ISSN 1821-1550 Година III, Број 129 Излазе четвртком Цена 50 дин. www.kragujevacke.rs 27. октобар 2011. године 9 7 7 1 8 2 1 1 5 5 0 0 2 SMENA DIREKTORA DOMA ZDRAVQA Суђење за аферу «Индекс» Само декан није ОДГОВАРАО Odlazak uz dobre ocene страна 7. U POSETI FIJATOVOJ FABRICI U POQSKOJ Promena mentaliteta - put do uspeha страна 8. ISTRA@IVAWE @IVOG SVETA JEZERA U [UMARICAMA Stawe dobro, mo`e jo{ boqe страна 14.
2 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 27. октобар 2011. www.kragujevacke.rs Отварање ДРУГА СТРАНА Bira~ Iznemogli Пише Драган Рајичић АНКЕТА ДА ЛИ СТЕ ПРАТИЛИ НЕКУ ПРЕДСТАВУ СА ОКТОБАРСКИХ СВЕЧАНОСТИ? Milinko Ivanovi}, muzi~ar: - Da, bio je veliki izbor, najvi{e me je interesovao KRAF. Katarina Kruni}, u~enica: - Nisam gledala predstave i filmove, ali prenos Velikog {kolskog ~asa jesam. Mihajlo Mihajlovi}, student ekonomije: - Za izlaske treba lepo odelo, para i vremena. Dragan Gogi}, student ekonomije: - Kad nema hleba narodu nije do igara. Rajko Simi}, domar: - Ja gledam samo fudbal na televiziji i ~uvam unuke. Mirjana Stanojevi}, prodava~ica: - Obaveze na poslu ne dozvoqavaju mi da izlazim. Karikatura: Goran Milenkovi} M. Igwatovi} Damir Niki}, autolimar: - Jurim posao, nije mi do zabave. Tomislav Pantovi}, ma{inski in`ewer: - Posao, posao, posao... Dobrija Haxijevski, dipl. ekonomista: - Informisawe o predstavama bilo je, kao uvek, lo{e. U na{im najtira`nijim novinama za oko mi je zapala slede}a ~ituqa: S dubokim bolom obave{tavam nadle`ne organe, sve politi~ke partije i {iru zajednicu da je ju~e, posle duge i te{ke bolesti, u najboqim godinama preminuo moj izborni glas. Wegove posmrtne ostatke polo`i}u dana tog i tog u gradsku kanalizaciju. Pozivam svu ~estitu bra}u Srbe i sestre Srpkiwe da prisustvuju ovom tu`nom ~inu. Duboko o`alo{}eni Bira~ Iznemogli. Kao novinar od akcije, odmah sam odlu~io da potra`im gospodina Iznemoglog i da sa wim napravim razgovor za ove novine u kome bi on detaqnije objasnio ovu neobi~nu tragediju koja ga je zadesila. Prona{ao sam ga uz pomo} wegovih kom{ija. - Dole je kod centralnog kontejnera. Lako }e{ ga poznati jer je on jedan od nas - objasnili su mi. Nakon {to sam mu izjavio sau~e{}e, zamolio sam ga da mi objasni od ~ega je, zapravo, umro wegov izborni glas. Vidno potresen, u dubokoj crnini, gospodin Bira~ Iznemogli je otvorio svoju du{u: - Umro je, mu~enik, Bog da mu du{u prosti, od la`nih obe}awa. Gutao ih gutao i na kraju krepao od gladi. Godinama je od toga bolovao i jednom je morao da mu do e kraj... Do skora se nekako i dr`ao, ali kad su ovih dana opet po~eli da ga sale}u sve isti oni koji su wegovo poverewe bezbroj puta pretvorili u prah i pepeo, pao je u postequ i iz we vi{e nije ni ustao. Metabolizam su mu na~isto upropastili: od jednih je dobijao proliv, a od drugih zatvor... Ma, namu~io se, ka`em ti. Zanimalo me za{to je gospodin Iznemogli svoj izborni glas sahranio ba{ u gradskoj kanalizaciji? - To je bila wegova posledwa `eqa. Dvoumio se, dodu{e, izme u gradske kanalizacije i jedne obli`we septi~ke jame, ali je na kraju izabrao ovo prvo jer je septi~ka jama ve} puna sli~nih slu~ajeva. Va`no mu je samo bilo da nikad vi{e ne zavr{i u srpskoj bira~koj kutiji jer odatle jo{ niko nije vaskrsao. Da li je poku{avao neko le~ewe, interesovao sam se daqe kod mog ucveqenog sagovornika. Iznemogli je duboko uzdahnuo, a zatim nastavio ovaj tu`an istorijat: - Vodio sam ga i kod psihijatra kad je uvideo da je i na posledwim izborima uzalud silazio u onu bira~ku kutiju. Malo je falilo da mu jo{ u woj glave do u ostaci pora`enih snaga. Doktor mu je zabranio da ~ita novine, da gleda televiziju i slu{a radio, ali on bez toga nije dugo izdr`ao. - Kako }u da znam - govorio je - da li su me ovi za koje sam se izjasnio uveli u Evropu, ako se toliko izolujem? I eto! Kad glaso`deri po~e{e ovu novu kampawu, on gledaju}i u televizor pade u postequ. Daqe sam ti rekao {ta je bilo. To sam zapisao, ali `eleo sam da znam i da li je pokojnik ostavio nekog za sobom. - Nikog sem mene! Ja sam se jedini i starao o wemu - nastavi gospodin Bira~ Iznemogli svoju tu`nu ispovest. - A i on je meni bio sve. U wega sam polagao onoliku nadu dok sam ga bezbroj puta spu{tao u bira~ku kutiju. Sad mi je jasno da bi bilo boqe da sam ga odmah gurnuo u kanalizaciju, da se siroma ne mu~i uzalud ovolike godine, od jedne do druge izborne prevare. Boqe da sam ga ja tako odmah sam ubio nego {to sam dozvolio ne~astivima da ga ovoliko mrcvare. Ostalo mi jo{ da ~ujem {ta }e o`alo{}eni gospodin Bira~ Iznemogli da uradi onog dana kada budu odr`ani novi izbori? Tada }u - objasnio mi je - prvo da odem u crkvu i zapalim sve}u svom pokojnom glasu, a posle }u negde na pecawe... Ako riba bude dobro radila, mo`da i zaboravim na tragediju koja me zadesila!
www.kragujevacke.rs У жижи Четвртак, 27. октобар 2011. КРАГУЈЕВАЧКЕ 3 Пише Милош Пантић Иz me ne za ko na ko je su o mo gu }i le da op {ti- ne i gra do vi od 1. okto bra do bi ja ju 80 po - sto od u pla }e nih po - re za na za ra de, u me sto do sa da {wih 40, predsta vqa ju ve li ki do bi tak za lo - kal ne u pra ve, a iz ve de na je i ra ~u ni ca ko li ko }e sva ~i ja grad ska ka sa na kon o vo ga bi ti te- `a. Ali, zbog iz u zet no kom pli - ko va nog si ste ma u pla te po re za na za ra de u Sr bi ji i ~i we ni ce da se mno ga pred u ze }a ne pri dr - `a va ju di sci pli no va no za kon - ske o ba ve ze mo `e se de si ti da ne ke op {ti ne, po go to vu one ma - we raz vi je ne, o sta nu bez znat nog de la u kal ku li sa nog do bit ka. Na to je u ka za lo is tra `i va we ko je je pro le tos o ba vio Fond za raz voj e ko nom ske na u ke FREN iz Be o gra da, a po ko me je dan broj pred u ze }a kr {i za kon i po re ze na za ra de ne u pla }u je na po seb - ne ra ~u ne u me sta pre bi va li {ta svo jih rad ni ka, ve} na ra ~un op - {ti ne gde je se di {te fir me. Na o vaj na ~in o {te}e ne su ma we op - {ti ne na ra ~un ve li kih, jer su se di {ta fir mi vi {e lo ci ra na u ve }im gra do vi ma, pa su ne raz - vi je ni je op {ti ne zbog to ga, pre - ma pre o ce ni FREN-a, us kra }e ne za oko 10 od sto pri ho da ko je bi, da je sve po za ko nu, tre ba lo da u - be ru. Fi li ja la ne ma e vi den ci ju Pre ma ob ja {we wu Ni ko le Alti par ma ko va, sa rad ni ka FRENa, fir me pri be ga va ju kr {e wu pr o pi sa za to {to im je lak {e i jef ti ni je da ove po re ze ne u pla - }u ju na vi {e stru ke ra ~u ne za sva kog za po sle nog u op {ti nu wego vog pre bi va li {ta. Tro {ko vi ko je pred u ze }a i ma ju zbog ta kvog na ~i na u pla te do sti `u oko 500 mi li o na di na ra go di {we, pa mno ge fir me jed no stav no u pla - te o vaj iz nos na je dan ra ~un, u op {ti nu gde je re gi stro va no se - di {te pred u ze }a. Ka ko to funk ci o ni {e na pri - me ru Kra gu jev - ca, ko ji e vi dent no ne spa da u ma we i ne raz vi - je ne op {ti ne, ali ima mno go fir mi ~i je je se di {te van gra da, a ov de i - ma ju svo je rad ne je di ni ce, prodav ni ce i is po - sta ve, po ku {a li smo da sa zna mo u kra gu je va~ koj Fi li ja li Po re - ske u pra ve. Pre - ma po da ci ma iz Fi li ja le, ko ja po kri va pod ru- ~ je gra da, na o - voj te ri to ri ji re gi stro va no je 7.727 ak tiv nih po slo da va ca, od ~e ga je 6.437 pred u zet ni ka ZGRADA FILIJALE PORESKE UPRAVE U KRAGUJEVCU (vla sni ci rad - wi) i 1.290 prav nih li ca (pred- oni ne ma ju teh ni~ ke mo gu} no sti u ze }a). Po e vi den ci ji po re skih da iz vr {e se lek ci ju i o da bir pri ja va pre da tih 31. ja nu a ra ove po re skih ob ve zni ka ko ji ne po s- go di ne u tvr e no je da ovi po slo - tu pa ju po pro pi su. dav ci za po {qa va ju 45.960 radni ka, od ko jih je 39.797 stal no Fi li ja la ima po dat ke ka ko u - Na kon kret no pi ta we da li za po sle nih. pla }u ju po rez naj ve }i tro vin ski Me u tim, Fi li ja la u Kra gu - lan ci ko ji u Kra gu jev cu i ma ju jev cu ne ras po la `e po dat kom da ve li ke pro daj ne o bjek te i za po - li svi ovi po slo dav ci po {tu ju {qa va ju naj vi {e qu di, kao {to pro pi se i u pla }u ju po re ze na zara de pre ma me stu pre bi va li {ta Dis, a se di {te im je u Bo gra du, su Me tro, Ro da, I dea ili za po sle nih, od no sno da li i koli ko ima o nih ko ji pri be ga va ju da na ve de ne fir me ni su u wi ho - iz Fi li ja le nam je od go vo re no lak {em re {e wu i sred stva u pla - voj, ve} u e vi den ci ji Cen tra za }u ju u op {ti nu gde je se di {te ve li ke po re ske ob ve zni ke, ko ji fir me. Ob ja {we Fi li ja le je da je po seb na or ga ni za ci o na je di - KAKO SE UPLA ]UJU POREZI NA ZARADE Si stem bez kon tro le Istra`ivawe je pokazalo da ima firmi koje poreze na zarade upla }uju prema mestu gde je wihovo sedi {te, a ne u mesto prebivali {ta zaposlenog, kako je po zakonu. Mehanizmi kontrole ne postoje, pa tako ni kragujeva~ka Poreska uprava nema na ~ina da utvrdi gde upla }uju poreze velike kompanije koje ovde imaju zaposlene, a sedi {te im je van grada ni ca u o kvi ru Po re ske u pra - ve, pa je i sva ka vr sta kon tro le u wi ho voj nad - le `no sti. Pi ta we ka ko ove fir me u - pla }u ju po rez na za ra de svojih za po sle nih u Kra gu jev cu pro sle e no je iz Fi li ja le o - vom Cen tru, iz ko jeg smo do bi - li od go vor da je VELIKI TRGOVINSKI LANCI UPLA ]UJU POREZE PO ZAKONU u po stup ku kon tro le u tvr e no da ob ve zni ci Me tro, DIS i I - dea po {tu ju od red be pra vil ni - ka i po re ze u pla }u ju op {ti na ma na ko ji ma za po sle ni i ma ju prebi va li {te. Kon tra zah tev iz La po va Op {ti na La po vo je spe ci fi - ~an slu ~aj ka da je u pi ta wu u pla - ta po re za na za ra de. Ona je ste ma la i jo{ u vek je na re zvi je na, ali je je do bi la ve li ku fa bri ku a u strij ske kom pa ni je za pro iz - vod wu plo ~a stih me ta ri ja la Kro no {o an, ko ja u o vom tre - nut ku za po {qa va 160 rad ni ka, a u pla nu je da za po sli dvo stru ko vi {e. Pe dant ni A u stri jan ci stro go spro vo de pro pi se i po re ze na za ra de u pla }u ju u op {ti ne u koji ma je pre bi va li {te rad ni ka, {to kon kren to u o vom slu ~a ju zna ~i u 17 op {ti na, od Ba to ~i - ne i Kra gu jev ca, do Ni {a, U `i - ca i Pri je po qa, ka ko je na ve de no u spi sku ko ji nam je do sta vi la Fi li ja la Po re ske u pra ve u Svilajn cu, gde se vo di op {ti na La - po vo. Me u tim, ta pe dant nost ne od - go va ra op {ti ni La po vo, jer bi za wen bu xet mno go bo qe bi lo da se sva sred stva od po re za na zara de u pla }u ju u me stu se di {ta fir me, u La po vu. Pred sed nik PREDSEDNIK OP [TINE LAPOVO DRAGAN ZLATKOVI] TRA@I DA POREZI OSTAJU U OVOM MESTU op {ti ne Dra gan Zlat ko vi} u pu - tio je pred log Stal noj kon fe ne - ci ji gra do va Sr bi je SKGS da se za kon sko re {e we iz me ni i da se po re zi na za ra de u pla }u ju ta mo gde je se di {te fir me. On sma tra da bi to bi lo pra ved no, jer je op - {ti na La po vo da la ve li ke po - god no sti a u strij skoj kom pa ni ji da ov de iz gra di fa bri ku i od re - kla se mno gih pri ho da ko ji bi joj pro pa li, kao {to je pu na ce na u re e wa ze mqi {ta i lo kal ne tak se, pa bi bi lo po {te no da joj se to vra ti kroz po rez na za ra de, a ne da rad ni ci iz dru gih opp{ti na ko ji su se ov de za po - sli li te da `bi ne vu ku u svo je gra do ve. Stal na kon fe ren ci ja je po dr - `a la we gov pred log, ka `e Zlat - ko vi}, ali je Mla an Din ki}, ko ji je u to vr me bio mi ni star e - ko no mi je, re kao da to ne mo `e da pro e. O ~i gled no je da je in ten ci ja za ko na da u pla }i va wem po re za na za ra de ta mo gde za po sle ni `i vi od re e nu do bit ima we go - vo me sto sta no va wa, jer on ta mo ko ri sti jav ne i ko mu nal ne re - sur se ko je tre ba o dr `a va ti i raz vi ja ti. Za to ono {to bi u o - vom tre nut ku od go va ra lo La po vu sva ka ko ne bi od go va ra lo ve li - koj ve }i ni op {ti na u Sr bi ji. Ni ko la Al ti par ma kov iz FREN-a ima re {e we ka ko da se stvari u sistemu uplate pore za na za ra de do ve du u red, pri ~emu bi preduze }a u {tede la o grom ne tro {ko ve zbog uplata na vi {estruke ra ~une za po sle nih, a ma we op {ti ne do bi ja le ono {to im po za ko - nu pri pa da. To bi se po sti glo teh no lo {kim u na pre e wem obrade podataka u Poreskoj u- pra vi, od no sno u vo e wem centralizovanog sistema, pri ~e mu bi fir me u pla }i va le po re ze i do pri no se na je dan ra ~un, a tre zor na o sno vu po - reskih prijava razvrstavao u- pla te ta mo gde tre ba. НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ КРАГУЈЕВАЧКЕ Оснивач и издавач Јавност д.о.о., Крагујевац, Бранка Радичевића 9 Директор Анкица Весић Главни и одговорни уредник Мирослав Јовановић Редакција Милош Пантић (заменик гл. уредника), Маргита Цветковић, Слободан Цупарић, Гордана Божић, Милутин Ђевић, Елизабета Јовановић, Александар Јокићевић, Зоран Мишић, Марија Обреновић, Вук Павловић (уредник спорта, sport@kragujevacke.rs), Милош Игњатовић (фоторепортер) Графичка редакција Иван Танић, Александар Димитријевић, Драган Минаковић Сарадници Милутин Марковић, Горан Миленковић, Драган Рајичић, Јаворка Станојевић, Никола Стефановић, Мирослав Чер, Милорад Јевтовић Маркетинг Зоран Костић, Јелена Станковић, Миливоје Јевтић (marketing@kragujevacke.rs) Секретар редакције Дивна Драгутиновић Рачуноводство Душанка Танић Телефони 333-111, 333-116 и 337-326 Штампа ГРАФОСТИЛ Крагујевац e-mail: redakcija@kragujevacke.rs
4 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 27. октобар 2011. www.kragujevacke.rs Актуелно PREDSTAVNICI GRADOVA VESNIKA MIRA U KRAGUJEVCU Posvetiti se miru re ~ima i delom Пo vo dom o be le `a va wa se dam de se to go di {wi- ce od stre qa wa u [u m- aricama, Kragujevcu je ove godine poverena u- loga doma }ina 24. Generalne skup {tine Me- unarodne asocijacije gradova vesnika mira. Trodnevnom zasedawu od 19. do 21. ok to bra pri su stvo va - lo je 19 de le ga ci ja iz 14 ze ma qa Evrope, Afrike i Amerike. Plenar nu sed ni cu Iz vr {nog od bo ra ko ji ~i ne pred stav ni ci de se tak gradova iz celog sveta, me u kojima su Wu Hej ven, Mek si ko si ti, So ~i, Plonsk, A bi xan i dru gi, o - tvorio je predsednik Asopcijacije Al fred Mar der. Is ti ~u }i u lo gu lo kal nih za jed ni ca u promo vi sa wu an ti rat ne po li ti ke, Marder je rekao da glasovi lidera gra do va i op {ti na mo ra ju da po zi va ju na mir i prav du. - Nikada ranije, u dvadeset i ~etiri godine dugoj istoriji na {e ALFRED MARDER I VEROQUB STEVANOVI] Generalna skup {tina Asocijacije gradova vesnika mira usvojila je tekst Kragujeva~ke deklaracije, koji }e postati deo ba {tine Ujediwenih nacija. Ovim dokumentom ~lanice Asocijacije pozivaju vlade i {efove dr`ava da se posvete miru i re ~ima i delom organizacije, nije bilo tako va`no da se ujedinimo i zajedni~ki pokrenemo kampawe koje }e promovisa ti mir, re kao je Mar der. On je posebno naglasio ~iwenicu da je Generalna skup {tina Asocijacije gradova vesnika ovoga puta odr`ana u Kragujevcu gradu stradalniku u Dru gom svet skom ra tu i pod se tio da ~i tav svet zna da Kra - gujevac ve} decenijama brojnim mirovwa~kim manifestacijama, SEDNICA GENERALNE SKUP [TINE ASOCIJACIJE GRADOVA VESNIKA MIRA sna`no promovi {e antiratnu politiku. Poruku Generalnoj skup {tini u Kragujevcu poslao je i generalni sekretar Ujediwenih naci ja Ban Ki Mun. U woj je na ve de no da se Generalna skup {tina gradova vesnika mira odr`ana u doba velikih promena i izazova, te da zajedno moramo da napravimo plan akcije kako bi pomogli da budu }e generacije porastu u svetu odr`ivog mira, prosperiteta, slobode i pravde. Ovom prilikom usvojen je i tekst Kragujeva~ke deklaracije koja zagovara zna ~ajnije u ~e {}e lokalnih zajednica {irom sveta u kreirawu globalne politike mira, tolerancije i saradwe me u narodima i dr`avama. Ovaj dokument, koji }e postati deo ba {tine Ujediwenih nacija, poziva vlade i {efove dr`ava i rukovodstva me unarodnih i nacionalnih organizaci ja da se po sve te mi ru i re ~i ma i de lom, da dra sti~ no sma we i na kraju ukinu ulagawa u sredstva razarawa, a da konflikte i nesporazume re {avaju pregovorima i diplomatskim, mirovnim sredstvima. Osim deklaracije Generalna skup {tina je usvojila i izve {taje gradova i razmatrala mogu}nosti za suprotstavqawe sa lokalnog nivoa problemima kao {to je razoru- `awe. Simboli~nom sadwom drveta mira u Spomen parku, u neposrednoj blizini spomenika streqanim u ~enicima i profesorima, u prisustvu svih u ~esnika, okon ~ana je 24. Generalna skup {tina Me unarodne asocijacije gradova vesnika mira. Gradona ~elnik Kragujevca Veroqub Stevanovi} je tom prilikom najavio sadwu drvoreda mira u {umari~kom spomen-kompleksu. - Ni je mo gao da bu de sim bo li~ - niji zavr {etak Generalne sednice ne go {to je o vaj, na ze mqi i me stu koje je prirodni spomenik mira, zasaditi drvo mira. Velika je moja zahvalnost gradona ~elniku Kragu jev ca {to je o vim ~i nom u pot pu nio zna ~e we bor be za mir - re - kao je Al fred Mar der. Po zvani~nom zavr {teku zasedawa predstavnici Asocijacije izrazili su veliko zadovoqstvo i zahvalnost lokalnoj samoupravi i gra- anima Kragujevca na dobroj organizaciji i doprinosu grada u zalagawu za mir. Ina ~e, Me unarodna asocijacija gradova vesnika mira ima oko 100 ~la ni ca, a Kra gu je vac u ~estvuje u radu te organizacije od 1987. go di ne. G. BO@I]
www.kragujevacke.rs Актуелно Четвртак, 27. октобар 2011. КРАГУЈЕВАЧКЕ 5 SVETSKO PRIZNAWE REGIONALNOJ AGENCIJI ZA EKONOMSKI RAZVOJ Spremni za Evropu Дe se to go di {wi rad Re gi o nal ne a gen ci je za e ko nom ski raz voj [umadije i Pomoravqa i postignuti rezultati nagra eni su presti`nim priznawem na pr vom Svet skom fo ru mu re gi o nal nih raz voj nih a gen ci ja, ko ji je o dr `an po ~et kom ok to bra u [pa ni ji. O vaj ser ti fi kat po - tvrda je profesionalizma kraguje va~ ke a gen ci je, ko ja svo jim ra dom is pu wa va vi so ke kri te ri - jume Evropske unije. O vaj svet ski skup or ga ni zo van je u okviru me unarodnog programa, ko ji po ve zu je ze mqe i vla de tri kontinenta Ju`ne Amerike, Afrike i Evrope. Kriterijume za bo do va we pro pi sa la je E vrop ska a so ci ja ci ja raz voj nih a gen ci ja E u ra da, u part ner stvu sa or ga - nizacijom Ils Led, koja je osnova na uz fi nan sij sku po dr {ku Ujediwenih nacija i ~iji je ~lan od 2006. go di ne i raz voj na A gen - cija [umadije i Pomoravqa. DODELA PRIZNAWA U SEVIQI Na kon se dam go di na pro {le ne d- e qe o kon ~a na je sa rad wa Ju `no - mo rav ske re gi je iz ^e {ke i Re gi o nal ne a gen ci je za e ko nom - ski raz voj [u ma di je i Po mo ra - vqa. Za to vre me re a li zo va no je 67 pro je ka ta vred no sti 2,4 mi li - o na e vra, od ko jih je 23 bi lo ve - za no za krup ne in fra struk tur ne o bjek te. Na pri god noj sve ~a no sti tim po vo dom pred stav ni ci Ju - `no mo rav ske re gi je su pod se ti li da su ov de do {li sa za dat kom da po mog nu srp skom na ro du, ka ko ne bi po no vi li gre {ke ko je su oni u ~i ni li pri stu piv {i E vrop skoj u ni ji. - O se }a li smo o ba ve zu da se odu`imo va {em narodu i zato smo do {li ovde. @eleli smo da pre ne se mo na {e is ku stvo i da pre ko Re gi o - nalne agencije, koja je upravqa la fon dom, re a li zu je mo pro jek te ko ji }e do pri ne ti e ko nom skom raz vo ju [u ma - di je. Ovo ni je kraj, ve} no vi po ~e tak u na {im od no si ma i nastavak saradwe sa lokalnim sa mo u pra va ma i u la ga - we u no ve pro jek te, re kao je Vladimir Gaspar, predstavnik Ju`nomoravske regije. To kom o vih go di na Re gi - o nal na a gen ci ja je i ma la za da tak da u pra vqa raz voj - nim fon dom ko ji je na go - di {wem ni vou iz no sio od 300 do 500 hi qa da e vra, ali je po sled we dve go di ne sma - wen na oko 150 hi qa da e vra. Me u stotinama agencija sa tri kontinenta komisija se jednoglasno slo`ila da jedino kragujeva~ka razvojna agencija zadovoqava sve standarde koje propisuje Evropska unija Me u stotinama agencija sa tri kontineta, ~ije je ocewivawe rada trajalo tri meseca kroz razne upitnike, koje su sve agencije popuwa va le, ko mi si ja se jed no gla sno slo `i la da je di no kra gu je va~ ka raz voj na a gen ci ja, van a gen ci ja EU, zadovoqava sve standarde koje propisuje Evropska unija. Prema re ~ima direktorke kragujeva~ke agencije Jasminke Lukovi} Ja gli ~i}, ~la no vi ko mi si je su i sa mi bi li pri jat no iz ne na - eni tom ~iwenicom, pa su odlu- ~i li da na pr vom me u na rod nom forumu na {oj agenciji uru ~e ovo zna ~ajno priznawe. - Pri zna we je li~ no u ru ~io predsednik Evropske asocijacije Di rek tor ka Re gi o nal ne a gen ci je Ja smin ka Lu ko vi} Ja gli ~i} je na gla si la da je ovo bi la dra go - ce na sa rad wa ko ja je do ne la vi - {e stru ku ko rist o voj te ri tori ji. Ona se ne o gle da is kqu ~i - vo kroz o bim u lo `e nih sred sta va u pro jek te, ve} je pru `i la mo - gu} nost Re gi o nal noj a gen ci ji da kroz u pra vqa we fon dom po mog - ne lo kal nim sa mo u pra va ma da o - vla da ju svim pro ce du ra ma, ka ko pi sa wa, ta ko i u pra vqa wa projek ti ma po stan dar di ma ko je po - sta vqa E vrop ska u ni ja. I sto ta ko, jed no go di {wi stu dij ski re gi o nal nih a gen ci - ja Kri sti jan Sa un - blens i to je ve li ka ~ast, s ob zi rom da je na {a agencija jedina me u 11 raz voj nih a - gencija u Srbiji koja je bi la po zva na da u - ~estvuje na ovom forumu i jedina me u 60 agencija sa tri kontinenta koja je dobila ovo pri zna we. Sma tram da ono pri pa - da svima nama na {im osniva ~ima, gra du Kra gu jev cu, o sta lim lo kal nim sa mo u pra va ma, kao i svim na {im partnerima i preduzet ni ci ma ko ji u ~e stvu ju u projek ti ma, ali i za po sle ni ma u a gen ci ji ko ji no se naj ve }i te ret sva ko dnev nih ak tiv no sti, ka `e Ja smin ka Lu ko vi} Ja gli ~i}. Ona podse }a da je Regionalna a- gen ci ja od svog o sni va wa pre de - set godina sara ivala sa brojnim e vrop skim in sti tu ci ja ma i bi la direktan partner Evropske agencije za rekonstrukciju. Ta ko e, pr va je in sti tu ci ja na te ri to ri ji Sr bi je ko ja je pot pi - sala ugovor sa delegacijom Evropske ko mi si je i kre nu la u re a - lizaciju propjekata sa EU. - Iza nas su de se ti ne pro je ka - ta ko je je fi nan si ra la EU, a od - no si li su se na po dr {ku i raz voj ma lih i sred wih pred u ze }a i pod sti ca we i ja ~a we pri vat nog ZAVR [ENA SARADWA JU@NOMORAVSKE REGIJE I REGIONALNE AGENCIJE Sledi novi po ~etak Tokom sedmogodi {we saradwe Ju`nomoravske regije iz ^e {ke i Regionalne agencije za razvoj [umadije i Pomoravqa realizovano je 67 projekata vrednosti 2,4 miliona evra bo ra vak u Br nu o mo gu }io je za po - sle ni ma u A gen ci ji da se ob u ~e i us po sta ve kon tak te sa ko le ga ma u tom gra du. - Regionalna razvojna agencija iz Br na mo `e da nam bu de do bar partner u kori {}ewu sredstava e- vrop skih fon do va, a kroz tran - sna ci o nal ne ob li ke sa rad we dve te ri to ri je mo `e mo po ve zi va ti vi {e nivoa, rekla je Jasminka Luko vi} Ja gli ~i}. Ona je na gla si la da su o sim finansijske pomo }i jo{ zna ~ajniji bi li od la sci pred stav ni ka lo - kalnih samouprava u Brno, {to je REKONSTRUKCIJU SOKOLANE FINANSIRALA JE JU@NOMORAVSKA REGIJA JASMINKA JAGLI^I] LUKOVI] SA PRIZNAWEM bi zni sa. Iz to ga je i na sta la sa - rad wa i sa Ju `no mo rav skom re - gi jom ko ja je tra `i la po u zda nog part ne ra ko me }e po ve ri ti na u - pra vqa we ve li ka sred stva, a ko ji je u pu }en u pro ce du re EU i ko ji je i mao is ku stva u im ple men ta - ci ji pro je ka ta, ob ja {wa va direk tor ka raz voj ne a gen ci je u Kra gu jev cu. Sva ki pro je kat zna ~io je i go - di {wu reviziju i kontrolu utro- {e nih sred sta va, a po ne kad su o sim do ma }ih an ga `o va ne i eks - ter ne re vi zor ske ku }e. Na {a sa - go vor ni ca na gla {a va da za o vih deset godina nije bilo ni dinara nenamenski utro {enih sredstava i da je sve {to je do {lo u A gen ci - ju o ti {lo ta mo gde tre ba. Tokom desetogodi {weg rada Regi o nal na a gen ci ja za e ko nom ski raz voj o bez be di la je sred stva za oko 8.000 pred u zet ni ka, po dr `a - la otvarawe 1.600 radnih mesta i organizovala obuke za 4.700 polaznika. G. BO@I] doprinelo stvarawu jo{ ~vr {}ih ve za iz me u dva na ro da. Tre ba podsetiti da su me u brojnim infra struk tur nim pro jek ti ma u {u ma dij skim op {ti na ma iz gra - e ni o bjek ti vo do snab de va wa, centri za recikla`u, pre ~ista ~i ot pad nih vo da, pu te vi i sa o bra - }aj ni ce. Re kon stru i sa ni su i mnogi {kolski objekti, ambulante, ob da ni {ta i na ba vqe na vred - na oprema. Brojni projekti bili su posve- }eni raznim edukacijama i usavr- {a va wu u ~e ni ka kroz na bav ku o pre me ne op hod ne za sti ca we stru~ nih zna wa i o ba vqa we profesionalne prakse. Samo u Kragujevcu kroz direktnu fi nan sij sku po dr {ku re kon - stru i sa na je U ni ver zi tet ska bi - bli o te ka, zgra da So ko la ne, Bo ta - ni~ ka ba {ta, fil te ri za pre ~i - {}a va we ot pad nih vo da u Cve to jev cu. Za vr {e tak du go di {we sa rad we sa Re gi o nal nom a gen ci jom i sto - vre me no je i no vi po ~e tak, na gla - si li su pred stav ni ci Ju `no mo - rav ske re gi je. To, prak ti~ - no, zna ~i da }e i na red nih go di na sa ra i va ti sa lo kal - nim sa mo u pra va ma u [u ma - di ji i da je ve} sa da iz ve sno da }e i 2012. go di ne bi ti u - la ga wa u pro jek te ko je pred - lo `e op {ti ne i pri hva ti Ju `no mo rav ski re gi on. Naja vqe no je da }e pri o ri tet i ma ti o bra zo va we, jer u la - ga we u mla de sma tra ju naj - per spek tiv ni jim de lom du go go di {we sa rad we. Za ni - mqi vo je da, tre nut no, u Kra gu jev cu 60 po la zni ka po - ha a na sta vu ~e {kog je zi ka, a naj ta len to va ni ji me u wi - ma na sta vi }e {ko lo va we u ^e {koj. Ne }e bi ti za ne ma - re ne ni dru ge o bla sti, ali }e wi ho va re a li za ci ja za vi - si ti is kqu ~i vo od po tre ba op {ti na. G. BO@I] ЛИЧНИ СТАВ Crveno i crno Пише Боривоје Радић Kao i sva kog ok to bra, i o vih da na slu {amo i gledamo rasprave o fa- {izmu i antifa {isti~koj borbi. Podse }aju nas na sve pogubnosti fa- {isti~ke ideologije i na ogromna zla ko ja je ona pro iz ve la. I do bro je {to se to ~i ni, zbog du ga pre ma vi - {emilionskim `rtvama i zbog opome ne da se ni ka da vi {e ta ko ne {to ne sme ponoviti. I ovo nare ~eno nije sporno. Kao {to ne ma spo ra oko to ga da smo se prema fa {izmu odavno jasno odredi li i da u Sr bi ji go to vo i da ne po - stoje zna ~ajniji elementi ove ideologije i prakse. Haj de da raz ja sni mo ono {to je sporno. Da vi di mo ko su to u Sr bi ji a ti - fa {i sti i {ta se sve kod skri va is - pod te naizgled pitome povr {ine. U Britaniji, Francuskoj, Italiji, pa i Americi, sasvim smo sigurni ko su antifa {isti. A u Srbiji? Kod nas je antifa {ista prononsirani komunista, ostali su iskqu ~eni, mada antifa {isti~ka ustrojba u Evropi, na pri mer, ne sa mo da ne sta vqa znak jednakosti sa komunizmom kao ideologijom, ve} joj se kao izrazito totalitarnoj o {tro suprotstavqa. Doktirna kazni, ubij, likvidiraj oponente, oformi Gulage i Gole otoke, li ~i na ne {to dru go, re klo bi se. Ali to ne zna ~i da ko mu ni sta ne mo - `e bi ti an fa {i sta, a zna ~i da mo `e biti i zlo ~inac u ime ideologije, ba{ kao i fa {i sta. U civilizovanom svetu antifa- {izam je pokret koji dopu {ta politi~ko opredeqewe. Kod nas - ne. Iako smo `i ve li u i lu zi ji da }e nam, ako ne svest, ono nivo op {teg obrazovawa bi ti ne {to ve }i, sve do ~i nam to i ovaj oktobar i ceremonije oko antifa {isti~ke borbe. Na `alost, jo{ `ivimo uz juna~koga sina koga ne sme ni pa kao klet....na{ ju na~ ki sin - predsednik prigrlio je maj ~icu Rusiju ~ije Kozake, Kavka`ane, petokrake, perestrojke i ostalo gledamo vaseclog oktobra, sve podse- }aju }i se na antifa {isti~ku borbu, pri tom zaboravqaju }i {ta su toj borbi u Srbiji pru`ili ostali tradicionalni saveznici koji nisu komunisti. Na antifa {izam se ni ovog oktobra, na `alost, nismo osvrnuli, ali smo jo{ jednom videli koliko mo`emo biti podanici, blazirano ceremonijalni (sa sve ve~nom vatrom), retrogradni, nepismeni i dosadni. I ko li ko se kroz sve ovo u pi we mo da maj ~icu Rusiju ponovo prigrlimo na na {a komunisti~ka nedra o`ivqena polovinom 90- ih novcem iz Evrope i obu ~enim u odela koja nisu ruska. Zbog ta kvog sta va i tih na da wa mi ni devedesetih godina nismo iskoristili priliku, manuli se komunisti~ke i devetnestovekovne nacionalno- romanti ~arske politike i po- {li putem demokratskih evropskih dr `a va, kao {to su to u ~i ni le sve ze - mqe isto~ne Evrope. Umesto toga iznedrili smo vo u koji je poku {ao da o`ivi mrtvaca i svima doka`e da komunizam ipak mo`e opstati. I zna se ka ko smo pro {li. Ali, u ti sak je da nam ni to nije bilo dovoqno iskustvo, pa i sa da kao dr `a va i dru {tvo u celini imamo tolerantan stav prema ta kvim i de ja ma i ni ka ko da ih se otarasimo. Ho }emo li kona~no istinski ra{ ~istiti sa ostacima komunisti~ke ideologije nije samo formalno pitawe, ono je, kao {to se vidi, od su {tinskog zna ~aja za napre dak ze mqe. Tre ba se na da ti da }e - mo uskoro u tome uspeti, u protivnom preti nam daqe tumarawe, kako u sre ivawu dr`ave, tako i po evropskoj politi~koj sceni, tumarawe po mraku u kojem svakako ne smemo jo{ dugo ostati. (Autor je predsednik nevladine organizacije Centar za regionalizam)
6 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 27. октобар 2011. www.kragujevacke.rs Догађања JKP GRADSKA GROBQA I ZVANI^NO MONOPOLISTA Ka zna mo ra da se pla ti Upravni sud potvrdio odluku Komisije za za {titu konkurencije da je preduze }e Gradska grobqa zloupotrebilo monopolski po lo `aj, ta ko da je ka zna od 2,7 mi li o na ne - izbe`na. Za Studiju ovda {weg Ekonomskog fakulteta, koja je utvrdila monopolski polo`aj, preduze }e je trebalo da plati jo{ dva miliona dinara, pe je ulo`ena `alba i na taj iz nos, ali od lu ka pa `al bi jo{ ni je stigla. Ka`weni ne odustaju od tvrdwe da na ovaj na ~in Beograd vr {i politi~ki pritisak na lokalnu samoupravu Пише Александар Јокићевић Кragujevac je prvi grad u Srbiji sa zvani~nom potvrdom i izre ~enom nov ~anom kaznom od 2,7 miliona dinara za jedno grad sko jav no ko mu - nalno preduze }e, jer je monopolista na tr`i {tu i taj polo`aj je zloupotrebilo. Naime, U- pravni sud u Beogradu je potvrdio da su Gradska grobqa zloupotrebila dominantan polo`aj na tr`i- {tu izdavawa i zakupa grobnih me sta, sa op {te no je iz tog su da. U sa op {tewu se na vo di da je U p- rav ni sud 22. sep tem bra kao ne o - snovanu odbio `albu JKP Gradska grobqa iz Kragujevca podnetu protiv re {ewa Komisije za za {titu konkurencije. Upravni sud je u presudi ocenio da je pravilna odluka Komisije za za {titu konkurencije kojom je utvr eno da su Gradska grobqa zloupotrebila dominantni polo`aj. Navodi se da je Komisija pravilno ocenila postojawe zabrawenog vezivawa, odnosno radwi suprotnih odredbama Zakonu o za {titi konkurencije. Time je korisnik usluga primoran da zakqu ~ewem ugovora o zakupu grobnog mesta na izdvojenom podru~ju grobqa Bozman sa Gradskim grobqima zakqu ~i i ugovor SUD NIJE PRIHVATIO VE [TA^EWE - DRAGAN RADOVI] Za po sle ni u kra gu je va~ kom In sti tu tu za jav - no zdrav qe, ko ji {traj ku ju sko ro me sec da - na, od pro {le ne deqe ra di ka li zo va li su pro test i za tvo ri li vra ta In sti tu ta za direk to ra Dra goqu ba \o ki }a. Ovu od lu ku do - ne li su na kon {to su u Mi ni str stvu zdrav qa o ba ve {te ni da se ne zna po u zda no ka da }e se na dnev nom re du Vla de raz ma tra ti i ni ci ja - ti va U prav nog od bo ra o sme ni di rek to ra \o - ki }a. [traj ka ~e je u In sti tu tu pro {le ne deqe posetio ministar zdravqa Zoran Stankovi}, ko ji se ne o ~e ki va no po ja vio u Kra gu jev cu. Po sle raz go vo ra sa mi ni strom i di rek to - rom, kojeg su {trajka ~i nakratko pustili da u e, usred no }i wegovu kancelariju napusti - le su i dve dok tor ke lo jal ne \o ki }u, dok su {trajka ~i ostali u zgradi. o izradi i postavqawu nadgrobnog obele`ja i ugovor o izvo ewu radova koji se odnosi na izradu i postavqawe opsega, {to je uslovqavawe izbora lokacije sa izradom spomenika. Kazna od 2,7 milona dinara koju je izrekla Komisija za za {titu konkurencije postala je time neizbe`na. Za Studiju ovda {weg Ekonomskog fakulteta, koju je naru ~ila beogradska Komisija, ~ime je i potvr en monopolski polo- `aj, preduze }e je trebalo da plati jo{ dva miliona dinara. Istom sudu je na o vaj iz nos u lo `e na `al ba, ali kona~na odluka jo{ uvek nije stigla. Prema re ~ima direktora Gradskih grobaqa Dragana Radovi }a ne tre ba sum wa ti da je i bez tog dodatnog iznosa koji treba platiti egzistencija zaposlenih pla- }awem kazne ugro`ena. Zato je Komisiji za za {titu konkurencije u pu tio mol bu da se ka zna od 2,7 mi - liona dinara uplati na vi {e rata. ^udne odluke - Ne `e lim da se ba vim po li ti - kom, ali odluka Upravnog suda je doneta bez ve {ta ~ewa koje smo tra- `ili, a Komisija za za {titu konkurencije je utvrdila {ta je u tvr di la bez to ga da nam se bi lo ko obratio. Naru ~ili su Studiju Ekonomskog fakulteta, koja je potvrdi la mo no pol, a ni smo zna li da je bi lo ko do la zio na gro bqe Bo zman i izbrojao spomenike. Ina ~e, mi smo u tvr di li da je u ~e {}e na - {ih nadgrobnih spomenika ne {to is pod 39 od sto, {to zna ~i da ni smo zloupotrebili polo`aj na tr`i- {tu. Naravno, mi smo uputili vi- {e poziva Komisiji za za {titu konkurencije da taj posao zajedno obavimo, me utim, nisu se odazvali, ka`e Radovi}. - Ni smo se sla ga li sa od lu kom Komisije, jer nije uzela u obzir sve relevantne podatke. Ako se zna da osim Bozmana preduze }e gazduje Varo {kim, Palilulskim i Su {i~ kim gro bqem, on da se te iz - dvojene parcele odnose na ukupno GROBQE BOZMAN POD LUPOM UPRAVNOG SUDA 2,6 od sto svih grob nih me sta. Za - {to je sa mo Bo zman gro bqe u ze to kao merilo, pita Radovi}. Me u tim, ve} u sa mom re {ewu Komisije za za {titu konkurencije sto ji da je na Bo zma nu u pe ri o - du od 2005. do 2009. go di ne iz da to u za kup oko 90 od sto grob nih me sta u od no su na u ku pan broj grob nih mesta izdatih na gradskim grobqima u Kra gu jev cu, dok su na o sta lim grobqima samo sporadi~no davana u za kup grob na me sta. Raz log je jednostavan: na ostalim grobqima vi- {e ne ma me sta za {i rewe, i a ko Radovi} ka`e da se sahrane obavqaju i na ostalim grobqima. Zapravo, kada je re~ o uspostavqawu ekskluzivnih parcela i grobnih mesta, Radovi} obja {wava da je izdvajawe parcela rezultat `eqe pojedinih gra ana da zakupe grob na me sta pre ko re da, to jest, na parcelama koje su blizu saobra }ajnica unutar grobaqa i staza, kako bi i ma li boqi pri laz, ili, na primer, hlad drveta. Ina ~e, zanimqivo je da je cena za ku pa grob nih me sta na eks klu - ziv nim par ce la ma i sta kao i u slu ~a ju re dov nih par ce la. I a ko logika ka`e da je najjednostavnije bi lo po di }i ce nu me sta na o vim posebnim parcelama, Radovi} navo di da su u o vom pred u ze }u smatra li da je ovo naj boqi na ~in da se zadr`i jednoobraznost i izbegne po stav qawe sva ka kvih spo me - nika. Sve je politika Prijavu protiv Javno-komunalnog preduze }a Gradska grobqa, kao {to je poznato, pokrenuli su privatni kamenoresci, iako je sa wima jula 2010. godine potpisan spo ra zum, ka da je po ~e lo da se go v- ori o proveri koju pokre }e Komisija za za {titu konkurencije. ZATVORENA VRATA INSTITUTA Stop za direktora \oki }a ZA PACIJENTE ULAZ NIJE ZATVOREN Pred sed nik U prav nog od bo ra JKP Grad ska gro bqa De jan I - skre no vi}, pred stav nik gra da, je di rek tan. U op {te ne do vo di u sum wu pi tawe da li je sve {to se de {a va Kra gu jev cu i grad skim pred u ze }i ma po li ti ka. I skre - no vi} ka `e da se vi di o da kle ve - tar du va, mi sle }i na pri ti sak Be o gra da, od no sno, De mo krat ske stran ke na ak tu el nu grad sku vlast o li ~e nu u Za jed no za [u - ma di ju. Prema wegovim re ~ima, pored Varo {kog, Palilulskog, Su {i~kog i Bo zman gro bqa ko ji su po ve re - ni na upravqawe javno komunalnom preduze }u na teritoriji grada po sto ji jo{ 13 gro baqa. U {i rem o - kru `ewu Kra gu jev ca je jo{ 51 gro - bqe, i na svim tim gro bqi ma, poput seoskih, gazduju mesne zajednice i kancelarije. Na wima nema posebnih izdvojenih parcela i sve ih pokrivaju privatni kamenoresci. I pored toga, razgovaralo se sa pravnim zastupnikom kamenorezaca, postignut je dogovor da deo pored glavnih saobra }ajnica zadr- `i grad sko pred u ze }e, a oni da dobiju deo parcela pored staza. Smatralo se da je nesporazum prevazi en. - O kakvom monopolskom polo- `aju, onda, govorimo. Pored toliko grobaqa gde privatni kamenoresci, slobodno se mo`e re }i, imaju prednost, za Komisiju za za {titu konkurencije reper je Bozman. Sve ima politi~ku pozadinu, fa - mozna regulatorna tela mogu da rade ovo {to ra de jav no ko mu nal nim preduze }ima grada Kragujevca, kategori ~an je Iskrenovi}. S obzirom da su na ~e lu Po re ske u pra ve i institucija koje vr {e kontrolu uglavnom kadrovi Demokratske stranke, po Iskrenovi }u, jasno je ko sto ji iza sve ga. - Mi ni star ni je bio si gu ran da li }e Vla - da razgovarati o razre {ewu ovog ili mo`da na red nog ~e tvrt ka, {to je pre li lo kap u ~a - {i na {eg ne za do voqstva. O ~e ki va li smo mno go br `e re {ewe, jer smo ~e tvr tu ne dequ u {traj ku, bez pla ta, za {ta {traj ka~ ki od - bor vi {e ne mo `e da bu de od go vo ran, re kla je dr Dragana Ivanovi}, predsednica [traj ka~ kog od bo ra, ob ja {wa va ju }i da su {traj - ka ~i ne za do voqni di rek to rom, prof. dr Dragoqubom \oki }em, ~ije je razre {ewe Mini star stvu zdrav qa Sr bi je pre dve ne deqe predlo`io Upravni odbor te ustanove. Zabranu ulaska direktoru objasnila je kao potrebu da ga za {tite od eventualnog fizi~kog napada ili provokacija {trajka ~a, koji su na i vi ci str pqewa, zbog o du go vla ~ewa Vlade da re {i ovaj problem. Iako je propisan minimum procesa rada, u Institutu ka- `u da pri ma ju sve pa ci jen te, ali da prioritet imaju stariji od 65 godina, trudnice, porodiqe, deca, aci i studenti do 26 godina. G.B. Сedmog novembra ove godi ne is ti ~e ~e tvo ro - go di {wi man dat sada {woj di rek tor ki Doma zdravqa Kragujevac dr Rad mi li Ob ra - do vi}. Ona je `e le la da na tom rad nom me stu o sta ne, pa je, kao i jo{ ~e ti ri kan di da ta, kon ku ri sa la za ~el nu po zi ci ju, ali ni je do bi la po dr {ku U prav - nog odbora Doma zdravqa. Ve }inu gla so va Od bo ra, na sed ni ci o dr - `anoj 12. oktobra, nisu imali ni we ni pro tiv kan di da ti, pa je pred sed nik UO I van Ko pri vi ca Skup {tini grada, koji je osniva~ ove zdrav stve ne u sta no ve, u pu tio obave {tewe da ni jedan od kandida ta ko ji su kon ku ri sa li za du - `nost di rek to ra ni je i za bran. I sto vre me no, on je pred lo `io i da se i me nu je v. d. di rek to ra Do - ma, kako bi ova institucija mogla nesmetano da funkcioni {e. O o vo me bi na su tra {woj sedni ci tre ba lo da se iz ja sne i od - bor ni ci Skup {ti ne gra da, pred ko ji ma }e se na }i re {ewa o raz - re {ewu dr Radmile Obradovi} i i me no vawu dr Bra ni mir ke Svilar za vr {i o ca du `no sti di rek - to ra Do ma zdrav qa, ko ju je Skup {ti ni, na sed ni ci od 18. ok to - bra, predlo`ila odborni~ka grupa Ujediweni regioni Srbije. ^iwenica da dr Radmila Obradovi} nije dobila poverewe ~lano va U prav nog od bo ra Do ma zdrav qa u jav no sti se ra zli ~i to tu ma ~i, ma da se o we noj sme ni o - davno {u{kalo i ~esto pri ~alo ka ko we ne vi so ko ko ti ra ne ko le - ge iz G17 ni su mo gle da je od bra ne od namere gradona ~elnika da ona bu de smewe na. Ta pri ~a ni ka da ni je zva ni~ no po tvr e na, a glasawe Upravnog odbora dobro je do- {lo o ni ma ko ji tvr de da je o ~i gled no ka ko u ko a li ci ji Za j- ed no za [u ma di ju i G17 Plus, od - no sno u U je diwe nim re gi o ni ma Srbije, odnosi nisu ba{ najboqi, za {ta na la ze i mno ge dru ge pri - mere. Tre ba re }i da je I van Ko pri vi - ca, pred sed nik U prav nog od bo ra Do ma zdrav qa, ko ji je i o cewi vao rad dr Ob ra do vi} na pro {loj sednici UO i davao zeleno svetlo na kon kur su za iz bor di rek to - ra, ba{ ~o vek iz we ne stran ke, G 17 Plus. On ka `e ka ko mi sli da je dr Obradovi}, godinama u kontinu i te tu, sa vr {e no ra di la svoj po sao, ali da joj svi ~la no vi U p- ravnog odbora Doma zdravqa ipak nisu ukazali poverewe iz nekih Пo ko zna ko ji put u po - sledwih nekoliko meseci radnici putarskih preduze }a iz Kragujevca, Beograda, Ni- {a, Vrawa i No vog Sada u ponedeqak, 24. oktobra, protestovali su ispred zgrade Vlade Republike Srbije. Zahtevi okupqenih radnika preduze }a iz sastava Nibens grupe su isplata zaostalih zarada, deblokada ra ~una preduze }a i obustavqawe predste ~ajnog postupka. Ra ~uni preduze }a iz Nibens grupe blokirani su zbog dugova od 180 mi li o na e vra. Zbog to ga je sa bankama postignut dogovor o restrukturirawu preduze }a kroz ste- ~aj. Po ~etak tog postupka odlo`en je do kraja oktobra, a radnicima se duguju dve do ~etiri plate. Privredni sud u Beogradu 26. oktobra, kada je ovaj broj Kragujeva~kih bio u {tampariji, odlu ~ivao je da li }e preduze }a ove grupe oti }i u ste ~aj, ili }e nad wi ma bi ti po - krenut postupak reorganizacije i restrukturirawa. Prema posledwim informacija ma Pri vred ni sud je od bio zah - tev o restrukturirawu Preduze }a za pu te ve Ni{, pa }e to pred u - ze }e, pre ma iz ja va ma ~el ni ka Sin di ka ta pu ta ra Sr bi je, naj ve - rovatnije oti }i u ste ~aj. U po ne deqak su rad ni ci pet pu - tar skih pred u ze }a pre ki nu li pro te ste u Be o gra du, ali su na ja - vili da }e proteste nastaviti bez blokirawa puteva i saobra }ajni-
www.kragujevacke.rs Догађања Четвртак, 27. октобар 2011. КРАГУЈЕВАЧКЕ 7 SMENA DIREKTORA DOMA ZDRAVQA Od la zak uz do bre o ce ne Ni dr Rad mi la Ob ra do vi}, kao ni we na ~etiri protivkandidata, nisu dobila potrebnu ve }inu glasova Upravnog odbora Do ma zdrav qa, pa }e na ~e lu bi ti vr {i lac du`nosti direktora, a predlog je da to bude dr Branimirka Svilar svo jih raz lo ga. We mu ni su po z- na ti bi lo ~i ji li~ ni raz lo zi za ne po ve rewe, ni ti se na UO o to me ko men ta ri sa lo. Jed nom go di {we UO je o cewi vao wen rad i u vek su bile pozitivne ocene. Dr Ob ra do vi} ni je do bi la po - treb nu ve }i nu - tri od pet mo gu - DR BRANIMIRKA SVILAR, PREDLO@ENA ZA V. D. DI REK TO RA }ih glasova. Glasawe je, ina ~e, bilo taj no, ba{ iz raz lo ga da se ne bi uticalo na ~lanove. Nije bilo ni velike rasprave, ka`e na{ sagovornik. Ispostavilo se dr Radmila Obra do vi}, spe ci ja li sta ur gent ne me di ci ne, ali ni we ni pro tiv - kan di da ti ni su zadovoqili krite ri ju me, jer su do bi li po dva ili mawe gla so - va, zbog ~e ga }e konkurs biti ponovqen. Jedan od НОВИ МАНДАТ ДИРЕКТОРКИ АПОТЕКЕ КРАГУЈЕВАЦ Jednoglasno podr`ana Diplomirani farmaceut Mirjana Pro ti} po tre }i put na ~e lu Apoteka Kragujevac Za razliku od direktorke Doma zdravqa, koju o- vih dana ~eka odlazak iz direktorke foteqe, aktuelnu direktorku Apoteke Kragujevac Mirjanu Pro ti}, di plo mi ra nog far ma ce u ta, ~e ka no vi ponovqeni mandat. Ona je, ina ~e, izabrana u i- stom paketu, novembra 2007. godine, zajedno sa direktorom Hitne medicinske pomo }i i dr Radmilom Obradovi}, tako da im u isto vreme isti- ~u mandati. kan di da ta ni je do sta vio ni po - trebnu dokumenta ci ju - da ni je u su ko bu in te re sa i da se pro tiv we ga ne vo di krivi~ni postupak. Ostale prija ve su bi le u red ne i, po tvrd wi Ko pri - vice, postupalo se u sve mu u skla du sa Zakonom o zdravstvenoj za {titi. Ko su ostali lekari kji su konkurisali za di rek tor sku funk ci ju ni je po z- nato, jer predsednik UO ka `e da ni je u p- ut no sa o {ta va ti ko sve ni je pro {ao i zbog ~e ga. - Mo gu sa mo da ka `em da ge ne ral no ni je bi lo za mer ki na rad di rek tor ke Ob ra do vi}, jed no - stav no do go di lo se da ni je i ma la do voqno gla so va. Sva ko po na o sob zna za {to joj je dao ili ni je svoj glas. U prav ni od bor i ja li~ no smo za do voqni ra - dom i ru ko vo ewem di rek tor ke u pret - hod nom man da tu. O - ce ni li smo je naj vi {om mo gu }om o ce nom na pro {loj sed ni ci. Dom zdrav - qa je u we nom manda tu do bio a kre di - ta ci ju po pr vi put, pro gla {e na je u sta no vom sa naj - boqom or ga ni za ci jom ra da, i to ne sme da se za ne ma ri, ka `e I - Pre ma re ~i ma Qu bi ce \u rov qe vi}, prav ni - ce A po te ka Kra gu je vac, U prav ni od bor je jed no - gla sno i za brao Mir ja nu Pro ti}, na kon re gu lar no spro ve de nog jav nog kon kur sa i taj predlog je upu }en osniva ~u - Skup {tini grada. U tr ci za di rek tor sko me sto jo{ su bi le i biv {e di rek tor ke ove u sta no ve, Na de `da Ko ma di na- Savi} i Mirjana Josimovi}. Kon kurs je bio ob jav qen 9. sep tem bra u Ve - ~erwim no vo sti ma, bio je o tvo ren do 24. septembra, a odluku o poverewu Mirjani Proti} UO do neo je 14. ok to bra. I na ~e, Mir ja na Pro ti} Far ma ce ut ski fa - kul tet za vr {i la je 1978. go di ne na U ni ver zi - te tu Mar tin Lu ter u Ha leu, Ne ma~ koj. I ste go di ne se za po sli la u ov da {woj A po te kar skoj BEZ KOMENTARA - DR RADMILA OBRADOVI] van Ko pri vi ca. I na ~e, ka da je dr Radmila Obradovi} imenovana na tu funk ci ju pre ~e ti ri go di ne u sta no vi, kao pri prav nik, za tim kao {ef sme - ne, za me nik {e fa i na kra ju kao na ~el nik a po - te ke 21. ok to bar, gde je o sta la sve do 1994. go di ne. Na red ne dve go di ne ra di la je kao farma ce ut u pri vat noj far ma ce ut skoj fir mi i u pri vat noj a po te ci, da bi od 1996. do 1998. i ma - la i a po te ku u pri vat nom vla sni {tvu. Na funk ci ju di rek to ra A po te kar ske u sta no ve pr - vi put je i me no va na 1998. go di ne i na woj o sta - la ~e ti ri go di ne. Od 2002. do kra ja ma ja 2007. ra di la je naj pre u a po te ci Bre sni ca kao farma ce ut, a po sled we dve go di ne kao na ~el nik a - po te ke Er do gli ja. Od 25. ma ja do 6. no vem bra i ste go di ne o bav qa la je funk ci ju vr {i o ca du - `no sti A po te ke, a od ta da je na funk ci ji direk to ra te in sti tu ci je. (6. no vem bra 2007. godi ne) pi ta la se Re pu - bli ka i dru gi sa ziv U prav nog od bo ra, a u me uvremenu su te inge ren ci je spu{te ne na grad. Dr Ob ra do vi} se, da kle, vra }a po slu spe ci ja li ste ur gent ne medicine u okviru Doma zdrav qa ko jim }e rukovodi jo{ svega dese tak da na. [ta }e konkretno posle raditi i na ko jem me stu }e bi ti ras po re e na ni sa ma ni je zna la da nam ka `e, jer to za vi si od no vog ru ko vod stva. Wen ko men tar za ce lu si tu a ci ju je bio da ne ma ko men ta ra, uz o pa sku: Ni ka da ne }e mo }i da mi o du zmu znawe i dok tor sku di - plo mu. Pri vre me nu di ri - gentzsku pa li cu u Do - mu pre u ze }e dr Bra ni mir ka Svi lar, spe ci ja li sta in ter ne me di ci ne, ro e na 1954. go di ne u Vin kov - cima, u Hrvatskoj. Medi cin ski fa kul tet za vr {i la je 1979. go di ne u Be o - gra du. U pe ri o du od 1980. do 1991. godine radila je na mestu lekara op {te me di ci ne u Me di cin skom cen tru u Vin kov ci ma, a po tom u Zdrav stve nom cen tru u Vu ko va ru. Spe ci ja li za ci ju iz o bla sti inter ne me di ci ne za vr{ {i la je 1997. go di ne u Be o gra du i od ta da ra di u Do mu zdrav qa Kra gu je vac, na mestu lekara specijaliste inter ne me di ci ne, a od 2003. do 2010. go di ne ra di la je kao stru~ - ni sa rad nik u pred ko mi si ji za PIO osigurawe. Pred log da dr Svi lar bu de v.d. di rek to ra ni je po te kao iz Do ma, ve} iz od bor ni~ ke gru pe U je diwe ni re gi o ni Sr bi je, a ka - ko ka `e pred sed nik UO Do ma, ona ni je kon ku ri sa la za di rek - to ra. Elizabeta JOVANOVI] RAD NI CI NI BENS GRU PE" I DAQE U PRO TE STU Ostaje pretwa ste ~aja ca, po {to do go vor u Mi ni star - stvu infrastrukture o re {avawu problema Nibens grupe nije postignut. Prema re ~ima predsednika Samo stal nog sin di ka ta Pred u ze }a za pu te ve Be o grad Mi la na Jov - novi }a, putari nisu uspeli da o- dr`e sastanak sa predstavnicima dr`ave i odlaze ku }i razo ~arani i bez daqih pla no va. Pu ta ri su po ku {a li da raz go - va ra ju i sa pred sed ni kom Sr bi je Bo ri som Ta di }em, ali im to ni je uspelo. Jovanovi} je rekao da niko, osim qudi iz Ministarstva infrastrukture, nije bio zainteresovan da raz go va ra sa wi ma i do dao da razgovori samo sa tim ministarstvom nisu dovoqni. Tokom protesta u Be o gra du bio je naj av qen i razgovor predstavnika pet putarskih preduze }a sa dr`avnim sekretarima u ministarstvima za infrastrukturu i energetiku Jovicom Zarkulom i Rajkom Peri- }em. I na ~e, pro te sti su or ga ni zo - va ni jer pu ta ri ma ni je u pla }e - no, i a ko je to ra ni je bi lo do go vo re no, 200 mi li o na di na ra za jed no me se~ nu pla tu i na bav ku e ner ge na ta. Is pla ta 200 mi li o - Ko ja }e od pet pred u ze }a o ti }i u ste ~aj, a koja u restrukturirawe odlu ~uje ovih dana Privredni sud. Sredstva od 200 miliona dinara koje su obe }ali ministar Mrkowi} i premijer Cvetkovi} jo{ nisu upla }ena, a protesti }e biti nastavqeni bez blokada saobra }ajnica na di na ra do go vo re na je 19. ok to - bra na sa stan ku pre mi je ra Sr bi - je Mir ka Cvet ko vi }a i mi ni stra in fra struk tu re Mi lu ti na Mr - kowi }a. U Sa mo stal nom sin di ka tu pu - ta ra Sr bi je ka `u da, ako {to pre ne bude upla }en taj novac, radnici pred u ze }a za pu te ve iz Kra gu - jev ca, Ni {a, Be o gra da, Vrawa i Vojvodine ne }e mo }i tokom zime da o dr `a va ju oko 30 od sto kompletne putne mre`e u Srbiji. Pu ta ri tvr de da je AIK ban ka, naj ve }i fi nan sij ski po ve ri lac Ni bens gru pe, pot pi sa la sa gla - snost da pu ta ri ma bu de u pla }e no oko 200 mi li o na di na ra, ali da ga ran ci ju za to tre ba da o bez be di ge ne ral ni di rek tor Jav nog pred - u ze }a Pu te vi Sr bi je, ko ji je u - me sto ga ran ci ja za tra `io PROTEST RADNIKA NIBENS GRUPE PRED VLADOM SRBIJE o do brewe U prav nog od bo ra tog jav nog pred u ze }a, {to u spo ra va pro ces. Pre ma in for ma ci ja ma sin di - ka ta AIK ban ka tra `i da joj taj no vac bu de vra }en do kra ja ove godi ne. I na ~e, Ni bens gru pa je ranije kod banaka na ime kredita u na pred za lo `i la pri ho de od o - dr `a vawa ma gi stral nih i re gi o - nal nih pu te va u Sr bi ji, a sa da zbog du go va rad ni ci ve} me se ci - ma ne pri ma ju pla te. Pu tar ska pred u ze }a ove gru pe ban ka ma du gu ju oko 130 mi li o na e vra, a u kup no du gu ju oko 170 mi - li o na e vra. Rad ni ci tra `e da se od blo ki ra ju ra ~u ni tih pred u ze - }a ka ko bi mo gli da na sta ve da ra - de, da im budu ispla }ene zaostale za ra de, da po tra `i vawa ba na ka budu konvertovana u kapital preduze }a i da banke preuzmu upravqawe tim preduze }ima. Za po sle ni u o voj gru pa ci ji od ba na ka tra `e i da se od rek nu viso kih ka ma ta i da im se o bez be - di da kre di te vra te u na red nih de set go di na. Po vo dom do ga awa u pu tar skim pred u ze }i ma o gla - sio se i Sa vez sa mo stal nih sin - di ka ta Sr bi je, ko ji je u pu tio pi smo pre mi je ru Mir ku Cvet ko - vi }u i mi ni stru po li ci je I vi - ci Da ~i }u. Ve} vi {e meseci traje nezadovoqstvo rad ni ka Ni bens gru pe kao posledica lo {e privatizaci - je i ne sprem no sti vla de da re {i pro ble me u kom pa ni ja ma put ne pri vre de u ko ji ma je za po sle no 5.000 qudi. Svi dosada {wi razgovori o zahtevima zaposlenih i o- be }awa ko ja su da le nad le `ne in sti tu ci je ni su is puwe na. Zah - te va mo da vla da hit no pre du zme neophodne mere i kroz socijalni di ja log pro na e op ti mal no re - {ewe, ka ko za dr `a vu, ta ko i za zapo sle ne, pi {e u pi smu ko je je potpisao predsednik SSSS Qubisav Orbovi}. U Sindikau putara Srbije ka`u da }e pro te sti bi ti na stav qe ni, ali ni su `e le li da ot kri ju ko ji }e oblici sindikalne borbe biti primeweni. M. \E VI]
8 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 27. октобар 2011. www.kragujevacke.rs Пише Никола Стефановић Jo{ dav ne 1921. go di ne, oko ~etiri decenije pre nego {to }e za`iveti u Kragujevcu, u Poq skoj je po ~e la sa radom fabrika automobila Fijat, ~ime je postala prvi strani partner u istoriji kompanije iz Torina. Od obi~nog auto-servisa i nekoliko desetina proizvedenih vozila posle Pr vog svet skog ra ta, pre ko mu~nog socijalisti~kog perioda koji je obele`ila ~uvena peglica, dana {wa fabrika dostigla je pro iz vod wu i od 600 000 vo zi la go - di {we. Na `a lost po nas i tra di - ciju kragujeva~ke fabrike, me u wi ma je i no vi mo del fi jat 500, tj. no vi fi}a, ko ga se svi na ro di biv {e SFRJ ra do i sa se tom se }a ju. Blizu dva i po miliona kvadrata povr {ine, od toga pola miliona na me we nih pro iz vod wi, 11.000 za po sle nih, u kqu ~u ju }i i komponenta {e, izvoz u 68 zemaqa i fabrika koja zauzima sedam razli ~itih lokacija u Poqskoj, samo su ne ke od za di vqu ju }ih ci fa ra ko je o pi su ju poq skog gigan ta. U o sta lom, to je i naj ve }a fa bri ka u Poq skoj, a dru ga po o - stvarenom izvozu. ФАП У БРОЈКАМА И ГОДИНАМА Dovoqno je jednom pro {etati halama stacioniranim u gradu Tihi, kako su to u ~inili novinari iz Srbije pre desetak dana na poziv dugove~nog italijanskog proizvo- Поводи U POSETI FIATOVOJ FABRICI U POQSKOJ Promena mentaliteta p U FABRICI KAO U APOTECI a ~a, i shvatiti da su impresivne brojke rezultat mukotrpnog preobra`aja i prolivenog znoja. A ukoliko se na me unarodnim sajmovima, seminarima i takmi ~ewima Rekord dr`i peglica Ove godine "Fijat Poqska" obele`ava devet decenija postojawa. Postoje }a fabrika izgra ena je 1972. go di ne. Tri go di ne ka sni je proizveden je prvi "fijat 126", poznati ji kao "pe gli ca", mo del ko ji je po - sta vio mo `da i ne do sti `an re kord sa na pra vqe nih pre ko 3,3 mi li o na pri me ra ka. Pr vi "sin kve }en to" si - {ao je sa tra ka 1991. go di ne, i ste godine kada su u proizvodwu uvedeni i prvi roboti, a godinu dana kasnije poq ska Vla da i "Fi jat" pot pi sa li su i zva - ni~ni sporazum o saradwi. U pogonima u Poqskoj 1993. otpo ~ela je proizvodwa modela "fijat uno", a 1997. modela "palio". Godinu dana kasnije, odavde je svetlost dana ugledao "sei }ento". Pre osam godina otpo ~ela je serijska pro iz vod wa "pan de", a do da nas je ovo vo zi lo sti glo do dva miliona kupaca. U 2009. godini zabele`ena je rekordna proizvodwa od 600 000 vozila, a do kraja septembra ove godine iz fabrike u Tihiju i za {lo je bli zu 370 000, sa pro jek to va nim planom od pola miliona do 31. decembra. Pro {le go di ne sva ki rad nik pro - se~no je proizveo 91 automobil koji se iz vo zi u 68 ze ma qa. Sa mo u Poqskoj "Fijat" ima 76 ovla {}enih dilera i 462 dobavqa ~a. Ima 25 pro iz vod nih li ni ja, dve robotizovane lakirnice, a prose~na sta rost ma {i na je ma wa od de set godina. Preko dva miliona Pandi, rekord od 600 hiqada vozila godi {we, robotizacija i oko 11 000 zaposlenih rezultati su ogromnog ulo`enog truda, a po re ~ima generalnog direktora Zdislava Arleta, sve to ne bi bilo mogu }e da nije promewen odnos poqskih radnika prema poslu po ku pe i broj ne na gra de, pa iza sebe ostave i velikani poput nema~ kog BMV, on da kom pa ni ja Fi jat a u to mo bi li Poq ska sva - kako predstavqa primer koji treba slediti. Smejali se Japancima Proizvodwa je u pojedinim segmentima stopostotno automatizova na, a qud ski fak tor je pri su tan samo u upravqawu robotima. Modernizacija je dovela do sna`nog pove }awa proizvodwe, pa od preko devet miliona do sada ukupno proizvedenih automobila, posledwih godina sa traka si e u proseku pola miliona vozila u periodu od dvanaest meseci. Sem mode la pan da i fi jat 500, ovo je od 2008. i rodno mesto vozila ford Ka, a od ove go di ne i lan ~e ipsilon - Ka da sam 1975. go di ne bio u poseti fabrici u Kragujevcu, Zastava je tada bila daleko ispred nas. Pro {le godine ponovo sam bio u po se ti i mi slim da je sa da pred va ma do sta posla. Taj proces razvoja je spor, za to vam je po treb - no mno go str pqe wa jer se ne mo`e odmah napraviti veliki skok, is ta kao je u svom o bra }a wu generalni direktor FAP Zdislav Ar let, do dav {i da je pred nost na na {oj stra ni sto ga {to }e, kao i u slu ~aju svake nove fabrike, pogoni Fijat automobili Srbija u Kragujevcu biti moderniji od postoje }ih u Poqskoj. Arlet ka`e da je ve }ina linija u fabrici u Tihiju automatizovana iz me u 80 i 90 od sto, te da je glav - na bri ga i po sao qu di da pre po - zna ju ko ji od ro bo ta vi {e ne vr {e svoju funkciju adekvatno, kako bi bili zameweni. Iako roboti prose~ no ko {ta ju oko 250 000 e vra, on napomiwe da su daleko vredniji DIREKTOR FIJAT AUTOMOBILI POQSKA ZDISLAV ARLET POLITEHNI^KA [KOLA DOBILA SAVREMENU OPREMU OD FIJATA Ro bot za a ke - kao u fa bri ci U ~e ni ci kra gu je - va~ ke Po li teh - ni~ ke {ko le u bu du }e }e svo je te o rij sko zna we upotpuwavati ve- {ti na ma ko je }e im bi ti zna ~aj ne u da qem {ko lo - va wu i ra du. Do - nacija kompanije Fijat automobili Sr bi ja, vred - na oko 90.000 e vra, o mo gu }i}e u ~e ni ci ma ove {ko le da po za vr - {etku {kolovawa br `e do u do po - sla, ali i da sa vi {e {an si kon - ku ri {u za po sao u pra vo u kom pa - niji Fijat automo bi li Sr bi ja ili kod ne kog od wegovih kooperanata. ROBOT NAMEWEN U^ENICIMA Ge ne ral ni direk tor kom pa ni je FAS An to nio ]e za re Fe ra ra u ru ~io je Po li - tehni~koj {koli u Kragujevcu savre Fe ra ra je re kao da je je dan od stra te {kih ci qe va FAS-a raz voj mladih i perspektivnih u ~enika me nu o pre mu ka kvu }e i stu de na ta, zbog ~e ga ova fir ma ko ri sti ti i kra gu je va~ ka fa bri - ka u pro iz vod wi pot pu no no vog mo de la a u to mo bi la. O pre ma ko ju }e ko ri sti ti u ~e ni ci ove {ko le sa sto ji se od ro bo ta, u pra vqa~ ke je di ni ce i Si men so vog in du - strij skog ra ~u na ra za u pra vqa we i a u to ma ti za ci ju fa bri~ kog po - konstantno ula`e u wihov profe - sionalni razvoj. On je objasnio da je je di na ra zli ka iz me u ro bo ta koji je dobila Politehni~ka {kola i ro bo ta ka kvi }e se ko ri sti u proizvodwi automobila u Kragujev cu u di men zi ja ma, od no sno da }e no si vost fa bri~ kih ro bo ta stro je wa. Ovu do na ci ju po red biti ve }a. FAS-a o bez be di li su i ja pan ska kompanija Komau, ~iji je robot i ne ma~ ka kom pa ni ja Si mens, koja je donirala ra ~unar za upravqawe robotom. - U ve re ni smo da je o pre ma ko - ju smo po klo ni li od ve li ke va - `no sti za u ~e ni ke i da }e im po mo }i da stek nu prat ki~ na zna - wa ko ja }e pri me wi va ti to kom Kompanija Fijat automobili Srbija donirala je Politehni~koj {koli tehnolo {ki savremenu Simens i Komau opremu namewenu {kolskim laboratorijama, vrednu oko 90.000 evra, upravo onakvu kakva }e se koristiti u modernizovanim halama kragujeva~ke fabrike bu du }e ka ri je re. \a ci ove {ko le ~i ne 20 od sto rad ni ka FAS-a. Taj pro ce nat }e u bu du }e bi ti znat no ve }i. Za to je pri mar ni ciq kompa ni je u la ga we u raz voj mla dih i per spek tiv nih ka dro va ko ji }e od mah po sle za vr {e ne {ko le bi - ti spo sob ni da u u u pro ces pro - iz vod we bez do dat ne o bu ke, re kao je An to nio ]e za re Fe ra ra. Oprema posledwe generacije Di rek tor pro iz vod we FAS-a Nun cio di Bar to lo is ta kao je da je oprema koju je dobila Politehni~ka {kola posledwe generacije i da }e je kragujeva~ka fabrika a - utomobila koristiti prvi put. САДАШЊИ ТРЕНУТАК ШКОЛЕ Puni kabineti i radionice On je ob ja snio da ro bot Ko mau Smart 6 ima no si vost do {est kilograma, maksimalni horizontal ni do met do me tar i po, a preci znost u va re wu je 0,05 mi li me ta ra, kao i da je i u pra - vqa~ka jedinica robota posledwe generacije. Ta ko }e se od sa da u ~e ni ci ove {kole obu ~avati na robot ruci koja je in den ti~ na o noj ko ja }e se na - laziti u pogonima FAS-a, tako da }e se potpuno upoznati sa ma {inom i pro ce som ra da na woj. Softvere za automatizaciju fabri~kih postrojewa, koji }e se tako e prvi put koristiti u autoindustriji, kragujeva~koj {koli poklonila je kompanija Simens. De kre tom od 14. mar ta 1854. go di ne knez A lek san dar Kara or evi} osniva Zanatsku {koli pri Topolovnici. Zanatlijska {kola je bila prva ustanova takve vrste u Sr bi ji. Za na tlij ska {ko la je u ki nu ta 1859. go di ne, da bi 1862. go di ne bi la do ne ta od lu ka da Za - natlijska {kola pri Vojnoj fabrici u Kragujevcu nastavi rad. Da nas Po li teh ni~ ka {ko la ima oko dve hi qa de u - ~e ni ka. U woj ra di 140 pro fe so ra i stru~ nih sa rad - nika. Ima 64 odeqewa, 56 specijalizovanih kabineta U Po li teh ni~ koj {ko li ne ki pro fe so ri su ve} pro {li o bu ku za kori {}ewe robota i programa. Ov de ka `u da }e u kom pa ni ji Fi - jat a u to mo bi li Sr bi ja bi ti insta li ra no 300 ro bo ta i da }e u ~enici Politehni~ke {kole, zahvaquju }i donaciji FAS-a, odmah po zavr {etku {kolovawa mo }i da ra de na wi ma. U {ko li ka `u da su sa da stvo re - ni uslovi da Politehni~ka {kola osposobqava vrhunske kadrove za rad u kom pa ni ji Fi jat a u to - mobili Srbija i prate }im fabrikama. Fijat najzna ~ajniji partner Partnerstvo FAS-a i Politehni~ ke {ko le us po sta vqe no je od - mah po do la sku Fi ja ta u Kragu je vac. Pre tri go di ne ova {ko - la i FAS pot pi sa li su u go vor o o - ba vqa we prak ti~ ne na sta ve za je dan broj za po sle nih u kra gu je - va~ koj fa bri ci. I dok se u FAS pri pre ma ju za pro iz vod wu no vog modela automobila, oko 400 proizvodnih radnika pro {lo je obuku u Politehni~koj {koli. i tri radionice za izvo ewe nastave. [kola ima biblioteku sa preko 30.000 kwiga. [kola raspola`e sa preko 11.789 kvadratnih metara zatvorenog u ~ioni~kog i radioni~kog prostora i 6.000 kvadrata otvorenog prostora sa saobra }ajnim poligonom, kao i novom fiskulturnom salom. Opremqena je kompjuterima i prate }om ra ~unarskom opremom, kao i savremenim audio vizuelnim nastavnim sredstvima. [kolske radionice opremqene su svim potrebnim sredstvima i ma {inama za ru~nu ma {insku obradu. [kola je progla {ena za najboqu ma {insku {kolu u periodu 1986-1997. godine, a 1998. godine je progla- {ena za najboqu saobra }ajnu {kolu.
www.kragujevacke.rs Поводи Четвртак, 27. октобар 2011. КРАГУЈЕВАЧКЕ 9 ut do u spe ha qudi koji wima upravqaju, pa se o- tud izdvajaju milionske sume za e- dukaciju zaposlenih. Ipak, po wegovim re ~ima, ni o- vladavawe novim tehnologijama i robotima nije bio tako veliki problem kao {to je bio rad na pro me ni mentaliteta zaposlenih, te je rukovodstvo najvi {e pa`we posvetilo qudskom aspektu proizvodwe. - Mno go smo vre me na i tru da u - lo`ili u stvarawe zdravog odnosa sa radnicima kao i wihovog druga- ~i jeg od no sa pre ma po slu, jer ih je trebalo ubediti da ne rade ni za fabriku, ni za direktore, ve} za se be. Ka da smo im pri ~a li da se radnik u japanskoj fabrici pre ne go {to po~ ne sa ra dom naj pre pomoli ma {ini, svi su se smejali. Na {i radnici nisu shvatali da ako wegova ma {ina ne radi, fabri ka mu ne }e pla ti ti, a on ne }e prehraniti svoju porodicu. Danas se to me vi {e ni ko ov de ne sme je. Umesto podsmeha, zaposleni su zasukali rukave, pa su do pre ~etiri godine radili i svake subote, a neretko i nedeqom. U tom pristupu o ti {lo se i ko rak da qe, pa je iz proizvodwe eliminisana inspekci ja ra da. Ta~ ni je, ovo je i je di na fabrika u Poqskoj, tvrdi Arlet, u ko joj ona ne po sto ji. - U spe li smo da im ob ja sni mo da su najboqa inspekcija upravo oni sami, naravno, uz kupce. U ~ili smo ih da je sra mo ta da ih in spek to ri proveravaju i tako stvorili klimu u ko joj se vr lo la ko do zna ko je i kako napravio gre {ku. Posledice ta kvog od no sa su da je ~ak i 40 od - sto vozila prolazilo prvu kontrolu i da od po ~et ka pro iz vod we modela panda nismo izgubili nijedan auto zbog gre {aka, uostalom, za to pan da i tra je tako dugo. Takvu situaciju od sr ca `e lim svi ma u Kragujevcu. Tiho, uredno, optimizovano Da ima i sti ne u o vim pri ~ama o odnosu menaxera i radnika, potvr uju i dva mlada in`ewera iz Srbije, Igor Zoranovi} i Ne nad Lu ~i}, ko ji su tek doputovali u Tihi na obuku. Na i me, po wih je na a - erodrom li~no do {ao direktor Arlet i smestio ih u hotel u kome trenutno borave. I kada se zakora ~i u robotizovane hale, sti ~e se objekti van u ti sak da je sve od re ~i do re ~i istina. ^ovek najpre ostane zate ~en, ne toliko veli ~inom prostora koliko ~iwenicom da je toliki prostor prazan. Vanredno ~ista podloga pedantno je obele`ena pa su `utom bojom markirani prostor i staze rezervisane za pe {a ke ka ko bi se rad od vi jao nesmetano. Ipak, osim ogromnih ve {ta~kih ruku od metala koje nebrojeno puta ponavqaju istu radwu u savr {enom ritmu i delova karoserije koji su predmet obra ivawa, gotovo da ni ~eg drugog nema, qudi ponajmawe. Zanimqivo, u sred hale nalazi se poseban prostor za bicikle koje se ovde obilato koriste. Naime, s obzirom na veli ~inu prostora, kako se ne bi gu bi lo vre me u ho da wu s jed nog kra ja na dru gi za rad do dat - ne provere, primera radi, voza ~evih vrata, zaposleni koriste ovo FIJAT 500 SPREMAN ZA POSLEDWU KONTROLU pre vo zno sred stvo da bi {to pre zavr {ili obaveze. [tavi {e, mnogi od wih slu `be ni bi cikl par - kiraju pored linije na kojoj rade ka ko bi im se u sva kom tre nut ku na {ao pri ru ci. Jedini proces u kome roboti nisu u {i roj pri me ni je skla pa we vo - zi la ko je se jo{ u vek go to vo u potpunosti obavqa manuelno. U o~i naro ~ito pada da je veliki broj rad ni ka na tra ci `en skog po - la, kao i da pre o vla u ju mla di radnici, neretko sa aktuelnim HRPA RUKU ROBOTA - KAD DOHVATI JEDNU [KOQKU modnim detaqima na telu, poput pirsinga, tetova`a i neuobi ~ajenih frizura, kakve bi, zahvaquju- }i predrasudama, u Srbiji jo{ uvek mali broj poslodavaca zaposlio. Svi ra de po put ma {ine, bez previ- {e bu ke, uz ko ju {a lu i smeh, pre sve ga zbog prisustva tolikih novinara koji ih posmatraju kao svetsko ~udo osmo. Na traci prime }ujemo modele fi jat 500 sa o zna kom gu ~i. Do - ma }ini obja {wavaju da je re~ o specijalnoj seriji koja se radi u dogovoru sa ~uvenom modnom ku- }om. O ~i gled no je i sta ri, do bri fi }a izgubio bitku sa savremenim do bom ili pak ide u ko rak sa vre me nom, te je pre ko no }i po stao elitno vozilo. Naj zad, po sled we, ne i ma we bit no je pi ta we o vi si ni pro se~ - ne pla te rad ni ka u pro iz vod wi. СЛИЧНОСТИ ИЗМЕЂУ ТИХОГ И КРАГУЈЕВЦА Poziv za pobratimstvo Od ~el ni ka gra da u ko me je sme - {tena fabrika Fiat automobili Poq ska sti gao je i zva ni~ ni poziv kolegama iz Kragujevca za bratimqewe dva grada, a iako se ~ini da je jedina spona mati~na kompanija iz Italije, dva grada imaju jo{ {to {ta zajedni~ko. Sa oko 130 000 sta nov ni ka Ti hi je naseqen pribli`no koliko i Kragujevac, a s obzirom na to da je re~ o in du strij skom gra du ko - ji se najvi {e i najbr`e razvijao, uslovno re ~eno, posle Drugog svetskog rata u planskom socijalizmu, stoga i po urbanisti~kom ure ewu ima dosta sli~nosti sa budu }im pobratimom. Najzad, u wegovoj neposrednoj blizini nalazi se i memorijalni muzej posve }en najozlogla {enijem konclogoru u Drugom svetskom ratu - Au {vicu, pa iako je takvo pore- ewe neukusno, oba grada dele i zajedni~ku - tragi~nu sudbinu. A ona je sa svim so lid na za poq - ske u slo ve hi qa du e vra, i sti na pre o po re zi va wa, ali i bez pre - ko vre me nog ra da ko ji se do dat no pla }a. - Sve je stvar do bre or ga ni za ci - je. O sam sa ti je do voq no sva kom radniku za obavqawe konkretnog zadatka, a ako nije dovoqno, onda ili niste kvalitetan radnik ili morate ne {to promeniti u svojoj li~noj organizaciji. A {to se ti- ~e nas me na xe ra, do bri smo ako sve funkcioni {e i kad nismo tu. Ako ostavimo proizvodwu bez nadzora, a ona se u ru {i, ja sno je da me na xer ne va qa, ot kri va nam za kraj di rektor Zdislav Arlet tako jednostavnu, a ipak komplikovanu formulu za put do u spe ha. Jo{ sa mo da je ne - ko u Srbiji primeni. PRIJAVA NEOVLA[]ENOG KORI[]EWA ELEKTRI^NE ENERGIJE PREDSTAVNICI FIJATA, [KOLE I GRADA PRI URU^EWU DONACIJE Direktor {kole Sini {a Koji} ka `e da ta {ko la sa ra u je sa me - u na rod nim kom pa ni ja ma u Kra - gu jev cu i re gi o nu sa o snov nim ciqem da mladi koji zavr {e obrazo va we bu du u pri li ci i da se zapo sle, a Fi jat a u to mo bi li Sr bi ja su najz na ~aj ni ji part ner {kole. I na ~e, ovo ni je pr vi put da {ko la do bi je do na ci ju od FAS-a. Ve} su do bi li je dan pun to u delo vi ma, na ko me }e u ~e ni ci prak ti~ no u ~i ti mon ta `u i demon ta `u a u to mo bi la, a na ja vqe - ne su i no ve do na ci je. - Na o sno vu prak ti~ ne na sta ve ko ju smo ra di li za FAS mo `e mo da do e mo do to ga {ta je toj kompaniji i wenim kooperantima potreb no, od no sno ka kav ka dar i ka kav pro fil rad ni ka tra `e. To je i pak pre pi ta we za me nax ment kom pa ni je, ne go za nas u {ko li. Kompanijama koje dolaze u Srbiju, kao i FAS-u, o vo ga tre nut ka po - treb ni su teh ni ~a ri ro bo ti ke i me ha tro ni ke, kao i rad ni ci na mon ta `i a u to mo bi la ili de lo va na a u to mo bi le. Na {a {ko la je spremna da odgovori takvim zahte vi ma kom pa ni ja, jer re la tiv no brzo mo`emo da se prestrojimo u hodu, obja {wava Sini {a Koji}. [ko la sa FAS-om ni je pot pi - sala ugovor o {kolovawu radnika za po tre be te fa bri ke, ali je iz donacija, kao {to su rasklopqeni pun to, ro bot i naj sa vre me ni ji soft ve ri za a u to di jag no sti ku, ja - sno da i me nax ment fa bri ke u Kra gu jev cu na Po li tih ni~ ku {kolu, kao i ovda {wi Ma {inski fakultet, ozbiqno ra ~una. Za {to i ne bi ka da je ova {ko - la u Kra gu jev cu naj sta ri ja i naj - ve }a za o bra zo va we rad ni ka i o sta log in du strij skog ka dra u Sr bi ji. O sno va na je po lo vi nom 19. ve ka, ne po sred no na kon po - ~et ka pro iz vod we to po va u kra gu - je va~ koj To po liv ni ci, a od po lo vi ne 50-ih go di na pro {lo ga ve ka, kad je u Kra gu jev cu po ~e la pro iz vod wa a u to mo bi la, o bra zu je rad ni ke i za a u to mo bil sku in du - stri ju. M. \E VI] PD Centar Kragujevac je omogu}io prijavu neovla{}enog kori{}ewa elektri~ne energije preko besplatnog telefonskog broja 0800/360-330 koji je operativan 24 sata. Prijave }e se primati u ograncima dru{tva: Elektro{umadija Kragujevac, Elektromorava Po`arevac i Elektromorava Smederevo. Prijava neovla{}enog kori{}ewa elektri~ne energije mo`e se izvr{iti i preko sajta www.edcentar.com. PD Centar Kragujevac Ogranci dru{tva: ED Elektro{umadija ED Elektromorava ED Elektromorava 34000 Kragujevac 12000 Po`arevac 11300 Smederevo Ul. Slobode br. 7 Ul. Jovana [erbanovi}a br. 17 Ul. [alina~ka br. 60 Tel. 034/370-082 Tel. 012/223-926 Tel. 026/231-210 Faks 034/370-156 Faks 012/224-841 Faks 026/227-141
10 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 27. октобар 2011. www.kragujevacke.rs Хроника SU \EWE ZA AFERU «INDEKS» Samo dekan nije odgovarao OP TU@ENI U JED NOM OD PR VIH POJAVQIVAWA NA SUDU Пише Марија Обреновић Be }i deo profesora kragujeva~kog Pravnog fakulteta ovih dana }e, umesto za katedrom, ponovo sedeti u sudnici Vi {eg suda u Smederevu. Naime, glavni pretres najmasovnijeg su ewa u istoriji srpskog pravosu a bi }e nastavqen danas. Predsednica Ve- }a sudija Sla ana Bojkovi} trebalo bi to kom da na {weg da na, su tra i u ponedeqak, 31. oktobra, da saslu- {a jo{ de set sve do ka u o vom slu ~a - ju. Otezawe u nedogled Od otkrivawa afere Indeks proteklo je bezmalo pet godina, a kada }e kona~no dobiti i sudski e- pilog niko pouzdano ne mo`e da tvrdi. ^iwenica da se ~itav proces pri li~ no o te gao, ali i da je u sli~nom slu ~aju u Hrvatskoj odavno doneta presuda, u ~ar {ijskim pri ~ama, ali i pojedinim medijima, pokrenula je spekulacije da }e ~i tav slu ~aj bi ti pu {ten niz vo - du ~ekawem da nastupi zastarelost. Sudija Sla ana Bojkovi}, me utim, obja {wava da je to nemogu }e, po {to su u pitawu krivi~na dela koja ne zastarevaju. Su ewe profesorima Pravnog fakulteta i wihovi pomaga ~ima, ali i stu den ti ma ko ji su se zbog da - vawa mita tako e na {li na optu- `eni~koj klupi Vi {eg suda u СУДБИНА ОПТУЖЕНИХ ПРОФЕСОРА Umesto otkaza na predavawe U momentu kada se vi {e od polovine profesorskog kadra Pravnog fakulteta na {lo u pritvoru zbog optu`bi za primawe mita, go vo ri lo se, iz me u o sta log, da }e to do ve - sti do ga {ewa ove visoko {kolske ustanove. Fa kul tet je, za hva qu ju }i pre o sta lim profe sor ma, ali i an ga `o va wu pre da va ~a sa strane, ipak uspeo da se odr`i. Samo godinu da na ka sni je sve je funk ci o ni sa lo kao da se ba{ ni {ta ni je do go di lo. U hap {e ni pro fe so ri iz pri tvo ra su o - ti {li na jednogodi {we pla }eno odsusvo i za to vreme se bavili nau~no istra`iva~kim ra dom. U ok to bru 2008. go di ne qu di op tu `e ni da su za su mu ko ja se kre ta la od 500 do 700 e vra pro da va li is pi te po no vo su budu }im kadrovima u pravosu u dr`ali predavawa i ispite. Smederevu, po ~elo je sredinom sep tem bra 2009. go di ne i jo{ mu se ne nazire kraj. Sudija Bojkovi}, me u tim, ka `e da se ono ve} na la - zi u poodmakloj fazi. - Ve} smo u {li u fa zu do ka znog po stup ka. ^i we ni ca je da je od sa - Od 14 pro fe so ra u me {a nih u a fe ru In deks bez po sla je o sta lo sa mo dvo je. Profesor Bora ^ejovi} oti {ao je u penziju, a profesorka krivi~nog prava Dragana Pe tro vi}, op tu `e na kao glav ni or ga ni za - tor korupcije, ostala je bez katedre. I ona je, me u tim, u br zo na {la u hqe bqe we u Beogradu, u Institutu za uporedno pravo. Pro fe so ri za ko je je jav nost u mo men tu wi ho vog hap {e wa sma tra la da }e im u me - {anost u korupciju zape ~atiti karijeru ne sa mo {to su se vra tli svom po slu ve} su u me uvremenu uspeli i da dobro napreduju. Pre drag Sto ja no vi}, pro fe sor fi nan - sijskog prava, u ovom momentu nalazi se na ~e lu Prav nog fa kul te ta. Bo `in Vla {ko - vi}, prodekan u vreme izbijawa afere i jedan od op tu `e nih, se di u Se na tu Univerziteta u Kragujevcu. Profesor Miodrag Mi }o vi} bio je je dan og ~la no va ko mi - si je za o sni va we najm la eg fa kul te ta U ni ver zi te ta u Kra gu jev cu Fa kul te ta za Sudsko ve }e do sa da je saslu {alo sve profesore Pravnog fakulteta u Kragujevcu, osim dekana Predraga Stojanovi }a, koji, po nalazu ve {taka, nije u sta wu da pra ti su ewe niti da da is kaz. Sudski proces, i pak, ide da qe i na la zi se u fazi dokaznog postupka mog po ~etka bilo puno procesnih smetwi koje su dovodile do zastoja. Najpre je trebalo uru ~iti veliki broj optu`nica. U ovakvim slu ~ajevima predvi ena je li~na dostava, a to ni je ni ma lo la ko iz ve sti kada u jednom slu ~aju imate 87 optu`enih. Zatim, svako od optu`enih ima pra vo da pod ne se zah tev za izuze }e, pa su u postupku uru ~ewa optu`nica po ~eli da sti`u i prvi zahtevi za izuze }e. Branilac optu`enog profesora Ivana ^ukalovi }a prvi je od Vr- hotelijerstvo i turizam u Vrwa~kog Bawi. Nevenka Ba ~anin bila je u prethodnom sazi vu Su da ~a sti U ni ver zi te ta u Kra gu jev - cu. Po sta vqa we op tu `e nih pro fe so ra na razli ~ite visoke funkcije na Univerzitetu nije bogzna koliko odjeknulo u javnosti. Do du {e, ma lo {ta je mo glo da ~u di po sle izbora Predraga Stojanovi }a na mesto deka na. Ono {to se de si lo ma lo pre o vog po - sta vqe wa ta ko e je po di glo pra {i nu re~ je o imenovawu profesora Ivana ^ukalovi }a za sudiju Ustavnog suda Kosova. Pra {ina koja se podigla, me utim, nije uticala na Komisiju za akreditaciju i nekoliko meseci posle izbora ^ukalovi }a u sud dr `a ve ko ju Sr bi ja ne pri zna je i dandva nakon postavqewa Stojanovi }a za deka - na Prav ni fa kul tet je a kre di to van. Na ~elu komisije se, da podsetimo, tada nalazio dr Slo bo dan Ar se ni je vi}, sa da {wi rektor Univerziteta u Kragujevcu. ПОЛИЦИЈА Izbo radnike {rafcigerom U tu ~i, u ko joj su se u Ba to ~i ni, 23. oktobra, oko 23,30 sati, potukli radnici privatnog preduze }a MS Metal iz ^a~ka, povre ena su trojica radnika, od kojih je jedan zadobio te {ku telesnu povredu. Radnici ovog preduze }a bili su anga`ovani na ure ewu sportskog objekta u dvori {tu O[ Sveti Sava u Ba to ~i ni. Ka da je Voj kan P. (23) od rad ni ka I va na S. (22) i Bo - ba na L. (23) za tra `io da se vi {e anga`uju oko svojih zadu`ewa, s obzirom da se sa zavr {etkom radova `urilo zbog sutra {weg prijema, oni su po ~e li da ga tu ku pesnicama po glavi i telu. Brane- }i se, Voj kan P. je o {trim pred metom, najverovatnije {rafcigerom, Ivanu S. i Bobanu L. naneo ubodne ra ne u le a. Vojkana P. policija je, po dojavi gra a na, pro na {la u po lu sve - snom sta wu na tro to a ru U li ce kra qa Pe tra Pr vog u Ba to ~i ni, dok su I van S. i Bo ban L. ka sni je pro na e ni u dvo ri {tu o snov ne {ko le. Na kon do vo e wa u Po li - cijsku stanicu u Bato ~ini, svi su se `alili na bolove zbog povreda zadobijenih u tu ~i. Po vre e ni ma je me di cin ska po mo} u ka za na naj pre u Do mu zdra vqa u Ba to ~i ni, a ka sni je u Kli ni~ kom cen tru u Kra gu jev cu. Ivan S. je zadobio te {ku telesnu po vre du, dok }e se o ste pe nu po - vre da Bo ba na L. dok to ri na knad - no iz ja sni ti. O bo ji ca su zadr`ani na le ~ewu. Kod Vojkana P. kon sta to va ne su la ke te le sne povrede - brojni krvni podlivi. Voj ka n P. je li {en slo bo de i spro ve den is tra `nom su di ji Vi - {eg su da u Kra gu jev cu, zbog po s- to ja wa o sno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo u bi stvo u po ku {a ju. Pro tiv I va na S. i Bo ba na L. bi }e ta ko e pod ne ta kri vi~ na pri ja va zbog u ~e stvo - va wa u tu ~i. Zaplewen heroin Zo ran B. (43) i Dra gan N. (49) iz Kra gu jev ca u hap - {eni su 24. oktobra i privedeni istra`nom sudi ji Vi {eg su da pod o sno va nom sum wom da su po ~inili krivi~no delo neovla {}ena proizvod - wa i sta vqa we u pro met o poj nih dro ga. Ima in di ci je da su se wih dvo ji ca u dru `i li ra di pro da je nar ko ti ka u `i va o ci ma sa te ri to - ri je Kra gu jev ca i u tu svr hu na ba vi li 30,42 gra - ma he ro i na. Po li ci ja je u Do woj Sa ban ti zaustavila ''golf'', u kome se, pored sedi {ta suvoza ~a, nalazila ova opojna droga. Heroin je bio zapakovan u paketu oblepqenom selotejp trakom. LAK [E DO DOKUMENATA Novi punkt - ma wi redovi Na kon dva me se ca od po ~et ka izda va wa put nih is pra va, li~ nih ka ra ta, sa o bra }aj nih i vo za~ kih do zvo la u U li ci Pr vo sla va Stoja no vi }a broj 10 u na se qu Er do - gli ja (pre ko pu ta Sa o bra }aj ne po li cij ske is po sta ve), za po sle - ni u Po li cij skoj u pra vi Kra gu je - vac su od 20. ok to bra na o voj lo ka ci ji po ~e li i da pri ma ju zah te ve za iz da va we o vih do ku me - na ta. Tako je gra anima omogu }eno da zahteve za izdavawe li~nih dokumenata predaju na dva mesta. Po red lo ka ci je u Er do gli ji, oni }e se i da qe pri ma ti u se di - {tu Po li cij ske u pra ve u Kragu jev cu, a do kra ja go di ne stvo ri - }e se i teh ni~ ki u slo vi za re gi - stra ci ju vo zi la na lo ka ci ji u Er do gli ji, ~i ja }e re a li za ci ja ot po ~e ti od ja nu a ra 2012. go di - ne.
www.kragujevacke.rs Хроника Четвртак, 27. октобар 2011. КРАГУЈЕВАЧКЕ 11 SUDIJA SLA \ANA BOJKOVI] KRAGUJEVA^KI SLU^AJ ZADAO MNOGO PROBLEMA SUDU U SMEDEREVU hovnog suda Srbije tra`io moje i izuze }e tada {weg predsednika O- kru`nog suda u Smederevu Slavoquba Nikoli }a. Me utim, istovremeno je od Vrhovnog suda zahtevao da prilikom odlu ~ivawa o zahtevu izuzme i tada {wu predsednicu Vrhovnog suda Vidu Petrovi} [kero, pri ~a Sla ana Bojkovi}. Vr hov ni sud od ba cio je ove zah - te ve i, po {to su se ste kli svi u slo - vi za su e we, ono je tre ba lo da po~ne 1. decembra 2008. godine i traje u kontinuitetu ~itavih 26 dana. Me utim, ve} na prvom ro ~i- {tu zahtev za izuze }e Okru`nog javnog tu`ioca i wegovih zamenika podnelo je jo{ dvadesetak optu- `enih. - Po ~etak glavnog pretresa tada je odlo`en za osam dana. Me utim, kako za to vreme nije odlu ~eno o zahtevima optu`enih, su ewe je odlo`eno za april naredne godine, obja {wava sudija Bojkovi}. U aprilu se ~itava pri ~a ponovi la, pa je glav ni pre tres za ka zan za 1. septembar. Optu`eni, me utim, ni ta da ni su do zvo li li da im se kona~no pro ~ita optu`nica, preduhitriv {i po ~etak su ewa novim zahtevima za izuze }e. Ipak, 16 dana kasnije, proces je kona~no po ~eo. Do kraja 2009. saslu {ano je 34 op tu `e nih i ~i ni lo se da je slu ~aj kona~no pomeren sa mrtve ta~ ke. Me u tim, ta da je do {lo do reforme pravosu a. Glav ni pre tres mo rao je da po~ - ne iznova, po {to je dvoje sudija porotnika izabrano u Osnovni sud, pa su morali da budu zameweni novim. Optu`nica je ~itana ponovo, optu`eni su opet izrazili `equ da iznesu odbranu i tako su ewe razvuku jo{ malo... - Postupak se odvija onom brzinom u kojoj mogu}nosti to dozvoqava ju. Na `a lost, je dan od pro ble ma je i to {to o vaj sud ima sa mo jed nog tu`ioca i tri zamenika koji se pojavquju u velikom broju predmeta, od kojih se neki moraju re {avati po hitnom postupku i zato imaju prednost. Zbog toga nije lako uklopiti termine su ewa, iako se trudi mo da se su e wa u o vom slu ~a ju odr`avaju u kontinuitetu od po neko li ko da na. U to ku 2010. je u o vom postupku bilo 27 sude }ih dana, a od septembra ove godine odr`ano je 16, ka`e na {a sagovornica. Su ze i smeh Za dve godine su ewa u sudnici Vi {eg suda u Smederevu bilo je i su za i sme ha. Dok je pe va~ Ra di {a Uro {evi}, koji se tako e nalazi na spisku optu`enih, u svom maniru u pojedinim momentima zabavqao publiku, profesor Dragutin [o- {ki} uspeo je da raspla ~e pojedine ko le ge. Je di ni od ko ga se to kom dve godine su ewa nije moglo ~uti ni slo vo je sa da {wi de kan Prav nog fakulteta Predrag Stojanovi}. - Svi op tu `e ni iz pr ve op tu - `nice su ispitani osim profesora Stojanovi }a. Prema navodima iz nalaza i mi {qewa ve {taka on ima zdravstvene probleme koji se stalno pogor {avaju i povremeno onemugu }avaju wegov dolazak na sud i svedo ~ewe. Na jednom od su ewa kojima je prisustvovao pitala sam ga ka ko u ta kvom zdravstvenom stawu obavqa funkciju de ka na, na {ta je on odgovorio da ima do bar tim na fa - kultetu.u ponovqenom postupku nije ispitan ni optu`eni profesor Branislav Markovi}, a svoj is kaz ni je da la ni optu`ena u drugoj optu`nici Vesna Veli~kovi} Mitrovi}, ka- `e Sla ana Bojkovi}. Svi koji akteri ove afere odlu~no su negirali navode optu- `nice, profesori su se pozivali na ~ast i u gled, go vo ri li da je wihove ispite bilo mogu }e polo`iti jedino znawem, pojedini su tvrdili da je u pitawu name {taqka. Studenti koji su prvobitno kao svedoci optu`ivali profesore, a za tim se i sa mi na {li na spi sku tu`ioca, tvrdili su na su ewu da su iskaze policiji dali pod prisilom. Svojevrstan preokret dogodio se na posledwem su ewu, kada je optu- `ena Radmila Jovanovi} Cani} pri zna la je da je za 5.000 e vra ku - pila ispite koji su joj nedostajali do diplome pravnika na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. - Za me di je je ovo pri zna we prilikom suo ~ewa Radmile Jovanovi} Cani} i wene kume svakako bilo in te re sant no i no vo, ali za sud je ono odavno poznata ~iwenica, po- {to je optu`ena priznala kupovinu ispita i prilikom davawa iskaza policiji i tu`ila {tvu, ka- `e na {a sagovornica. Narednih dana sudije, optu`eni, ali i jav nost, i ma }e pri li ke da ~u ju {ta }e o ~i ta vom slu ~a ju re }i nekoliko radnika Policijske uprave u Smederevu, ali i jo{ petoro sve do ka. Pored toga, uskoro bi trebalo su du da budu predo ~eni i transkripti zvu~nih snimaka telefonskih i dru gih razgovora koji su dokaz za pri ma we i da va we mita koje se u periodu od 1999. do 2007. od vi ja lo na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. ХРОНОЛОГИЈА АФЕРЕ Od hap {ewa do su ewa tri godine Pandorina kutija otvorena je u junu 2006. godine, kada je Sa {a Jovanovi} iz Dowe Livadice policijskom inspektoru Tomislavu Spasi }u, koji je protiv wega vodio istragu zbog nedozvoqene trgovine automobilima, ponudio da mu preko profesorke Dragane Petrovi} sredi diplomu Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Spasi} je o svemu obavestio svoje pretpostavqene u Policijskoj upravi Velika Plana i klupko je polako po ~elo da se od mo ta va. Prva hap {ewa na Pravnom fakultetu usledila su po ~etkom 2007. godine. U prvoj policijskoj akciji uhap {eni su tada {wi dekan kragujeva~kog Pravnog fakulteta Sveta Puri}, prodekan Bo`in Vla {kovi}, profesori Emilija Stankovi}, biv {i pomo}nik ministra prosvete, Dragana Petrovi}, osumwi ~ena kao organizator grupe, Predrag Stojanovi}, Sr an \or evi}, Ivan ^ukalovi}, Dragan Bataveqi}, {ef Slu`be za studentska pitawa Zoran Simi} i posrednik Sa {a Jovanovi}. Nekoliko dana kasnije uhap {eni su i profesori Milena Petrovi}, Nenad \ur evi} i Jasmina Nektarijevi}. Sredinom avgusta tada {we Okru`no tu`ila {tvo u Smederevu podiglo je optu`nicu protiv 41 lica, me u kojima je 20 profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu, dvojice profesora sa beogradskog i jednog sa ni- {kog Pravnog fakulteta. Optu`enima je na teret stavqeno ukupno 71 krivi~no delo, me u kojima su primawe mita, falsifikovawe slu`benih isprava, zloupotreba slu`benog polo`aja, davawe i produ`eno davawe mita, zloupotreba slu`benog polo`aja podstrekavawem... Is tra ga je po ka za la da se za su mu ko ja se kre ta la iz me u 500 i 700 e vra kod optu`enih profesora dobijala ocena u indeksu bez pojavqivawa na ispitu, dok je za diplomu bilo potrebno izdvojiti izme u 12.000 i 16.000 evra. Dodu {e, osim novca pojedini su, ka`e optu`nica, bili radi da prihvate i zlatne narukvice ili sitnicu poput BMW-a. U martu naredne godine podignuta je jo{ jedna optu`nica protiv jo{ 47 lica koji su u prethodnoj optu`nici imali svojstvo svedoka, ali i profesora Bore ^ejovi }a, ~ije se ime nalazilo i na prvoj optu`nici. O- vom optu`nicom obuhva }eno je jo{ 51 krivi~no delo. Ve }ini profesora je nakon vi {emese~nog pritvora u septembru dopu {teno da se brane sa slobode, a iza re {etaka su najdu`e ostali profesorka Dragana Petrovi}, drugooptu`ena u ovom slu ~aju, i tada {wi dekan Sveto Puri} do sredine decembra 2007. godine. Nakon wih u privoru je ostao jo{ jedino prvooptu`eni u ovom slu ~aju Sa {a Jovanovi}. Po ~etak najmasovnijeg su ewa u istoriji srpskog pravosu a ometala su procesna pravila koje su optu`eni obilato koristili, ali je i sam sud u Smederevu u jednom momentu doveo do zastoja postupka. Naime, re- {ewem vanpretresnog ve }a Okru`ni sud u Smederevu se 2007. oglasio nenadle`nim za vo ewe postupka protiv optu`ene Dragane Petrovi} zbog produ`enog krivi~nog dela primawa mita. Ovaj sud je smatrao da predmet treba dostaviti Okru`nom sudu u Beogradu, odnosno posebnom odeqewu za postupawe u predmetima krivi~nih dela organizovanog kriminala. Specijalni sud je, me utim, odbio da vodi o- vaj slu ~aj uz obrazlo`ewe da oni postupaju samo u predmetima koje vodi wihovo tu`ila {tvo i vratio predmet u Smederevo. Optu`eni profesori, ali i administrativci Pravnog fakulteta u Kragujevcu, kao i stu den ti ko ji su u pr vi mah bili svedoci, a onda se i sa mi na {li na spi sku op - tu `e nih, pr vi put su se u sudnici na {li tek sredinom septembra 2009. godine. Mnoge peripetije i re for ma pra - vo su a je u ja nu - aru 2010. zapo ~eto su ewe vratila na po ~etak. Su ewe za a- fe ru In deks u o - vom momentu nalazi se u fa zi do ka znog po stup ka, a ka da }e bi - ti okon ~ano te {ko je prognozirati. Sinu polomio ruku Kra gu je va~ ka po li ci ja spro ve la je, 24. oktobra, istra`nom sudiji O snov nog su da Z. R. (43) iz Kra gu - jev ca, zbog po sto ja wa o sno va sum - Dvoje poginulih u udesu we da je po ~i nio kri vi~ no de lo nasiqe u porodici. Po sto je o sno vi sum we da je on, 21. oktobra, u popodnevnim satima, nakon kra }e rasprave, u porodi~ noj ku }i, pred ma lo let nom decom fizi~ki nasrnuo na biv {u suprugu. Kada je k}erka pri {la da za {titi majku odgurnuo je, videv- U te {koj saobra }ajnoj nesre }i, koja se 23. oktobra, oko dva sa ta iza po no }i, do go di la u A ran e lov cu, poginule su dve osobe. Dok je vo zi lom la da ni va, skre tao iz jed ne u drugu ulicu Dragutin T. (70) iz Aran elovca nije se pret hod no u ve rio da ovu rad wu mo `e da iz ve de bez bed no po dru ge u ~e sni ke u sa o bra }a ju, pa je na we gov a u to na le teo re no 5, ko jim je u pra vqao Dra gan M. (21) iz A ran e lov ca. Dra gan M. je, vo ze - }i pod iz re ~e nom me rom za bra ne u pra vqa wa motor nim vo zi lom, pre ti cao tak si vo zi lo ko je se kre ta lo iza la de ni ve, pa je re no 5 de snom ~e o - nom stra nom u da rio u le vu bo~ nu stra nu la de. Nakon naletawa na ovo vozilo, reno 5 je nastavio nekontrolisano kretawe i udario u betonski elek - {i pri zor u po mo} je pri sko ~io pet na e sto go di {wi sin, od no sno brat. O tac Z.R. mu je ru ka ma i no - ga ma za dao vi {e u da ra ca po te lu. De ~a ku je po lo mio de snu nad lak - ti cu, dok je biv {a su pru ga pro {la sa la kim po vre da ma, ko je su za po - sle di cu i ma le broj ne krv ne pod - live. tri~ni stub i betonsku i metalnu ogradu. Dra gan M. i put nik u we go vom a u tu La zar J. (18) iz Aran elovca podlegli su povredama na mestu u- desa. Istra`ni sudija nalo`io je obdukciju poginu lih i van red ni teh ni~ ki pre gled oba vo zi la. Dragutin T. je li {en slobode i, uz krivi~nu prijavu, sproveden istra`nom sudiji. Ranila no`em biv {eg momka Poal sata pre pono }i 22. oktobra, u U li ci par ti zan skih ku ri ra, u - bodima no`em te {ko je povre en Sa {a R. (36) iz Kra gu jev ca. We mu je, nakon kra }e rasprave, devojka Ma ri ja J. (24) iz Kra gu jev ca no - `em nanela vi {e ubodnih rana i posekotina u grudi. Sa {a R. je zadobio te {ke telesne povrede opasne po `i vot i od mah je pod vrg nut hi ru r {koj in ter ven ci ji u Kli - ni~kom centru u Kragujevcu. Ina ~e, Marija J. je iz vozila, u ko me se sa dru {tvom kre ta la pre - ma nasequ Erde~, primetila da ih pra ti wen mo mak Sa {a R. Po {to su se za u sta vi li, pre {la je na me - sto suvoza ~a u wegov auto, u kome je do {lo do kra }e ras pra ve, gde ga je i na pa la no `em. Po sle o vog inci den ta po be gla je, ali je u br zo prona ena u blizini zgrade u kojoj `i vi. S ob zi rom da je se bi po ru ci na ne la po se ko ti ne, u ka za na joj je me di cin ska po mo}. Te {ko po vre e ni Sa {a R. do {ao je do rad ni ka o bez be e wa pred u ze }a Fiat automobili Srbija, koji je po zvao po li ci ju i Slu `bu hit ne pomo }i. Ma ri ji J. je naj pre od re e na mera zadr`avawa u trajawu do 48 sa ti, a na kon we nog is te ka spro - ve de na je is tra `nom su di ji Vi - {eg su da, zbog po sto ja wa o sno va sum we da je po ~i ni la kri vi~ no delo ubistvo u poku {aju. Supruzi polomio vilicu Tri de se to smo go di {wi De jan K. iz Kra gu jev ca li {en je slo bo de i uz krivi~nu prijavu priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda, zbog postojawa osnova sumwe da je po ~inio krivi~no delo nasiqe u porodici. Sve u ka zu je da je, u no }i iz me u 18. i 19. ok to bra ove go di ne, u al ko - ho li sa nom sta wu, na kon kra }e ras pra ve u sta nu u ko me `i ve, su pru gu vi {e puta udario pesnicama po glavi i telu. Tom pri li kom we go va su pru ga za do bi la je te {ku te le snu po vre du, prelom vilice, i zadr`ana je na le ~ewu u Klini~kom centru.
12 КРАГУЈЕВАЧКЕ УЧетвртак, 27. октобар 2011. www.kragujevacke.rs Изградња Na osnovu odluke javnog tu`ioca od 14.10.2011.godine i ~l. 33. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije ( Slu`beni Glasnik RS br. 53/95, 54/96, 32/97, 44/99 i 101/2005), APELACIONO JAVNO TU@ILA[TVO U KRAGUJEVCU, VI[E JAVNO TU@ILA- [TVO U KRAGUJEVCU I OSNOVNO JAVNO TU@ILA[TVO U KRAGUJEVCU, objavquju: JAVNI POZIV ZA PRODAJU POKRETNE IMOVINE PRIKUPQAWEM PONUDA Predmet prodaje Apelacionog javnog tu`ila{tva u Kragujevcu je putni~ko motorno vozilo marke Zastava 101 skala 55C, reg.oznake AR 160-01, broj {asije VX1128A0001080241, broj motora 128A0641526866, godina proizvodwe 1996., bele boje, po~etna cena 24.280,00 dinara. Predmet prodaje Vi{eg javnog tu`ila{tva u Kragujevcu je putni~ko motorno vozilo marke Zastava jugo florida 1,3, reg.oznake KG 844-47, broj {asije VX1103A0000020570, broj motora 128A60640076425, godina proizvodwe 1998, po~etna cena 30.171,00 dinara. Predmet prodaje Osnovnog javnog tu`ila{tva u Kragujevcu je putni~ko motorno vozilo marke Zastava 101 skala 55C, reg.oznake KG 792-59, broj {asije VX1128A0001082904, broj motora 128A0641533938, godina proizvodwe 1997, po~etna cena 19.199,00 dinara i putni~ko motorno vozilo marke Zastava 128/1100, reg.oznake KG 11-24, broj {asije 05081706, broj motora 0806824, godina proizvodwe 1985, po~etna cena 7.546,00 dinara. Navedena vozila se prodaju u vi enom stawu i bez prava na reklamaciju. Potencijalni kupci mogu pogledati vozila koja su predmet prodaje od dana objavqivawa oglasa do dana 14.11.2011.godine, svakog radnog dana od 09 do 12 ~asova, kao i sadr`inu ponu enih ugovora o prodaji. Izbor najpovoqnijeg ponu a~a bi}e izvr{en u postupku prikupqawa ponuda. Rok za dostavqawe ponuda je od dana objavqivawa oglasa do 14.11.2011.godine. Ponude slati preporu~eno ili li~no doneti: za Apelaciono javno tu`ila{tvo u kancelariju br. 39-uprava; za Vi{e javno tu`ila{tvo u kancelariju br.67-uprava; za Osnovno javno tu`ila{tvo u kancelariju br. 43-uprava, u zatvorenoj koverti, sa naznakom Ponuda za vozilo-ne otvarati, na adresu Kragujevac, ul. Kneza Mihaila br. 2 i nasloviti na tu`ila{tvo koje vr{i prodaju vozila za koje je kupac zainteresovan. Javno otvarawe ponuda bi}e obavqeno dana 21.11.2011.godine, sa po~etkom u 11,00 ~asova, u kancelariji br. 73. Ponude mogu dostvqati sva pravna i fizi~ka lica sa teritorije Republike Srbije. Kupoprodajni ugovori se potpisuju odmah nakon javnog otvarawa ponuda, sa najpovoqnijim ponu a~ima-kupcima. Progla{eni kupci su du`ni da uplate pun iznos kupoprodajne cene u roku od 7 dana od dana potpisivawa kupoprodajnog ugovora. Ukoliko progla{eni kupac ne potpi{e zapisnik, kupoprodajni ugovor ili ne uplati kupoprodajnu cenu u propisanom roku i na propisan na~in, prodavac }e pozvati drugorangiranog ponu a~a na zakqu~ewe kupoprodajnog ugovora. Kontakt telefon za sve bli`e informacije je 034/305-250. PRIVODE SE KRAJU RADOVI NA PLAZA CENTRU Otvarawe u februaru naredne godine Osim {to }e otvoriti pr vi {o ping mol u Srbiji, iz Plaze VE] SE PREPOZNAJE IZGLED BUDU]EG CENTRA INVESTITORI I PREDSTAVNICI GRADSKE VLASTI ze hrane, kuglana, bilijar sala, pod zem na ga ra `a sa 650 me sta i ra - zni drugi sadr`aji. Ivesticija je vred na 50 mi li o na e vra i do sa da je na izgradwi anga`ovano 1.500 radnika. Kada objekat bude zavr- {en pro ce wu je se da }e u we mu bi - ti o tvo re no od 400 do 500 no vih radnih mesta. Naro ~itu atrakciju predstavqa- }e Sinepleks bioskopske sale sa ukupno 1.250 sedi {ta, opremqene najsavremenijom tehnologijom u o- blasti filmske projekcije. Uz holivudske blokbastere i najnovije filmove sa presti`nih festivala {irom sveta Sinepleks }e kragujeva~koj publici omogu }iti i direktne satelitske prenose koncerata iz wujor {ke opere Metropoliten ili moskovskog Boq {oj teatara. - Objekat Plaza koji su {tinski mewa ambijent i okolinu Stare radni~ke kolonije urbano i arhitektonski postavqa nove standar de. Za nas ko ji smo u to me u ~e - stvovali predstavqa jo{ jednu po tvr du da smo bi li du bo ko u pra - vu kada smo odlu ~ili da podr`imo takav projekat, ka`e Neboj {a Vasiqe vi}, ~lan Grad skog ve }a za in ve - sticije i razvoj gradskih resursa. Plaza za Kragujevac predstavqa okosnicu jednog novog pristupa svim onim sadr`ajima koji su bili neophodni gradu kada je re~ o trgovini i zabavi. To je ekonomski podsticaj za daqi razvoj Kragujevca, re kao je Va si qe vi} i pod se tio da je na ovom prostoru raseqeno 500 porodica iz tro {nih baraka u savremeno opremqene stanove. Vanserijski objekat, ko ji je ar hi - tektonski izazov i graditeqski poduhvat oslobodio nas je jed nog tereta nasle a na tom prostoru kao {to su bi le ba ra - ke i da nas, uz sve druge investitore na tom pro sto - ru, predstavqa direktan kontakt sa E vro pom, iz ja vio je ~lan Gradskog ve }a. Govore }i o iskustvima kompani je, Sa giv Me ger je pod se tio da je Pla za pri sut na sa 48 {o ping centara u 24 dr`ave Amerike, da u Indiji ima 48,5 miliona kvaratnih metara poslovnog prostora i da su sva ta is ku stva i stan dar di primeweni u Kragujevcu. - U Sr bi ji smo pri sut ni od 2007. godine i osim u Kragujevcu imamo u pla nu iz grad wu dva o bjek ta u Be - ogradu i jedan u Kru {evcu. Razlog {to je prvi projekat relizovan u srcu [umadije je efikasna administracija i podr {ka gradskog rukovodstva, koje nam je omogu }ilo da vrlo brzo do emo do svih neophodnih do zvo la, re kao je Me ger. On je na gla sio da }e Kra gu je vac Plaza biti prva zgrada u regionu registrovana kao zelena zgrada, najavquju da }e ovo biti prvi objekat ukwi`en kao zelena zgra da, jer su ispo {tovani visoki standardi u kvalitetu gradwe i o ~uvawu `ivotne sredine CENTRALNI UNUTRA[WI PROSTOR Шoping mol izraelske kompanije Plaza u Kragujevcu, prvi wihov objekat u Srbiji, bi }e otvoren 21. februara idu }e godine, saop {tio je Sagiv Meger, generalni direktor kompanije Plaza Srbija. U predstavqawu novog objekta, povr {ine 65.000 kvadratnih metara, najavqe no je da }e ov de bi ti sme {te no vi {e od stotinu prodajnih objekata, {est bioskopskih sala, fantazi park po vr {i ne od 2.000 kva drat - nih metara, kafi }i, restorani brjer je re~ o o bjek tu sa kva li tet nim javnim povr {inama i velikim brojem svetlarnika koji pru`aju dovoqno prirodnog osvetqewa. Predstavqawu objekta prisustvovao je i izraelski ambasador Josef Levi, koji je ~estitaju }i na ovom poduhvatu podsetio da ulagawa Izraela u oblasi nekretnina u Srbiji iznose milijardu evra, ali da jo{ u vek ima pro sto ra da se po - ve }a obim trgovinske razmene koji se kre }e oko 60 mi li o na e vra. Sa - mo u Srbiji registrovano je 30 kompanija iz Izraela. Prema wegovim re ~ima, na {e dve zemqe suo ~avaju se sa sli~nim izazovima, JEDNA OD BUDU]IH BIOSKOPSKIH SALA ali Plaza Kragujevac otvara novo poglavqe u saradwi izme u Srbije i Izraela. Izgradwa ovog objekta u nasequ Stara radni~ka kolonija u Kragujev cu, ko ja je po ~e la pre tri go di - ne, trebalo je da bude zavr {ena za 18 me se ci, ali je zbog svet ske e ko - nomske krize i problema sa prvobitno izabranim izvo a ~em radova koji nije mogao da ispo {tuje rokove gradwa obustavqena na prole }e 2009. godine. Izborom drugog izvo a ~a radova, firme Tehnobeton iz Vara`dina, radovi su nastavqeni u septembru 2010. godine. Za izgradwu objekta u Kragujevcu kompanija Plaza zakupila je 2,5 hektara zemqi {ta na 99 godina, po ce ni od bli zu 20.000 e vra po aru. G. BO@I]
www.kragujevacke.rs Јубилеји Четвртак, 27. октобар 2011. КРАГУЈЕВАЧКЕ 13 SEDAM DECENIJA PRVE TEHNI^KE [KOLE Od barake do moderne obrazovne ustanove Osnovana dva dana uo ~i tragedije u [umaricama, pro {la kroz te {ke tre nut ke, da bi da nas postala obrazovna ustanova koja {koluje ake za 18 razli ~itih zani ma wa i u ko joj je za se dam decenija diplomu steklo oko 20.000 a ka Дo pre ne ko li ko da na ma lo ko je znao da se Pr va teh ni~ ka {ko- la u vre me svog o sni - va wa na la zi la u Staroj radni~koj kolo ni ji, ta~ ni je u zgradi Sokolane. Sada }e ova ~iwe ni ca bi ti po zna ta sva ko me ko bu de pro {ao po red jed ne od naj - lep {ih gra evina u gradu, po {to je 19. ok to bra, na se dam de se to go - di {wi cu {ko le, nad u la znim vra ti ma So ko la ne po sta vqe na spomen plo ~a koja o tome svedo ~i. [kola, osnovana dva dana uo ~i ve li ke tra ge di je u [u ma ri ca ma, u pr vim go di na ma svog ra da pro - {la je, kao i grad u o sta lom, kroz te {ke i bolne momente. Inicijativa za osnivawe Sredwe tehni~ke {kole u Kragujevcu pokrenuta je 1939. go di ne. On da, kao i sa da, zbog ne do stat ka nov ca lop ti ca je prebacivana izme u grada i tada- {weg Ministarstva prosvete. ME \U POZNATIM \ACIMA [KOLE BILI I TANASIJE KATANI] I MILAN SPASOJEVI] Nakon kapitulacije Kraqevine Jugoslavije, Vojnozanatlijska {kola je bila pred ga {ewem, ostala su joj bila samo ~etiri nastavnika. Tra`e }i re {ewe za opstanaka, direktor {kole Dragomir \uri} obra }a se Ministarstvu za narodnu pri vre du i Po gla var stvu grada, predlogom da se u me sto Voj - no za na tlij ske, formira Sredwa za nat sko-in du - strij ska {ko la. Mi ni star ski sa - vet, na ~e lu sa Mi la nom Ne di - }em, 19. ok to bra 1941. go di ne do - no si od lu ku i Kra gu je vac do bi - ja Sred wu teh - ni~ ku i Mu {ku za nat sku {ko lu. Tra ge di ja u [u- ma ri ca ma sve je za u sta vi la. Me - u tim, dva me se ca ka sni je, od lu kom Po gla var stva gra da, dve {ko le do bi ja ju je dan krov - zgra - du So ko la ne. U Dr `av nu sred wu teh ni~ ku {kolu 31. januara naredne godine upisuju se 32 aka na ma {in ski i i 22 na in du strij - sko dr var ski od - sek. Za di rek to ra {ko le po sta vqen je Vla di mir Pa u - no vi}. Re dov na nastava po ~ela je u martu. [ko la se to - kom ratnih godina se li la iz So ko la - ne u susednu baraku, jednog momenta na sta va je dr `a na u ka fa ni [e wa - nin u U li ci Voj - vo de Put ni ka, za tim u dve zgra de u Palilulama. Selila se i nakon rata, najpre u prostor U ~iteqske {ko le, sa da {a weg Pri rod no-ma - te ma ti~ kog fa kul te ta, za tim u zgradu u Ulici Svetozara Markovi }a. Grad wa no ve {kol ske zgra - de, u ko joj se i da nas na la ze a ci SVE^ANA AKADEMIJA OKUPILA BROJNE ZVANICE PROFESORI [KOLE IZ 1972. GODINE SADA [WI \ACI PRVE TEHNI^KE SPOMEN PLO^U NA SOKOLANI OTKRILI DIREKTORKA [KOLE BIQANA [IPOVAC I GRADONA^ELNIK VEROQUB STEVANOVI] ove {ko le, za po ~e la je 1947, a 1. ok to bra na red ne go di ne u woj je pr vi put za zvo ni lo {kol sko zvo - no. - To je bio pe ri od pro cva ta {kole. Nakon {kolske zgrade ubrzo su opremqene radionice i labo ra to ri je i stvo re ni su u slo vi za bo qi kva li tet na sta ve. U tom mo men tu {ko la je bi la pod ka - pom Uprave vojne industrije Mini star stva od bra ne i tre ba lo je da se u woj {ko lu ju u ~e ni ci iz svih kra je va Ju go sla vi je, ko ji bi se potom zapo {qavali u preduze- }i ma voj ne in du stri je. I pak 1961. go di ne {ko lu pre u zi ma grad i od ta da pre te `no {ko lu je ka dro ve za po tre be Kra gu jev ca, a obrazovni profili su jo{ jednom modifikovani. Za se dam de ce ni ja po sto ja wa ovu {ko lu za vr {i lo je oko 20.000 aka. Mnogi od wih nastavili su {ko lo va we i po sta li is tak nu ti stru~ wa ci, dok to ri na u ka i profe so ri u ni ver zi te ta, ali i dru - {tveni i javni radnici, ka`e direk tor ka {ko le Bi qa na [i po - vac. U osmu deceniju postojawa {kola u la zi sa oko 1.400 a ka i 53 o - deqewa. Od male barake izrasla je u modernu {kolu, kojoj je {ezdesetih go di na, zbog sve ve }eg bro ja a ka, do gra en jo{ je dan sprat i sa da ras po la `e sa oko 7.000 me ta - ra kva drat nih. U woj se u ~e ni ci {koluju za 18 razli ~itih zanima - wa na ~etiri razli ~ita smera - elektrotehni~ki, gra evinski, prehrambeni i hemijski. - Imamo dobar nastavni kadar, prilago avamo se uspe {no promenama u obrazovnom sistemu i kod nas se a ci {ko lu ju za ne ko li ko vr lo per spek tiv nih za ni ma wa. Na primer, ~itava generacija auto di jag no sti ~a ra po zva na je od strane kompanije Fiat. Kompani ja Kna uf go di na ma je na{ partner u obrazovawu montera suve grad we, ka bi net za a u to di jag - no sti ku de lom je o pre mi la firma Bo{, a hemijsku laboratoriju Elektronika veneta. Sa ra u je mo sa {ko lom iz So - kol ni ca ve} ne ko li ko go di na i zahvaquju }i toj saradwi na {i aci imaju mogu}nost da {kolovawe na sta ve u ^e {koj. Tre nut no je o - sam na {ih u ~enika na razmeni u ovoj {koli, a svi koji imaju `equ i pro u kurs ~e {kog je zi ka mo gu i da na sta ve {ko lo va we na U ni ver zi te tu u Br nu, ka `e na {a sa go vor ni - ca. Da se ra di o do broj {koli, u kojoj se decenijama vredno radi, govore i brojne nagrade dodeqe - ne u ~e ni ci ma i {ko li. Ne ka od najz na ~aj ni jih pri zna wa ko ja su {ko li do de qe wa za u spe {an rad na po qu o bra zo va wa i vaspitawa su Diploma grada Kragujevca (1966), Republi~ka nagrada 25. maj (1977) i Sve to sav - ska na gra da, ko ja je od Mi ni star stva pro sve te uru ~ena 2006. godine. Marija OBRENOVI]
14 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 27. октобар 2011. www.kragujevacke.rs Екологија HIDRO-BIOLO [KA ISTRA@IVAWA [UMARI^KOG JEZERA Sta we do bro, mo `e jo{ bo qe U okviru projekta Istra`ivawe i promocija biodiverziteta jezera u [umaricama u ciqu wegovog o ~uvawa i odr`ivog razvoja, ~iji je nosilac Ekolo {ko istra`iva~ko dru {tvo Mladen Karaman, prvi put od wegovog nastanka pedantno se evidentiraju biqne i `ivotiwske vrste koje `ive u jezeru i wegovom priobaqu. Po zamisli rukovodioca doktorke Sne`ane Simi}, bila bi to samo prva faza u prezentaciji [umarica kao ekolo {kog punkta i ekolo {ke staze Нedavno su na lokalnim elektronskim medijima objavqeni delovi preliminarnih rezultata projekta Istra- `ivawe i promocija biodiverziteta jezera u [umaricama u ciqu wegovog o- ~uvawa i odr`ivog razvoja, ~iji je rukovodilac docent dr Sne`ana Simi} sa Instituta za biologiju Prirodno matemati~kog fakulteta. Nosilac projekta je Ekolo {ko istra`iva~ko dru {tvo Mladen Karaman a istra`iva~ki tim (wih dvadesetak) sastavqen je od studenata, saradnika i nastavnika ovda {weg PMF-a. Projekat finansira Fond za za {titu `ivotne sredine grada Kragujevca, odobren je u av gu stu, ali po re ~i ma Sne `a - ne Simi}, istra`ivawa su po ~ela i ra ni je. Ona ka `e da je pro sto ne - verovatno da, iako jezero u [umaricama postoji od 1967. godine, od tada nisu nikada ra ena celovita istra`ivawa svih grupa `ivih organizama. - U o kvi ru o vog is tra `i va wa ra di se pro u ~a va we `i vog sve ta vodenog basena: alge, vi {e biqke, bes ki~ me wa ci, ki~ me wa ci, pre sve ga ri be, ali i is tra `i va we i kopnenog pojasa, priobalnog dela, u kojem }e se tako e ispitati vrste vi {ih biqaka, insekata, beski~ me wa ka, ki~ me wa ka, si sa ra i ptica. Tako e }e se raditi istra- `i va wa gqi va i li {a je va u o vom pojasu, ka`e Sne`ana Simi}. Prema odobrenim sredstvima, projekat }e trajati godinu dana. - Pe ri od je ste kra tak, ali mi smo radili istra`ivawa na [umari~kom jezeru i ranije, a radi }emo i po sle tog ro ka. Da bi se dobila celovita slika flore i faune neophodno je da se istra`ivawa rade po sezonama. Nije bitan samo broj popisanih i istra`enih vr sta, ve} nam je ciq da se u ra di kvalitativan sastav, da se popi {e prisustvo odre enih vrsta, da se u- ra di wi ho va broj nost, kao i da se na osnovu tih podataka proceni, pre svega, kvalitet vode [umari~kog jezera. Usput i da proverimo i procenimo da li na ispitivanom podru~ju ima retkih i ugro`enih vrsta. Autohtone i strane vrste ribe U jezeru u [umaricama `ive a- utohtone ali i alohtone (strane, invazivne) alge i ribe. U istra`iva~kom timu projekta u ~estvuje i dr Vladica Simi}, vanred ni pro fe sor na PMF-u, ~i ja je specijalnost ihtiologija kao i istra`ivawe faune jezerskog dna. - Za ni mqi vo je da se u pri o bal - nim, plitkim delovima na zapadnoj strani jezera nalazi zna ~ajna populacija {koqki, koje su u ve- }ini drugih akumulacija danas od sut ne, pa ~ak i u wi ho vim pri - rodnim stani {tima, kao {to su Du nav i Sa va. U je ze ru se mo `e na - }i i populacija re~nog raka, {to je na neki na ~in pokazateq dobrih uslova u samom stani {tu, ka`e dr Simi}. Ina ~e, fauna jazera je u kompletu nastala poribqavawem, na ve {ta~ki na ~in. U wemu nema autohtonih vrsta koje su `ivele u Su {i~kom potoku. Ri be se de le u dve ce li ne: vr ste koje su karakteristi~ne za vode Srbije (ukqeva, bodorku, crvenperku, klena, {arana, smu a, soma, {tu ku i li wak...) i ri be iz vo da van Sr bi je (~ak i sa dru gih kon ti - nenata, poput Azije i Severne A- merike), od kojih se neke pona {aju kao invazivne vrste. Od evidentiranih vrsta to su velika populacija ameri~kog somi }a (cverglana), sun ~ice, zatim jezero u [umaricama je najju`nije nalazi- {te takozvanog velikoustog basa iz Severne Amerike, babu {ka, belog tolstolobika iz Azije. SNE@ANA SIMI], RUKOVODILAC ISTRA@IVAWA BIODIVERZITETA JEZERA U [UMARICAMA VLADICA SIMI], ^LAN ISTRA@IVA^KOG TIMA U OBLASTI ZA IHTIO FAUNU I FAUNU JEZERSKOG DNA Na ~in na ko je ove vr ste do la ze je i slu ~a jan i na me ran. - Pr ve dve vr ste o vih ri ba sti - gle su planskim poribqavawem, dok se za ba sa po u zda no zna da su ga ribolovci namerno naselili sa i- dejom da on uni {ti cverglana - {to, naravno, nije imalo nikakvog smisla. Ameri~ki somi} kao invazivna vrsta naglo pove }ava svoju populaciju, me utim stabilna i dovoqno velika populacija doma- }ih, autohtonih vrsta, neutrali {e wegove negativne efekte, napomiwe profesor Vladica Simi}. On isti ~e da u jezeru postoji dobra populacija {arana, crvenperke i drugih ribolovno zna ~ajnih vrsta ribe za rekreativne ribolovce. Kao i dobra populacija soma, {tuke, deverike... - To je pozitivan efekat planskog gazdovawa ribqim fondom koji se sprovodi u posledwih deset godina, nagla {ava on. Sun ~ice se adaptirale, a pirane ne Interesantna vrsta ribe koja se mo`e na }i u jezeru u [umaricama, a {to su istra`ivawa i potvrdila, je liwak, vrsta koja je za {ti }ena, sa statusom trajnog lovostaja na ~itavoj teritoriji Srbije. - Ihtio fauna jezera je veoma raznovrsna, pogodna za rekreativni ribolov, sa prili~no velikom biomasom za povr {inu jezera. To ne zna ~i da tre ba do zvo li ti neograni ~en ulov, krivolov, pogoto vo ne mre `a ma i dru gim sli~ - nim sredstvima. - I da qe se pla ni ra we ih tio faune mora raditi veoma stru~no i uz kontrolu, bez nasumi~nog ubacivawa drugih vrsta koje nisu sa o vog pod ne bqa. Sa tim stra nim, invazionim vrstama, te {ko se izla zi na kraj, a je di ni na ~in da se ubla`i i neutrali {e wihov efekat je da zajednica na {ih, doma- }ih riba bude {to stabilnija, upozorava Vladica Simi}. Od vr sta ko je su ba{ ne ti pi~ ne za na {e podru~je on izdvaja najbizarniji i bukvalno najegzoti~niji slu ~aj - primerak pirane koja je prona ena u [umari~kom jezeru. Napomiwe da nema mesta panici i senzacionalisti~kim naslovima kojima su skloni tabloidni mediji. - Pirane i uop {te egzoti~ne, tropske vrste riba pronala`ene su ne sa mo u {u ma dij skim vo de - nim akumulacijama, ve} i u Dunavu, Ubacivane su u reke i jezera od strane akvarista koji nikada ranije nisu uzgajali takve vrste ribe i shodno tome, nisu dobro informisani koje uslove takva vrsta tra `i, kao i, {to je pre sud no, o wihovoj veli ~ini. Pirana done- {ena i uhva }ena u jezeru u [umaricama, pripada grupi takozvanih biqojednih pirana. Kod nas uglavnom i nema u akvaristi~kim radwama mesojednih pirana. Biqojedna mo`e da naraste u prirodnim uslovima i do 70 centimetara. Akvarista koji ju je nabavio kao mla od dva-tri cen ti me tra ka da mu se de si da do bi je ri bu ko - ja je veli ~ine skoro metar, smatra da je naj lak {e da je se o slo bo di ta ko {to je pu sti u pri ro du. Na {a sre }a je {to ta kve vr ste ne mo gu da pre`ive u na {im vodama, niti mo gu da se a dap ti ra ju, jer im je ne - ophodna jako visoka temperatura vode za pre`ivqavawe, isti ~e na{ sagovornik. Dr Si mi} do da je da su i u dru - gim vo da ma, kao {to je Du nav, pro - nala`ene egzoti~ne i tropske vrste riba poput tilapije, tako e pirane, ribe iz brzih voda Amazona. On koristi priliku da akvariste ko ji ne zna ju {ta bi u ra di li sa ovakvim primercima svoje ribe nikako ne pu {taju u ovda {we reke i je ze ra, ve} da ih po nu de u sta no - vama koje imaju uslove za wihovo ~uvawe, poput kragujeva~kog akvarijuma ili zoolo {kim vrtovima. - I sun ~i ca je u na {e vo de do - {la iz akvarijumskih uslova, ali po {to ona po ti ~e iz sli~ nog klimat skog pod ru~ ja kao {to je na {e uspe {no se adaptirala. Tropske vrste to ne mogu, zakqu ~uje Simi}. Jezerska voda kategorije druge klase Sem ribqih vrsta, preliminarni rezultati istra`ivawa jezera u [umaricama otkrili su i druge zna ~ajne ~iwenice. - Rezultati pokazuju zna ~ajnu raznovrsnost kako zajednice algi, DEO HIDROBILO [KE EKIPE NA TERENU tako i zajednica `ivotiwa, ka`e rukovodilac istra`iva~kog tima Sne`ana Simi}. Na osnovu prisutnih vrsta rezultati pokazuju da je voda [umari~kog jezera u kategoriji druge klase. - To je zadovoqavaju }i nivo kvaliteta, pogotovo {to se ovo jezero koristi i za sport i rekreaciju, isti ~e ona. Pore ewa radi, postoje ~etiri klase kvaliteta vode. Prvo bi bila jezera na visokim planinama, [ari, Durmitoru, takozvane gorske o~i, Vla si na... U tre }u kla su se nekada svrstavalo jezero Bubaw (situacija je sada na wemu osetno bo qa), dok bi ~e tvr ta kla sa bio kvalitet vode u Lepenici dok proti ~e kroz Cvetojevac, kada je preterano oboga }ena organskim otpadom. Voda prve klase karakteristi~na je po velikom broju vrsta i raznovrsnosti zastupqenoj u wenoj flo ri i fa u ni, dok je u ~e tvr toj klasi prisutan mali broj vrsta (od jed ne do tri), ali je u tim sre- ISTRA@IVAWE NA JEZERU METODOM ELEKTRORIBOLOVA
www.kragujevacke.rs Екологија Четвртак, 27. октобар 2011. КРАГУЈЕВАЧКЕ 15 dinama karakteristi~na velika brojnost wihove populacije. Sne`ana Simi} nagla {ava da u okviru ovog hidro-bilo {kog istra`ivawa nije ra en sanitarni aspekt vode u jezeru u [umaricama (ispitivawe prisustva kolifor nih bak te ri ja), jer je to u nadle`nosti Instituta za javno zdravqe. Koliko je woj poznato, wihovi stru~waci obavqaju ova ispitivawa detaqno ~itave godi - ne, a naro ~ito za vreme trajawa kupali {ne sezone. - In te re sant no je to {to je o vaj projekat samo prva faza u realizaciji ozbiqnije ideje, koja bi i- mala veliki zna ~aj za grad Kragujevac. Jezero u [umaricama trebalo bi da bude novi ekolo {ki punkt, nastavqa na {a sagovornica. To zna ~i da bi se na kon o vog is - tra`ivawa na tablama i panoima (izra enim od prirodnih materijala) posetiocima jezera pokazale najinteresantnije vrste koje mogu da se vi de (~e sto i ne vi de), a ko je obitavaju u vodama [umari~kog jezera i wegovom priobaqu. Ekolo {ki punkt i staza - E ko lo {ki punkt bio bi u ra en po u zo ru na ve} od ra e ne u Voj - vodini ili sredinama sa za {ti }enim podru~jima. Na pet-{est informativnih tabli prikazali bi i pokazali svim posetiocima jezera interesantne alge, zanimqi ve vr ste ri ba, na tre }em pa nou pti ce, na ~e tvr tom gqi ve, na pe - tom vi {e biq ke... Jed na ta bla bi la bi posve }ena prigodnom pona {awu, o ~uvawu i odr`avawu `ivotne sredine jezera u [umaricama, obja {wava doktorka Simi}, dodaju- }i da bi posebna tabla, ura ena zanimqivo i prakti~no, bila namewena sportskim i rekreativnim ribolovcima: sa vrstama koje su najinteresantnije za pecawe, o vr sta ma ko je ne bi sme le da se u - bacuju u jezero zbog opasnosti da naru {e ovaj ekosistem. I to ni je sve. Po i de ji Sne `a ne Simi} i tima wenih saradnika, ka da se sve to za vr {i, ako se o bez - bede sredstva i uz postojawa minimuma dobre voqe, jezero u [umaricama moglo bi da se prezentuje kao deo ekolo {ke staze. - Kon kret no, iza tog pro jek ta morali bi zajedno da stanu grad Kragujevac, Gradska turisti~ka organizacija i PMF. On bi predstavqao jedinstvenu ekolo {ku ponudu, koja ukqu ~uje povezivawe PMF u Kragujevcu, konkretno akvarijuma, Botani~ku ba {tu, Spomen park i jezero u [umaricama. Organizovanim grupama posetilaca ponudila bi se celodnevna tura u vidu izleta sa obilaskom svih ovih ustanova, koja bi se zavr {avala kupawem i rekreativnim sadr`ajima na jezeru. Tako e, dr Simi} isti ~e da su sva wihova istra`ivawa i projekti u potpunosti uskla eni sa planom detaqne regulacije jezera koji je jo{ 2006. godine uradila Direkcija za urbanizam, naknadno ura- enom strate {kom procenom tog plana kao i svim aktivnostima predvi enim LEAP-om (Lokalnim ekolo {kim akcionim planom). - Po sled wih go di na je ze ro u [u ma ri ca ma za hva qu ju }i ak tiv - no sti ma Sport skog cen tra Mla - dost do bi lo je ne ke no ve sa dr- `aje. Radi se na o ~uvawu samog jeze ra, ali i bez bed no sti ku pa ~a. Ove na {e aktivnosti samo bi obogatile i dopunile ponudu i privu kle ve }i broj po se ti la ca, a u isto vreme nenametqivo i atraktiv no de lo va le bi e du ka tiv no i in for ma tiv no na sve po se ti o ce [u ma ri~ kog je ze ra, za kqu ~u je Sne`ana Simi}. I pak, da bi ovo je ze ro do bi lo na jo{ ve }em zna ~aju i postalo pristupa~nije i zanimqivije ve }em broju qudi neophodno je ure ewe prilaza, ta~nije Ulice Desankin venac, kao i izgradwa pe {a~ke i biciklisti~ke staze, koje o ~igledno nedostaju u [umaricama. To je ve} dru ga pri ~a i deo dru - gih istra`iva~kih projekata. Zoran MI [I] ZAPO^ELO ODVO@EWE SME ]A IZ KRAGUJEVA^KIH SELA Me {tani dobro prihvatili novinu Jav no ko mu nal no pred u ze }e ^i sto }a od po ~et ka septembra organizovalo je, dva pu ta me se~ no, od vo `e we sme }a iz seoskih naseqa na te ri to ri ji Kra gu jev ca. Kre nu lo se od re o na ko ji pokriva Opornicu, Desimirovac, Cerovac, Lu`nice, ^umi}, Gorwe Ja ru {i ce, Vlak ~u, Ko tra `u, Ma - slo {evo i Qubi ~evac, a od nedavno sme }e se od vo zi i sa prav ca na ko me su Jo va no vac, Cve to je vac, No vi Mi la no vac, Re snik, Kor - man, Botuwe, Gorwe i Dowe Komarice. Pra vac pre ma Po sku ri ca ma, pre ko [qi vov ca, Do wih i Gorwih Grbica, Pajazitova, zakqu~no sa Dra ~om, sa ~eka }e prvu nedequ de cem bra, a ~e tvr ti re on od Ja - bu~ja, preko Bukurovca i Trmbasa do Velikih P~elica i Dulena najverovatnije }e u}i u sistem krajem januara naredne godine. U tri reona utvr ene su kvadrature stambenih i poslovnih objeka ta do ma }in sta va, a na red nih da na od re di }e se i ce na u slu ge ^i sto }e, ko ja }e, tvr di di rek - tor ovog preduze }a Dejan Raoni}, sva ka ko bi ti ni `a od na kna de u gra du ko ja iz no si 3,16 di na ra po kvadratu. Odvoz sme }a sa seoskog podru~ja koje gravitira Kragujevcu je pio nir ski po du hvat, jer ta kav si stem ni je us po sta vi lo ni jed no komunalno preduze }e u Srbiji. Za vatreno kr {tewe u septembru i- zabran je najte`i reon, pomenuti pravac od Opornice do Qubi ~evca, jer ima naj vi {e sta nov ni ka, 7.640 i najve }i broj doma }instava 2.191. Qu bi ~e vac je naj u da qe - ni ji i na la zi se na 29. ki lo me tru od gra da, a s ob zi rom na u da qe - nost i na broj do ma }in sta va u tvr - e no je da taj re on mo ra i ma ti 20 sabirnih mesta. Sortirawe otpada - Sa ku pqa we i od la ga we ko mu - nalnog i ambala`nog otpada u seo skim pod ru~ ji ma o ba vqa se u kesama, koje besplatno dajemo doma }instvima, a prikupqaju se na sa bir nim me sti ma koja su unapred utvr- e na. Na rav no, bi lo je nerealno o ~ekivati da ka mi o nom mo - `e mo da do e mo do sva kog za se o ka, sva - kog dvo ri {ta, ta ko da je pri li kom o da - bira sabirnog mesta vo eno ra ~una da pute vi bu du pri stup - ni. U pret hod nom peri o du de li li smo o - ba ve {te wa, a i stovre me no kre nu li smo i sa e du ka ci jom sta nov ni {tva sa se - o skog pod ru~ ja. Ni - je re~ sa mo o od vo zu, ve} i o raz vr sta va - ^isto }a je od po ~etka septembra organizovala dva puta mese~no odvo`ewe sme }a iz seoskih naseqa na podru~ju Kragujevca. Za vatreno kr {tewe izabran je najte`i reon, pravac od Opornice do Qubi ~evca, i na wemu je koli ~ina odlo`enog sme }a za kratko vreme utrostru ~ena wu ot pa da, jer me se~ no po do ma - }in stvu da je mo dve cr ne i dve zele ne ke se. Cr ne ke se su za ko mu nal ni ot pad u ko ji se u bra - ja ju o sta ci od hra ne, po put hle - ba, me sa, po vr }a, vo }a kao i o sta li ot pad iz do ma }in stva, dok su ze le ne ke se na me we ne papi ru, kar to nu, sta kle noj i pla - sti~ noj am ba la `i, te trapa ku, a lu mi ni jum skim li men ka ma i kon zer va ma, po ja {wa va Ra o ni}. Za po ~e tak pred vi e no je an ga - `o va we jed nog spe ci jal nog vo zi - la sme }a ra, ta ko da je za se o sko pod ru~ je po tre ban je dan vo za~ i dva rad ni ka na iz no {e wu sme }a, {to ^i sto }a sva ka ko ima na ras po la ga wu, a u ko li ko si stem NI@E CE NE NE GO U GRA DU - DE JAN RA O NI] ZELENE I CRNE KESE ZA SEOSKA DOMA ]INSTVA po ka `e da je po treb no jo{ jed no vo zi lo, na gla {a va di rek tor Ra o - ni}, ni to ne }e bi ti spor no. Raz u me se, tra si ra ne su naj e - ko no mi~ ni je mo gu }e ru te ko jih }e se pri dr `a va ti vo zi la ^i sto }e. Pri me ra ra di, u O por ni ci su od re e na dva sa bir na me sta, u De si mi rov cu pet, Ce rov cu tri, Lu `ni ca ma tri, i ta ko re dom. Me u tim, u br zo su gra a ni zah - te va li jo{ po ko je sa bir no me - sto, a di rek tor Ra o ni} ka `e da im se sva ka ko iz la zi u su sret u - ko li ko se pre vi {e ne od stu pa od pred vi e nih tra sa. Po je di nim do ma }in stvi ma ni su do voq ne po dve ke se ta ko da }e se i ti zah te - vi u ze ti u ob zir. Pre ma pla nu vo - zi lo ^i sto }e na o vaj pra vac od la zi u tor kom, dva pu ta me se~ no, a ~e tvrt - kom od Jovanovca do Do wih Ko ma ri ca. Ponedeqak }e od decem bra bi ti re zer - vi san za re on od Po sku ri ca do Dra - ~e, a pe tak, {o }e bi ti ak tu el no tek po ~et kom na red ne go di ne, od Ja bu~ ja do Ve li kih P~eli - ca. Prva iskustva Me {ta ni se o skog pod ru~ ja su u po - ~et ku bi li sum wi - У НАСЕЉУ ШУМАРИЦЕ НЕУСПЕШНО Sme }e u kesama za ambala`ni otpad Pre {est meseci ^isto }a je doma }instvima u nasequ [umarice podelila zelene kese za ambala`ni otpad. Komunalni ot pad se od la `e u dvo ri - {nim kantama. Nedavno su odlu ~ili odustaju od [umarica. Na ulice }e vratiti `i- ~ane kontejnere, plave za pa pir i kar ton i ze le ne za plastiku i pet ambala`u. Kako obrazla`e direktor ^isto }e Dejan Raoni}, iz meseca u mesec u pomenutim zelenim kesama za ambala`ni otpad bi lo je sve vi {e ku} nog sme }a. ~a vi. Iz gle da da ni su ve ro va li da ^i sto }a o zbiq no `e li da u e u se la. - U pr vom iz la sku na re on od O - por ni ce bi lo je sve ga 2,5 to ne otpa da na sa bir nim me sti ma. Polovina od toga bio je komunalni ot pad, po lo vi na am ba la `a. Prilikom drugog izlaska koli ~ina se po ve }a la na {est to na, a po - tom do sti gla 8,5 to na. Ovi po da ci u ka zu ju da su me {ta ni pri hva ti - li od voz sme }a. Na dru gom re o nu pre ma Jo va - nov cu, ko ji je u si ste mu od pre ne - koliko dana, u prvom odvozu bilo je {est to na ot pa da, ob ja {wa va Raoni}. Ipak, nije sve teklo glatko kao {to iz gle da. Na pri mer, u Jo va no van cu bi lo je slu ~a je va da u pri prem nom pe ri o du ni su do - zvo qa va li e vi den ti ra we stam be - ne kvadrature. - Ni je bi lo jed no stav no, ali ve} se mo `e re }i, u spe li smo. Ono {to je pla ni ra no spro vo di - mo u de lo. Pr vo smo de li li o ba - ve {te wa, or ga ni zo va li sa stan ke po se o skim me snim za jed ni ca ma, a sada korak po korak pokrivamo predvi ene reone. Ovih dana moramo da postignemo do go vor sa Ni o sko grad wom, s obzirom da vozilom ulazimo i u zaseoke, koji su u zimskom periodu zbog sne ga te `e pri stu pa~ ni, da zimska slu`ba ovog preduze }a ~i sti i te prav ce. I to je ko rist za me {tane, nagla {ava Raoni}. Od vo `e we sme }a sa se o skog pod ru~ ja je no vost i za me {ta ne i za ^isto }u. Finansijski efekat nije bio prvi na listi prioriteta. I pak, ima i o nih ko ji sma tra - ju da je u to me taj na. Kon tro lo ri ^i sto }e do ma }in stvi ma e vi - dentiraju samo stambeni prostor, a kvadratura pomo}nih prostorija, ko je su ve li ke na se o skom pod - ru~ ju, ne u la zi u bu du }i ce nov nik, ko ji }e se for mi ra ti o vih da na. O sim to ga, Na ci o nal na strategija upravqawa otpadom po u gle du na e vrop ske stan dar de i predvi a da se na teritoriji gradova i op {tina sva naseqena mesta obuhvate organizovanim priku pqa wem i od vo zom ot pa da. Direktor Raoni} dodaje da je ~iweni ca da u se o skim me snim za jed ni ca ma Kra gu jev ca ko jih u - kup no ima 41, ima 150 re gi stro - vanih divqih deponija. Tek uklawawe tih deponija ko {ta. Aleksandar JOKI ]EVI]
16 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 27. октобар 2011. www.kragujevacke.rs Kultura УКРАТКО Promocija novog albuma Instrumentalni rok sastav Fit nes jo{ jed nom }e pro mo - visati svoj novi album Udarci i var ni ce, u su bo tu, u Art-ka - fe ga le ri ji SKC-a, ko ji se po - ~etkom godine pojavio pod etiketom ove ustanove kulture. Stvarala~ko jezgro ovog kragujeva~kog sastava ~ine bra }a Furunovi} (Sa {a, Goran i A- leksandar), a bend postoji od 2003. go di ne i za to vre me je promenio nekoliko postava. Pored bra }e Furunovi}, na albumu u ~estvuje i klavijaturista Aca Pej ~i}, ko ji je u ben du od 2009. go di ne. Gost Fitnesu bi }e beogradski sastav Hipnagoga Slike, a kon cert po ~i we u 22 ~asa. O Andri }u U Na rod noj bi bli o te ci Vuk Karaxi} ve ~eras }e biti or ga ni zo van o kru gli sto Ivo A nr di} - i kraj pri ~e!. U razgovoru o delu i stvarala- {tvu na {eg no be lov ca u ~e - stvo va }e pro fe so ri i go sti FILUM-a: Ala Tatarenko, Maja An el ko vi}, Mi lo{ Ko va - ~e vi}, A lek san dar Jer kov, Dragan Bo {kovi}, ^aslav Niko li}. O kru gli sto po ~i we u 19 ~asova. De`ulovi} u Biblioteci U okviru radionice Kom- {ijska kwi`evnost, koja se o- dr`ava u Narodnoj biblioteci, kwi`evno ve ~e ima }e jedan od trenutno najpopularnijih pisaca u regionu, Boris De`ulovi}. De`ulovi} je hrvatski novi nar i pi sac, a je dan je od su o - sniva ~a kultnog Feral Tribjuna i redovni kolumnista u hrvatskim i srpskim medijima. Do sa da mi je ve ro vat no naj - ~itanija kwiga Jebo sad hiqadu dinara, satiri~ni roman o ratu u Bosni i Hercegovini, ko ja je ob ja vqe na pre {est go d- ina. Ina ~e, De`ulovi} ve} pet godina `ivi i radi u Beogradu. Radionica i kwi`evno ve ~e za ka za no je za su bo tu, u 19 ~a so - va. Mejl-art U SKC-u u to ku je ma il-art iz lo `ba pod na zi vom Ne. Ove go di ne ~ak 22 u met ni ka poslalo je svoje radove na konkurs, a iz me u o sta lih va qa iz dvo ji ti Vla di mi ra ]ur ~i - na, Ra do mi ra \u ka no vi }a, Gvida Bondiolija, Anu Milosavqevi}, Gorana Milenkovi- }a, Zorana Spasojevi }a, Ro ber ta Ska lu, Lu ka Fi e - ren sa, Nir va na ]u }u za, E mi - lija Morandija. Mejl-art kao umetni~ki po - kret i po gled na svet pod ra zu - me va an ga `o va nost, a u pra vo su takvi svi izlo`eni radovi, koji se mogu pogledati u galeri ji SKC-a jo{ u na red nih desetak dana. KRAGUJEV^ANI NA SAJMU KWIGA Stevanovi}, Gaji}, Petrovi} Svoj {tand na ovogodi {wem Sajmu kwiga imaju izdava~ka ku }a Eparhije {umadijske Kaleni}, Atos, Pogledi i Veroqub Umeqi}, dok su ostali podstanari. Ipak, agilniji od ovda {wih izdava ~a su kragujeva~ki pi sci ko ji }e svo ja nova dela predstaviti u udarnim terminima РЕПЕРТОАР КРАФ-а ^etvrtak, 27. oktobar 19 ~a so va Kwa`evsko-srpski teatar Mica i okolne pri ~e Razgovor sa autorom: Milan Nikodijevi} (rediteq) 20 ~a so va Kwa`evsko-srpski teatar Kon cert za mir - Bra - nislav Cole Kova ~evi}, 1991, vi deo, 40 minuta Razgovor povodom 20 godina od Kon cer ta za mir : stavi }e svoja izdawa na {tandu Stubova kulture, dok se, re ci mo, izdava~ka ku }a Koraci ove godine uop {te ne }e na }i na Saj mu. Ipak, agilniji od ovda {wih iz da va ~a su kra gu je va~ ki pi sci ko - ji }e svo ja no va de la predstaviti u udarnim terminima. Pro mo ci ja i pot pi si va we kwi ge Slo ven ska mi to lo gi ja Ne na da Ga ji }a na La gu ni nom {tan du za ka za na je za da nas, u ~e - tvr tak, u 18 ~a so va. Slo ven ska mi to lo gi ja je i de a lan spoj mo d- ernog pristupa mitolo {koj temi i na u~ ne stu di je, ko ja kao je di ni im pe ra tiv se bi po sta vqa ~i we - ni~ nu za sno va nost, bo gat stvo poda ta ka i sve o bu hvat nost i odgovornost nau~ne istine. Niz ce lo vi tih ~la na ka o slo - venskim bogovima, obi ~ajima, ritu a li ma i mit skim pred sta va ma ve o ma op se `no ob u hva ta sve ono ПОВОДОМ САЈМА КЊИГА Mirko Demi} u Subotici Izdava~ka ku }a Agora i kwi`ara Plato u Subotici }e povodom Sajma kwiga, u subotu, 29. oktobra, organizovati dru`ewe sa Mirkom Demi }em i predstavqawe romana Trezvewaci na pijanoj la i. Da pod se ti mo, to je ne o bi~ na qu bav na pri ~a ko ja je, na pr vi po - gled, u sen ci stvar nog pu to va wa glavnog junaka Pavla vozom izme- u Beograda i Zagreba. Pored toga {to preispituje svoj odnos sa voqe nom `e nom, Pa vle sta vqa pod lu pu i svoj od nos pre ma bra tu Pe tru, sa ko jim je od po ~et ka ra ta u Hrvatskoj prekinuo svaku komunikaciju i kome se, nakon deset godina nevi awa uputio, po {to su se zatekli na suprotnim stranama fronta tokom posledweg rata. Qiqana Palibrk (organizator), Nenad Milosavqevi} Ne {a Galija 21 ~as Kwa`evsko-srpski teatar Oktobar - Srbija; omnibus - igrani, 110 minuta 22 ~a sa Dom Omladine R n B najt : Oktava (KG), ulaz slobodan Petak, 28. oktobar 20 ~a so va Dom Omladine Druga strana roka - Silvio Miro {ni ~enko, Hrvatska, dokumentarni, 30 minuta Razgovori o filmu: gost Petar Jawatovi} (novinar) 21 ~as Dom Omladine Pod udarom cenzure - Пod slo ga nom Kwi ge ko je spa ja ju qu de u Be o gra du je o tvo ren Me - u na rod ni sa jam kwi - ga. Je zi kom broj ki po se ti o ci mo gu da se u po zna ju sa oko 300 na - slova Lagune, sa preko 200 Mo no i Ma - wa na, za tim 162 no va naslova Alnarija, tridesetak iz A go re, ~e tr de se tak iz Pro me - te ja, oko sto ti nu iz Slu `be nog gla sni ka, 25 iz Pla toa, oko 40 iz Klia, tridesetak iz Stubova kulture. Zanimqiva izdawa i de- {a va wa na svo jim {tan do vi ma posetiocima }e priu {titi Geopoetika, Paideia, Arhipelag A dre sa, Kwi `ni ca Sto ja no - vi}, ^igoja, Evro-xunti, Dereta. Najpopularnija go {}a ovogodi- {weg Saj ma kwi ga bi }e Trej si [e va li je, ko ja }e se na po ziv izdava~ke ku }e Laguna dru`iti sa qubiteqima kwige od danas pa sve do ne de qe. Pa `wu kwi `ev ne jav - no sti Trej si [e va li je pri vu kla je romanom Devojka sa bisernom min u {om, a po seb no iz da we o - vog ro ma na ima na ko ri ca ma we - nu posvetu srpskim ~itaocima. Ukratko, srpskoj javnosti predsta vi lo se pre ko 700 iz da va ~a i sko ro pe de se tak po zna tih svetskih pisaca. Sa druge strane, ve- }i na kra gu je va~ kih iz da va ~a go stu je na tu im {tan do vi ma, a sa mo ~e ti ri ov da {wa iz dva ~a pred sta vi la su se na svo jim {tan- dovima. Izdava~ke ku }e Eparhije {umadijske Kaleni} i Veroqub U me qi}, iz da va~ stru~ nih kwi ga o p~elarstvu i medonosnom biqu, kao i ro ma na u ko me je glav ni lik p~elar, predstavili su svoja izda wa u Ha li 1, dok se A tos i Pogledi nalaze na galeriji ove hale. Kragujeva~ki SKC i Spomen park Kragujeva~ki oktobar pred- {to predstavqa osnovnu mito lo {ku sup stan cu slo ven - skih na ro da, za tim ono {to pret ho di us po sta vqa wu mito lo {ke sve sti i po ret ka i naj zad, ono {to je sa vre me - nom ~itaocu, ali i ozbiqnom istra`iva ~u mnogo va`nije: obi ~aje i verovawa koja su se iz mi to lo gi je pre se li la u sva ko dnev ne dru {tve ne ili religiozne rituale. Bez prethodnih najava, nedavno je iz {tampe iza {ao i dru gi ro man Zo ra na Pe tro - vi }a pod nazivom Ugarak, a u izdawu Geopoteike, pa }e ta ko u pe tak, 28. ok to bra, a u - tor potpisivati ovaj roman, ali i prvenac Kamen blizanac od 16 ~a so va, na {tan du svog izdava ~a. Vidosav Stevanovi} li~no ne }e biti prisutan na Sajmu, ali je za to tu we go va no va kwi ga, ko ja je kao i pret hod ne od - mah po iz da va wu po di gla po pri - li~ no pra {i ne. No vi ro man [ta ptica ka`e predstavqen je o vog me se ca, a su de }i po pr vim reakcijama pravi je hit ovogodi - {weg Saj ma. U no vom ro ma nu Steva no vi} je iz be gao da ko ri sti i me na `r tve i na lo go dav ca u bi - stva, iako je precizno naveo vreme i me sto da sva ko pre po zna je ne ka da {weg pred sed ni ka Sr bi je I va na Stam bo li }a i we go vog na - slednika Slobodana Milo {evi}a. U jed nom od broj nih pred sta - vqa wa ove kwi ge sto ji da kroz ve - oma uspelu formu dva paralelna monologa autor do ~arava {ta ose- }a ~o vek ko ga su u sred xo gin ga kid na po va li, od ve zli do jed ne {u me i is ko pa ne ra ke i pred ko - jim je jo{ sa mo 15 mi nu ta `i vo ta. Ko je su po sled we sli ke, o se }a wa i pi ta wa ko ji mu pro la ze kroz glavu u takvoj dramati~noj situaci ji, ~e ga se se }a iz de tiw stva, po ro di ce i pri ja te qa, `e qa i Silvio Miro {ni ~enko, Hrvatska, dokumentarni, 54 minuta Subota, 29. oktobar 19 ~a so va Dom Omladine Pesme rata, Tristan ^itro {ek, Nema~ka, dokumentarni, 52 minuta НОМИНОВАНИ НА САЈМУ A najboqi su Za iz da va ~a go di ne no mi no - va ni su Me di te ran iz No - vog Sa da, Iz da va~ ka kwi`arnica Zorana Stojanovi }a iz Srem skih Kar lo va - ca i Slu `be ni gla snik, Fabrika kwiga i Logos iz Beograda. Iz da va~ kim po du hva tom 2011. go di ne mo gu bi ti pro - gla {e ni Stri po vi ko je smo voleli u izdawu beogradskog Om ni bu sa, Srp sko-rom ski re~nik koji je izdao novosadski Pro me tej, Bes kraj ni spisovi Umberta Eka u izdawu Pla toa, Sa bra na de la Ive Andri }a koja su pripremili [tampar Makarije i No va kwi ga i @eqa da se bu de bes ko ri stan ko ju potpisuju Hugo Prat i Dominik Ptifo, u izdawu Slu`benog glasnika. O na gra da ma }e od lu ~i va - ti `i ri u sa sta vu I van Mi - len ko vi}, Sve tla na Ga vri - lo vi}, Ti ja na Spa si}, La zar Bo dro `a i Ne nad Mi lo {e- vi}. Shod no od lu ci `i ri ja mo `e bi ti do de qe no i jed no specijalno priznawe za izdava ~a, kwi gu ili strip al bum za ko je ~la no vi `i ri ja pro - ce ne da se iz dva ja po kva li te - tu, a ne spa da u po me nu te kategorije. sno va, po no sa i do sto jan stva, stra ha i sti da, pi ta wa su na ko ja pisac tra`i odgovore. Ste va no vi} je ka zao da ni je i - mao ciq da sa mo o pi {e jed no kon - kretno politi~ko ubistvo, ve} da ovo bu de me ta fo ra za su kob dva pogleda na istoriju Srbije, slika dva pu ta u bu du} nost, su kob dva na ~i na mi {qe wa ko ji je kul mi - nirao ubistvom. U pe tak Spo men-park 21. ok to - bar or ga ni zo va }e pro mo ci ju kwige stihova Dragana Jovanovi- }a Danilova Kad nevine du {e odla ze, ko ji su iz ve de ni na ovogodi {wem Velikom {kolskom ~a su. Na i stom {tan du Stu bo va kulture promociju svojih izdawa i ma }e i kra gu je va~ ki SKC, ta ko - e u pe tak, u 18 ~a so va. Ina ~e, kao i ranijih godina sajam ski po pust je 30 po sto, ali veli ki broj sta ri jih, ali kvaltetnih izdawa mo`e se pazari ti i za 100 do 200 di na ra. Oni ko ji ne mo gu da skok nu do Saj ma u Kra gu jev cu }e mo }i da prona u i sajamski popust u ovda- {wim kwi `a ra ma. Ta ko je u kwi - `a ri Del fi na sni `e wu ~ak tri sta na slo va sa po pu sti ma od 50 do 90 po sto. M. ^ER 22 ~a sa Dom Omladine Koncert: Lude `ene (U`ice), ulaz slobodan. Nedeqa, 30. oktobar 19 ~a so va Dom Omladine Glad, Stiv Me kvin, Velika Britanija, 2008, igrani, 80 minuta Zatvarawe festivala
www.kragujevacke.rs ME \UNARODNI XEZ FESTIVAL Dve ve ~eri za u`ivawe U Kwa`evsko-srpskom teatru, u pe tak i su bo tu, 28. i 29. ok to bra, bi }e odr`an 12. Me unarodni xez festival Xezfest. Festival }e otvoriti Lena Kova ~evi} sa svojim ben dom. Da pod se ti mo, o va mla da pe va ~i ca ro e na je u Be o - gra du, 1982. go di ne. Za vr {i la je kla vir ski od sek sred we mu zi~ ke {ko le Stan ko vi}, a po tom je di - plomira xez pevawe na Konzervato ri ju mu u Am ster da mu. U Ho landiji ve} dugi niz godina sara uje sa jed nim od ta mo {wih naj bo - qih xez orkestara, Kraqe- vskim ho land skim or ke strom. I ma la je se ri ju kon ce ra ta u Ho lan di ji i Belgiji, od kojih se izdvaja nastup pred ho land skom kra qi com Be a - tris. Sa o vim or ke strom, to kom tromese~ne turneje, izvodila je i program srpskih tradicionalnih pesama. Nastupala je kao solista u projektu ameri~kog basiste Xona Kla u to na, uz Naj xel Ke ne di Kvin tet. Do ma }oj jav no sti Le na Kova ~evi} je postala poznata tek nakon objavqivawa albuma Dobar dan za pevawe. Prvi put kragujeva~koj publici predstavila se za Dan gra da, a o vo }e bi ti wen dru - gi nastup u Kragujevcu. NOVA POSTAVKA U MOSTOVIMA BALKANA Grafike Moja izlo`ba sastoji se iz serije grafika koja predstavqa zarawawe u najintimnije dubine sopstvene li~nosti, jer ona je po ~etak kretawa ka skla du ko me svi te `i mo, ka`e autorka Mila Milo {evi} U ga le ri ji Mo sto vi Bal ka na, u pe tak, 28. oktobra, u 20 ~asova bi }e otvorena izlo`ba grafika Mile Milo {evi} iz Kragujevca. Ova mlada umetnica predstavi }e se sa 29 grafika ra enih u kombinovanoj tehnici (bakropis, akvatinta, rezerva{) na sta lih u pe ri o du od 2003 2005. go di - ne. Grafika kao likovni izraz, kao iskonska po tre ba u met no sti, u re za na je u po e - ti ku sva kog kre a tiv nog raz mi {qa wa vi zu el ne ko mu ni ka ci je. Taj iz raz spa ja likovnu i primewenu umetnost. - U li kov noj u met no sti gra fi ka je do - ta kla sva ki pra vac, o sta vi la trag, te je u modernoj umetnosti sama postala otisak, povr {ina, pe ~at, koji nas tehni~kim mogu}nostima vodi u apstraktnost. Moja izlo `ba se sa sto ji iz se ri je gra fi ka ko ja pred sta vqa za ra wa we u naj in tim ni je dubine sopstvene li~nosti, jer ona je po ~etak kre ta wa ka skla du ko me svi te `i mo, ka`e Mila Milo {evi}. Ina ~e, ro ena je u Kragujevcu 1981. godi ne, a di plo mi ra la je na A ka de mi ji u - met no sti u No vom Sa du, na od se ku za gra fi ku, u kla si pro fe so ra Slo bo da na Kne`evi }a Abija. Do sa da je i ma la ~e ti ri grup ne iz lo - `be i tri sa mo stal ne i sva ki put iz la ga - la je u rod nom gra du. Da pod se ti mo, we ni radovi bili su predstavqeni u galeriji Joakim, kafeu Oblomov, pre dve godine u Ku }i prote Miloja Barjaktarevi }a. Iz lo `ba gra fi ka Mi le Mi lo {e vi} mo `e da se po gle da do 8. no vem bra. Xezfest }e otvoriti Lena Kova ~evi} sa svo jim ben dom, a na kon toga nastupi }e i Viena xez trio. Dru gog da na festivala kragujeva~ka publika bi }e u prilici da ~u je A saf Sir kis trio i Seks stet. Ce - na ulaznice za jedno ve- ~e je 600, a dvod nev ni kom plet je 1.000 di na ra Nakon toga, nastupa jedan od najcewenijih xez sastava Austrije - Vi e na xez trio. O ni svo jim programom poku {avaju da predstavi publici xez od samih po ~etaka do dana {wih dana kroz kompilaciju poznatih evropskih i ameri~kih hitova i evergrina. Wihov program je namewen naj {iroj publici koja voli dobru muziku. Drugog dana festivala, u subotu, pro gram po ~i we sa jed nim od tre - nutno najtra`enijih londonskih xez sastava, Asaf Sirkis triom. Ovaj bend predstavqa osnovu kreativne laboratorije Asafa Sirkisa.Tim virtuoza koji ga prate neizmerno doprinosi velikoj me- unarodnoj reputaciji ovog lidera. Kultura Muzika ovog tria donosi jedinstvenu kombinaciju xeza i roka, prepoznatqivu za ovaj londonski sastav - od muzike Bliskog istoka i Indije, filozofije Sun Ra, a u istoj me ri pri me tan je i ve li ki u ti - caj Xe ka De Xo ne ta i To ni ja Vilijamsa. Me unarodni festival xeza zatvari }e makedonski sastav Seksstet, koji se bavi specifi~nom oblasti muzi~ke umetnosti gde su pronalaze ideje u modernom, urbanom `ivotu, kombinovane sa jakim uticajem tradicionalnog muzi~kog blaga. Upotrebom narodnih ritmova, melodija i motiva kao pozadine za stvarawe sopstvenog zvuka, umesto IZLO@BA SLIKA KOSARE BOK [AN Ekspresionizam kao priroda Четвртак, 27. октобар 2011. КРАГУЈЕВАЧКЕ 17 wegovog kopirawa i prearan`irawa, doprinelo je stvarawu jedinstvenog muzi~kog izraza sa prepoznatqivim makedonskim muzi~kim karakteristikama. Relativno savremeni instrumenti - trombon, saksofon, truba, bas gitara, udaraqke i sintisajzer, klavir, daju muzici specifi ~an, jedinstven duh. Nakon zvani~nog programa, u foajeu Teatra bi }e organizovan xem se{n sa ben dom Mak sa Ko ~e - tova. Ina ~e, obe ve ~eri po ~iwu u 20.30 ~a so va, a dru gi na stup je u 22 ~asa. Cena ulaznice za jedno ve ~e je 600, a dvod nev ni kom plet je 1.000 dinara. Sli kar stvo Ko sa re Bok {an da nas je u sve tu i kod nas jedinstveno i prepoznatqivo. Izlo`ba traje do 27. novembra, a izlo`eno je vi {e od dvadeset radova U Univerzitetskoj biblioteci ve ~eras u 19 ~asova bi }e otvorena izlo`ba slika Kosare Bok {an. Kragujeva~ka javnost }e nakon mnogo godina ponovo biti u prilici da vidi dela ove velike slikarke, a bi }e izlo`eno vi {e od dvadeset radova. Kosara Bok {an pro {la je kroz nekoliko slikarskih faza. Iako kratkotrajna, zadar ska e pi zo da po ka za la je `e qu da sli ka iz van dog mi so ci ja li sti~ kog re a li zma biraju }i teme pejsa`a i portreta, za razliku od rada na Akademiji, kada je slikala aran`irane mrtve prirode i skelete. Stilski, tada je pripadala ekspresivnom realizmu. Ve} na prvim izlo`bama u Beogradu pokazuje vidno odstupawe od estetike soc re a li zma, a pre se qe we u Pa riz defi ni tiv no je u sme ra va pre ma sa vre - me nim li kov nim to ko vi ma, pre sve ga ka ge o me trij skoj i lir skoj ap strak ci ji, a postepeno se pribli`avala i enformelu. Posle 1961. godine ona se vra }a realizmu na spe ci fi ~an na ~in ko ji je ka rak te ri - sti ~an za pa ri sku {ko lu - a na zvan je apstrakt ni na tu ra li zam. Ko na~ no, o na se, uz li kov ni pod sti caj vi zan tij ske tra di - cije, okre }e mitskoj simboli~koj formi koja wenoj umetnosti daje definitivni a- utorski izraz. U katalogu izlo`be Sretko Divqan napomiwe da je ova velika umetnica na putu sli kar skog sa zre va wa pro na {la sop stve ni li kov ni iz raz u ko jem svo jim brutalnim i ekspresivnim potezima otkri va qud sko te lo i pri ro du. Ko sa Bok - {an ko ri sti sna `ne i {i ro ke po te ze kon trast nih bo ja stva ra ju }i sop stve ni stil izra`avawa. Tako, u wenim slikama primorskih motiva nagla {eni su kru`ni potezi sa metafizi~kom simbolikom. Kosara Bok {an slikarstvo je po ~ela da u ~i za vre me Dru gog svet skog ra ta kod Mladena Josi }a, a 1944. godine u ateqeu Zore Petrovi}. Slede }e godine upisuje A- kademiju likovnih umetnosti u klasi prof. Ivana Tabakovi }a. Sa nekoliko studena ta iz svo je kla se, Pe trom Om ~i ku som (bu du }im su pru gom), Mi }om Po po vi }em, Batom Mihailovi }em, Verom Bo`i~kovi}, Qubinkom Jovanovi}, Miletom Andrejevi }em, 1947. odlazi u Zadar kada nastaje na {a prva posleratna umetni~ka komuna - Za dar ska gru pa. Pr vi put iz la ga la je 1950. go di ne na U LUS-o voj iz lo `bi u Be o gra du, a sa mo stal no 1952. u is toj ga le ri ji. Te go di ne sa Pe trom Om ~i ku som o ti - {la je u Pariz, u kome se definitivno nastawuju sa stalnim letwim boravcima u Ve la Lu ci na Kor ~u li, od po ~et ka {e zde se tih go di na. U Pa ri zu pr vi put iz la `e 1954. godine, a samostalno je izlagala u Lilu, Strazburu, Rimu, Nansiju, Novom Sadu, Ni {u, Zagrebu, Skopqu, Podgorici... Imala je retrospektivnu izlo`bu u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu 2001. godine. Di vqan na gla {a va da je we no sli kar stvo da nas u sve tu i kod nas je din stve no i prepoznatqivo. Ina ~e, kragujeva~ka publika }e biti u prilici da pogleda ovu izlo`bu do 27. novembra. JEROTI] U KRAGUJEVCU Kada religija po ~iwe da biva smetwa Duhovno-edukativni centar Bogoslovije Sveti Jovan Zlatousti organizuje u ponedeqak, 31. oktobra, predavawe poznatog akademika Vladete Jeroti }a, psihijatra i profesora u penziji, istaknutog publiciste, na temu Kada religija po ~iwe da biva smetwa. Predavawe se odr`ava u novoj sali Bogoslovije na Aerodromu, pored Hra ma Sve tog Sa ve, po ~i we u 18 sa - ti i 30 mi nu ta. Ina ~e, u okviru Duhovno-edukativnog centra u ponedeqak, 24. oktobra, otpo ~eo je Kurs kaligrafije, ali novi polaznici mogu da se jave i o ve ne de qe. Ce ne kur sa su vr lo primamqive: 150 dinara za u ~enike i stu den te i 300 di na ra za za po - slene. Kaligrafija je drevna umetnost lepog pisawa koja vodi poreklo iz Kine. Najzastupqenija je u islamskoj umetnosti, ali je veoma cewena i na Zapadu. Moderna kaligrafija je u naj {iroj upotre - bi kod gra fi~ kog di zaj na i lo go di - zajna. Duhovno-edukativni centar Sveti Jovan Zlatousti, kome je ovo druga godina postojawa, u svom ovogodi {wem jesewem programu ve} je odr`ao tribinu na temu Se }ate li se [umarica, kao i projekciju filma Nikite Mihalkova 12. STEVANOVI] U GALERIJI ART Osobena likovna poetika U ga le ri ji Art, u pe tak, u 19 ~a so va bi }e otvorena izlo`ba slika Radmila Ra {e Stevanovi }a. Sava Stepanov je prilikom otvarawa izlo`be u galeriji SANU, u Novom Sadu, istakao da je u slikama Ra {e Stevanovi }a sva ta ekspresivna uzbu enost posve }ena radosti stvarawa i `ivqewa. Wegov gestual ni po tez je sna `an i u be dqiv, a u mno - {tvu tih po te za pri zor se svo di na svo ju asocijativnu evokaciju u kojoj tek po koji motivski fragment upu }uje na sadr`inski razlog slikarskoj akciji. Stevanovi }ev ekspresionizam je u slici kompaktan: ritam poteza je ujedna ~en i dosledan, kolorit je dobro izbalansiran te slika poseduje prevladavaju }u bojenu atmosferu. Ovde se radi o jednom kultivisanom slikarstvu, o slikarstvu sasvim sposobnom da ilustruje umetnikove porive, wegov pikturalni senzibilitet, jednu osobenu likovnu poetiku, naglasio je Stepanov. Istim povodom Andrej Ti {ma je napisao da je Stevanovi} figuralne kompozicije zaodenuo u ekspresivan potez i dramati~ne kontraste svetlog i tamnog. Ra {a Stevanovi} ro en je 1940. godine u Cvetojevcu kod Kragujevca. Diplomirao je na Vi {oj pedago {koj {koli u Kragujevcu, a od 1974. go di ne je ~lan U dru `e wa li kov - nih umetnika Kragujevca, a ne {to kasnije i Udru`ewa likovnih umetnika Srbije. Sli ke mu se na la ze u pri vat nim ko lek - cijama u Parizu, Moskvi, Kijevu, Wujorku, Torontu, Sidneju, Osijeku, Zagrebu, Podgorici, Beogradu, Novom Sadu, Ni {u, Kragujevcu i mnogim dr`avnim ustanovama. Iz la gao je {i rom ze mqe, a dvo stru ki je la - ureat i nagrade \or e Andrejevi} Kun za najboqe likovno ostvarewe. Dobitnik je i brojnih diploma i zahvalnica.
18 КРАГУЈЕВАЧКЕ УЧетвртак, 27. октобар 2011. www.kragujevacke.rs Репортажа EKSKLUZIVNO ZA TITOVE GENERACIJE - RAZGLEDNICA IZ KRAKOVA Ni Poq ska vi {e ni je kao {to je bila Пише Никола Стефановић Сli ka Poq ske u od no su na onu ko ju pam ti ve - }i na Sr ba ili Ju go - slo ve na, ka ko vam dra `e, ro e na kra jem pe de se tih i {e zde se - tih go di na pro {log ve ka, da nas je pot pu no dru ga ~i ja, te se u ne ku ru ku mo `e re }i da su se u lo ge o br nu le i da taj pro ces jo{ u vek tra je. Po seb no me sto u srcu na {ih tada {wih juno {a, sasvim si gur no, za u zi mao je i za u - zi ma }e do kra ja `i vo ta grad Kra kov i se }a we da se sa par sto - tina maraka mogao dobiti provod dostojan sredwevekovnih kraqeva. To, kasnije i nama poznato, sivi lo i bez na e ka kvo je ne ka da vla da lo ze mqom pod so vjet skom ~i zmom, da nas se ne ra do po mi we kao mra ~an period bliske poqske i sto ri je, ma da su Po qa ci, ba rem oni iz Kra ko va, u mno go me kiv ni i na A u stri jan ce pod ~i jom su o - kupacijom bili tokom Prvog svetskog ra ta. Ka da se do da i ge no cid Rajha, posebno vr {en nad stanovni {tvom o vog gra da, on da se mo `e re }i da grad na Vi sli ni je bio po {te en istorijskih vetrova koji su o vu da pro hu ja li. Pa i pak, ~i ni se da su qu di pla ti li ce nu kako bi zgrade ostale ~itave, te je grad iz sed mog ve ka za hva qu ju }i ~ud nim i sre} nim o kol no sti ma i za {ao iz ra to va go to vo ne tak - nut. U zna ku pa pe Pa vla Na pi ta we po ~e mu je Kra kov poznat u svetu dobi }e se razli ~iti odgovori, zavisno od onoga {to su in te re so va wa u pi ta nog. Ka to - lici {irom sveta svakako }e re- }i da je sla vu o vog gra da prebogate istorije i kulture proneo sve {te nik, ni ma we ni vi {e no ne dav no u po ko je ni pa pa Jo van Pa vle. I sa mi me {ta ni Kra ko va to po ka zu ju, s ob zi rom da se lik i ime ne gda {weg po gla va ra ri mo - katoli~ke crkve mo`e na }i u gotovo svakom izlogu, bilo da je re~ o pro dav ni ci slat ki {a i ~o ko - lad nim bon bo na ma, ili su ve nir - nicama i prodavnicama ode }e. I, ma da se po zvu~ no sti Kra kov mo `da ne mo `e po re di ti sa Pa - ri zom ili Ri mom, u pra vo to ime pri vla ~i na go mi le tu ri sta iz ce log sve ta u o vaj grad. Sto ga, ni - je ret kost vi de ti u vek po slo vi~ - no zna ti `eq ne Ja pan ce ko ji se fotografi {u kraj neke od statua po ~iv {eg pa pe, a za wi ma ne za o - staju ni drugi posetioci sa dalekog i bli `eg is to ka, ali i sa afri~kog kontinenta. Iako se sa ovom li~no {}u ne mo`e porediti, veliku popularnost u posledwe dve de ce ni je, bar po re ~i ma lo ka la ca, u `i va jo{ i O skar [indler, posebno nakon gostovawa Spil ber ga ko ji je o we mu sni - mio film na a u ten ti~ nim lokacijama u Krakovu (me u wima je i [indlerova fabrika) koje i danas postoje u izvornom obliku. O ~e ki va no, za te o bi la ske naj - zainteresovaniji su ameri~ki turisti, koji verovatno da ne be {e fil ma, ni za grad ni za o vog fa b- ri kan ta ni kad ne bi ni ~u li. I - pak, mno gi od o vih go sti ju i ni su sa mo tu ri sti, s ob zi rom da se u Krakovu nalazi najstariji poqski u ni ver zi tet i je dan od naj sta ri - jih na pla ne ti, iz 14. ve ka. Po ne - zva ni~ nim po da ci ma, u Kra ko vu ima oko 200.000 stu de na ta iz ce le Poqske, ali i sveta, pa zapawuju- Bogata istorija i tradicija i daqe se ne gu ju, {to je uz urednost bila i ostala glavna odlika Poqaka i Krakova, koji `ivi u znaku svoje najpoznatije li~nosti, pape Jovana Pavla. U pore ewu sa nekada {wim op {tim siroma {tvom ze mqa se da nas mo `e opisati re~ju - stabilna BESPREKORNO URE\ENA OBALA VISLE KRAQEVSKI DVORAC NA BRDU VAVEL }e de lu je po da tak da na sko ro sva - ka ~e ti ri sta nov ni ka do e je dan student. Sam grad je za dr `ao sta ri, u ne - kim delovima ~ak i sredwevekovni iz gled, a in te re sant no je da ne ma ni jed nog so li te ra, ve} se zgradice mahom sastoje od dva do naj vi {e tri spra ta, pa o tud gra - dom do mi ni ra sred we ve kov ni kraqevski dvorac na brdu Vavel i u we mu jed na od tri de se tak ka te - dra la. Sem na ve de nih tu ri sti~ - kih a trak ci ja, u po sled we dve de ce ni je naj vi {e pa `we po se ti - laca sa svih kontinenata privla- ~i rudnik soli Vjeli~ka. Iako bi se svako normalan zapitao {ta je to toliko bitno u obi~nom rudniku, od go vor se do bi ja ve} po u la - sku. Re~ je o ce lom pod zem nom gra du i 300 kilometara tunela u kojima se mogu videti stalne postavke i sta tue, sve kom plet no na ~i we no od soli, ukqu ~uju }i i kapele, male ka fa ne i so be za pre dah ko je su se bi iz ra di li ru da ri to kom jed - nog milenijuma koliko je rudnik bio aktivan. Dah oduzima ogromna dvo ra na ko ju su u jed nom blo ku soli sa sve reqefima i prikazima iz No vog Za ve ta na zi do vi ma STATUE U RUDNIKU SOLI VJELI^KA GLAVNI TRG KRAKOVA is kle sa la tri rad ni ka za sto ti - nak godina. Qubiteqi }ilibara Da nas se u dvo ra ni o ba vqa ju ven ~awa, a ceo kompleks zavr {ava se na 135 me ta ra du bi ne o grom - nim restoranom. Praktikuje se i bawski turizam, jer je vazduh izuzetno pogodan za le ~ewe astmati- ~a ra, a zbog ve li ke ko li ~i ne selena, magnezijuma i drugih minerala nema mogu}nosti za razvoj bi lo ka kvih vi ru sa i bak te ri ja. DVORANA U RUDNIKU SOLI Sto ga i ni je ~u do {to rud nik go - di {we obi e preko milion turista, a to kom le ta ih bu de i 8.000 u jednom danu. Kad je re~ o sva ko dnev nom `i - vo tu i tu se o se }a duh tra di ci je, pa se na glav nom tr gu po put taksi ja mo gu iz naj mi ti ko ~i je ko je koriste podjednako i mladi i stari kao sasvim uobi ~ajen prevoz, a do dir sta rog i no vog se o gle da u ma lim e lek tro vo zi li ma ko ja se ko ri ste u i ste svr he. Od br ze hra - ne, na gotovo svakih stotinak meta ra na la zi se po koji kiosk koji nudi ke bab, a ce ne su do sta sli~ ne o ni - ma u Sr bi ji. Da je i pak o sta - lo ne {to i od one sta re Poq ske do - ka zu ju me wa~ ni ce ko je po svom na ho - e wu for mi ra ju kupovni kurs kako im se proh te. Na i - me, Poq ska ni je ~lan e vro zo ne, te su turisti primorani da mewaju valu tu, {to me wa - KO^IJE PRIVLA^E TURISTE ~ima daje odre {ene ruke, pa se za de set e vra mo `e do bi ti od 30 do 43 zlo ta, za vi sno u ko ju se me wa~ - ni cu u e. Ce ne ta ko e va ri ra ju, pa se na jed nom me stu pi }e mo `e po pi ti za dva i po e vra, a ne gde i za oko 110 di na ra, pre ve de no u na - {u valutu. Glavnom tr`nicom u gradu, Sukje ni ca ma, do mi ni ra ju te zge sa na ki tom, no Po qa ci o ~i gled no nemaju toliko naklonosti ka zlatu i srebru, koliko prema }ilibaru, pa se o va kav, pri li~ no skup na kit mo `e na }i u jed na kim ko - li ~i na ma kao i lik i ime pa pe Pavla. Kona~no, iako je fabrika automobila udaqena svega sedamdesetak kilometara, ulicama krsta ri vr lo ma lo a u to mo bi la marke Fijat u pore ewu sa vozili ma iz Ne ma~ ke i Ja pa na. Da je standard porastao i sami Poqaci po tvr u ju, na vo de }i da je E vrop - ska u ni ja da la na du da }e bi ti bo - qe. Pa i po red to ga ka `u da emigrirawe nije zaustavqeno i da je samo pro {le godine dva miliona Poqaka oti {lo ka zapadu u potrazi za boqom zaradom. Je di no {to se ne me wa je hi gi - je na, pa je grad jed na ko ~ist, ka ko kod So vje ta ta ko i u EU, do te me re da je obala Visle i petnaestak kilometara daleko od Krakova istovet no u red na, bez {i bqa i mu qa, a na ro ~i to {po re ta, mr tvih `i - votiwa i plasti~nih boca. Isti je slu ~aj i sa ulicama, stazama, parko vi ma i pri la zi ma broj nim dvorcima i katedralama na kojima se ne mo `e vi de ti ni ti je dan o pu {ak. I sti na, ta ko je bi lo do pojave jednog od tridesetak novinara iz Srbije. Pravilo je time i po tvr e no - sa pa ra ma ili bez wih, kul tu ra od nov ca ne za vi si.
www.kragujevacke.rs Времеплов PISMA: KULTURA U NESTAJAWU Stare radwe ~uvaju duh ~ar{ije HO]E LI I LUKI]EVA RADWA NESTATI IZ STARE ^AR[IJE (IZGLED NEKADA I DANAS) Svojevremeno, dok sam obavqao funkciju direktora Zavoda za za{titu spomenika kulture (2000-2004), napisao sam jednu od, za mene, najlep{ih molbi. Obratio sam se tada{wem gradona~elniku da op{tina otkupi kafanu Moskva kod suda, ~in koji bi predstavqao poku{aj zaustavqawa nestajawa mesta koja su bila bitna za o~uvawe duha stare ~ar{ije grada Kragujevca. Odgovor je bio negativan.nije postojala opredeqena suma za te potrebe u buxetu grada koja bi tu situaciju re{ila...kafana je nestala... Banka je nastala... A iz razgovora sa prijateqima saznao sam da su moj zahtev tada{wi politi~ari protuma~ili kao opozicionu podmeta~inu, {to je, naravno, bila neistina, nastala kao posledica nerazumevawa i nezainteresovanosti tada{we politi~ke garniture za zna~aj starih objekata po pitawu namene i uloge koju oni MOSKVA VI[E NIJE KAFANA imaju za o~uvawe tradicije `ivota grada... Javni `ivot u gradovima ~ini `ivot oko trgova. Male zanatske radwe su taj `ivot oboga}ivale qubaznim do~ekom, na primer, majstora frizerskog zanata svim Kragujev~anima koji bi koristili wihove usluge, a wihov zanat nadaleko ~uven i po{tovan uvek je bio vredan silaska u ~ar{iju.jedna od takvih radwi bila je i jeste frizerska radwa Dragoslava Mijovi}a, a kasnije, u posleratnim godinama, poznata kao frizerski salon Luki}. Radwa u kojoj su mnogi Kragujev~ani zadovoqavali svoje potrebe za {i{awem i brijawem svoju priznatost za predani i kvalitetan rad ostvarila je i dodeqivawem Majstorskog pisma osniva~u od strane tada{weg Ministarstva narodne privrede 1914. godine. Na zidovima dana{weg salona stoje slike koje govore vi{e od re~i.novi majstor frizerskog zanata i danas qubazno do~ekuje svoje sugra ane uvek spreman da sa wima razmeni wihove komentare o doga awima u gradu. Pre postojawa interneta, svaki Kragujev~anin je nove vesti mogao da ~uje u kafani ili u nekoj zanatskoj radwi. Kafana Moskva vi{e ne postoji, a od majstora sam saznao da ni frizerski salon vi{e ne}e biti tu. Razlog nestanka Moskve bio je novac. Razlog za mogu}i odlazak jedne od posledwih gradskih frizerskih radwi, koja je preko sto godina predstavqala duh `ivota stare ~ar{ije, tako e je novac. Kirija koja je odre ena za mese~nu rentu je prevelika da bi radwa ostala na tom mestu. Gradona~elniku vi{e ne mogu da pi{em jer nisam u Zavodu, ali mogu da uputim apel za o~uvawe iste namene i predlog za adekvatnu kiriju koja bi bila u svrhu ostanka Luki}eve radwe u Staroj ~ar{iji kod Krsta. Odluka kojom bi radwe koje imaju preko 100 godina trajawa bile sa umawenom mese~nom rentom radi o~uvawa tradicije i duha grada Kragujevca bila bi vredan poku{aj za opstanak i ostanak zanatskih radwi bez kojih je i status Starog gradskog jezgra Kragujevca kao za{ti}ene prostorno kulturno-istorijske celine pod velikim znakom pitawa, jer se pored objekata koji ~ine duh ~ar{ije kao jedan od zna~ajnih razloga za weno o~uvawe pomiwu upravo zanatske radwe koji se u tim zonama i nalaze. Bez takve eventualne odluke o umawivawu rente tradicija i duh ~ar{ije neumoqivo nestaju pod naletima tr`i{nih ponuda sa kojima se takvi zanati ne mogu nositi. Aleksandar Rudnik Milanovi}, arhitekta Пише Александар Бабић Четвртак, 27. октобар 2011. КРАГУЈЕВАЧКЕ 19 Grehovi wihovih dedova I mali smo prilike da u televizijskoj seriji posmatramo `ivot i smrt posledweg potomka dinastije Obrenovi} - kraqa Aleksandra i wegove supruge Drage Ma{in, prve srpske kraqice posle kosovskog boja. Wihova zla sudbina bila je predmet mnogih prepri~avawa i ogovarawa. Naro~ito je na meti zlih jezika bila Draga, ro ena Luwevica, jednom ve} udavana za rudarskog in`ewera Svetozara Ma{ina, bez poroda u tom braku, koja se kasnije preudala za kraqa Aleksandra Obrenovi}a. Udali su je vrlo mladu za in`ewera Ma{ina, ^eha po narodnosti, koji je petnaest godina bio stariji od Drage. Bili su u braku samo tri godine. O daqem `ivotu Drage, unuke poznatog trgovca Nikole iz sela Luwevica u rudni~koj nahiji, skoro sve je poznato. Kragujeva~ka ~ar{ija je ~esto mogla da posmatra otresitog trgovca Nikolu koji je dolazio u na{u varo{ kao li~ni prijateq kwaza Milo{a Obrenovi}a. Ina~e je Nikola bio u srodstvu sa Vukomanovi}ima, porodicom knegiwe Qubice, i bio joj je ru~ni dever prilikom svadbe sa Milo{em. U mnogim prilikama je {titio Qubicu. ^ak ju je krio u svojoj ku}i kad je ubila Petriju, qubavnicu kwaza Milo{a. Bio je veoma bogat i vrlo je zanimqiva pri~a o wegovom bogatstvu. Nije bio mnogo radan, ve} je sa bratom od tetke (iz Brusnice) pobegao u hajduke i po~eo da presre}e Turke. Oni su ih zarobili, ali po{to je Nikola jo{ bio maloletan, nisu ga obesili na verige, ve} su ga bacili u klade i to je bila te{ka robija. Otac Mili} (po kome i prezime Mili}evi}), nije hteo ni da ~uje za Nikolu, govore}i da ga je osramotio pred Turcima, ali je ipak nekako sakupqen otkup da bi ga izvukli iz turske tamnice, o`enili i tako nekako primirili. Prve ve~eri Nikola je saop{tio (ne svojoj izabranici srca, ve} samo `eni, po{to mu je izabrao otac i stariji brat Milija) da on ne mo`e orati i kopati, ve} }e se odati trgovini. Skinuo je sa `eninog vrata dukate koje je donela u miraz, prodao i po~eo da trguje. Po{to su Austrijanci ratovali sa Napoleonom u Varadinu (Petrovaradinu), sklope ugovor sa nekim Petrovi}em, trgovcem, Srbinom iz Zemuna, o liferaciji stoke (mesa) za austrijsku vojsku. Ovaj zemunski trgovac je ve} kupovao stoku od Nikole Luwevice, a po{to su sada bile potrebne velike koli~ine, ovlasti Nikolu da po celom beogradskom pa{aluku kupuje u wegovo ime i predaje mu na savskim skelama. Samo na toj liferaciji Nikola je ~isto zaradio 60 hiqada dukata! Kasnije se to bogatstvo uve}avalo, a kad je po~eo Prvi srpski ustanak, Nikola je bio spreman sve da pru`i narodnoj vojsci, a i sam je u~estvovao u mnogim bojevima sa svojim Rudni~anima. U tim bojevima dopadne mu se po svojoj hrabrosti i domi{qatosti Milo{ Teodorovi}- Obenovi} i po{to je Kara or e, vo`d Prvog ustanka, veoma cenio Nikolu i wegov doprinos borbi, prihvati Nikolinu molbu da Milo{a proizvede u vojvodu! E, kasnije kada je video {ta se sve odigralo i kako je Milo{ ubio Kara or a, to sebi nije mogao da oprosti. Mnogi istorijski romani i popularna literatura govore kako se Kara or e iz inostranstva dopisivao i dogovarao sa Vujicom Vuli}evi}em i da ga je on izdao Milo{u, a potom po Milo{evom nare ewu i ubio na spavawu u Radovawskom lugu. Ali postoji jo{ jedna neodgonetnuta tajna - da je Kara or e pisao i Nikoli Luwevici! U pismu ga je molio da ode kod Milo{a i obavesti ga o wegovoj (Kara or evoj) `eqi da se vrati u Srbiju i nastani u svojoj ku}i (dvoru) na Oplencu. Obe}avao je Nikoli da se ne}e me{ati u Milo{ev posao. I Nikola Luwevica, Gazda, kako je obi~aj imao da ga zove Kara or e, a potom to prihvatio i Milo{, do e u Kragujevac gde je ba{ tada bio Milo{. Ispri~av{i {ta sve pi{e u pismu, Nikola je zamolio Milo{a da dopusti Kara or u povratak. Mo`da ~ovek predose}a smrt, pa ho}e da umre na svojoj zemqi - poku{avao je da ubedi Milo{a. - Bog s tobom, Gazda! Ko bi gorskog vuka pustio me u ovce?! To ne mo`e nikako biti! Ubrzo je, Kara or e u tajnosti do{ao u Srbiju. Ubijen je i wegova glava predata Turcima. Nikola se nije nikako mirio sa takvim zavr{etkom. Govorio je: - Trebali su da ga ve`u i vrate preko Morave, pa makar turski pa{a sto puta naredio! Greota! - Jest, slagala se i knegiwa Qubica. - Ej, te{ko meni! To }e sve moja deca platiti! - I ja sam gre{an. I mene je strah da na moje potomstvo ne padne Kara or eva kletva, govorio je Nikola Luwevica. Znaju}i za {ta se zalagao Nikola Luwevica, Qubica ga posavetuje da se dobro pazi Milo{a. Znala je da on uklawa svakog u koga ne{to posumwa. I Nikola je postao obazriviji. Dolazio je i daqe u Kragujevac, ali je po Qubi~inom savetu uvek prosipao vino i rakiju koje mu je kwaz darivao za okrep prilikom povratka u wegovu Luwevicu. Prosipao bi ~im iza e iz ~ar{ije i uhvati se puta. Izgleda da je to shvatio i kwaz Milo{ i odustao je od svog prvobitnog nauma, ali nije oprostio Nikoli, ve} je smislio ne{to jo{ podlije. Pozvao je Nikolu, kada je ovaj do{ao u Kragujevac, da pre ru~ka pro{etaju pored Lepenice, nedaleko od konaka. Obalom se prostirala {uma i postojala je samo uska staza kojom je jedva mogao da ide jedan ~ovek, i Milo{ je rekao: Ajde, Gazda, ti napred! Posle kra}eg pregawawa i onog: Ajde ti, Gospodaru!, Nikola krene prvi, a Milo{ iza wegovih le a. Iz opreznosti se ubrzo okrene i ima {ta da vidi: Milo{ vadi kuburu i podi`e je prema wemu. Nikola je samo progovorio: Sram te bilo! Zar tako vra}a{ svome dobro~initequ koji te je izveo na put da bude{ ~ovek i vojvoda. Udri! - i mirno je po{ao daqe pored Lepenice. Umesto pucwa ~ule su se samo Milo{eve re~i: Oprosti, Gazda! Za opro{taj svojih greha, Nikola Luwevica je podigao manastir Vujan, a kwaz Milo{ 42 crkve ({to podigao, {to obnovio), ali grehove nisu okajali, ve} je to sa~ekalo wihove potomke.
20 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 27. октобар 2011. www.kragujevacke.rs Разонода Na {a posledwa muzi~ka `eqa: pevajte nam labudovu pesmu! Rade \ERGOVI] САТИРА БАЛКАНСКИ ПРИРУЧНИК Karikatura: Goran MILENKOVI] Ulo`i }u sve na jednu kartu. Najverovatnije avionsku! Radmilo MI]KOVI] Misterija trijumfalne kapije Po be de su nas za va ra le. Kroz na {u tri jumfal nu ka pi ju mo `e se u}i sa mo sa po gre{ne stra ne! Karakteristika savr {ene ograni ~enosti Mi na {e gra ni ce ~u va mo svu da! ^ak i tamo gde im nije mesto! Elementi strahovite sigurnosti Srbija poru ~uje gra anima na severu Kosova da ne tre ba da stra hu ju. Mo gu da se pri bo ja va ju, da se ne o - pu {ta ju, da bu du u sva kom mo men tu sprem ni na sve. Od re ene me re o pre za ne tre ba za ne ma ri va ti ali strahu nema mesta! Zna ~aj organizovawa organizacije Or ga ni zo va ni kri mi nal u po gle du or ga ni zacije mo `e bi ti pri mer ka ko tre ba organizova ti bor bu protiv kriminala. Ve {tina statisti~ke obrade Navodno je prose ~an li~ni dohodak u Srbiji oko 4OO evra. Ovaj la`ni statisti~ki podatak za ogrom - nu ve }inu je apsolutno nedosti`an. Sirotiwa se i- pak ne bu ni pro tiv te ma wi ne {to nam di `e pro sek. Beograd mora da uspostavi dobrosusedske odnose sa svim ze mqa ma u re gi o nu, kao i sa svim delovima Srbije. Sme wen je s dr `av ne funk ci je, jer je za stran ku krao mawe iznose. Povukla ga je wegova partija zbog nedovoqnog zalagawa. Nekima }e, izgleda, vratiti oduzetu imovinu. Ali niko ne pomiwe vra }awe otete domovine. Otkad je uvedena transparentnost u radu vlade, poslovi se name {taju iskqu ~ivo na tenderima. Sve {to nam se de {a va je neverovatno, ali moramo da prihvatimo realnost. Vladaju }u ve }inu ~ini mala grupa oko predsednika. Aleksandar ^OTRI] Od intelektualaca smo o ~ekivali mnogo, ali ne i da prose! I ova vlast je odolela izazovu. Arhive su ostale neotvorene. Nekada smo hranili pola Evrope. Danas hranimo samo na {u mafiju! Taj kon tej ner je bo li gla va! U vek ima i za po ne ti! Mi lan R. SI MI] Jutros sam ostvario svoje osnovno qudsko pravo. Ustao sam iz kreveta. Ono {to dobijamo na ka {i ~icu polako postaje na{ dnevni obrok. Ivko MIHAJLOVI] Ako akcija O ~istimo Srbiju u spe, ka ko }e mo da qe bez vla de i parlamenta? Radmilo RISTI] Sa mo bi joj jo{ tre ba lo da `i vi is pod ta ko po voq - nog prose ka. Vrednost umawene veli ~ine Ko ume da bu de ma wi od ma ko vog zr na kada je to po - treb no, ve }i je ne go {to jeste! Samo otpu {teno Pre te nam ot ka zi sa svih stra na no, mi to pri hva - ta mo sa svim mir no. [to bi se re klo, sa mo ot pu {te no! Sistem obrazovne gre {ke Narod koji nema pravo na gre {ku obavezno ostaje glup. Kod nas je to jo{ o ~i gledni je, jer je u ~e we na gre {kama osnova obrazovnog sistema. Faktor razvojnog procesa Normalno je {to demokratija boqe uspeva kod qudi na vlasti nego kod gologuzog naroda. Ima boqe uslove! Odlika politi~kog verovawa Mo gu }e je da po li ti ~a ri o se bi mi sle sve najbo - qe. U tom slu ~a ju u ne ka kvoj predno sti bi bi li oni koji sami sebi ne veruju! Ra {a PAPE[ Zelengora Koliko god se normalni narodi trudili da o~uvaju svoju kulturu i tradiciju, toliko smo mi skloni besomu~nom uni{tavawu istih. U posledwe vreme, najve}e skrnavqewe se ose}a u materwem jeziku. Skoro devedeset odsto radwi u centru srpske prestonice nosi nazive ~ija su imena napisana latini~nim pismom, a vi{e od polovine wih su re~i na engleskom jeziku. To je velika sramota, i za pojedinca, i za dr`avu. Mi, u Kragujevcu, oti{li smo korak daqe. Trenutna najezda Fijatovih stru~waka, potpuno je potisla i taj nakaradni ''anglosrpski''. Da bi se ''uvukli'' Italijanima, a sve pod maskom poznatog srpskog gostoprimstva, ovda{we kafexije su naprasno pre{le na italijansku hranu. @ivo me zanima da li ona grupa ovda{wih radnika koja je poslata u Italiju na praksu, u centru Milana, na primer, u`iva u leskova~kom ro{tiqu! Prilago avawu italijanskim trendovima nije odoleo ni vlasnik hotela ''Zelengora''. Tako sam ja, onomad, prvo pazarila u Bookstor-u, a potom ru~ala Filleto di maiale con peperoni colorati! U prevodu, ~astila sam sebe kwigom u nekada{woj ''Svetlosti'', a potom oti{la u ''Zelengoru'' na sviwetinu u sosu od bibera! Tako su kwi`ara i hotel sa najdu`om tradicijom u gradu, definitivno, zamrli u o~uvawu tradicije na kojoj bi im svaki grad pozavideo. Sala, koja je decenijama unazad slu`ila za ru~kove i veseqa, to vi{e nije. Nisam protiv savremenog dizajna. Sla`em se da me je nerviralo kada vikendom iz sale u centru grada tre{te narodwaci. Mo`da joj, preko nedeqe, ni poseta nije ba{ bila najboqa. Ali, kako bih vam rekla, prosto mi je `ao {to je nestao jo{ jedan duh starih gradskih vremena. Iako je renoviran i moderno dizajniran, nov restoran u Zelengori je, pre svega, hladan i sterilan. Da nije fotografija po zidovima, imala bih utisak da sam na ru~ak do{la u banku. Poenta pri~e je, ipak, jelovnik! Napisan je na italijanskom jeziku! Stra{no! Istina, ispod italijanskih naziva jela, nalazi se i prevod na srpski i engleski, ali brate, em je sitno, em se te{ko ~ita na `u}kastoj podlozi papira, em je napisano latinicom koju, moram priznati, ne znam ba{ najboqe. A i ne moram da je znam, s obzirom da `ivim u zemqi gde je }irilica zvani~no pismo. Makar fotku hrane da su stavili pored, pa da pozovem konobara i poka`em prstom: ''Ovo }u!'' I, sad, zamislite scenu: ja napirlitana, do{la na ru~ak, a za susednim stolom, na primer, sede dva dobra frajera i merkaju me. Treba li da izvadim nao~are za vid, ne bi li videla {ta }u da jedem?! Mislim, poni`avaju}e, stvarno! Ne, monokl da stavim! Pri tom, re~ je o italijanskom i nacionalnom restoranu. Ono ''nacionalno'' se, vaqda, odnosi na }evape i kara or evu koji su u ponudi. Ali je zato izba~en najboqi ''Zelengorski'' brend pita, baklava, ili tako ve} ne{to sa {qivama! Nema tog tiramisua koji se mo`e meriti sa ovom poslasticom! Ruku na srce, sviwetina, koju sam odabrala, bila je fenomenalna! Re~ju, savr{ena! Ne sumwam da je sva hrana odli~na, ali opet mi je malo bezveze ''`rtvovawe'' Zelengore na koju smo navikli. Zanimqivo je da u karti pi}a u ponudi nema vina, a i da jela, koja mogu da se naru~e upola porcije, budu napla}ena vi{e od upola cene. Pri tom, nigde nije nagla{eno kolike su cene kada se ne naru~uje cela porcija. U ve~erwim satima, u ovom istom prostoru, sada se mo`e ~uti i xez. Nemam ni{ta protiv, ali, prizna}ete, nekako je iz ''Zelengore'' logi~nije da odzvawa hit ''Moj Milenko leg'o je da spava...''. Ovim inovacijama su, verovatno, ponajvi{e pogo eni matori kibiceri po kojima je ovaj hotel i najpoznatiji. Mlade`, koja }e da nagrne u fensi restoran, ipak im je bespotrebna konkurencija. Ako je i ostao miran tokom uni{tavawa najboqe gradske 'ladovine na platou ispred ''Zelengore'', kao i na ~iwenicu da je on, potom, dobio interni naziv ''Xiber [trase'', Milovan Gu{i} sada, garant, nema mira na onom svetu. Mora da se debelo preznojava na ubrzanom kursu italijanskog, dok mu voda curi niz usta ma{atju}i o gru`anskom siru i kajmaku a ne tamo nekoj mocareli! LEPA JELA Горан Миленковић
www.kragujevacke.rs Разонода Четвртак, 27. октобар 2011. КРАГУЈЕВАЧКЕ 21 Милош Игњатовић ЗУМ ОДВАЛЕ MIRKO CVETKOVI], predsednik Vlade: - Sr bi ja ima vi {ak nov ca i taj no vac ~u va za cr ne da ne. XEJ RAMADANOVSKI, peva~, pred kon cert u Sa va cen tru: - Po zna to je da vo lim vi ski, ali }u na kon cer tu pi ti sa mo vo - du. Dodu {e, verovatno }u pre nego {to iza em na scenu popiti dvatri vi ski ja, ne zbog tre me, ve} zbog to ga {to vi ski o tva ra gr lo. MI LAN STAN KO - VI], peva~: - Nijedan mozak prose~ ne in te li gen ci je nije poverovao u la`i da se Mi lan Stan ko vi} jed nog ju tra pro bu dio i iz ~i sta mi ra pre - stao da pe va. DANIJELA VRANI], peva ~ica, demantuje da }e tetovirati gavrana na polnom organu: - Od moje bezazlene {ale mediji su napravi li cir kus. Iz gle da da vi {e ne smem ni da se na {a lim, a da to ne ko ne pre o kre ne u svo - ju ko rist. MI LO[ BO JA - NI], folk pe va~, ~lan Srp ske na - predne stranke: - Sve {to stran - ka bu de tra `i la od me ne od sr ca }u da u ra dim. Od sa da i sr ce i du {u dajem za partiju ko ja }e po - m o } i na ro - du. NATA [A BEKVALAC, peva ~ica, povodom pri ~a o vezi sa ]azimom Osmanijem: - Da li ~o vek vre di ma we ako je Al ba nac? Ko ta ko ne - {to mo `e i da po mi sli, bo qe je da me ni {ta ne pi ta. [ABAN [AULI], peva~: - Ta~ no je da mi je Mr ko - wi} najdra`i politi ~ar. Vo - lim ga jer je na rod ski ~o vek, a i ma mo i i ste sim pa ti je prema odre enim objektima, a to su ka fa ne. VE SNA DE VIN ^A, vlasnica agencije MissXu, o srpskim lepoticama na me unarodnim nastupima: - Na {e kandidatkiwe na svim tak mi ~e wi ma pred sta vqa ju i zvani~ni stav dr`ave po pitawu Kosova. Re ~enica s kojom su od la zi le na pripre me je da je Ko so vo srpski Je ru sa lim i da je ne - odvojivi deo Srbije. Letos smo objavili sliku novog Diogena iz Kikojevca. Ku}u-bure, me utim, sada je neko na~isto batalio Urbanisti~ka rupa u najstro`em centru grada Pukla cev u Haxi Milentijevoj ulici i danima i namu~ila majstore da na u pukotinu Nije ova jesen tako r ava
22 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 27. октобар 2011. www.kragujevacke.rs Енигматика
www.kragujevacke.rs Огласи и читуље Четвртак, 1. септембар 2011. КРАГУЈЕВАЧКЕ 23 REPUBLIKA SRBIJA, GRAD KRAGUJEVAC Gradska uprava za prostorno planirawe, izgradwu i za{titu `ivotne sredine O B A V E [ T E W E O PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU Gradska uprava za prostorno planirawe, izgradwu i za{titu `ivotne sredine, Slu`ba za za{titu `ivotne sredine, obave{tava javnost da je nosilac projekta Kovintrade doo, iz Beograda podneo zahtev za odlu~ivawe o potrebi izrade Studije o proceni uticaja na `ivotnu sredinu PROJEKTA Privremeno skladi{tewe neopasnog otpada (gvo` a i ~elika), ~ija se realizacija planira na katastarskoj parceli 7405/38 KO Kragujevac 1 (mati~na lokacija grupe Zastava), na teritoriji grada Kragujevca. Uvid u podatke i dokumentaciju iz zahteva nosioca projekta, mo`e se izvr{iti u prostorijama ovog organa - Gradska uprava za prostorno planirawe, izgradwu i za{titu `ivotne sredine, Slu`ba za za{titu `ivotne sredine, kancelarija broj 326, Trg slobode br. 3, u periodu od 27.10.2011. do 07.11.2011. godine, u vremenu od 9-12 ~asova. U roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa, zainteresovana javnost mo`e dostaviti mi{qewa o zahtevu za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja predmetnog projekta na `ivotnu sredinu ovom organu. Ovaj organ }e u roku od 10 dana od dana isteka roka iz stava 3. ovog obave{tewa doneti odluku o tome da li je za predlo`eni projekat potrebna procena uticaja na `ivotnu sredinu, o ~emu }e blagovremeno obavestiti javnost. REPUBLIKA SRBIJA, GRAD KRAGUJEVAC Gradska uprava za prostorno planirawe, izgradwu i za{titu `ivotne sredine REPUBLIKA SRBIJA, GRAD KRA- GUJEVAC, Gradska uprava za prostorno planirawe, izgradwu i za- {titu `ivotne sredine O B A V E [ T E W E O PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA ZATE^ENOG STAWA NA @IVOTNU SREDINU Gradska uprava za prostorno planirawe, izgradwu i za{titu `ivotne sredine, Slu`ba za za{titu `ivotne sredine, obave{tava javnost da je nosilac projekta Telekom Srbija a.d., podneo zahtev za odlu~i-vawe o potrebi izrade Studije o proceni uticaja zate~enog stawa na `ivotnu sredinu PROJEKTA radio-bazne stanice za mobilnu telefoniju KG46/KGU46 @e`eq/umts, realizovanog na katastarskoj parceli 53/2 KO Dowa Sabanta (na brdu @e- `eq), Grad Kragujevac,. Uvid u podatke i dokumentaciju iz zahteva nosioca projekta, mo`e se izvr{iti u prostorijama ovog organa - Gradska uprava za prostorno planirawe, izgradwu i za{titu `ivotne sredine, Slu`ba za za{titu `ivotne sredine, kancelarija broj 326, Trg slobode br. 3, u periodu od 27.10.2011. do 07.11.2011. godine, u vremenu od 9-12 ~asova. JAVNO STAMBENO PREDUZE]E «KRAGUJEVAC» OBJAVQUJE O G L A S O DAVAWU U ZAKUP POSLOVNOG PROSTORA na odre eno vreme do 3 godine - Grada Karare br. 2/1, povr{ina 24 m 2 Po~etna mese~na cena za poslovni prostor iznosi 150,00 din/m2, u cenu nije ura~unat PDV. Zakupac snosi i tro{kove osigurawa i PDV-a. Ponude se dostavqaju u zatvorenoj koverti sa naznakom «Ponuda za zakup poslovnog prostora» i to iskqu~ivo po{tom na adresu JSP»Kragujevac», Nikole Pa{i}a br. 2. Ponuda treba da sadr`i: - ime i prezime odnosno naziv firme, - adresu, - broj telefona za kontakt, - podatak o zanimawu, delatnost, - visina zakupnine po m 2 - broj zakupnina koje se nude unapred O B A V E [ T E W E O PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU Gradska uprava za prostorno planirawe, izgradwu i za{titu `ivotne sredine, Slu`ba za za{titu `ivotne sredine, obave{tava javnost da je nosilac projekta TELENOR d.o.o., podneo zahtev za odlu~ivawe o potrebi izrade Studije o proceni uticaja na `ivotnu sredinu PROJEKTA bazne stanice mobilne telefonije, ~ija se realizacija planira na lokaciji "Kragujevac 10", ulica Voje Manojlovi}a br. 4, Grad Kragujevac,. Uvid u podatke i dokumentaciju iz zahteva nosioca projekta, mo`e se izvr{iti u prostorijama ovog organa - Gradska uprava za prostorno planirawe, izgradwu i za{titu `ivotne sredine, Slu`ba za za{titu `ivotne sredine, kancelarija broj 326, Trg slobode br. 3, u periodu od 27.10.2011. do 07.11.2011. godine, u vremenu od 9-12 ~asova. Uz zahtev je prilo`ena i Stru~na ocena optere}ewa `ivotne srdine u lokalnoj zoni bazne stanice mobilne telefonije Kragujevac 10, ura ena od strane ovla{}enog pravnog lica - Laboratorija Konsing, Sur~inski put 1a, Beograd U roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa, zainteresovana javnost mo`e dostaviti mi{qewa o zahtevu za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja predmetnog projekta na `ivotnu sredinu ovom organu. Ovaj organ }e u roku od 10 dana od dana isteka roka iz stava 3. ovog obave{tewa doneti odluku o tome da li je za predlo`eni projekat potrebna procena uticaja na `ivotnu sredinu, o ~emu }e blagovremeno obavestiti javnost. REPUBLIKA SRBIJA, GRAD KRAGUJEVAC Gradska uprava za prostorno planirawe, izgradwu i za{titu `ivotne sredine O B A V E [ T E W E O PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU Gradska uprava za prostorno planirawe, izgradwu i za{titu `ivotne sredine, Slu`ba za za{titu `ivotne sredine, obave{tava javnost da je nosilac projekta TELENOR d.o.o., podneo zahtev za odlu~ivawe o potrebi izrade Studije o proceni uticaja na `ivotnu sredinu PRO- JEKTA bazne stanice mobilne telefonije, ~ija se realizacija planira na lokaciji Kragujevac 9, ulica Nikole Pa{i}a br. 10a, kp.br. 3902 KO Kragujevac 3 naseqe Centar 1, Grad Kragujevac,. Uvid u podatke i dokumentaciju iz zahteva nosioca projekta, mo`e se izvr{iti u prostorijama ovog organa - Gradska uprava za prostorno planirawe, izgradwu i za{titu `ivotne sredine, Slu`ba za za{titu `ivotne sredine, kancelarija broj 326, Trg slobode br. 3, u periodu od 27.10.2011. do 07.11.2011. godine, u vremenu od 9-12 ~asova. Uz zahtev je prilo`ena i Stru~na ocena optere}ewa `ivotne srdine u lokalnoj zoni bazne stanice mobilne telefonije "Kragujevac 9", ura ena od strane ovla{}enog pravnog lica - Laboratorija Konsing, Sur~inski put 1a, Beograd U roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa, zainteresovana javnost mo`e dostaviti mi{qewa o zahtevu za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja predmetnog projekta na `ivotnu sredinu ovom organu. Ovaj organ }e u roku od 10 dana od dana isteka roka iz stava 3. ovog obave{tewa doneti odluku o tome da li je za predlo`eni projekat potrebna procena uticaja na `ivotnu sredinu, o ~emu }e blagovremeno obavestiti javnost. U roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa, zainteresovana javnost mo`e dostaviti mi{qewa o zahtevu za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja predmetnog projekta na `ivotnu sredinu ovom organu. Ovaj organ }e u roku od 10 dana od dana isteka roka iz stava 3. ovog obave{tewa doneti odluku o tome da li je za predlo`eni projekat potrebna procena uticaja na `ivotnu sredinu, o ~emu }e blagovremeno obavestiti javnost. Posledwi pozdrav Tomislavu Radojevi}u [iqi koji je preminuo 23. oktobra 2011., u 69. godini `ivota, a sahrawen na grobqu u rodnim Lu`nicama. Po~ivaj u miru jer qudi takvog plemenitog i {irokog srca nikada ne umiru. Tvoji: supruga Zdravka, }erka Jasmina, unuci Nikola i Nemawa, zet Sveta i ostala rodbina Dragom bratu i stricu Radivoju \uri}u Posledwi pozdrav od Branka, Goge i Pre`e sa porodicama Izabrani ponu a~ je du`an da pre zakqu~ivawa ugovora o zakupu uplati zakupninu za broj meseci koji je naveo u ponudi a najmawe za dva meseca unapred. Poslovni prostor koji se ogla{ava koriste zakupci i bi}e useqivi po wihovom iseqewu. Rok za podno{ewe prijava je 8 dana od dana objavqivawa. Mali oglasi Prodaja VAQEVO, ekstra povoqno prodajem dve ku}e i poslovni prostor. Telefon: 063 512 241. PRODAJE se ku}a u Novom Milanovcu, u osnovi 54 kvm, sa placem (ogra en metalnom ogradom) povr{ine 2.890 kvm. Poseduje telefonski prikqu~ak, struju, vodu sa vodopada + bunar, septi~ka jama, poqski WC i {upu. Ugra ena sva sanitarija. Kontakt telefon: 00 382 69 295 089. PRODAJEM ku}u 450 kvm (Sudska prodaja, u @draqici, Jugoslovenska 54 a), 20 ari placa. Povoqno.25.000 evra. Telefon: 065 865 12 10. Izdavawe IZDAJEM name{tenu zasebnu ku}u 45 kvm, kod [est topola. Struja, drva. 100 evra. Telefon: 063 8 150 989. Usluge MATEMATIKA, mehanika, fizika-svi uzrasti. ^asovi u toku {kolske godine.telefon: 034 360 202, 063 77 11 002, Arsi}.
24 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 27. октобар 2011. www.kragujevacke.rs Програми
www.kragujevacke.rs Маркетинг Четвртак, 27. октобар 2011. КРАГУЈЕВАЧКЕ 25
26 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 27. октобар 2011. www.kragujevacke.rs СПОРТ ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА PETAK ODBOJKA (@): Sme~ 5 - Novi Sad, sala Artem (19.00) SUBOTA KO[ARKA (@): Radni~ki - Jagodina 2001, hala Park (17.00) RUKOMET: Radni~ki - Jugovi} (Ka}), hala Jezero (18.00) KO[ARKA: Radni~ki Student - Konstantin (Ni{), hala Park (19.30) NEDEQA KO[ARKA: Radni~ki - Budu}nost (Podgorica), hala Jezero (18.00) BOKS Dve usamqene pobede ME^EVE osmog kola ovogodi {we [umadijske lige takmi ~ari Radni~kog nisu zavr- {ili uspe {no kao u prethodna dva slu ~a ja. U ne de qu, u No vom Pa za ru po be de kra gu je va~ kom klu bu doneli su Nikola Bukelica i Ste fan Jo va no vi}, a iz gu bi - li su Marko Stevanovi}, Rado van Ne do vi} i Se ba sti jan An elkovi}. Protivnika nije i mao Ne nad Va si}. Me ~e vi na red nog ko la na pro gra mu su za vi kend u Prijepoqu. M. M. AMERI^KI FUDBAL Vepri }i bez polufinala PO LA mi nu ta ne do sta ja lo je Di vqim Ve pro va da odu u po lu fi na le Ju ni or ske li ge Sr bi je. U su sre tu po sled weg ko la gru pe Jug, u du e lu sa An e o skim Rat ni ci ma vo di - li su 39:35 i u po sled wem napadu dozvolili ulazak u svoju N zonu. Kona ~an rezultat bio je 39:43. Tako je ovogodi {wa sezona za kra gu je va~ ki pod mla dak za vr {e na, a u da qe tak mi ~e - we plasirali su se ^a ~ani i Kraqev ~ani. M. M. FLORBOL Neka sa svim nova igra U SALI Prve tehni~ke {ko le, u su bo tu }e, od 18 sa ti, bi ti pro mo vi san, za na {e pro sto re, sa svim nov sport - florbol. U pitawu je zabavna i br za dvo ran ska tim ska i - gra, u ko joj se ko ri ste pa li ce i loptica. Ekipe broje od 10 do 20 i g- ra ~a, a na te re nu bo ra vi wih {est. O smi - {qen je u [ved skoj pre tri de se tak godi na, a da nas se zva ni~ no i - gra u ~ak 45 ze ma qa. Ka ko nije previ {e zahtevan, i zasni va se na br zi ni i teh ni ci, a ne fizi~koj snazi, idealan je za sve uz ra sne ka te go ri je oba po la, pa tre nut no u sve tu ima pre ko 3.700 re gi stro va - nih klu bo va i 250 hi qa da i - gra ~a. V. U. K. OD BOJKA RADNI^KI KREDI BANKA - VOJVODINA 1:3 Bez da ha i maha KRAGUJEVAC - Hala: Jezero. Gledalaca: 300. Sudije: Jankovi} (Ni{), Miqkovi} (Beograd). Rezultat po setovima: 16:25, 25:23, 19:25, 23:25. RADNI^KI KREDI BANKA: ]irovi} 12, Radovi} 11, \or evi}, Ili} 1, Nemet 14, Radevi} 11, Panteli} (libero), Jovanovi}, Perovi}, Ko ~anovi}, Blagojevi}, Opa ~i} 10. VOJ VO DI NA: Ste fa no vi}, Mi ro sa vqe vi} 12, I vo vi} 17, Ka ti} 12, Geri} 6, Mrdak 20, Kapur (libero), Martinovi}, Veselinovi}, Vrban, ^ubrilo 4, Stankovi} 3. PRO VU KAO se kroz Je ze ro jo{ je dan, ba rem u srp skim u slo vi ma veliki tim, ali nikako zahvaquju }i superiornosti u odnosu na doma- }i na, ve} o no me {to mo ra da ima sva ki i gra~ u ko li ko `e li da se tak - mi ~i na koliko-toliko profesionalnom nivou - stalnu potrebu za nadmetawem, koncentraciju i veru u sebe. Toga u kragujeva~kom timu nema ve} go to vo dve go di ne, pa su sve sla bi ji re zul ta ti i i gre pro iz vod takvog psiholo {kog sklopa. Vojvodina je krenula sna`no, predvo ena za sport ve} ostarelim i o- te`alim Andrijom Geri }em. O ~as posla stigli su do vo stva, uz veoma dobru i sigurnu igru. Trener Radni~kog je odmah iz postave izveo indisponiranog \or evi }a, zamenio ga Opa ~i }em, {to je donelo, nesvoj - stveno ovom igra ~u, ne {to poleta u igri. To se najboqe osetilo u drugoj deonici, kada je Radni~ki preokrenuo vo stvo i u dramati~noj zavr {- ni ci iz vo je vao tre nut no re zul tat sko iz jed na ~e we. Od li~ no su cr ve - ni i gra li i u na stav ku tre }e, ali sa mo do re zul ta ta 9:4. Ta da su sta li, kao i u fi ni {u po sled weg se ta, kod vo stva od 22:20. Ge ri} je od li~ no odservirao seriju za 0:4 i tako obeshrabrio ionako ne previ {e borbene rivale. Izgleda da }e, kao i lane, Kragujev ~ani imati puno problema sa ja- ~im rivalima. Zvezdi i Vojvodini ve} je prepustio pet bodova sa svog buwi {ta, a priliku za popravni potra`i }e u Beogradu i susretu sa @elezni ~arom. M. M. BEOGRAD - Dvorana: [umice. Gle da la ca: 300. Su di je: Ma ri} (Pan ~evo), Ma {i} (Zrewanin). Sedmerci: Crvena zvezda 3/2, Radni~ki 3/2. Is kqu ~e wa: Cr ve na zve zda 14 min, Rad ni~ ki 12 min. CRVENA ZVEZDA: Ivani {evic, @iv ko vi} 3, Pu ceq 3, Pan te li}, Nadoveza, Pavi} 1, Kosanovi}, Pu- {ica 3, Ivan ~ev, Jeraj, [qivan ~anin, ]i ri} 1, Do ki} 5, Ble ~i} 7, An eli}, Suxum 1. RAD NI^ KI: Miq ko vi}, Ga vri - lo vi} 4, Ra de no vi}, Vu ~i }e vi} 4, Jani }ijevi}, Mandi}, Radoji ~i} 1, Zla ta no vi}, Pe tro vi}, Mi lin - ~i}, Nikoli} 2, Ili} 2, Rai ~evi} 1, Pro da no vi} 2, [mi gi} 4, Cve - tinovi} 4. NO VI der bi ko la ru ko me ta {i Radni~kog nisu izgubili. Za razli ku od po ra za u No vom Sa du, o vo - ga pu ta cr ve ni su re mi zi ra li na go sto va wu Cr ve noj zve zdi - 24:24, go lom Ga vri lo vi }a u po s- ledwim sekundama susreta. A dramati ~an fini{ proistekao je iz i sto to li ko uz bu dqi vog toka utakmice. Kragujeva~ki tim kre nuo je ka ko je sa mo po `e le ti mo gao, sre di nom pr vog po lu vre - me na po veo sa u be dqi vih 7:3, da bi crveno-beli potom uspeli da se ri jom od {est go lo va pre o kre - nu re zul tat, a do is te ka tri de se - tog mi nu ta stvo re i tri go la vi - {ka - 11:8. Nastavak tako e nije obe }avao. Beogra ani su zadr`ali ritam, i- za {li na ~ak {est go lo va pred no - @RK RADNI^KI LEPENICA KG Pravac za ^a ~ak RUKOMET POSLE sedmice pauze, superliga {ice nastavqaju liga {ko takmi ~ewe. To zna ~i da }e i na {e rukometa {ice, ~lanice Radni~kog Lepenice KG, odigrati susret petog kola. Ne }e pu to va ti da le ko, tek do ^a~ ka, ali to ne zna ~i da }e uz bu e we biti mawe. Jer, doma }e su solidan tim, negde u ravni sa Kragujev ~ankama. V. U. K. PR VA LI GA - @ Sve bo qe JO[ je dan u spe {an pr vo li ga - {ki vi kend i ma le su kra gu je va~ - ke od boj ka {i ce u tre }em ko lu Prve lige Srbije. Radni~ki je na gostovawu u Beogra du bio bo qi od biv {eg pr va ka dr`ave, ekipe Po {tara 064, maksi mal nim u ~in kom - 25:9, 25:19, 25:23. Ne {to te `e, ali sa sva tri o svo je na bo da, pro {ao je i Sme~ 5. Na do ma }em te re nu pao je Klek - 3:1 (25:19, 25:18, 17:25, 25:10). Po sle tri od i gra na ko la Rad - ni~ ki dr `i vrh ta be le sa de vet bo do va, dok je Sme~ u sre di ni sa tri boda mawe. Narednog vikenda cr ve ne idu u Klek, a sme ~er ke do ~e ku ju No vi Sad. M. M. CRVENA ZVEZDA - RADNI^KI 24:24 Ma je li to mogu}e... SR\AN GAVRILOVI] DONEO BOD sti (17:11), i tek kraj wim na po - rom, uz odli~ne odbrane Zlatanovi }a, na {i igra ~i hvataju rezultatski prikqu ~ak. Me utim, neuspe li na pad do ma }in je is ko ri - stio da se od le pi na 24:22, pa je po go dak Vu ~i }e vi }a, i na ~e re a - li za tor ski do ta da ve o ma in di - spo ni ra nog, o tvo rio mo gu} nost izjedna ~ewa. To se i ostvarilo zahvaquju }i novoj sjajnoj intervenci ji Zla ta no vi }a, te je Ga vri lo - vi} iz kon tre do neo bod. Na re du su Rad ni~ kom dva me ~a kod ku }e. Ju ~e je, u zaostaloj utakmici, do ~ekan beogradski Partizan, dok u su bo tu, od 18 sa ti, u ha lu Je ze ro do la zi Ju go vi} iz Ka }a. V. U. K. Publika napu {ta odbojka {e Primetno je u po sled we vre me, naro ~ito na po ~etku ove sezone, da odbojka polako ali sigurno izlazi iz sfere interesovawa kragujeva~kih qubiteqa sporta. Ta ko je na dva der bi ja na po ~etku jeseni ukupno izbrojano jedva 500 posetilaca. Ko li ko }e ih tek bi ti ka da budu dolazali odbojka {i iz Qiga, Stare Pazove i Kleka, nije te {ko naga ati. WIENER STÄDTISCHE LIGA 3. KOLO: Radni~ki Kredi banka - Vojvodina 1:3, @elezni~ar - Partizan 0:3, Jedinstvo - Ribnica 3:1, Klek - Crvena zvezda 1:3, Spartak - Mladi radnik 1:3. Vojvodina 3 3 0 9:2 9 Mladi radnik 3 3 0 9:3 9 Crvena zvezda 3 3 0 9:4 8 Partizan 3 2 1 7:5 5 Radni~ki KB 3 1 2 6:7 4 Spartak 3 1 2 6:8 3 Jedinstvo 3 1 2 5:7 3 Ribnica 3 1 2 5:7 3 Klek 3 0 3 4:9 1 @elezni~ar 3 0 3 1:9 0 4. KOLO: @elezni~ar - Radni~ki, Partizan - Mladi radnik, Crvena zvezda - Spartak, Ribnica - Klek, Vojvodina - Jedinstvo. SUPER LIGA 6. KOLO: Crvena zvezda - Radni~ki 24:24, Jugovi} - Dinamo 30:23, Obili} - PKB 31:28, Partizan - Napredak (odlo- `eno),vojvodina-metaloplastika33:33, Naisus - Smederevo 31:32, Po`arevac - Crvenka 26:23, Kolubara - Rudar 30:24. Metaloplastika 6 5 1 0 194:15611 Vojvodina 6 4 2 0 182:16710 Kolubara 6 4 1 1 166:147 9 Partizan 4 4 0 0 138:110 8 Radni~ki 5 3 1 1 138:122 7 Jugovi} 6 3 1 2 151:144 7 C. zvezda 5 2 1 2 127:121 5 Napredak 5 2 1 2 140:138 5 PKB 6 2 1 3 157:169 5 Po`arevac 6 2 0 4 155:168 4 Smederevo 6 1 0 5 134:147 4 Obili} 6 2 0 4 164:180 4 Naisus 6 2 0 4 170:193 4 Rudar 6 1 1 4 130:152 3 Crvenka 6 1 0 5 146:161 2 Dinamo 5 1 0 4 135:152 2 7. KOLO: Radni~ki - Jugovi}, Napredak - Crvena zvezda, Dinamo - Obili}, PKB - Kolubara, Metaloplastika - Partizan, Smederevo - Vojvodina, Crvenka - Naisus, Rudar - Po`arevac. RVAWE Ubedqivo R VA ^I Rad ni~ kog za be le - `i li su no vu po be du u Pr voj li gi, po {to su, u ne de qu, na svom par ke tu, bi li bo qi od Sen te - 6:1. Go sti su do {li u ne {to sla bi jem sa sta vu, {to je sva ka - ko odgovoralo Kragujev ~anima, ko ji su bi li ne sa mo u be - dqi vi pro tiv, ka ko su sa mi is ta kli, ne ja ke e ki pe, ve} i do mi nant ni u go to vo svim bor ba ma. Ta ko su po be de za svoj tim ukwi`ili Anakijev, Ste vi}, Jo va no vi}, To do ro - vi}, Sre ji} i Cvi jo vi}. U ne de qu je na pro gra mu je pe to ko lo R va~ ke pr ve li ge Sr bi je. U we mu }e Rad ni~ ki odmeriti snage sa imewakom u Beogradu. S. M. S.
www.kragujevacke.rs KUGLAWE Za pet ~uweva... U MA LO da ku gla {i Vo do - voda otkinu bod i beogradskoj Cr ve noj zve zdi, i to na wi ho vom te re nu. I pak, u pe - tom ko lu Su per li ge Sr bi je, pora`eni su sa 6:2. A ma lo je fa li lo da bu de - 4:4, svega pet ~uweva. Beogra- a ni su u bi li 3.474, a Kra - gujev ~ani 3.469. Nisu imali sre }e u samoj zavr {nici, pre svih Vuka {inovi}, koji je za 12 ~uweva izgubio od Vukeli- }a. I o vog pu ta, od li~ nu parti ju pru `io je Ja gli ~i}, sa 604 o bo re na ~u wa, i u star tu na go ve stio do ma }i nu da mu ne }e biti lako u ovom duelu. Za to, na kra ju, i o sta je `al za jed nim su per li ga {kim bo - dom. U na red nom ko lu, Vo do vod }e na ku gla ni u Gor wem Mila nov cu u go sti ti E {eg iz Ba~ke Topole. S. M. S. PR VA A LI GA - @ Opile ih pivarke NI [TA nisu mogle pro {le nede qe ko {ar ka {i ce Rad ni~ kog da urade protiv veoma raspolo`ene i kvalitetne ekipe ^elareva. Pora `e ne su, kao go {}e, u o kvi ru ~e - tvr tog ko la Pr ve A li ge, sa 17 ko - {eva razlike - 65:48. Dodu {e, ni Kragujev ~anke nisu prikazale sjajnu igru, odigrale su is pod svo jih mo gu} no sti, a o ~i - gled no je da ni te ret ce log tak mi - ~ewa ne mogu nositi par igra ~ica. O vog pu ta, so li dan u ~i nak su imale Aleksandra Kati} i Jelena Pr vu lo vi}, ko je su po sti gle sa - mo 11, od no sno 16 po e na. Tokom ~itavog susreta crvene nisu imale re {ewe za veoma raspolo`enog pleja ^elareva Swe`anu Va si}, ko ja im je u ba ci la ~ak 29 ko {e va. Uz to, ako se do da i u ~- i nak pet na e sti ce do ma }ih, So - we Ma ri}, od 27 po e na, eto ko {e - va koliko je gotovo i Radni~ki postigao. Na {e su jedino tre }u ~etvrtinu odigrale zaista u dobrom izda - wu, {to je i do ne lo re zul tat u tih 10 mi nu ta i gre od 18:14 za cr ve - ne. Ovog vikenda ko {arka {ice Rad ni~ kog na svom te re nu, u ha li Park, od 17 sati, do ~e ku ju ve o - ma dobru, i za sada nepora`enu e- kipu Jagodine. S. M. S. FUTSAL E FI KA SNA i u be dqi va po be da kra gu je va~ - kih stu de na ta. Ona im je, po sle po ra za Sme - de re va u ~e tvr tom ko lu od e ki pe SAS-a u Zrewaninu, donela i prvo mesto na tabeli. Ipak, nije izostao dra` derbija, koji je oduvek nosio taj epitet susreta ove dve ekipe, naro ~i to u pret hod nim se zo na ma ka da su Ni {- O^AJNO odigrana posledwa de o ni ca do ne la je pr vi poraz kragujeva~kom sastavu od He mo far ma u li ga {kom delu, od kada crveni igraju Ja dran sku li gu. Rad ni~ ki je na pra vio pre o kret, od i grao od li~ no tre }u de o ni cu, u - {ao u fi ni{ sa 57:51, tri minuta pre kraja imao 66:61 i dozvolio sebi tre }i ovogodi {wi poraz. Drugi put uzastopno u kragujeva~kom klubu smatraju da su o {te}eni od strane sudije. Posle me ~a sa Partizanom, kapiten Pavkovi} nije stigao da potpi {e za pi snik, ali u Vr {cu je to u ra dio na vre me. I pak, ka da su se strasti ohladile, Kragujev ~ani su odustali od `al be, jer ni su `e le li da se zameraju ~elnicima ABA lige, niti da tra`e opravdawe za poraz u deliocima pravde. Pr vi deo od i gran je na stan dar da nom li ga {kom ni vou u utakmicama qutih rivala. Ekipe su se sme wi va le u vo stvu, Rad - ni~ki je poveo, Hemofarm stizao EKONOMAC - KOPERNIKUS 5:1 Proradio Jawi} KO[ARKA СПОРТ HEMOFARM - RADNI^KI 70:66 Evropa u odlasku @al be ima, pa nema STIGLA ZAMENA ZA TUR^INA Baki} glumi ^ankaju VEOMA brzo reagovala je uprava Radni~kog na raskid ugovora sa Ju nu som ^an ka jom i u me sto we ga anga`ovala novog igra ~a. Re~ je o veoma poznatom ko {arka{kom i- me nu na o vim pro sto ri ma, Bo ri - su Baki }u. Cr no gor ski re pre zen ta ti vac po ni kao je u pod go ri~ koj Bu du} - ABA LIGA 4. KOLO: Hemofarm - Radni~ki 70:66, Budu}nost - Helios 78:60, Crvena zvezda - Cedevita 90:91, Zlatorog - Cibona 76:84, Partizan - Krka 68:63, Olimpija - Zagreb 91:90, [iroki - Makabi 60:84. Makabi 4 4 0 365:281 8 Partizan 4 4 0 324:257 8 Olimpija 4 4 0 365:341 8 Cedevita 4 3 1 349:309 7 Cibona 4 3 1 345:339 7 Hemofarm 4 3 1 322:317 7 Budu}nost 4 2 2 291:297 6 [iroki 4 2 2 317:338 6 Crvena zvezda 4 1 3 351:360 5 Radni~ki 4 1 3 323:337 5 Zagreb 4 1 3 313:336 5 Krka 4 0 4 274:306 4 Helios 4 0 4 279:339 4 Zlatorog 4 0 4 298:359 4 5. KOLO: Radni~ki - Budu}nost, Crvena zvezda - Zlatorog, Cedevita - Zagreb, Helios - Olimpija, Krka - Hemofarm, Makabi - Partizan, Cibona - [iroki. nosti, a ko {arka {ko ime stekao u e ki pa ma be o grad skih ve ~i tih ri va la. Od re pre zen ta tiv nih na - stu pa u se lek ci ji Sr bi je i Cr ne Go re ima bron zu iz 2005. i zla to iz Is tan bu la 2006., ka da je tre ner bio Miroslav Nikoli}. M. M. lije bile jedne od favori ta za ti tu lu. I o vog pu - ta potvrdilo se neko nepi sa no pra vi lo, da ne ka `e mo srp sko, da se e k- ipe upla {e jakih, evropski u spe {nih sastava. Kopernikus nije bio toliko slab koliko se Ekono mac po ka zao e fi ka s- nijim i racionalnijim u igri gotovo celih 40 minuta. Iako se trener Bo`ovi} pomalo pribojavao ovog susreta, s obzirom na ~iwenicu da je veliki broj wegovih igra ~a izostao sa treninga zbog re pre zen ta tiv nih o ba ve za, i to da je pr - vom timu morao da pridoda nekoliko novih i- MUTA SVE RE\E SA OSMEHOM Четвртак, 27. октобар 2011. КРАГУЈЕВАЧКЕ 27 i u speo da na od mor ode sa minimalnom predno {}u. U nastavku krenulo se sa gre- {ka ma i du gim pe ri o di ma nepovezane igre, a kod Kragujev ~ana bila je primetna nervoza u zavr {nici napada. To je, na kra ju, uz ve o ma sna `nu i gru u od bra ni na spoqne igra ~e Radni~kog, i do ne lo pre va gu za po be du Vr {~ana. - I a ko smo i ma li lo{ ras po red, Ci bo na u Kra gu - jevcu, pa tri vezana gostovawa, na dao sam se bo qem i bodovno uspe {nijem startu. Utakmicu smo izgubili najvi {e za hva qu ju }i sop stve - nim gre {ka ma. I ma li smo o tvo re ne {u te ve i go to vo sve isproma {ivali. Ovogodi {wa koncepcija, igru smo postavili upravo ta ko, je ste na pa da~ ka ko - {arka sa mnogo poena. Kada se to ne ostvari dolaze ovakvi po ra zi - sma tra tre ner Miroslav Nikoli}. Bo dov ni za o sta tak za e - li tom ABA li ge po sta je sve ve }i. U ko li ko se `e li plasman u vrh tabele, utakmi ce ka kva je bi la ova u Vr - {cu mo ra ju se i gra ti sigurnije i dobijati. U narednom kolu avoli se napokom vra }aju ku }I, i u nedequ igraju sa podgori~kom Budu}nosti. M. M. MLA \E KATEGORIJE Kre }e podmladak JUNIORI Radni~kog, tre }u godi nu za re dom tak mi ~i }e se u li - gi Srbije. Nadmetawe se odvija po dvo stru kom bod si ste mu u 22 ko la, a po zavr {etku liga {kog dela sezone, 8. aprila idu}e godine, osam naj bo qih i}i }e u plej-of. E k- ipa }e, kao doma }in, svoje me ~eve igrati nedeqom, u terminu izme- u 12 i 16 sa ti u ha li Park. U pr vom ko lu kra gu je va~ ki sa stav savladao je na svom terenu leskova~ ko Zdra vqe sa 64:57. Ko {ar ka {ki sa vez Sr bi je od ove se zo ne u vo di i ka det sko dr - `av no klup sko pr ven stvo. Kra gu - jevac }e predstavqati ekipa [umadije 1991, takmi ~i }e se jo{ 11 sastava, a sistem nadmetawa isti je kao kod juniora. Na premijeri na{ pred stav nik iz gu bio je re - zul ta tom 99:100 od Slo ge u Kra qe - vu. M. M. me na iz dru gog, re zer vnog sa sta va, kao da je bio o ki da~ za jed nu, po ma lo, do sa da u spa va nu zvezdu Ekonomca - Slobodana Jawi }a. Ne samo da je is ko ri stio svo ju pri li ku, ve} je od li~ - nom i e fi ka snom par ti jom, po sti gav {i hettrik, kona~no uverio trenera da je spreman za najve }e domete u ovoj ekipi. [ta re }i za o sta la dva po got ka mla dog Ko - ci }a, ve} sada futsalskog umetnika na petoparcu, i razornog delije, Brazilca De Souze, koji posti`e golove neuhvatqive za snimateqske ka me re. Prelepo, jednostavno za sva~iji ukus. A ovog vikenda, ta~nije u subotu, 29. oktobra, Ekonomac ide na megdan jo{ jednom novajliji, ekipi Tango Liman u Novi Sad. S. M. S. VR [AC - Hala: Milenijum. Gledalaca: 2.000. Sudije: Jovi ~i} i Gli {i} (Srbija), Lepeti} (Crna Go ra). Re zul tat po ~e tvr ti na ma: 23:24, 20:17, 8:16, 19:9. HE MO FARM: Dan gu bi}, Lam bi} 7, Ma ra{ 12, Mitrovi}, Ota {evi} 8, Gagi}, {utalo 7, Savovi} 7, Pan ti} 4, Je re mi} 12, Pe tro vi} 2, Ne {o vi} 11. RAD NI^ KI: Pav ko vi} 6, Si no vec 15, Lu ~i}, Milosavqevi}, Sajmon 22, Markovi} 4, Mur, Gadefors 2, Bir ~evi} 10, Mijatovi} 7, Stoja ~i}, Brki}. SKIJAWE Otvaraju se bele staze PRO TE K- LOG vi ken da, otvarawem tak mi ~e wa za Svet ski kup, po ~e la je o vo - go di {wa ski - ja {ka se zo na. Ne ve na Ig wa - to vi}, od nedavno ~lanica no vo for mi - ranog kluba Radni~ki Elite, bi }e jedina srpska predstavnica u najkvalitetnijem karavanu. Kra gu jev ~an ka se jo{ u vek nalazi na treninzima u Slove ni ji i A u stri ji, pr vo zna - ~ajnije takmi ~ewe ima }e krajem novembra na Evropa Kupu u Nor ve {koj, a naj ja ~em be lom ka ra va nu pri kqu ~i }e se u de cem bru. U pla nu su u - ~e {}a u Lin cu, Za gre bu, Ma - riboru i Ofter {vangu. U me- u vre me nu, ka kav je bio slu - ~aj i ra ni jih go di na, vo zi }e FIS tr ke. M. M. BICIKLIZAM Direktor na seminaru BAL KAN SKA bi ci kli sti- ~ka unija, u saradwi sa Evrop skom bi ci kli sti~ kom kon - fe de ra ci jom, or ga ni zo va la je protekle nedeqe u Kova ~ici reginalni seminar za trenere u planinskom biciklizmu. Sr bi ja je kao do ma }in do bi la po ziv ni cu za tri na - {a stru~ wa ka, od ko jih je je - dan bio A lek san dar Ma ri}, sportski direktor Biciklisti~kog kluba Radni~ki, {to je za Kra gu je vac, ka da je o vaj sport u pi ta wu, jo{ jed no veliko priznawe. Na se mi na ru su, i na ~e, u - ~e stvo va li po la zni ci iz 11 zemaqa: Gr~ke, Slova~ke, Alba ni je, Ma ke do ni je, Tur ske, Ru mu ni je, BiH, Slo ve ni je, Crne Gore, Bugarske i Hrvatske. Predava~ je bila nekada - {wa {vajcarska olimpijka u planinskom biciklizmu [antal Dakor, koja je zavr {ila {ko lo va we u Me u na rod nom bi ci kli sti~ kom cen tru u E - glu kraj Lo za ne. S. M. S. PRVA FUTSAL LIGA 4. KOLO: Ekonomac - Kopernikus 5:1, Marbo - Tango 6:2, SAS - Smederevo 6:2, Vrawe - Ni{ 92 4:1, Naisus - Kowarnik 5:4, Kolubara - Lete}i Holan anin 3:3. Ekonomac 4 3 0 1 17:60 9 Marbo 4 3 0 1 15:90 9 Smederevo 4 3 0 1 13:13 9 Vrawe 4 2 0 2 13:90 6 SAS 4 2 0 2 16:15 6 Ni{ 92 4 2 0 2 12:13 6 Kowarnik 4 2 0 2 15:17 6 Tango 4 2 0 2 11:16 6 L. Holan anin 4 1 1 2 12:13 4 Kolubara 4 1 1 2 7:11 4 Naisus 4 1 0 3 13:15 3 Kopernikus 4 1 0 3 10:17 3 5. KOLO: Tango - Ekonomac, Kopernikus - Kolubara, Smederevo - Marbo, Ni{ 92 - SAS, Kowarnik - Vrawe, Lete}i Holan anin - Naisus.
28 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 27. октобар 2011. www.kragujevacke.rs СПОРТ KRA GU JE VAC - Sta di on: ^i ka Da ~a. Gle da la ca: 1.500. Su di ja: Dar ko Bog da no vi} (Kra qe vo). Strel ci: Ko sti} u 2. i Spa le vi} u 48. i 76. mi nu tu za Rad ni~ ki 1923, a Svo ji} u 4. i 68. za Me ta lac. @uti kar to ni: Tin tor, Spa le vi} (Rad ni~ ki 1923), Sta men ko vi}, Gojak, ]irkovi} (Metalac). RAD NI^ KI 1923: ^an ~a re vi}, Pa vlo vi}, Ne na di}, Tin tor, Mi - lo {evi}, Nedovi}, Obrovac (od 74. minuta @ivadinovi}), Milo {kovi}, I. Pe tro vi} (od 46. Le po vi}), Ko sti} (od 82. Bi ni}), Spa le vi}. ME TA LAC: @. @iv ko vi}, Stamenkovi}, Ani}, Gojak (od 58. Mojsov), Mi tro vi}, B. @iv ko vi} (od 25. Kr wi nac), Svo ji}, Lu ki}, \o - ri}, ]irkovi}, Simovi}. PO BE DA i ni {ta vi {e, do - bro po znat slo gan ka da je Rad ni~ - ki u pi ta wu, u pot pu no sti se preslikao na kom {ijski derbi, koji su odigrali crveni i gorwomila no va~ ki Me ta lac. I gra do ma - }i na ni je bi la ni iz bli za o na ko zre la kao do sa da, ali je naj va `ni - je u ~i we no - u kwi `e na su no va tri bo da. U su {tini, Kragujev ~ani su nastupili kao i do sada, otvoreno i na pa da~ ki, ali im se to o vo ga pu - ta u ma lo ni je o sve ti lo, jer je u od - bra ni du va lo na sve stra ne. Pr - vi gol re mek de lo je mla dog Ko - sti }a, ko ji je ve} u dru gom mi nu tu majstorski lobovao gostuju }eg gol ma na. I pak, ne smo tre nost u do - ma }oj od bra ni Mi la nov ~a ni su naplatili samo dva minuta kasni je. Gu `vu i ne sna la `e we i gra - ~a crvenih u wihovom {esnaestercu, ve {to koristi Svoji} i izjedna ~ava rezultat. Uporna ki {a nije smetala da se NI@E LI GE Foto: fkradnicki.com KARATE Brojna priznawa Kragujev ~anima NA ekipnom prvenstvu JKA [otokan federacije, odr`anom u subotu u Kragujevcu, nastupilo je 13 klu bo va sa 139 ti mo va. Na{ pred stav nik, e - kipa Kragujevca, poja ~ana ~lanovima Mladosti, imala je 29 sastava, koji su osvojili devet zlatnih, sedam srebrnih i devet bronzanih medaqa. Time su Kragujev ~ani dostigli i epitet najuspe- {nijeg kluba Srbije u ovoj federaciji. - Ovo je sa mo na sta vak sa rad we na {a dva klu ba, ko ja je pro is te kla iz u go vo ra o na me ra ma i sa - radwi o unapre ewu karatea u Kragujevcu, potpisanog 1. septembra. Tako smo zajedni~ki nastupali i na re vi ji pri pro sla vi Da na Ja pa na u na {em gra du, kao i Eko strit par ti ju. Sigurno je da }emo se i ubudu }e pona {ati isto. Na na ma je sa da da Mla do sti po mog ne mo na s- tupima u wihovoj, Ha ~i-o-kai federaciji, a o ~eku je mo da nam se i dru gi grad ski klu bo vi pri - kqu ~e, kako bi kragujeva~ki karate napokon iza- {ao iz }or so ka ka u ko me se na la zi - ka `e di rektor KK Kragujevac Zorislav [kori}. V. U. K. FUD BAL RADNI^KI 1923 - METALAC 3:2 Mangupski, na foru ci ja ti vu i ri tam o pet su i ma li cr ve ni, ali ono {to je {ut nuo Svo ji} u 68. mi nu tu, sa pre ko tri - deset metara, ne bi odbranila ni dva ^an ~a re vi }a. E pi log je bio logi ~an, poravnawe skora. Tek ta da se za `a li lo za dve ra - nije situacije, u kojima je raspolo`eni Milo {kovi} mogao boqe da reaguje i pove }a prednost. Me- u tim, kre nu lo se da qe, jo{ o - fan ziv ni je, te je je dan man gu p- luk Kragujev ~ana, kada su sloboi na da qe vi di do bar fud bal, pun tempa. Pritiskao je Radni~ki riva la sve vre me ko li ko je mo gao, stvo rio tri zre le pri li ke, ali Spa le vi} u 12, Ko sti} u 17. i Mi - lo {kovi} u 42. minutu nisu bili dovoqno precizni. Sre }om, i nastavak igre po ~eo je po got kom za do ma }i na. O vo ga puta strelac je bio Kosti }ev asistent, Dar ko Spa le vi}, ko ji se, po sle od bit ka, naj bo qe sna {ao is pred go la Me tal ca. Da qu i ni - Srp ska li ga Za pad, 10. ko lo: Rad ni~ ki (Kl) - Slo ga (PM) 3:0, Je din stvo (U`) - Ma ~va 3:2, [u ma di - ja (A) - @e le zni ~ar 1:0, Ru - dar - Slo ga (P) 4:0, Vu ji} Vaqevo - Pobeda Belo {evac 1:1, Par ti zan (BB) - Je din - stvo (Ub) 6:0, Slo ga (BB) - Po let (Q) 2:0, Slo bo da (^) - Jasenica 1911 1:0. Ta be la: Ru dar 24, Je din - stvo (U`) 23, Ma ~va 20, Partizan (BB) 16, Radni~ki (Kl) 16, Pobeda Belo {evac 16, @e le zni ~ar 15, Slo ga (PM) 15, Vu ji} Va qe vo 12, Po let (T) 12, Slo ga (BB) 11, [u ma di ja (A) 10, Ja se ni ca 1911 10, Slo bo da (^) 8, Je din stvo (Ub) 8, Slo - ga (P) 6 bo do va. 11. kolo (subota/nedeqa, 13.30): Ja se ni ca 1911 - Rad - ni~ ki (Kl), Po let (Q) - Slo bo da (^), Je din stvo (Ub) - Sloga (BB), Pobeda Belo {evac - Par ti zan (BB), Slo ga (P) - Vu ji} Va qe vo, @e le - zni ~ar - Ru dar, Ma ~va - [umadija (A), Sloga (PM) - Jedinstvo (U`). Zona Morava, 10. ko lo: Slo bo da (G) - Or lo vac 0:0, Po let (T) - Trep ~a 5:2, Jo - {a ni ca - Mla dost 4:1, Vo - doja`a - Metalac 2:0, Bane - Omladinac 3:0, Partizan (C) - Ta ko vo 1:1, Pri je vor - Mo kra Go ra 5:1, [u ma di ja 1903 - Tu tin 0:1. Ta be la: Ba ne 25, Po let (T) 23, Slo bo da (G) 22, Jo - {a ni ca 20, Pri je vor 17, Or lo vac 17, Vo do ja `a 13, [u ma di ja 1903 12, Me ta - lac 11, Takovo 10, Omladinac 10, Tu tin 10, Mo kra Go ra 9, Mla dost 9, Par ti - zan (C) 7, Trep ~a 1 bod. 11. kolo (subota/nedeqa, 13.30): Tu tin - Slo bo da (G), Mo kra Go ra - [u ma di ja 1903, Takovo - Prijevor, O- mla di nac - Par ti zan (C), Metalac - Bane, Mladost - Vodoja`a, Trep ~a - Jo {anica, Or lo vac - Po let. Pr va grad ska li ga, 11. kolo: Erdoglija 1931 - Sloga (D) 2:1, Mar {i} - Se qak (MP) 1:1, Ja dran - Slo ga (L) 4:0, [u ma di nac - Su {i ca 1:3, A zbest - Sla vi ja 0:1, Bu du} nost - Ar se nal 3:0, [u ma di ja (^) - Ko lo ni ja 2:0, Vi no gra di DB - Je din - stvo 2:1. Tabela: Slavija 25, Jedin stvo 23, Ko lo ni ja 21, Arse nal 20, Er do gli ja 1931 19, Vi no gra di DB 18, Mar - {i} 17, Se qak (MP) 16, Slo ga (D) 16, Bu du} nost 14, Su {i ca 13, Ja dran 13, A z- best 11, [u ma di nac 10, [u ma di ja (^) 8, Slo ga (L) 3 boda. 12. kolo (subota/nedeqa, ZASLU@ENI APLAUZI 14.00): Arsenal - [umadija (^), Sla vi ja - Er do gli ja 1931, Su {i ca - Je din stvo, Kolonija - Vinogradi (DB), Slo ga (L) - Bu du} nost, Slo - ga (D) - Ja dran, Se qak (MP) - Mar {i}, [umadinac - A- zbest. Dru ga grad ska li ga, 11. ko lo: Ba gre mar - Mla dost 3:2, [u ma ri ce 2008 - Do - bra ~a 1:1, Hajduk - Kori }ani 0:1, Ko {ut wak - Bo tu we 3:4, Se qak (C) - Ko lek tiv 3:2, Kra gu je vac - Mla dost Teferi~ 0:2, Kremenac - ]ava 1:2. Slo bod na je bi la Srbija. Tabela: Kori }ani 30, ]ava 21, Sr bi ja 20, Bo tu we 20, Mla dost Te fe ri~ 20, Mla dost 16, Do bra ~a 16, Haj duk 13, Ko {ut wak 12, Ba gre mar 11, Kre me nac 11, [u ma ri ce 2008 11, Se qak (C) 8, Kra gu je vac 1, Ko lek - tiv -1 bod. dan u da rac iz ve li dok su se go sti `alili sudiji, doneo kona ~an rezul tat u 76. mi nu tu - 3:2. Na no vo je strelac Spalevi}, asistent Milo {kovi}, a tvorac ideje rezervista @ivadinovi}. Kre nu li su po tom Mi la nov ~a - ni na sve ili ni {ta, pro ma {i li tri le pe {an se i do bi li ni {ta. Ju ~e je Radni~ki odigrao utakmicu osmine finala Kupa Srbije u Subotici protiv Spartaka, dok u subotu putuje u Novi Pazar. Dva istinska izazova, dve prilike da se po ka `e ko je ko. V. U. K. Mi smo qu di fudbala U o kvi ru ak ci je Fud ba lom protiv rasizma i nacionalizma, ko ja se spro vo di pod pa tro na tom U E FA, fud ba le ri Rad ni~ kog i Me tal ca na te ren su i za {li u pratwi de ~aka iz ovda {weg romskog fud bal skog klu ba Zve zda, no se - }i ma ji ce sa nat pi som - Mi smo qudi fudbala. U skla du sa tim, po ~et ni u da - rac izveo je najmla i fudbaler o- vog klu ba. 12. kolo (subota/nedeqa, 14.00): Mla dost - Sr bi ja, Dobra ~a - Seqak (C), Kori- }ani - Ko {utwak, Bagremar - Haj duk, Mla dost Tefe ri~ - Kremenac, Kolektiv - Kragujevac, Botuwe - [umarice 2008. Slo bod na je ]a va. Tre }a grad ska li ga, 7. ko lo: Ku tlo vo - Bo rac 6:0, Stu de nac - Sta ri mom ci 3:1, Trmbas - \uriselac 2:2, Za sta va - Di vo stin 1:2, 21. ok to bar - Ve li ka Su gu - bina 4:0. Ta be la: 21. ok to bar 18, Ku tlo vo 18, Za sta va 12, Sta ri mom ci 11, Di vo s- tin 10, Studenac 9, \urise lac 8, Bo rac 8, Trm bas 5, Velika Sugubina 0 bodova. 8. ko lo (ne de qa, 14.00): Di vo stin - \u ri se lac, Zasta va - 21. ok to bar, Ve li - ka Sugubina - Kutlovo, Borac - Stu de nac, Sta ri mom ci - Trm bas. U@ITAK ZA TAKMI^ARE I GLEDAOCE Foto: M. Jevtovi} SUPER LIGA SRBIJE 9. KOLO: Radni~ki 1923 - Metalac 3:2, Vojvodina - Hajduk 4:0, Spartak - Rad 0:0, Javor - Partizan 0:2, Smederevo - Jagodina 1:2, BSK - OFK Beograd 1:0, Borac - Sloboda 1:2, Crvena zvezda - Novi Pazar 3:1. Partizan 9 8 0 1 19:30 24 Crvena zvezda 9 7 1 1 18:40 22 Sloboda 9 5 3 1 12:80 18 Radni~ki 1923 9 4 5 0 15:70 17 Vojvodina 9 4 4 1 18:70 16 Jagodina 9 4 2 3 11:80 14 Spartak 9 3 4 2 8:90 13 Hajduk 9 4 1 4 9:13 13 BSK 9 3 3 3 7:10 12 Rad 9 3 2 4 13:80 11 OFK Beograd 9 3 1 5 9:13 10 Smederevo 9 3 0 6 6:11 9 Javor 9 2 1 6 5:13 7 Borac 9 1 3 5 4:10 6 Novi Pazar 9 1 2 6 4:19 5 Metalac 9 0 2 7 4:19 2 10. KOLO: Novi Pazar - Radni~ki 1923, Hajduk - Metalac, Sloboda - Crvena zvezda, OFK Beograd - Borac, Jagodina - BSK, Partizan - Smederevo, Rad - Javor, Vojvodina - Spartak. ATLETIKA I @ivanovi} kros vedeta I ZA VR [NI kros se ri je RTS-a, tr ~an u In iji, atleti ~ar Radni~kog Darko @iva no vi} o kon ~ao je na po di ju - mu. Ba{ kao pro {le nede qe u Ni {u, Kra gu jev ~a nin je bio tre }i, iza Ma ara Bene Berna ba {a i Mir ka Pe tro vi }a iz U`ica. U ukupom pla sma nu Dar ko je zauzeo drugo mesto, odmah do srpske vedete Petrovi }a, {to ga je svr sta lo u sa stav re - prezentacije na {e zemqe za Evropsko prvenstvo u krosu, koje se 11. decembra odr`ava u slovena~kom Velewu. Dan ka sni je @i va no vi} je potvrdio odli~nu formu osvajawem bronzanog odli~ja na tradicionalnoj Uli~noj trci Beograda. V. U. K. STREQA [TVO Pr vo, pa mu {ko STE VAN Ple ti ko si} na najboqi na ~in otpo ~eo je sezonu u disciplini ga awa vazdu {nim o ru` jem. Je di nim ko je mu je o sta lo da iz bo ri vi zu za O lim pij ske i gre u Londonu, 2012. godine. On je pro {le ne de qe, u o - kviru prvog kola Kupa Streqa~ kog sa ve za Sr bi je, ko je je odr`ano u Mladenovcu, osvojio prvo mesto sa rezultatom od 595 kru go va. Sve u kon ku - renciji 49 takmi ~ara. S. M. S. [AH Novoselski igrao finale FINALE Gran pri takmi- ~ewa [ahovskog saveza centralne Srbije igrano je pro {le subote, posle ciklusa od 24 kvalifikacionih vikend turnira. U Despotovcu su se tim po vo dom na {la 32 i gra - ~a, od ~e ga ~ak 16 ve le maj sto - ra, devet intermajstora Kra gu je va~ ki in ter na ci o - nalni majstor Zoran Novosel ski, ko ji se na ovo tak mi~ewe pla si rao kao 13, u se dam od i gra nih ko la sa ku pio je ~e ti ri po e na i na {ao se u gru pi {a hi sta od sed mog do 16 mesta. Plej-of ~e tvo ri ce naj bo - qih dobio je velemajstor Milo{ Pe ru no vi}, ko ji je i posle sedam uvodnih partija i- mao najvi {e sakupqenih poena, ~ak 6,5. V. U. K.