1. Broj bitova koji se jednovremeno prenosi i obrađuje unutar procesora naziva se: a) radni takt b) procesorski kod c) procesorska reč d) procesorski takt
1. Broj bitova koji se jednovremeno prenosi i obrađuje unutar procesora naziva se: a) radni takt b) procesorski kod c) procesorska reč d) procesorski takt
2. Program prevodilac učitava program u izvornom jeziku kao ulazne podatke, a kao rezultat rada daje program u: a) mašinskom kodu b) dekadnom kodu c) računskom kodu d) izvornom programskom kodu
2. Program prevodilac učitava program u izvornom jeziku kao ulazne podatke, a kao rezultat rada daje program u: a) mašinskom kodu b) dekadnom kodu c) računskom kodu d) izvornom programskom kodu
3. Protokol čija je osnovna funkcija da obezbedi tačan prenos paketa poruke između dve proizvoljne tačke na Internetu naziva se: a) IPT b) TCP c) GDP d) PDP
3. Protokol čija je osnovna funkcija da obezbedi tačan prenos paketa poruke između dve proizvoljne tačke na Internetu naziva se: a) IPT b) TCP c) GDP d) PDP
4. Delovi RAM memorije koji neki programi alociraju za svoje potrebe nazivaju se: a) portovi b) slotovi c) portali d) baferi
4. Delovi RAM memorije koji neki programi alociraju za svoje potrebe nazivaju se: a) portovi b) slotovi c) portali d) baferi
5. Lokalna računarska mreža koja koristi iste protokole i alate kao Internet, ali nije povezana sa njim, naziva se: a) INTRANET b) INTRALAN c) LOKNET d) INTERLAN
5. Lokalna računarska mreža koja koristi iste protokole i alate kao Internet, ali nije povezana sa njim, naziva se: a) INTRANET b) INTRALAN c) LOKNET d) INTERLAN
6. Slike i crteži na nekom grafičkom uređaju mogu da se dobiju na dva načina: a) vektorski i rasterski b) sektorski i vektorski c) rasterski i sektorski d) sektorski i tačkasto
6. Slike i crteži na nekom grafičkom uređaju mogu da se dobiju na dva načina: a) vektorski i rasterski b) sektorski i vektorski c) rasterski i sektorski d) sektorski i tačkasto
7. Specijalni niz bitova koji cirkulišu u prstenastoj mreži, kada nema prenosa poruka, naziva se: a) kupon b) žeton c) cirkular d) binar
7. Specijalni niz bitova koji cirkulišu u prstenastoj mreži, kada nema prenosa poruka, naziva se: a) kupon b) žeton c) cirkular d) binar
8. UNIX je operativni sistem: a) grafičkog tipa b) komandnog tipa c) objektnog tipa d) relacionog tipa
8. UNIX je operativni sistem: a) grafičkog tipa b) komandnog tipa c) objektnog tipa d) relacionog tipa
9. Komandni interfejs koji interpretira ulazne komande korisnika i aktivira odgovarajuće sistemske programe operativnog sistema naziva se: a) ljuska (shell) b) jezgro (kernel) c) mikrokod (microcode) d) BIOS
9. Komandni interfejs koji interpretira ulazne komande korisnika i aktivira odgovarajuće sistemske programe operativnog sistema naziva se: a) ljuska (shell) b) jezgro (kernel) c) mikrokod (microcode) d) BIOS
10. Izraz hipertekst koristi se da opiše: a) deo hiperaktivnog teksta b) mrežno uopštenje standardnog koncepta imena datoteka c) nesekvencijalne fragmente teksta povezane međusobno pomoću pokazivača d) tekst napisan u programu za obradu teksta
10. Izraz hipertekst koristi se da opiše: a) deo hiperaktivnog teksta b) mrežno uopštenje standardnog koncepta imena datoteka c) nesekvencijalne fragmente teksta povezane međusobno pomoću pokazivača d) tekst napisan u programu za obradu teksta
11. Brzina mikroprocesora izražava se u: a) broju bajtova koje procesor može da zapamti u jednoj sekundi b) milionima znakova koje procesor može da prihvati u jednoj sekundi c) milionima operacija koje procesor može da obradi u jednoj sekundi d) broju staza koje pređe u jednoj sekundi
11. Brzina mikroprocesora izražava se u: a) broju bajtova koje procesor može da zapamti u jednoj sekundi b) milionima znakova koje procesor može da prihvati u jednoj sekundi c) milionima operacija koje procesor može da obradi u jednoj sekundi d) broju staza koje pređe u jednoj sekundi
12. Promenom parametra u jednom stilu paragrafa: a) menja se samo označeni deo paragrafa b) menja se samo paragraf u kojem je pozicioniran kursor c) menja se samo prvi sledeći paragraf d) menjaju se svi paragrafi u dokumentu koji su napisani u tom stilu
12. Promenom parametra u jednom stilu paragrafa: a) menja se samo označeni deo paragrafa b) menja se samo paragraf u kojem je pozicioniran kursor c) menja se samo prvi sledeći paragraf d) menjaju se svi paragrafi u dokumentu koji su napisani u tom stilu
13. Mrežni sloj u OSI referentnom modelu obavlja sledeće funkcije: a) uspostavlja logički put između čvorova b) rutira poruke c) konvertuje podatke d) definiše fizičke aspekte povezivanja e) adresira poruke
13. Mrežni sloj u OSI referentnom modelu obavlja sledeće funkcije: a) uspostavlja logički put između čvorova b) rutira poruke c) konvertuje podatke d) definiše fizičke aspekte povezivanja e) adresira poruke
14. Prema površini na kojoj se nalaze računari mreže mogu biti: a) EAN b) TAN c) FAN d) WAN e) LAN
14. Prema površini na kojoj se nalaze računari mreže mogu biti: a) EAN b) TAN c) FAN d) WAN e) LAN
15. Kupovinom licence za program korisnici dobijaju: a) odgovarajuću dokumentaciju b) izvornu verziju programa c) potpunu verziju programa d) pravo na registraciju kod proizvođača e) pravo na podršku proizvođača
15. Kupovinom licence za program korisnici dobijaju: a) odgovarajuću dokumentaciju b) izvornu verziju programa c) potpunu verziju programa d) pravo na registraciju kod proizvođača e) pravo na podršku proizvođača
16. U programima za rad sa tabelama podaci u ćelijama mogu biti: a) izvorni b) izvedeni c) izborni d) izvršni e) izgrađeni
16. U programima za rad sa tabelama podaci u ćelijama mogu biti: a) izvorni b) izvedeni c) izborni d) izvršni e) izgrađeni
17. Karakteristike organizacije podataka u operativnom sistemu Windows su: a) organizacija podataka je relaciona b) imena datoteka su iz jednog dela c) organizacija podataka je hijerarhijska d) datoteke se organizuju u foldere i podfoldere e) dokumenti generisani aplikacionim programima snimaju se u datoteke
17. Karakteristike organizacije podataka u operativnom sistemu Windows su: a) organizacija podataka je relaciona b) imena datoteka su iz jednog dela c) organizacija podataka je hijerarhijska d) datoteke se organizuju u foldere i podfoldere e) dokumenti generisani aplikacionim programima snimaju se u datoteke
18. U ulazne uređaje spadaju: a) digitajzer b) ploter c) grafički tablet d) tastatura e) skener
18. U ulazne uređaje spadaju: a) digitajzer b) ploter c) grafički tablet d) tastatura e) skener
19. U programu Microsoft Word dokument se na ekranu može prikazati i na sledeće načine: a) u izgledu štampane strane b) u izgledu izvornog programskog koda c) u izgledu za prevođenje d) u izgledu skice dokumenta e) u izgledu Web stranice
19. U programu Microsoft Word dokument se na ekranu može prikazati i na sledeće načine: a) u izgledu štampane strane b) u izgledu izvornog programskog koda c) u izgledu za prevođenje d) u izgledu skice dokumenta e) u izgledu Web stranice
20. U grafičkim radnim okruženjima komande se prikazuju na sledeće načine: a) dugmadima, koja su obično u sastavu posebnih prozora b) sličicama koje mogu biti pojedinačne ili u nizu grupisane u trake c) grafikonima koji mogu biti predstavljeni u više dimenzija d) matematičkim formulama e) napisane rečima i grupisane u menije
20. U grafičkim radnim okruženjima komande se prikazuju na sledeće načine: a) dugmadima, koja su obično u sastavu posebnih prozora b) sličicama koje mogu biti pojedinačne ili u nizu grupisane u trake c) grafikonima koji mogu biti predstavljeni u više dimenzija d) matematičkim formulama e) napisane rečima i grupisane u menije
21. Veliki doprinos razvoju računara dali su: a) Džon Atanasov b) Čarls Darvin c) Vanevr Buš d) Čarls Bejbidž e) Herman Holerit f) Konrad Cuze g) Alan Tjuring h) Konrad Adenauer i) Ada Bajron j) Stiv Džobs
21. Veliki doprinos razvoju računara dali su: a) Džon Atanasov b) Čarls Darvin c) Vanevr Buš d) Čarls Bejbidž e) Herman Holerit f) Konrad Cuze g) Alan Tjuring h) Konrad Adenauer i) Ada Bajron j) Stiv Džobs
22. Ako su učitane vrednosti k = 2, p = 3, r = 4, upisati koju će vrednost promenljive k = izdati sledeći program: program ciklus3; var i,j,k,n,p,r: integer; begin read (k,p,r); n :=0; j := 0; while (j < r) do begin k := 2*n + k + abs(j-4); n := n + 1; j := j + 2; end; i := 0; repeat k := 2*k + sqr(i-1) + n; for j := r downto p do if j mod 2 <> 0 then k := n + 2*(j+1) +k else k := n + 2*j +k; i := i+2; until i >= p; writeln(k) end.
22. program ciklus3; var i,j,k,n,p,r: integer; begin read (k,p,r); n :=0; j := 0; while (j < r) do begin k := 2*n + k + abs(j-4); n := n + 1; j := j + 2; end; i := 0; repeat k := 2*k + sqr(i-1) + n; for j := r downto p do if j mod 2 <> 0 then k := n + 2*(j+1) +k else k := n + 2*j +k; i := i+2; until i >= p; writeln(k) end. k = 2, p = 3, r = 4 n=0 j=0 k= 2*0 + 2 + abs(0-4) = 0+2+4 = 6 n = n+1 = 0+1= 1 j=2 k= 2*1 + 6 + abs(2-4) = 2+6+2 = 10 n = n+1 = 1+1= 2 i=0 k=2*10+sqr(0-1)+2 = 20+1+2= 23 j=4 k=2+2*4+23 = 2+8+23=33 j=3 k=2+2*(3+1)+33 = 2+8+33=43 i=2 k=2*43+sqr(2-1)+2 = 86+1+2= 89 j=4 k=2+2*4+89 = 2+8+89=99 j=3 k=2+2*(3+1)+99 = 2+8+99=109
23. Ako su učitane vrednosti k =1, p = 2, r = 4, upisati koju će vrednost promenljive k = izdati sledeći program: program ciklus2; var i,j,k,m,n,p,r: integer; begin read (k,p,r); n := 2; for i := r downto p do if i <> 3 then begin k := n mod i + p + k; for m := 1 to 2 do k := 2* k + m; end else begin k := n + k div p + 2; for m := 1 to 2 do k := k + 2*m; end; j := 1; repeat k := 3*n + abs(j-3) + k; j := j+3; until j >= 6; writeln(k) end.
23. program ciklus2; var i,j,k,m,n,p,r: integer; begin read (k,p,r); n := 2; for i := r downto p do if i <> 3 then begin k := n mod i + p + k; for m := 1 to 2 do k := 2* k + m; end else begin k := n + k div p + 2; for m := 1 to 2 do k := k + 2*m; end; j := 1; repeat k := 3*n + abs(j-3) + k; j := j+3; until j >= 6; writeln(k) end. k = 1, p = 2, r = 4 n=2 i=4 k=2 mod 4 + 2+1 =2+2+1=5 m=1 k=2*k+m=2*5+1=11 m=2 k=2*k+m=2*11+2=24 i=3 k=2+24 div 2 + 2 = 2+12+2 = 16 m=1 k=k+2*m=16+2*1=18 m=2 k=k+2*m=18+2*2=22 i=2 k=2 mod 2 + 2+22 =0+2+22=24 m=1 k=2*k+m=2*24+1=49 m=2 k=2*k+m=2*49+2=98+2=100 j=1 k=3*n+abs(j-3)+k=3*2+abs(1-3)+100=108 j=4 k=3*n+abs(j-3)+k=3*2+abs(4-3)+108=115
24. Ako su učitane vrednosti k = 7, m = 4, upisati koju će vrednost promenljive k= izdati sledeći program: program ciklus1; var i,j,k,n,m,r: integer; begin read (k,m); n := 6; i := 3; while (i < 5) do begin r := i-1; for j := r to m do begin if j mod 3 >= 1 then begin n := n div 3 + k mod j + r; k := k + sqr(i-3) + n +j; end else begin n := sqr(k div 3) + n mod 3; k := abs(k-10)+ n; end; end; i := i+1; 3 end; writeln(k) end.
24. program ciklus1; var i,j,k,n,m,r: integer; begin read (k,m); n := 6; i := 3; while (i < 5) do begin r := i-1; for j := r to m do begin if j mod 3 >= 1 then begin n := n div 3 + k mod j + r; k := k + sqr(i-3) + n +j; end else begin n := sqr(k div 3) + n mod 3; k := abs(k-10)+ n; end; end; i := i+1; end; writeln(k) end. k = 7, m = 4 n=6 i=3 r=3-1=2 j=2 n := 6 div 3 + 7 mod 2 +2 = 2+1+2 = 5 k := 7 + sqr(3-3) +5 +2 = 7+0+5+2 = 14 j=3 n := sqr(14 div 3) + 5 mod 3 = 16+2 = 18 k := abs(14-10)+18=4+18= 22 j=4 n := 18 div 3 + 22 mod 4 +2 = 6+2+2 = 10 k := 22+sqr(3-3) + 10+4 = 36 i=4 r=4-1=3 j=3 n := sqr(36 div 3) + 10 mod 3 = 144+1 = 145 k := abs(36-10)+145=26+145= 171 j=4 n := 145 div 3 + 171 mod 4 +3 = 48+3+3 = 54 k := 171+sqr(4-3) + 54+4 = 171+1+54+4=230
SREĆNO NA PRIJEMNOM ISPITU