193 Velimir Dejanovi} UDK (497.11)(091) PRILOG PROU^AVANJU ISTORIJE TELEVIZIJE U SRBIJI U vreme kada je na{ davni predak izmislio to~ak, taj re

Транскрипт

1 193 Velimir Dejanovi} UDK (497.11)(091) PRILOG PROU^AVANJU ISTORIJE TELEVIZIJE U SRBIJI U vreme kada je na{ davni predak izmislio to~ak, taj revolucionarni pronalazak, ma koliko iz dana{nje perspektive izgledao jednostavan, neizbe`no je podrazumevao ~itav niz prethodno ostvarenih, jednostavnijih pronalazaka. Ako pretpostavimo da je prvi to~ak bio napravljen od kamena, onda je trebalo prona}i takav kamen koji je pogodan za okretanje; tako e je trebalo umeti probu{iti odgovaraju}u rupu. Nakon {to je bio savladan i taj nimalo lak zadatak, trebalo je napraviti osovinu od drveta i odabrati pravu vrstu koja }e biti dovoljno ~vrsta da, du`e vreme, podnese okretanje kamenog to~ka. Verovatno je prvi to~ak mnogo ~e{}e spadao sa te primitivne osovine nego {to je to njen tvorac `eleo, pa je generacijama uspevao da prona e sistem na koji }e klinovima u~vrstiti to~ak kako bi se spre~ilo {etanje po osovini. Trebalo je da pro e vi{e milenijuma da se shvati kako je osovina to~ka, podmazana lojem, ne{to {to se okre}e lak{e. Dana{njem prose~nom u~eniku srednje Tehni~ke {kole za preradu drveta izrada daleko savr{enijeg i slo`enijeg drvenog to~ka predstavlja tek jednostavnu a~ku ve`bu. To ukazuje na ~injenicu da je ljudski rod, kroz generacije, ne{to {to mu je nekada bio slo`en problem pretvorio u osnovno i podrazumevaju}e znanje. Ako je o to~ku re~, dana{nje generacije pronalaza~a pronalaze raznorazne na~ine primene to~ka u transportu na putu i {inama, u sportu, u prenosnim sistemima, u raznim mernim ure ajima itd. Nije daleko dan kada }e to~ak ostati samo deo tehni~ke istorije ~ove~anstva jer }e ga zameniti daleko savr{eniji pronalasci. U istoriji ljudske civilizacije nije redak slu~aj da najpre budu prona ena tehni~ka sredstva, a tek kasnije primena i sadr`ina tih sredstava. Sli~an stav se odnosi i na televiziju. Televizija i film su, sa tehni~ke strane posmatrano, vr{njaci. Film je nedavno navr{io stotu godinu svog postojanja, a televizija se svom prvom veku postojanja ubrzano pribli`ava. Kada govorimo o prakti~noj komercijalnoj primeni ova dva medija, film je od televizije bar dvostruko stariji, pa se mo`e posmatrati i kao otac televizije. Televizija je poslednjih decenija dvadesetog veka prihvatila film, omogu}ila mu da svoje stare dane provede u njenom okrilju, da pusti nove grane u najve}em bioskopu na svetu. Razvojem

2 194 tehnologija koje se odnose na medije krajem dvadesetog veka, film i televizija dobijaju vi{e dece i unu~i}a. Samo vizionari mogu da zamisle kako }e se razvijati home video, web TV, DVD, Internet. Film i televizija u dosada{njem klasi~nom obliku `ive}e samo u programskim segmentima novih medija i muzejima pokretnih slika. Za razliku od televizije, film je pre devedesetak godina prihva}en kao umetnost. Zato film ima svoju istoriju i istori~are. Skoro sve visoke umetni~ke {kole u svetu koje se bave filmom imaju katedre za istoriju filma. Svaka bolja biblioteka ima bar jednu policu knjiga koje se odnose na istoriju filma. Bez obzira na ekonomsku i tehnolo{ku premo} televizije, kada je prou~avanje njenog razvoja u pitanju, ona daleko zaostaje za filmom. Od {esnaestog do polovine dvadesetog veka ostvaren je niz pronalazaka koji }e, tokom dvadesetog veka, biti objedinjeni u pronalazak koji nazivamo televizijom. Ono {to sam rekao za to~ak, mo`e se slobodno primeniti i na televiziju, koliko god ona nama izgledala tehni~ki slo`enija. Oni koji su stvarali televiziju nisu bili svesni svih posledica njihovih pronalazaka. Zna~aj televizije u dana{nje vreme i njen uticaj na savremenog stanovnika na{e planete je toliko veliki da ga radikalniji teoreti~ari medija upore uju sa atomskom bombom. S druge strane, televiziju i atomsku energiju treba pametno koristiti, obe mogu biti neverovatno korisne ali i izuzetno {tetne. Stvaraoci televizije su bili orjentisani na tehni~ke probleme, niko od njih nije televiziju video druga~ije ve} samo kao po{tansko pomagalo za prenos slike kod videotelefona. Tada{nje tehni~ke mogu}nosti razvoja televizije upu}ivale su pronalaza~e na mogu}nost preno{enja na daljinu slike malih dimenzija, zbog ~ega niko od njih, do kraja dvadesetih godina pro{log veka, nije ni pomi{ljao da se mo`e slikati ne{to ve}e od ljudske glave. Pronalaskom mehani~ke televizije njena primena nije bila zami{ljena u zna~aju i obimu koji ona ima danas. Njeni pronalaza~i primarno su `eleli da naprave telefon kojim se vidi i ~uje. Po{to su bili prakti~ni, znali su da }e po{tanske kompanije mo}i da naplate upotrebu tih usluga. To je i ostvareno u Nema~koj godine. Krajem devetnaestog i po~etkom dvadesetog veka postojao je samo jedan ~ovek koji je definisao su{tinu televizije kao medija. Nikola Tesla je u intervijuima od do 1902, izrekao svoje stavove o prenosu slike na daljinu, zna~aju i razvoju televizije, te medijima koji }e iz televizije proiza}i. U ~lanku koji je objavio 13. septembra godine, pod naslovom Videti preko mora i kontinenata 1, on predstavlja polazne osnove za svoju ideju o prenosu slike na daljinu. U pomenutom ~lanku, Tesla odgovara na pitanje da li }e tada{nja generacija biti svedok prenosa slike na daljinu, kao {to je svedok prenosa tona. Tu pretpostavku Tesla potvr uje re~ima: 1 To see across seas and continents, Post Dispatch, St. Louis,

3 195 Dajte mi predajnik, prijemnik i medij za prostiranje signala 2 koji }e opti~ki nerv registrovati i vide}ete va{e prijatelje pola sveta daleko. U Sent Luisu }ete videti `ivot u Njujorku, iz Londona mo}i }ete da vidite gu`vu na Brodveju. Pitali su me, ka`e u nastavku Tesla, da li sam svoju zamisao prakti~nim eksperimentima osigurao od pogre{ke. Na ovakva pitanja ja sada ne obra}am pa`nju. Nije mi nimalo bitno da javno prikazujem rezultate eksperimenata. Mogu samo da ka`em da je moja ideja o prenosu slike na daljinu u potpunosti saglasna sa nau~nim dostignu}ima koja su mi poznata, kao i da se ni na koji na~in ne sukobljava sa mojim dosada{njim nau~nim iskustvom Problem na kome ja radim ne treba brkati sa prenosom rukopisâ i slika preko `ica, ~ak ni sa `i~anom transmisijom slika u boji. Grejev aparat telautograf uistinu veoma dobro prenosi rukopis na daljinu. Ovaj aparat je tako zami{ljen da mo`e, posle odre ene obrade, da {alje slike na daljinu. Prenos slika u boji je komplikovaniji sa tehni~kog gledi{ta, ali sva tri problema su veoma jednostavna u pore enju sa prenosom trodimenzionalne slike. A to je ono {to ljudsko oko vidi. Dakle, da biste preneli na daljinu trodimenzionalnu sliku, potrebno je da prenesete ljudski pogled. ^lanak u kome Nikola Tesla obja{njava svoje principe gledanja na daljinu, objavljen u ~asopisu St Louis Post Dispatch 2 Medium of transmission.

4 196 Teslina shema percepcije trodimenzionalnog tela. 3 Tesla je verovao da je princip po kome ljudsko oko vidi predmete u na{em okru`enju jedini pravi princip na kome treba raditi, bar kada je prenos slika na daljinu u pitanju. Najve}i problem je, prema Teslinom mi{ljenju, bio taj da se osigura dovoljno veliki broj nezavisnih kanala izme u pravilno konstruisanih predajnika i prijemnika. Slede}i korak, bio je da se prenesena slika zabele`i, ne na ograni~en mehani~ki na~in, kako je to ~inio kinetoskop, ve} sa instrumentom ~iji }e odnos prema slici biti isti kao odnos fonografa prema zvuku. Tek tada }e sada- {njost mo}i da bude sa~uvana i ponovo vi ena kada postane pro{lost. 4 ^lanak koji je objavljen u New York Heraldu, 30. avgusta godine, pod naslovom Nikola Tesla o gledanju na daljinu 5 sa jo{ vi{e detalja otkriva Teslina razmi{ljanja iz ove oblasti. U delu ~lanka u kome govori o problemima koji nastaju prilikom prenosa slike na daljinu, Tesla ka`e: Pitate se kako mo`emo da prenosimo simfonijski koncert pomo}u samo jedne `ice? ^u}ete nebrojene intonacije, boju tona i razli~it intenzitet ja~ine zvuka. Sve se to prenosi preko samo jedne `ice. Isto tako, mo`emo da prenesemo na daljinu celu paletu boja, koriste}i se sa tri ili ~ak samo sa jednim kanalom za prenos. Tehni~ki gledano, u ovom slu~aju, problem je neuporedivo komplikovaniji jer je potrebno prona}i medij koji bi bio u stanju da prenese signal neuporedivo ve}e frekvencije nego kada je ton u pitanju. Delo na{eg najve}eg nau~nika, univerzalnog genija, Nikole Tesle, predstavlja teorijski fundament na osnovu koga su radovima mnogih svetskih nau~nika stvoreni preduslovi za kona~no otkri}e i prakti~nu primenu televizije. Bez Teslinog rada, krajem devetnaestog i po~etkom dvadesetog veka, ne bi bilo televizije kakva je ona danas. Tesla se svojim otkri}ima mo`e smatrati ne samo idejnim ocem televizije, ve} i televizije visoke definicije i Interneta. 3 Tesla je objavio 2. septembra godine u Enginiers Heraldu svoju teoriju o formiranju trodimenzionalne slike u ljudskom oku. Tesla je tvrdio da je slika kocke preneta kao niz ta~aka te iste kocke zasebnim kanalima. Slika se formira u ljiudskom mozgu. 4 Re~i Nikole Tesle u ~lanku u Post Dispech-u. 5 Nikola Tesla on far seeing.

5 197 Period koji nazivam predistorijom televizije u Srbiji jo{ uvek je du`i od istorije televizije. 6 U tom periodu nije bilo kontinuiranih delovanja na istra- `ivanju i pokretanju televizije na prostorima Srbije, ali su se odigrali zna~ajni doga aji u vezi sa televizijom ~ije je prou~avanje zna~ajno za istoriju ovog medija. Istorija televizije, a naro~ito period predistorije ovog medija, ostao je nedovoljno istra`en. Na osnovu mog saznanja, na prostoru Republike Srbije malo je napisanih nau~nih radova ~ija se tema poklapala sa mojom, bilo u celini ili u nekom posebnom delu 7. Prema tome, nema ni rezultata istra`ivanja iz perioda predistorije televizije u Srbiji koji bi bili predmet dokazivanja ili pobijanja. Zato verujem da }e ovaj rad, zahvaljuju}i novootkrivenim dokumentima, predstavljati odgovaraju}i doprinos prou~avanju predistorije i istorije televizije u Srbiji koje je na na{u sre}u organizovano pokrenula Redakcija za istoriografiju Televizije Beograd. Prikupljanje arhivske gra e je va`an deo procesa izrade rada iz oblasti istorije neke delatnosti. Arhivska gra a koja je predmet interesovanja nije samo ona koja se direktno odnosi na televiziju u Srbiji, ve} i gra a koja govori o vremenu, okru`enju koje je dovelo do interesantnih doga aja u vezi sa televizijom. Koristio sam gra u iz arhiva Republike Srbije, Arhiva Jugoslavije, Narodne biblioteke Republike Srbije, kao i univerzitetske biblioteke Svetozar Markovi}. Tako e sam koristio dokumentaciju koja se ~uva u Televiziji Beograd i biblioteci Radio Beograda. Dokumentacija Jugoslovenske radio televizije (JRT) je tako e veoma zna~ajna za obradu teme o televiziji u Srbiji. Nije redak slu~aj da su novinski ~lanci, kada se koriste kao nau~ni dokaz, nedovoljno relevantan izvor. Me utim, treba izvr{iti analizu vi{e izvora podataka i tako do}i do ~injenica koje su dovoljno verodostojne da bi bile prihva}ene kao nau~no relevantne. Ako postoji materijalna dokumentacija o nekom doga aju (recimo potvrda o pla}enom porezu za neku delatnost opisanu u ~lanku), onda }e i ~lanak u novinama koji opisuje taj doga aj biti nau~no lak{e prihvatiti kao verodostojan. Novinski ~lanci dobijaju posebnu te`inu kada su objavljeni u vreme o kome nema drugih izvora podataka. Takav je slu~aj sa ~lancima objavljenim u listu Politika ili godine koji se odnose na televiziju. U Srbiji ni danas nema mnogo knjiga koje su delo na{ih autora, a odnose se na najrasprostranjeniji medij televiziju. Me utim, treba re}i, da je na na{em jeziku objavljenih dela o televiziji bilo jo{ u vreme pre Drugog svetskog rata, kada su takve knjige bile retkost i u svetskim razmerama. Primer je knjiga Dr. Josipa Lon~ara O savremenoj televiziji, objavljena u Zagrebu godine. Ona 6 Predistorijom mo`emo smatrati period od do godine, odnosno vreme od objavljivanja prvog teksta o prenosu slike na daljinu u Srbiji do po~etka rada nacionalne televizije. 7 Pionirski posao na polju istorije na na{im prostorima pokrenuo je Petar Ivi}, naš prvi istori~ar televizije, objavljuju}i niz ~lanaka iz ove oblasti u ~asopisima Teorija i praksa, Galaksija, itd.

6 198 govori o osnovnim problemima, tada{njem stanju i smernicama razvoja televizije. Tako e je zna~ajna i doktorska disertacija objavljena i odbranjena na Pravnom fakultetu u Beogradu godine, na temu Radio i televizija u me unarodnom javnom pravu Dr Predraga J. Dimitrijevi}a. Arhivska gra a zna~ajna za prou~avanje istorije televizije u Srbiji tako e se mo`e prona}i i u ~asopisima i knjigama koje su objavljene u Srbiji u drugoj polovini devetnaestog veka. Zna~ajni su tekstovi objavljeni u ~asopisima Ratni 8 i Prosvetni glasnik 9 jer pokazuju da je ve} u to doba postojao izra`en interes u Srbiji za prenos slike na daljinu. Kada je u pitanju prikupljanje ~asopisa i stru~ne periodike, koji su zna~ajni za prou~avanje moje teme, izdvajam izdanja RT Beograd JRT Teorija i praksa kao i zbirku tekstova grupe autora Iz istorije Televizije Beograd. U ~lancima objavljenim u ovim izdanjima dati su veoma pouzdani i precizni podaci o predistoriji i istoriji Televizije Beograd. Godi{njak JRT je tako e periodi~ka piblikacija u kojoj su analizirani doga aji u vezi s temom obra enom u ovoj knjizi. Dana{nja tehnologija omogu}ava potencijalnom istra`iva~u da poseti i najudaljenije izvore podataka koriste}i Internet. To naravno ima za pretpostavku da je gra a za koju je istra`iva~ zainteresovan arhivirana na odre eni na~in i dostupna. Danas postoji nekoliko stotina, pa ~ak i hiljada adresa na Internetu na kojima su navedeni ili obra eni podaci koji se odnose na istoriju televizija u evropskim zemljama i SAD. Evrovizija (UER, EBU) je tako e doprinela svojim Internet-prezentacijama u pronala`enju vi{e izvora podataka koji se odnose na predistoriju, po~etak rada i razvoj televizije u Evropi i svetu. 10 Verovatno je prvi tekst koji se odnosi na prenos slike na daljinu, a ~iji je autor ~ovek sa na{ih prostora, pismo koje je iz Rima, 31. jula godine, svom bratu Baru u Dubrovnik poslao dubrova~ki filozof, astronom i fizi~ar Ru er Josip Bo{kovi}. Bo{kovi} u pismu obja{njava kako je uspeo da 25. jula godine, tokom pomra~enja sunca, projekcijom prenese sliku sunca na zid zamra~ene prostorije gde su bili sme{teni njegovi prijatelji koji su ovaj fenomen posmatrali. 11 Ovaj Bo{kovi}ev originalni eksperiment nije u direktnoj vezi sa televizijom, ali po{to se odnosi na prenos slike na daljinu, predstavlja dobru ilustraciju kako je taj fenomen, u to vreme, bio prihva}en. Bo{kovi} u pomenutom pismu ka`e: O mojim opa`anjima vam ne}u pisati, s obzirom da ste ih ve} od drugih ~uli. Naravno, toliki broj takvih ljudi, ova ku}a nije nikada videla ili bar to niko od uku}ana ne pamti. Ceo opit mi je uspeo daleko bolje nego {to sam i sam bio 8 Sveska V, maj 1880, major Jovan Vlahovi}, Gledanje po `ici. 9 XIII sveska, 15. novembar 1880, Nau~na hronika Telefot Ru er Boškovi}, Gra a / Knjiga I, Zagreb str. 132, 133.

7 199 zamislio, {tavi{e zgodno sam se setio da napravim jednu spravu sa ogledalcem postavljenim na donju stranu teleskopa koja je bacala na zid odraz sunca daleko ve}i od veli~ine bureta, sa svim nijansama, {to me je vrlo obradovalo. Izveo sam to u dve sobe tako da je svima bilo udobno 12. Posle prve upotrebe re~i televizija u nema~kom obliku fernsehen godine, nije trebalo dugo ~ekati pa da i u Srbiji Vasa Pelagi} u svoj Tuma~ nau~nih i politi~kih re~i uvrsti pojam kinetograf. Naslovna strana Pelagi}evog Tuma~a nau~nih i politi~kih re~i 12 Istori~ar televizije Petar Ivi} nazvao je ovaj Boškovi}ev ure aj heliotetatron. 13 Beitrage zum Problem des electrishen Fernsehens, autor R. Ed. Liesegang, Dusseldorf godine.

8 200 Vasa Pelagi} je pojam kinetograf 14, koji sasvim sigurno da nije u to vreme nije bio u {irokoj upotrebi u Srbiji, uveo u svakodnevni govor. Da se ne radi o filmu ve} o televiziji, sasvim je jasno kada se pro~ita Pelagi}ev tekst. On je u svojoj knjizi dao opis televizije tuma~e}i i njenu su{tinu direktan prenos nekog doga aja. U Srbiji su ve} posle Prvog svetskog rata doneti zakoni koji su se odnosili ne samo na radio, ve} i na televiziju. Ovo je veoma interesantno jer, u pore enju sa filmom koji je prvu pravnu regulativu dobio tek nekoliko decenija posle prve projekcije u Beogradu 15, propisi koji su regulisali rad elektronskih medija a odnosili se na radio i na televiziju, doneti su jo{ znatno pre prakti~ne primene televizije u Srbiji. To nam ukazuje na ~injenicu da je tada{nji zakonodavac bio itekako svestan zna~aja i mogu}eg uticaja televizije. Malo je poznato u {iroj javnosti da je televizija svoje prve prakti~ne korake ostvarila u Beogradu jo{ pre Drugog svetskog rata. U arhivima Zemunske op{tine postoje verodostojni dokumenti koji svedo~e o tome da je grupa preduzimljivih gra ana Beograda u to vreme osnovala kompaniju ~iji je cilj bio osnivanje televizije. Inventivnost na{eg naroda i `elja za originalno{}u direktno su uticale da se i u Srbiji izme u dva svetska rata, u kratkim plodnim periodima, realizuju ideje koje su karakteristi~ne za daleko razvijenija dru{tva. Tako je, ne kao slu~ajan va{arski doga aj ve} kao osmi{ljena akcija, pokrenuta televizija u Beogradu 1938, godine. Tu tvrdnju potvr uje i podatak da je u Beogradu, nekoliko godina pre ovog doga aja, osnovano preduze}e FILIPS Jugoslovensko A.D., srpska kompanija koja }e uz pomo} strane holandske tehnologije ve} tada raditi, ne samo na prometu radio i drugom tehnikom, ve} i na osnivanju stalne televizijske stanice u Beogradu. Za ovo su imali itekako plodno tlo, jer je u Beogradu bilo dovoljno talentovanih pojedinaca koji su se uklju~ili u projekat. Tako e, nivo razvoja tr`i{ne ekonomije u Kraljevini Jugoslaviji godine dostigao je takav stepen razvijenosti da se moglo o~ekivati da }e potencijalna televizijska stanica mo}i komercijalno da posluje. Vi{egodi{njim naporima pomenute firme, dobijena su odobrenja dr`avnih organa za izgradnju studija na Beogradskom sajmu. Ova gra evina je i arhitektonski bila tako koncipirana da joj je namena bila da bude ne samo sajamski izlo`beni prostor, ve} i za snimanje televizijskih programa. Samo zbog politi~kih i ratnih doga anja u Srbiji i Evropi koji su uskoro usledili, ova ideja nije realizovana. Verujem da su razlozi za brzi zaborav izgradnje televizijskog studija u Beogradu i njegovog rada godine bili isklju~ivo ideolo{ke prirode. 14 Kinetograf (kinetograph) je patentirao godine engleski advokat Vordsvort Donistorp (Wordsworth Donisthorpe). On svoj aparat za projeciranje povezuje sa Edisonovim fonografom. 15 Zakon o prometu filmova, godune

9 201 Drugi svetski rat }e odmo}i i pomo}i televiziji. Sve zemlje koje su do tada emitovale televizijski program, izuzev SAD, prekinu}e redovno emitovanje. Tehni~ki pronalasci vojne industrije bi}e primenjeni po zavr{etku rata i za civilne potrebe. Tako }e se pravi tehnolo{ki razvoj, po~etak kontinuiranog programskog emitovanja televizije i njen nesumljiv uticaj kao medija a ne tehni~kog ~uda, dogoditi tek tada. Osnivanju nacionalne televizije u Srbiji i ~itavoj biv{oj socijalisti~koj Jugoslaviji godine, prethodio je ~itav niz doga aja. Trebalo je doneti neophodne pravne akte, stvoriti televizijsku organizaciju, obrazovati kadrove, prikupiti tehniku. Za to su, pored materijalnih sredstava i stru~nih kadrova, bile potrebne pre svega politi~ke odluke. Televizijski program je u Beogradu be`i~nim putem prvi put emitovan od 7. do 10. jula godine, dakle dve godine pre po~etka rada zvani~ne Televizije Beograd. Pored nekoliko novinara i tehni~ara entuzijasta, ovu ideju i akciju su pomogle i beogradske gradske vlasti, pa tako mo`emo re}i da je Beograd imao svoju gradsku televiziju (istina kratkog veka) pre nacionalne jugoslovenske. Bilo je to probno emitovanje televizijskog programa povodom proslave stote godi{njice ro enja Nikole Tesle. Taj doga aj je svakako vredan pa`nje i prou- ~avanja, pogotovo {to je o njemu malo pisano i objavljivano, jer je izgleda bio u suprotnosti sa zvani~nim stavovima na republi~kom i saveznom nivou o po- ~etku rada nacionalne televizije u Srbiji. Razvoj privrede, obrazovanja i kulture uop{te, ometan je i grubo presecan tokom dvadesetog veka regionalnim ili svetskim ratovima. Zato }e, kao po pravilu, nau~nici sa na{ih siroma{nih i uzburkanih prostora svoja dela ostvariti u nekim drugim zemljama, ~ije su privrede i dru{tveno-politi~ka ustrojstva bila takva, da su im omogu}ila kreativan rad, od koga su najve}u korist imale zemlje doma}ini. Zaostajanje u Srbiji, kad su televizija i mediji u pitanju, mo`e se meriti brojem kreativnih pojedinaca koji su na{u zemlju u raznim periodima napustili. Ta~no dvadeset godina posle prve Filipsove prezentacije godine, na novoizgra enom Beogradskom sajmu na desnoj obali Save, bi}e izgra en privremeni televizijski studio (studio 4) ~ime }e zvani~no po~eti istorija televizije u Srbiji. O televiziji na na{im prostorima mo`e se, a i mora, govoriti i o vremenu pre godine. To je ne samo mogu}e, ve} je i po mnogo ~emu, neophodno. Ako ni zbog ~ega drugog, ono zato {to nam budu}nost ne}e oprostiti ako zaboravimo pro{lost.

10 202 Velimir Dejanovi} TOWARDS A HISTORY OF SERBIAN TELEVISION Summary The period to which we refer as television prehistory is still longer than the one of television history. During this period in Serbia there was no continuous research in the field of television technology, but events that are essential for the history of the medium did occur there. This prehistoric period of the history of the medium has not been sufficiently explored. The work of our greatest scientist, the universal genius Nikola Tesla, laid the theoretical foundations on which the work of many scientists was subsequently based, and which eventually led to the discovery and practical use of television. Without the research that Tesla carried out at the end of the nineteenth and the beginning of the twentieth century, television would not be what it is today. Tesla s discoveries make him not only the father of television, but also the father of High definition television and the Internet.