ч и н и ла ца к ривич них де ла ко ји су од ре ђе ни За ко ном о спре ча ва њу на си ља у по ро ди ци. Јав ни ту жи лац има зна чај ну кон трол ну уло гу у ве зи са про це ном ри зик а и од р е ђи в а њ ем х и т н и х мера. Наиме, пос ле п ријема о бавеш т ењ а, п р оцене ри зи ка и на ређења, основни јавни тужилац проучава обавештења и вреднује п р о це н у ри зи к а н а д ле ж ног по л и ц и ј ског с л у ж б е н и к а. Уко л и ко ус т а но ви не по сред ну опа сност од на си ља у по ро ди ци, ду жан је да су ду под не се предлог да се хит на ме ра про ду жи, у ро ку од 24 ча са од уру че ња на ре ђе ња ли цу ко ме је из ре че на хит на ме ра. Уз пред лог, основ ни јав ни ту жи лац до ста вља су ду и про це ну ри зи ка над ле жног по ли циј ског слу жбе ни ка, сво је вред но - в а њ е њ ег ов е п р оц ен е р из ик а и д р уг е д ок а з е ко ји у к а з у ј у н а н е п о с р ед н у опа сност од на си ља у по ро ди ци. Пр е ма по да ц и ма О снов ног ја в ног т у ж и л а ш т в а у Но в ом С а д у 31 у пе рио ду од до го ди не Основ но јав но ту жи ла штво у Но вом С а д у је п р ед ло ж и ло О снов ном с у д у у Но в ом С а д у п р о д у же њ е х и т н и х ме р а у 891 слу ча ја ко је је из ре кла ПУ Но ви Сад за 798 ли ца му шког по ла (97.43%) и 93 ли ца жен ског по ла (2.57%). 30 За кон о јав ном ту жи ла штву (члан 2. став 1), Слу жбе ни гла сник РС број 116/2008, 104/2009, 101/2010, 78/2011 др.за кон, 101/2011, 38/2012 од лу ка УС, 121/2012, 101/2013, 111/2014 од лу ка УС, , и 63/2016 од лу ка УС. 31 До пис Основ ног јав ног ту жи ла штва у Но вом Са ду, број ПИ 33/18 од

16 Др Та тја на Д. Бу гар ски, Борба против насиља у породици у пракси надлежних... (стр ) Пол н а с т ру к т у р а л и ц а, к а о с о ц и ја л но о б е ле ж је с е у си с т е м а т и з а ц и ји кри ми но ге них фак то ра ни у ком слу ча ју не мо же сма тра ти узро ком, али мо же д а у п у ћу је н а мо г у ће ус ло в е и по с р ед но н а е т и о ло ш ке ч и н и о це, п р е све га со ци јал них окол но сти из вр ше ња кри вич них де ла, због то га су на ве - ден и подац и значајн и са аспекта п редузимања п ревент и вн и х мера. Евиден тна је по де ла из ме ђу му шка ра ца и же на пре ма њи хо вим за ни ма њи ма и уло га ма ко је има ју у дру штву, а с об зи ром на то да му шки по сло ви при па да ју вр сти за ни ма ња ко ји до зво ља ва ју кон тро ли са ну упо тре бу агресије, она често пре - л а зи у р а з л и ч и т е в р с т е на си љ а, 32 што до не кле мо же да обра зло жи убе дљиво ве ћи број ли ца му шког по ла као учи ни о ца на си ља у по ро ди ци. У по гле д у ме р а ко је је и з р е к л а По л и ц и ј ск а у п р а в а, а ч и је п р о д у же њ е је Основ но јав но ту жи ла штво (да ље у тек сту ОЈТ) у тра жи ло је: за бран у п ри бл и ж ав ањ а ч лан у пор од ице на одр еђеној удаљ енос т и у 310 с л учајев а (што пред ста вља 65.13%), док је за бра ну при сту па у про стор око ме ста стано ва ња или ме ста ра да тра жи ло у 166 слу ча је ва (што пред ста вља 34,87%). Има ју ћи у ви ду чи ње ни цу да је јав ни ту жи лац пр ви кон тро лор проце не ри зи ка и оправ да но сти из ре че не ме ре овла шће ног по ли циј ског службе ни ка, зна ча јан је по да так да је од укуп но 891 пред ло га за про ду же ње ме ре ко је су сма тра ли оправ да ним, Основ ни суд у Но вом Са ду у 879 (99%) слу ча је ва пред лог ОЈТ усво јио, а са мо у 12 слу ча је ва (1%) пред лог од био: М. Бо шко вић, Кри ми но ло ги ја, Но ви Сад 2011, стр. 151,

17 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 Уло же но је 108 жал би на усво је не пред ло ге ОЈТ, од че га је 102 жал бе одби је но, а 6 усво је но. На осно ву ови х по да т а ка се ви д и из у зе т но ви сок с т е пен оп равдане п роцене и п ра ви л не од л у ке ОЈ Т у сл у ча је вима насиља у поро д иц и. Та ко ђе, пре ма по да ци ма Основ ног јав ног ту жи ла штва у Но вом Са ду, У Основ ном суд у у парни чном пост у пк у у наведеном пери од у одл учи ва ло се о 19 п ред ме та, који се од но се на п ри ме н у ме ра за ш т и та од на си ља у по ро ди ци (чл.198. ПЗ), од то га је фор ми ра но 10 пред ме та (у фа зи су при ку пља ња оба веште ња ка ко би се под не ла ту жба су ду), од ту жбе се од у ста ло у 4 пред ме та, по сту пак је у то ку за 3 пред ме та, а са мо у 2 пред ме та спро ве де на је пре су да којом су од ре ђе не ме ре на јед ну го ди ну, а што се мо же ви де ти на сле де ћој сли ци: 111

18 Др Та тја на Д. Бу гар ски, Борба против насиља у породици у пракси надлежних... (стр ) Ме ре ко је се под не тим ту жба ма тра же су: за бра на при сту па у ку ћу на од р е ђе ној уда љ е но с т и и з а б р а на у з не м и р а в а њ а. 5. УЛО ГА СУ ДА У СПРЕ ЧА ВА ЊУ НА СИ ЉА У ПО РО ДИ ЦИ По с т у п а њ е у п р ед ме т и м а у в ези с а н асиљ е м у пор од иц и у с удовим а оп ште над ле жно сти је у над ле жно сти су ди ја ко ји су за вр ши ли спе ци ја лиз о в а н у о бу к у. К а о п р ед м е т и с п р е ч а в а њ а н а с и љ а у п о р о д и ц и с м а т р а ј у с е по ступ ци за про ду же ње хитне мере, и по ступ ци за од ре ђи ва ње ме ра за штите од на си ља у по ро ди ци пред ви ђе них По ро дич ним за ко ном. О п р о д у же њу х и т не ме р е на п р ед лог ја в ног т у ж и о ца, од л у ч у је с у д и ја појед ин а ц, оног с уд а н а ч ијем подру чју с е н а л а зи п р е би в а л и ш т е, од но сно б о р а в и ш т е ош т е ћ е н ог (ж р т в е). Од л у к у о п р о д у же њу м ер е с уд ија д он ос и уко ли ко, по сле вред но ва ња про це не ри зи ка над ле жног по ли циј ског слу жбе - ни ка, вред но ва ња п ро це не ри зи ка основ ног јав ног т у ж и о ца, оце не п ри ло же ни х до к а з а и т в рд њи и з п р ед ло г а о снов ног ја в ног т у ж и о ца и оце не и з ја ш њ е њ а л и ца ко ме је х и т на ме ра и зречена, ус т анови пос т ојање непос редне опаснос т и од на си ља у по ро ди ци. У су прот ном, пред лог се од би ја као нео сно ван. Одлу ка о пред ло гу се до но си у фор ми ре ше ња и то без одр жа ва ња ро чи шта, у ро ку од 24 са та од при је ма пред ло га за про ду же ње ме ре. У кри вич ном по ступ ку ко ји се во ди за кри вич на де ла од ре ђе на овим за ко ном, суд је ду жан да у ро ку од 24 са та од лу чи о пред ло гу јав ног ту жио ца з а од р е ђи в а њ е ме р е з а б р а не п ри л а же њ а, с а с т а ја њ а и л и ко м у н и ц и р а њ а са од ре ђе ним ли цем и по се ћи ва ња од ре ђе них ме ста, мере забране напуштања бо ра ви шта и ме ре за бра не на пу шта ња ста на (чл.19.ст.3 но вог За ко на). Осно ви јав ни ту жи лац и ли це ко ме је из ре че на хит на ме ра има ју пра во ж а л б е п р о т и в р е ше њ а о снов ног с у да, ко је не ма с у спен зи в но деј с т в о. Ж а л ба се под но си ви шем су ду, у ро ку од три да на од да на при је ма ре ше ња, а пре ко основ ног су да ко ји је до нео ре ше ње. Основ ни суд ду жан је да жал бу за јед но са свим спи си ма пред ме та про сле ди ви шем су ду у ро ку од 12 са ти од прије ма жал бе. О жал би од лу чу је тро чла но ве ће ви шег су да, у ро ку од три да на од д а н а п ри је м а ж а л б е. Одл уке које виш и с уд може донет и по и зјав љ еној ж а л би с у: од л у к а ко јом с е ж а л ба од би ја и по т в р ђу је р е ше њ е о снов ног с у да и л и од л у к а ко јом с е ж а л ба усв а ја и п р е и на ч у је р е ше ње о снов ног су да. Ви ш и суд не мо же уки ну ти ре ше ње основ ног су да и пред мет вра ти ти на по нов но по с т у па њ е. На по ступак одлучивања о продужа ва њу хит не ме ре сход но се при ме - њу је за кон ко јим се уре ђу је пар нич ни по сту пак, ако овим за ко ном ни је друг а ч и је од р е ђе но. 112

19 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 На осно ву по да та ка Основ ног су да у Но вом Са ду 33 у п е р и о д у од до го ди не, пре ма Еви ден ци ји о пред ло зи ма за про дуже ње хит них ме ра, под не то је 897 пред ло га, од че га је у 891 слу ча ју до не та од лу ка да се пред лог усво ји и ме ра про ду жи, а што из но си 99% слу ча је ва, док је у 6 слу ча је ва пред лог од би јен (1%): Основ ном су ду у Но вом Са ду је под не то 120 жал би, од че га је пре ко 95% по т в р ђе н и х од л у к а. У 179 слу ча је ва је из ре че на ме ра при вре ме ног уда ље ња учиниоца из стана, док је у 324 слу ча ја из ре че на ме ра при вре ме не за бра не учи ни о цу да контак ти ра жр тву на си ља и при ла зи јој, што се мо же ви де ти у сле де ћој та бе ли: Однос изречених мера у ОС Мера привременог удаљења учиниоца из стана Мера привремене забране учиниоцу да контактира са жртвом и да јој прилази И з Е в и де н ц ије о одр еђ ен и м мер ам а з аш т ит е од н асиљ а у пор од иц и, б р ој под не т и х п р ед ло г а з а од р е ђи в а њ е ме р е з а ш т и т е у пор од иц и је 11, од 33 До пис Основ ног су да у Но вом Са ду број: SU VI II-135/18 од го ди не. 113

20 Др Та тја на Д. Бу гар ски, Борба против насиља у породици у пракси надлежних... (стр ) то га су 9 под но си ла ца фи зич ка ли ца, у 2 слу ча ја под но си лац је Основ но ја в но т у ж и л а ш т в о: Однос ПОДНОСИЛАЦА за одређивање мера заштите Физичка лица Основно јавно тужилаштво 9 2 У три пред ме та је до не та пре су да ко јом се ту жбе ни зах тев усва ја, јед на пре су да у ко јој се ту жбе ни зах тев де ли мич но усва ја, два ре ше ња ко ји ма се пос т у па к об у с т а в љ а, д в а ре ше њ а о по в ла че њу т у жбе, једа н п редме т је решен на дру ги на чин (пре ве ден у оби чан P2 пред мет и два пред ме та су не ре ше на. Од нос на ве де них пред ме та се мо же нај бо ље ви де ти на сле де ћој сли ци: У по гле ду бро ја под не тих жал би, ко јих је би ло две, обе су по твр ђе не пре су да на осно ву рас пра ве усво је но. Ово се од но си на пар нич ни по сту пак. 114

21 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/ УЛО ГА ЦЕН ТРА ЗА СО ЦИ ЈАЛ НИ РАД У СПРЕ ЧА ВА ЊУ Н А С И ЉА У ПО РО Д И Ц И Цен тар за со ци јал ни рад је ва жан ор ган у спре ча ва њу на си ља у по ро ди ци. У окви ру сва ког цен тра по сто ји по се бан тим струч ња ка ко ји по ма жу у спре - ча ва њу на сиља у породици и пружају подршку жртвама насиља у по ро дици. Пре ма по да ци ма Цен тра за со ци јал ни рад у Но вом Са ду 34 у перио д у од 01. ју на до 15. апри ла го ди не еви ден ти ра но је укуп но 810 жр та ва на си љ а у по р о д и ц и. У по гле д у с т ру к т у р е ж р т а в а на си љ а п р е ма с т а р о сн и м гру па ма и по лу, ра ди се о сле де ћим ка те го ри ја ма ли ца: Де ца (0-18 го ди на) 35 (13 му шког и 22 жен ског по ла) Мла ди (18-26 го ди на) 108 (27 му шког и 81 жен ског по ла) Од ра сли (26-65 го ди на) 591 (114 му шког и 477 жен ског по ла) Ста ри ји (ви ше од 65 го ди на) 76 (32 му шког и 44 жен ског по ла) И з н а в е де н и х по д а т а к а с е јасно вид и д а и м а н ај ви ше ж р т а в а жен ског по ла, а да је на си љем у по ро ди ци нај ви ше по го ђе на ста ро сна гру па из ме ђу 26 и 65 го ди на. г о д и н е. 34 До пис Цен тра за со ци јал ни рад гра да Но вог Са да број: /18 од

22 Др Та тја на Д. Бу гар ски, Борба против насиља у породици у пракси надлежних... (стр ) У нај ве ћем бро ју слу ча је ва жр тве су у 73% слу ча је ва од ра сла ли ца, у 13% слу ча је ва мла ди, у 10% слу ча је ва ста ри ја ли ца и у 4% слу ча је ва де ца. На овом ме сту је ин те ре сант но упо ре ди ти на ве де не по дат ке се ста тис т и чк и м по д а ц и м а у по гле д у с т ру к т у р е ж р т а в а н а си љ а п р е м а с т а р о сн и м гру па ма, одно сно њи хов ме ђу соб ни од нос, Ре пу блич ког за во да за ста ти стику из го ди не. 35 На и ме, од укуп но 502 жр тве, 96.2% (483) су ли ца стари ја од 18 го ди на, 2.2% мла ди (ли ца од 14 до 18 го ди на), док 0.16% су де ца (до 14 го ди на). Из на ве де ног се ја сно мо же за кљу чи ти да та ко ђе убе дљи во нај ве ћи број жр та ва чи не од ра сла и ста ри ја ли ца. Што се ти че пол не струк ту ре, жр тве на си ља у по ро ди ци су у 77% случа је ва ли ца жен ског по ла, а 23% слу ча је ва ли ца му шког по ла, а сли чан од нос је и пре ма по да ци ма РЗС из го ди не 36 (374 ли ца жен ског по ла (74.5%) и 128 ли ца му шког по ла (25.5%) ht t p: // p u bl i k a c i je. s t a t.gov. r s /G2 017/ Pd f /G p d f 36 ht t p: // p u bl i k a c i je. s t a t.gov. r s /G2 017/ Pd f /G p d f

23 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 У по гл е д у б р о ја и н д и в и д у а л н и х п л а но в а з а ш т и т е и по д р ш ке ж р т в и ко ји с е и з р а ђу ју н а ко о р д ин ат и вн и м с ас т а н ц и м а ОЈ Т- а, ЦС Р- а и По л и ц и је з а к љу ч но с а мес ецом фебруар ом г од ине и з ра ђе но је 4 4 п ла на по д р ш ке и за шти те. У ЦСР Но ви Сад се у струч ном по ступ ку за на си ље у по ро ди ци, з а св а к у ж р т ву, с а ч и њ а в а и нд ивид уа лн и п л а н з аш т ит е од н асиљ а у ч ијој из ра ди уче ству је жр тва и во ди тељ слу ча ја. По да ци ко ји се од но се на вр сту и број пла ни ра них ме ра за шти те као и на пла ни ра ни број ме ра по др шке жр тви на си ља, још ни су до ступ ни јер су Це н т р а л ној е в и д е н ц и ји о с л у ч а је в и м а н а с и љ а у по р од иц и, која још у в е к ни је у пот пу но сти фор ми ра на (за ко ју је за ду же но Ре пу блич ко јав но ту жила штво), због че га из Цен тра за со ци јал ни рад не мо гу да се до би ју тач ни број ча ни по да ци. У на веден и м п лановима заш т ит е и под р ш ке к а о ме ре за ш т и т е/по д р ш ке, нај че шће се пла ни ра ју сле де ће ме ре: 7. УЛО ГА ПРЕ КР ШАЈ НОГ СУ ДА У БОР БИ ПРО ТИВ НА СИ ЉА У ПО РО Д И Ц И Уло га Пре кр шај ног су да у бор би про тив на си ља у по ро ди ци пре ма Зако ну о спре ча ва њу на си ља у по ро ди ци се огле да у во ђе њу пре кр шај них посту па ка про тив учи ни ла ца пре кр ша ја про пи са них у том За ко ну (члан 36). За ко ном је п ро п и са но да ће се за п ре к р шај ка зн и т и л и це ко је п ре к р ш и х и т н у ме ру ко ја му је из ре че на или про ду же на и то ка зном за тво ра до 60 да на. У случа ју к а да п р е к р шај н и с уд до не с е о с у ђу ју ћу п р е с у д у, она с е мо же и з в р ш и т и 117

24 Др Та тја на Д. Бу гар ски, Борба против насиља у породици у пракси надлежних... (стр ) и п р е њ е не п ра в но сна ж но с т и, п р е ма За ко н у о п р е к р ша ји ма. У Пр е к р шај ном с у д у у Но в ом С а д у 37 од по че т к а п ри ме не З а ко на до г о д и не подне то је 83 зах те ва за по кре та ње пре кр шај ног по ступ ка, од тога су два захте - ва пре ве де на у ре до ван по сту пак, ка жње но је 77 ли ца, а осло бо ђе но све га 4 ли ца, што се мо же ви де ти у сле де ћој та бе ли: У поглед у к азн и и зр ечен и х у п р е к р ш ај н и м по с т у п ц и м а, у н а в е де ном пе ри о ду, укуп но је ка жње но 77 ли ца, од ко јих је 76 ли ца (од но сно 99% ли ца) ка жње но ка зном за тво ра у тра ја њу од 5 до 50 да на, од че га је нај ви ше из рече них ка зни за тво ра у ра спо ну од да на, а све га јед но ли це је ка жње но нов ча ном ка зном у из но су од ди на ра. Та ко ђе је про пи са но да ће се нов ча ном ка зном од до дин а р а к а з н и т и з а п р ек рш ај одг ов о рн о л и ц е у д р ж а в н о м и д р у г о м о р г а н у, о р г а н и з а ц и ји и ус т а но ви ко је по л и ц и ји и л и ја в ном т у ж и о ц у не о д ло ж но не До пис Пре кр шај ног су да у Но вом Са ду бр. СУ I-1 157/2018 од го ди не.