Ори ги нал ни на уч ни рад :[504.61: doi: /zrpfns Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у

Ори ги нал ни на уч ни рад 347.426.6:[504.61:341.221.1 doi:10.5937/zrpfns52-18859 Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. Fi se r S o b ot @ p f.u n s.a c.r s Др Вла ди мир Ж. Мар јан ски, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду V.Mar jan ski@pf.uns.ac.rs Др Зо ран В. Ар сић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду Z. Ar sic @ p f.u n s.a c.r s Др Дра го Љ. Ди вљак, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D. D i vlja k @ p f.u n s.a c.r s П РО ТО КОЛ О Г РА ЂА Н СКО П РА В НОЈ ОД ГО ВОР НО СТИ ЗА ШТЕ ТУ И НА КНА ДИ Ш Т Е Т Е У ЗРО КО ВА Н Е П РЕ КО Г РА Н И Ч Н И М ЕФЕК Т И М А И Н Д У СТ РИ Ј СК И Х УД Е СА Н А П РЕ КО Г РА Н И Ч Н И М ВО Д А М А 1 Са ж е т а к: Пр о т о кол о г р а ђ а н с ко п р а в н ој о д г о в о р н о с т и з а ш т е т у и на кна ди ште те узро ко ва не пре ко гра нич ним ефек ти ма ин ду стриј ских уде - с а н а п ре ко г ран ич н и м в о д а м а ( Пр о т о кол) је ус в о је н 20 03. го д и н е у окв и р у Еко н ом с ке ко м и с и је Ује д и ње н и х н а ц и ја з а Ев р о п у. Ос н о в н и ц и љ Пр о т о ко л а је да ом о г у ћ и п о је д и н ц и м а ко ји с у п ре т р п е л и ш т е т у ус л е д п ре ко г ра н ич н и х 1 Рад је на стао као ре зул тат ис траживања на про јек ту Би о ме ди ци на, за шти та жи - вот не сре ди не и пра во (бр. 179079) ко ји фи нан си ра Ми ни стар ство про све те, на у ке и тех но - л о ш ко г р а з в о ја Ре п у б л и ке С р б и је. 577

Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, Др Вла ди мир Ж. Мар јан ски, Др Зо ран В. Ар сић, Др Дра го Љ. Ди вљак (стр. 577 594) дејстава индустријског удеса на међународним водама да остваре адекват - н у и б р з у н а к н а д у ш т е т е. Пре м а Пр о т о ко л у з а ш т е т у је од го в о ра н оп е ра - т е р ко ји о ба в ља оп а с н у а к т и в н о с т. О п е ра т е р ће б и т и од го в о ра н з а уде се у ин ста ла ци ји, укљу чу ју ћи и бра не, као и за уде се за вре ме тран спор та на м е с т у оп а с не а к т и в н о с т и и л и з а в ре м е of f- si te т ра н сп ор т а у ц е в о в о д и м а. По ја м ш т е т е је ш и р о ко п о с т а в ље н т а ко д а о б у х в ат а с м р т и л и т ел ес н у по вре ду, гу би так или штету на имовини, из гу бље ну до бит, тро шко ве пред - у з и ма ња ме ра п о нов ног ус п о с т а в ља ња и ме ра од го во ра. Про т о кол п ред в и ђа да оп е ра т е р од го в а ра п о п р и н ц и п у о бје к т и в не од го в ор н о с т и. Ме ђ у т и м, он мо же да се осло бо ди од од го вор но сти уко ли ко до ка же по сто ја ње не ког од осно ва за ослобођење од одговорности. Од го вор ност опе ра те ра је ли ми - т и ра на у за в и сно с т и од с т еп ена оп аснос т и ње го ве а к т ив но с т и. Оп е ра т е р је ду жан да обез бе ди фи нан сиј ско обез бе ђе ње до од ре ђе ног из но са. Кључ не ре чи: за шти та жи вот не сре ди не, ин ду стриј ски удес, пре ко - гранични ефекти, оператер, грађанскоправ на од го вор ност за ште ту, на кнада ште те. 1. У ВОД Н Е Н А ПО М Е Н Е Еко номск а ком исија Ујед иње н и х нац и ја за Евр о п у (ен г. Uni te d Na t i on s Eco no mic Com mi sion for Eu ro pe, да ље у тек сту: UNE CE) је осно ва на не по средно по сле Д ру г ог све т ског ра т а, 2 а пред ста вља те ло у окви ру ко јег су во ђе ни пре го во ри и усво је не ме ђу на род не кон вен ци је, чи ји је основ ни циљ пре ва зила же ње п ро бле ма ко ји на ста ју услед до га ђа ја ко ји има ју п реког рани чно дејство. U N ECE је дала неме рљи в доп ри но с ра з во ју по л и т и ке з а ш т и т е ж и во т не с р е д и не и у на п р е ђе њу од р ж и в ог р а з в о ја у д р ж а в а ма ч л а н и ца ма. У ок ви ру U N EC E о снов а н је Ком ит е т з а пол ит ик у з аш т ит е ж ив о тне с р ед ине 3 (енг. UNECE Com mi tee on En vi ron men tal Po licy, да ље у тек сту: CEP) чи ји су основни за да ци пру жа ње по др шке др жа ва ма ра ди уна пре ђе ња њи хо ве пре ко гра - н и ч не с а р а д њ е у о бл а с т и з а ш т и т е ж и в о т не с р е д и не, к а о и св е о бу х в ат н и ја и м п ле мен т а ц и ја U N E CE р е г и о на л н и х о ба в е з а у в е зи с а з а ш т и т ом ж и в о т не сре ди не и на пре дак одр жи вог раз во ја у ре ги о ну. У о б л а с т и з а ш т и т е ж и в о тн е с р е д ин е под по к р о в и т е љ с т в ом U N E C E из ра ђе но је и усво је но пет ме ђу на род них кон вен ци ја: Конвенција о преко - 2 Вид. Сан дра Фи шер Шо бот, Кон вен ци ја о пре ко гра нич ним ефек ти ма ин ду стриј - ских уде са при каз и ана ли за, Прав на ри јеч, 37/2013, 98. 3 UN E C E Ко м ит е т з а п ол ит ик у з а ш т и т е ж и в о т н е с р е д и н е ( д а љ е у фу с н о т а м а : C E P) је осно ван 1994. го ди не. О са ста ву, на чи ну ра да и ак тив но сти ма CEP ви де ти ви ше на https:// w w w.u n ec e.o r g /e n v i r o n m e n t a l - p o li c y/c o m m i t t e e - o n - e n v i r o n m e n t a l - p o li c y/a b o u t - t h e - c o m m i t t e e - o n - e n v i r o n m e n t a l - p o li c y.html (да тум при сту па: 20.06.2018.). 578

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 г р а н и ч н о м з аг ађ и в а њу в а з д у х а н а в е л и к и м у д а љ е н о с т и м а, 4 Ко н в е н ц и ја о п р о ц е н и у т и ц а ја н а ж и в о т н у с ре д и н у у п ре ко г ра н ич н ом кон т е к с т у 5 (да ље у тек сту: Еспо конвенција), Конвенција о за шти ти и упо тре би пре ко гра - н и ч н и х в од от ок а и м еђ ун ар о дн и х јез ер а 6 ( д а љ е у т е к с т у : Ко н в е н ц и ј а о во да ма), Ко н в е н ц и ја о п р еког р ан и чн и м е ф е кт им а и нд ус т р и јс к и х уд ес а 7 и Кон в е н ц и ја о д о с т у п н о с т и и н ф ор м а ц и ја, у че ш ћу ја в н о с т и у од л у ч и в а њу и до с т уп но с т и п ра во с у ђа у ве зи са п и т а њи ма ко ја се т и чу ж и вот не сре ди не 8. Св е на в е де не кон в ен ц и је с у с т у п и ле на сна г у и до п ри не ле с у у н и фи к а ц и ји пра ви ла у обла сти за шти те жи вот не сре ди не. Оне су на ро чи то зна чај не за Европ ску уни ју, али и за Евро пу у це ли ни и пред ста вља ју основ за ре ги о- нал ну са рад њу у обла сти за шти те жи вот не сре ди не. 9 4 К о н в е н ц и ј а о п р е к о г р а н и ч н о м з а г а ђ и в а њу в а з д у х а н а в е л и к и м у д аљ ен ос т им а ј е д о н е т а 19 79. г о д и н е, а с т у п и л а ј е н а с н а г у 1983. г о д и н е. Ре п у б л и к а С р б и ј а ј е 198 6. г о д и н е ра ти фи ко ва ла кон вен ци ју За кон о ра ти фи ка ци ји Кон вен ци је о пре ко гра нич ном за га ђив а њу в а з д у х а н а в е л и к и м у д а љ е н о с т и м а (С л у ж б е н и л и с т СФРЈ Ме ђ у н а р о д н и у г о в о р и, б р о ј 11/ 8 6 ). По р е д т о г а, Ре п у б л и к а С р б и ј а ј е р а т и ф и к о в а л а и П р от о к о л у з Ко н в е нц иј у о пре когра нич ном зага ђи ва њу ва зду ха на ве ли ке да љи не о ду го роч ном финансирању Програ - м а с ар а дњ е з а п р аћ е њ е и п р о ц е н у п р е ко г р а н и ч н о г п р е н о с а з а г а ђ у ј у ћ и х м а т е р и ја у в а з д у х у н а в е л и к е д а љ и н е у Е в р о п и ( Е М Е Р) З а к о н о р а т и ф и к а ц и ј и П р от ок ол а у з Ко нв е нц иј у о пре ко гра нич ном за га ђи ва њу ва зду ха на ве ли ке да љи не о ду го роч ном фи нан си ра њу Про - гра ма са рад ње за пра ће ње и про це ну пре ко гра нич ног пре но са за га ђу ју ћих ма те ри ја у ва - зду ху на ве ли ке да љи не у Евро пи (ЕМЕР), С л у ж б е н и л и с т СФРЈ Ме ђ у н а р о д н и у г о в о р и, број 2/87. 5 Ко н в е нц иј а о п р о ц е н и у т и ц а ј а н а ж и в о т н у с р е д и н у у п р е ко г р ан и чн о м ко нт е кс т у је усво је на 1991. го ди не у Еспоу у Фин ској, а сту пи ла је на сна гу 1997. го ди не. Ре пу бли ка С р б и ја је Е с п о ко нв е н ц и ј у п о т в р д и л а 2 0 0 7. г о д и н е З а ко н о м о п о т в р ђ и в а њу Ко н в е н ц и је о п р о ц е н и у т и ц а ја н а ж и в о т н у с р е д и н у у п р е ко г р а н и ч н о м ко н т е к с т у (Слу жбе ни гла сник РС Ме ђ у н а р о д н и у г о в о р и, број 102/07). 6 К о н в е н ц и ј а о з а ш т и т и и у п о т р еб и п р ек ог р а н и ч н и х в о д о т о к о в а и м е ђ у н а р од н и х јез е р а ( д аљ е у фу с н о т а м а : Ко н в е н ц и ја о в о д а м а) је ус в о је н а у Хе л с и н к и ј у 19 9 2. г о д и н е, а сту пи ла је на сна гу 19. апри ла 2000. го ди не. Ср би ја је 5. ма ја 2010. го ди не до не ла За кон о п о т в р ђ и в а њу Ко н в е н ц и је о з а ш т и т и и у п о т р е б и п р е ко г р а н и ч н и х в о д о т о ко в а и м е ђу н а р од - них је зе ра и аманд ма на на чл. 25 и 26 Кон вен ци је о за шти ти и упо тре би пре ко гра нич них во до то ко ва и ме ђу на род них је зе ра, Службени гласник РС Ме ђу на род ни уго во ри, број 01/10. 7 К о н в е н ц и ј а о п р е к о г р а н и ч н и м е ф е кт им а и н д у с т р и ј с к и х у д е с а ј е у с в о ј е н а 19 9 2. г о д и н е н а з а с е д а њу UNE CE одр жа ном у Хел син ки ју, а сту пи ла је на сна гу 2002. го ди не. У Ре пу бли ци Ср би ји је 29. ма ја 2009. го ди не до нет За кон о по твр ђи ва њу Кон вен ци је о пре ко - г р а н и ч н и м е ф е к т и м а и н д у с т р и ј с к и х у д е с а, Слу жбе ни гла сник РС Ме ђу на род ни уго во ри, број 42/2009. 8 Кон вен ци ја о до ступ но сти ин фор ма ци ја, уче шћу јав но сти у од лу чи ва њу и до ступ - н о с т и п р а в о с у ђ а у в е з и с а п и т ањ им а кој а с е т ич у ж и в о т н е с р е д и н е ј е ус в о ј е н а у А р х у с у (Дан ска) 1998. го ди не, а сту пи ла је на сна гу 2001. го ди не. Ре пу бли ка Ср би ја је 2009. го ди не ра ти фи ко ва ла Архуску кон вен ци ју ( За кон о ра ти фи ка ци ји Кон венције о доступности ин - ф о р м а ц и ја, у ч еш ћу ја в н о с т и у од л у ч и в а њу и д о с т у п н о с т и п р а в о с у ђ а у в е з и с а п и т а њи м а ко ја се ти чу жи вот не сре ди не, Слу жбе ни гла сник РС Ме ђу на род ни уго во ри, број 38/09). 9 С. Фи шер Шо бот, 99. 579

Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, Др Вла ди мир Ж. Мар јан ски, Др Зо ран В. Ар сић, Др Дра го Љ. Ди вљак (стр. 577 594) Уз св а к у од на ве де н и х кон венц и ја донет и су и одг ов арајућ и п р от окол и. Упра во и пред мет раз ма тра ња у овом ра ду је Пр о т о кол о г ра ђа н с ко п ра в н ој од го вор но сти за ште ту и на кна ди ште те узро ко ва не пре ко гра нич ним ефект и м а и н д у с т р и јс к и х у д ес а н а п р еког р а н и ч н и м в о д а м а 10 (да ље у тек сту: П р о т о ко л, К и је в с к и п р о т око л). У р ад у ћ е би т и п р и к а з а н а и а н а л и з и р а н а м а т е ри ја л но п р а в н а п р а ви л а ко ји м а је р е г у л и с а н а од г о в о р но с т з а ш т е т у и на кна да ште те на ста ле као по сле ди ца пре ко гра нич них ефе ка та ин ду стријских уде са на пре ко гра нич ним во да ма. 2. ПРО ТО КОЛ О ГРА ЂАН СКО ПРАВ НОЈ ОД ГО ВОР НО СТИ ЗА Ш Т Е Т У И Н А К Н А Д И Ш Т Е Т Е У ЗРО КО ВА Н Е П РЕ КО Г РА Н И Ч Н И М ЕФЕК Т И М А И Н Д У СТ РИ Ј С К И Х УД Е СА Н А П РЕ КО Г РА Н И Ч Н И М ВО Д А М А Не по с р ед н и по в од з а од л у к у о ф о р м и р а њу р а д не г рупе и д оношењ е Пр о т о ко л а био је и н д у с т ри ј ск и уде с у руд н и к у Ba i a Ma re у Ру му ни ји у јану а ру 2000. го ди не. Услед пу ца ња бра не у руд ни ку, 100.000 то на от пад них в о да з а г а ђе н и х ц и ја н и дом и д ру г и м т ок си ч н и м с у п с т а н ца ма и з л и ле с у с е у ре ку Ла пус, а оту да и у ре ке Ти су и Ду нав. Ин ду стриј ски удес у Ba i a Ma re је имао зна чај не пре ко гра нич не ефек те, јер су на ве де не ре ке за га ђе не и дев а с т и р а не у в е л и кој ме ри, а п р о и з в од њ а ри б е у Ср би ји и М а ђа р ској је у н и- ш т е на. 11 Ана ли зе из вр ше не по сле овог уде са по ка за ле су да и по ред по стоја њ а ме ђу на р од н и х и н с т ру ме на т а о од г о в о р но с т и з а ш т е т у 12 н и је по с т о ја о а де к в а т а н и з в ор п ра в а ко ји м би би ла р е г у л и с а на си т у ац ија која с е дог од ила у Р у м у н и ји. 10 Pro to col On Ci vil Li a bi lity And Com pen sa tion For Da ma ge Ca u sed By The Tran sbo undary Ef fects Of In du strial Ac ci dents On Tran sbo un dary Wa ters To The 1992 Con ven tion On The P r o t e c t i o n A n d Us e O f Tr a n s b o u n d a r y Wa t e r c o u r s e s A n d In t e r n a t i o n a l L a k e s A n d To T h e 1992 C o n ve n t i o n O n T h e Tra n sb o u n d a r y Ef fe c t s O f In d u st r i al Ac c i d e n t s. Те кс т Пр о т о ко л а је до с т у п а н на h t t p:// w w w.u n e c e.o r g / f i l e a d m i n / DA M /e n v /c i v il - li a b i li t y/d o c u m e n t s / p r o t o c o l_ e. p d f. 11 Вид. Ce dric Lu cas, The Ba ia Ma re and Ba ia Bor sa Ac ci dents: Ca ses of Se ve re Tran sboun dary Wa ter Pol lu tion, En vi ron men tal Po licy and Law, 33/2, 2001, 106. Pha ni Da sca lo po u lou - Li v a d a, A le x a n d r o s Kol l i o p o u lo s, T h e 2 0 03 K i e v P r o t o c ol o n Ci v i l Li a bi l it y a n d C o m p e n s a t io n fo r D a m a g e C a u s e d b y t h e Tr a n s b o u n d a r y E f f e c t s of I n d u s t r i a l Acc id e n t s o n Tr a ns b ou nd a r y Wa t e r s у : Att il a Ta nz i, O we n McI n t y r e, A lex a nd r o s Kol l i o p o u lo s, A l i s t a r R i e u - C l a r ke, Re my Kin na (eds.), The UNE CE Con ven tion on the Pro tec tion and Use of Tran sbo u dary Wa ter co ur ses a n d In t e r n a t i o n a l L a k e s, Brill NV, Le i den 2015, 330 и фус. 2. 12 Вид. ви ше код Ale xan dre Kiss, Di nah Shel ton, Strict Li a bi lity in International Envi - ron men tal Law у: Taf sir Ma lick Ndiaye, Rüdi ger Wol frum (eds), Law оf the Sea, En vi ron men tal L a w A n d S e t t l e m e n t o f D i s p u t e s: Lib e r A m ic or u m J u dge T h om a s A. Me ns a h, Wa sh i n gt o n 2 0 0 7, 1131-1150 до ступ но на http://ssrn.com/ab stract=1010478. 580

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 Одл ук а о о т по ч и њ а њу п р е г о в о р а з а д о нош ењ е К и је вс ког п р от окол а до не т а је на з а јед н и ч кој с ед н и ц и д р ж а в а Уг о в о р н и ца Кон в ен ц и је о в о да ма и Кон в ен ц и је о п р е ко г ра н и ч н и м е фек т и ма и н д у с т ри ј ск и х удес а од р ж а ној у ју л у 20 01. г о д и не у Же не ви. Н ав еден а одл у к а н и је усв о је н а л а ко. Не ке од д р ж а в а ч л а н и ца U N E CE с у ис т и ца ле да по с т о ја њ е по с е б ног п р о т о ко л а н и- је по треб но јер у овој обла сти по сто ји Кон вен ци ја о гра ђан ско прав ној од го - вор но сти за ште ту на ста лу услед ак тив но сти опа сних за жи вот ну сред и н у 13 (да љ е у т ек с т у: Лу г а но кон в ен ц и ја), ко ја је усв о је на у ок ви ру С а в е т а Ев р о пе 1993. г о д и не. Ме ђут и м, Луг ано конв енц ија до дана с н ије с т уп ила на сна г у. 14 У т е о ри ји с е ис т и че да р а з ло г е не у спе х а Лу г а но кон в ен ц и је т р е ба, пре све га, тра жи ти у ње ном пре ши ро ко по ста вље ном по љу при ме не, јер се од но си на све вр сте за га ђе ња из би ло ког из во ра. 15 Уп р а в о з б ог на в е де ног, од л у че но је д а по љ е п р и мене буд ућ е г п р от о ко л а т р е б а д а бу де п р е ц и з но од р е ђе но. Свој пр ви са ста нак рад на гру па за из ра ду Про то ко ла одр жа ла је у новем бру 20 01. г о д и не у Же не ви. У ре ла т и в но к рат ком перио д у, после пе тна е с т ме с е ц и п р е г о в о р а, р а д на г ру па је у ф е б ру а ру 20 03. г о д и не и з р а д и л а Н а ц р т Про то ко ла, а ко на чан текст је усво јен 21. ма ја 2003. го ди не. Про то кол су пот пи са ле 22 др жа ве на пе тој Ми ни стар ској кон фе рен ци ји Жи вот на сре - ди на за Евро пу (енг. En vi ron ment for Eu ro pe) од р ж а ној у К и је ву. 16 Н а к на д- но су то учи ни ле Ау стри ја и Пољ ска. 17 Ре п у б л и к а С р би ја н и је по т п и с а л а Пр о т о кол. О но ш т о П р о т о ко л ч и н и је д и н и с т в е н и м је ч и њ е н и ц а д а п р ед с т а в љ а зајед нич ки ин стру мент за Конвенцију о во дама и Конвенцију о прекогра - н и ч н и м е ф ект им а и нд ус т ри јск и х удес а, т е мог у д а г а р ат ифи к у ју д рж ав е у г о в о р н и це јед не и л и о б е на в е де не кон в ен ц и је. По р ед т о г а, по с ле с т у па њ а 13 Те кс т Ко н в е н ц и је о г р а ђ а н с ко п р а в н ој од г о в о р н о с т и з а ш т е т у н а с т а л у ус л ед а к т и в - н о с т и о п а с н и х з а ж и в о т н у с р е д и н у (д а љ е у фу с н о т а м а : Лу г а н о ко н в е н ц и је) д о с т у п а н је н а https://rm.coe.int/168007c079. Де таљ но о Лу га но кон вен ци ји ви де ти код Зо ран Ар сић, Кон - в е н ц ија о г р ађ а нс кој од г о в о р н о с т и з а ш т е т е н а с т а л е ус л ед д е л а т нос т и оп ас н и х п о ж ив о т н у с р е д и н у, Збор н и к рад ов а Пра вн ог фак улт ет а у Нов ом Сад у ( Зборн и к рад о в а ПФНС), 1/2014, 91-102. 14 Лу га но кон вен ци ју је пот пи са ло 9 зе ма ља, а ни јед на је ни је ра ти фи ко ва ла. За ступа ње на сна гу је пре ма чл. 33(3) по треб но да бу де ра ти фи ко ва на од стра не три др жа ве Вид. ви ше на https://www.coe.int/en/web/ convent ions/full-list/-/convent ions/t reat y/150/signatures?desktop =true. У т е о р и ји в и д. в и ш е M a g d a le n a B a r, UN ECE Pro to col on Ci vil Li a bi lity and Com pensa t io n fo r D a m a ge C a u se d b y th e Tra nsb ou nd a r y Effe c t s of In d u st r i al Ac c i d e n t s o n Tra n sb o u n d a r y Wa ters Com men tary, Wroc law 2003, 6. 15 Ви д. P. D a s c a lo p o u lo u - Li v a d a, A. Kol l i o p o u lo s, 331. 16 Ка сни је у то ку 2003. го ди не Про то кол су пот пи са ле још две др жа ве. Вид. https:// w w w.u n e c e.o r g /e n v /c i v il - li a b i li t y/ w e l c o m e. h t m l (да тум при сту па 21.06.2018.). 17 Вид. http://www.une ce.org /fi le ad min//da M////// e n v /c i v il - li a b i li t y/s t a t u s_ c l. h t m l (д а т у м при сту па 21.06.2018.). 581

Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, Др Вла ди мир Ж. Мар јан ски, Др Зо ран В. Ар сић, Др Дра го Љ. Ди вљак (стр. 577 594) на сна гу мо же да му при сту пи и сва ка дру га др жа ва чла ни ца Ор га ни за ци је У Н, у з од об р е њ е д р ж а в а у г о в о р н и ц а П р о т о ко л а. 18 У чл. 29(1) Про то ко ла пред ви ђе но је да ће сту пи ти на сна гу 90. да на на кон што бу де ра ти фи ко ван од стра не 16. др жа ве. До да нас га је ра ти фи ко ва ла са мо Ма ђар ска. 19 Званич ни је зи ци Про то ко ла су ен гле ски, фран цу ски и ру ски. 20 Про то кол се са сто ји од 33 чла на и 3 анек са 21. Нор ме са др жа не у Прото ко лу мо гу да се по де ле у 4 де ла. Оп шти део чи не од ред бе ко ји ма је ре гул и с а н ц и љ Пр о т о ко л а, ко ји ма с у де фи н и с а н и о снов н и пој мо ви и од р е ђе но по ље при ме не. У ма те ри јалноправном де лу садржана су правила о одговор - но сти за ште ту и пра ви ла о на кна ди ште те, а у про це сно прав ном де лу норме ко је, и з ме ђу ос т алог, рег ул иш у на длеж нос т судова и арбит ража, п роцесне рад ње ко је се мо гу пред у зимати, однос између националног права и Прото - ко ла, од нос са ЕУ, при зна ње и из вр ше ње од лу ка итд. Ко нач но, у за вр шним од ред ба ма на ла зе су нор ме ко ји ма су уста но вље на пра ви ла за из ме ну Прот о ко л а, р е ша в а њ е спо р о в а и з ме ђу д р ж а в а Уг о в о р н и ца у в е зи с а т у ма че њ ем Про то ко ла, пот пи си ва ње Про то ко ла, ра ти фи ка ци ја, при хва та ње и при ступа ње Про то ко лу, сту па ње на сна гу, ре зер ве итд. О снов н и ц и љ Пр о т о ко л а је с т в а р а њ е св е о бу х в ат ног п р а в ног ок ви р а з а грађан ско прав ну од го вор ност и за аде кват ну и бр зу накнаду штете узроко - в а не п р е ко г р а н и ч н и м е ф ек т и м а и н д у с т ри ј ск и х уде с а н а п р еког р ан и ч н и м в о да ма. 22 Пр е ма т о ме, Пр о т о кол т р е ба да омо г у ћ и л и ц и ма ко ја с у п р е т р пе - ла ште ту услед ин ду стриј ског уде са на пре ко гра нич ним во да ма да зах те вају на кна ду ште те од ли ца од го вор них у скла ду са Про то ко лом, као и да на к на да ш т е т е бу де б р з а и од г о в а р а ју ћ а. А де к в ат на, од но сно од г о в а р а ју ћ а на кна да ште те је она ко ја је про пор ци о нал на пре тр пље ној ште ти. 23 582 2.1. По љ е п ри ме не Пр о т о к о ла Про то кол се при ме њу је на ште ту узро ко ва ну пре ко гра нич ним ефек тим а и н д у с т р и ј с ког уде с а н а п р е ко г р а н и ч н и м в о д а м а. 24 Д ак л е, з а п р им ен у Про то ко ла по треб но је да се ис пу не сле де ћи ку му ла тив ни усло ви. Пр во, тре - ба да на с т у п и ш т е т а. Д ру г о, ш т е т а мо р а би т и у з р о ко в а на п р е ко г р а н и ч н и м 18 Чл. 28(3) Про то ко ла. 19 М а ђ а р с к а је П р о т о ко л р а т и ф и ко в а л а 25.0 6. 2 0 0 4. г о д и н е. Ви д. h t t p:// w w w.u n e c e.o r g / fi le ad min//da M////// e n v /c i v il - li a b i li t y/s t a t u s_ c l. h t m l (да тум при сту па 21.06.2018.). 20 Чл. 33 Про то ко ла. 21 А некс 1 О па сне с у п с т а н це и г ра н и ч не в р ед но с т и по т р е б не з а де фи н и с а њ е опа сн и х а к т и в но с т и; А не кс 2 О г р а н и че њ а од г о в о р но с т и и м и н и м а л н а ог р а н и че њ а фи н а н си ј ског обез бе ђе ња и Анекс 3 Ар би тра жа. 22 Чл. 1 Про то ко ла. 23 Вид. M. Bar, 9. 24 Чл. 3(1) Про то ко ла.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 е ф е к т им а и нд ус т р и ј с ко г у д е с а ш т о з н а ч и д а ш т е т а ус л ед и н д ус т р и ј с ко г уде с а т р е ба да на с т у п и ис т о в р е ме но у ви ше д р ж а в а у г о в о р н и ца. И по с ледње, Про то ко лом је ре гу ли са на од го вор ност за ште ту и на кна да ште те ко ја је н а с т а л а и с к љу ч и в о н а п р еког р ан и чн и м в о д а м а. П р и т о м, П р о т о ко л с е п ри ме њу је с а мо на ш т е т у п р е т р п љ е н у у д р ж а ви у г о в о р н и ц и р а з л и ч и т ој од д р ж а в е у г ов о рн ице у којој с е уде с д ог од ио. 25 П р ем а т о ме, у кол ико ус л ед ин ду стриј ског уде са ште та на ста не у две др жа ве А и Б, а удес се до го дио у др жа ви А, пра во на кна ду ште те у скла ду са Про то ко лом има ју ли ца ко ја су из др жа ве Б. С дру ге стра не, ли ца из др жа ве А на кна ду ште те мо гу да остваре у скла ду са до ма ћим про пи си ма. Пр о т о ко лом је р е г у л и с а на г р а ђа н ско п р а в на од г о в о р но с т з а ш т е т у ко ја на с т а не ус лед и н д у с т ри ј ског удес а и нак нада т е ш т е т е. Ме ђу т и м, Пр о т о кол ни на ко ји на чин не ути че на пра ва и оба ве зе др жа ва Уго вор ни ца пре ма прави л има ме ђунар одног п рав а у поглед у међу на р од не од г о в ор но с т и д р ж а в а. 26 2.2. Афир ма ци ја прин ци па за га ђи вач пла ћа (p o l l u t e r p a y s p r i n c i p l e) При н ц и п з а г а ђи в ач п л а ћ а је је да н од оп ш т и х п ри н ц и па ме ђу на р од ног п р а в а з а ш т и т е ж и в о т не с р е д и не, 27 а п р ед с т а в љ а ме х а н и з а м з а и н т е р на л и- з а ц и ју т р о ш ков а конт р оле з аг ађ ењ а ж ив о тне с р ед ине. О сновн а и деја је да з а г а ђи в ач т р е ба да сно си т р о ш ко в е з а г а ђе њ а, од но сно т р о ш ко в е еко ло ш ке ш т е т е и ч и ш ће њ а т е ри т о ри је. К и јев ск и п р от окол доноси одр еђене нови не у о бла с т и г ра ђа н ско п ра в не од г о вор но с т и з а еко ло ш ке ш т е т е. У њ е м у је п ри н ц и п з а г а ђи в ач п ла ћ а до био н о в о з н ач ењ е. Н аим е, п р ем а П р еа мбул и П р о т о ко л а п р и н ц и п з а г а ђ и в ач п л а ћ а п р ед с т а в љ а оп ш т и п ри н ц и п ме ђу на р од ног п р а в а з а ш т и т е ж и в о т не 25 Чл. 3(2) Про то ко ла. 26 Чл. 12 Про то ко ла. 27 О п р и н ц и п у з а г а ђ и в ач п л а ћ а в и д. в и ш е Ro b e r t V. Pe r c i v a l, Li a bi l it y fo r E n v i r o n - men tal Harm and Emer ging Glo bal En vi ron men tal Law, Ma r yl a n d Jo u r n a l о f In t e r n a t i o n a l L a w, 37/2010, 38; Бо јан Ту бић, Прав на на че ла у обла сти за шти те жи вот не сре ди не у Европ ској у н и ји, Збор ник ра до ва ПФНС, 1/2012, 503-505. У п р а к с и, м е ђу т и м, п о с т о је м и ш љ е њ а д а п р и н ц и п з а г а ђ и в ач п л а ћ а н е п р ед с т а в љ а део оп штег међуnaродног пра ва. Та кав став је из ра жен у ар би тра жној од лу ци до не тој у с по ру и з м е ђу Ф р а нц ус ке и Хол а нд ије. Н аим е, а рб ит р а ж н и т р и бу н а л је и с т а к а о д а п р и н ц и п з а г ађ ив ач п л а ћ а н и је д е о о п ш т е г м е ђу н а р од н о г п р а в а. Pe r m a n e nt C o u r t of A r bi t r a t io n, The Au di ting of Ac co unts bet we en the King dom of the Net her lands and the French Re pu blic pur su ant to the Ad di ti o nal Pro to col of 25 Sep tem ber 1991 to the Con ven tion on the Pro tec tion of the Rhi ne Aga inst Pol lu tion by Chlo ri des of 3 De cem ber 1976, Net her lands v. Fran ce, Award (PCA, Mar. 12, 2004), па ра. 103 до ступ но на h t t p:// w w w.w o r l d c o u r t s. c o m / p c a /e n g /d e c i s i o n s /2 0 0 4.03.12_ N e t h e r l a n d s_ v_ F r a n c e. p d f ( д а т у м п р и с т у п а : 3 0.0 8. 2 018.). Ви д. P. D a s c a l o p o u l o u - L i v a d a, A. Kol li o po u los, 336 и фус. 23. 583

Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, Др Вла ди мир Ж. Мар јан ски, Др Зо ран В. Ар сић, Др Дра го Љ. Ди вљак (стр. 577 594) с р е д ине, ш т о с у п ри х в а т и ле и д р ж а в е Уг о в о р н и це Конв енц ије о в од ам а и Кон в ен ц и је о п р е ко г р а н и ч н и м е ф ек т и ма и н д у с т ри ј ск и х уде с а. 28 Н а в е де на фор му ла ци ја не са мо да при зна је зна чај овог прин ци па у спре ча ва њу ште те и њ ен о м с м а њ е њу, 29 не го га од ре ђу је као оп шти прин цип и на тај на чин по к а зу је opi nio iu r i s д р жа ва по т п и сн и ца Пр о т о ко ла о ра з во ју овог п ри н ц и па, ба рем на ни воу UNE CE, од ре гу ла тор ног ин стру мен та чи ји је циљ био интер на лизација еколошких трошкова до општеприхваћеног правила међунар од ног п р а в а. 30 584 2. 3. О пе ра т е р У чл. 2 Про то ко ла де фи ни са ни су основ ни пој мо ви. За ште ту про у зро - кован у и нд ус т ри ј ск и м уде сом на п ре ко г ра н и ч н и м во да ма од г о ва ра опе ра т е р. Пр о т о кол пој мов но не од р е ђу је по ја м опе р а т е р а, а л и у ч л. 2(1) п р ед ви ђе но је да се де фи ни ци је и пој мо ви из Кон вен ци је о во да ма и Кон вен ци је о преко г р а н и ч н и м е ф е кт им а и нд ус т р и јс к и х у д е с а п р и м е њу ј у и н а П р о т о ко л, уко ли ко са мим Проколом изричито није предвиђено нешто друго. Дефиници ју пој ма опе ра те ра на ла зимо у чл. 1(е) Кон вен ци је о пре ко гра нич ним ефект и м а и н д у с т ри ј ск и х уде с а. О пе р а т е р ом с е см а т р а би ло ко је фи з и ч ко и л и прав но ли це, укљу чу ју ћи ор га не јав не вла сти, за ду же но за, на при мер, надгле да њ е, п л а н и р а њ е сп р о в о ђе њ а и л и сп р о в о ђе њ е а к т и в но с т и. 2.4. Ште та По јам ште те је цен трал ни по јам, јер је њи ме опре де љен до ма шај Прото ко ла. На и ме, успех ли ца ко је под не се ту жбу за на кна ду ште те за ви си од то га да ли од ре ђе ни гу би так пред ста вља ште ту у сми слу чл. 2(2)(д) Про токо ла. Под пој мом ште та под ра зу ме ва се сле де ће: (i) смрт или те ле сна по вре да; (ii) гу би так или ште та на имо ви ни ко ја се раз ли ку је од имо ви не ли ца ко је је од г о в о р но у ск л а д у с а П р от околом ; (i i i) и з г у б љ е н а д о би т ко ја п р о ис т и че д и р ек т но и з по г ор ша њ а п ра в но з а ш т и ће ног и н т е р е с а з а би ло ко ју у по т р е бу п р е ко г ран и ч н и х во да з а еко ном ске св р хе, на с т а ла к а о послед ица пог оршањ а пре ко гра нич них во да, узи ма ју ћи у об зир уште де и тро шко ве; (iv) тро шак за п р едузим ањ е ме р а з а по нов но ус по с т а в љ а њ е ош т е ће н и х п р е ко г р а н и ч н и х во да, огра ни че но на тро шко ве за ме ре ко је су ствар но пред у зе те или ће бит и п редузет е; (v) т р о ша к п ред у зе т и х ме ра к а о од г о вор на и н д у с т ри ј ск и уде с, 28 Ви д. т р е ћ и п а р а г р а ф П р е а м бу л е П р о т о ко л а. 29 П р и н ц и п з а г а ђ и в ач п л а ћ а п р и з н а т је у ч л. 2 (5 ) (б ) Ко н в е н ц и је о в о д а м а. Н а в е д е н а нор ма пред ви ђа да ће се при ли ком пред у зи ма ња ме ра из ст. 1. и 2. овог чла на, Стра не руко в о д и т и н а ч е л о м з а г а ђ и в ач п л а ћ а, п р е м а ко м е т р о ш ко в е м е р а з а с п р е ч а в а њ е, ко н т р о л у и с м а њ е њ е з а г а ђ и в а њ а с н о с и з а г а ђ и в ач. 30 Та ко P. D a s c a lo p o u lo u - Li v a d a, A. Kol l i o p o u lo s, 336.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 у к љу ч у ју ћ и св а к и г у би т а к и л и ш т е т у у з р о ко в а н у т и м ме р а ма, у ме ри у ко - јој је ш т е т а у з р о ко в а на п р е ко г р а н и ч н и м е ф ек т и ма и н д у с т ри ј ског уде с а на п р е ко г р а н и ч н и м в о да ма. 31 По јам ште те чи ја на кна да мо же да се зах те ва је од ре ђен ши ро ко та ко да о б у х в а т а не с а мо с т в а р н у ш т е т у и и з г у бљ е н у до би т, не г о и на к на д у т р о - шко ва ме ра пред у зе тих као од го вор на ин ду стриј ски удес и у ци љу от клања ња ње го вих последица. Као што видимо из чл. 2(2)(д)(iii) Про то ко ла ште - т а о бух в ат а и и зг убљ ен у доби т која нас т ане д ир ек тно и з пог оршањ а п ра в но заштићеног интереса за било коју употребу прекограничних вода за еко номске св р хе, на с т а л а к а о по с ле д и ца по г о р ша њ а п р е ко г р а н и ч н и х в о да, у зи ма - ју ћ и у о б зи р у ш т е де и т р о ш ко в е. Пр е ма т о ме, на к на да економск и х г уби т а к а од но си се не са мо на гу бит ке ко ји на ста ју из ште те на имо ви ни, не го на св а к и г у би т а к ко ји п р о и з ла зи и з п р а в а на ко ри ш ће њ е п р еког р ан и ч н и х в ода нпр. до зво ла за пе ца ње у тим во да ма. 32 И по с лед њ е, у од р е ђе ној ме ри, Пр о - т о кол омо г у ћ а в а и на к на д у т зв. еко ло ш к и х ш т е т а 33 у об ли ку на кна де трош ко в а п р ед узи м ањ а мер а одг ов ор а н а и нд ус т ри јск и уде с, к а о и т р ош ков а по нов ног ус постављања погоршаних прекогра нич них во да. Про то кол де фин и ше ш т а с е под р а з у ме в а под појмов им а мер е поновног ус пос т ав љ а њ а и мере одговора. Појам мере поновног успоста вља ња (енг. me a su res of re in sta - te ment) озна ча ва све ра зум не ме ре пред у зе те са ци љем по нов ног ус по ста вљањ а и л и в р а ћ а њ а ош т е ће н и х и л и у н и ш т е н и х ком по не на т а п р е ко г р а н и ч н и х во да у ста ње ко је би по сто ја ло да се ин ду стриј ски удес ни је до го дио, или ка да то ни је мо гу ће, да се уве ду, ка да је то при клад но, екви ва лен ти тих компо не н а т а у п р е ко г р а н и ч не в оде. 34 Поја м поновног ус пос т ав љ ањ а је пос т а - в љ ен в е о ма ш и р о ко. Пр в о, он о б у х в а т а о б на в љ а њ е п р е ко г р а н и ч н и х в о да у ужем сми слу, од но сно ства ра ње усло ва ко ји би по сто ја ли да се удес ни је дог од ио. Д руг о, мер е поновног успос т ав љ ањ а ч и не и ме р е з а ме не, ко ји ма с е у п р еко г р а н и чн е в о д е у в о д е е к в и в а л е н т и ош т е ћ е н и х ком по н е н а т а. Мер е од г о в о р а (ен г. re s p o n se me a s u re s) п р ед с т а в љ а ју св а к у р а з у м н у ме ру ко ју је пос ле и н д у с т ри ј ског уде с а п р едуз ело било ко је л и це, у к љу ч у ју ћ и и ја в не вла сти, у ци љу спре ча ва ња или сма ње ња мо гу ћег гу бит ка или ште те или да би о р г а н и з о в а ло ч и ш ће њ е ж и в о т не с р е д и не. 35 У ве зи са на кна дом еко лош к и х ш т е т а, одно с но н а к н а д ом т р о ш ко в а п р ед у з и м ањ а мер а одг о в ор а и ме р а по нов ног ус по с т а в љ а њ а т р е ба и ма т и на у м у с ле де ће. Пр в о, т р о ш ко ви п ред у зимања мера одговора и т рош кови понов ног ус по с та в ља ња по гор ша н и х 31 Чл. 2(2)(д) Про то ко ла. 32 Вид. P. Da sca lo po u lou-li va da, A. Kol li o po u los, 341. Вид. ви ше M. Bar, 12. 33 Ви д. E c k a r d Re h bi n d e r, Tr a n s b o u n d a r y Wa t e r Pol lu t io n Ne w Li a bi l it y P r o t o c ol, Envi ron men tal Po licy and Law, 33/5, 2003, 187; M. Bar, 11. 34 Чл. 2(2)(г) Про то ко ла. 35 Чл. 2(2)(х) Про то ко ла. 585

Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, Др Вла ди мир Ж. Мар јан ски, Др Зо ран В. Ар сић, Др Дра го Љ. Ди вљак (стр. 577 594) пре ко гра нич них во да пред ста вља ју ште ту у сми слу чл. 2(2)(г) и (х) Про токо л а с а мо у ко л и ко и х је с но с и л о л и ц е ко је је п р е т р п е л о ш т е т у. И д р у г о, на к на да ш т е т е у с л у ча ју п р едузимањ а мер а поновног успос т ав љ ањ а и мер а од го во ра мо гу ћа је под усло вом да су на ве де не ме ре ра зум не. То би зна чи ло да п р е ма Пр о т о ко л у не би би л и на к на д и ви т р о ш ко ви ко ји с у не п р о по р ц и о - нал ни еко ло шким ко ри сти ма. 36 586 2.5. Ин ду стриј ски удес По ја м и н д у с т ри ј ск и уде с по в е з а н је с а пој мом опа сне а к т и в но с т и. Н а - и ме, ин ду стриј ским уде сом сма тра се до га ђај ко ји је на стао као по сле ди ца не кон тро ли са ног до га ђа ја у току опасне ак тив но сти: (i) у ин ста ла ци ји, укључу ју ћи и по себ не бра не (ta il ling dams), на при мер за вре ме про из вод ње, упот р е б е, ск л а д иш т ењ а, руков ањ а и л и одл аг ањ а ; (i i) з а в р еме т р а нспо рт а н а ме сту опа сне ак тив но сти; или (iii) за вре ме off-si te тран спор та у це во во дима. 37 По јам ин ду стриј ског уде са у Про то ко лу је свој узор имао у чл. 1(1)(а) Кон вен ц и је о п р еког ран и чн и м е фект има и н д у с т ри ј ск и х уде са. Ме ђу т и м, од њ ег а с е р а з л ик ује је р п р ец изн ије одр еђује мес т о н а коме може д а н ас т ане и н д у с т ри ј ск и уде с. Пр в о, док с е у кон в ен ц и ји п р ед ви ђа да не кон т р о л и с а н и до га ђај мо же да на ста не у инсталацији или за време транспорта, дотле Про - т о кол од ре ђу је да поја м и нс т алац ије у к љу ч у је и по се б не бра не (ta il ling dams) ко је се из гра ђу ју у бли зи ни руд ни ка са ци љем да за др же от пад не во де. Раз - лог из ри чи тог на во ђе ња ових бра на као ме ста на ко ји ма мо же да на ста не не кон т р о л и с а н и до г а ђај је т ај ш т о с у нек и од најв ећ и х и нд ус т ри јск и х удес а н ас т а л и у п р а в о и з л и в а њ е м о т п а д н и х в о д а и з руд н ик а (н п р. рудн и к Ba ia Ma re у Р у м у н и ји). Д ру г о, Пр о т о кол и з ри ч и т о на в о д и да и н д у с т ри ј ск и уде с мо же да на ста не и за вре ме тран спор та у це во во ди ма што је јед на вр ста off-si te т р а н спо р т а. И н т е р е с а н т но је да Пр о т о кол и з ри ч и т о р е г у л и ше т р а н спо р т у це в о в о д и ма к а о по т ен ц и ја л но ме с т о и н д у с т ри ј ског уде с а, а не на в о д и не ке д ру г е в р с т е off-si te т р а н спо р т а. 38 Ко нач но, опа сном се сма тра сва ка ак тив ност у ко јој је при сут на или мо же би ти при сут на јед на или ви ше опа сних ма те ри ја у ко ли чи на ма истим или ве ћим од пра го ва про пи са них у Анек су I Прото колa и ко ја је по доб на да у з р о к у је п р е ко г ра н и ч не е фект е на п р еког р ан и чн и м в одама и у у пот р еби т и х в о да у с л у ча ју и н д у с т ри ј ског уде с а. 39 И з на в е де не ф о р м у л а ц и је п р о и з - ла зи да се опа сном сма тра са мо ак тив ност ко ја ис пу ња ва два ку му ла тив на усло ва пр ви, да су у да тој ак тив но сти у од ре ђе ним ко ли чи на ма при сут не 36 E. Reh bin der, 187. 37 Вид. чл. 2(2)(е) Про то ко ла. 38 Де таљ но о на стан ку на ве де ног пра ви ла вид. код M. Bar, 13 и фус. 23. 39 Вид. чл. 2(2)(ф) Про то ко ла.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 јед на или ви ше опа сних ма те ри ја и дру ги, да је ак тив ност та ква да је по добна да у з р о к у је п р е ко г ра н и ч не е фек т е на п р е ко г ра н и ч н и м в о дама. На с уп р о т т оме, а кт и вно с т која з б ог п рис ус т в а опасн и х ма т е ри ја п р ед с т а в љ а опа сно с т за жи вот ну сре ди ну, али не мо же да узро ку је пре ко гра нич не ефек те на преко гра нич ним во да ма, не сма тра се опа сном ак тив но шћу у сми слу чл. 2(2)(ф) Пр о т о ко л а. 2.6. Од го во р ност за ште ту За ште ту на ста лу на пре ко гра нич ним во да ма услед индустријског уде - с а с а п р е ко г р а н и ч н и м деј с т в ом од г о в а р а опе р а т е р п р е ма п р а ви л и ма о бјектив не од го вор но сти. Опе ра тер је од го во ран јер упра во он мо же и тре ба да кон тро ли ше вр ше ње опа сне ак тив но сти, а та ко ђе мо же и да спре чи удес. У ч л. 4 (1) П р о т о ко л а, ко ји но с и н а з и в О бје к т и в н а од г ов о р но с т (е н г. strict li a bi lit y) пред ви ђе но је да оператeр одговара за ште ту узро ко ва ну ин ду стријск и м уде сом. Из на ве де не од ред бе ја сно је да од г о вор нос т опе ра т е ра на с т у па не з а ви сно од њ е г о в е к ри ви це. О бјек т и в на од г о в о р но с т п ри мо р а в а опе р а т е - ра да во ди ра чу на о сте пе ну па жње са ко јим по сту па и о при ро ди и сте пе ну опа сне ак тив но сти, чи ме се ства ра ју до дат ни под сти ца ји за до бро ко р по ра тивно у п ра в љ а ње у обла с т и за ш т и т е ж и во т не с ре д и не, ба рем у поглед у опасн и х а к т и в но с т и. 40 О бјек т и в на од г о в о р но с т је у о бла с т и з аш т ит е ж ив о т не с р ед и- не по с т а л а п р а ви ло, 41 а раз лог је тај што онај ко оства ру је про фит вр ше њем по т ен ц и ја л но опа сн и х а к т и в но с т и т ре ба да од г о ва ра за ш т е т у ко ја је на с т а ла к а о по с ле д и ц а т и х а к т и в нос т и. Н ав еден и м р ешењ ем с е дод атно пот в рђује п ри н ц и п з а г а ђи в ач п л а ћ а и о с т в а ру је и н т е р на л и з а ц и ја т р о ш ко в а. 42 Од го вор ност опе ра те ра за штет у наст упа ако се ис п у не т ри п ре т по став ке. Пр во, по треб но је да на ста не ште та, ко ја мо ра би ти кон крет на и од ре ди ва. Код на к на де еколо ш к и х ш т е та мо же да бу де спор но п итање к ва нт и фи ко вања на с т а ле ш т е т е. Н а и ме, п и т а њ е к в а н т и фи ко в а њ а ш т е т е је на р о ч и т о кон т р о - ве рз но у по гле д у в р еднос т и п рир одн и х добара која не мо г у у по т п у нос т и да с е о б но в е и л и з а ме не по с ле н а с т у п а њ а з а г а ђ е њ а. 43 Дру го, ште та тре ба да буде узро ко ва на ин ду стријским удесом, одно сно из ме ђу ин ду стриј ског уде - са и на ста ле ште те мо ра по сто ја ти узроч на ве за. И по след ње, не сме ју да 40 Вид. ви ше Li a b i li t y fo r E n v i r o n m e n t a l D a m a ge i n E a s t e r n E u r o p e, C a u c a s u s a n d C e n - t r a l A s i a ( E E CC A): I m p l e m e n t a t i o n o f G o o d I n t e r n a t i o n a l P r a c t i c e s, 14; A. Kiss, D. Shel ton, 1140-1150. 41 Вид. Lu cas Berg kamp, L i a b i l i t y a n d E n v i r o n m e n t P r i v a t e a n d P u b l i c L a w A s p e c t s o f C i v il Li a b i li t y fo r E n v i r o n m e n t a l Ha r m i n a n In t e r n a t i o n a l C o n t e x t, Brus sels 2001, 4 до ступ но на http://pa pers.ssrn.com/p a p e r.t a f? a b s t r a c t_ i d =266365; З. Ар сић, 97. 42 Вид. L. Berg kamp, 5. 43 L i a b i l i t y f o r E nv ir o nm e nt a l D am ag e i n E as t e r n E u r o p e, C a u c a s u s a n d C e n t r a l A s i a (EEC CA): Im ple men ta tion of Good In ter na ti o nal Prac ti ces, EAP Task For ce Re port, OECD 2012, 18. 587

Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, Др Вла ди мир Ж. Мар јан ски, Др Зо ран В. Ар сић, Др Дра го Љ. Ди вљак (стр. 577 594) по с т о је о сно ви з а о с ло б о ђе њ е од од г о в о р но с т и. О пе р а т е р не ће од г о в а р а т и за на ста лу ште ту, ако до ка же да је, упр кос пред у зе тим од го ва ра ју ћим си гур - но сним ме ра ма, ште та на ста ла: (а) као по сле ди ца ору жа ног су ко ба, не прија тељ ста ва, гра ђан ског ра та или по бу не; (б ) као по сле ди ца при род ног до га - ђа ја ко ји је и з у з е т а н, ко ји с е н и је мо г а о и з б е ћ и, п р ед ви де т и и л и с а в л а да т и; (ц) у по т п у но с т и по с ле д и ца по с т у па њ а у ск л а д у с а о ба в е зном ме р ом ја в не вла сти др жа ве Уго вор ни це у ко јој се ин ду стриј ски удео до го дио, или (д) у це л и н и по с ле д и ца п р о т и в п р а в ног на ме р ног по с т у па њ а т р е ћег л и ца. 44 Прав и л а о о с л о б о ђ е њу од од г о в о р н о с т и с у ус ко п о с т а в љ е н а и п р ед с т а в љ а ј у кон к р е т и з а ц и ју уо би ча је не к л а у з у ле о ви шој си л и. 45 Очи глед но је да Прото кол не ко ри сти тер мин ви ша си ла (forc e m ajeure), иако о снови нав еден и у т ач к а ма а) и б ) п р ед с т а в љ а ју до г а ђа је ко ји с у спо љ а ш њи, не п р ед ви д и ви и не са вла ди ви. По сто је схва та ња у те о ри ји и ста во ви у суд ској прак си да се и ме ре др жав не вла сти, под од ре ђе ним усло ви ма, мо гу сма тра ти ви шом силом. 46 С дру ге стра не, по след њи основ за осло бо ђе ње пред ста вља на мер но про тив прав но по сту па ње тре ћег ли ца. У овом слу ча ју опе ра тер мо же да се осло бо ди од од го вор но сти под усло вом да је ште та у це ли ни на ста ла услед по с т у па њ а т р е ћег л и ца. Те р е т до к а зи в а њ а по с т о ја њ а на в е де н и х окол но с т и сно си опе р а т е р. Ако су у скла ду са чл. 4 Про то ко ла за ште ту на ста лу услед ин ду стријског уде са од го вор на два или ви ше опе ра те ра, оште ће ни мо же да зах те ва на кна ду од сва ког опе ра те ра по је ди нач но или од свих за јед но. Пре ма то ме, опе ра т е ри ош т е ће ном од г о ва ра ју с о л и дар но. Ме ђу т и м, операт е р који док аже да је с а мо де о ш т е т е у з р о ко в а н и н д у с т ри ј ск и м уде с ом, од г о в а р а ће с а мо з а тај део ште те. 47 О пе р а т е р који исп л ат и н а к н а д у ш т е т е и м а п р а в о р е г р е с а п р е м а о с т а л и м опе р а т е ри м а. 48 У те о ри ји се ис ти че да ће пра ви ло о со лидар ној од го вор но сти из Прото колa мо ћи да се при ме ни рет ко јер је као поја в а ви ше с т ру к а у з р оч но с т р е дов но по в е з а на с а х р о н и ч н и м з а г а ђе њ ем, док с е П р о т о ко л п р и м е њу је н а н а к н а д у ш т е т е н а с т а л е ус л ед једног д ог ађ аја, и н д у с т ри ј ског уде с а. 49 По ред објективне одговор ности, Про то кол пред ви ђа и су бјек тив ну одго вор ност (енг. fa u lt- b a se d li a bi lit y) з а л и ца р а з л и ч и т а од опе р а т е р а. Н а и ме, пре ма чл. 5 Про то ко ла, у скла ду са ре ле вант ним пра ви ли ма ме ро дав ног на ц и о на л ног п ра ва у к љу ч у јућ и законе о одговорнос т и сл ужбен ика и а г ената, сва ко ли це би ће од го вор но за ште ту ко ја је узро ко ва на или ко јој је до при- 588 44 Чл. 4(2) Про то ко ла. 45 Вид. E. Reh bin der, 186. 46 Вид. M. Bar, 18 и фус. 33. 47 Вид. чл. 4(4) Про ко ла. 48 Вид. чл. 7 Про ко то ла. 49 Ви д. P. D a s c a lo p o u lo u - Li v a d a, A. Kol l i o p o u lo s, 3 4 0.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 не ло ње го во или ње но противправно чињење или не чи ње ње ко је је из вр ше - но на мер но, са гру бом или обич ном не па жњом. Пре ма то ме, оште ће ни да би оства рио на кна ду ште те мо ра да до ка же да је на сту пи ла ште та, да је штет ник по сту пао про тив прав но, да је штет ник крив за на сту па ње ште те и да по с т о ји у з р оч на в е з а и з ме ђу ч и њ е њ а и л и не ч и њ е њ а ш т е т н и к а и ш т е т е. Да кле, у слу ча ју су бјек тивне одговорности те рет до ка зи ва ња по сто ја ња наве де них окол но сти је на оште ће ном. На су бјек тив ну од го вор ност при ме њу ју се ис кљу чи во пра ви ла ме ро - дав ног на ци о нал ног пра ва, а чл. 5 Про то ко ла мо же да бу де од зна ча ја у три слу ча ја: пр ви, ка да пра го ви ко ји ма је од ре ђе но да ли је ак тив ност опа сна н и с у о с т в а р е н и; д ру г и, к а да на с т а л а ш т е т а п р е в а зи л а зи Пр о т о ко лом п р едви ђе не ли ми те од го вор но сти и тре ћи, ка да је за ште ту од го вор но ли це ко је н и је опе р а т е р. 50 На ве де на пра ви ла о од го ворности за штету показују одређене специфи чнос т и. Прво, п ра ви ло о од г о вор но с т и н и је ис к љу ч и во је р с е к а о су бје к ат од г о в о р но с т и не ја в љ а с а мо опе р а т е р ко ји од г о в а р а о бјек т и в но, не г о је мо - г у ће да од г о ворна бу д у и д ру г а л и ца по п ри н ц и п у су бјек т и в не од г о вор но с т и. Дру го, основ но пра ви ло је сте објек тив на од го вор ност, али је она до пу ње на пра ви ли ма о су бјек тив ној од го вор но сти за сва ко ли це, раз личито од опера - те ра, ко је је ште ту по чи ни ло на мер но или са не па жњом. 2.7. На кна да ште те Пра во на на кна ду ште те има ју ли ца ко ја су по го ђе на пре ко гра нич ним е ф ек т и ма и н д у с т ри ј ск и х уде с а на ме ђу на р од н и м в о до т о ко ви ма. По сту пак за на кна ду ште те мо же да се по кре не про тив опе ра те ра. По ред опе р а т е р а паси вно лег ит им ис ано је и св ако л ице које је дало фина н си ј ско по к ри ће. На и ме, п ре ма ч л. 11(3) Пр о т о ко ла т у же н и мо же да бу де св а ко л и це ко је је да ло фи нан сиј ско по кри ће у скла ду са чл. 11(1) Про то ко ла. Ме ђу тим, сам Про то кол пред ви ђа да у вре ме пот пи си ва ња, ра ти фи ка ци је или при ступа ња Протоколу свака држава може писменим пу тем да оба ве сти Де по зи тара да ње но з а ко но да в с т во не п ред ви ђа мо г ућ но с т под но ше њ а т у ж бе п р о т и в л и ца ко је је да ло фи на н си ј ско обе з бе ђе ње. 51 Ра д и се о ком п р о м и сном п ра вилу ко је је тре ба ло да оси гу ра што је мо гу ће ши ру при хва ће ност Про то ко ла. Оси г у ра вач и л и л и це ко је да је фи нан сиј ско по к ри ће и ма п ра во да зах те ва од ли ца од го вор ног у скла ду са чл. 4 да се при кљу чи по ступ ку у свој ству умеша ча. Оси гу ра ва чи и ли ца ко ја да ју фи нан сиј ско по кри ће мо гу да ис ти чу као од бра ну све чи ње ни це ко је би ли це од го вор но пре ма чл. 4 мо гло да ис так не. 52 50 Вид. E. Reh bin der, 186. 51 Вид. чл. 11(4) Про то ко ла. 52 Вид. чл. 11(3) Про то ко ла. 589

Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, Др Вла ди мир Ж. Мар јан ски, Др Зо ран В. Ар сић, Др Дра го Љ. Ди вљак (стр. 577 594) Из нос на кна де ште те мо же би ти сма њен или чак зах тев за на кна ду ште те мо же би ти од би јен ако оште ће ни или ли це за ко је је он од го во ран узро ку је ште ту или јој до при не се. У том слу ча ју узи ма ју се у об зир све околно сти слу ча ја и про це њу је се до при нос оште ће ног. 53 Ту жбе за на кна ду ште те пре ма Про то ко лу мо ра ју би ти под не те у ро ку од 15 го ди на од да ту ма ин ду стриј ског уде са. 54 С у бјек т и в н и р ок з а с т а р е ло - сти је 3 го ди не од да ту ма ка да је ту жи лац знао или мо рао ра зум но зна ти за ште ту и за ли це ко је је од го вор но, под усло вом да ни је на сту пи ла ап со лут на з а с т а р е ло с т. 55 У с л уч ају д а с е и нд ус т ри ј ск и уде с с а с т о ји од н и з а до г а ђ а ја ко је има ју исто по ре кло, утвр ђе ни ро ко ви по чи њу да те ку од по след њег дог а ђа ја. Уко л и ко и н д у с т ри ј ск и уде с п р ед с т а в љ а т р а ја н до г а ђај, п р ед ви ђе н и ро ко ви по чи њу да те ку од за вр шет ка тог трај ног до га ђа ја. 56 2. 8. О г ра н и че њ е (л и м и т и ра њ е) од г о в ор но с т и П р о т о ко л п р ед в и ђ а с т р о г у од г о в о р но с т опе р а т е р а з а ш т ет у н ас т ал у ус лед и н д у с т р и ј ског уде с а, а л и је т а од г о в о р но с т ог р ан ичен а. П р ав ило о л и м и т и р а њу од г о в о р но с т и п р ед с т а в љ а св о је в р сн у п р от и вт еж у п р авил у о о бјек т и в ној од г о в о р но с т и, а ма к си ма л н и и з но си до ко ји х опе р а т е р мо же да од г о ва ра п ред ви ђе н и су у А нек су I I Про т о ко ла. 57 У ц и љу од ре ђи ва ња л и м и та од го вор но сти, опа сне ак тивности су п рема степен у опасности г руписане у т ри к ат е г о ри је (к а т е г о ри ја А, Б и Ц ). Уко л и ко с е р а д и о опа сној а к т и в но с т и ко ја п ри п а д а к а т е г о ри ји А од г о в о р но с т је ог р а н и че н а н а 10 м и л и о н а је д и н и ц а (енг. u nit s of a c c o u n t), док је за ак тив но сти из ка те го ри је Б и Ц мак си мал ни из нос ко ји опе ра тер мо же да пла ти у слу ча ју да се утвр ди ње го ва од го ворно с т з а ш т е т у 4 0 м и л и о на је д и н и ца. 58 Је д и н и ца озна ча в а спе ц и ја л но п р а в о ву че њ а од р е ђ е но од с т р а не Ме ђу н а р од ног мо не т а р ног ф онд а. 59 Пр авил а о огра ни че њу од го вор но сти се при ме њу ју са мо у слу ча ју објективне одговор - но сти. С дру ге стра не, уко ли ко не ко ли це од го ва ра за ште ту у скла ду са чл. 5 Пр о т о ко л а ог р а н и че њ е од г о в о р но с т и не по с т о ји. 60 53 Вид. чл. 4(3) Про то ко ла. 54 Вид. чл. 10(1) Про то ко ла. При из ра ди Про то ко ла во ђе не су број не рас пра ве око т р а ја њ а р о к а а п с о л у т н е з а с т а р е л о с т и. П р ед л о з и с у с е к р е т а л и од 10 д о 25 г о д и н а. Д р ж а в е ко је су се за ла га ле за ду жи рок прав да ле су то чи ње ни цом да се ште та ко ја на ста не као пос ле д и ца и н д у с т ри ј ског уде с а и ко ја с е ис по љ а в а у п р о д и ра њу ш т е т н и х с у п с т а н ц и у ж и в о т н у сре ди не че сто ис по ља ва мно го го ди на по сле ин ду стриј ског уде са. Вид. ви ше код M. Bar, 27. 55 Вид. чл. 10(2) Про то ко ла. 56 Вид. чл. 10(3) Про то ко ла. 57 Вид. чл. 9(1) Про то ко ла и Анекс II Про то ко ла. 58 Вид. де таљ но Пр ви део Анек са II Про то ко ла. 59 Чл. 2(и) Про то ко ла. 60 Вид. чл. 9(3) Про то ко ла. 590

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 2.9. Фи на н сиј ск о о б е з б е ђ е њ е Од из у зет ног зна ча ја за Про то кол је чл. 11, ко јим је обез бе ђе на при ме на ње го ва у слу ча ју да опе ра тер ни је у мо гућ но сти да на кнади узро кова ну ште - ту јер она пре ва зи ла зи вред ност ње го ве имо ви не. У том слу ча ју, сред ства о б е з б е ђе њ а у бл а ж а в а ју ри зи к и н с ол в ен т но с т и опе р а т е р а. 61 О пе р а т е р мо р а д а о б е з б е д и од г о в о р но с т и з ч л. 4, з а и з но с е ко ји н и с у ма њи од м и н и ма л н и х л и м и т а за фи на н сиј ска обез бе ђе ња, од ре ђе на у 2. де л у Анек са II и мо ра да има фи нан сиј ско обез бе ђе ње као што је оси гу ра ње, јемство или дру ге фи нан сиј ске га ран ци је укљу чу ју ћи фи нан сиј ске ме ха ни зме ко ји омо г у ћ а в а ју на к на д у у сл у ча ју и н с ол вен т но с т и. 62 Пр е ма т о ме, опе ра т е р ко ји вр ши ак тив ност ко ја се сма тра опа сном пре ма Про то ко лу мо ра да пружи од ре ђе на фи нан сиј ска обез бе ђе ња, чи ји је основ ни циљ да се обез бе ди н а к н ад а ш т ет е о ш т ећ ен и м л иц им а. Ф ин а н с и ј с ко о б е з б е ђ е њ е м о ж е б и т и да т о у ви д у о си г у р а њ а, 63 што је у прак си нај че шће слу чај, јем ства или друг и х в р с т а фи на н си ј ск и х г а р а н ц и ја. И а ко п ри ма р на фу н к ц и ја фи на н си ј ског о б е з б еђењ а н ије з а ш т и т а са мог опе ра т е ра, оно мо же да сл у ж и к а о под с т и цај опе ра те ру да сма њи ри зик од еко ло шке ште те. 64 У ци љу де фи ни са ња ми ни мал них ли ми та фи нан сиј ског обезбеђења предви ђе ног ч л. 11 Про т о ко ла, опа сне а к т и в но с т и су г ру п и са не у т ри ка т е г о ри је (ка те го ри ја А, Б и Ц), пре ма сте пе ну њи хо ве опа сно сти. Ми ни мал на фи нансиј ска обез бе ђе ња за три ка те го ри је опа сних ак тив но сти су сле де ћа за опасне ак тив но сти ко је су свр стане у категорију А ми ни мал но обез бе ђе ње из но - си 2.5 ми ли о на је ди ни ца, док за опа сне ак тив но сти из ка те го ри ја Б и Ц из носи 10 м и л и о на је д и н и ца. 65 М ин има лн и л им ит и з а фина нси ј ск а обе збеђењ а би ће ре дов но ре ви ди ра ни од стра не Уго вор ни ца при че му ће се у об зир узимат и ри зи ц и опа сн и х ак т и в но с т и као и п ри ро да, ко л и ч ина и својс т ва опасн и х су п станц и које су п рису тне и л и мог у бит и п ри су т не у та к ви м ак т и в но ст и ма. 66 3. ЗА К ЉУ Ч А К Ки јев ски про то кол има не ко ли ко ка рак те ри сти ка. Пр во, иден ти фи ка - ц и ја за г а ђи ва ча је оси г у ра на п у т ем п ре т по с т а в ке од г о вор но с т и, је р за ш т е т у 61 Ви д. P. D a s c a lo p o u lo u - Li v a d a, A. Kol l i o p o u lo s, 333. 62 Чл. 11(1) Про то ко ла. 63 О о с и г у р а њу к од е к о л о ш к и х ш т ет а в и д. В л а д и м и р М а р ј а н с к и, По ј а м, в р с т е и основ на обе леж ја оси гу ра ња од еко ло шких ште та, Збор ник ра до ва ПФНС, 3/2011, 570-572. 64 Вид. Liab ili t y fo r E nv ir o nm e nt a l D am age i n E as t e r n E ur op e, C auc as u s a n d C e nt r a l A si a ( EEC C A): I m p l e m e n t a t i o n o f G o o d In t e r n a t i o n a l P r a c t i c e s, 25. 65 Вид. Дру ги део Анек са II Про то ко ла. 66 Вид. чл. 11(2) Про то ко ла. 591