Пре глед ни чла нак :341.4 doi: /zrpfns Ми о драг П. Ћу јић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав н

Транскрипт

1 Пре глед ни чла нак :341.4 doi: /zrpfns Ми о драг П. Ћу јић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни Фа кул тет у Но вом Са ду mi o d rag c u m a il.c o m АНА ЛИ ЗА РА ДА И ПЕР СПЕК ТИ ВЕ СТАЛ НОГ М Е ЂУ Н А РОД НОГ К РИ ВИ Ч НОГ СУ Д А Са ж е т а к: Иде ја о ф ор м и ра њу Ст а л н ог м е ђ у н а р од н ог к р и в ич н ог с у да д ос т иг л а ј е к у лм ин ац иј у з ах в аљуј ућ и Р и мс к о м с т ат ут у. Б ал а н с ир ањ е из ме ђу два прав на си сте ма био је по ку шај уво ђе ња ком проми са како у фор - м а л н ом, т ако и у м а т е р и ја л н ом с м и с л у. Ри м с к и с т а т у т п ре д с т а в љ а о је уго вор ко јим су бу ду ће чла ни це, пот пи сни ци, без об зи ра на по сто је ће раз - л и ке, п р ихв ат ил е о бав ез е које ће о бе збед ит и је д н а кос т с в и х п ре д Ст а л н и м ме ђу на род ни м кри в ич ни м с удом (у да ље м текс т у МКС). Замисао, и п оједи ни с лу ча јев и и зведени п ред овај с уд, п ред с т а в ља ли с у п о чет ак нове међу на родне суд ске прак се. Ме ђу тим, окол но сти по ли тич ког ка рак те ра, про же те услов - н о ре че н о ра с н и м и ре г и о н а л н и м о со бе н о с т и м а, д оне л е с у ра з д ор н а и з г л е д и д е а лн ом р еш ењу п о с т у п а ка п р о т и в и н к р и м и н и с а н и х д е л а м е ђ у н а р о д н о г к р и в ичн ог п рав а. Чиниоци и фактори који с у до ве ли до кри зе и п о тен ци ја л но уз др мали темеље Ст а л ног ме ђу на род ног кри в ич ног с у да ука з у ју на п от ребне уво ђе ња но вих обра за ца за по сти за ње ме ђу на род не прав де. Кључ не ре чи: Ри м с к и с т а т у т, п ра в о с у ђе, к ре д и б и л и т е т, ч л а н с т в о. 1. У ВОД Н А РАЗ М А Т РА ЊА Ме ђу н а р од н и к ри ви ч н и с удови св оју уло г у и фу н к ц и о н а л но с т в е з у ју за вре ме у ко ме су на ста ли. У свом ево лу тив ном ци клу су ме ђу на род ни крив и ч н и с уд ов и с у п р е д с т а в љ а л и и н с т р у м е н т у р у к а м а п об е д н ик а, одн ос н о оних по ли тич ких субјеката чи је су ви зи је ишле у сме ру су прот ном од оно га ш т о су сам и п р о к ламов ал и у Ун иве рз а лној де к ла ра ц и ји У Н. Иа ко је Р и м ск и ста тут у мно гим пи та њи ма тра жио ком про мис ан гло сак сон ског и кон ти нентал ног прав ног си сте ма, не мо же се ре ћи да је у пот пу но сти од го во рио на сва 399

2 Ми о драг П. Ћу јић, Анализа рада и перспективе Сталног међународног... (стр ) оче к и в а њ а св оји х по т п и сн и ца. И по р ед де т а љ ног де фи н и с а њ а св а ке од р едбе оста ло је отво ре но пи та ње о то ме да ли по сто ји...мо гућ ност да се ис пу ни нор ма т ивни п от енц ија л наше г в ремена ус п о с т а в ља ње м М КС, п ре не го ш т о с е п о л и т и ч к и в ет ров и п он ов о п р ом ен е. 1 Пр обле м не п р ои зил ази с амо и з вре ме на на стан ка и са др жи не нор ми, већ и из во ље и ме ха ни за ма ко ји ма ће се по л и т и ч ка по за д и на не у т ра л и са т и. Не мо г у ће је г о во ри т и о по с т о ја њу по - вре де ме ђу на род ног пра ва, ако нор ме пред ста вља ју са мо фор му ко ја се за - оби ла зи и л и об л и к у је по по т р е би по л и т и ч к и х а пе т и т а. По з а д и на од р е ђе н и х по с т у па к а мо же би т и п р ед с т а в љ е на к а о ма ск а к љу ч ног п р ед ме т а р а с п р а в е пред ме ђу на род ним су дом. Бел гиј ска вла да се из ви ни ла го ди не за комп л и к а ц и је и з а зв а не по в о дом у би с т в а п р в ог п р ед с ед н и к а не з а ви сног Кон г а, Па т ри са Лу м у м б е, к а о и з анемарив ањ а г е но ц и да у Р у а н д и г о д и не, а л и из ви ње ње је из о ста ло за ра не го ди не два де се тог ве ка и кри ми нал ни ко ло нија л н и ре ж и м Ле о пол да I I, у ч и њен на ш те т у ц и ви л ног с та новн и ш т ва у Кон г у. 2 Да ли то зна чи да су по ли тич ки ин те ре си ис пред пра ва? Из ви ње њем се не по сти же свр ха пра ва, а при кри ва ње зло чи на не само да на ру ша ва прав не и етич ке нор ме, већ ства ра но ви зло чин, одо бра ва ње ду плих стан да р да у ту маче њу оп ра в да н и х и не о п ра в да н и х зло чи на. Током Ре г а но ве и Бу ше ве а д м и н и с т ра ц и је око м и л и он и по љу д и у би л а је Ју ж но а фри ч к а Ре п у бл и к а само у зем љ ама у ок ружењу. 3 У фу н кц ион исању ме ђу на род них кри вич них су до ва, ве ли ку уло гу сва ка ко има ју од ред бе Ха - шких и Же нев ских кон вен ција. Четврта женевска конвенција стриктно забрању је апсолутно све што САД и Изра ел ра де на оку пи ра ним те ри то ри ја ма, у к љу ч у ју ћ и и на с е љ а ко ја с у ус по с т а в љ е на и п р о ш и р е на у з фи на н си р а њ е и пу ну по др шку САД, што је по ја ча но под Клин то ном и Ба ра ком за вре ме п ре г о во ра у Кем п Деј ви д у. 4 Из ова к ви х ч и ње н и ца п ро из и ла зи ре т о ри ч ко п и- та ње да ли Но бе ло ва на гра да за мир тре ба да уна пре ди при ме ну ме ђу на род них про пи са или их су спен ду је у из у зет ним слу ча је ви ма? Из го во ри ху ма ни тар - не кри зе и те ро ри зма су ис ко ри шће ни за зло у по тре бу од ред бе чл. 2 ст. 1 тач. 7 Повеље УН. Та кви кон цеп ти очи глед ни су на примеру бивше Југослави је, Ру ан де, Ира ка, Ав га нистана, Сирије. Урушавањем суверенитета државно сти, ру шио се и ин сти ту ци о нал ни си стем др жа ва, та ко да је прин цип комп ле мен т а р но с т и д и р ек т но до в е ден у п и т а њ е. 1 S. B. Se wall, C. Kayson, T h e Un i t e d S t at e s a n d t h e Int e rn ation a l C r im in a l C ou r t: Nat ion a l S e c u r i t y a n d In t e r n a t i o n a l L a w, Ame ri can Aca demy of Arts and Sci en ces, Row man & Lit tle fi eld Pu blis hers, Inc., Lan ham 2000, R. E. Ho ward Has smann, A. P. Lom bar do, R e p a r a t i o n s t o A f r i c a, U n i v e r s i t y o f Pennsylva nia Press, Phi la delp hia 2008, Но ам Чом ски, Ко н т р о л а м е д и ја: Сп е к т а к у л а р н а д о с т и г н у ћ а п р о п а г а н д е, Ру би кон, Но ви Сад 2009, Ibid.,

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 По п ри н ц и п у ком п ле мен т а р но с т и М КС ће би т и ов л а ш ћен да де л у је са мо ка да на ц и о на л н и п ра во суд н и си с т е м и н и су до с т у п н и за т о. 5 У том смислу над ле жност на ци о нал них су до ва ди рект но се дис ква ли фи ку је и по ау то - ма тизм у се ствара мог ућност за иск ључиву надлеж ност Ста л ног ме ђу народ ног к ри ви ч ног с у да. Над ле жност овог Су да уре ђе на је Рим ским ста ту том. У пе ри о ду од 30. ок то бра до 31. де цем бра године при ступ ни уго вор Рим ском стату ту пот пи сан је од стра не 139 др жа ва, чак и од стра не др жа ва ко је су гла са ле про тив Рим ског ста ту та, САД-а и Изра ела. 6 Тр е н у т но Р и м ск и с т а т у т М КС и ма 139 по т п и сн и к а и 124 ра т и фи к а ц и ја. 7 Ефи к а снос т Ст а лног међуна род ног кри вич ног су да не мо же се по твр ди ако се има у ви ду ве ли ки број слу ча је ва у ко ји ма ни је ис по што ва но на че ло су ђе ња у ра зум ном ро ку. На то је ути цао н из ч и н и ла ца и окол но с т и, ко је су по с т о је ћ и ен т у зи ја за м вр ло бр зо за ме н и ле ра з о ча ре њем. То се мо гло за к љу ч и т и из п ро ме не с т а во ва зва н и ч не по л и т и ке пред став ни ка по је ди них др жа ва које су изразиле на ме ру да на пу сте иде ју о по с т о јању Међу н ар одног к р ив и чног с уд а. Ра сп л ињ а в а њ е М КС мог ућ е је на слу ти ти на осно ву исту па ња по је ди них др жа ва из Афричке уније (Јужно - а ф ри ч к а Ре п у бл ик а, Буру нд ија, Га мбија), одбијањ е р ат и фи к а ц ије Р и мског с т а т у т а од с т ра не Р у ске Федерац ије и ч в рс т ог с т а в а СА Д- а, И з ра е ла и К и не о не на д ле ж но с т и Ст а л ног ме ђу на род ног к ри ви ч ног су да у од но су на њи хо ве д р ж а в љ а не. Не мо г ућ нос т у н и фи ка ц и је к ри ви ч ног п ра во су ђа по п р воби тној зам исл и, п р о и з и л а зи и з н и з а ч и њ е н и ца и окол но с т и, т а ко да је не о п ход но и з в о ђе њ е но вих иде ја, ко је ће ути ца ти на ре о р га ни за ци ју ме ђу на род ног пра во су ђа. 2. ЧИ НИ О ЦИ И ОКОЛ НО СТИ КО ЈИ УТИ ЧУ НА КРЕ ДИ БИ ЛИ ТЕТ СТА Л НОГ М Е ЂУ Н А РОД НОГ К РИ ВИ Ч НОГ С У Д А Кре ди би ли тет су да, без об зи ра да ли је он на ци о нал ног или ме ђу на родног к а р а к т е р а з а ви си од њ е г о в е о бјек т и в но с т и, п р а ви ч но с т и и сп р ем но с т и д а дос ег не ис т ин у. О в а, ус ловно р ечено, н а че л н а п и т а њ а мо г у с е по с т и ћ и ускла ђи ва њем њи хо вих чи ни ла ца и фак то ра. 5 W. Dri scoll, J. Zom pet ti, S. Zom pet ti, T h e In t e r n a t i o n a l C r i m i n a l C o u r t: G l o b a l Po li t i c s and the Qu est for Ju sti ce, T h e I n t e r n a t i o n a l D e b a t e E d u c a t io n A s s o c i a t io n, Ne w Yo r k , W. Scha bas, T h e I n t e r n a t i o n a l C r im in a l C our t: A C o m m e n t a r y o n t h e R o m e S t a t u t e, Ox ford Uni ver sity press, Ox ford 2016, C o a l i t io n fo r t h e I n t e r n a t i o n a l C r i m i n a l C o u r t A Un i ve r s a l C o u r t w it h Glo b a l Su p p o r t, Ra ti fi ca tion and Im ple men ta tion, Ra ti fi ca tion of the Ro me Sta tu te h t t p://i c c n o w.o r g /?m od=r om e - r a t i f i c a t i o n, 23. фе бру ар

4 Ми о драг П. Ћу јић, Анализа рада и перспективе Сталног међународног... (стр ) Ч и н и о ц и к р е д и би л и т е т а С т а л ног ме ђу на р од ног к ри ви ч ног с у да С в и ч и н и о ц и Ме ђу н а р од ног к р и в и ч ног с у д а мо г у с е с аг л ед ат и к р о з уре ђе ње: (1) еле ме на та кри вич ног ма те ри јал ног пра ва ; (2) кри вич но -про це - сних еле ме на та и (3) пи та ња тех нич ког ка рак те ра. О сно в е к ри ви ч но -ма т е ри ја л ног п р а в а де л и м и ч но с у де фи н и с а не ч л. 5 Р и м ског с т а т у т а. Н а с т а л а п р а вн а п р азн и н а п р ед с т а в љ а e фи к а с а н и з г о в о р з а по л и т и ч к у д о м и н а ц и ју, је р од у г о в л а ч е њ е м р е ш ењ а а г р ес ије с т в ар а с е в а к у м з а з ло у по т р е бу Р и м ског с т а т у т а. Н а Кон ф е р ен ц и ји Р и м ског с т а т у т а Ме ђу н а р од ног к ри ви ч ног с у д а у К а м п а л и г о д ине, р а сп р ав љ ано је о з ло ч и н у а г р е си је, где с у ч л. 8 бис у ок ви ру Е ле ме на т а з ло ч и на де фи н и с а не ра дњ е и зв рше њ а. 8 О ног т р е н у т к а к а да с е ов а од р ед ба буде и мп лемент ирала у Р и м с к и с т а т у т, б и ћ е м ог ућ е г ов ор ит и о ј е дн о м в ид у к р ив и чн оп р а вн е за шти те. Рим ски ста тут је спе ци фи чан по то ме што пред ста вља фор му уго во ра, где се уго вор не стра не до бро вољ но оба ве зу ју на под ре ђе ност јед ном ме ђуна род ном кри вич ном су ду, без по сред ства и ути ца ја би ло ког су бјек та. Да ли то зна чи да је Стал ни ме ђу на род ни кри вич ни суд у пот пу но сти не за вистан? Да ли је ње го ва над ле жност из у зе та од ути ца ја УН? Да ли сви су бјекти у по ступ ку, од но сно они ко ји мо гу да се до ве ду у ве зу са по ступ ком има ју исти прав ни ста тус пред Ме ђу на род ним кри вич ним су дом? Док год су ве ли ки уло зи у пи та њу, у пр вом ре ду мир и сло бо да, али и по ли тич ки ин те ре си, те шко је го во рити о потпуној независности међународних криви ч н и х с у до в а. У Пр е а м бу л и С по р а з у ма и з ме ђу Ме ђу на р од ног к ри ви ч ног с у да и У Н, н а гл а ше н а је Ре з о л у ц и ја Ге не р а л не ск у п ш т и не 58/79 од 9. де цем б р а г о д и не, у ко јој с е по зи в а на з а к љу ч ке по в о дом њи хо в е с а р а д њ е. 9 У окви ру чл. 1 Спо ра зу ма на гла ше на је свр ха ко ја се са сто ји у де фи ни са њу усло ва под ко ји ма се Ује ди ње не на ци је и МКС мо гу до ве сти у ве зу. 10 Спо ра зум кроз мно ге од ред бе, по пут чл. 6 ука зу је на дис кре ци ју Су да, што је у конк ре тној од ред би наглашено т ако да С уд мо же под не т и и з ве ш т ај Ује д и ње н и м н а ц и ја м а по с р ед с т в ом Ге нер а лне ск у пш т и не. 11 Иа ко је на овај на чин да та ве ћа сло бо да Ме ђу на род ном к ри ви ч ном су д у, она је и па к ог ра н и че на с т е га ма п р е т ход но до не т и х Ре з о л у ц и ја С а в е т а б е з б ед но с т и. 8 Ele ments of Cri mes, In ter na ti o nal Cri mi nal Co u rt, The Ha gue 2013, Ne g o t i a t e d R e l a t i o n s h i p A g r e e m e n t b e twe e n t h e I n t e r n a t i o n a l C r i m i n a l C o u r t a n d t h e United Na ti ons, legal.un.org /ola / media / UN- IC C_ Co o pe ra tion / UN - IC C Re la ti on ship Agre - e m e n t. p d f, 24. фе бру ар Ibid., Ibid., 3.

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 По ку шај из два ја ња Ме ђу на род ног кри вич ног су да од ути ца ја ме ђу на - р од н и х с у бјек т а, с а с т о ји с е у од р е ђи в а њу с т а т у сног зна ча ја т у ж и о ца, з а ме - н и к а т у ж и о ца, р е г и с т ра т о ра, у к љу ч у ју ћ и С удско ве ће и о с о бљ е ко је по ма же и з л а г ању одб р ане, св ед ок а, ж рт ав а, е кспер а т а, ш т о с е мо же з а к љу ч и т и у са др жини Споразума о привилегијама и имунитету Међународног кри вичног су да. 12 Сва ко ре ше ње, па и ово, мо же има ти по зи тив не и не га тив не пос л е д и ц е. Ус т у п а њ е м в и ш е п р ав а одр еђ еном с убје кт у, с м а њују с е о б ав е з е ко је п р о и з и л а з е и з њ е г о в е фу н к ц и је. По с ле д и це с е ма н и ф е с т у ју не с а мо на њи хо ву про це сну, већ и на њи хо ву мо рал ну по за ди ну. Кривично -про це сни еле мен ти Ме ђу на род ног кри вич ног су да су компр о мис ан гло сак сон ског и кон ти нен тал ног пра ва. Ре ше ња про пи са на Римск и м с т а т у т ом т р е ба л а с у да п р ед у п р е де п р о бле ме ad hoc с у до в а и сп р е че е в е н т уа лн у п р ои зв о љно с т и п р от и вр е чно с т до п у н а и п р о ме н а Пр а ви л а о по ступ ку и до ка зи ма. На при мер Пра ви лом бр. 8 кон ста то ва но је да: Председ ни штво, на осно ву пред ло га се кре та ра, са ста вља на црт Ко дек са про - фе с и о н а л н ог п о н а ш а ња Већ а, н акон конс ул т а ц и је са т у ж и о ц е м...се к ре т а р т ре ба да оба в и кон с ул т а ци је у ск ла ду са п ра в и лом 20...за т и м На цр т ко дек са п р е н о с и у Ск у пш т ин у д рж ав а ч л ан иц а, у ц и љу ус в а ја њ а...ко д е кс м о р а д а с а д р ж и п р оц ец уре з а његов е и зм ен е и д оп ун е. 13 На овај на чин кри вич ноп р о ц е с н и с убј е к т и н и с у п р е п у ш т е н и п р о и з в о љ н о с т и, к а ко у с т а т у с н о м, та ко и у функ ци о нал ном сми слу, али с дру ге ста не, ако се сва ка де лат ност п од р е ђу је н о в и м п р о ц е д у р а м а и д о н о ш е њу н о в и х п р а в и л а, о н а т и м е г у б и св о ју д ис к р е ц и ју, т а ко да п р е т ход но у т в р ђе н и п р о блем в е л и ке д ис к р е ц и је, од но сно п р а в а с у бје к а т а, п р е р а с т а у п р е т е р а но ог р а н и че њ е о ба в е з а т и х с у- бје к а т а. П и т а њ а т ех н и ч ког к а ра к т е ра н и с у в е з а на с а мо з а ф ор ма л не п р о це д у р е и з ме ђу с у бје к а т а ме ђу на р од ног к ри ви ч ног с у да, в ећ и з а п и т а њ а на с т а н к а, у на п р е ђи в а њ а и оп с т а н к а једне међунар одне ор г а н и з а ц и је. Та к в о п и т а њ е је п и т а њ е фи н а н си р а њ а о р г ан из ац ије. Н а о сно ву с а д р ж и не ч л. 115 Р и м ског ста ту та, средства МКС покривају се из проце ње них до при но са др жа ва чла - ни ца, као и сред ста ва Ује ди ње них на ци ја, у од но су на тро шко ве на ста ле у р е а л и з а ц и ји с уд ск и х п р ед ме т а. 14 Кон т р а д и к т о р но с т ов е од р ед б е уо ча в а с е у чл. 116 Римског ста ту та, ко ји омо гу ћа ва при ме ну и ко ри шће ње до бро вољ - н и х п ри ло г а в л а да, ме ђу на р од н и х о р г а н и з а ц и ја, по је д и на ца, ко о р по р а ц и ја и д ру г и х осо ба у ск ла д у са к рит еријум има које п рих ва т и Ск у пш т ина д ржава 12 Ag r e e m e nt o n t h e P r i v i le ge s a n d I m mu n i t e s of t h e I n t e r n a t i o n a l C r i m i n a l C o u r t, e- ment_on_priv_and_imm_120704en.pdf, 25. фе бру ар Ru les of Pro ce du re and Evi den ce, In ter na ti o nal Cri mi nal Co u rt, The Ha gue 2013, З ак о н о п о т в рђ ив ању Р и мс к о г с т ат ут а Међ у н а р од н о г к р и в и ч н о г с у д а, С л. Л и с т СРЈ Ме ђу на род ни уго во ри, бр.5/

6 Ми о драг П. Ћу јић, Анализа рада и перспективе Сталног међународног... (стр ) ч л а н и ц а. 15 О в о п и т а њ е, с л и ч но је р е г у л и с а но и у м ног и м д руг и м међун а - р од н и м о р г а н и з а ц и ја ма. Ме ђу т и м, да л и је сход но п ри р о д и Ме ђу на р од ног к ри ви ч ног с у да т а к в о р е ше њ е мо г у ће, и л и је на ме т н у т о? Тех н и ч к а п и т а њ а фи на н си р а њ а г е не р а л но с е о с ла њ а ју на на ч и н о б е з б е ђењ а с р едс т ав а, док с е фу н к ц и ја кон т р о ле св о д и ис к љу ч и в о на и н т е р н у кон т р о л у Ре г и с т р а т о р а. 16 Да би се ови про бле ми не у тра ли са ли по треб на је ре ви зи ја кон трол них ме - х а н и з а ма О к о л но с т и к р е д и би л и т е т а С т а л ног ме ђу на р од ног к ри ви ч ног с у да К ад а би Ме ђу н а р од н и к ри ви ч н и с уд и м а о св ој с т в о ж ив ог о рг ан изм а, ње го ви су бјек т и би п ред с тав љал и органе тог си с те ма, а л и ако тај си с тем не ма у р еђе н у ф ор м у по с т у па њ а, це о т ај ор г а н и з а м био би б е с ко ри с т а н. О н т р е ба да функ ци о ни ше. Да би се по кре нуо ци клус јед ног си сте ма по тре бан je имп у л с, и н и ц и јат о р, који ћ е од рж ав ат и в и т а л н о с т и фу н к ц и о н а л н о с т с в и х о р г а н а. С по с о б но с т по к р е т а њ а и кон т и н у и р а ног од р ж а в а њ а с т а би л но с т и сваког сис т ема за ви си ће од фа к т о ра ко ји га и н и ц и ра ју, п ри ме њу ју и ра з ви ја ју. Ако је про пи сана само форма која се у прак си примењује се лек ти вно, не ће мо ћ и да од г о в ори на удар е које намећу но ви св е т ск и д ру ш т в е но -по л и т и ч к и иза зо ви. Да би се то из бе гло по треб но је ускла ди ти чи ни о це и фак то ре ко ји е л им ин иш у пот е нц ија лне п р об леме. По т р е б но је с а гле д а т и око л но с т и од зна ча ја за очу ва ње кре ди би ли те та Ме ђу на род ног кри вич ног су да и то с аспекта ње го ве (1) уну тра шње и (2) спољ не осо бе но сти. Ун у т ра ш ње ка рак те ри ст и ке не ре т ко се по и сто ве ћу ју са мо т и ви са но ш ћу. Је дан од глав ни х мо ти ва мо г у ће је п ре по зна ти у из ја ви Ву д ро Ви л со на по во дом Ли ге на ро да, ко ја се ге не ра ли зу је у сми слу да...ће пру жи ти и ма лим и ве ликим др жа ва ма уза јам ну га ранцију за поли тич ку не за ви сност и те ри то ри јални интегрите т. 17 Мо гло би се ре ћ и да је у н у т ра ш њи пок ретач по тп исн ика Ри м ског ста т у та по ст и за ње јед на ко ст и без об зи ра на еко ном ске, по л и т и ч ке и вој не по тен ци ја ле. Уну тра шњи мо ти ви мо гу би ти и по следица супротставље - н и х с т а в о в а, т е ж њ а к а ја ча њу и н д и ви д у а л не еко ном ске, по л и т и ч ке и в ој не мо ћ и. У су ко бу мо т и в а ц и о н и х по к р е т а ча с т в а ра ју с е кон фл и к т и д во с т ру к и х стан дар да, ко ји се не по сред но ма ни фе сту ју у на ме та њу идеј них ре ше ња во - де ћих свет ских ли де ра. Та кви по ступ ци пред ста вља ју спољ не фак то ре. 15 За кон о по т в р ђи в а њу Р и м ског с т а т у т а Ме ђу на р од ног к ри ви ч ног с у да, Сл. Л ис т С РЈ Ме ђу на род ни уго во ри, бр.5/2001, чл Fi nan cial Re gu la ti ons and Ru les, Re gu la tion 10, In ter nal con trol, p , icc-cpi.int/nr/rdonlyres/d4b6e16a-bd66-46af-bb43-8d4c3f069786/281202/fr RENG0705. pd f, 25. фе бру ар Ђу ра По по вић, Ли га на ро да: ње н п ос т анак, уређење и рад, Српск а к њижевна з ад руг а, Бе о град 1930, 25.

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 Спољње карак те ри ст и ке мо г у се п ред ста ви ти као иде о ло шка офан зи ва која ствара химерична чудовишта, а затим ка м па ње ко је мо ра ју да их сло ме. 18 Ф а в о р и з о в а њ е с т р а н а у п о с т у п к у, п р о д у б љу је ко н ф л и к т, фу н к ц и ј у М КС ис к ри в љу је, а с у в е р е н и т е т и н с т и т у ц и је и н с т ру ме т на л и з а ц и је. У од но с у у н у т р а ш њи х и спољ н и х окол но с т и мо г у с е и з в е с т и р а з ло зи ист у па ња по је ди ни х д р жа ва Афри ч ке у ни је. Мај ка л Ма су ча, ми ни ст ра п рав де и п р о п р ат не с л у ж б е Ју ж но а ф ри ч ке Ре п у бл и ке, с а оп ш т ио је да:...п р и м е н а Ри м с ког с т а т у т а Ме ђ у н а р од н ог к р и в ич н ог с у да, го д и не, је у с у ко бу и у с к л а д у са од ре д ба м а д и п ол м а т с ког и м у н и т е т а и п р и в и л е г и ја...у ц и љу да се обез бе ди трај на спо соб ност Ју жне Афри ке да спро ве де ак тив не ди плома т ске од но се, за кон п ред ла же ук и да ње и м п ле мен т а ци је Ри м ског с т а т у т а Ме ђ у н а р од н ог к р и в ич н ог с у да Фо р мал ни раз лог исту па ња из Африч ке уније, за Јужноафрич ку Ре пу бли ку пред ста вља су коб Бечке кон вен ције и Римског с т а т у т а, ме ђу т и м с т в а р н и р а з лог мо г а о би би т и м но г о ком п лек сн и ји. Не га тивно искуство ове др жа ве, као ко ло ни је са из ра же ним ути ца јем не мило срд ног апар хеј да, од ра жа ва се и да нас кроз кон ста та ци је днев не штам пе да је Међ ун ар од н и к р и в ич н и с уд, у с т в а р и с уд бл е д о л и к и х. Ова ква тврд ња африч ких зва нич ни ка је оправ да на, ако се има у ви ду да из у зев Гру зи је, сит у а ц и је ко је су под ис т ра г ом Ме ђу на род ног к ри ви ч ног су да и ма ју а к це нат у од но су на: Цен т ра л н у Афри ч к у Ре п у бл и к у, Ма л и, Оба л у Сло но ва че, Л и би ју, Ке ни ју, Дар фур (Су дан), Уган ду и Де мо крат ску Ре пу бли ку Кон го. 20 Р у ск а Ф е де р а ц и ја је с а гл а сна с а ф о р ма л н и м р а з ло зи ма Ју ж но а ф ри ч ке Ре п у бл и ке да с у по в р е ђе не одр едб е Б ечке конв енц ије о у г ов о р ном п р аву од го ди не, твр де ћи да Суд ни је ис пу нио оче ки ва ња да по ста не истин ски не за ви сан, ау то ри та тив ни ме ђу на род ни суд, што се одразило на његову не - е фик ас ано с т и једнос т р ано с т. 21 А рг уме нт и Р у ске Ф е де р а ц и је с а с т о је с е у кри ти ка ма ре жи ма Са ка швилија у односу на Тсхин вал, уби ства ру ских миров ња ка и оп т у жба ма Су да п ро т и в м и л и ц и је Ју ж не Осе т и је и ру ск и х вој н и ка, док с е евен т у а л но ис т ра ж и в а њ е де ло в а њ а и на р ед би г ру зи јск и х зв ан и ч н и к а п р е п у ш т а ју г ру зи ј ском п р а в о с у ђу. 22 И з в е де н и м а р г у мент има непо с р едно је до в е де но у п и т а њ е по с т о јањ е п рис т р аснос т и Ме ђу на р од ног с у да и у в о ђе њ е дво стру ких стан дар да у кре и ра њу оп ту жни це. 18 Н. Чом ски, Bri e fing to the media by Minister Michael Ma sut ha on the mat ter of In ter na ti o nal Cri - mi nal Co u rt and Su da ne se Pre si dent Omar Al Bas har, 21 Oc to ber 2016, w w. d i r c o.g o v. z a / d o c s /s p e e c h e s /2016/ m a s u1021. h t m, 26. фе бру ар w w.i c c - c p i.i n t /i n v e s t i g a t i o n s a n d c a s e s, 26. фе бру ар Sta te ment by the Rus sian Fo re ign Mi ni stry, 2111, 16. No vem ber 2016., w w w.m i d.r u /e n /fo r e ig n_ p o li c y/n e w s/- /a s s e t_ p u b li s h e r/c K No n k J E 02B w/c o nt e n t /i d / , 26. фе бру ар Sta te ment by the Rus sian Fo re ign Mi ni stry, 2111, 16. No vem ber 2016., w w w.m i d.r u /e n /fo r e ig n_ p o li c y/n e w s/- /a s s e t_ p u b li s h e r/c K No n k J E 02B w/c o nt e n t /i d / , 26. фе бру ар

8 Ми о драг П. Ћу јић, Анализа рада и перспективе Сталног међународног... (стр ) Н а о сно ву и з ја в е Џо на Б ол т о на, а ме ри ч ког под с е к р е т а р а з а Кон т р о л у н а о у рж ањ а и међун ар одн у б е зб едно с т: САД је од лу чи ла да МКС има неп р и хв а т љи в е п о с л е д и це з а ње н н а ц и о н а л н и с у в е ре н и т е т. Конк ре тн о, М КС је ор га ни за ци ја чи ја пра ви ла иду про тив основ них Аме рич ких пој мо ва су ве - ре ни те та, кон т ро ле и рав но те же и на ци о на л не не за ви снос т и. То је спо ра зум ко ји је ш т е т а н з а н а ц и о н а л н и и н т е ре с СА Д Ове ре чи су уте ме ље не на ста ву аме ри ч ког Кон г ре са, п ред сед ни ка СА Д-а, као и ње го ве ад ми ни ст ра ци је, ко ји се не оба зи ру на оба ве зе пот пи са ног уго во ра, већ ис кљу чи во на са др жину Уста ва САД-а и ње го ве аманд ма не. Кључ ни сег мент док три не САД огле да се у кон тро ли и рав но те жи. Раз ли ке у ин те ре сним сфе - р а ма п р ед с т а в љ а ју ис к љу ч и в о спољ н и фа к т о р ко ји у т и че на к р е д и би л и т е т Ме ђу на род ног кри вич ног су да и раз град њу гло ба ли за ци је, ве штач ке тво ре вине, којом се п ри ви д но ш т и т е не ја к и од звец к а њ а ору ж јем ја к и х м и л и т а н т н и х ор г а н и за ц и ја. Ова к ви м кон цеп т и ма на ме ће се по т ре ба п ре и сп и т и ва ња уло г е Ме ђу на род ног су да и Ује ди ње них на ци ја. 3. ЕФИ КА СНОСТ У РА ДУ МЕ ЂУ НА РОД НОГ К РИ ВИ Ч НОГ С У Д А Ут в р ђи в а њ е е фи к а сно с т и М КС- а з а х т е в а т е ме љ а н п ри с т у п, к а ко у одр ед ба ма ма т е ри ја л но -п р о це сног п р а в а т а ко и у не по с р ед ној фу н к ц и ји сви х с у бје к а т а у р е а л и з а ц и ји св а ког по с т у п к а по је д и нач но. Ме ђу т и м, а ко би с е ефи ка сност рада Међународног кривичног суда сагледала искључиво са про - це сног аспек та, исти се не би мо гао по хва ли ти за учин ком ко ји се оче ку је од ов а к в е и н с т и т у ц и је. Бр ој с л у ч а је в а Ком п ле т и р а н а оп т у ж н и ц а 5 Пр е т п р е т р е сно в е ће 9 Сл у ч а је ви у т о к у 5 У ж а л б е ном по с т у п к у 1 О кон ч а н и по с т у п ц и 3 УКУП НО: 23 Та бе ла бр. 1. Слу ча је ви пред Ме ђу на род ним кри вич ним судом D. Mc G ol d r ic k, P. J. Ro we, E. D o n n el l y, T h e Pe r m a n e n t I n t e r n a t i o n a l C r i m i n a l C o u r t : Le gal And Po licy Is su es, Hart Pu blis hing, Ore gon 2004, ges/ca ses.aspx. 406

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 Пр о бле ме не е фи к а сно с т и с у да не би т р е ба ло т р а ж и т и т о л и ко у од р едба ма ма те ри јално -про це сног пра ва Рим ског ста ту та, колико у људском факт о ру. Н а и ме, не бл а г о в р е ме но и н и ц и р а њ е по с т у п к а у гл а в ном је ус ло в љ е но д у г и м п ро це сом п рик уп љања доказа, док је суђење у неразу мном, рела т и вно д у г ом пос т у пк у по сле д и ца не мо г ућ но с т и обез бе ђе ња п рисус т ва ок рив љеног и ускла ђи ва ње глав ног по ступ ка са Пра ви ли ма по ступ ка и из во ђе ња до ка за. 4. РИ ЗИ ЦИ И ПРЕТ ЊЕ У СЛУ ЧА ЈУ ГА ШЕ ЊА СТАЛ НОГ М Е ЂУ Н А РОД НОГ К РИ ВИ Ч НОГ С У Д А У по тра зи за раз ло зи ма ко ји су ути ца ли на гу бље ње су ве ре но сти ме - ђу на род них кри вич них су до ва, за пра во се тра га за од го во ри ма о по тен ција л н и м у з р оч н и ц и ма не с т а н к а т а к ви х с у до в а. Та к а у з а л на в е з а мо гл а би с е и ден т и фи ко в а т и к р оз че т и ри с ег мен т а: (1) уоп штен циљ са ши ро ком кла у зу лом про пи сан По ве љом УН; (2) па тро нат ска уло га Ује ди ње них на ци ја у од но су на међународне судове; (3) не по т п у но де фи н и с а на уло г а кон т р ол н и х ме х а н и з а ма ; (4) ве ли ка дис кре ци ја и ути цај вој но-по ли тич ког апа ра та. У окви ру Комитета Генералне скупшти не за нео ту ђи ва пра ва па ле стинског на ро да, Ха са н Ро у ха н и је кон с т а т о ва о да з бог бру т а л не вој не а гре с и је на ста ле у години у по ја су Га зе, ви ше од Па ле сти на ца је уби је но, в ише од п ол а м и л и о н а ра се ље н о, а х и ља де п а л е с т и н с к и х д о м о в а и и м о в и н а, у к љу ч у ј у ћ и п р о с т о р и је Ује д и ње н и х н а ц и ја, н а п а д н у т и с у и у н и ш т е н и. 25 У ови м а к т има д ирек тно су и зражен и е лемент и г е но ц и да и а г ре си је. Ме ђу т и м, р е а к ц и ја т у ж и ла ш т в а и и н и ц и р а њ е по с т у п к а п р ед С т а л н и м ме ђу на р од н и м кри вич ним су дом је из не ког раз ло га из о ста ла. Н а п ле на р ној с ед н и ц и Ге не р а л не ск у п ш т и не У Н, п р ед с ед н и к 71. з а с е - да ња, Пи тер Том сон ука зао је на чи ње ни цу да: О к у п а ц и ја п а л е с т и н с ке т е ри т о ри је од го ди не на с т а в ља да кр ш и основ не п рин ц и п е Ује ди ње ни х на ци ја, укљу чу ју ћи и оне ко је се од но се на те ри то ри јал ни ин те гри тет, не - при хватљивости стицања територије ратом, јед на ких пра ва и са мо о пре - де ље ња н а р о да. 26 Јед на од ме ра би ла је з а м р з а в а ње и з г ра д ње и з ра е л с к и х 25 G e n e r a l A s s e m bl y C o mm i tt e e o n t h e I n al ien abl e R ig h t s of t h e Pa l e s t i n i a n Pe o pl e, A t Me e t i n g fo r I n t e r n a t i o n a l D ay of S o l i d a r it y, Pa le s t i n i a n Pe r m a n e nt O b s e r ve r C a l l s o n I n t e r n a t i o - nal Po wers to End Bi a sed Po li ci es in Applying Ju sti ce, 23 No vem ber 2015, p r e s s /e n /2015/g a p a l1350. d o c. h t m, 28. фе бру ар Stat ment by Pe ter Thom son, Pre si dent of the 71st Ses sion of the Ge ne ral As sembly, at Ge ne ral As sebly me e ting on Qu e sti on of Pa le sti ne and the Si tu a tion in the Mid dle East, 29 No - vem ber 2016, w w.u n.o r g / p g a /71/2016/11/29/ge n e r a l - a s s e m b l y - p l e n a r y - o n - q u e s t i o n - o f - p a l e s t i n e - a n d - s i t u a t i o n - i n - t h e - m i d d l e - e a s t /, 28. фе бру ар

10 Ми о драг П. Ћу јић, Анализа рада и перспективе Сталног међународног... (стр ) н а се ља н а п а л е с т и н с кој т е р и т о р и ји з а ко ј у је Ге не ра л н а с к у п ш т и н а в и ш е пу та по твр ди ла да је незаконитa На овом при ме ру ис ти че се све сно од у г ов лаче њ е т у ж и ла ш т в а да п р е д у зме ме р е и з св о је на длеж нос т и, ч име с е не по с р ед но с т в а р а ју по т ен ц и ја л н и ус ло ви з а п р о ш и р е њ е р ат н и х ж а ри ш т а. Н а с а с т а н к у С а в е т а б е з б ед но с т и од р ж а ном 18. де цем б р а г о д и не по в о дом по с т и з а њ а м и р ов ног п р о це с а у С и ри ји, по т в р ђе на је не о п ход но с т д и ја ло г а Вл а де и опо з и ц и је, ме ђу т и м п р о б ле м с е оглед а о у подељ енос т и чла ни ца Са ве та без бед но сти о улози акту ел ног пред сед ни ка Си ри је и на ме - т а њ а спољ ног ре ше њ а. 28 Така в с т а в ман ифес т ује се на конфронт ац ију у н ут ар УН, а Суд ко ји је на из ве стан на чин под ре ђен УН је био бло ки ран, јер пред со бом не ма чи сту си ту а ци ју о повреди ме ђу на род ног пра ва. По ли тич ки инт е р е си у Са ве т у б е з б ед но с т и зб ог т о г а п р ед с т а в љ а ју по т ен ц и ја л н у опа сно с т у ма р г и на л и з о в а њу по ш т о в а њ а ме ђу на р од ног х у ма н и т а р ног п р а в а. С у ко б оп ш т ег и на ц и о на л ног и н т е р е с а у У Н с у по т ен ц и ја л н и ри зи к и п р е т њ а ко ји д о в о д е д о ус пор ав ањ а, с т а г н а ц и је, и г а ш е њ а Ме ђу н а р од н и х кри вич них су до ва, а ма ни фе сту ју се као про из вод: (1) ве ли ке флек си бил но сти у по кре та њу, во ђе њу, па чак и окон ча њу криви ч ног по с т у п к а ; (2) по л и т и ч ке п ри с т р а сно с т и; (3) ме ха ни зма кон тро ле у скла ду са атри бу том вој не над мо ћи. По сто је ћи ри зи ци и по тен цијалне прет ње мо гле би се од ра зи ти на фор - ми ра ње два бло ка: (а) ко ји би се за ла гао за по што ва ње Међународног хума - н ит а рног п р ав а и (б ) који би и зг ов о р Ме ђу н а р од ног х у м а н и т а р ног п р а в а ко ри стио за учвр шћи ва ње сво је ли дер ске по зи ци је. 5. РЕ ОР ГА Н И ЗА Ц И ЈА М Е ЂУ Н А РОД НОГ К РИ ВИ Ч НОГ С У Д А П РЕД У СЛОВ ЕФИ К А С НО СТ И МО Д ЕР НОГ П РА ВО С У ЂА Пр о блем фу н к ц и о н и с а њ а Ме ђу н а р од ног к ри ви ч ног с у д а с а с т о ји с е у не скла ду на ци о нал них ин те ре са са основ ним прин ци пи ма УН и чи ње ни ци да се ау то но ми ја Су да кр њи по ли тич ким ути ца јем уну тар УН и ван ње них ок ви ра. Да би се сп ре ч и л и по л и т и ч к и п ри т и сц и на ис ход по с т у п ка по т реб но је де фи ни са ти ме ре ко ји ма би се уна пре дио кон трол ни ме ха ни зам. 27 Ibid. 28 Se cu rity Co un cil Una ni mo uslly Adopts Re so lu tion 2254 (2015), En dor sing Rod Map for Pe a ce Pro cess in Syria, Set ting Ti me ta ble for Talk, 18 De cem ber 2015., http: // sc12171.doc.htm, 28. фе бру ар

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 Учесталост ору жа них су ко ба на од ре ђе ном про сто ру ди рект но им плици ра ак ти ви ра ње над ле жно сти МКС-а на ужeм региону. У том сми слу те рит о ри ја л на на д ле ж но с т Ме ђу на р од ног к ри ви ч ног с у да мо гл а би с е п р е не т и н а Ре г и о н а л н е с у д о в е м е ђу н а р од н о г к а р а к т е р а. П р едн о с т т ак в и х с у д о в а би л а би у еко но м и ч но с т и и е фи к а сно с т и. По зна в а њ е п ри л и к а и окол но с т и на од р е ђе ном, у жем п р о с т о ру, омо г у ћ а в а б р же у т в р ђи в а њ е ч и њ е н и ца и до - ка за, што до при но си скра ће њу вре ме на за по ди за ње оп ту жни це, ре а ли за цију и окон ча ње по ступ ка. Е фи к а сно с т з ависи и од т рен у тк а под из ањ а опт уж н ице к а о и доношењ а пр во степене пресуде. У том смислу кадровска политика треба да је усме ре - н а к а п р е в а з и л а же њу р а з л и к а и з м е ђу п р а в н и х с и с т е м а и и м п л е м е н т а ц и ји зна ња оби чај н и х п ра в н и х п ра ви ла, спе ц и фи ч н и х за од ре ђен ре г и он, ч и ме би се спре чио оду го вла че ње по ступ ка. Ре ги о нал ни су до ви ме ђу на род ног ка ракте ра не би уга си ли по сто је ћи Ме ђу на род ни кри вич ни суд, већ би тран сформ и с а л и њ ег ову фу н к ц и ју. По с т о је ћ и С уд мо г а о би би т и д руг ос т епен и орг а н за од лу ке у Ре ги о нал ним кри вич ним су до ви ма, док би ујед но имао и функц и ју п р в о с т е пе ног о р г а на у до но ше њу п р е с у де з а к ри ви ч но де ло А г р е си је, има ју ћи у ви ду огра ни чен број из вр ши о ца овог де ла (шеф др жа ве или представ ник вла де). Кон трол ни ме ха ни зми мо гли би се са сто ја ти у пре вен тив ном па ке ту новча них ка зни (пе на ла) ко је ди рект но по га ђа ју БДП само јед не др жа ве у по ку шају п ри к ри ва њ а и л и са и звршењ а к риви чног дела п р от и в ме ђунар од ног п ра ва. У ок виру блокада т рг овине и нап лат е усл уг а т е ле ко м у н и ка ц и је и са о бра ћа ја, д и р ек т но с е по г а ђа еко но м и ја це лог Ре г и о на, т е д р ж а в е у р е г и о н у би ле би ак тив но укљу че не у по сту пак обез бе ђе ња и про це су и ра ња кон крет ног из врш и о ца к ри ви ч ног де л а. Св а к а з ло у по т р е ба по ау т о ма т и зм у би с е с а с т о ја л а у п р е к и д у сви х по л и т и ч ко - еко ном ск и х ви до в а с а р а д њ е и т о од с т р а не сви х ч л а н и ца р е г и о на п р е ма л и де ри ма д р ж а в е ко ји по д р ж а в а ју и н к ри м и н и с а но де ло в а њ е. Ко н т р о л н и м е х а н и з м и б и т р е б а л о д а с е ус к л а д е и з м е ђ у Ре г и о н а л н и х судов а и Ст а лног међунар одног к ривичог суда, с т и м да на ц и о на л н и су до ви, а по себ но они чи ји су др жа вља ни укљу че ни у по сту пак, мо гу да оства ре увид у поднеске, оп ту жни цу и ад ми ни стра тив ну до ку мен та ци ју, ра ди уо чава ња фор мал них и ма те ри јал них про пу ста и спре ча ва ња мо гу ћих зло у по - т р е ба. И з в е де н и п р ед ло зи у т и ц ал и би н а јач ањ е п р оцесне у лог е с убјек ат а у по ступку, што би исто вре ме но у до вољ ној ме ри ума њио де ловање политичк и х с т ру ја и т и ме и н д и р ек тно сп р еч ио и л и ог р ан ич ио ш ир ењ е о руж а н и х с у ко ба. 409

12 Ми о драг П. Ћу јић, Анализа рада и перспективе Сталног међународног... (стр ) 6. ЗА К ЉУ Ч Н А РАЗ М А Т РА ЊА Међународни кривични суд губи кредибилитет, јер је прераста у инсти ту ци ју се лек тив не пра вич но сти и ин те ре сну сфе ру по ли тич ких опо не - на та. Овај Суд не би смео да ли чи, ка ко вла ди ка Ни ко лај Ве ли ми ро вић ка же, на гри ми зне бо га та ше ко ји жи ве са ла жним убе ђе њи ма да је овај свет јед на раз би је на ла ђа, без ка пе та на, без кр ме и кр ма но ша, јед на пу сто ло ви на ко ја то не и про па да, ко јом се ко ри сте са мо они ко ји што ви ше из ње згра бе и пре не су у свој ча мац. Да би с е т о сп р е ч и ло не о п ход но је п р е и сп и т а т и с т ру к т у р а л не и фу н к- ци о нал не еле ме на те Ме ђу на род ног кри вич ног су да, узро ке, фак то ре и чин и о це њ ег ове не е фи к а сно с т и. Та к вом а на л и з ом и з д во јил и би с е п риорит ет и и и з р а да п р о је к а т а опе р а т и в ног к а р а к т е р а. Опе ра тив ни про јек ти могли би се усме ри ти на рад ње ко је прет хо де пок ре та њу к ри ви ч ног по ст у п ка, ра з ра д и л и би ме то до ло г и ју и и н ст ру мен те ко ји би се по ка за ли ефек тив ним и ефи ка сним, на ро чи то на ни воу ре ги о на. И з опе рат и вн и х п р о је к а т а могл и би с е ра з ви јат и с т ра т е г и ј ск и кон цеп т. О по с т и г н у т и м р е зул т а т има у р ег ион у на пе ри о д и ч н и м са с т а н ц и ма ме њ а ла би се ис ку ства на ја ча њу уни вер зал них пре по ру ка за из град њу и им пле мент а ц и ју с т р а т е г и ј ског кон цеп т а. По с т и г н у т и р е з ул т а т и не т р е ба да с е св о де с а мо на а на л и т и ч к и п ри к а з, в ећ на п р а к т и ч н у ме т о до ло г и ју ко ја г а р а н т у је успех у свим ре ги о ни ма. Бит но је на гла си ти да без об зи ра на при пад ност од ре ђе ном прав ном си сте му, нео п ход на је уни фи ка ци ја у сми слу да се за др жи иста ска ла санкци ја у од но су на де ла про тив ме ђу на род ног пра ва. Да би се из бе гла кон фрон та ц и ја по т реб но је де фи н и са т и п ра вн и положај сви х с у бје к а т а, њи хо ву на д ле ж но с т, к р оз уск л а ђи в а њ е Ко дек с а по на ша њ а, ч и ме с е р е г у л и ше и је да н по с е ба н ви д спе ц и фи ч не мо р а л не с а мо кон т р о ле и д и сц и п л и нске мер е к ршењ а о сновн и х н а че л а, ч и ме с е ком п р о м и т о в а н и с у бјек т и по ау т о ма т и зм у ис к љу ч у ју. Кре ди би ли тет Стал ног ме ђу на род ног кри вич ног су да мо гу ће је очу ва - ти уко ли ко се по ли ти ка за ме ни пра вом. На тај на чин могло би се по вра ти ти по ве ре ње у уло гу ове ин ституције и вера у човечанство и решавање конфликта без ору жа них су ко ба. 410

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2018 Mi o drag P. Ću jić, Ph.D. Stu dent Uni ver sity of No vi Sad Fa culty of Law No vi Sad mi o d rag c u m a il.c o m Analysis Work and Prospects Permanent International Criminal Court Abstract: The idea of the esta blis hment of a Per ma nent In ter na ti o nal Crimi nal Co u rt re ac hed its pe ak thanks to the Ro me Sta tu te. Ba lan cing bet we en the two le gal systems was an at tempt to introduce a com pro mi se the in tro duc tion of for mal as well as in the ma te rial sen se. The Ro me Sta tu te was a tre aty by which fu tu re mem bers, sig na to ri es, re gar dless of the exi sting dif fe ren ces, ac cept the obli ga t i on s th a t w ill e n s u re th e e qualit y of all b efore th e Pe rm ane nt Inte rn at ion al Cri mi nal Co u rt. The idea of the in di vi dual ca ses bro ught be fo re this co urt re presen ted the be gin ning of a new in ter na ti o nal ju ri spru den ce, ho we ver, the cir cumst a n c e s of a p o li t i c al n a t u re, p ro se te n t a t i ve ly ra c i al a n d re g i o n al p e c u li a r i t i e s in tro du ced come to look on the lo ok ideal so lu tion pro ce e dings aga inst the al le ged work of in ter na ti o nal cri mi nal law. Ac tors and fac tors le a ding up to the cri sis and p o t e n t i a l l y u n d e r m i n e t h e Pe r m a n e n t I n t e r n a t i o n a l C r i m i n a l C o u r t i n d i c a t e ne ces sary to in tro du ce new forms of ac hi e ving in ter na ti o nal ju sti ce. Keywords: the Ro me Sta tu te, ju sti ce, cre di bi lity, mem ber ship. Да тум при је ма ра да: