Пре глед ни чла нак 368: doi: /zrpfns Др Јан ко П. Ве се ли но вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду По љо при

Транскрипт

1 Пре глед ни чла нак 368: doi: /zrpfns Др Јан ко П. Ве се ли но вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду По љо при вред ни фа кул тет у Но вом Са ду ve se li n o v ic.ja n k m a il.c o m Др То дор Ђ. Мар ко вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду По љо при вред ни фа кул тет у Но вом Са ду t o d or.m a r k o v p olj.e d u.r s Жељ ко Д. Ко кот, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду По љо при вред ни фа кул тет у Но вом Са ду zelj ko.ko kot5@gmail.com ЕКО НОМ СК Е И П РА В Н Е К А РА К Т Е РИ СТ И К Е ОСИ Г У РА ЊА П РИ ХО Д А Ц Е ЛО К У П НОГ ГА ЗД И Н СТ ВА Са ж е т а к: О с и г у р а њ е п р и х о д а ц е л о к у п н о г г а з д и н с т в а п р е дс т ав љ а но ви ин стру мент за упра вља ње ри зи ком у по љо при вре ди. Оси гу ра ње при - хо да ц е л о к у п н ог га з д и н с т в а је т и п и ч а н п р и м е р п р и н ц и п а у н и в е р з а л н о с т и у о с и г урању. Ци љ о с и г у ра ња п р и хо да ц е л о к у п н ог га з д и нс т в а је да о бје д ин и с в е р из ике је дн о г га з д и н с т в а ко ји с е м о г у о с и г у ра т и п о д је д н ом п о л и с ом. На о в а ј н ач и н с е п ок р ив а г уб ит а к п р их од а ко д в е ћ и н е у з г а ја н и х у с е в а н а газ д и н с т в у, ж и в о т и ња и не п ре ра ђе н и х ж и в о т и њ с к и х п р ои зв ода, ка о ш т о су мле ко и ву на. Овај тип оси гу ра ња шти ти од ни ског при хо да услед гу бит а ка у п р о и з в од њи, ко ји с у п о с л е д и ц а п а да кв а л и т е т а п р о и з в о да и т р ж и - шне це не. Циљ је да се пру жи за шти та од ма лог при хо да због про из вод них г у б и т а ка ко ји се м о г у п р и п и са т и не з а о б и л а з н и м п р и р од н и м ка т а с т р о фа - ма и тр жи шним флук ту а ци ја ма ко је ути чу на при ход га здин ства у оси гу - ра ној го ди ни. У ра ду су по сма тра ни прав ни и еко ном ски аспек ти ове вр сте о с и г у ра ња. К ључ не ре чи: оси г у ра ње, це ло к уп но га здин с т во, п ри ход, усев и, п лодов и. 181

2 Др Јан ко П. Ве се ли но вић, Др То дор Ђ. Мар ко вић, Жељ ко Д. Ко кот, Економске... (стр ) УВОД Оси гу рање усе ва и пло до ва један је од ин стру ме на та за упра вља ње ризи ком. Ге не р а л но, о си г у р а њ е п р ед с т а в љ а фи на н си ј ск и а р а н ж ма н ко ји м с е п р е р а спо де љу ју т р о ш ко ви не о че к и в а н и х г у би т а к а. 1 Е.Г. Реј да (E.G. Rej da) оси гу ра ње де фи нише као заједницу појединаца који су изложени непредвиђе ним ри зи ци ма и ко ји ри зик пре но се на оси гу ра ва ју ће дру штво, а оси гура в ају ће д ру ш т в о п ри х в а т а да на док на д и о си г у ра н и к у ш т ет у, а ко с е дог од и не сре ћа, обез бе ди оста ле нов ча не на кна де ако им се до го ди гу би так или да и м п ру ж и ус л у г е по в е з а не с а ри зи ком. 2 С а д ру г е с т р а не, о си г у р а њ ем по је - д и на ц п р е но си ри зи к на с т а н к а в е л и ког г у би т к а на о си г у р а в а ча и о ба в е з у је се да за то пла ти пре ми ју оси гу ра ња. 3 Уко л и ко с е посм ат р а би љн а п р ои зв од њ а, о си г у р а њ е ус е в а и п ло до в а мо же с е де фи н и с а т и к а о фи на н си ј ск и у г о в о р и з ме ђу по љ о п ри в р ед ног п р о - из во ђа ча и осигуравајуће куће, којим пољопривредник на осигуравача пре - но си ри зик од на сту па ња не ког штет ног до га ђа ја (град, су ша, по пла ва, мраз, олу ја итд.), ко ји му мо же на не ти ве ли ке гу бит ке, а за уз врат му пла ћа преми ју као це ну оси гу ра ња. 4 Осиг у ра ње усев а и п лодов а, к а о са времен и обл и к економске з аш т ит е п ро из вод ње, п ред ста вља најбољи инст румен т за у п ра вља ње ри зи ком у би љ ној п ро из вод њи. 5 Си с т е м и осиг урања усева и п лодова, између ос т алог, мог у се подели ти на: оси гу ра ње ко је се од но си на ре зул та те на ин ди ви ду ал ним га здинс т ви ма и оси г у ра ње ба зи ра но на по да ц и ма на н и воу од ре ђе ног ре г и о на и л и а д м и н и с т ра т и в не је д и н и це. Ка д је реч о н и воу по љо п ривредног газд и нс т ва мо же се раз ли ко ва ти: оси гу ра ње од јед не вр сте ри зи ка, комбиновано осигурање, оси г у ра ње п ри но са, оси г у ра ње п ри хо да, оси г у ра ње п ри но са це ло к у п ног газдинства, као и осигурање прихода целокуп ног га здин ства, ко је упра во предста в ља п ред ме т ис т ра ж и ва ња овог ра да. 6 Ге не ра л но по смат рано, сва осиг урањ а мог у се н у д и т и по п ри н ц и п у спе ц и ја л и зо ва но с т и и л и у н иве рза лнос т и. Оси гу ра ње од једног ризика (најчешће гра да) ти пи чан је при мер пр вог прин- 1 Mark S. Dorf man, In t r o d u c t i o n t o R i s k Ma n a ge m e n t a n d In s u r a n c e (9 th Edi tion), Prenti ce Hall, New Yer sey, 2007, 2. 2 G e o r ge E. Re j d a, P r i nc ip l e s o f R i s k Man age m e n t a n d In s u r a n c e, Ad d i s o n We sle y, Ne w York, 2005, Ernst Berg, In te gri er tes Ri si ko ma na ge me net: Not wen dig ke it und Kon zep te für die Lan d - writschaft, In: De it mer, J. (Hrsg.): Agrarökonomie im Wan del. Ta g u ngs b a n d z u m Fa ch kolloq uiu m anlässlich des 80. Ge burt sta ges von Prof. Em. Dr. Dr. h.c. Günter Stef fen, , 2005, 4. 4 То дор Мар ко вић, Вре мен ски де ри ва ти и упра вља ње ри зи ком у по љо при вре ди, Пољо при вред ни фа кул тет, Но ви Сад, 2013, То дор Мар ко вић, Вре мен ски де ри ва ти и упра вља ње ри зи ком у по љо при вре ди, Пољо при вред ни фа кул тет, Но ви Сад, 2013, M a r i a Bi el z a, Jo s ef St r obl m a i r, Ja v i e r G a l le go, Ag r i c u l t u r a l R i s k Ma n a ge m e n t i n E u r o p e, 101 st EA AE Se mi nar Ma na ge ment of Cli ma te Risks in Agri cul tu re, July 5-6, Ber lin, 2007, 7.

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 ци па, док прин цип уни вер зал но сти укљу чу је за шти ту од ве ћег бро ја опа - сно с т и и одг оварајућ и н иво пок рић а, па се т у у бра ја оси г у ра ње г а ра н т о ва ног п ри но с а, о си г у р а њ е в р ед но с т и п р о и з в од њ е, о си г у р а њ е не т о п ри хо да и тд. 7 По ја ва мо дер ног упра вљања ризицима у по љо при вре ди све ви ше по - с т а је ф о к у с ир ан а н а о с и г у р а њ е у к у п ног п р и хо д а г а з д и н с т в а. 8 Бу д у ћ и д а в е ћ ин а р и з ик а у п ољ оп р ив р ед и н ије у с ав рш ен ој ко р ел ац ији, о с иг у р а њ е це ло куп ног га здин ства обез бе ђу је ефи ка сни је по кри ће од оси гу ра ва ња сваког ус е в а и л и ж и в о т и њ е по с е б ном по л и с ом. Ра ц ио ов ог мо де л а о си г у р а њ а за сно ван је на јед но став ној ди вер си фи ка ци ји и порт фо лио менаџменту. Приме р а р а д и, а ко по љ о п ри в р ед н и к у з г а ја д в а ус е в а, А и Б, по л и с а о си г у р а њ а з а сно в а на на у к у п ном п ри хо д у г а зд и н с т в а ће би т и је ф т и н и ја од з би р а п р е - ми ја два по је ди нач на оси гу ра ња за усе ве А и Б ко ји обез бе ђу је исти оче кива ни приход. Уште да је обр ну то про пор ци о нал на ко релацији између при хо - да а на л и зи р а н и х ус е в а. 9 То је с а мо јед на од п р ед но с т и о си г у р а њ а це ло к у п- ног га здин ства. У на став ку ће би ти раз ма тра не и број не дру ге пред но сти ов ог о си г у р а њ а. С а еко номске т ачке глед иш т а, ц и љ р ада јес т е да п р едс т а ви т е о ри ј ске о сно в е и п р а к т и ча н п ри ме р фу н к ц и о н и с а њ а но в ог мо де л а о си г у- ра ња ко ји се на зи ва Оси гу ра ње при хо да це ло куп ног га здин ства. О в ај в и д о с иг ур ањ а ц ел ок у пн о г г аз д и н с т в а п о в е з а н је с а п о т р е б о м обезбеђења веће си гур но сти се о ског ста нов ни штва ко је се бави пољопривре дом. На то ука зу ју број ни ау то ри. Та ко се пре ма Ђ. По по ву услед не дос т ат к а с т р а т е г и је р а з в о ја по љ о п ри в р е де и с е л а у з а к т и в н у по моћ д р ж а в н и х о р г а н а, б а н ак а и ло к а л не с а мо у п р а в е н а с т а в љ а ју п р оце си који м а ће с е н а ду ги рок најверо ват ни је оне мо гу ћи ти ре ви та ли за ци ја ста нов ни штва у се - ли ма. 10 То је н а р о ч и т о в а ж но је р п р ем а о бим у и с т ру кт у ри р а с полож иви х по љ о п ри в р ед н и х по в р ш и на Ре п у бл и к а Ср би ја спа да у р ед ев р оп ск и х з е ма - љ а с а пов ољн и м з ем љиш н и м р есу рсима буд ућ и да ра спо лаже с а 0,7 хект ара по љо п ривредног, од но сно 0,46 хек т а ра ора н и ч ног зе м љиш т а по с т а новн ик у G e r d We i d e n feld, All - R i s k s Ve r s i c h e r u n g, Re i h e Ve r sic h e r u n g s w i r t s ch a f t, Ve r l a g J. Eu l, Ber gisch-glad bach, 1991, Pe ter Schli e per, Re d u k t i o n d e s p f l a n z li c h e n P r o d u k t i o n s r i s i k o s d u r c h e i n e E r t r a g s a u s f a ll v e r s i c h e r u n g, Wi es ba den, 1997, In: Ba u er, S., Her mann, R., Kuhlmann, F. (Hrsg.): Märkte der Agrar und Ern ährun gswirtschaft Analyse, ein zel wirtscha ftlic he Stra te gien, s t a at l i ch e E i n f l u ß n a hm e, S c h r i ft e n d e r G es e ll s c h a f t f ü r Wi r t s c h a f t s - u n d S o z i a l w i s s e n s c h a f t e n d e s L a n d b a u e s e.v., Bd. 33, Münster-Hil trup, Ca lum G. Tu r ve y, W h o l e Fa r m I n c o m e I n s u r a n c e, T h e Jo u r n a l of R i s k a n d I ns ur a nc e, Vol. 79, No. 2, 2012, B i e l z a M a r i a, A l b e r t o G a r i d o, E v a l u a t i n g t h e p o t e n t i a l o f w h o l e - f a r m i n s u r a n c e o v e r crop -specific insuran ce po li ci es, Spa nish Jo u r nal of Agri cul tu ral Re se arch, Vol. 7, No. 1, 2009, Ђор ђе По пов, Ути цај тран зи ци је на ста ње при вре де Ср би је, Збо р ник ра до ва, Прав - ни фа кул тет у Но вом Са ду, Но ви Сад, 1, 2013, Да ни ца По пов, За шти та, уре ђе ње и ко ри шће ње по љо при вред ног зе мљи шта у Ре - п у б л и ц и С р б и ји, Збо р ник ра до ва, Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду, Но ви Сад, 3, 2014,

4 Др Јан ко П. Ве се ли но вић, Др То дор Ђ. Мар ко вић, Жељ ко Д. Ко кот, Економске... (стр ) Ци љ п рав не ана ли зе оси г у ра ња п ри хо да це ло к у п ног га здин ства је у твр - ђи ва ње мо г у ћ их ди ле ма по пи та њу са д р ж и не овог п рав ног посла, а ли и н уђење п рак ти ч ни х ре ше ња ка ко би се овај тип оси г у ра ња мо гао п рименити у Реп у- бли ци Ср би ји. Циљ ра да са прав не тач ке гле ди шта је да пру жи од го во ре на пи та ња у ком оби м у по зи тив но за ко но дав ство, а ли и оп шти усло ви по сло ва ња и прак са, ства ра ју или суп сти ту и шу мо гућ ност да се у Ре пу бли ци Ср би ји разви ју прав ни ин сти ту ти ко ји би ри зик по љо при вред них га здин ста ва сма њио. У ра ду се по шло од прет по став ке да је ово прав но не до вољ но раз ви јен по сао, али да по сто је раз ло зи да му се по све ти по себ на па жња, по го то во з б ог св е в е ће и зложенос т и ризиц им а по љ о п ри в р ед н и х г а з д и н с т а в а, ус лед п р о ме не к л и ме, а л и и по р е ме ћ а ја на т р ж и ш т у. Ра з ја ш њ е њ е п ра в н и х д и ле ма мо гло би да до при не се ве ћој за сту пље но сти овог ти па оси гу ра ња. 2. МА ТЕ РИ ЈАЛ И МЕ ТОД РА ДА За по тре бе ис тра жи ва ња ко ри шће ни су по да ци пре у зе ти са ин ди ви дуа л ног по љ о п ри в р ед ног г а зд и н с т в а ко је с е на ла зи у с е л у Круш ч и ћ, опш т ина Ку л а, з а т и м по д а ц и Ре п у бл и ч ког з а в о д а з а с т а т и с т и к у, Пр од у к тне б е рз е у Но вом Са ду, као и Ми ни стар ства по љо при вре де САД-а. По да ци су ана лизи ра ни у пе ри о ду од пет го ди на ( ). На при ме ру по ме ну тог по љо - п ри в р ед ног г аз д и нс т в а п рик аз а н је моде л о си г у р а њ а п ри хо д а це ло к у п ног г а зд и н с т в а. З а о б л и ко в а њ е т е о ри ј ског де л а р а да у по т р е бљ е на је р а з л и ч и т а до ма ћа и стра на струч на ли те ра ту ра, при че му тре ба на гла си ти да се ја ко ма ли број до ма ћих ау то ра ба ви овом про бле ма ти ком. При л и ком п р о јек т о в а њ а оче к и в а ног п ри хо да ко ри с т е се по да ц и о п р о - сеч но о с т в а ре ном п ри хо д у г а зд и н с т в а у п ре т ход н и х пе т г о д и на. Гра н и ч н и н и в о р а ч у н а с е к а о п р о и з в од оче к и в а ног п ри хо д а и п р о цен т у а л ног н и в оа по к ри ћ а. И з но с по к ри ћ а до би ја се к а о п р о и з вод у т в р ђе ног г ра н и ч ног н и воа и сто пе ис пла те. Пре ми ја оси гу ра ња, од но сно це на ри зи ка, пред ста вља про - и з вод и з но са по к ри ћ а и п ре м и ј ске с т о пе. До би је н и и з но с т ре ба у ма њи т и з а 40%, с об зи р ом да т ај де о д р ж а в а по к ри в а к р оз су б вен ц и о н и са ње т р о ш ко в а п ре м и је. На к ра ју, не до с та та к п ри хо да ра ч у на се као ра зл ика г ран и чног н ивоа и о с т в а ре ног п ри хо да. Та ко до би је на в ред но с т м но ж и се са с т о пом ис п ла т е да би се до би ла вред ност ис пла те из оси гу ра ња од но сно на кна да ште те. 3. О С НОВ Н Е К А РА К Т Е РИ СТ И К Е О С И Г У РА ЊА ( П РИ ХО Д А) Ц Е ЛО К У П НОГ ГА ЗД И Н СТ ВА О си г у р а њ е п ри хо д а це ло к у п ног г а з д и н с т в а ( у д а љ е м т е к с т у ОП Ц Г ) по кри ва гу бит ке при хо да код ве ћи не уз га ја них усе ва на га здин ству, жи во - 184

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 т и њ а и неп р ер ађ е н и х ж и в о т и њ ск и х п р о и з в о д а, к а о ш т о с у м леко и вун а. О в ај т и п о си г у ра њ а ш т и т и од н и ског п ри хо да услед г у би т а к а у п р о и з вод њи, ко ји с у по с ле д и ца па да к в а л и т е т а п р о и з в о да и т р ж и ш не це не. Н а и ме, ц и љ је да се пру жи за шти та од ма лог при хо да због про из вод них гу би та ка ко ји с е мо г у п ри п и с а т и не з а о би л а зн и м п ри р од н и м к а т а с т р о фа ма и т р ж и ш н и м флук ту а ци ја ма ко је ути чу на при ход га здин ства у оси гу ра ној го ди ни. Про из во ђа чи ко ји се опре де ле за овај вид оси гу ра ња при хо да свог га - зд и н с т в а мо р а ју да о б е з б е де по дат ке о п ри хо д и ма и р а с хо д и ма г а зд и н с т в а у п р е т ход н и х 5 г о д и на, п ри хо дов н и и т р о ш ков н и п ла н з а о си г уран у г од ин у, и, а ко с е одл уч е з а в и с о к и н и в о п р о ц е н т а п о к р и ћ а, п р о ф и л е 12 за усе ве и пло до ве за прет ход не 2 го ди не, као и од го ва ра ју ћу по твр ду да су при ја вље - ни по да ци тач ни. 13 Це о п ри ход г а зд и н с т в а о си г у р а н је под јед ном по л и с ом. Гу би ци по је ди нач них усе ва се не узи ма ју у об зир, већ је уку пан при ход газдин ства тај ко ји од ре ђу је гу бит ке. Пр ои зв ођач и с у у о ба в е зи да, з а јед но с а св о ји м а г ен т и ма з а о си г у ра њ е, пријаве сваку робу која генерише приход, и то на колико хектара (глава сто - ке и с л.) с е п р о и з в о д и, у к у п но оче к и в а н у п р о и з в од њу, оче к и в а н у п р о дај н у це ну по је ди ни ци про из во да, као и укуп ну вред ност сва ке ро бе. У том проце с у, т р е ба в о д и т и р а ч у на да с е р а з л и к у ју оче к и в а н и п ри но си и оче к и в а не це не по кла са ма ро бе. На при мер, по љо при вред ник је у оба ве зи да по себ но еви ден ти ра круп ни кром пир ко ји је на ме њен про да ји за је ло, и си тан кромпир ко ји ће се ко ри сти ти за се ме, од но сно за да љу ре про дук ци ју. На кра ју се про це не вред но сти за сва ку ро бу са би ра ју и на тај на чин се до би ја укупн и оче к и в а н и п ри ход. ОПЦГ шти ти га здин ство од гу бит ка при хо да ко ји је зарадило или оче - ку је да за ра ди од: Ро б е ко ју г а зд и н с т в о п р о и з в о д и у о си г у р а ном пе ри о д у, б е з о б зи р а да ли је ро ба про да та или не, Ро бу ко ју г а зд и н с т в о к у п у је з а п р е п р о да ју у т о к у о си г у р а ног пе ри о да, Свих ро ба на га здин ству, осим др ве та, шу ме, шум ских про из во да, живо ти ња за спорт, из ло жбу, или кућ них љу би ма ца, Накнада ште те ис пла ћу је се по љо при вред ном про из во ђа чу (оси гу ра - ни ку) ка да је уку пан оства рен при ход ма њи од гра нич ног ни воа при хо да за о си г у р а н у г о д и н у. Гр а н и ч н и н и в о у к а з у је к а да ће по че т и ис п л а т а на к на де ште те и ра чуна се као производ планираног (очекиваног) при хо да и процен- 12 П р о ф и л и о з н а ч а в а ј у п р о и з в е д е н е р о б е ( ус е в е, п л о д о в е и с т о к у) у к љу ч у ј у ћ и т е р е н - с к у л о к а ц и ј у, н и в о п р о и з в од њ е, кор иш ћ ен е в рс т е т р ж и ш т а и п р о ц е н а т м а р ке т и н г а п р е м а в р с т и т р ж и ш т а, к а о и б е л е ш ке о н ач ин у п р ои зв одњ е (о р г а н с к а, кон в е н ц и о н а л н а, у с и с т е м у н а в од њ а в а њ а и тд.). 13 Аген ци ја за упра вља ње ри зи ком САД ( s d a.go v) 185

6 Др Јан ко П. Ве се ли но вић, Др То дор Ђ. Мар ко вић, Жељ ко Д. Ко кот, Економске... (стр ) ту ал ног ни воа по кри ћа. Мак си мал на ис пла та у САД-у огра ни че на је на USD. К а да на с т а не с т в а р н и г у би т а к, по љ о п ри в р ед н и п р о и з в о ђач мо р а у р о - ку од 72 са та пр во да оба ве сти свог аген та из оси гу ра ва ју ће ку ће, а за тим, з а јед но с а њи м, д а под не с е С т в а р н и р о б н и и з в е ш т ај. У ов ом и з в е ш т а ју, про из во ђач (оси гу ра ник) упи су је за се ја ну по вр ши ну (број сто ке и сл.), по - жње ве ну по вр ши ну, укуп ну про из вод њу сва ке ро бе, це ну по је ди ни ци про - да тог про из во да, и укуп ну вред ност сва ке ро бе. 14 У прав ном сми слу оси гу рањем имовине обезбеђује се накнада за ште - ту ко ја би се де си ла у имо ви ни оси гу ра ни ка због на сту па ња оси гу ра ног случа ја. 15 А ко би ову дефин иц ију п римен ил и на оси г у ра ње п ри хо да це ло к у п ног га здин ства мо гли би смо ре ћи да се оси гу ра њем при хо да целокупног газдинс т в а о б е з б е ђу је на к на да з а ш т ет у која би с е де си ла код о си г у ра н и к а ус лед мањих прихо да, у односу на просечно остварене приходе целокупног газдинства у од но су на прет ход ни пе ри од, код ве ћи не уз га ја них усе ва на га здин ству, ка о и код ж и во т и ња и не п ре ра ђе н и х ж и во т и њ ск и х п роизвода. Ка о а дек ват а н прет ход ни ре фе рент ни пе ри од мо гу се узе ти при хо ди у прет ход них пет го - ди на. Не пре ра ђе ни жи во тињ ски про из во ди су сто ка, мле ко и дру го. 4. ПРЕД НО СТИ И НЕ ДО СТА ЦИ ОСИ ГУ РА ЊА ПРИ ХО ДА Ц Е ЛО К У П НОГ ГА ЗД И Н СТ ВА Глав не пред но сти ОПЦГ: Д а је п р о и з в о ђ а ч и м а м о г у ћ н о с т д а о с и г у р а ј у ш и р о к с п е кт а р ус ев а и сто чар ских производа који се нису могли осигурати са другим моделима о си г у р а њ а, О б е з б е ђу је о си г у р а њ е п р о и з в о да в е ће в р ед но с т и ко ји с у на ме њ е н и з а специја ли зо вана тржишта, као што су јединствене сорте, органски про - из во ди, се ме на и жи во тињ ски про из во ди ко је су про из ве ли љу ди, Обез бе ђу је ви ши ни во по кри ћа и др жав ну по др шку за тро шко ве пре ми је, Ну д и по т ен ц и ја л но сма ње ње т ро ш ко ва за оси г у ра ње, на основу поп ус т а за ди вер си фи ка ци ју и мо гућ ност да се ме ша и по ве зу је са дру гим про - и з в о д и ма о си г у р а њ а, Сма њу је ри зик про ба ња (уво ђе ња) но вих усе ва или сто чар ских про из во да, По б ољ ша в а мо г ућ но с т и о си г у р а њ а б р з ог ш и р е њ а по с ло в а њ а. 14 Ja mes B. Johnson, John P. Hew lett, Du a ne Grif fith, A d j u s t e d G r o s s R e v e n u e - L i t e: A W h o l e Fa r m Re v e n u e In s u r a n c e Av a i l a b l e i n Wy o m i n g, Ag r i c u l t u r a l M a r ke t i n g Po l ic y Pa p e r, No. 24, 2008, З а ко н о о б л и г а ц и о н и м од н о с и м а З О О, Слу жбе ни лист СФРЈ, бр. 27/78, са из мена ма, чл

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 Сле де ће вр сте га здин ста ва мо гу има ти зна чај не пред но сти од ОПЦГ: 1. И з р а зи т о д и в е р си фи ко в а на г а зд и н с т в а, 2. Га здин ства са спе ци фич ним усе ви ма (про из во ди ма), 3. Га зд и н с т в а ко ја п р о да ју на д и р ек т н и м, спе ц и фи ч н и м, р е г и о на л н и м и ло кал ним, тр жи шти ма, и тр жи шти ма ко ја су на ме ње на тра ди ци о налним га здин стви ма. Глав ни не до ста ци ОПЦГ: З а х т е в а в е л и к у еви ден ц и ју, Зах те ва да про из во ђа чи обез бе де по твр де о упла ће ном по ре зу у прет - ход них пет го ди на, По к ри ће з а з а ш т и т у од к а т а с т р о фа л н и х ри зи к а (CAT ) н и је до с т у п но. 16 ОПЦГ не по кри ва гу бит ке ко ји се ја вља ју услед не ма ра, ло шег управ љ а њ а, п р о п у с т а у ко ри ш ће њу п р е по ру че не по љ о п ри в р ед не п р а к с е, к р а ђе и л и не о бја ш њи в ог не с т а н к а. Та ко ђе, не ће би т и на докнађене ш т ет е у кол и ко се гу би ци ја вља ју као по сле ди ца не до стат ка рад не сна ге, за пу ште но сти усе - ва и сл. Не п ред ви ђа се ис п ла т а на к на де п ро из во ђа ч и ма ко ји н и су у мо г ућ но с т и да пласирају робу на тржиште због карантина, бој ко та или не мо гућ но сти нап ла те сво ји х по т ра ж и ва ња. Гу би ц и ко ји су на ста л и као после д ица не доби јања аде кват не це не за про из во де про из во ђа ча та ко ђе не ће би ти обе ште ће ни. По т р е б но је н а гл а си т и д а пољ оп рив р едн и п р ои зв ођ ач г уби п р ав о н а н адок н а д у г у би т к а у ко л ико не о б е зб ед и а дек в а тн у е виде нц ију п рил иком по ди за ња зах те ва за на кна ду при чи ње не ште те П РИ М ЕР О С И Г У РА ЊА П РИ ХО Д А Ц Е ЛО К У П НОГ ГА ЗД И Н СТ ВА А н ал и зи р а но по љ о п ри в р ед но г а з д и н с т в о н а л а зи с е у с ел у К руш ч и ћ, опш т ин а Кул а. Га з д и н с т в о с е б а ви ис к љу ч и в о би љ ном п р о и зв одњ ом, а у с т ру к т у ри с е т в е з а с т у п љ ен и с у к ук уру з, с у нцок р е т и с оја, који с е г аје н а пар це ла ма од 3, 5 и 2 хек та ра. У та бе ли 1 дат је пре глед про сеч но оства ре них при хо да це ло куп ног га здин ства у прет ход них пет го ди на. 16 Ja mes B. Johnson, John P. Hew lett, Du a ne Grif fith, A d j u s t e d G r o s s R ev en u e - L it e : A W h o l e Fa r m Re v e n u e In s u r a n c e Av a i l a b l e i n Wy o m i n g, Ag r i c u l t u r a l M a r ke t i n g Po l ic y Pa p e r, No. 24, 2008, Ja mes B. Johnson, John P. Hew lett, Du a ne Grif fith, A d j u s t e d G r o s s R e v e n u e - L i t e : A W h o l e Fa r m Re v e n u e In s u r a n c e Av a i l a b l e i n Wy o m i n g, Ag r i c u l t u r a l M a r ke t i n g Po l ic y Pa p e r, No. 24, 2008,

8 Др Јан ко П. Ве се ли но вић, Др То дор Ђ. Мар ко вић, Жељ ко Д. Ко кот, Економске... (стр ) Та бе ла 1: Про сеч но оства рен при ход на ни воу це лог га здин ства ( ) Го д и на 188 При ход од п р о и з в од њ е к у к у ру з а ( РСД) При ход од п р о и з в од њ е со је (РСД) При ход од п р о и з в од њ е с у н цо к р е т а ( РСД) Пр о с е к И з в о р: Пр о р а ч у н ау т о р а ОПЦГ до зво ља ва мо гућ ност по кри ћа од нај ма ње 50%, а нај ви ше 85% пла ни ра ног и оче ки ва ног прихода. Што је већа диверсификација производње, то је и про цен ту ал ни ни во по кри ћа ве ћи. То прак тич но зна чи да про изво ђач, ко ји же ли да до би је нај ви ши ни во по кри ћа, мо ра у свом порт фо лиу има ти нај ма ње три р об е 18 које, св ак а поје д и нач но, зна чај но до п ри но с е у к у п- ном приходу. У ана ли зи ра ном слу ча ју, с об зи ром да по љо при вред но га здинс т во г а ји т ри ус ев а, на ра сполаг ању је највиш и п р оцент уа лн и н иво пок рић а, кон крет но 80 и 85%. Та ко ђе, п ри л и ком з а к љу ч и в а њ а у г ово ра о о си г у ра њу по љ о п ри в р ед ном п р ои зв ођ ач у с т оји н а р а спол аг ању с т оп а исп л ат е од 75% и л и 9 0 %. С т оп а ис п ла т е озна ча в а ко л и ко ће п р ои зв ођач (о си г у ра н и к) до би т и з а св а к и д и на р и з г у бљ е ног п ри хо да у о си г у р а ној г о д и н и. Д ру г и м р е ч и ма, п р о и з в о ђа ч у ће би ти на док на ђе но 75 или 90 ди на ра за сва ких 100 ди на ра из гу бље ног прихо д а, у з а ви сно с т и од и з а б р а не с т о пе п л а ћ а њ а. Уко л и ко с е и з а б е р е м а њ а с т оп а и с п л а т е (75%) мо г у ћ е је о си г у р а т и в е ћ и и з но с очек ив аног п р иход а фар ме, и обр ну то. Пр е м и ја о си г у р а њ а т е ме љи с е на и з но с у по к ри ћ а п р о и з в о ђа ча, где с е по к р и ћ е р а ч у н а к а о п р о и зв од очек ив аног п р и хо д а, п р о це н т у а л ног н и в о а по кри ћа и сто пе ис пла те. Ка да се утвр ди уку пан из нос по кри ћа, из нос укупне пре ми је ра чу на се као про из вод те вред но сти и утвр ђе не пре миј ске стопе. 19 Би т но је на гл а си т и да Ре п у бл и к а Ср би ја в р ш и с у б в ен ц и о н и с а њ е п р е - ми је оси гу ра ња у из но су од 40%, па ће про из во ђа чи пла ти ти све га 60% у к у п н о г и з н ос а п р ем ије. К ад а је р е ч о с у б в е н ц и о н и с а њу п р е м и је, в л а д а 18 Под пој мом ро ба под ра зу ме ва ју се усе ви, пло до ви, сто ка итд. 19 П р е м и ј с к а с т о п а у т в р ђу је с е у з п о м о ћ к а л к у л а ц и је ко јој с е м о же п р и с т у п и т и п р е ко с ај т а М ин ис т а р с т в а п о љ о п р и в р е д е СА Д- а. Ви с и н а п р е м и ј с ке с т оп е з ав ис и од б р оја ус ев а ко ји с е г а је н а г а з д и н с т в у, в р с т е з а с т у п љ е н и х ус е в а, а д м и н и с т р ат и вн о г о к р уг а у ком е с е га здин ство нала зи и од очекиваног (планираног) прихода на нивоу целокупног газдинства.

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 САД-а по кри ва и до 80% укуп ног из но са це не оси гу ра ња, у за ви сно сти од бро ја усе ва ко ји се га је на да том га здин ству (Та бе ла 2). Та бе ла 2: Про цен ти пре ми је ко је по кри ва вла да САД-а за ОПЦГ Н и в о по к ри ћ а 50% 55% 60% 65% 70% 75% 80% 85% О снов не с у б в е н ц и је 1 усев 67% 64% 64% 59% 59% 55% / / С у б в е н ц и је з а це ло - куп но газдин ство 80% 80% 80% 80% 80% 80% N/A N/A 2 усе ва Субвенције за це лок у п но г а з д и н с т в о 3 усе ва 80% 80% 80% 80% 80% 80% 71% 56% Из вор: Аген ци ја за упра вља ње ри зи ком САД-а Пољопривредно газдинство је, у анализи ра ној про из вод ној го дин и, у с т ру к т у ри се т ве и ма ло за с т у п ље но к у к у ру з, на повр ш и н и од 2 хект aра, за тим со ју, на по вр ши ни од 3 хек тaра, и сун цо крет, на по вр ши ни од 5 хект а р а. У т аб ел и 3 п р ик аз ан и с у о с т в ар ен и п р ои зв одн и р ез у л т а т и н а к р а ју г о д и не. Пр о и з в од н а г о д и н а к ар а кт ерише с е н иж и м п ринос ом у однос у н а п р ос е ч но о с т в ар е н п р ино с у п р е тходном пет ог од иш њ е м пер иод у, д ок с у от куп не це не на при бли жно истом ни воу у од но су на пето годишњи просек. Н а о сно ву по д а т а к а и з п р е тходне т аб е ле мо же с е с а с т а ви т и о б р а ч у н на кнаде из осигурања применом модела ОПЦГ. С об зи ром да је на ана ли зир а ном г а зд и н с т ву и з р а же на д и в е р си фи к а ц и ја п р о и з в од њ е ко ја с е огле да у три за сту пљена усева, пољопривредном про из во ђа чу се ста вља на рас по лага ње 85% ни во по кри ћа, као и сто па ис пла те од 90%. Оче ки ва ни при ход представља вредност просечно оствареног при хо да у прет ход них пет го дина. По с т у па к од ре ђи ва њ а п ре м и ј ске с т о пе је п ре т ход но објаш њен. Ме ђут и м, т р е ба на гла си т и да у п р а в о од р е ђи в а њ е ви си не п р е м и ј ске с т опе п р ед с т а в љ а п р о блем код п ри ме не ов ог ви да о си г у р а њ а у Ре п у бл и ц и Ср би ји. У СА Д-у, где је овај вид оси гу ра ња и на стао, ви си на пре миј ске сто пе се од ре ђу је у к а л к у л а ц и ји ко ја је до с т у п на п р е ко с ај т а А г ен ц и је з а у п р а в љ а њ е ри зи ком, ко ја по с т о ји у ок виру М ин ис т арс т в а пољ оп рив р еде СА Д-а. Дак ле, да би ов ај мо де л о си г ур ањ а з а ж и в е о и н а т р ж и ш т у о си г у р а њ а у Ре п у бл и ц и С р би ји, по т р е б но је, и з ме ђу о с т а лог, р е ш и т и и на ч и н у т в р ђи в а њ а ви си не п р е м и ј ске сто пе. У на став ку је при ка зан об ра чун на кна де из осигурања прихода цело - к у п ног г а зд и н с т в а. 189

10 Др Јан ко П. Ве се ли но вић, Др То дор Ђ. Мар ко вић, Жељ ко Д. Ко кот, Економске... (стр ) Та бе ла 3: Ана ли за оства ре ног при хо да у по сма тра ној го ди ни Усев По в р ш и н а При нос Це н а О с т в а р е н п ри ход (ha) (kg ha -1 ) (РСД kg -1 ) (РСД) Ку к у ру з С о ја , С у н цо к р е т , Ук у п но И з в о р: Пр о р а ч у н ау т о р а Та б е ла 4 по к а з у је це ло к у па н пос т у па к о брач уна нак наде и з о сиг урањ а применом мо де ла ОПЦГ. У про из вод ној го ди ни ана ли зи ра но по љо привред но га здин ство оства ри ло је уку пан при ход у из но су од ди на ра, што је за ди на ра ма ње од гра нич ног ни воа, те се на осно ву то га може з а к љу ч и т и да је до ш ло до на с т а н к а о си г у р а ног с л у ча ја. О си г у р а в а ју ћ а к у ћ а је у о б ав ези д а пољ оп рив р едном п р ои зв ођ ач у, в л асн ик у г аз д и нс т в а, ис пла ти на кна ду у из но су од ди на ра. Укуп на ис пла та из оси гу ра ња д и р ек т но је з а ви сна од ви сине п ринос а и т рж иш не цене з ас т уп љ ен и х ус ев а. С а по в е ћ а њ ем п ри но с а и л и т р ж и ш не це не, ис п л а т а с е по с т е пе но сма њу је и у јед ном т р ен у т к у јед на к а је н у л и, од но сно ис п ла т е и з о сиг урањ а неће бит и уко ли ко уку пан оства рен при ход га здин ства до стиг не гра нич ни ни во. Не - за ви сно од оства ре ног при хо да, оси гу ра ни ци има ју оба ве зу пре ма оси гу ра - в а ч у у и з но с у од д и на р а, ко л и ко и з но си п р е м и ја о си г у р а њ а к а да с е од би је и з но с ко ји по к ри в а д р ж а в а п у т ем с у б в ен ц и ја. Taбела 4: Об ра чун на кна де из оси гу ра ња при ме ном мо де ла ОПЦГ Е ле ме н т и у г о в о р а Вр ед но с т О че к и в а н и п ри ход РСД Н и в о по к ри ћ а 85% С т о п а ис п л а т е 90% Гра нич ни ни во (Oчекивани при ход Н и в о по к ри ћ а) РСД По кри ће (Гра нич ни ни во Сто па ис пла те) РСД Пр е м и ј ск а с т о п а 5,8% Укуп на пре ми ја (По кри ће Пре миј ска сто па) РС Д И знос суб вен ци је (40%) РСД Пр о и з в о ђ а че в а п р е м и ја РС Д О с т в а р е н и п ри ход Не до ста так при хо да (Гра нич ни ни во Оства рен при ход) Нак на да ште те (Не до ста так при хо да Сто па ис пла те) И з в о р: Пр о р а ч у н ау т о р а РСД РСД РС Д 190

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/ ЗА КЉУ ЧЕ ЊЕ УГО ВО РА О ОСИ ГУ РА ЊУ ПРИ ХО ДА Ц Е ЛО К У П НОГ ГА ЗД И Н СТ ВА При хо ди це ло куп ног га здин ства мо гу да ва ри ра ју. Чи ње ни ца да је могу ће да збир при хо да код ве ћи не уз га ја них усе ва на га здин ству, као и код ж и в о т и њ а и не п р е р а ђе н и х ж и в о т и њ ск и х п р о и з в о да бу де ма њи у од но с у на п ро сеч но ос т ва ре не п ри хо де це ло к у п ног га зд и н с т ва у п ре т ход н и х пе т го д и на с т в а р а ри зи к. Та и з в е сно с т да св а к и по је д и на ц мо же п р е т р пе т и ш т е т у, а л и да се са си гур но шћу не мо же ре ћи хо ће ли је пре тр пе ти, на зи ва се ри зик. 20 З а кон ск а де фи н и ц и ја по л а з и од т о г а д а д о г а ђ ај с о бз ир ом н а који с е з а к љу ч у је о си г у р а њ е (о си г у р а н и с л у чај) мо р а би т и бу д у ћ и, не и з в е с т а н и не з а в и с а н од и с к љу ч и в е в о љ е у г о в а р а ч а. 21 Р и з и к с е мо же дефин ис ат и и к а о с т а њ е у коме по с т о ји мо г у ћ но с т не г а т и в ног од с т у п а њ а од по же љ ног ис хо да ко ји оче к у је мо и л и ко ме с е на да мо. 22 По је д и н и ау т о ри ри зи к де фини шу као не из ве сност у по гле ду оства ри ва ња не ког бу ду ћег до га ђа ја. 23 О сиг ур ан и с л учај п рихода целок у пног г а зд и н с т в а је бу д у ћ и, по ш т о с е у г о в о р о о си г у р а њу з а к љу ч у је п р е њ е г о в ог на с т у па њ а, по п р а ви л у до к р а ја те ку ће го ди не за на ред ну го ди ну. Уг о вор о осиг у ра њу п ри хода целок у пног г а зд и н с т ва је по сво јој п ра в ној п ри р о д и sui ge ne ris. 24 Он у сво јој са др жи ни има и еле мен те уго во ра о осигу ра њу од вре мен ских усло ва, али и од ко ле ба ња це на на тр жи шту. Уго вор не стра не код уго во ра о оси гу ра њу при хо да це ло куп ног га здинства, су са јед не стра не оси гу ра ва ју ћа ор га ни за ци ја, а са дру ге стра не по љо - при вред но га здин ство, од но сно ње гов вла сник, ко ји има ин те рес да се не догод и осиг уран и сл у чај, по ш то би и на че п ре т р пео не к и ма те ри ја л н и г у би так. То значи да осигу ра ник мо же би ти вла сник по љо при вред ног га здин ства, власник зе мљи шта, али и по љо при вред ник ко ји на ту ђој зе мљи, по осно ву за купа или дру гог прав но ва ља ног по сла ре а ли зу је по љо при вред ну про из вод њу. Уг о в о р о о с иг ур ању п р иход а ц елок у пног г аз д и нс т в а з ак ључ ује с е у пи саној форми. Пре ци зи ни је, уго вор о оси гу ра њу је закључен када уговарачи пот пи шу по ли су оси гу ра ња или лист по кри ћа Tодор Мар ко вић, Mиленко Јо ва но вић, Ра з в о ј о с и г у р а њ а у с е в а и п л о д о в а у С р б и ји, Агр о е ко но ми ка, бр. 36/1, 2007, З а ко н о о б л и г а ц и о н и м од н о с и м а, Слу жбе ни лист СРФЈ 29/78, са из ме на ма (ЗОО), чл 898, Emm e t Vau g h a n, T h e r e s e Va u g h a n, O s n o v e o s i g u r a n ja i u p r a v lja n ja r i z i c i m a, MA TE, Za greb, 1995, Је ле на Ко чо вић, Предраг Шулејић, Осиг урање, Еко ном ски фа кул тет, Бе о град, 2002, С л а в к о Ц а р и ћ, М и р о с л а в В ит е з, В у к Р аич е в и ћ, Ја н к о В е с е л и н о в и ћ, П р и в р е д н о п р а в о, Фа кул тет за еко но ми ју и ин же ње р ски ме наџ мент, Но ви Сад, ЗОО, Слу жбе ни лист СФРЈ 29/78, са из ме на ма, чл. 901, ст

12 Др Јан ко П. Ве се ли но вић, Др То дор Ђ. Мар ко вић, Жељ ко Д. Ко кот, Економске... (стр ) O си г у р а њ е п ри хо да це ло к у п ног г а зд и н с т в а спа да у р ед до б р о в ољ н и х оси гу ра ња. У на шим про пи си ма не по сто је од ред бе ко ји би евен ту ал но усло - вља вале давање др жав них суб вен ци ја оба ве зом оси гурања прихода цело - к у п ног г а зд и н с т в а. Пр е ма З а ко н у о о бл и г а ц и о н и м од но си ма у г о в о р о о си г у р а њу, од но сно пол иса, т ре ба да са д р ж и сле де ће еле мен т е: у г о вор не с т ра не, оси г у ра н у с т вар, од но сно о си г у р а но л и це, ри зи к о б у х в а ћен о си г у р а њ ем, т р а ја њ е о си г у р а њ а и период покрића, своту осигурања или да је оси гу ра ва ње нео гра ни че но, пре - ми ја или до при нос, да тум из да ва ња по ли се и пот пи се уго вор них стра на. 26 Пред мет уго во ра о оси гу ра њу при хо да це ло куп ног га здин ства те о рет - ск и мо г у би т и сви п риход и целок у пног г а з д и н с т в а, т о зн а ч и сви у з г а ја н и ус е в и н а г а з д и н с т ву, к а о и код ж и в о т и њ а и н е п р е р ађ ен и х ж ив от и њс к и х п р о и зв од а. У ов ом р а д у ко ри с т и с е т е р м и н в е ћ и н а, к ако бисмо и зб егл и сло же не слу ча је ве у ко ји ма су не ке биљ не сор те или жи во тињ ске вр сте мал е п о о б и м у, н е с т а н д а рд н е и л и и х н ем а у ко м п а р и р а н о м п е т о г о д и ш њ е м перио д у. У п р а к си п р ед ме т о си г у р а њ а мо г у би т и с амо оне у зг ајане с о рт е или вр сте, у окви ру га здин ства, ко је оси гу ра ва ју ће ку ће има ју у сво јој по - н у д и о си г у р ањ а, односно оне које он и же ле д а о си г у р а ју од ов ог ри з и к а. Оси гу ра на ствар код овог уго во ра је при ход це ло куп ног га здин ства, али је не о п ход но п р е ц и зи р а т и ко ји п ри хо д и ул а з е у т ај ок ви р, од но сно по т р е б но је п р е ц и зи р а т и на ко је с е т о у з г а ја не ус е в е и ж и в о т и њ е и не п р е р а ђе не ж и- во тињске производе односи. Осигурана опа сност ума ње ње при хо да це ло - к у пног г азд и нс т в а подразумев а мог ућно с т да код в ећ ине у зг ајан и х ус ев а на г а з д и н с т в у, ж ив от ињ а и н еп р ер ађ ен и х ж и в о т и њ с к и х п р о и з в о д а п р и ход бу де ма њи у од но су на п р ос ечно о с т в ар ене п риходе целок у пног г азд и нс т в а, од но сно истих биљ них и жи во тињ ских вр ста у прет ход них пет го ди на. Дакле за ис пу ња ва ње усло ва за на ста нак штет ног до га ђа ја нео п ход но је да је у к у п а н о с т в а р е н и п ри ход м а њи од оче к и в а ног п ри хо д а (г р а н и ч ног н и в оа) з а о си г у р а н у г о д и н у. Пре ми ја оси гу ра ња се и у овом слу ча ју мо же пред ста ви ти и као це на р и з и к а, је р је р и з и к н ај з н а ч ај н и ји е л е ме н т ко ји од р е ђу је в и с и н у п р е м и је. Ви си на пре ми је оси гу ра ња при хо да це ло куп ног га здин ства за ви си од биљ - н и х в р с т а и ж ив от ињ а и н еп р ер ађ ен и х ж и в о т и њ с к и х п р о и з в о д а ко ји с е о си г у р а в а ју, а л и и од у г о в о р е не ви си не по к ри ћ а, г е о г р а ф ског под ру ч ја н а ко јој с е ри зи к о си г у р а в а, о сц и л а ц и је у п ри хо д и м а у п р е т ход ном пе ри о д у, п л а н и р а н и х п ри но с а и ев ен т у а л но у г о в о р е н и х п р о и з в о ђач к и х це не ус е в а, пло до ва и про из во да ЗОО, Слу жбе ни лист СФРЈ 29/78, са из ме на ма, чл. 902.

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 Пре ма За ко ну о обли га ци о ним од но си ма уго вор је за кљу чен кад уго - в а ра ч и по т п и ш у по л и су о си г у ра њ а и л и л и с т у по к ри ћ а. Уко л и ко о си г у ра в ач не од би је по н у д у ко ју је до био од о си г у р а н и к а, у з а кон ском р о к у од о с а м да на или кра ћем ро ку ко ји је од ре дио оси гу ра ник, у том слу ча ју уго вор се сма т р а з а к љу че н и м да ном к а да је по н у да п ри спе л а о си г у р а в а ч у. 27 Пр о це на ш т е т е од ризик а смањењ а п рихода целок у пног г а зд и н с т ва, по п ра ви л у, вр ш и се у скла ду са оп штим усло ви ма по сло ва ња оси гу ра ва ча, у ко јим су да те од р ед б е о н а ч и н у у т в р ђи в а њ а о би ма ш т е т е. Ут в р ђи в ањ е и п р оцен у ш т ет е в р ше по љ о п р и в р ед н и и е ко ном ск и с т у ч њ а ц и о си г у р ав а ч а, а у з им ајућ и у об зир релевантне по дат ке оси гу ра ни ка и дру ге до ступне по датке, а евентуа лно и веш т ачењ е. Пр оцена ш т ет е р еал изује с е у з с ара дњу с а о сиг ура н иком или ње го вим пред став ни ком ради пружања потребних података за утвр - ђи ва ње осно ва и ви си не ште те. 28 Та бе ла 5. При мер уго во ра о оси гу ра њу при хо да це ло куп ног га здин ства Уго вор о оси гу ра њу при хо да це ло куп ног га здин ства У г о в о р не с т р а не (О си г у р а н и к) (О си г у р а в ач) Члан 1. Пр ед ме т у г о в о р а Пр ед ме т ов ог у г о в о р а је ис п л а т а нов ч а не н а док н а де О си г у р а в а ч а О си г у р а - ни ку за слу чај да п ри хо д и це ло к у п ног г а з д и н с т в а у бу д у м а њи од оче к и в а - ног п ри хо д а, ко ји п р ед с т а в љ а в р ед но с т п р о с е ч но о с т в а р е ног п ри хо д а у п р е т ходних пет го ди на ( ). Као основ за об ра чун це ло куп ног га здин ства узи ма се при ход ку ку ру за, со је и сун цо кре та. Основ за ис пла ту је раз ли ка из ме ђу очеки ва ног при хо да и вред но сти при хо да оства ре них у го ди ни. Члан 2. О че к и в а н и п ри ход Очеки ва ни при ход је РСД. Оче ки ва ни при ход под ра зу ме ва при хо - де на: 1. ку ку руз 2 ha 2. со ју 3 ha 3. сун цо крет 5 ha 27 ЗОО, Слу жбе ни лист СФРЈ 29/78, са из ме на ма, чл O п ш т и ус л о в и о с и г у р а њ а G e n e r a li, чл. 23. ht t p: // w w w.ge n e r a l i. r s / u plo a d /d o c u m e nt s / Usl o v i / Po ljo p r i v r e d a / T N - U OU _ O p % C 3% 85% C 2% A1t i _ u sl o v i _ z a _ o s i g u r a nj e _ u s e - v a _ i _ plo d o v a _ p d f,

14 Др Јан ко П. Ве се ли но вић, Др То дор Ђ. Мар ко вић, Жељ ко Д. Ко кот, Економске... (стр ) Члан 3. О с т в а р е н и п ри ход Оства ре ни при ход утвр ђу је се узи ма ју ћи у об зир укуп ни род сор ти из чла на 2. Уго во ра на це ло куп ној по вр ши ни, из ра же ног у ки ло гра ми ма, и це ну на Про - д у к т ној б е р зи у Но в ом С а д у, у зи м а ју ћ и с р ед њу це н у, р а ч у н а ју ћ и од д а н а по че т к а д о д а н а з а в р ш е т к а ж е т в е. Д а н п оч е тк а ж ет в е, и м а ј у ћ и у в и д у с т в о р е н е ус л о в е зре ло сти пло да и вре мен ске усло ве, од ре ђу је Оси гу ра ник, уз оба ве шта ва ње Осигу ра ва ча, с тим да укуп но тра ја ње же тве не би тре ба ло да бу де ду же од 7 да на. Ев е н т у а л не п р о ме не ов ог р о к а, ус лед в р е ме н ск и х и д ру г и х око л но с т и ус а гл а ш а - в а ју О си г у р а н и к и О си г у р а в ач. Род сор ти утвр ђу је се на ба зи ме ре ња при но са на 10 ре фе рент них ме ста, на ве ли чи ни од по 1 ha, а про сеч ни род на тим пар це ла ма мно жи се са укуп ним бројем хек та ра на тај на чин се до би ја уку пан род. Оства ре ни при ход се до би ја множе њем укуп ног ро да са це ном на Про дукт ној бер зи у Но вом Са ду. Це на на Про дукт ној бер зи утвр ђу је се у скла ду са пра ви ли ма из ста ва 1. овог ч л а н а, а у з и м а ју ћ и у о б з и р з в ан и чн е под а тке с а П р од у к т н е б е р з е о бјав љ ен е н а зва нич ном сај ту Бер зе. Члан 4. Пр е м и ја О си г у р а н и к п ри хо д а це ло к у пног г аз д и н с т в а п л а ћ а О си г у р а в а ч у п р е м и ју н а осно ву пре миј ске сто пе од 5,8%. Уку пан из нос пре ми је је РСД. Пре ми ја се пла ћа у утвр ђе ним ро ко ви ма и то: 50% у ро ку од 30 да на од да на пот пи си ва ња Уго во ра, а 50% у ро ку од 120 да на од да на пот пи си ва ња Уго во ра. Члан 5. Не до с т а т а к п ри хо д а О с и г у р а в ач п р и хо д а ц е л о к у пн о г г аз д и нс т в а о б ав ез а н је д а О с иг у р а н ик у при хо да це ло куп ног га здин ства пла ти нов ча ни из нос ко ји од го ва ра ра зли ци изм еђ у о ч е к и в а н о г и о с т в ар ен о г п р иход а, у к о л и к о ј е у т в р ђ е н и п р и ход м а њ и од оче к и в а ног п ри хо д а це ло к у п ног г а з д и н с т в а. Члан 6. Уче шће Оси гу ра ни ка у по кри ћу ри зи ка Оси гу ра ник уче ству је са 10% у по кри ћу ри зи ка. 194

15 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 Члан 7. Кон тро ла при ме не агро тех нич ких и дру гих ме ра О си г у р а н и к је д у ж а н д а сп р о в е де а г р о т е х н и ч ке ме р е н ај м а њ е н а н и в оу р е - а л и з о в а ном у п р е т ход ном р е ф е р е н т ном пе ри о д у, а п ри к а з т и х ме р а је у п ри ло г у овог Уговора и чини његов саставни део. Овлашће но ли це оси гу ра ва ју ће ор га низа ци је вр ши ће кон тро лу примене агротехничких мера, које могу утицати на принос из чла на 2. овог Уго во ра. Члан 8. Ре ш а в а њ е спо р о в а З а р е ш а в а њ е спо р о в а в е з а но з а ов ај Уг ов о р н а д ле ж н а је ad hoc а р би т р а ж а ко ју ће ф о р м и р а т и у г о в о р не с т р а не, т а ко ш т о ће св а к а у г о в о р н а с т р а н а и ме но в а - т и по јед ног а р би т р а, а и ме но в а н и а р би т ри ће и ме но в а т и т р е ће г а р би т р а, у јед но и п р ед с ед н и к а ad hoc а р би т р а же. Од л у к а ad hoc а р би т р аже и м а сн аг у и зв рш не суд ске пре су де. Аd hoc ар би тра жа при ме њи ва ће пра ви ла Спољ но тр го вин ске ар - би т р а же При в р ед не ко мо р е Ре п у б л и ке С р би је. Члан 9. Бр ој п ри ме р а к а у г о в о р а Уг о в о р је з ак љу че н у 4 (че т ир и) п р име рк а од који х св ак а у г ов о р н а с т р ан а за др жа ва по 2 (два) при мер ка. Члан 10. Ме сто и вре ме за кљу че ња уго во ра Уго вор је за кљу чен у Но вом Са ду, г о д и не О си г у р а н и к По т п ис Из в ор: Ау т о ри О си г у р а в ач По т п ис 7. ЗА К ЉУ Ч А К По љ оп р ив р едн а п р ои зв одњ а, к а о једн а од н ај в а ж н и ји х п р и в р ед н и х г р а н а, с у о ч а в а с е с а м но г об р ојн и м п р ои зв од н и м ри зи ц и м а. То с е огле д а у д и р ек т ној з а ви сно с т и о с т в ар ен и х р ез у лт ат а и в р е мен ск и х (не)п ри л и к а. З а упра вља ње вре мен ским ри зи ци ма нај е фи ка сни ји су раз ли чи ти системи осигу ра ња. Један од новијих модела је и осигура ње при хо да це ло куп ног га здинства, ко је је, на жа лост, још увек до ступ но са мо у САД-у. По ја ва мо дер ног 195

16 Др Јан ко П. Ве се ли но вић, Др То дор Ђ. Мар ко вић, Жељ ко Д. Ко кот, Економске... (стр ) управљања ри зи ци ма у по љо при вре ди све ви ше по стаје фокусирана на осиг у р а њ е у к у п ног п ри хо да г а зд и н с т в а. Ц и љ ов ог си с т е ма о си г у р а њ а је с т е да с е о б је д и н е с в и р и з и ц и једн о г г аз д и нс т в а п од јед н у п о л и с у, п р и ч е м у с е оства ру ју број не пред но сти у односу на кла сич но оси гу ра ње, што је де таљ - но при ка за но у са мом ра ду. З а р а з л и к у од к л а си ч ног о си г у р а њ а, код о си г у р а њ а п ри хо да це ло к у п- ног г а зд и н с т а не по с т о је п р о бле м и мо р а л ног х а з а р да, не г а т и в не с е лек ц и је, г е о г р а ф ског ба зног ри зи к а, к а о н и ба зног ри зи к а п р о и з в од њ е, ш т о с е мо же ви де т и и н а п ри ме ру а н а л и зи р а ног по љ о п ри в р ед ног г а з д и н с т в а. Н а к р а ју про из вод не го ди не утвр ђу је се уку пан при ход га здин ства и уколико је приход ис под г р а н и ч ног н и в оа, ко ји с е ба зи р а на п ри хо дов ном пе т о г о д и ш њ ем п р о с е к у, о си г у р а в ач је у о ба в е зи да по љ о п ри в р ед н и к у на док на д и ш т е т у. У кон к р е т ном с л у ч а ју, з б ог не до с т ат к а (м а њ к а) п ри хо д а у и з но с у од РСД, оси гу ра вач је у оба ве зи да оси гу ра ни ку на док на ди РСД. Ја сном с т р а т е г и јом на н и в оу д р ж а в е, ус по с т а в љ а њ ем п р а в ног ок ви р а и фи нан сиј ским под сти ца ји ма, мо гао би се успе шно им пле мен ти ра ти ана - л и зи р а н и мо де л о си г у р а њ а у Ре п у бл и ц и Ср би ји, а с а м и м т и м и о си г у р а т и в е л и к и б р ој по љ о п ри в р ед н и х п р о и з в о ђа ча, ко ји св о ју де л ат но с т о ба в љ а ју у к л и мат ск и не с т а би л н и м р е г и о н и ма. 196

17 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 Jan ko P. Ve se li no vić, Ph.D., As so ci a te Pro fes sor Uni ver sity of No vi Sad Fa culty of Agri cul tu re No vi Sad ve se li n o v ic.ja n k m a il.c o m To dor Đ. Mar ko vić, Ph.D., As so ci a te Pro fes sor Uni ver sity of No vi Sad Fa culty of Agri cul tu re No vi Sad t o d or.m a r k o v p olj.e d u.r s Želj ko D. Ko kot, Ph.D. Stu dent Uni ver sity of No vi Sad Fa culty of Agri cul tu re No vi Sad zelj ko.ko kot5@gmail.com Economic and Legal Characteristics of Whole Farm Re ve nue I n su ran ce 29 Abstract: W h o le - fa r m re ve n u e in s u ra n c e re p re se n t s n e w r i s k m a n a ge me n t in stru ment in agri cul tu re. Who le-farm re ve nue in su ran ce is a typi cal exam ple of the prin ci ple of uni ver sal in su ran ce. The goal of who le-farm re ve nue in su ran ce is to unify all the risks of sin gle farm that can be in su red un der a sin gle po licy. In this way, a re ve nue loss is co ve red in the ca se of most cul ti va ted crops on a farm, li ve stock and un pro ces sed ani mal pro ducts, such as milk and wo ol. This type of in su ran ce pro tects from low re ve nue due to los ses in pro duc tion, which are the re sult of a fall in pro duct qu a lity and mar ket pri ce. The aim is to pro vi de pro tection aga inst small re ve nue due to pro duc tion los ses that can be at tri bu ted to the ine vi ta ble na tu ral di sa sters and mar ket fluc tu a ti ons that af fect the farm re ve nue in the in su red year. The pa per de als with the le gal and eco no mic aspects of this type of in su ran ce. Keywords: in su ran ce, who le farm, re ve nue, crops, fru its. Да тум при је ма ра да: The pa per is a re sult of the re se arch con duc ted wit hin the pro ject lll of the Mini stry of Edu ca tion, Sci en ce and Tec hno lo gi cal De ve lop ment of the Re pu blic of Ser bia ti tled Sus t ai n a b l e a g r i c u l t u r e a n d r u r a l d ev el o pm e n t i n o rd e r t o a ch iev e s t r at eg i c g oa l s o f t h e Rep ub li c o f Ser bia in the Da nu be re gion and the pro ject No of the Mi ni stry of Edu ca tion and Sci en ce ti tled So cial re la ti ons of Serbs and Cro ats, na ti o nal iden tity and mi no rity rights from the aspect o f E u r o p e a n i n t e g r a t i o n. 197