П А Н А ЈО Т ИС КОН Д И Л ИС БИВ СТВО И ВРЕ МЕ, Ј ЕД Н А ЗБИ Р К А РА ФИ Н И РА Н И Х И НЕ БУ ЛО ЗНИХ ОП ШТИХ МЕ СТА Х ај де г е р о в о Бив ство и вре ме (Sein und Ze it) др жим за јед ну од нај пре це њенијих књига овог века, бо ље ре че но за збир ку ба нално с т и на јед ном и з в е ш т а че ном и не ја сном је зи к у. З а т а к в е и з ја в е, на и ме, спо со бан је са мо не ко ко је спре ман да пре вла да уску фи лозоф ску пер спек ти ву и ко мо же пре гле да по вест ду ха у ње ној целок у п но с т и. По правилу јед но стра но образовани или по лу о бра зо ва ни фило зо фи че сто пре у ве ли ча вају зна чај догађаја на сопственом професи о на л но - спе ц и фи ч ном по љу и д р же де ло не ког м и сл и о ца за п и о нир ски по ду хват са мо за то што они по пр ви пут од ње га са зна ју од ре ђе не ствари. Све у свему, но вовеков на фи ло зо фи ја ни је са мос т а л но мо гл а од р е д и т и с опс т в е на пос т а в љ а њ а п и т а њ а, је р с у она ди ректно или индиректно, боље или ло ши је би ла дик ти ра на образо вањем ма т е ма т и ч ке п ри род не на у ке у 17. с т о ле ћу, за т и м успо ном ан тро по ло ги је и по ве сне од но сно дру штве не на у ке у доба просвети тељ ства. Сазнајнотеоријски усмерена филозофија субјекта облико ва ла се при на сто ја њу да са вла да епи сте мо ло шке апо ри је ко је је отво ри ла ма те ма тич ка при род на на у ка, на при мер пре ко раз лико ва ња при мар них и се кун дар них ква ли те та, при род не узроч ности, до во ђе њем у пи та ње појма супстанције итд. Повесне и друштвене науке и а н т р о по ло г и ја, ко је су на с т а ле т о ком 18. с т олећ а и у 19. с т олећу до с т и гле з ре ло с т, са т р ле су ж и во т н и м и т фи ло зо фи је, к а о мит о ау то но ми ји д у ха п ре ко у твр ђи ва ња ње го ве за ви сности не само од и рац иона л н и х и ег зи с тен ц и ја л н и х не го и од ван д у хов н и х, би о ло ш к и х, с о ц и о е ко ном ск и х и ис т о ри ј ск и х ч и н и л а ца. 86
Под притиском нових духовних струја централно питање фило зо фије сада по ста је пи та ње ње ног са мо у ки да ња или барем укида ња ње ног тра ди ци о нал ног, поно ситог и надменог саморазумевањ а. Де ла Марк са, Н и че а, Ф р ој да, Д и л т аја, а мери чког п ра гмат изма и Б е рг с о на с у на ра зл ич ит е нач ине а л и у до в ољној мери пок аз ала да је филоз офија од но сно д у хов на п р о д у к ц и ја уоп ш т е у ко р е њ е на у д у бо к и м сло је ви ма људ ске ег зи с т ен ц и је. На п и т а ње усид ренос т и би в с т в а и л и он т о ло ш ког у т е ме љ е њ а н и је с е мо р а ло д у г о че к а т и. Х ај д е г е р с е п р иб л иж ав а о в ој п р об л ем ат иц и п р е ко Ху с е р л о в о г фе но ме но ло ш ког п р о г ра ма: сх в ат ањ е конс т ит уц ије п р еднау чног, су бјек та у свету живота (lebensweltlich) као темељног поља констит у ц и је н а у ч не с л и ке св е т а. И з т ак в е пе р спе кт ив е Х ајдег е р н ије ини ци ја тор јед ног но вог по сма тра ња фи ло зо фи је и ти ме но вог тума че ња филозоф ског фе но ме на. Он та ко ђе не про ши ру је филозофско ис т р а ж и в а њ е у т е ме љ ењ а би ћ а фи лоз офи је, н а п р о т и в, он г а с у ж а в а. И кон ач н о, о н н е п р ед с т а в љ а п о ч е т а к н е г о к р ај јед н о г ра з ви т к а: на водно п рев ладавање филозо фије свес т и је опш и рно, за ка сне ло, ви со ко пар ним на чи ном из ра жа ва ња при кри ве но призна в ањ е д уховнонау чн и х т ен денц и ја, које су од п р осв ет ит е љс т в а п р е у з е ле в ођ с т в о. Сужавање хоризонта аналитике тубивствовања ( Dasein sanalyti k) је тро струко условљено, наиме преко: а. за сни ва ња фун да ментал не он то ло ги је у пе р спективи једино поје ди нач ног ту бив ствов ањ а, б. п р е и на ча в а њ а (Zwe c ke nt f re m du ng) х ри ш ћ а н ско - т е о ло ш ке ми сли, в. нормативно мотивисаног раз дваја ња оностраност овостра ност уз по моћ пој мов не де о бе на ба зи ег зи стен ци јал не анал и з е. Пр в о: фу н да мен т а л на он т олог ија је у о сно ви фи ло з оф ск а а нт р о по ло г и ја. Тра же н и д у бљи с лој је ло ц и ра н у не п р оменљив ој људској егзистенц и ја л ној ст ру к т у ри, у људ ском би в ст ву као једном по је диначном ту бивствовању (Dasein). Иако су унутар те егзистенц ија л не с т ру к т у р е п р е м а де фи н и ц и ји с а д р ж а н и би в с т в ов ањ е -у- -све ту (In -der-welt-sein) и са бивствова ње (Mitsein), односно сатуби вс т в о в а њ е ( M itd asei n), о ба с у виђена ис к ључ ив о у перспект иви ус а м љ ен о г п ојед ин ачн о г т у б и вс т в ов ањ а, д о к с у ко н с т и т у ц и ј а со ц и ја л ног т уби вс т вовањ а (субјект а) и саби в с т во ва њ а (со ц и ја л ног би в с т в а од но сно д ру ш т в а) пот исн ут и на и виц у и дег р ад ир ан и до ма р ги на ли ја. Хај де гер, да кле, не прекорачује традиционалну фило зо фи ју су бјек т а од но сно филозофију све с т и у п ра вц у с оц ија лне он то ло ги је, ка ко ве ћи на још увек ве ру је. Јер очи глед но су две разли чи те ства ри пој мов но схва ти ти со ци јал но бив ство у ње го вој надсу бјек тив ној (übe r su bjek ti ven) ди мен зи ји и ис та ћи со ци јал но -онт о ло ш к и а спек т и л и к а ра к т е р по је д иначне ег зи с т ен ц и је. А на л и з а со ц и ја л н и х људ ск и х и н т е р а к ц и ја, ко ја се код Хај де г е ра ис ц р п љу је 87
у не ко ли ким по вр шним на го ве шта ји ма, пру жа са мо он да (со ција л н о - он т о л о ш к и) с м и с а о к ад а с е п р ед уз м е у н ут а р одн ос н о и з по з а д и не јед ног в ећ кон с т и т у и с а ног д ру ш т в а. Дру го: од ре ђе ње бив стве ног ка рак те ра ту бив ство ва ња (Se ins ch a r a k t e r s de s Da se i n s), на и ме ег зи с т ен ц и ја л и ја, је св о је в ољ но и јед но с т р а но. У он т о ло г и з о в а њу к а т е г о ри ја и л и пој мо в а, ко је св о ји м с а д р ж а јем з а п р а в о п ри па да ју а н т р о по ло г и ји, Х ај де г е р с ле д и Кјер ке го ра. Овај опи су је цен трал не ег зи стен ци јал не положаје чов е к а к а о фу н к ц и је њ е г о в ог он т и ч ког од но с а с а јед н и м виш и м и п р е с е з а ју ћ и м, а не, р е ц и мо, к а о п у ке пси хо ло ш ке да т о с т и. По в рх то га, Хај де гер узи ма сво је те мељ не он то ло шке ка те го ри је, не из мењ е не и не о б р а з ло же не, нај в е ћ и м де лом и з х ри ш ћ а н ско - т е о ло ш ке тра ди ци је, при че му по ла зи од Ав гу сти на. Ипак, да се иде је, ко је су се обра зо ва ле уну тар кон крет них исто риј ских окол но сти и под од ре ђе ним све то на зор ним прет пос т а в к а ма и з в л а че к а о од г о в а р а ју ћ и ко о р д и на ц и о н и си с т ем јед не над и сто риј ске, тј. он то ло шке ана ли зе, све је дру го пре не го са мор а з у м љи в о. И ок си мо р он по с т а је в е ћ и с т о г а ш т о Х ај де г е р т е ж и да хри шћан ске садржаје употребљава у јед ном на чел но не ре лиг и о з ном, ч а к а т еис т и чком ок в иру. А л и з аш т о би к р ив иц а, н а п ри ме р, т р е ба ло да п ри па да о снов ној ус т р о је но с т и јед ног т у би в с т в о в а њ а ко је је јед но с т а в но б а че но у св е т б е з см и с л а, јед ног тубивствовања које је одсе чено од сва ке етички оптерећене трансцен ден ци је? (А то зна чи да је сми сао ба рем га ран то ван од стра не не ко га, пре ма ко ме би чо век тре ба ло да осе ти кри ви цу.) Тр е ћ е: и ако о нт ол ог ија т уб и вс т в о в а њ а и з и с к у је с х в а т а њ е ду бљих сло је ва ег зи стен ци је, и то без ко ри шће ња са знај но те о ријске фи ло з о ф ске пој мов но с т и ( Be g r i f f l ic h ke it) и с оне с т р а не св а ке мо р а л не п р е ф е р е н ц и је в р ед но с т и, јед н а ко је не мо г у ће п р еч у т и е т и ч ко -нор мат и вне п ризвуке, а е т и чке на к ло но с т и и л и од бој но с т и с у не п р е ви д и в е. С а м Х ај де г е р од би ја од с е б е св а к у мо р а л и з у ју ћу и к у л т у р н о ф и л о з о ф с к у н а м е р у. Ко је и п а к у п о з н а т с а д у хо в н о - - фи ло з о ф ском, к у л т у р но -к њи же в ном и по л и т и ч ко -новин а рском п убл иц ис т и ком и ат мо с ф е р ом Не м ач ке у д в а де с е т и м г од ин ам а, сме ста ће уо чи ти да се он оби ла то слу жи ти пич ним во ка бу ла ром и п ре ов лађу ју ћ и м м и сл и ма во д и љ а ма т ог вре ме на. Мора лна жељ а не с ле д и с т а ру, на п у ш т е н у с т а з у кон в ен ц и о на л не е т и ке на п р о тив, по зна ти гра ђан ски мо рал се оштро на па да не го се фор мули ше као су прот ста вља ње ау тен тич но сти (Ei gen tlic hke it) и неа у т е нт и чн ос т и ( Un eig e nt l ich keit), ко ја н а в од н о п р а в и н е р ед у ано ним ној ма си vul gus pro fa num -a. Око осо ви не овог су прот ставља ња гру пи шу се до дат на ка те го ри јал на раз ли ко ва ња, нпр. изм еђу одл у ч н о с т и / E n t s c h lo s s e n h e it / (к а д а с е с е б и п о с т а в љ а ј у 88
по след ња ег зи стен ци јал на пи та ња) и нео д луч но сти /Unentschlosse n he it / (к а да с е да љ е ег зи с т и ра у мо д у с у не а у т ен т и ч но с т и ). С а т ак ви м појмовн и м де о ба ма уско с у по в е з а н и к а сн и ји Х ајдег ер ови к у л т у р но к р и т и ч к и по г л е д и о у г р о ж а в а њу чо в е ко в е с у ш т и н е ус лед на у ч но - т ех н и ч ке ц и ви л и з а ц и је. С а д а смо у по ло ж а ју д а н а конк р е т ном п ри ме ру по к а же мо ка ко три ис так ну та аспек та ко ја огра ни ча ва ју ана ли ти ку ту бивс т в о в а њ а у т и ч у н а р е з у л т ат у Б и вс т в а и в р е м е н а. У т р е т и р а њу п р о бле ма см р т и по в е з у је с е о б р а да фу н да мен т а л не он т о ло г и је у пе р спект иви уса м ље не ег зи с т ен ц и је, по је д и нач ног т у би в с т во ва ња, те оло шке ре минисценције и етичко -нор мативно мотивисаног раздва ја ња ау тен тич ног и не а у тен тич ног. Кра сан ре зул тат фи лозоф ске ана ли зе смр ти је сте додуше помпезан, али ње гов со ци јално-он то ло шки при нос јед нак је ну ли. Смрт је од ин те ре са са мо као оки дач сва ког стра ха и оног оче ки ва ња ко ји за јед но тре ба да да ју св е до ча н с т в о ау т ен т и ч но с т и ег зи с т ен ц и је. Ау т ен т и ч но т у бив ство ва ње се су о ча ва са стра хом од смр ти и на ла зи у то ме сво је ис т а к н у т о мо ћ и- би т и (au s ge z e ic h ne t e s Sei n kön ne n). И з а д ра ма т и ч ног и н сце н и ра њ а једног т уби вс т вов ањ а, које се на л а зи у с т а л ној и нај в е ћој ег зи с т ен ц и ја л ној на п р ег н у т о с т и, ко је из д р жа ва на ру бу п ро ва л и је ( г ра н и ца ка см р т и /G ren ze z u m Tod / ) и т и ме о т к ри в а сво ју п ра ву суш т и н у, зја п и а п с о л у т на п ра зн и на. Хај де гер и мно ги пре ње га ни је у ста њу да са оп шти ни шта одлу чу ју ће о факту смрти по себи. Такође, мо же из гле да ти па ра доксал но, али чо век ни је у мо гућ но сти да за смрт по се би и ис кљу чи во за њу ве же ика кве ми сли. Ка да се го во ри о смр ти, мо же се мо жда ми сли ти на жи вот ко ји се не же ли на пу сти ти, или мо жда на не што ш то не ко га оче к у је на кон овог ж и во та. А л и фи зи ка л но -вре мен ско п р е с е ц и ш т е (Sch n it t pu n k t) с т ањ а ж ив о т см р т, момен а т см рт и, њ ен мо мен т а л н и до ж и в љ ај, и з м и че св а ком мен т а л ном сх в а т а њу мо жда је не до ку чи во. О н т о ло ш ко по с т а в љ а њ е п и т а њ а с е не и с ц р п љу је у однос у ау т е н т и ч не е г з и с т е н ц и је п р е м а јед ној ф ло ск у л и ( би в с т в о к а см р т и /Sei n z u m To de/ ). О но с е са с т о ји у ис т ра ж и в а њу по сле д и ца фак та смрт но сти чо ве ка за кон сти ту ци ју ње го ве со ци јал не ег зистенци је. Од нос чо ве ка пре ма смр ти не ре гу ли ше ње гов однос према другим људима. Напротив, њего ви односи према његовим ближ њи ма о б л и к ују чо ве ков од но с п р е ма см р т и: к а ко с е појед инача н чо в е к с а њ ом р а з р а ч у н а в а, п он аш а п р ем а њ е н ој н е о п о з и в о с т и, св е једно д а л и он к а о п р и п а д н и к не ке по л и т и ч ке о рг ан из ац ије с т о ји п р ед с т р е љ ач к и м с т р о јем и л и на с а м р т ној по с т е љи в е ру је да ће се упо ко ји ти у Го спо ду чак и та ве ра је ве ра за јед ни це ко јој уми ру ћи при па да. 89
Та к в а и с л и ч на п и т а њ а, ко ја ч и не гл а в н и п р ед ме т с о ц и ја л не он т о ло г и је у Б и в с т в у и в р е м е н у, је д в а д а с у до т а к н у т а. Њ е г о в а оп т и к а п ру ж а са мо уск у и ск раћен у пе рспект иву. Уп рко с њег ови м број н и м ч и т а о ц и ма и ко мен т а т о ри ма, т о де ло је д ва да је подс т ак ло ан трополошко, од но сно со ци о ло шко или чак фи ло зоф ско ис тра жива ње. Не на ла зим у ње му ни шта што се дру где бо ље, јед но ставни је и ја сни је фор му ли са но та ко ђе не би мо гло на ћи. При род но, ка да не ка к њи г а до ђе у цен т ар и н т е ре со ва ња, ла ко се на ла зи п рик ључа к на те ку ће ди ску си је. Та да се ства ра ути сак да је ње но са др жин ско бо гат ство мно го ве ће не го што је за пра во слу чај. Исто ва жи и за Хај де г е ров ка сн и ји ра д. У д ру г и м п ри л и ка ма (Die Me taphysik kri tik d e r Neuzeit, 199 0) пок аз а о с а м да њ ег ов а к ри т и к а ме т а фи зи ке, к а о и ње гова кри ти ка но вог тех нич ко -на уч ног ду ха од но сно цивилиза ци је, мо же по ла га ти пра во на ма ло ори ги нал но сти. Али још су ста ри зна ли: суд би на књи га од ре ђе на је ра зним хе те ро геним околно сти ма: ha bent sua fa ta li bel li. * Пре вео с не мач ког Д у ш а н До с т а н и ћ * Из вор: Sein und Ze it ei ne Sam mlung raf fi ni e r ter und nebulöser Gemeinplätze, Tu mult. Vi er te lja hresschrift für Konsensstörung, Som mer 2014, S. 45 47. 90