Microsoft PowerPoint - 6. Softver [Compatibility Mode]

Транскрипт

1 Softver Sadržaj predavanja Softver i podela softvera prema nameni Operativni sistemi, Windows, MS-DOS, UNIX, Linux Jezički procesori Uslužni (utility) programi Aplikativni softver, uobičajene softverske aplikacije, MS Office, programski paketi za rad u internet okruženju Osnovi rada u Google Chrome-u i MS Outlook-u Programi za obradu slika, rasterske i vektorske slike 2 1

2 Računarski sistem Računarski sistem Hardver (hardware) Softver (software) 3 Pojam softvera, podela Računarski softver (software) čine svi programi koji se izvršavaju na računaru. Softver, dakle, predstavlja programsku podršku računara. Ovo su programi koji s jedne strane vrše kontrolu funkcionisanja računara, a sa druge vrše obradu podataka. Prema nameni softver se deli na dve grupe: Sistemski softver: pripadaju mu svi programi, programski paketi i sl. koji su namenjeni funkcionisanju računarskog sistema. Aplikativni softver: pripadaju mu svi programi, programski paketi i sl. koji su namenjeni rešavanju konkretnih problema i zadataka korisnika računarskog sistema (zato se i zove aplikativni omogućava aplikaciju računara na određeni problem ili zadatak). 4 2

3 Podela softvera prema nameni Računarski softver Sistemski softver Aplikativni softver 5 Sistemski softver Operativni sistemi - kolekcija programa koja nadgleda sve operacije računara. Jezički procesori (prevodioci) - pretvaraju aplikacioni softver napisan na nekom višem programskom jeziku u mašinski jezik računara. Uslužni (utility) programi programi koji pomažu u analiziranju, optimizaciji ili održavanju računara, npr. antivirus programi, programi za pravljenje rezervnih kopija, čišćenje, komprimovanje diska i sl. 6 3

4 Sistemski softver Računarski softver Sistemski softver Aplikativni softver Operativni sistemi Jezički procesori Uslužni programi 7 Operativni sistem Operativni sistem je skup programa koji upravljaju hardverskim i softverskim resursima računara. Operativni sistem objedinjuje u celinu raznorodne delove računara i sakriva od krajnjeg korisnika detalje funkcionisanja ovih delova. Najpoznatiji operativni sistemi su Microsoft Windows, UNIX, Linux i Mac OS. 8 4

5 Funkcije operativnog sistema Operativni sistem ima sledeće osnovne funkcije: Upravlja perifernim jedinicama, Upravlja memorijom, Upravlja procesorom računarskog sistema, Upravlja podacima i programima, Kontroliše funkcije (uključujući i otkrivanje i otklanjanje grešaka). 9 Hijerarhijski model operativnog sistema Izvor: B. Đorđević, D. Pleskonjić, N. Maček 10 5

6 Hijerarhijski model operativnog sistema Pojedine delove OS nazivamo nivoima (ne postoje stroga pravila koja regulišu raspodelu funkcija OS po nivoima). Svaki nivo može zahtevati usluge nižih nivoa, ali ne i viših. Najniži nivo OS je kernel tj. jezgro operativnog sistema. Kernel/jezgro je deo operativnog sistema koji mora uvek postojati u radnoj memoriji (većina OS ne može cela da stane u radnu memoriju). Funkcije koje koriste svi nivoi moraju se smestiti u jezgro. Ostali delovi OS se ubacuju u memoriju kada su potrebni (a izbacuju kada više nisu potrebni). 11 Operativni sistem Windows Najzastupljeniji operativni sistem za PC. Temelji se na korišćenju grafičkog korisničkog interfejsa (Graphical User Interface GUI), koji obezbeđuje komunikaciju sa korisnikom (umesto pisanja komandi). Opcije Windows-a su date grafički, a komande se realizuju klikom miša. Temeljni deo OS-a je prozor - window, po čemu je čitav sistem dobio ime. Svaki program koji se izvršava kontroliše jedan prozor. 12 6

7 Operativni sistem Windows Windows je multiprogramski operativni sistem. Ovo podrazumeva mogućnost računara da izvršava više korisničkih programa istovremeno, deleći hardverske resurse koji im stoje na raspolaganju. Kako je svakom programu dodeljen jedan prozor, to znači da je moguće na ekranu imati otvoreno više prozora istovremeno. Takođe, svakom prozoru je dodeljeno jedno dugme na taskbaru. 13 Operativni sistem Windows Svi programi koji rade u prozorima izvršavaju se logički istovremeno, a od svih otvorenih i neminimiziranih prozora, samo jedan prozor je aktivan. Veličina prozora se može menjati, kao i njihova pozicija. 14 7

8 MS-DOS Postoje dva načina rada sa MS-DOS-om: kucajući komande u komandnoj liniji, ili koristeći MS-DOS Shell (šel-jezgro). Komandna linija je linija u se kucaju komande (naredbe). Komandni prompt pokazuje da smo u komandnoj liniji. Prompt može biti slovo za logičku oznaku disk jedinice praćeno obrnutom kosom crtom (npr. c:\ ili a:\) i nazivom direktorijuma (npr. c:\dos). Slovo pokazuje koja je disk jedinica aktivna jedinica. MS-DOS pretražuje aktivnu disk jedinicu kako bi pronašao informaciju koja je potrebna da bi procesirao komande. 15 MS-DOS Da bi MS-DOS izvršio zadatak, kuca se komanda (na monitoru desno od komandnog prompta pojavljuju se znaci koji se kucaju), a zatim pritisne taster "Enter". MS-DOS komanda može imati do tri (sastavna) dela. Svaka komanda ima ime. Neke komande zahtevaju jedan ili više parametara koji identifikuju objekat sa kojim se želi da MS-DOS nešto uradi. Neke komande zahtevaju više od jednog parametra. Na primer, ako želimo da preimenujemo datoteku koristeći komandu RENAME (skraćeni oblik REN), moramo uključiti i originalno ime (naziv) datoteke i novo ime datoteke. Naredna komanda preimenuje prvi.txt u drugi.txt: ren prvi.txt drugi.txt 16 8

9 Operativni sistem MS-DOS Osim komandne linije, za rad sa većinom MS-DOS komandi može se koristiti i MS-DOS Shell. On nudi vizuelni način rada sa MS-DOS-om. Komande u MS-DOS Shell-u navedene su u tzv. menijima; nazivi ovih menija smešteni su duž vrha ekrana. Komande se ovde biraju iz menija (uz pomoć tastature ili miša). 17 Operativni sistem UNIX UNIX je, uz Windows, jedan od najpopularnijih operativnih sistema. Karakterišu ga visoke performanse, koje su rezultat velike iskorišćenosti hardware-a. UNIX postoji gotovo za sve platforme, što omogućuje lako prenošenje programa sa jedne platforme na drugu (bez ikakvih izmena koda). 18 9

10 Operativni sistem Linux Linux je, uz određena ograničenja, besplatna verzija operativnog sistema UNIX. Doživeo je veliki uspeh i popularnost kao alternativa skupim sistemima. Naziv Linux označava kernel operativnog sistema: softver koji upravlja pristupom korisničkih programa hardverskim i softverskim resursima. Programi koji se koriste na linux sistemima su proizvod GNU i drugih nezavisnih open source projekata i zajedno sa Linux kernelom čine GNU/Linux operativni sistem. 19 Operativni sistem Linux Postojanje više različitih kolekcija Linux kernela i programskih alata rezultovalo je nastankom velikog broja različitih Linux distribucija, a neke od poznatijih su: Ubuntu (najpopularnija distribucija Linuxa, jednostavna za korišćenje). Linux Mint (jedna od najpoznatijih Ubuntu verzija, okruženje liči na Windows, ima odličnu podršku za multimediju). Elementary OS (odlikuje je minimalistički interfejs koji liči na Apple operative sisteme (OS X), kao i malo zauzeće resursa). Tails (stavlja akcenat na sigurnost sistema i ne ostavlja nikakve podatke, ni na internetu, ni na samom računaru). Sve distribucije su slične i sve imaju Linux kernel i različite skupove Linux programa

11 Jezički procesori Da bi program mogao da se izvrši u računaru, potrebno je da bude zapisan u mašinskom jeziku. Međutim, ovo nije bilo pogodno za programere, pa su razvijeni programski jezici. Programski jezik treba da omogući lako pisanje programa od strane ljudi, a tako zapisani programi se zatim prevode na mašinski jezik. Pri tome se program za prevođenje zove prevodilac ili jezički procesor. 21 Uslužni (utility) programi Utility programi su vrsta sistemskih programa namenjenih da analiziraju, konfigurišu, optimizuju ili podržavaju računare. Uglavnom su fokusirani na funkcionisanje računarske infrastrukture i često specijalizovani samo za jedan zadatak. Mnogi veliki OS dolaze sa određenim brojem utility-ja. Neki utility se plaćaju, a postoje i neki besplatni, a korisni

12 Aplikativni softver - pojam Aplikativni softver predstavlja set programa namenjenih rešavanju konkretnih problema i zadataka korisnika računarskog sistema. Napisani su pomoću jednog od mnoštva programskih jezika dostupnih za konkretan tip računara i operativni sistem. Korisnik može da kupi gotov aplikativni softver na tržištu, koristiti softver u javnom vlasništvu, naručiti izradu softvera ili ga sam razvijati. 23 Uobičajene softverske aplikacije Pomoću aplikativnog softvera računar izvršava korisne, tačno određene zadatke/grupe zadataka, kao što su: Obrada teksta - pravljenje, editovanje i štampanje tekstualnih dokumenata: MS Word, OpenOffice Writer, Notepad, WordPad. Obrada slika - profesionalni programi za obradu slika: MS Paint, Adobe Photoshop, Corel Photo Paint. Obrada crteža razvoj grafike, ilustracija i crteža: AutoCAD, Corel Draw, Adobe Illustrator. Izrada prezentacija - služe za izradu grafičkih slajdova i prezentacija: MS PowerPoint, OpenOffice Impress. Rad sa tabelama tzv. spreadsheet programi koji podržavaju statističke, finansijske, logičke, grafičke proračune: MS Excel, OpenOffice Calc

13 Uobičajene softverske aplikacije - nastavak Baze podataka skladištenje, manipulacija i korišćenje podataka: MS Access, OpenOffice Base, My SQL, Oracle database, SQL Server, IBM DB2 database, IBM Informix database. Programi za pregledanje interneta Web čitači: MS Edge, Mozilla Firefox, Google Chrome, Opera, Internet Explorer. Rad sa elektronskom poštom: Microsoft Outlook, Mozilla Thunderbird. Priprema za štampu priprema različitih štampanih materijala: Adobe InDesign, QuarkXpress, MS Publisher. Grupe zadataka: MS Office, OpenOffice, LibreOffice. 25 MS Office Najčešće korišćen programski paket za automatizaciju kancelarijskog poslovanja. Sadrži programe: Microsoft Word - najprodavaniji tekstualni procesor koji služi za obradu teksta i omogućava korisniku da kreira kvalitetan dokument. Microsoft Excel - jedan od najefikasnijih programa za grafo-analitičku i tabelarnu obradu podataka. Microsoft PowerPoint - program omogućava izradu prezentacija

14 MS Office Microsoft OneNote - program za rad sa beleškama. Može da prikupi beleške korisnika, isečke ekrana, crteže, i audio komentare i omogućava vam da ih podelite sa drugim korisnicima Microsoft OneNote-a preko interneta. Microsoft Outlook - pruža jedinstveno okruženje za upravljanje e-poštom, kalendarima, kontaktima, te drugim informacijama, daje inovacije koje pomažu pri komunikaciji i organizaciji sastanaka. Microsoft Publisher - program za poslovno objavljivanje i stvaranje marketinškog materijala. Microsoft Access - program za upravljanje bazama podataka. 27 MS Office Kao individualni softver, mogu se dokupiti: Microsoft Project - namenjen je planiranju, praćenju i kontroli realizacije manjih i srednjih projekata. Microsoft Visio - program za stvaranje poslovnih i tehničkih dijagrama. Može pomoći da se ideje i tradicionalni poslovni podaci pretvore u grafički oblik

15 MS Office 2016 Office Home & Student 2016 Office Home & Business 2016 Office Professional 2016 Word Excel Power Point One Note Outlook Publisher Access 29 MS Office 2019 Izašao 24. septembra 2018-te. Dostupan je za Windows 10 i macos. Ako imate Windows 7, poslednja verzija koju možete koristiti je MS Office

16 MS Office 365 Office 365 se bazira na cloud tehnologiji tj. tehnologiji u oblaku. Za njegovo korišćenje se plaća pretplata na godišnjem nivou. Nema potrebe za nadogradnjom stare verzije, jer Office 365 uvek koristi najnoviju verziju. Računari, pametni telefoni ili tableti na kojima koristite Office 365 ne moraju biti vrhunskih karakteristika, dovoljan je samo pristup internetu (nema investicije u opremu). 31 Programski paketi za rad u internet okruženju U ovu grupu softvera spadaju: Web pretraživači, programi za prijem, slanje i organizaciju elektronske pošte, programi za izradu Web sajtova, različiti chat programi itd. Web pretraživač (Web browser) je računarski program čiji je zadatak prikazivanje, odnosno komunikacija sa HTML dokumentima koji se nalaze na Web serverima ili kao fajlovi na hard disku. Postoji veći broj programa za primanje, slanje i organizaciju elektronske pošte. Da bi se mogli koristiti, potrebno je izvršiti određena podešavanja, odnosno znati sledeće parametre: adresu, lozinku, POP3 (dolazni) i SMTP (odlazni) server. Ove parametre daje provajder internet usluga

17 Programski paketi za rad u internet okruženju Programi za kreiranje Web sajtova obično u sebe inkorporiraju HTML editore i alate za administraciju Web sajtova. Pomoću njih možemo izraditi Web stranicu iako ne poznajemo HTML. Kliktanjem na određene dugmiće i podešavanjem određenih opcija u pozadini dokumenta koji radimo se generiše HTML kod koga prepoznaju i prikazuju Web pretraživači. 33 Programski paketi za rad u internet okruženju Chat je komunikacija dva ili više korisnika u realnom vremenu putem računarske mreže, obično interneta. Ovo se postiže slanjem kratkih poruka. Chat programi su instant messaging programi tj. programi za brzo internetsko dopisivanje. Oni se pokreću na računaru korisnika, a potom se konektuju na mrežu (internet). Razvijen je veliki broj programa za chat, a najpoznatiji programi preko kojih se mogu slati poruke su: Skype, Google talk, WhatsApp, Viber, itd

18 Koji se Web pretraživači najviše koriste? 35 Google Chrome Google Chrome je besplatni Google-ov Web pretraživač. Može se preuzeti sa adrese (klikom na dugme Download): Jednostavan dizajn i posedovanje naprednih funkcija su uticali na to da Chrome brzo postane jedan od najpopularnijih Web pretraživača širom sveta

19 Google Chrome pokretanje i izgled ekrana Pokretanje programa: klikom na Google Chrome u listi programa ili dupli klik na prečicu. Izgled ekrana: 37 Prijavljivanje na Chrome Da bi nam postale dostupne određene opcije, moramo se prijaviti na Chrome. Prijavljivanje se vrši klikom ikonicu : 38 19

20 Prijavljivanje na Chrome Otvara se ekran u kome unosimo gmail adresu : 39 Polazna strana: home page Home page je početna stranica Web pretraživača, koja se učitava klikom na. Podešava se tako što se klikne na, odabere Settings, u okviru Appearance uključi opcija Show Home button i unese željena URL adresa

21 Omnibox Neki pregledači koriste adresnu traku za navigaciju do Web stranice i posebno polje ili traku za Web pretraživanje. Google Chrome kombinuje ova dva elementa u jednu traku, poznatu pod nazivom Omnibox. U nju se može uneti URL adresa ili termin na osnovu koga se vrši pretraživanje. 41 Prethodna, sledeća strana, osvežavanje, zaustavljanje učitavanja Prelazak sa trenutne na prethodnu, već posećenu stranu se vrši klikom na. Prelazak na sledeću stranu se vrši klikom na. Ponovno učitavanje strane tj. osvežavanje Web stranice se vrši klikom na

22 Otvaranje novog prozora i taba Novi prozor/tab se otvara tako što kliknemo na, pa odaberemo opciju New window/tab: Jednostavniji način za otvaranje novog taba jeste korišćenje odgovarajućeg dugmeta: 43 Prikaz stranice u novom prozoru/tabu Prikaz stranice u novom prozoru/tabu se vrši tako što se desnim tasterom miša klikne na hiperlink, pa odabere opcija Open link in new window/tab

23 Prelazak između tabova, zatvaranje taba Klikom na tab (tj. njegov jezičak),ukoliko on nije aktivan, prelazimo u njega. Zatvaranje taba se vrši klikom na dugmence za zatvaranje: 45 Ponovno otvaranje zatvorenog taba Pritisnemo Ctrl+Shift+T na tastaturi, ili Primenimo desni klik na tab bar i odaberemo opciju Reopen closed tab

24 Pinovanje taba Ukoliko želimo da se neki tab otvori svaki put pri pokretanju Chrome-a, potrebno ga je pinovati. Pinovanje se postiže tako što kliknemo desnim tasterom miša na željeni i tab i iz menija odaberemo opciju Pin tab: 47 Pinovani tab Pinovani tab će se pojavljivati kao manji tab u gornjem levom delu prozora: Ukoliko ne želimo više da neki tab bude pinovan, treba posle desnog klika na tab, odabrati opciju Unpin tab: 48 24

25 Brisanja najčešće posećenih strana Brisanje se vrši tako što se pozicioniramo mišem na stranicu koju želimo da obrišemo i kliknemo na X 49 Prikaz već posećenih URL adresa Prikaz već posećenih URL adresa se čuva u okviru History. Do ove opcije se dolazi tako što kliknemo na, a zatim iz otvorenog menija odaberemo opciju History

26 Brisanje prethodno posećenih stranica U okviru History taba (prikazan na prethodnom slajdu), treba da odaberemo opciju Clear browsing data i da potvrdimo brisanje klikom na odgovarajuće dugme. 51 Preuzimanje datoteka Primenimo desni klik miša na link ka datoteci, pa odaberemo opciju Save link as: 52 26

27 Preuzimanje datoteka Odaberemo direktorijum u kome želimo da datoteka bude sačuvana, zadamo ime datoteci i kliknemo na Save. 53 Preuzimanje datoteka Počeće preuzimanje datoteke, a progres možemo pratiti u donjem levom uglu. Nakon što je datoteka preuzeta, klikom na nju je otvaramo: 54 27

28 Pristup preuzetim datotekama Kliknemo na Chrome meni Downloads:, pa odaberemo 55 Dodavanje obeleživača (bookmark) Dodavanje obeleživača se vrši tako odemo na sajt koji u budućnosti želimo ponovo da posetimo, a zatim kliknemo na zvezdicu desno od trake za adresu

29 Otvaranje obeleživača Obeleživač (bookmark) otvaramo tako što u gornjem desnom uglu kliknite na i zatim odaberemo opciju Bookmarks i na kraju pronađemo i kliknemo na obeleživač. 57 Organizovanje obeleživača Potrebno je da startujemo Bookmark manager kao na slici: 58 29

30 Bookmark manager: reorganizacija i brisanje obeleživača Ovde možemo reorganizovati obeleživače prevlačenjem. Možemo ih i obrisati: desno od obeleživača kliknemo na strelicu nadole i odaberemo Delete. 59 Microsoft Outlook kreiranje novog pisma Kliknite na ikonicu New sa palete alatki (na sledećem slajdu obeleženo kao korak 1). U polje To upisati adresu primaoca (na sledećem slajdu obeleženo kao korak 2). U polje Subject upišite kratak sadržaj pošte (na sledećem slajdu obeleženo sa 3). U prostoru za pisanje jednostavno upišete željeni tekst (na sledećem slajdu obeleženo sa 4)

31 Microsoft Outlook kreiranje novog pisma Microsoft Outlook - slanje datoteke uz U okviru taba Insert (1) kliknuti na Attach File (2): Odabrati datoteku (3), pa kliknuti na dugme Insert (4): 62 31

32 Microsoft Outlook otvaranje dobijenog attachment-a Kliknemo na mail koji sadrži attachment (korak 1) Primenimo dvoklik na sam attachment (u Reading pane-u: korak 2) 63 Programi za obradu slika Programi za obradu slika se koriste za unošenje slike u računar pomoću odgovarajućeg uređaja (skener, digitalni fotoaparat itd.) i njihovu dalju obradu. Poseduju mogućnosti: čitanja slike iz različitih formata, obrade slike, pamćenja u nekom od formata. Programi za obradu slike se dele u dve kategorije: programi za crtanje - programi za obradu vektorske grafike (CorelDRAW, Adobe Illustrator); programi za slikanje - programi za bitmapiranu (rastersku) grafiku (Adobe Photoshop, Corel Photo-Paint)

33 Rasterske i vektorske slike Slike koje se obrađuju na računaru možemo podeliti u dve glavne kategorije: vektorske i rasterske. Npr. skenirane slike su rasterske, a crteži, napravljeni u CorelDRAW-u ili Illustrator-u, čuvaju se u vektorskom obliku. Rasterske slike (bitmape) predstavljaju skup bitova, koji formiraju sliku. Slika se sastoji od matrice pojedinačnih tačaka (ili piksela), od kojih svaka ima svoju boju. 65 Rasterske i vektorske slike Vektorske slike se potpuno opisuju pomoću matematičkih formula. Svaka linija se sastoji ili od velikog broja tačaka i linija, koje ih povezuju, ili od manjeg broja kontrolnih tačaka povezanih Bézierovim krivama. Drugi metod daje najbolje rezultate i koristi se u većini programa za vektorsko crtanje. Vektorsku grafiku je, u principu, moguće uveličavati i umanjivati bez gubitka kvaliteta

34 Pitanja za proveru znanja Šta spada u sistemski softver? Operativni sistemi Jezički procesori (prevodioci) Uslužni (utility) programi 67 Pitanja za proveru znanja Deo operativnog sistema koji mora uvek postojati u radnoj memoriji se naziva: a) Korisnički interfejs b) Viši sloj hijerarhijskog modela c) Interpreter d) Kernel tj. jezgro 68 34

35 Pitanja za proveru znanja MS Access predstavlja: a) Program za upravljanje bazama podataka b) Program za tabelarne proračune c) Program za rad sa beleškama d) Program za project management 69 Pitanja za proveru znanja Slike koje predstavljaju skup bitova koji formiraju sliku (kao što je prikazano ispod) se nazivaju: a) Rasterske slike b) Vektorske slike 70 35

36 Hvala na pažnji! Ova prezentacija se može koristiti samo u nekomercijalne svrhe nastave, tokom usmenog izlaganja nastavnika u cilju informisanja i upućivanja studenata na dalji stručni rad. Slajdovi mogu sadržati građu preuzetu sa interneta, iz stručne i naučne literature, koji su zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Član 44 - Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade za nekomercijalne svrhe nastave: (1) javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela u obliku neposrednog poučavanja na nastavi; - ZAKON O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009 i 99/2011) 71 Pitanja 72 36